СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА

Проф. Мирослав Маркићевић

СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА

Биолошке

Полна

Старосна

Расна

Економске

По активности

По секторима делатности

По занимању

Социјалне

Етничка (национална)

Верска

Образовне• Број неписмених• По нивоу

образовања

Полна структура• Спада у биолошке структуре• Полна структура је однос између броја мушког и женског

становништва. Разлика између броја мушкараца и жена настаје већ приликом рађања. Просечно се на 100 девојчица рађа 104-107 дечака, али се тај однос брзо уравнотежи због већег морталитета мушке деце. – После педесете године старости расте број жена због

израженијег морталитета мушкараца. – Знатнија неравнотежа може да настане због већег досељавања

мушкараца у области колонизације, рударске басене, центре црне металургије...

– Најзначајнији узрок несразмере у полној структури јесу ратови где страда више мушкараца. У првим годинама после Другог светског рата у Европи је било 52% жена и 48% мушкараца, а у Русији чак 1.243 жене према 1.000 мушкараца.

– Географске целине где је изразито врећи број жена захватио је процес феминизације, а тамо где је знатно већи број мушкараца, процес маскулинизације.

Старосна структураСтаросна структура становништва представља пропорционално учешће појединих старосних група у укупном становништву. Основне старосне групе су:• младо становништво (0-19 година);• зрело становништво (20-59 година);• старо становништво (преко 60 година).

Важни показатељи старости неке популације су број и проценат становништва у појединим старосним групама, као и однос између броја младих и старих. На демографско стање и перспективе указује просечна старост (средњи број година живота становништва у тренутку пописа) и просечно трајање живота становништва (средња година смрти).

Најмађа европска популација је у Албанији и областима суседних држава које су насељене албанским становништвом.

Полна и старосна структураПолна и старосна структура становништва графички се приказује помоћу полно-старосних пирамида. Типови ПСП:

1. Прогресивна

2. Стационарна

3. Регресивна1. Тип „обрнуте кишне капи“

Расна структураРасна структура становништва резултат је разлика првенствено у боји коже, а потом у облику лобање, очију и носа, висини тела, типу косе... Распоред раса на Земљи темељно је промењен током колонијализма. Данас је прихваћена подела на следеће расе:

Бела (европеидна)

Жута (монголоидна)

Црна (негроидна)

Прелазни (мешовити) типови

 Р А С А

Учешће у становништву

света (%) МОНГОЛОИДИ -азијска -амеро-индијанска -азијско-екваторијална -остали монголоиди

39,718,5 0,617,1 3,5

ЕВРОПЕИДИ -северни -јужни -прелазни

46,0 4,423,717,9

НЕГРОИДИ -афрички -океанијски

5,8 5,5 0,3

МЕШАНИ И ПРЕЛАЗНИ

8,4

Расна структура светског становништва

Шта знате о расизму и расној дисктиминацији?

Етничка структура• Етничка структура становништва

обухвата националну, верску и језичку структуру.

• Порекло, сличан језик и друге заједничке колективне особине били су основа за формирање породица народа, из којих су се касније гранале велике народносне групе. У Европи три највеће народносне групе су Словени, Германи и Романи.

Народи Европе

• Руси, Пољаци, Срби...Словени

• Немци, Енглези, Холанђани...Германи

• Французи, Шпанци, Италијани, РумуниРомани

• Грци, Гали, Шкоти, Велшани, Ирци..Не припадају горњим групама

• Албанци, Баскијци...Порекло дискутабилно

Подела држава према националној структури

•ни један народ нема надполовичну већину•Авганистан, Индонезија

етнички хетерогене

•државе са више од 75% једног народа•Русија, Шпанија, Србија, Бугарска...

висок степен етничке

хомогености

•земаље са више од 90% једног народа•Италија, Финска, Пољска...

изразито хомогене

Језик • Важан елемент етничке и националне припадности је

језик. Лингвисти сматрају да се у свету говори готово 3.000 језика, али многи од њих нестају.

• У неким државама је у званичној употреби више језика (Швајцарска, Белгија, Канада).

• Постоје језици који се користе у више држава и њихов светски ареал далеко надмашује изворно језичко подручје. – Шпанским се изван Шпаније говори у већем делу Латинске

Америке, на југу САД и у деловима Африке; – португалским изван Португалије још у Бразилу и неким

афричким државама; – француским изван Француске у деловима Швајцарске,

белгијској Валонији, канадском Квебеку, бившим и садашњим прекоморским поседима;

– туркофонска област простире се од источног Медитерана до западних области Кине;

– руски се задржао у читавом постсовјетском простору.

Религије• Унеким деловима тропске Африке задржале старе

религије (анимизам, тотемизам), али већина светског становништва верује у једног (монотеизам) или више богова (политеизам). Најстарије и географски најраспрострањеније светске религије су:

• Јудаизам – настао је у 2. миленијуму п.н.е. и исповеда га око 14 милиона Јевреја у Израелу и широм света;

• Хиндуизам – пореклом је из јужне Азије и настао је у 1. миленијуму п.н.е. првобитно као брахманизам; политеистичка је религија, са приближно 800 милиона припадника;

• Будизам – настало је у 5. веку п.н.е. у северној Индији као супротност брахманизму; почетком нове ере дели се на различите гране које су заступљене у источној Индији, Индокини, Кини, Корејском полуострву, Монголији, Јапану; има 450 милона верника;

• Конфучијанство – настало је у 5. веку п.н.е. у Кини, одакле се проширило на Корејско полуострво; заснивало се на философско-етичком учењу Конфучија; има 6-7 милиона следбеника;

• Хришћанство – настало је у 1. веку н.е. у Палестини и засновано је на вери у Исуса Христоса – сина Божијег; процењује се да хришћанству данас припада око 2 милијарде људи; од 5. века почињу гранања, од којих је најзначајнија подела из 11. века на римо-католичанство и православље;– Православљу припада 10% хришћана; децентрализовано је и

састоји се од 16 самосталних (аутокефалних) цркава; „прва међу једнакима“ је Васељенска патријаршија у Цариграду, а највише верника има Руска православна црква; православље се простире у највећем делу Русије, у источној и југоисточној Европи, те делимично у Африци и западној Азији;

– Римокатоличанство се постепено одваја после пада Западног римског царства крајем 4. века, а потпуно од 1054. године; централизовано је и предводи га Папа, са седиштем у Ватикану; припада му 60% хришћана, углавном у западној и централној Европи, а са колонијализмом се проширило на Латинску Америку;;

Религије

– Протестантизам се развио из римокатоличанства као резултат процеса реформације у 16. веку; прво је захватио Немачку и Швајцарску, а потом се у различитим видовима (англиканци, евангелисти, калвинисти, баптисти...) проширио на Енглеску, Скандинавско полуострво, Северну Америку, Аустралију; данас 30% хришћана су протестанти;

Религије

• Ислам је настао у 7. веку на Арабијском полуострву као учење Мухамеда, Алаховог пророка; брзо се проширио дуж медитеранског приобаља Африке, те на западну и централну Азију; на Балканско полуострво дошао је са експанзијом Отоманске империје; у свету је данас заступљен од западне Африке до Индонезије и од југоисточне Африке до Казахстана; од 1,3 милијарде исламских верника, 10% су шиити (Иран, делови Арабијског полуострва, јужне области Ирака...) и 90% сунити (остали исламски верници, међу којима и балкански муслимани).

• Атеизам (неверовање у Бога) – у Чешкој 80% становништва не жели да се религиозно определи или се изјашњава као атеисти (само 11% се изјаснило као римокатолици или протестанти). Холандија има више од 40% атеиста, а мање од 20% становништва се изјаснило да редовно одлази у цркву. У Немачкој и Француској више од 30% становништва се не изјашњава као верници.

Религије

Географски размештај светских религија

Економске структуре

Основна подела према економско-демографским критеријумима јесте према активности – на активно и неактивно становништво. • Активно представља понуду радне снаге, тј.

запослене, али и незапослене одређене старости који траже посао.

• Неактивно се дели на:– лица са личним приходом (пензионери,

примаоци социјалне помоћи) и – издржавана лица (домаћице, деца, ученици,

студенти, неспособни за рад).

•пољопривреда, лов, риболов...

примарни сектор

•рударство, енергетика, индустрија...

секундарни сектор

•саобраћај, трговина, туризам...

терцијарни сектор

•здравство, школство, наука...квартарни

сектор

• Према секторима делатности:

Економске структуре

Образовна структура• Образовна структура становништва није

уједначена у свим регионима и државама света.• Степен писмености је њен основни показатељ.

Англоамерика, Аустралија, Русија и већина земаља Европе су готово искорениле неписменост и у њима је основношколско образовање законска обавеза.

• У Африци је и даље висок проценат неписмених (Нигер 86%, Буркина Фасо 81%, Мали 70%...).

• Економски и научни развој допринели су појави нових облика писмености – технолошке и информатичке. Брзе друштвене промене савременог света не допуштају да се остане на једном стеченој школској спреми и нивоу знања, већ захтевају перманентно образовање.

ww.animationfactory.com

Крај предавања.

Хвала на пажњи!