САВРЕМЕНА ТЕРАПИЈА ИНФЛУЕНЦЕ
DESCRIPTION
САВРЕМЕНА ТЕРАПИЈА ИНФЛУЕНЦЕ. Проф. др Предраг Чановић Медицински факултет у Крагујевцу. Мај 2011. Крагујевац. Дефиниција. - PowerPoint PPT PresentationTRANSCRIPT
САВРЕМЕНА ТЕРАПИЈА ИНФЛУЕНЦЕ
Мај 2011. Крагујевац
Проф. др Предраг Чановић
Медицински факултет у Крагујевцу
Дефиниција
Инфлуенца је акутна, врло контагиозна заразна болест
коју узрокују вируси инфлуенце тип А, Б и Ц. Иако је
респираторни тракт основно и главно место инфекције у
клиничкој слици грипа не доминирају респираторни
симптоми, већ, општи инфективни симптоми који су
последица тешке токсемије.
Дакле, грип је локално-респираторно обољење праћено
општом интоксикацијом организма.
Разлика између вируса инфлуенце А, Б и Ц
Карактеристике Тип А Тип Б Тип Ц
Тежина болести +++ ++ +
Компликације болести често ретко не
Ширење болести пандемије епидемије спорадично
Животињски резервоар да не не
Антигенске промене +++ + 0
Број сегмената RNK 8 8 7
Број површинских гликопротеина
2 2 1
NORMAL TRACHEAL MUCOSA
3 DAYS POST-INFECTION 7 DAYS POST-INFECTION
Инкубација - 1-3 дана,
Болест почиње нагло са општим инфективним симптомима: високом температуром до 40 ºC, главобољом, миjалгијама, артралгијама, анорексијом,
Нешто касније, јављају се респираторни симптоми: запушен нос, сузење очију, лака гушобоља, промуклост и сув кашаљ,
Физикални налаз: фебрилност, бледило коже, адинамија до прострације. Слузница ждрела је хиперемична и едематозна. На плућима бронхитични налаз,
Грип по правилу траје 5-7 дана.
Клиничка слика
Примарне грипозне пнеумоније,
Секундарне бактеријске пнеумоније
(“постгрипозне”),
Удружене вирусно-бактеријске пнеумоније.
Компликације
Плућне компликације (пнеумоније)
Отитис медиа,
Синузитис,
Миокардитис,
Енцефалитис,
Reyеov синдром,
Guillian-Bаrre-оv синдром.
Ванплућне компликације
Терапија
Мировање у акутној фази болести,
Симптоматска терапија,
Антивирусна терапија (амантадин, римантадин,
рибавирин,
занамивир, оселтамивир),
Антибиотерапија.
Механизам дејства: инхибитори јонских М2 канала (инхибирају ослобађање вирусне RNK у инфицираној ћелији),
Индикације: профилакса и терапија инфлуенце А,
Доза:
Одрасли: 2×100 mg/дан, орално, 5-7 дана,
Деца: 6 mg/kgtt/дан, орално, 5-7 дана,
Нуспојаве: вртоглавица, сметње у концентрацији, несаница, повраћање, главобоља, конвулзије, халуцинације.
Амантадин и Римантадин
Механизам дејства: инхибира неураминидазу (блокира ослобађање вируса из инфициране ћелије),
Индикације: терапија инфлуенце А и Б (не користи се у профилакси),
Доза:
2×10 mg/дан, инхалацијом, 5 дана,
Не примењује се код деце млађе од 7 година,
Нуспојаве: везане за респираторни тракт (бронхоспазам).
Занамивир
Механизам дејства: инхибира неураминидазу (спречава ослобађање вируса из инфицираних ћелија),
Индикације: профилакса и терапија инфлуенце А и Б,
Доза:
Терапијаска: 2×75 mg/дан, орално, 5-7 дана,
Профилактичка: 1×75 mg/дан, орално, 7 дана,
Нуспојаве: мучнина и повраћање (око 20%).
Оселтамивир
Телесна маса Препоручена доза у току 5 дана
≤ 15 kg 30 mg два пута дневно
15 до 23 kg 45 mg два пута дневно
23 до 40 kg 60 mg два пута дневно
> 40 kg 75 mg два пута дневно
Терапијске дозе оселтамивира
Терапија инфекције вирусом инфлуенце H1N1
Благе и средње тешке форме треба лечити у кућним условима симптоматском терапијом,
Индикације за хоспитално лечења болесника:
а. Сатурација 02< 92%,
б. Рентгенографски верификована пнеумонија,
в. Температура преко 38 °C током 3 дана,
г. Фактори ризика од тешког оболења.
Потребно да пацијент има најмање два од четиридва од четири критеријума.
Ризичне групе за настанак тешких форрми болести и потребе за болничким лечењем због инфекције са H1N1 су:
Особе са хроничном болешћу: астма, ХОБП, дијабетес,
имунокомпромитовани, хроничне кардиоваскуларне
боелсти, хронична бубрежна инсуфицијенција,
епилепсија, гојазност, карцином,
Труднице,
Деца млађа од две године,
Особе старије од 65 година.
A. БОЛЕСНИЦИ БЕЗ ПНЕУМОНИЈЕ
1. Не припада ниједној ризичној групи, без лабораторијских показатеља бактеријске инфекције
оселтамивир кап. 2×75 mg, укупно 5 дана, антипиретици, рехидратација.
2. Не припада ризичној групи, са лабораторијским показатељима бактеријске инфекције
макролидини антибиотик (азитромицин кап. 500 mg укупно 3 дана или кларитромицин таб. 2×500 mg, 7 дана),
оселтамивир кап. 2×75 mg, укупно 5 дана, антипиретици, рехидратација.
3. Припада ризичној групи
оселтамивир кап. 2×75 mg, укупно 5 дана, антибиотик пер ос (амоксицилин+клавулонска
киселина таб.
625 mg/8h, укупно 5 дана; код алергичних на
пеницилин (азитромицин таб. 500 mg, укупно 3 дана
или кларитромицин таб. 2×500 mg, укупно 7 дана или
доксициклин кап. 2×100 mg први дана, затим 1×1 још
3 дана), антипиретици, рехидратација.
B. БОЛЕСНИЦИ СА ПНЕУМОНИЈОМ
Код болесника који имају синдром грипа и пнеумонију у циљу даље процене тежине болести и даљег наставка терапије врши се скорирање CURB-65 скором (сваки параметар из табеле носи један поен).
C Конфузија или поремећај свести
U Уреја ≥ 21 mmol/l
R Респираторна фреквенца ≥ 30/min
BКрвни притисак (систолни < 90 mmHg или дијастолни < 60 mmHg)
A Старост ≥ 65 година
I. Болесници са скором CURB-65 од 0-2:
1. Не припадају ризичној групи: оселтамивир кап. 2×75 mg, пет дана, антибиотици пер ос: амоксицилин + клавулонска киселина 2×1
gr плус макролидни антибиотик (азитромицин или кларитромицин),
антипиретици, рехидратација, код поремећаја плућне функције: оксигенотерапија
(терапијски циљ: Pa02>8kPa; S02>90%).
2. Припадају ризичној групи: оселтамивир кап. 2×75 mg, пет дана, антибиотици парентерално: амоксиклав 3×1,2 gr плус
ципрофлоксацин 2×200 mg или азитромицин 500 mg, антипиретици, рехидратација, код поремећаја плућне функције: оксигенотерапија
(терапијски циљ: Pa02>8 kPa; S02>90%).
II. Болесници са скором CURB-65 од 3-5:
oселтамивир кап. 2×75 mg, пет дана,
антибиотици парентерално: цефтриаксон 2×2 gr или
цефуроксим 3x 1,5 gr плус азитромицин 500 mg (до 1,5 gr),
антипиретици,
рехидратација,
код поремећаја плућне функције: оксигенотерапија
(терапијски циљ: Pa02 > 8 kPa; S02 > 90%).
Индикације за лечење у jединицама интензивне неге
(једно или више од наведеног)
акутна респираторна инсуфицијенција,
хипотензија са клиничким знацима шока,
енцефалопатија са знацима шока или респираторне инсуфуцијенције,
тешка хипоксемија,
Pa02/Fi02 < 300, карактеристика акутног плућног
оштећења,
поремећај у функцији других органа: акутна бубрежна инсуфицијенција, миозитис, енцефалитис и сл.
дисфункција органа.
Потреба за механичком вентилацијом
1. хипоксемија (S02<90%) која се не коригује ни поред
примене високих концентрација удахнутог кисеоника
(Fi02<0,85) преко „non-rebreathing“ маске после 10
минута,
2. респираторна ацидоза ph<7,2,
3. клинички знаци претеће респираторне недовољности:
немогућност да се заштити дисјани пут или
обезбеди проходност дисајног пута.
Хвала на пажњи