ПРОСТОРНИ РАЗМЕШТАЈ СТАНОВНИШТВА СВЕТАПроф. Мирослав Маркићевић

Основни појмови• Екумена – све насељене области на Земљи• Анекумена – све ненасељене области на Земљи• Поларне области• Пустиње• Високе планине• Џунгле (прашуме)

• Субекумена – део копна сезонски или повремено настањен номадима, ловцима, рударима, истраживачима

• Параекумена – оазе насељености у анекумени (истраживачки кампови, војне базе у поларним областима)

ЕКУМЕНА И АНЕКУМЕНАПовршина

Земље 510x106 km2

Површина Светског океана

361x106 km2

Површина копна

149x106 km2

Екумена 90x106 km2

Анекумена50x106 km2

Субекумена9x106 km2

Површина у милионима km2

Светско мореЕкуменаАнекуменаСубекумена

Карта густина насељености 2013. године

http://kolumnista.com/gu-053-ca/

Границе екумене• Граница хладноће (78-82⁰N – Земља Фрање

Јосифа)• Граница суше – ограничавају пустињске

области (области око повратника)• Висинска граница• Горња – врх Денки на Хималајима (5486 m н.в.)• Доња – у депресијама (на обали Мртвог мора)

Густина насељености• Општа густина насељености - количник броја

становника и површине територије коју то становништво настањује (бр.ст./км2).

• Урбана густина насељености - количник број становника града и изграђене површине

• Аграрна густина насељености - количник броја пољопривредног (?) и пољопривредних површина• Аграрна пренасељеност - Да би нормално живео,

површина потребна једном Ескиму у субарктичким пределима износи 200-300 км2, Абориџину у степско-полупустињским областима Аустралије 30 км2, Пигмеју у прашуми централне Африке 8 км2, док је Европљанину који се бави интензивним ратарством потребно 0,004 км2, а повртару 0,0015 км2

Од чега зависи густина насељености?Густина насељености зависи од следећих фактора:• географских – земљиште, рељеф, природни ресурси,

клима, хидрографија, биљни и животињски свет;• економских – степен економске развијености, однос

производних и непроизводних делатности, густина саобраћајне мреже;

• биолошко-медицинских – опште здравствено стање популације, заступљеност карактеристичних болести, појава смртоносних епидемија;

• историјско-геополитичких – масовна истребљења једног и колонизације другог становништва, учесталост ратова, привлачност простора за велике силе;

• демографских – наталитет, морталитет, миграције, полно-старосна и етно-верска структура становништва.

Рејонизација густине насељености у свету

• Сибир, Аљаска, север Канаде, Сахара, Намиб, Аустралија, Арабијско полуострво, Амазонија, Тибет, басен Конга

ретко насељене (до

15 ст./км2) • Индокина; висоравни Централне Азије,

Бразила, Централне Америке; Језерска висија у Африци

средње насељене (16-

75 ст./км2) • већи део Европе, континентални делови

Кине и Индије, Кавказ, југоисточни Бразил, североисточни део САД

густо насељене (76-150 ст./км2)

• Западна Европа, долине Инда, Гагнга, Брамапутре, Нила, Месопотамија, острва Индонезије и Филипина, Гвинејско приморје, градске регије

пренасељене (преко 150

ст./км2)

Најмногољудније државе света (са више од 100 милиона становника) и Србија

  ДржаваБрoj

становника(милиона)

Површина(км2)

Густинанасељеност

и(ст./км2)

Удео у светском

становништву(%)

1 Кина 1.354,1 9.596.960 141 19,32 Индија 1.225,4 3.287.263 373 17,53 САД 314,4 9.826.675 32 4,54 Индонезија 237,4 1.904.569 125 3,45 Бразил 197,2 8.514.877 23 2,86 Пакистан 177,1 796.095 222 2,5 7 Нигерија 166,7 923.768 180 2,48 Бангладеш 152,5 147.570 1.034 2,29 Русија 143,2

17.098.246 8 2,0

10 Јапан 127,6 377.589 338 1,811 Мексико 113,9 1.972.550 58 1,6

90 Србија 8,9 88.361 101 0,13

Области велике густине насељености• Старе области велике густине насељености су

долине великих река, које су због своје плодности, погодне климе и повољног географског положаја, постале средишта пољопривреде, занатства, трговине и старих цивилизација (долине Хоангхоа, Јангцекјанга, Ганга, Тигра и Еуфрата, Нила, Дунава...

• Нове области велике густине насељености почеле су да се појављују пре 200-250 година и резултат су индустријализације, урбанизације и концентрације становништва у морским приобаљима.

Државе са највећом густином насељености• Државе са густином насељености преко 300

ст./км2 су Индија, Холандија, Белгија, Јапан... • Неке мале острвске земље су веома густо

насељене – Барбадос у Карипском архипелагу и Маурицијус у западном делу Индијског окена имају више од 600 ст./км2.

• Пренасељеност је одлика тзв. патуљастих држава и држава-градова – најгушће насељена држава у свету је Монако (18.000 ст./км2), а Сингапур на југоистоку Азије има више од 7.000 ст./км2.

Размештај становништва на Земљи• Због већег копненог пространства, насељенија

је северна од јужне и источна од западне хемисфере.

• Умерени климатски појас је простор где се налази више од 3/4 светске популације.

• У тзв. Старом свету (Евроазија и Африка) живи 86% светског становништва (на 58% светског копна).

• У низији (0-500 м.н.в.) сконцентрисано је 80% човечанства. Са порастом географске ширине и надморске висине опада број становника, а насеља постају све ређа и демографски мања.

Инверсна насељеност, литорализација• Појава инверсне насељености – веће густине

насељености на сувљим и пространијим висоравнима него у влажним и нездравим прашумским низијама или клисурастим речним долинама (на Језерској висоравни у Африци, на Андима у Јужној Америци, на Дробњачкој површи у Црној Гори...).

• Друштвено-географске промене учиниле су да становништво почне да се помера према приморским пределима, где су се концентрисали индустрија, трговина, саобраћајни коридори, градови, луке... Тај процес глобалних размера назива се литорализација. Више од 1/2 становништва света данас живи у појасу мање од 200 км удаљеном од мора

Питање:• Објасните зашто су у далекој прошлости

најнасељеније области биле оне са плодним земљиштем, после чега расте значај руда и минерала (угља, гвоздене руде, нафте) као фактора густине наељености, а данас су најнесељеније области око саобраћајних чворишта, лука. • Објасните ово у светлу развоја привреде и друштвене

поделе рада.

• Развијенији део света популационо стагнира и настоји да за милијарду својих становника задржи привилегован економски положај („златна милијарда“), док број становника неразвијених земаља представља изразиту већину, и даље убрзано расте и бори се за равноправан статус.

Крај предавања. Хвала на пажњи!