хорска уметност
TRANSCRIPT
КОЛЕКТИВНОТО ПЕЕЊЕ ВО ПРВОБИТНAТА ОПШТЕСТВЕНА ЗАЕДНИЦА
Примитивното колективно пеење се појавува со настанокот на човекот. За него дознаваме посредно со помош на компаративната музикологија, односно етномузикологијата (наука која ја проучува музичката култура на примитивните народи). Има неколку теории кои се појавуваат во 19ти век, но најверојверојатни се неколку. - Чарлс Дарвин сметал дека музиката настанала по биолошки пат, со цел да се привлече спротивниот пол. - Карл Бихер сметал дека музиката е тесно поврзана со работата, таа им служела за полесно да го задржат ритамот на работа. - Жил Комбарие сметал дека музиката е тесно поврзана со магиските ритуали кои биле дел од нивниот секојдневен живот. Сите овие теории се базираат на многу испитувања и проучувања на културата и начинот на живот на некои племиња од Нова Гвинеа, Бразил и други региони, кои се уште живеат примитивен начин на живот. За нив музиката се уште нема естетско значење, таа има исклучително функционална улога и им служи за да ги усогласат и синхронизираат секојдневните физички активности, музиката им служи како придружба во обредните ритуали и е тесно поврзана со играта и пантомимата.Тоа значи дека музиката не е самостојна, туку има синкретичен карактер – спој на два или повеќе елементи.
Карактеристики на примитивното пеење: мелодиските линии се со мал распон,составени од два тона, неодредени по висина и повеќе наликуваат на завивање.Динамиката е со нагли промени,а ритамот статичен.
ХОРСКОТО ПЕЕЊЕ КАЈ СТАРИТЕ ИСТОЧНИ ЦИВИЛИЗАЦИИ
Кај древните народи – во Египет, Месопотамија, Индија и Кина, хорското пеење добива друга функција и посложени форми. За разлика од првобитната заедница каде сите колективно учествувале во пеењето, кај древните цивилизации се појавува професионализам, и се дели музиката на народна која е застапена кај пошироките народни слоеви и се уште има синкретичен карактер и е придружба на работата и магиските ритуали, додека дворската музика има друга улога, се користи за славење на Боговите и при разни свечености, а неа ја изведуваат исклучиво професионални музичари. Во дворците имало големи ансамбли кои броеле до 150 пејачи и музичари. Според начинот на кој се изведуваат песните, хорското пеење може да биде:
- респонзоријално – кога најизменично пее солист и хор (во овој случај свештеник и верници)
- антифоно – најизменично пеење на два хора.
Големо значење хорското пеење добива во Палестина (денешен Израел). Особено биле популарни Давидовите псалми, молитви и пофални песни во чест на нивниот Бог Јехова. Нив ги исполнувале професионални пејачи наречени Левити. Тие биле свештеничка класа задолжена за верските обреди. Хорските песни се пеење респонзоријално и антифоно. Од овде влече корени и Христијанското црковно пеење.
Во Месопотамија, Асирците и Вавилонците исто така го негувале масовното хорско пеење. Секој владетел имал масовни хорови во својот дворец. Посебно значење и се придавало на религиозната музика и верските ритуали кои не можеле да се замислат без музика.
Карактеристично за Индиската музика е тоа што има два вида на музика кои се разликуваат меѓусебе. – - саман (знаење, мудрост) – духовна музика, која се карактеризира со смирени, едноставни и спокојни мелодии, а за разлика од другите цивилизации, во изведувањето на оваа музика можело да учествуваат и жени. Текстот за овие песни бил од најстарите пронајдени религиозни книги. наречени веди; - рага (страст, страственост) – световна музика со пожив карактер, хроматика и украси. Овој вид на пеење се користел при разни свеченоси и веселби, и се што не било сврзано со религијата.
Во древна Кина, покрај инструменталната, се негувала и хорската музика која главно била монофона, со повремена појава на примитивна хетерофонија и квартно – квинтни созвучја.
ХОРСКАТА МУЗИКА ВО АНТИЧКА ГРЦИЈА
За разлика од другите древни цивилизации, на Античка Грција мора да и дадеме поголемо значење. Одовде потекнува и самиот збор „музика“ (уметност на музите).Во Античка Грција музиката се третира на повисоко ниво. Не само што музиката е третирана и од нејзина естетска страна, туку таа била составен дел и од нивниот образовен систем. Не можело да се замисли ниту еден важен чин без придружба од музика (свечености, свадби, прослави, молитви и славење на Боговите). Освен тоа што имале развиена теорија на музиката, кај Античките Грци се среќаваат и музички форми и жанрови, од кој подоцна низ вековите ќе се развиваат многу други музички форми. Овде ќе се задржме само на хорските музички форми:
- трен – жалопојки,кои обично се пееле за време на погребни церемонии, со придружба на авлос (антички дувачки инструмент);
- пеан – спротивно од тренот,пеанот е радосна песна, најчесто ја пееле во чест на Богот Аполон;
- химни – похвални песни;
- хименеј – свадбена песна;
- дитрамб 1– се пеел во чест на Богот Дионис (Бог на винотои веселбата). 15 – 30 души преправени во сатири (со кожа од кози), пееле и играле околу статуата на Богот Дионис, во придружба на диаулос (антички дувачки инструмент). Од оваа форма подоцна ќе се развие Грчката трагедија, во која хорот ќе има значајна улога,а многу композитори подоцна ќе компонираат инспирирани од неа;
ГРЧКА ТРАГЕДИЈА
Грчката трагедија се појавува во 6ти век п.н.е, како што погоре споменавме, претходник и е дитрамбот. Се одвивала на сцена, и траела до 4 дена. Глумците носеле маски и изведувале древни магиски ритуали. Хорот имал значајно место, се состоел од 12 – 15 души и настапувал помеѓу чиновите, и најчесто го искажувал мислењето на народот. После грчката трагедија, се развила и грчката комедија, овие две не само што се многу значајни за грчката култура, туку и за културата на целото човештво. На почетокот на 16ти век се појавува операта која ќе биде инспирирана од грчката трагедија. Два века подоцна Глук ќе напише опера инспириран од грчката
1 Зборот „ХОР“ доаѓа од Грчкиот збор „ХОРОС“што значи вртење во круг.Првобирно хоротпретставувал група на мажи,преправени со козји кожи како „сатири“ (суштествоод Грчката митологија, со козји нозе и рогови,коњска опашка и разбушавена коса)кои пееле дитрамбии кружеле околу статуата наБогот Дионис.
трагедија, 19ти век Вагнер исто така ќе ја обнови операта како форма, темелејќи се на грчката трагедија.
ХОРСКАТА МУЗИКА ВО СРЕДЕН ВЕК
Во 4ти век, со распаѓањето на Римското царство, во Европа ќе се случуваат значајни промени. Овие промени ќе донесат промени и во поглед на музиката. Во 4ти век со признавањето на Христијанската религија, и оформување на Христијанската црква, ќе имаат големо влијание врз развојот на музиката и нејзината примена. Целиот културно уметнички живот во Европа ќе се одвива во рамките на црквата, во катедралите и манастирите. Во рамките на Римокатоличката црква хорското пеење ќе го доживее својот најголем подем.
СТАРОХРИСТИЈАНСКА МУЗИКА
Хорското пеење во Византија (Источно Римско царство) влече корени од Палестина и Сирија. Освен од блиско источните цивилизации, Христијанското пеење примило некои елементи и од Античка Грција (Византија во тоа време се простирала токму на тие простори каде живееле народи со своја религија, автохтона култура и уметност и се мешале и влијаеле едни на други). Кога во 15ти век ќе пропадне Византиското царство,а Константинопол ќе го заземат Турците, многу монаси и учени луѓе ќе пребегаат во Европските земји носејќи го со себе своето знаење, документи, книги и разни искуства. . Во Византија музиката се делела на црковна (духовна) и световна. Најпознати форми на црковната православна музика се:
- псалми - црковни композиции кои се пеат во чест на Господ, без придружба на инструмент, што ќе се задржи и до ден денес во Православната црква ;
- тропар и кондак – свечени песни во кои се пее за житието на некој светец;
- канон (кој не треба да се поистоветува со денешниот канон) – е песна во која се третира Библиска тематика.
- литургија – циклично дело, кое се пеереспонзоријално (најизменично свештеник и хор) составено од повеќе песни, централен дел во Христијанската православна богослужба.
- опело – литургија за мртви.
Од световните хорски форми, се пееле:
- химните – (може да биде црковна или световна, во зависност од текстот) е строфичнапесна со рефрен, се пееле за време на разни свечености и веселби.
Тоналната основа на византиската музика е осмогласникот – октоихон (црковните мелодии се групирани во осум гласови – први глас, втори глас, трети глас итн.) Според односот на текстот со тонот во црковното пеење има 2 начина на пеење:
- псалмодично или рецитативно пеење – кога на еден тон се изговараат повеќе слогови (слогот преовладува над тонот);
- мелизматично – кога на еден слог има повеќе тонови (мелодијата преовладува над слогот)
ХОРСКОТО ПЕЕЊЕ ВО КАТОЛИЧКАТА ЦРКВА
Во Средниот век во Европа опстојувале повеќе разединети државички, а единствено обединителен фактор била Христијанската религија, предводена од Католичката црква со Рим, на чело со Папата. Но бидејќи секој народ кој ја примил Христијанската вера си ги задржал своите обичаи и ритуали,а во црковното пеење вметнувале фолклорни елементи, а со тоа се повеќе се разликувале, Рим навреме ја сватил опасноста од разединување на црквата, па се појавило потреба од унифицирање и обединување на црковните церемонии. По тој повод Папата Григур I Велики (6ти век) презел голема акција за собирање и преработување на црковните напеви, од кои ја исфрлил хроматиката, украсите и фолклорните елементи. За време на неговиот престој во Константинопол „позајмил“ многу мелодии од византиското пеење, одбегнувајќи ги оние со ориентален призвук, орнаментика и хроматика. Овие напеви се собрани во една збирка наречена „Антифонариј“ или „Грегоријански корал“ кој станува неизоставен дел од Католичката богослужба, а со тоа се избегнува и опасноста од разединување на црквата, па таа и понатаму останува унитарна,а Рим, односно Ватикан центар.
ГРЕГОРИЈАНСКИ КОРАЛ
Грегоријанскиот корал, како што е споменато погоре е збирка од едногласни црковни напеви, кои ги собирал и преработувал Папата Григур Велики. Но подоцна во историјата на музиката ќе се споменат факти кои укажуваат на тоа дека не се знае со сигурност дали Грегоријанскиот корал во целост е дело на овој папа. Тој работел со свои помошници – свештеници, а самиот тој не бил музички образован. Во некои записи стои дека светиот дух преку гулаб на уво му ги шепотел мелодиите (што во науката не може да се земе за веродостоен доказ). Овој папа основал црковни пејачки школи за деца без родители, кои самиот тој ги подучувал, но бидејќи
тогаш нотите како музички знаци се уште не биле познати, мелодиите се пренесувале усно и ги учеле напамет. Григур Велики е заслужен и за ширењето на Грегоријанскиот корал низ останатите Европски земји бидејќи праќал свештеници кои ќе го пренесат низ цела Европа. Познато е дека и неколку папи (Григур III и Григур IV) во 8ми век работеле на средувањето на црковниот репертоар. Треба да се земе во обзир дека неколку века после смртта на Григур I Велики, овој корал доживува преобразба, некои од мелодиите се преработуваат, некои се исфрлаат и се додаваат нови, така да во денешниот Грегоријански корал и нема многу останато од првобитниот кој го направил Григур I Велики, но сепак името Грегоријански корал се задржува. . . Грегоријанскиот корал – како прво поголемо уметничко остварување, воедно и најстаро кое до денес е живо, одиграл важна улога во развојот на хорското пеење, многу музички хорски форми се компонираат со тема од Грегоријанскиот корал, и многу композитори црпат инспирација и изразита тематика од него.
ПОЈАВА НА ПОВЕЌЕГЛАСЈЕ
Многу векови наназад луѓето не го познавале повеќегласното пеење. Хоровите пееле едногласно или во октави. Во 9ти век се појавува првото двогласје.
- Органум е форма на двогласно пеење, се зема една Грегоријанска мелодија, а вториот глас пее во паралелни кварти или квинти.
- Пр. органум
Во 13ти век, терцата и секстата стануваат консонанци, па се појавува:
- гимел (потекнува од Англија )– музичка форма во два гласа, составен од Грегоријанска мелодија на која и се додаваат терци.
Пр. за гимел од 12ти век
Кон крајот на 13ти век се појавуваат и трогласни композиции.
- Фобурдон е ваква форма, каде кантус фирмусот (зададена мелодија) не во најдлабокот глас како што дотогаш било во пракса, туку во највисокиот глас и затоа се нарекува уште и „лажен бас“ а останатите 2 гласа пеат во терци и сексти (се добиваат паралелни секстакоди).
- Пр. Фобурдон
АРС АНТИКВА
Арс антиква е период во музиката кој го опфаќа периодот од 12ти до 14ти век. Во овој период во Европа водечко место на полето на музиката има Франција, односно Нотердмската школа. Од овој период ќе ги споменеме Леонин и Перотин. Леонин пипшувал двогласни органуми (пронајдени се околу 80), а Перотин во чие време се пишувале трогласни композиции, додава уште еден глас (четврт), а неговите композиции ќе послужат подоцна за оформување на мотет. Најзначајна хорска форма која се појавува во периодот на Арс антиква во Франција е мотетус.
- Мотетус е световна или духовна композиција најчесто од 3 или 4 гласа, а најдолниот глас честопати е доверен на инструмент. Секој од гласовите пееле на различен јазик (пр. едниот на латински, другиот на француски или италијански) на различни теми (пр. едниот глас пее за храната и виното, додек другиот за љубената). Други форми карактеристични за овој период се:
– Хокетус – мелодиската линија е испрекината со чести паузи, па се добива впечаток на икање.
– Кондуктус, ронделус и др. . За овој период треба да споменеме уште дека гласовите во хорот го добиваат своето име, кое се користи и денес. Дотогаш најдлабок глас бил тенорот (лат. tenere што значи „да издржи“). Подоцна додале глас под тенорот, наречен bassus (од таму
и денешниот израз за бас), гласот над тенорот го нарекувале alto vox или altus (итал. високо) а највисокиот глас discant или supremus (подоцна сопран).
АРС НОВА
Во 14ти и 15ти век, човештвото трага по нови пронајдоци, силата на црквата слабее која дотогаш човештвото го држела во „мрак“, се развива науката, медицината, а со тоа нормално и музиката. Од таму и прозлегува името Арс нова што значи нова уметност. На полето на музиката се појавуваат нови музички форми, особено се развиваат световните, за разлика од дотогаш, кога најголемо внимание и се посветувало на црковната музика. Во црковните композиции потребата од високи гласови (не можеле да стават женски гласови, бидејќи жената не смее да пее во црква) ја задоволиле со тоа што ставале детски гласови кои се уште не мутирале, или кастрати. Овој преиод се карактеризира преку делата на Филип де Витри и Гиом де Машо(Франција) и Франческо Ландини (Италија), кои пишувале изоритмички мотети, кондуктуси, миси, кача, мадригал и др. форми кои се карактеристични за овој период.
- изоритмички мотет – сличен е на мотетусот од 13ти век, каде тенорот е доверен на инструмент, а останатите гласови пеат различни текстови. Разликата е во ритамот, во тенорот се зема некоја позната мелодија, која самиот композитор ја дели на групи наречени talea и ја ритмизира, која се повторува но секојпат со вариран ритам, додека останатите гласови контрапунктираат.
-
- мотет – во 14ти век се појавува мотетот како форма, но воопшто не е сличен со мотетусот од Арс антиква. Мотетот е најчесто 4 гласен, без придружба на инструмент со исклучиво религиозна тематика на латински јазик. Се компонира со техника на имитација. Темата се зема од Грегоријански корал или некоја друга песна, и се проткајува низ сите гласови со техника на имитација. Деловите во мотетот се нарекуваат версови, а секој верс започнува пред да заврши претходниот (каденцата на првиот верс се поклопува со излагањето на темата во следниот глас итн,)
- мадригал – световна композиција која се појавува во Италија, најчесто двогласен или тргласен, составен од 3-4 строфи, кои се пејат на иста мелодија, а на крајот има рефрен (овој мадригал не е ист со мадригалот кој ќе се појави во 16ти век).
Нотација во Среден век Црковен хор
РЕНЕСАНСА
Кон крајот на 15ти век, во Европа повторно се случуваат крупни промени во општествено, политичкиот и културниот живот. Феудалната класа му отстапува место на буржоаското општество, а готиката на ренесансата. Науката и медицината се во подем, а човештвото постепено се ослободува од прангите на црквата која долги години го држела во мрак. 2 На полето на музиката музичарите трагаат по нови изразни сретства и форми, и овој период се нарекува ренесанса што значи препород. На полето на хорската музика ова е златеен период на хорското а капено пеење.3
ФЛАМАНСКА ШКОЛА
Периодот на раната ренесанса кој трае во 15ти и почетокот на 16ти век, е период кога водечко место наполето на музиката имаат Фламанските композитори. 4 Овој термин се однесува на територијата која ја опфаќа денешна Холандија, Белгија и Северна Франција, уште позната под името Нидерландија или Фландрија, а музичарите кои твореле на ова тло – Нидерлендски полифоничари. Во овој период се оварале многу пејачки школи, а хорските пејачи – професионалци располагале со високо техничко репродуктивни способности. Ова им далало слобода на Фламанските композитори да се впуштаат во бравурозни вртоломни преплетувања на мелодиските линии во бројните хорски делници кои понекогаш достигнувале и до 36 гласа. 5 Основна техника на компонирање е имитацијата
2 Средниот век кој траел цели 10 века, уште се нарекува и „мрачни години“, бидејќи се било во раццете на црквата која не дозволувала напредок во науката, обичниот народ бил неписмен и морал да се придржува за строгите закони на црквата која била тесно поврзана со владдејчката класа.
3 a capella – пеење без придружба на инструмент
4 Дотогаш Франција била центар на збиднувањата, но поради долгогодишните војни кои ги водела со Англија, нејзината моќ ослабнува.
5 Мотетот „Deo gacias“ на Јан Окегем е напишан за 36 гласа.
(постојат повеќе техники на имитација: имитација во диминуција, имитација во аугментација, ретрогрдна имитација, во инверзија итн.) Композитори кои твореле во раната ренесанса се: Џон Данстејбл, Гиом Дифај, Јан Окегем, Јаков Обрехт и др.
Во зрелата ренесанса 16ти век, преку делата на композиторите Жоскен де Пре, а подоцна Орландо ди Ласо, хорската музика се кристализира и се воведува рамнотежа помеѓу гласовите, а фактурата е прегледна и умерено полифона без претерано преплетување на гласовите.
Формите кои најчесто се компонираат во периодот на ренесансата се:
- миса – циклично дело, составено најчесто од 5 дела, текстот е на латински јазик исклучиво со духовна тематика. Како тема им служела Грегоријанска мелодија, која се имитирала низ гласовите. Мисата е централниот и најважен дел во Католичката богослужба. Имало неколку видови на миса: миса ординариум – е миса која има 5 непроменливи делови (Kyrie, Gloria, Credo, Sanctus и Benedictus, Agnus dei); миса проприум – миса со прменливи делови кои се менуваат во согласност со празниците; реквием – миса за мртви; Во оние миси каде за секој став се земало нова грегоријанска мелодија се нарекувале - миса коралис; Освен духовната миса имало и миси со световен карактер: шансон миса – кога композиторот кантус фирмусот го земал од некоја поззната народна песна, кводлибет миса – се земале неколку теми од различни народни песни; миса пародија – кога композиторот ќе земе тема од некој друг композитор, и ја разработува со контрапунктска техника.
-
Пр. Missa L'homme armé super voces musicales. (Agnus dei) – Жоскен де Пре. Средниот глас е најбавен, најдлабокиот глас пее двојно
побрзо од средниот, а највисокиот тројно побрзо од средниот. Овој став е компониран со канонска техника.
Пр. Missa Panдe Linдua (Credo) – Жоскен де Пре
Освен мисата, од овој период има многу мотети.
- мотет – како што е споменато претходно, мотетот е составен од неколку дела (версови). Секој стих (верс) започнува со темата која се имитира во сите гласови. Најчесто е 4 гласен, но може да биде и двогласен, тригласен, петогласен итн. Се пее на латински јазик на тема од Библијата. Мотетот својот процвет го доживува во зрелата ренесанса, а композитори кои го довеле до соврженство се: Жоскен де Пре, Орландо ди Ласо, Палестрина и др.
Пр. De profundis - мотет – Жоскен де Пре
РИМСКА И ВЕНЕЦИЈАНСКА ШКОЛА
Освен во Фламанските земји, и во Италија имало развиени музички центри. Овде предничат Венеција и Рим. Венеција е центар на световната ренесансна музика, а Рим на духовната, што не значи дека и во Венеција се негувала духовната музика, а во Рим световната. По што се разликуваат овие две школи. Додека Римската главно се надоврзува на Фламанската издигнувајќи ја хорската а капела музика до највисоко ниво, Венецијанскта носи белези на зрелата ренесанса и раниот барок. . . Главни карактеристики на Римската школа се: постапно движење на гласовите, после поголем скок нагоре мелодијата постепено се враќа надолу, внимателно се користат дисонанци и се избегнува хроматиката. Ритмиката е мирна без поголеми контрасти. Најголем претставник на оваа школа е Џовани Перлуиџи де Палестрина, кој пишувал исклучиво а капела, најголем број од неговите композиции се со духовен карактер, а негова најпозната миса е „Папа Марчело“.
Миса Папа Марчело - Палестрина
Главни карактеристики на Венецијанската школа се: пораздвижени мелодиски линии, честа употреба на дисонанци и хроматика, ритамот е пожив и
разновиден со честа употреба на синкопи. Карактеристично за Венецијанската школа е антифониското пеење (најизменично пеење на два хора) а една од најпознатите и денес изведувани дела е Ехо од Орландо ди Ласо. Додека во Римската школа се уште се компонира на староцрквени модуси, во Венецијанската школа веќе се појавуваат дур – молските тоналитети, кои подоцна во барокот ќе станат тонална основа.
Најзначајни хорски форми од 16ти век се: мотет, миса, реквием, магнификат (величање, похвални песни за Исусовата мајка, Марија), стабат матер ( жална мајка, песна тажалка во која Марија го оплакува својот мртов син Исус) и др.
Следува пример од композицијата „Ехо“ наменета за два хора, од Орландо до Ласо.
РЕНЕСАНСАТА ВО ОСТАНАТИТЕ ЕВРОПСКИ ЗЕМЈИ
Во 16ти век музиката се негува и во останатите Европски земји, но овде ќе ги споменеме само Германија која е вредна да се спомене заради Протестантскиот корал. Тој воопшто не е сличен на Грегорисанскиот корал. Мартин Лутер, предводник на Протестантската реформација, во хорското пеење гледал моќно сретство во борбата против Римокатоличката црква. Тој го исфрлил
латинскиот јазик, и мелодиите во Протестантскиот корал биле на народен јазик, со едноставни и певливи мелодии, со цел и обичниот верник да учествува во црковната богослужба. Подоцна во барокот, Ј. С. Бах ќе напише генијални композиции врз теми од Протестантскиот корал.
ХОРСКАТА МУЗИКА ВО БАРОКОТ
Кон крајот на 16ти век, со појавата на операта, и се почестата примена на инструменталната музика, на повидок е нова ера во музиката, која ќе трае низ 17ти век и половина од 18ти век - барок. Карактеристични особености на хорската музика во барокот се: моторичност во ритмиката, асиметричност на мелодиката, со големи интервалски скокови, секвенцирање, контрастна динамика, импровизација во некои елементи на интерпретацијата и особено шифрираниот бас (basso continuo). Баркната музика конечно ги напушта модусите (староцрквените скали) и се базира на дур-молски систем. Новите тенденции во барокот, бараат и нови форми и жанрови. Интересот на композиторите сега е свртен кон инструменталната и вокално инструменталната музика. На полето на хорската музика, освен досега изучените хорски форми (миса, реквием, мотет) во барокот се пишуваат и ораториум, кантата, пасии и др. Во операта (која се појавила во 1594 год.) хорот има значајна улога, слична на онаа во грчката трагедија. На сцената е статичен и го коментира драмското дејствие, а подоцна зема поактивна улога, реплицирајќи им на солистите или влегувајќи во дијалог со нив. Најзначајни композитори кои твореле хорска музика се: Клаудио Монтеверди, Алесандро Скарлати, Хенрих Шитц и секако Георг Фридрих Хендел и Јохан Себастијан Бах.
HORSKITE MUZI^KI FORMI VO BAROKOT
ОРАТОРИУМ
Во времето на противреформацијата во Католичката црква, на која и било потребно да ја зајакне својата раздрмана положба, се појавуваат нови хорски форми со голем сјај и величественост, кои би требало да ја вратат верата и довербата на верниците, а силата и моќта на црквата. Така во 17ти век се појавува ораториум , во кој на некој начин се изразува барокната величественост. . Ораториумот6 е обемно вокално инструментално дело со циклична форма, наменето за хор, оркестар и солисти. Во ораториумот се искажува епско - драмско дејствие, но без сцена (тоа е резликата меѓу опера и ораториум. Операта се изведува на сцена, и во неа се обработуваат секакви теми и дејствија, додека ораториумот се изведува во црква или во концертна сала, а темата е со духовен карактер.)7 Ораториумот најчесто се состои од 350 – 450 стихови и трае околу 40 – 50 минути. На почетокот овој термин се користел за две различни форми :
- ораторио латино - кој бил на латински јазик и се изведувал во црквите за време на богослужбата. Во него се обработувале Библиски мотиви. Најголем претставник на ваков вид ораториуми е Карисими.
- ораторио вулгаре – за ваквиот вид на ораториум најзаслужен се Филип Нериј(16ти век) , кој исто како и Мартин Лутер8 сметал дека на верниците треба да им се дозволи да пеат на свој народен јазик (италијански, со оглед на тоа што овој ораториум за прв пат се појавил прво во Италија, а потоа и во другите Европски земји)со цел да го разберат текстот што го пеат. Тој побарал помош од неколку композитори, меѓу кои и Палестрина, кои имале должност да се погрижат за музичкиот дел за време на неговите црковни конференции. Најчесто биле земени познати мелодии од народните песни, на кои им се додавал библиски текст. Овој вид на ораториум бил поомилен меѓу народот и почесто се користел. Подоцна негов најголем претставник ќе биде Хендел.
НАЈЧЕСТО ИЗВЕДУВАНИ ОРАТОРИУМИ
6 Самиот збор ораториум значи просторија во римските цркви во који се одржуваат духовни вежби и молитви.
7 Подоцна се напишани и ораториуми со световен карактер.
8 Основач на Протестантската црква, уште позната и под името Лутеранска.
Италија
- Џакомо Карисими: напишал голем број ораториуми, а сочувани се само 16. Најчесто изведувани се: „Јепта“,„ Соломонов суд“,„ Балтазар“.
Германија
- Хенри Шитц: покрај псалмите, мотети, пасии и други црковни композиции, најпознати ораториуми се: „Седумте Христови зборови на крстот“, „Божиќен ораториум“ (ова е првиот Германски ораториум) и др.
ХОРСКОТО ТВОРЕШТВО НА ГЕОРГ ФРИДРИХ ХЕНДЕЛ
Германски композитор, роден во 1685, во зрелиот период на барок и премин кон рококо, кој оставил голема збирка на вредни композиции, ние ќе се задржиме само на неговото хорско творештво.Пишувал секакви црковни композиции, но најзначајни се неговите ораториуми.
Ораториумите на Хендел се разновидни, секој негов ораториум е контраст на претходниот и следниот. Во своите ораториуми најчесто користел текст од Библијата од Стариот Завет.9 Но има ораториуми кои се со митолошка содржина (пр. Херкулес, Самсон) и со алегориска тематика (пр. Триумфот на времето и вистината). Хендел многу вешто се користи со хорот, кој има најзначајно место во неговите ораториуми. Како и во грчката трагедија, хорот го искажува мислењето на народот, или го коментира дејствието кое се обработува. Во „Израел во Египет“ хорот многу вешто ги искажува страдањата на народот, но и радосните моменти во „Алелуја“ од ораториумот „Месија“. Неговите ораториуми, по барање на самиот Хендел, не се изведувале во црква, туку во театар. Тој своите ораториуми не ги сметал за црковни дела, туку за слободни драмско - музички форми. Најзначајни негови ораториуми се: „Саул“,„Израел во Египет“, „Месија“, „Самсон“, „Семел“, „Херкулес“, „Јуда Макабеец“.
9 Дури и во ораториумот Месија, во кој главен лик е Исус, а со тоа и Новиот завет, тој почесто го користи текстот од стариот завет.
„Алелуја“ од ораториумот Месија
КАНТАТА
Кантатата е вокално инструментална композиција со духовен или световен карактер, циклична по форма. За прв пат се појавува во ерата на барокот во 17ти век, и е најзначајна хорска форма за овој период после ораториумот и операта. Се појавува прво во Италија, а потоа во Германија и останатите европски земји. Италијанската кантата е со световен карактер и лирско расположение. Се изведувала во феудалните дворци. За разлика од Италијанската кантата, во Германија кантатата е со религиозна содржина со текст од Библијата, корални текстови или текстови од германски поети. Во Протестантската црква има централно место во богослужбата. Таа се изведува во средишниот дел од богослужбата, помеѓу читањето на евангелието и проповедта. Ако кантатата има два дела, првиот се изведувал пред проповедта, а вториот после одржаната проповед. Исто како и италијанската, по форма е циклична (составена од неколку става). Хорот во кантатата ги претставува верниците и нивните религиозни чувства и најчесто со него почнува и завршува, појавувајќи се и во средината помеѓу ставовите. За разлика од ораториумот, кантатата е помала по обем и времетраење, а се разликува и по содржината (ораториумот има епско драмски карактер, а кантатата лирски). Многу композитори низ музичките епохи ќе пишуваат кантата (пр. Карл Орф – Кармина Бурана,Игор Стравински – Свадба, Тодор Скаловски – 11 Октомври, Властимир Николовски – Сердарот) а кантатата како музичка форма ќе се задржи низ сите епохи до ден денес.
ХОРСКОТО ТВОРЕШТВО НА ЈОХАН СЕБАСТИЈАН БАХ
Ј. С. Бах е Германски композитор, најголем претставник на барокот и воопшто во историјата на музиката. Своите дела ги издигнува до совршенсто, а овде ќе се задржиме само на неговите хорски музички форми. На ова поле, неодминливи се неговите кантати (световни и духовни)за кои подоцна ќе стане збор, но не можеме да ги изоставиме и останатите вокални композиции.
- Мотет – напишал многу од кои сочувани се само 6. Најпознат е Jesu meine Freude. (Исус, моја радост)
- Миси – миса во h- mol, миса во A – dur, миса во g – mol и миса во G – dur. Од овие најзначајна е мисата во h- mol, која е многу обемна (има дури 24 точки од кои 15 за хор) и заради својата должина таа не се изведува во католичката богослужба. Според содржината, во некои делови од мисата преовладува расположение на болка, страдање, грижа, а овие чувства ги изразува преку остри дисонанци, напамелни четворозвуци и зголемени трозвуци, најчесто во молски тоналитети, додека во останатите делови владеат светлина, радост и полет кои се осликани преку енергична мелодиска линија, најчесто изнесена од хорот, во дурски тоналитети.
- Ораториум – напишал 2: Божиќен ораториум и Велигденски ораториум. Божиќниот ораториум всушност е циклус од 6 кантати наменети за секој ден од Божиќните празници.
- Пасии – Бах напишач 4 пасии, Пасија по Матеј, Пасија по Марко, Пасија по Лука и Пасија по Јован. Прва ја напишал Пасија по Лука, од Паијата по Марко е сочувано само мал дел, но пасиите по Јован и Матеј (кои се целосно зачувани) припаѓаат на врвната музичка уметност. Пасија по Матеј е најзначајна и е круна на Баховото творештво и Евангелистичката црква и едно од најголемите дела во целокупната музичка историја.
КАНТАТИТЕ НА Ј. С. БАХ
Погоре споменавме дека Бах пишувал духовни и световни кантати. Неговиот интерес за оваа музичка форма се појавил уште во неговата младост, а траел до неговата смрт. Тие најчесто се состоеле од 5 – 7 точки (но некои имаат и повеќе од 10) а се наменети за солисти, хор10 и оркестар. Неговите кантати можат да се поделат во 3 врсти. . Во првата спаѓаат кантатите во кои се прикажуваат слики и случки од животот. Пр. во Селската кантата се опишуваат слики од селскиот живот: љубовни сцени, песни и игри. Во оваа кантата преовладува народен припев (германски, полски, шпански). Во оваа група на кантати спаѓа и Кантата за кафето во која на
10 Бах во хорот користел 12 души, по 3 за секој глас.
хумуристичен начин се раскажува за татко кој сака да ја одвикне својата ќерка од уживањето на кафе, а за возврат на тоа и обеќал дека ќе ја омажи. Но итрата ќерка во отсуство на татко и се заветува дека ќе се омажи само со маж со кој ќе склучи договор дека нема да и забранува да пие кафе. . Во втората група кантати се оние со моралистички, поучен карактер. Најуспешна е Натпреварот на Феба и Пан во која се пее за натпревар помеѓу два пеачи Феб кој е школуван музичар но извештачен, и Пан кој е селски, нешколуван човек и пее спонтани и едноставно од срце. Во оваа група спаѓаат и двете Свадбени кантати. .
Во третата група духовните кантати во кои хорот ја осликуваат полифониската вештина на Бах. Најпознати кантати се Реформациска кантата , ich hatte viel bekümmernis, Драги господе, Ich habe дenuд (Имав доволно ) За кантатите на Бах, може многу да се каже, но заради просторот, ќе се ограничиме само на две кои се меѓу најпознатите. - Реформациска кантата - Оваа кантата е составена од 4 строфи. Текстот е земен од коралната мелодија – Господ е нашата цврста тврдина. Првата и втората се на почетокот, третата во средина, а четвртата на крајот. Помеѓу нив вметнал други музички точки, арии, дуети речитативи. Во оваа кантата се опејува за народот (кој го претставува хорот) кој е спремен за борба. - ich hatte viel bekümmernis11 (преводот е слободен Имав многу грижи или имав многу тага). Оваа кантата се дели на два дела. Во првиот дел се опишуваат тмурни расположенија на душата која е измачувана заради гревовите кои ги носи, и се изведува пред проповедта на свештеникот, додека во вториот дел сликата се менува, ликот на Христос носи утеха, надеж и радост, и се изведува на крајот од богослужбата, после одржаната проповед од страна на свештеникот, кој влева утеха и решенија за сите проблеми на верниците.
Со цел да се воочи огромниот број на кантати кои ги напишал Бах, следува список со наслови:
11 Бах ја напишал на 29 години.
1. Wie schön leuchtet der Morgenstern
2. Ach Gott, vom Himmel sieh darein
3. Ach Gott, wie manches Herzeleid
4. Christ lag in Todes Banden
5. Wo soll ich fliehen hin
6. Bleib bei uns, denn es will Abend werden
7. Christ unser Herr zum Jordan kam
8. Liebster Gott, wenn werd ich sterben
9. Es ist das Heil uns kommen her
10. Meine Seel erhebt den Herren
11. Lobet Gott in seinen Reichen (Ascension Oratory)
12. Weinen, Klagen, Sorgen, Zagen
13. Meine Seufzer, meine Tränen
14. Wär Gott nicht mit uns diese Zeit
15. Denn du wirst meine Seele nicht in der Hölle lassen
16. Herr Gott, dich loben wir
17. Wer Dank opfert, der reiset mich
18. Gleichwie der Regen und Schnee vom Himmel fällt
19. Es erhub sich ein Streit
20. O Ewigkeit, du Donnerwort
21. Ich hatte viel Bekümmernis
22. Jesus nahm zu sich die Zwölfe
23. Du wahrer Gott und Davids Sohn
24. Ein ungefärbt Gemüt
25. Es ist nichts Gesundes an meinem Leibe
26. Ach wie flüchtig, ach wie nichtig
27. Wer weiß, wie nahe mir mein Ende
28. Gottlob! nun geht das Jahr zu Ende
29. Wir danken dir, Gott wir danken dir
30. Freue dich, erlöste Schar
30.a Angenehmes Wiederau
31. Der Himmel lacht, Die Erde jubilieret
32. LiebsterJesu, mein Verlangen
33. Allein zu dir, Herr Jesu Christ
34. O ewiges Feuer, o Ursprung der Liebe
34.a O ewiges Feuer, o Ursprung der Liebe
35. Geist und Seele wird verwirret
36. Schwingt freudig euch empor
36.a Steigt freudig in die Luft
36.b Die Freude reget sich
36.c Schwingt freudig euch empor
37. Wer da gläubet und getauft wird
38. Aus tiefer Not schrei ich zu dir
39. Brich dem Hungrigen dein Brot
40. Darzu ist erschienen der Sohn Gottes
41. Jesu nun sei gepreiset
42. Am Abend aber desselbigen Sabbats
43. Gott fähret auf mit Jauchzen
44. Sie werden euch in den Bann tun
45. Es ist dir gesagt, Mensch, was gut ist
46. Schauet doch und sehet, ob irgend ein Schmerz sei
47. Wer sich selbst erhöhet, der soll erniedriget werden
48. Ich elender Mensch, wer wird mich erlösen
49. Ich geh und suche mit Verlangen
50. Nun ist das Heil und die Kraft
20
51. Jauchzet Gott in allen Landen
52. Falsche Welt, dir trau ich nicht
53. Schlag doch, gewünschte Stunde
54. Widerstehe doch der Sünde
55. Ich armer Mensch, ich Sündenknecht
56. Ich will den Kreuzstab gerne tragen
57. Selig ist der Mann
58. Ach Gott, wie manches Herzeleid
59. Wer mich liebet, der wird mein Wort halten
60. O Ewigkeit, du Donnerwort
61. Nun komm, der Heiden Heiland
62. Nun komm, der Heiden Heiland
63. Christen, ätzet diesen Tag
64. Sehet, welch eine Liebe hat uns der Vater erzeiget
65. Sie werden aus Saba alle kommen
66. Erfreut euch, ihr Herzen
66.a Der Himmel dacht auf Anhalts Ruhm und Glück
67. Halt im Gedächtnis Jesum Christ
68. Also hat Gott die Welt geliebt
69. Lobe den Herrn, meine Seele
69.a Lobe den Herrn, meine Seele
70. Wachet! betet! betet! wachet
70.a Wachet! betet! betet! wachet
71. Gott ist mein König
72. Alles nur nach Gottes Willen
73. Herr, wie du willt, so schicks mit mir
74. Wer mich liebet, der wird mein Wort halten
75. Die Elenden sollen essen
76. Die Himmel erzählen die Ehre Gottes
77. Du sollt Gott, deinen Herren, lieben
78. Jesu, der du meine Seele
79. Gott der Herr ist Sonn und Schild
80. Ein feste Burg ist unser Gott
80.a Alles, was von Gott geboren
81. Jesus schläft, was soll ich hoffen
82. Ich habe genung
83. Erfreute Zeit im neuen Bunde
84. Ich bin vergnügt mit meinem Glücke
85. Ich bin ein guter Hirt
86. Wahrlich, wahrlich, ich sage euch
87. Bisher habt ihr nichts gebeten in meinem Namen
88. Siehe, ich will viel Fischer aussenden
89. Was soll ich aus dir machen, Ephraim
90. Es reißet euch ein schrecklich Ende
91. Gelobet seist du, Jesu Christ
92. Ich hab in Gottes Herz und Sinn
93. Wer nur den lieben Gou läßt walten
94. Was frag ich nach der Welt
95. Christus, der ist mein Leben
96. Herr Christ, der einge Gottessohn
97. In allen meinen Taten
98. Was Gott tut, das ist wohlgetan
99. Was Gott tut, das ist wohlgetan
100. Was Gott tut, das ist wohlgetan
101. Nimm von uns, Herr, du treuer GottBach Cantatas by BWV number Page 2
102. Herr, deine Augen sehen nach dem Glauben
21
103. Ihr werdet weinen und heulen
104. Du Hirte Israel, höre
105. Herr, gehe nicht ins Gericht
106. Gottes Zeit ist die allerbeste Zeit
107. Was willst du dich betrüben
108. Es ist euch gut, daß ich. hingehe
109. Ich glaube, lieber Herr, hilf meinem Unglauben
110. Unser Mund sei voll Lachens
111. Was mein Gott will, das gscheh allzeit
112. Der Herr ist mein getreuer Hirt
113. Herr Jesu Christ, du höchstes Gut
114. Ach, lieben Christen, seid getrost
115. Mache dich, mein Geist, bereit
116. Du Friedefürst, Herr Jesu Christ
117. Sei Lob und Ehr dem höchsten Gut
119. Preise, Jerusalem, den Herrn
120. Gott, man lobet dich in der Stille
120.a Herr Gott, Beherrscher aller Dinge
120.b Gott, man lobet dich in der Stille
121. Christum wir sollen loben schon
122. Das neugeborne Kindelein
123. Liebster Immanuel, Herzog der Frommen
124. Meinen Jesum laß ich nicht
125. Mit Fried und Freud ich fahr dahin
126. Erhalt uns, Herr, bei deinem Wort
127. Herr Jesu Christ, wahr' Mensch und Gott
128. Auf Christi Himmelfahrt allein
129. Gelobet sei der Herr, mein Gott
130. Herr Gott, dich loben alle wir
131. Aus der Tiefen rufe ich, Herr, zu dir
132. Bereitet die Wege, bereitet die Bahn
133. Ich freue mich in dir
134. Ein Herz, das seinen Jesum lebend weiß
134.a Die Zeit, die Tag und Jahre macht
135. Ach Herr, mich armen Sünder
136. Erforsche mich, Gott, und erfahre mein Herz
137. Lobe den Herren, den mächtigen König der Ehren
138. Warum betrübst du dich, mein Herz
139. Wohl dem, der sich auf seinen Gott
140. Wachet auf, ruft uns die Stimme
141. Das ist je gewißlich wahr
142. Uns ist ein Kind geboren
143. Lobe den Herrn, meine Seele
144. Nimm, was dein ist, und gehe hin
145. Ich lebe, mein Herze, zu deinem Ergötzen
146. Wir müssen durch viel Trübsal
147. Herz und Mund und Tat und Leben
147.a Herz und Mund und Tat und Leben
148. Bringet dem Herrn Ehre seines Namens
149. Man singet mit Freuden vom Sieg
150. Nach dir, Herr, verlanget mich
151. Süßer Trost, mein Jesus kömmt
152. Tritt auf die Glaubensbahn
153. Schau, lieber Gott, wie meine Feind
22
154. Mein liebster Jesus ist verloren
155. Mein Gott, wie lang, ach lange
156. Ich steh mit einem Fuß im Grabe
157. Ich lasse dich nicht, du segnest mich denn
158. Der Friede sei mit dir
159. Sehet, wir gehn hinauf gen Jerusalem
160. Ich weiß, daß mein Erlöser lebt
161. Komm, du süße Todesstunde
162. Ach! ich sehe, itzt, da ich zur Hochzeit gehe
163. Nur jedem das Seine
164. Ihr, die ihr euch von Christo nennet
165. O heilges Geist- und Wasserbad
166. Wo gehest du hin
167. Ihr Menschen, rühmet Gottes Liebe
168. Tue Rechnung! Donnerwort
169. Gott soll allein mein Herze haben
170. Vergnügte Ruh, beliebte Seelenlust
171. Gott, wie dein Name, so ist auch dein Ruhm
172. Erschallet ihr Lieder, erklinget, ihr Saiten
173. Erhöhtes Fleisch und Blut
173.a Durchlauchtster Leopold
174. Ich liebe den Höchsten von ganzem Gemüte
175. Er rufet seinen Schafen mit Namen
176. Es ist ein trotzig und verzagt Ding
177. Ich ruf zu dir Herr Jesu Christ
178. Wo Gott der Herr nicht bei uns hält
179. Siehe zu, daß deine Gottesfurcht nicht Heuchelei sei
180. Schmücke dich, o liebe Seele
181. Leichtgesinnte Flattergeister
182. Himmelskönig, sei willkommen
183. Sie werden euch in den Bann tun
184. Erwünschtes Freudenlicht
184.a [Text unknown]
185. Barmherziges Herze der ewigen Liebe
186. Ärgre dich, o Seele, nicht
186.a Ärgre dich, o Seele, nicht
187. Es wartet alles auf dich
188. Ich habe meine Zuversicht
189. Meine Seele rühmt und preist
190. Singet dem Herrn ein neues Lied
190.a Singet dem Herrn ein neues Lied
191. Gloria in excelsis Deo
192. Nun danket alle Got
193. Ihr Tore zu Zion
193.a Ihr Häuser des Himmels
194. Höchsterwünschtes Freudenfest
194.a [Text unknown]
195. Dem Gerechten muß das Licht
196. Der Herr denket an uns
197. Gott ist unsre Zuversicht
197.a Ehre sei Gott in der Höhe
198. Laß, Fürstin, laß noch einen Strahl
199. Mein Herze schwimmt im Blut
200. Bekennen will ich seinen Namen
201. Geschwinde, ihr wirbelnden Winde
202. Weichet nur, betrübte Schatten
203. Amore traditore
204. Ich bin in mir vergnügt
205. Zerreißet, zersprenget, zertrümmert die Gruft
23
205.a Blast Lärmen, ihr Feinde
206. Schleicht, spielende Wellen
207. Vereinigte Zwietracht der wechselnden Saiten
207.a Auf, schmetternde Töne
208. Was mir behagt, ist nur die muntre Jagd
208.a Was mir behagt, ist nur die muntre Jagd
209. Non sa che sia dolore
210. O holder Tag, erwünschte ZeitBach Cantatas by BWV number Page 3
210.a O angenehme Melodei
211. Schweigt stille, plaudert nicht
212. Mer hahn en neue Oberkeet
213. Laßt uns sorgen, laßt uns wachen
214. Tönet, ihr Pauken! Erschallet, Trompeten!
215. Preise dein Glücke, gesegnetes Sachsen
216. Vergnügte Pleißenstadt
216.a Erwählte Pleißenstadt
223. Meine Seele soll Gott loben
244.a Klagt, Kinder, klagt es aller Welt
248. Christmas Oratorio (Weihnachts-Oratorium)
I. Jauchzet, frohlocket, auf, preiset die Tage
II. Und es waren Hirten in derselben Gegend
III. Herrscher des Himmels, erhöre das Lallen
IV. Fallt mit Danken, fallt mit Loben
V. Ehre sei dir, Gott, gesungen
VI. Herr, wenn die stolzen Feinde schnauben
248.a (Church cantata, text unknown)
249. Kommt, eilet und laufet [Easter Oratorio (Oster-Oratorium)]
249.a Entfliehet, verschwindet, entweichet, ihr Sorgen
249.b Verjaget, zerstreuet, zerrüttet, ihr Sterne
1045. [Text unknown]
Anh. 1. Gesegnet ist die Zuversicht
Anh. 2. [Fragment without text for the 19th Sunday after Trinity]
Anh. 3. Gott, gib dein Gerichte dem Könige
Anh. 4. Wünschet Jerusalem Glück
Anh. 5. Lobet den Herrn,alle seine Heerscharen
Anh. 6. Dich loben die lieblichen Strahlen der Sonne
Anh. 7. Heut ist gewiß ein guter Tag
Anh. 8. [New Year's cantata, text unknown]
Anh. 9. Entfernet euch, ihr heitern Sterne
Anh. 10. So kämpfet nun, ihr muntern Töne
Anh. 11. Es lebe der König, der Vater im Lande
Anh. 12. Frohes Volk, vergnügte Sachsen
Anh. 13. Willkommen! ihr herrschenden Götter der Erden
Anh. 14. Sein Segen fließt daher wie ein Strom
Anh. 15. Siehe, der Hüter Israel
Anh. 16. Schließt die Gruft! ihr Trauerglocken
Anh. 17. Mein Gott, nimm die gerechte Seele
Anh. 18. Froher Tag, verlangte Stunden
Anh. 19. Thomana saß annoch betrübt
Anh. 20. [Latin ode, text unknown]
Without BWV number:
Auf! süß entzückende Gewalt
Der Segen des Herrn machet reich ohne Mühe
Gelobet sei der Herr, der Gott Israel
24
Herrscher des Himmels, König der Ehren
Ich bin ein Pilgrim auf der Welt
Ich ruf zu dir, Herr Jesu Christ
Ihr wallenden Wolken
Leb ich, oder leb ich nicht
Liebster Gott, vergißt du mich
Meine Seele erhebt den Herrn
Murmelt nur, ihr heitern Bäche
Siehe eine Jungfrau ist schwanger
Wer sich rächet, an dem wird sich der Herr wieder rächen
[Town council inauguration cantata, Mühlhausen 1709]
Compilation: Aryeh Oron
File created by: Santu de Silva
Thanks to: Wolfgang SchmeiderCantatas in Alphabetical Order
(BWV numbers in parentheses)
[Also see: Sorted by BWV Number; by Church Year]
Ach Gott, vom Himmel sieh darein (2)
Ach Gott, wie manches Herzeleid (3)
Ach Gott, wie manches Herzeleid (58)
Ach Herr, mich armen Sünder (135)
Ach! ich sehe, itzt, da ich zur Hochzeit gehe (162)
Ach, lieben Christen, seid getrost (114)
Ach wie flüchtig, ach wie nichtig (26)
Ärgre dich, o Seele, nicht (186) (186a)
Allein zu dir, Herr Jesu Christ (33)
Alles nur nach Gottes Willen (72)
Alles, was von Gott geboren (80a)
Also hat Gott die Welt geliebt (68)
Am Abend aber desselbigen Sabbats (42)
Amore traditore (203)
Angenehmes Wiederau (30a)
Auf Christi Himmelfahrt allein (128)
Auf, mein Herz! Des Herren Tag
= Ich lebe, mein Herze (145)
Auf, schmetternde Töne (207a)
Auf! süß entzückende Gewalt (without
BWV-number)
Aus der Tiefen rufe ich, Herr, zu dir (131)
Aus tiefer Not schrei ich zu dir (38)
Barmherziges Herze der ewigen Liebe (185)
Bekennen will ich seinen Namen (200)
Bereitet die Wege, bereitet die Bahn (132)
Bisher habt ihr nichts gebeten in meinem
Namen (87)
Blast Lärmen, ihr Feinde (205a)
Bleib bei uns, denn es will Abend werden (6)
Brich dem Hungrigen dein Brot (39)
Bringet dem Herrn Ehre seines Namens (148)
Christen, ätzet diesen Tag (63)
Christ lag in Todes Banden (4)
Christum wir sollen loben schon (121)
Christ unser Herr zum Jordan kam (7)
Christus, der ist mein Leben (95)
Darzu ist erschienen der Sohn Gottes (40)
Das istje gewißlich wahr (141)
Das neugebome Kindelein (122)
Dem Gerechten muß das Licht (195)
Denn du wirst meine Seele nicht in
der Hölle lassen (15)
25
Der Friede sei mit dir (158)
Der Herr denket an uns (196)
Der Herr ist mein getreuer Hirt (112)
Der Himmel dacht auf Anhalts Ruhm und Glück
(66a)
Der Himmel lacht! Die Erde jubilieret (31)
Der Segen des Herm machet reich ohne Mühe
(without BWV number)
Dich loben die lieblichen Strahlen der Sonne
(Anh.6)
Die Elenden sollen essen (75)
Die Freude reget sich (36b)
Die Himmel erzählen die Ehre Gottes (76)
Die Zeit, die Tag und Jahre macht (134a)
DuFriedefürst, Herr Jesu Christ (116)
Du Hirte Israel, höre (104)
Durchlauchtster Leopold (173a)
Du sollt Gott, deinen Herren, lieben (77)
Du wahrer Gott und Davids Sohn (23)
Ehre sei dir, Gott, gesungen (248v)
Ehre sei Gott in der Höhe (197a)
Ein feste Burg ist unser Gott (80)
Ein Herz, das seinen Jesum lebend weiß (134)
Ein ungefärbt Gemüte (24)
Entfernet euch, ihr heitern Sterne (Anh.9)
Entfliehet, verschwindet, entweichet,
ihr Sorgen (249a)
Erforsche mich, Gott, und erfahre mein Herz (136)
Erfreut euch, ihr Herzen (66)
Erfreute Zeit im neuen Bunde (83)
Erhalt uns, Herr, bei deinem Wort (126)
Erhöhtes Fleisch und Blut (173)
Er rufet seinen Schafen mit Namen (175)
Erschallet, ihr Lieder, erklinget, ihr Saiten (172)
Erwählte Pleißenstadt (216a)
Erwünschtes Freudenlicht(184)
Es erhub sich ein Streit (19)
Es ist das Heil uns kommen her (9)
Es ist dir gesagt, Mensch, was gut ist (45)
Es ist ein trotzig und verzagt Ding (176)
Es ist euch gut, daß ich hingehe (108)
Es ist nichts Gesundes an meinem Leibe (25)
Es lebe der König, der Vater im Lande (Anh.11)
Es reißet euch ein schrecklich Ende (90)
Es wartet alles auf dich (187)
Fallt mit Danken, fallt mit Loben (148iv)
Falsche Welt, dir trau ich nicht (52)
Freue dich, erlöste Schar (30)
Froher Tag, verlangte Stunden (Anh.18)
Frohes Volk, vergnügte Sachsen (Anh.12)
Geist und Seele wird verwirret (35)
Gelobet sei der Herr, der Gott Israel
(without BWV number)
Gelobet sei der Herr, mein Gott (129)
Gelobet seist du, Jesu Christ (91)
Geschwinde, ihr wirbelnden Winde (201)
Gesegnet ist die Zuversicht (Anh.1)
Gleichwie der Regen und Schnee vom
Himmel fällt (18)
Gloria in excelsis Deo (191)
26
Gott der Herr ist Sonn und Schild (79)
Gottes Zeit ist die allerbeste Zeit (106)
Gott fähret auf mit Jauchzen (43)
Gott, gib dein Gerichte dem Könige (Anh.3)
Gott ist meìn König (71)
Gott ist unsre Zuversicht (197)
Gottlob! nun geht das Jahr zu Ende (28)
Gott, man lobet dich in der Stille (120) (120b)
Gott soll allein mein Herze haben (169)
Gott, wie dein Name, so ist auch dein Ruhm (171)
Halt im Gedächtnis Jesum Christ (67)
Herr Christ, der einge Gottessohn (96)
Herr, deine Augen sehen nach dem Glauben (102)
Herr, gehe nicht ins Gericht (105)
Herr Gott, Beherrscher aller Dinge (120a)
Herr Gott, dich loben alle wir (130)
Herr Gott, dich loben wir (16)
Herr Jesu Christ, du höchstes Gut (113)
Herr Jesu Christ, wahr' Mensch und Gott (127)
Herrscher des Himmels, erhöre das Lallen (248iii)
Herrscher des Himmels, König der Ehren (without
BWV number)
Herr, wenn die stolzen Feinde schnauben (248iv)
Herr, wie du willt, so schicks mit mir (73)
Herz und Mund und Tat und Leben (147) (147a)
Heut ist gewiß ein guter Tag (Anh.7)
Himmelskönig, sei willkommen (182)
Höchsterwünschtes Freudenfest (194)
Ich armer Mensch, ich Sündenknecht (55)
Ich bin ein guter Hirt (85)
Ich bin ein Pilgrim in der Welt (without
BWV number)
Ich bin in mir vergnügt (204)
Ich bin vergnügt mit meinem Glücke (84)
Ich elender Mensch, wer wird mich erlösen (48)
Ich freue mich in dir (133)
Ich geh und suche mit Verlangen (49)
Ich glaube, lieber Herr, hilf meinem Unglauben
(109)
Ich hab in Gottes Herz und Sinn (92)
Ich habe genung (82)
Ich habe meine Zuversicht (188)
Ich hatte viel Bekümmernis (21)
Ich lasse dich nicht, du segnest mich denn (157)
Ich lebe, mein Herze, zu deinem Ergötzen (145)
Ich liebe den Höchsten von ganzem Gemüte (174)
Ich ruf zu dir, Herr Jesu Christ (177)
Ich ruf zu dir, Herr Jesu Christ
(without BWV number)
Ich steh mit einem Fuß im Grabe (156)
Ich weiß, daß mein Erlöser lebt (160)
Ich will den Kreuzstab gerne tragen (56>
Ihr, die ihr euch von Christo nennet (164)
Ihr Häuser des Himmels,
ihr scheinenden Lichter (193a)
Ihr Menschen, rühmet Gottes Liebe (167)
Ihr Tore zu Zion (193)
27
Ihr wallenden Wolken (without BWV number)
Ihr werdet weinen und heulen (103)
In allen meinen Taten (97)
Jauchzet, frohlocket! auf, preiset die Tage (248i)
Jauchzet Gott in allen Landen (51)
Jesu, der du meine Seele (78)
Jesu, nun sei gepreiset (41)
Jesus nahm zu sich die Zwölfe (22)
Jesus schläft, was soll ich hoffen (81)
Klagt, Kinder klagt es aller Welt (244a)
Komm, du süße Todesstunde (161)Cantatas in Alphabetical Order Page 5
Kommt, eilet und laufet (249)
Laß, Fürstin, laß noch einen Strahl (198)
Laßt uns sorgen, laßt uns wachen (213)
Leb ich, oder leb ich nicht (without BWV number)
Leichtgesinnte Flattergeister(181)
Liebster Gott, vergißt du mich (without
BWV number)
Liebster Gott, wennwerd ich sterben (8)
Liebster lmmanuel, Herzog der Frommen(123)
Liebster Jesu, mein Verlangen (32)
Lobe den Herren, den mächtigen König der
Ehren (137)
Lobe den Herrn, meine Seele (69)
Lobe den Herrn, meine Seele (69a)
Lobe den Herrn, meine Seele (143)
Lobet den Herrn, alle seine Heerscharen (Anh.5)
Lobet Gott in seinen Reichen (11)
Mache dich, mein Geist, bereit (115)
Man singet mit Freuden vom Sieg (149)
Meine Seele erhebt den Herrn (without
BWV number)
Meine Seel erhebt den Herren (10)
Meine Seele rühmt und preist (189)
Meine Seele soll Gott loben (223)
Meine Seufzer, meine Tränen (13)
Meinen Jesum laß ich nicht (124)
Mein Gott, wie lang, ach lange (155)
Mein Gott, nimm die gerechte Seele (Anh.17)
Mein Herze schwimmt im Blut (199)
Mein liebster Jesus ist verloren (154)
Mer hahn en neue Oberkeet (212)
Mit Fried und Freud ich fahr dahin (125)
Mit Gnaden bekröne der Himmel die Zeiten = Die
Zeit, die Tag und Jahremacht(134a)
Murmelt nur, ihr heitern Bäche (without
BWV number)
Nach dir, Herr, verlanget mich (150)
Nimm von uns, Herr, du treuer Gott (101)
Nimm, was dein ist, und gehe hin (144)
Non sa che sia dolore (209)
Nun danket alle Gott (192)
Nun ist das Heil und die Kraft (50)
Nun komm, der Heiden Heiland (61)
28
Nun komm, der Heiden Heiland (62)
Nur jedem das Seine (163)
O angenehme Melodei (210a)
O ewiges Feuer, o Ursprung der Liebe (34)
O ewiges Feuer, o Ursprung der Liebe (34a)
O Ewigkeit, du Donnerwort (20)
O Ewigkeit, du Donnerwort (60)
O heilges Geist- und Wasserbad (165)
O holder Tag, erwünschte Zeit (210)
Preise dein Glücke, gesegnetes Sachsen (215)
Preise, Jerusalem, den Herrn (119)
Schauet doch und sehet, ob irgend
ein Schmerz sei (46)
Schau, lieber Gott, wie meine Feind (153)
Schlage doch, gewünschte Stunde (53)
Schleicht, spielende Wellen (206)
Schließt die Gruft! ihr Trauerglocken (Anh.16)
Schmücke dich, o liebe Seele (180)
Schweigt stille, plaudert nicht (211)
Schwingt freudig euch empor (36)
Schwingt freudig euch empor (36c)
Sehet, welch eine Liebe hat uns
der Vater erzeiget (64)
Sehet, wir gehn hinauf gen Jerusalem (159)
Sei Lob und Ehr dem höchsten Gut (117)
Sein Segen fließt daher wie ein Strom (Anh.14)
Selig ist der Mann (57)
Siehe, der Hüter Israel (Anh.15)
Siehe, eine Jungfrau ist schwanger
(without BWV number)
Siehe, ich will viel Fischer aussenden (88)
Siehe zu, daß deine Gottesfurcht nicht
Heuchelei sei (179)
Sie werden aus Saba alle kommen (65)
Sie werden euch in den Bann tun (44)
Sie werden euch in den Bann tun (183)
Singet dem Herrn ein neues Lied (190) (190a)
So du mit deinem Munde = Ich lebe,
mein Herze (145)
So kämpfet nur, ihr muntern Töne (Anh.10)
Steigt freudig in die Luft (36a)
Süßer Trost, mein Jesus kömmt (151)
Thomana saß annoch betrübt (Anh.19)
Tönet, ihr Pauken! Erschallet, Trompeten! (214)
Tritt auf die Glaubensbahn (152)
Tue Rechnung! Donnerwort (168)
Und es waren Hirten in derselben Gegend (248ii)
Unser Mund sei voll Lachens (110)
Uns ist ein Kind geboren (142)
Vereinigte Zwietracht der wechselnden Saiten (207)
Vergnügte Pleißenstadt(216)
Vergnügte Ruh, beliebte Seelenlust (170)
Verjaget, zerstreuet, zerrüttet, ihr Sterne (249b)
Wachet auf, ruft uns die Stimme (140)
Wachet! betet! betet! wachet! (70) (70a)
Wär Gott nicht mit uns diese Zeit (14)
Wahrlich, wahrlich, ich sage euch (86)
29
Warum betrübst du dich, mein Herz (138)
Was frag ich nach der Welt (94)
Was Gott tut, das ist wohlgetan (98)
Was Gott tut, das ist wohlgetan (99)
Was Gott tut, das ist wohlgetan (100)
Was mein Gott will, das gscheh allzeit (111)
Was mir behagt, ist nur die muntre Jagd (208)
(208a)
Was soll ich aus dir machen, Ephraim (89)
Was willst du dich betrüben (107)
Weichet nur, betrübte Schatten 202)
Weinen, Klagen, Sorgen, Zagen (12)
Wer da gläubet und getauft wird (37)
Wer Dank opfert, der preiset mich (17)
Wer mich liebet, der wird mein Wort halten (59)
Wer mich liebet, der wird mein Wort halten (74)
Wer nur den lieben Gott läßt walten (93)
Wer sich rächet, an dem wird sich der Herr wieder
rächen (wihout BWV number)
Wer sich selbst erhöhet, der soll
erniedriget werden (47)
Wer weiß, wie nahe mir mein Ende (27)
Widerstehe doch der Sünde (54)
Wie schön leuchtet der Morgenstern (1)
Willkommen! ihr herrschenden Götter der Erden
(Anh.13)
Wir danken dir, Gott, wir danken dir (29)
Wir müssen durch viel Trübsal (146)
Wo gehest du hin (166)
Wo Gott der Herr nicht bei uns hält (178)
Wohl dem, der sich auf seinen Gott (139)
Wo soll ich fliehen hin (5)
Wünschet Jerusalem Glück (Anh.4)
Zerreißet, zersprenget, zertrümmert die Gruft (205)Cantatas According to the Church Year
THE FIRST SUNDAY OF ADVENT [1]
Am 1. Adventsonntag
BWV 61 Nun komm, der Heiden Heiland
BWV 62 Nun komm, der Heiden Heiland
BWV 36 Schwingt freudig euch empor
THE FOURTH SUNDAY OF ADVENT [4]
Am 4. Adventsonntag
BWV 132 Bereitet die Wege, bereitet die Bahn
DAY I OF CHRISTMAS
Am 1. Weihnachtsfesttag
BWV 63 Christen, ätzet diesen Tag
BWV 91 Gelobet seist du, Jesu Christ
BWV 110 Unser Mund sei voll Lachens
DAY II OF CHRISTMAS
Am 2. Weihnachtsfesttag
BWV 40 Darzu ist erschienen der Sohn Gottes
BWV 121 Christum wir sollen loben schon
BWV 57 Selig ist der Man
DAY III OF CHRISTMAS
Am 3. Weihnachtsfesttag
BWV 64 Sehet, welch eine Liebe hat uns der Vater erzeiget
BWV 133 Ich freue mich in dir
BWV 151 Süsser Trost, mein Jesus kömmt
30
THE FIRST SUNDAY AFTER CHRISTMAS [5]
Am Sonntag nach Weinachten
BWV 152 Tritt auf die Glaubensbahn
BWV 122 Das neugeborne Kindelein
BWV 28 Gottlob! nun geht das Jahr zu Ende
THE HOLY NAME JANUARY I
Kantate am Neujahrstag
BWV 41 Jesu, nun sei gepreiset
BWV 16 Herr Gott, dich loben wir
BWV 171 Gott, wie dein Name, so ist auch dein Ruhm
BWV 143 Lobe den Herrn, meine Seele
THE 2
nd
SUNDAY AFTER CHRISTMAS [6]
Am Sonntag nach Neujahr
BWV 153 Schau, lieber Gott, wie meine Feind
BWV 58 Ach Gott, wie manches Herzeleid
EPIPHANY
Zu Epiphanias
BWV 65 Sie werden aus Saba alle kommen
BWV 123 Liebster Immanuel, Herzog der Frommen
THE FIRST SUNDAY AFTER EPIPHANY [7]
Am 1. Sonntag nach Epiphanias
BWV 154 Mein liebster Jesus ist verloren
BWV 124 Meinen Jesu lass ich nicht
BWV 32 Liebster Jesu, mein Verlangen
THE SECOND SUNDAY AFTER EPIPHANY [8]
Am 2. Sonntag nach Epiphanias
BWV 155 Mein Gott, wie lang, ach lange
BWV 3 Ach Gott, wie manches Herzeleid
BWV 13 Meine Seufzer, meine Tränen
THE THIRD SUNDAY AFTER EPIPHANY [9]
Am 3. Sonntag nach Epiphanias
BWV 73 Herr, wie du willt, so schicks mit mir
BWV 111 Was mein Gott will, das g'scheh allzeit
BWV 72 Alles nur nach Gottes Willen
BWV 156 Ich steh mit einem Fuss im Grabe
THE FOURTH SUNDAY AFTER EPIPHANY [10]
Am 4. Sonntag nach Epiphanias
BWV 81 Jesus schläft, was soll ich hoffen?
BWV 14 Wär Gott nicht mit uns diese Zeit
SEPTUAGESIMA SUNDAY [11]
Am Sonntag Septuagesimae
BWV 144 Nimm, was dein ist, und gehe hin
BWV 92 Ich hab in Gottes Herz und Sinn
BWV 84 Ich bin vergnügt in meinem Glücke
SEXAGESIMA SUNDAY [12]
Am Sonntag Sexagesimae
BWV 18 Gleich wie der Regen und Schnee vom Himmel fällt
BWV 181 Leichtgesinnte Flattergeister
BWV 126 Erhalt uns, Herr, bei deinem Wort
QUINQUAGESIMA SUNDAY [13]
Am Sonntag Estomihi
BWV 23 Du wahrer Gott und Davids Sohn
BWV 22 Jesus nahm zu sich die Zwölfe
BWV 127 Herr Jesu Christ, wahr' Mensch und Gott
BWV 159 Sehet, wir gehn hinauf gen Jerusalem
THE THIRD SUNDAY IN LENT [14]
31
Am Sonntag Oculi
BWV 54 Widerstehe doch der Sünde
PALM SUNDAY [15]
Am Palmsonntag
BWV 182 Himmelskönig, sei willkommen
EASTER [16]
Am 1. Osterfesttag
BWV 4 Christ lag in Todes Banden
BWV 31 Der Himmel lacht! die Erde jubilieret
MONDAY IN EASTER WEEK
Am 2. Osterfesttag
BWV 66 Erfreut Euch, ihr Herzen
BWV 6 Bleib bei uns, denn es will Abend werden
TUESDAY IN EASTER WEEK
Am 3. Osterfesttag
BWV 134 Ein Herz, das seinen Jesum lebend weiss
BWV 145 Ich lebe, mein Herze, zu deinem Ergötzen
BWV 158 Der Friede sei mit dir
THE SECOND SUNDAY OF EASTER [17]
Am Sonntag Quasimodogeniti
BWV 67 Halt im Gedächtnis Jesum Christ
BWV 42 Am Abend aber desselbigen Sabbats
THE THIRD SUNDAY OF EASTER [18]
Am Sonntag Misericordias Domini
BWV 104 Du Hirte Israel, höre
BWV 85 Ich bin ein guter Hirt
BWV 112 Der Herr ist mein getreuer Hirt
THE FOURTH SUNDAY OF EASTER [19]
Am Sonntag Jubilate
BWV 12 Weinen, Klagen, Sorgen, Zagen
BWV 103 Ihr werdet weinen und heulen
BWV 146 Wir müssen durch viel Trübsal in das Reich Gottes
eingehen
THE FIFTH SUNDAY OF EASTER [20]
Am Sonntag Cantate
BWV 166 Wo gehest du hin?
BWV 108 Es ist euch gut, dass ich hingehe
THE SIXTH SUNDAY OF EASTER [21]
Am Sonntag Rogate
BWV 86 Wahrlich, wahrlich, ich sage euch
BWV 87 Bisher habt ihr nichts gebeten in meinem Namen
ASCENSION DAY
Himmelfahrt
BWV 37 Wer da gläubet und getauft wird
BWV 128 Auf Christi Himmelfahrt allein
BWV 43 Gott fähret auf mit Jauchzen
BWV 11 Lobet Gott in seinen Reichen
THE SEVENTH SUNDAY OF EASTER [22]
Am Sonntag Exaudi
BWV 44 Sie werden euch in den Bann tun
BWV 183 Sie werden euch in den Bann tun
WHIT SUNDAY [23]
Am 1. Pfingstfesttag
BWV 172 Erschallet, ihr Lieder
BWV 59 Wer mich liebet, der wird mein Wort halten
BWV 74 Wer mich liebet, der wird mein Wort halten
BWV 34 O ewiges Feuer, o Ursprung der Liebe
WHIT MONDAY
Am 2. Pfingstfesttag
BWV 173 Erhöhtes Fleisch und Blut
32
BWV 68 Also hat Gott die Welt geliebt
BWV 174 Ich liebe den Höchsten von ganzem Gemüte
TUESDAY IN WHITSUN WEEK
Am 3. Pfingstfesttag
BWV 184 Erwünschtes Freudenlicht
BWV 175 Er rufet seinen Schafen mit Namen
TRINITY SUNDAY [24]
Am Trinitatisfest
BWV 165 O heilges Geist- und Wasserbad
BWV 194 Höchsterwünschtes Freudenfest
BWV 176 Es ist ein trotzig und verzagt Ding
BWV 129 Gelobet sei der Herr, mein Gott
THE FIRST SUNDAY AFTER TRINITY [25]
Am 1. Sonntag nach Trinitatis
BWV 75 Die Elenden sollen essen
BWV 20 Ewigkeit, du Donnerwort
BWV 39 Brich dem Hungrigen dein Brot
THE SECOND SUNDAY AFTER TRINITY [26]
Am 2. Sonntag nach Trinitatis
BWV 76 Die Himmel erzählen die Ehre Gottes
BWV 2 Ach, Gott, vom Himmel sieh darein
THE THIRD SUNDAY AFTER TRINITY [27]
Am 3. Sonntag nach Trinitatis
BWV 21 Ich hatte viel Bekümmernis
BWV 135 Ach Herr, mich armen Sünder
THE FOURTH SUNDAY AFTER TRINITY [28]
Am 4. Sonntag nach Trinitatis
BWV 185 Barmherziges Herze der ewigen Liebe
BWV 24 Ein ungefärbt Gemüte
BWV 177 Ich ruf zu dir, Herr Jesu Christ
THE FIFTH SUNDAY AFTER TRINITY [29]
Am 5. Sonntag nach Trinitatis
BWV 93 Wer nur den lieben Gott lässt walten
BWV 88 Siehe, ich will viel Fischer aussenden Cantatas by Church year / Occasion Page 7
THE SIXTH SUNDAY AFTER TRINITY [30]
Am 6. Sonntag nach Trinitatis
BWV 170 Vergnügte Ruh, beliebte Seelenlust
BWV 9 Es ist das Heil uns kommen her
THE SEVENTH SUNDAY AFTER TRINITY [31]
Am 7. Sonntag nach Trinitatis
BWV 186 Ärgre dich, o Seele, nicht
BWV 107 Was willst du dich betrüben
BWV 187 Es wartet alles auf dich
THE EIGHTH SUNDAY AFTER TRINITY [32]
Am 8. Sonntag nach Trinitatis
BWV 136 Erforsche mich, Gott, und erfahre mein Herz
BWV 178 Wo Gott, der Herr, nicht bei uns hält
BWV 45 Es ist dir gesagt, Mensch, was gut ist
THE NINTH SUNDAY AFTER TRINITY [33]
Am 9. Sonntag nach Trinitatis
BWV 105 Herr, gehe nicht ins Gericht
BWV 94 Was frag ich nach der Welt
BWV 168 Tue Rechnung! Donnerwort
THE TENTH SUNDAY AFTER TRINITY [34]
Am 10. Sonntag nach Trinitatis
33
BWV 46 Schauet doch und sehet, ob irgendein Schmerz sei
BWV 101 Nimm von uns, Herr, du treuer Gott
BWV 102 Herr, deine Augen sehen nach dem Glauben
THE ELEVENTH SUNDAY AFTER TRINITY [35]
Am 11. Sonntag nach Trinitatis
BWV 199 Mein Herze schwimmt im Blut
BWV 179 Siehe zu, dass deine Gottesfurcht nicht Heuchelei
sei
BWV 113 Herr Jesu Christ, du höchstes Gut
THE TWELFTH SUNDAY AFTER TRINITY [36]
Am 12. Sonntag nach Trinitatis
BWV 69a Lobe den Herrn, meine Seele
BWV 137 Lobe den Herren, den mächtigen König der Ehren
BWV 35 Geist und Seele wird verwirret
THE THIRTEENTH SUNDAY AFTER TRINITY [37]
Am 13. Sonntag nach Trinitatis
BWV 77 Du sollst Gott, deinen Herren, lieben
BWV 33 Allein zu dir, Herr Jesu Christ
BWV 164 Ihr die ihr euch von Christo nennet
THE FOURTEENTH SUNDAY AFTER TRINITY [38]
Am 14. Sonntag nach Trinitatis
BWV 25 Es ist nichts Gesundes an meinem Leibe
BWV 78 Jesu, der du meine Seele
BWV 17 Wer Dank opfert, der preiset mich
THE FIFTEENTH SUNDAY AFTER TRINITY [39]
Am 15. Sonntag nach Trinitatis
BWV 138 Was betrübst du dich, mein Herz?
BWV 99 Was Gott tut, das ist wohlgetan
BWV 51 Jauchzet Gott in allen Landen
THE SIXTEENTH SUNDAY AFTER TRINITY [40]
Am 16. Sonntag nach Trinitatis
BWV 161 Komm, du süsse Todesstunde
BWV 95 Christus, der ist mein Leben
BWV 8 Liebster Gott, wann werd ich sterben?
BWV 27 Wer weiss, wie nahe mir mein Ende!
THE SEVENTEENTH SUNDAY AFTER TRINITY [41]
Am 17. Sonntag nach Trinitatis
BWV 114 Ach, lieben Christen, seid getrost
BWV 148 Bringet dem Herrn Ehre seines Namens
BWV 47 Wer sich selbst erhöhet, der soll erniedriget
werden
THE EIGHTEENTH SUNDAY AFTER TRINITY [42]
Am 18. Sonntag nach Trinitatis
BWV 96 Herr Christ, der einge Gottessohn
BWV 169 Gott soll allein mein Herze haben
THE NINETEENTH SUNDAY AFTER TRINITIY [43]
Am 19. Sonntag nach Trinitatis
BWV 48 Ich elender Mensch, wer wird mich erlösen
BWV 5 Wo soll ich fliehen hin
BWV 56 Ich will den Kreuzstab gerne tragen
THE TWENTIETH SUNDAY AFTER TRINITY [44]
Am 20. Sonntag nach Trinitatis
BWV 162 Ach! ich sehe, itzt, da ich zur Hochzeit gehe
BWV 180 Schmücke dich, o liebe Seele
BWV 49 Ich geh und suche mit Verlangen
34
THE TWENTY-FIRST SUNDAY AFTER TRINITY [45]
Am 21. Sonntag nach Trinitatis
BWV 109 Ich glaube, lieber Herr, hilf meinem Unglauben
BWV 38 Aus tiefer Not schrei ich zu dir
BWV 98 Was Gott tut, das ist wohlgetan
BWV 188 Ich habe meine Zuversicht
THE TWENTY-SECOND SUNDAY AFTER TRINITY
[46]
Am 22. Sonntag nach Trinitatis
BWV 89 Was soll ich aus dir machen, Ephraim?
BWV 115 Mache dich, mein Geist, bereit
BWV 55 Ich armer Mensch, ich Sündenknecht
THE TWENTY-THIRD SUNDAY AFTER TRINITY [47]
Am 23. Sonntag nach Trinitatis
BWV 163 Nur jedem das Seine
BWV 139 Wohl dem, der sich auf seinen Gott
BWV 52 Falsche Welt, dir trau ich nicht
THE TWENTY-FOURTH SUNDAY AFTER TRINITY
[48]
Am 24. Sonntag nach Trinitatis
BWV 60 O Ewigkeit, du Donnerwort
BWV 26 Ach wie flüchtig, ach wie nichtig
THE TWENTY-FIFTH SUNDAY AFTER TRINITY [49]
Am 25. Sonntag nach Trinitatis
BWV 90 Es reisset euch ein schrecklich Ende
BWV 116 Du Friedefürst, Herr Jesu Christ
THE TWENTY-SIXTH SUNDAY AFTER TRINITY [50]
Am 26. Sonntag nach Trinitatis
BWV 70 Wachet! betet! betet! wachet!
THE TWENTY-SEVENTH SUNDAY AFTER TRINITY
[51]
Am 27. Sonntag nach Trinitatis
BWV 140 Wachet auf, ruft uns die Stimme
THE PURIFICATION OF SAINT MARY THE VIRGIN
Am Feste Mariä Reinigung
BWV 83 Erfreute Zeit im neuen Bunde
BWV 125 Mit Fried und Freud ich fahr dahin
BWV 82 Ich habe genung
BWV 157 Ich lasse dich nicht, du segnest mich denn
BWV 58 Der Friede sei mit dir
BWV 61 Komm, du süsse Todesstunde
THE ANNUNCIATION OF OUR LADY
Am Feste der Mariae Verkündigung
BWV 182 Himmelskönig, sei willkommen
BWV 1 Wie schön leuchtet der Morgenstern
THE VISITATION
Am Feste Mariae Heimsuchung
BWV 147 Herz und Mund und Tat und Leben
BWV 10 Meine Seel erhebt den Herrn
THE FEAST OF THE REFORMATION
Am Reformationsfest
35
36