EdicijaPoezija

Zoran Pešić SigmaSrodne duše

Copyright © by Zoran Pešić Sigma & BKG, 2015.

Balkanski književni glasnikBeograd, Marijane Gregoran 69

www.balkanskiknjizevniglasnik.comwww.balkanliteraryherald.com

Urednik edicijeDušan Gojkov

Za izdavačaDušan Gojkov

Lektura i korekturaBKG

Beograd, 2015.

Zoran Pešić Sigma

SRODNE DUŠE

Seelenfreundschaftsoulmateâmes sympathisantesродственные душиanima gemellaraurozo raurena

5

Odavde se sve vidi, sve se vidi, ali je daleko,daleko od svakog, bože.

NE MOŽEŠ SVE DA ZOVEŠ LJUBAV

9

MIRNO VEČE NA KAUČU

Gledali smo film Hemingvej i Gelhornsvi ti ratovi su prošli i dok poslednji kadar(naš nije od značaja za istoriju)poslednji kadar uvuče me kao da sama jesam jesam jecam jesam!

ja sam ptica nebo mi je rođakprijatelj i opasnost po život

negde je plavo samo pusta tugapreko ramena ugledam tvoje očiplavlje od tuge od propuštenih prilikasputani smo kao klupče ošišano u purakna kapi glavatog neotesanka sankakoji umišlja da je sam smislio ovaj sveti sada korača cikcak ciklama ništavilom

veliki pisci su sebičnine brinu o svojoj decibolesni od prekomerne slobodenesmotreno skliznu u tuđe životemešaju se kao Geteove bojezaborave na svoje tragove

10

na izmučena lica na isplakane ponorerasuto je seme gorčine svuda svuda tuda

nije moguće da izmisliš ceo svetto što koračaš prvi prvi prvine znači da si vlasnik prtineni puteljka koji životinje utapkašeni žbuna ni drveta nisi vlasniknisi vlasnik traga ispod svog stopalakuće u polju ni planine ponadšto diže svoje stene u sne u senesne sene sene senei reči su već sve smišljene i onih koje izgovoriš prvi prvi prviiine znači da si vlasnikove rečenice nisi ti vlasnikpotpisuješ je bezobraznokao da si ti taj glavati neotesankokoji je rekao svetlost da bi bila svetlostreč da bi bila rečsvetlost da bi bila svetlost

a tvoje oči se plave i cakle i ta svetluca u krajičku oka kao da je prva svetlostona prva prava prva kao da je samo to dovoljno za ljubavuz dobar film mirno veče na kaučui zajednička briga za decu koja krote divlju muzikutamo daleko u belom svetu

11

LAKO JE PEVATI

Nezamislivo je da se zakašlješa da mene ne zaboli u grudimakad ne mogu da dišem umesto tebeja pevam

u teškim vremenima to nije uteha ha!više liči na bekstvo odgovornost nije samo ozbiljna rečstrogost kojoj su podlegla oficirska decapolicijska decazauvek deca

lako je pevati užas lako je pevati

kao da se noć sroza sa zvezdanihu blato močvare potopi lokvanj i žabepesnik je prošaputaotoliko o duši toliko o leptiru

12

RASPRODAJA

Išli smo da kupimo patike za menene trebaju mi sada zima je patike su plitke do proleća neću da ih nosimi tada svejedno ostaće tvoja brigašta ću da obujem na jesen

toliko sam ti bola naneo jer se ne snalazimda završim započete posloveostavljam ih da vise nad ukletim timkao da će tako nezavršeni nida nam produže snove i život i snove

13

Stvari se kvaredođe mi da plačem

14

POGASIš SVETLA

Pogasiš svetlai sve stvari odjednom su sređenesvaka na svome mestuonako kako dolikujevečnosti ti

ipak nešto ti čeprkapo živcimanaslućuještelefonski pozivbanke koja te opominje nje nje njeda kasniš sa ratom za kredit

usisaj stan operi sudovedolaze nam gosti

leto je vrelo

mačka leži na betonui prede užeglim anđelima

sprema se brza noćda utekne sa zvezdama

15

nije vreme (sada) da se nestane zauveki one koji bi te oplakalirazvlači lenjost

mačka leži na betonui prede užeglim anđelima

16

ODVLAČENJE PAŽNJE

Dok jurimo za obavezamai kasnimo kasnimo kasnimodok u mraku tražimo upaljenu svećuu noći neprebrojanu zvezdudok nam sećanja jure neostvarene snove

zurimo u tačkui sve prolazi kraj nas kroz maglu

to ništa šta jeko nam šapuće nove namerevetar dok trese lišćeu neizdržljivu sveprisutnostodsutnost prisutnost prisutnost

šta je volja Šopenhauer na simsusve više raste prisutnostda se okrenešpa šta bude

17

USAMLJENI VIDICI(maloljubavna pesma za parove koji su dugo u braku)

Usamljeni vidik za tebekada zaspim pre negošto se uvučeš u krevet

usamljeni vidik za menekada ujutru ustanema ti spavaš dušom pravednika

u toku noćiusamljeni vidiciza komarca iznad naših jastukakoji neodlučno zujikome će se krvi napiti

18

NEBO NAM JE TESNO SKROJENO

Nebo nam je tesno skrojenomora su nam plitkaljubav siromašna dugo putuje

19

EVO TI NEBO

Evo ti nebo – letito je kao tek rođenoj bebieto ti tla – hodajto je prevaratako ti ne dajem ništa

gledam te, evo ti nož – ubij me

20

GNUSNO NEBO

U svakom snu gledaš preko svojih leđau pustu pučinui nije noć a svetla nemai talasi preteći valjaju otrovnu penua vetra nemanigde nikog na vidikua glasovi ljudi sa celog kontinentašapuću ti svoje tužne pričekako je gnusno neboizdalo naređenjeda se svako vrati sebii da se pre zoreprobudi

21

PROSTIRKA

Prostirka na peskunema ničega na njojda je ne pritiska težina vazdušnog stubavisine cele atmosfereodletela bi u te visine visine

šare na prostirci iz daleketuđe zemlje ne sećam se da mi je neko pričaoda je tamo putovao i da se odatle živ i zdravi te putanje putevi u vazduhu sreća u nesrećinevidljive putanje opisale sjaj

dok smo na dva kraja svetaduše nam same između sebe šaputale

i običaj je u toj dalekoj zemlji bioda se na pesak spusti prostirkai da se umrli na nju položipred poslednji svoj put iz kuće

a sjaj je od sunca prost i neuhvatljiv

22

NEKO ME NEšTO ME PRATI

Imao si taj osećaj kad si pre spavanjazavirivao ispod krevetaotvarao ujakov teški ormani sklanjao kapute teda utvrdiš da senka miriše na naftalin lin

i u uglu oka bljesne ti odsjaj sa prozorskog staklaotvoriš prozor a ulica posle kiše na letnjem suncu zove te radosna pretvarao si se da je to bio odraz bare ona uspomenana nebesku ceđ

i kada je noć ulegla pod težinom mesečinesenka ti se činila bezobrazno živahnajer kad se brzo okreneš na putu nema nikogatvoje disanje je tako glasno kao da nije tvojeprestaneš a narod cvrčaka uzvraća odjekom ta skrivalica iza leđa neumorna iza dudaiza bagrema preko ramena smaragdna šara

to što iza tebe skriva se tako vešto uvuče ti se u san lako jedva ga slutiš na periferiji unutrašnjih sferane ne nisu to sfere ne ne

23

difuzni oblici ne! sepija ne! razmrljani pesak ne! neprovidni mrmljavi oblaci ne glasa se zagonetno ćuti ko anđeo čuvar s đavoljevim repomgore je od toga nema lika samo prisustvo ne ne!

ne možeš ni da mu se predašnema ga u ogledalu nema u prokletoj pesmijednom si pomislio da ga vidiš

u mojim! očima mojim

sad si se zbunio ko sam ja ko si ti šta nam je to na traguprokleto providno radosno bolesna projekcija tišinekoja posle svega ostaje

24

ŽIVOT JEDINSTVENA PRILIKA

Sklizni samo tamo prepovezivanjemora da se ostvari u luci nema više brodovasedi pecaroš zamišljen na dokunema pecaljki samo onako sedi molitvu mrmoljida se na ovu gustu voduvrate izgubljeni svečani trenucikada se znalo za radost za ponos za žagorveselih veslača i mora da se tamo na dugoj obalijoš uvek tračari o velikim ribamakoje su se otele i u poslednji časotplivale daleko na pučinu

25

MOJ ANĐEO JE šEPRTLJA

To što nikada pre nisi bio na zemljine opravdava te ti si moj anđeo čuvar i moraš da me čuvašne smeš da se stidiš

kad sam se kao dete skotrljao niz strme stepenicesamo si sedeo na gelenderuzabezeknut što je vetar toliko jaktvoja nepažnja anđele čuvaru moj koštala me lepih zuba za ceo životili je to posle bila nebriga roditeljaili samo moj strah od zubarastrah od mirisa ne od bolane od bola od mirisa koji oduzme željukoji celo biće svede na grč u stomakua ti si anđele moj morao to da predvidišsamo da si me za ruku pridržaoili da si me zaigrao kao što si to umiljato znaodanima pre toga drvenim patuljcima ispod stolamorao si da predvidiš zar anđeli ne mogupomalo da gvirnu u budućnost nekažnjenoipak ste vi miljenici Onoga koji sve oprašta

26

ili onda kada je majka spalilamoju prvu (i poslednju) strip-kolekcijukao prestaću da učim postaću agresivanod tih gadnih crteža u kojima se samo makljaju ništa pametno ništa korisno od tih pištolja i sekiraod šešira pesnica i konjanisi li mogao na uvo da joj šapnešda Teks Viler ubija u samoodbrani samo mogao si da je pomazišda zaustavi tu ruku koja je hranilacrnu zverku smederevca slavom Zagorapomiritelja Indijanaca i belacahiljadu mu skalpova džabe se pravdašda ni Manitu nije spasao Divlji zapadni bizone ni crvenokošce Veliki Manitu koji je odmah uz kolenoOnog koji sve oprašta

a stvarno si mogao da mi šapućešna ispitima iz programiranja ili teorijske fizike(ti to sve znaš ko od šale Onaj koji sve opraštanaučio te je na rođenju svemu u čemu ljudi zapinju)umesto što si mi reči nenapisanih pesamabuncao kao bolestan a ja ti verovao da će od njihmoći da se živi

čudi me šeprtljo jedna kako si tako smotanuspeo jedva ruku nema veze što jedva ruku iz džepa da mi izvučeši posle Bajaginog koncerta njenu ruku da uzmem i posle kod velikog platana

27

još uvek nadvisuje čairske klupeposle me gurneš u poljubac kod velikog platanai sećanje na taj poljubac traje već decenijamai kroz našu decu se širi na ovaj umorni svet

odavno već sumnjam šeprtljo da se njen anđeožrtvovao za tvoja smotana krila

28

TVOJI ANĐELI

Tvoji anđeli nemaju imenakao mačke iz nepoznate ulicevrzmaju setamo gde ne treba

znaju da plivaju baš dobro plivajukad ispod ulične lampeu gluvo doba noćigrad posrne u iščeznućevraćaju ga kao uspomenupoduprevši dobrim snovima

29

NAJEZDA ANĐELA

Sto milijardi anđelana terasi zaudara do neba zaudara do paklačučim u uglu zgrčen od strahaovu sliku i nadrealisti bi ispljuvalikao bestidnu preko merešto ne ustanem do ograderazgrnem muškatlei preko krovova usnulog gradabacim pogled na đubrište zvezdarijum

sto milijardi anđelana terasi muškatle berui žvaću raznobojne cvetoveoslobađa se miris - čista mistikahvatam se za stomak da ne povratimdržim se za sebe nad ivicomod koje nema povratka u materijuiza koje vetar izdaje snagu oblakasa ovog mesta se i egzistencijalisti sklanjaju u stranu

ovaj naš dobri bogne zna da barata malim brojevima

30

patnja jednog koji sanjaotvorenih očijune doziva ga u milost

za golubove biolozi kažuda su gradski pacovi

31

ŽENA OD UGLJA

Plava zvezdana masto Gavranina hlebu sutona

nisko lete crne spodobeo Gavranina horizontu divlja iluzija

iskočila iz snažena od ugljai do zore izgorela

o Gavranipuna je vreća zle kobii u ogledaluzarobljena senkaneispunjena željada nakarminiše usta

sad nisu tu svetovi u kojima nedostajemojedni drugimadrugi jadnima

GETEOVE BOJE

35

Divim se onome ko dostojanstveno gubiporaz je neminovanali utakmica mora da se igra do kraja

36

MONOTONIJA

1.

Monotonija – reč koja prepričavaduge dane ispred kompjuterana poslu kod kuće tako preciznoona opisuje bol u leđima od dugog sedenjagrč u prstima trnce u očimaćaskanje s prijateljima sad je sasvim jednostavnoklikneš lajk na njihov novi postfotografija šporeta koji su kupili za godišnjicubaš je lep baš je neobično plav nije ni skupa tako mnogo operacija kuva peče čuva decu

komentar pošaljite fotografiju pečenog pileta iz drugog uglapreviše je narandžaste tople geteove bojeili ste ga već pojeli

2.

Smislili su nov društveni pokretcilj je odvajanje od kompjuterabar jednom dnevno moraš napolje

37

prošetaš do parka ili se uspenješ na vidikovacodakle puca pogled na ceo grad

komentarprosto da ne poveruješ koliko je dobra rezolucija

38

PROPUšTEN POZIV

Kad je hladno u sobiarabesku mraz pljunuo na prozorsko staklo ne ustaje ti se iz kreveta o prokleta zvonjavo u noćinerasanjen ne otvaraš oči peku ih snovi-krpelji iznutrapipajući nogama ne nalaziš papučebos po podu neprijatnost koju ne poznajuoni koji imaju parno grejanjee sad je dosta!

Marija ne voli reč večnost u poezijiFostijeris ne voli reč beskrajGrčka poezija odbacuje velike rečiposle toliko istorije ispraznio se smisaonedostojni su ih naši trapavi životinaše smutnje u košmaru malih događaja

i sad mi je čudno da pišem reč večnostkao da je izgubila težinu planete izgubila sjaj zvezdašta može da mi znači kad odlazim na posao svakoga danai ponavljam istu igru pristojnostikada veče provedem gledajući stoti put reprizudomaće serije

39

ili da kao Pindar pevam o sportuili da jednostavno odem na pecanje

40

šTA PRIPADA PLAVOJ

Putovali smo od Kavale na Tasostrajektom putovalita blagost letnjeg dana pripada plavoji lagane haljinice na bezbrižnom vetrićui one pripadaju plavoj plavoji svi ti beli galebovi koji su hrabro i opuštenou letu iz ruku jeli pruženu plavu nežnost

mislio sam da sa tom uzburkanom brazdom koja je ostajala iza brodaodlazi naša radost plava radostnaša nevina molitva anđelu čuvaru

jedan vek je počeo slikanjem plavejer je prijatelj otišao pre vremena otišaojedna noć nikako da se završi završijer je plava zaglavila vrata i ne da nam san na oči sanjer snimak planete koja se ljuljuška duboko dolekroz okno satelitanije uverljivo plav nestvarno plav

pojeli smo skroman obrok usamljenost je plavi užas na golom stolu

41

plava računa na to računa na naš strahi bez stida osvaja velike prostore nebo morepo neku reku gorske oči svitanjeusamljenost je plavi užas svitanjepripada plavoj kao što glas pripadaonome koji govori neispavanomanđelu koji se umorio objašnjavajućida je ceo ovaj svet sav naš samo naš ceo našplav dečački plav kao detinjstvosvitanje

42

šTA PRIPADA CRVENOJ

Pijanstvo i mamurluk poslepar višanja s peteljkom na uvetunebo pripada kad sunce na zalasku predskazuje vetarljubav Sturm und Drang magentazaboravljeni trag karmina na čaši košulji opasna je crvena šljiva na vratu ugrizrevolucija i krv posleslikar je morao brzo da slika dok je glina vlažnaa kad se ispeku sećanja ostanucrvene figure na crnoj podlozi

vatra u svim oblicima

ruža ne pripadaruža nije crveno sa ovoga svetakao osveta daleka nada zaborav

43

šTA PRIPADA ŽUTOJ

Ne pripada joj ništanajbolji opis žuto kao žuto ćebenapisala je Maja davno davnokada nije imala ovoliko časova engleskogkada se vedrina mešala s počecimaa dan se nije merio iscepkanim novčanicama

ova boja je kradljovkaod plave otima svečanost duh providni nebesko ushićenjeplavu plavu pretvara u zelenu a šta sve pripada zelenoj zahteva posebnu pesmu

pomešana s crvenom daje narandžastućilibar kajsija šargarepa šampanjac koralkameleon boja na kori voća nema smislatako imitira sunce

ovu divljakušu boju ukrotio jeVan Gog na žitnom polju s čempresimastrpao je u vazu kao suncokrete zakovitlao njome zvezde

44

o slatka mučnino holandskih poljaputevi kojima je anđeo slikar vukao svoje paletejoš uvek su pred nama

45

PESMA U BOJI

Ostani na ulici nisi odavnonoć da prođe kroz tebe mirnobosonog na asfaltu nisi odavnonevidljivo cveće lebdi na mesečiniostani na ulici okreni ciganski točaksnena ljubičasta snena smaragdnaazurna ružičasta istrpi poglede presečene prozorimastrpljivog sakriće te bele maglene stidi se da uradiš što ne priličitvojim godinama nisi odavno

cunjaju boje spale sa stvari iz tajanstvenih kapija gle! ljubitelji prućaizmileli istražuju ivicu trotoara prstima nežno upornonema plota kraj crne brezeni kraj plota koprive kornjače i pužapletu korpe od plave i zeleneod sepije i crvene i kotarice pune zlatnih boja oivičenih kao radostizgubljena u vremenu

46

nema patnje na pustoj ulicisvi po kućama spavajučak i malu grupu huliganazamrzelo da šutira kante za đubre

nestala u besprizorje

47

KALDRMDŽIJE

Nisu sve kocke istestotinu ih stane u kvadrata ulica je duga i put je dugna našim senkamačudilo živi spokojno spokojno

sažali se na sudbu kaldrmdžijskuTanasije šamšalov na Beloj Lađina putu za Peštuza malo hleba za malo vodečudilo se širi spokojno spokojno

i svaki kamen svog puta prevrnešgladiš mu šestu stranua boja svejedno ostaje siva sura sivai ruke nikako da se načude kako svakikamen svoje mesto lako nađe

i put je tako neprekinuto čudilolagano se gubi u magli kroz šumukroz pusto polje kroz sećanjedrevnih gradova spokojstvona našim senkama kroz vreme vreme

48

PRIZORI IZA ZAVESE

Užareno kamenjetresnulo je o tloplemenita vatrazahvatila šumu

pesak je u klepsidriprocureo nagorea na ivici nagaravljeni dirigentgrli spašenu brezu na ivici

nije ti stalovremenska skulptura nije kao oblaknije prosto pogled na neboposle predstaverukama ne možeš ništa

ni da pomiluješ ni da za dodirom patiš

49

IGRA

Sve su dubine prozračne do dnaa na dnu uvek se nalazi rupajuče je dete ubilo vrapca iz praćkei kroz rupu iscurelo je dvorište majka tog deteta otvorila je vrata i zatekla me kako gvirimkroz ključaonicudobio sam batine od te majkei smesta sam morao da vratim ukradeno dvorište

vrapca je odneo vetara dete je nastavilo da se igraatentata na oca

dvorište se presijavalo u dragocenimbojamapirotskog ćilima bojama ćilimadragocenim

50

KIšNA NOĆ NEKAD DAVNO

Tri muškarca spavaju u kućimoj otacmoj stric i jane ja sam budangladan sama napolju pada kiša

51

BESTEŽINSKO STANJE

Zamisao postane dobrakada se ostvarijedem džem od šljivai čitam o utakmiciu bestežinskom stanju(izveštaj iz kosmosa)

pitam sekako se snalaze leva krilau nedostatku očaja očaja

52

ČIZME ZA SVAKU PRILIKU

U čizmama za kišu on gazi blatou čizmama za sneg batrga kroz smetoveu čizmama za sunce hoda po suncučovek mumija raspala od suve travei mulja sa beskrajnih reka svetova

pleše po plamenom tlu zvezderukama sakuplja vetari krije ga u džepove

daljine vazda mame okrutni biljožder brsti cvećeu zalivu pokajnikagde nema srećegde nema električne stolicegde je strogo zabranjenopljuvanje u more

53

DRESIRANJE SNOVA

Neisplativ posaomajka kažene ostaje ni kamen na kamenukad pomisliš da je beskraj opkoljensa sviju stranakao mehur od sapunice(kad će Faust da se pomiri s Đavolom)ubije ga obično dnevno sunce

54

WELTSCHMERZ

Ovaj svet nema nade za novu romantiku

Okeanski osećajPostrojenja zakoni slava

šta je pesnička slika u mraku

Nema ponosaSamo ponavljanja

Vreme je da se ukine novac

Tužni pogled u tužnu noć

To više ne postojiSamo ravnodušnostOkean više nije beskrajan

Kruzeri plove između ostrvaKoja jedva drže sitan pesak na obalamaI po neku palmu na vidiku

Ruža je lepa i kada je niko ne vidiRuža nije lepa

SMRT JE BRZA I UVEK UZ NAS

57

ODBEGLA JESEN

šta radiš

slušam kako se odvaja sreća od nesrećekako šuma izbacuje vetarna gradske ulicekako je mrak pandrknuo sa tavanai razbio se na asfaltuno no pretili su mu oblaci odozgorezaboravi to što te bolikoliko ćeš ugušiti pustih željakoliko popljuvati radostitrpi muški prezir pesnikakome zvezde više ništa ne znače

čemu se nadaš

gledam kako se odvaja pakao od rajakako vetar beži iz šumena gradske ulicevijori suknje mota šalovekako je asfalt zagrliomrak sa tavanai raspršio ga do oblaka gorei sada se zaljubljeni pesnik guši od zvezdanog praha

58

HIPOTEKA

Kupili smo večnostna kredithipoteku smo dalinaše guste životei večnost je prošla za tren okai ostali smo bez ičegasamo se noć širila preko planinai besplatno nam nudila podsmeh (cinizam) zvezda

59

POKAŽI PRSTOM

Pokaži prstom to mestou kojem nebo plivakao muzikai sve što je otišlo iza nasniko nije zapamtiokao kad topole otpuste bele macea ti dete hvataš ustimasan

nešto surovo za krajne umeš da pokažeš to mestoa već hodaš po vazduhu

60

KO TO SILAZI

Ko to silazi (dole dole dole)kada se svi penju(gore gore o gore)ove naše kuće glomaznelako se u njima izgubi čovek

oduvek sam više voleo podrumeod tavanai stepenice višeod liftova

u podrumu mogu da se sakrijemcepam drva na sav glas da urlami niko me neće čutii stepenice su sigurnijene mogu da se zaglavimi čekampomoć umirući od dosade

a na tavanu šta moguskrštenih ruku da posmatramsveže oprano rublje

61

usnulu paučinu što visi sa crepovada posmatram piljim u šindru

sam čovek zarobljen u liftumože iznenada da spoznasav očaj ovoga svetamože da ga uguši teskobai mrak da ga ugušiizmeđu glatkih zidovana um da mu padne teška odlukaa to nije dobronije dobro

čovek još uvek ima prostorada bude srećanmože da gleda televizijuda bude srećan dok god može da radiobične stvarikao što su cepanje drva u podrumuili nameštanje krevetau spavaćoj sobiili pranje sudova u kuhinjitoploj

62

UNAPRED

Unapred znam šta ćeš da kažešunapred znaš šta ću da kažemtu više nema poezije

umrlom prijateljustižu rođendanske čestitkeFejsbuk je neumoljivugasi nalog prokletniče

63

OČAJANJE ILI ISPOVED USAMLJENIKA

Umoran do prezira u očima gađenje jezera blatnih puna dušanije to pravi opis prljavi opisništa ne može da iskaže prazninu vremenaprazninu lica nije dovoljno pusto da odjekuje samo od sebenedostižni ogledalski eho u ogledalu ogledaloogledalo u ogledalu ogledaloa tišina je nedovoljno mukla da zgusne tamutama bedno mračna nije dovoljno nije prazno nije pusto

lepo veče put kojim gazimnema oslonca nema ničega u sobinije tesno nije toplolepo veče ovaj put kroz sobukroz časove ljubičasta magla narastau duši narasta bezbrižnoljubičasto kažu mistikasve vidim sve čujemžagor od pamtivekasva svetlost otisnuta od praiskonau očima stiče se bezbrižno

64

u sobi lepo veče put kojim gazimput kroz časove laganodešava se samo to da mirišeruža u prozorui pauk plete mrežu između beskrajnih ogledala

kada sam bio mali voleo sam griz i mleko voleo sam pesakbosonog i dečiju graju sa ulicedok sam u dvorištu u hladudrvene kapijeprizivao duhove ptica

i sada remeti njihov cvrkuttišinu hladniju od ledakrila im rasteruju tamu hladniju od ledadok u sobi ljubičasto ogledalo nema nikoganema me između ni sa druge strane zidova

65

TOPIM SE NA KIšI

Topim se na kiši svakom me kapi manje ima noć iz detinjstva kada sam shvatioda smo na granici i da vojnici mogu da pucajubez upozorenja pucajusliva se u baru bara otiče niz ulicu

gacali smo preko oranica od jezerakroz kukuruze očekivali da izbijemo na put do Nereu toj noći iz detinjstva prst pred okomusnom harmonikom isterivao sam duhove ti si urlao reči pesme Morisonablato se lepilo na novim šangajkamaprepušteni izazovu u trenutku od nas je zauvekotišla briga za čistim farmericamaodvratnost gnjecavih čarapa jeza vode za vratomsmejali smo se pustoj osmatračnicipred koju smo nenadano banuli

tako je jednostavna sloboda

ako odem ceo sa ovom kišomi ulica ostane pusta do prvog jutarnjeg

66

loš život nevidljive preprekeneće ostati zabeleženrazgovor tvog brižnog oca odavno umrlogsa mnomčemu sad njegov strah za našu budućnostkad i tebe više nema ovdegde loš život postavlja preprekegde red mora da se poštujenedozvoljen je svaki prelazak preko granice

još uvek posle godina i godinatopim se na kišiprokleta znatiželja ne da mi da prestanem

67

NE PODNOSIM KIšU JA OBLAK

Sećaš li se vazduhapolaganih kretnjiprostora jedne crne kutije?

Ne podnosim kišuja oblak.

Kaplje mi lete ka zemljii bivam slab i nemoćanprazan kao mehur.

A ti želiš mnogo vodeda se operešprljav od brojeva telefonskih.

Sećaš se vazduha.Bio je mirišljav kao zrele kajsijea prostor mračan kao ponoć.

Čemu služe crne kutije?

Seti sene podnosim kišu ja oblak!

68

SAN JE VEŽBANJE SMRTI

Kako se izvlačiš iz muzike u gluvu tišinukako ti sklizne mekota zgužvanog jastukau provaliju bez otporabez trenja

to propadanje čiji početaknikada ne odmeriši gubitak svirepostinikada ne uhvatiši jasnoća nejasnoćaraduje te

zauvek

69

SEDAM SEKRETARA MILOSTI

Prvi te pušta unutradok učiš da gledaškuća formira vrata i prozorei zidovi se lepe na tapete

Drugi te pridržava dok učiš da hodaši zadržava dvorište da prevremeno ne utekne iz detinjstva

Treći ti jezik smirujegrleno gugutanje vaspitava u rečida kažeš kada si gladanda pevaš kada si tužan

Četvrti podmazuje tamuda lakše kliziš kroz snovejedan samo od silnih svetovada te uzdigne iznad praznine

Peti je smislio ljubav

šesti ti uvek odgovara na pitanjaa kada zaćutiš pokazuje drvo smireno kraj puta

70

Sedmi ti oduzima sve što su tiprethodni dali mir i ljubav i snovelagano te priprema za zaboravza večnu noć za ćutanje bez granica

Birokratija postojanjadžabe se nadaš da ćeš preskočitičekanje u redu svakome sledujubolni pečati u vremenu

71

HOTEL ZA PUTNIKE KROZ VREME

Ne možeš da gurneš prste kroz tu pukotinutražiš nešto tanko da bar pomeriš to što je zapalone odustaj stvari te mole da ih čuvašda se o njima brineškao mačka koja ti se sklupča u krilui samo prede

72

KAD VREME NA TEBI OSTARI

Kad vreme na tebi ostarisepija se zgusne kao magla ukleta nad grobljemklupica na kraju staze i niko na njoj ne sedi

pohabano odelo pod gomilom sećanja iščilelo providno kao život čamljiva rupau noći bez dna sepija filmska nostalgija podmukla i suvakoliko urlik tvoj i moj jak da budeda gluvu ovu praznu sobu

nije za radostbolest zatvara granice

neočekivane lavirinte pred samo finalesravnila dosada sutonima si nekad oblačio šumenaselio ih duhovimaništa više gle sad izlizane ravni

kad počnu slova da se penju biće tužno ako otkrijem na kraju filma da je moju ulogu igrao neko drugi

73

staklo je čudesno propušta svetlosti čovek kad ostari kao staklo bude prozor kroz koji se vidi ulicaklupica na kraju ulice i niko ne sedi

74

DANAS ĆE DAN DA BUDE

Danas će dan da bude beskonačno beonajavljuju metereoloziOni mi pa znajugunđa majka skoro umrlaod dosade(daljinski upravljač je njen najbolji prijatelj)Danas će dan da bude šahovsko poljezapoveda otac neuspešnostotinama kilometra daleko(on živi na drugoj planeti)Danas će dan da bude bezbojan kao destilovana vodasumnja žena koja bi da izađeali vrata su nevidljiva na zidubrava se krije u sudoperi, skoči na šporet, s peglom kuje zaveruDanas će dan da bude sitan kao buvau jedan glas se prebrojavaju decavreme je brzo i neulovljivošta god da uradiš još trinaest stvari nisi uspeo

šta kaže pesnik na sve tokaže ono što je u naslovusmejući se mački koja je ukrala

75

parče kobasice sa stolai onda ispod reži na sve prisutneminute sekunde

76

IGRA TUGE

Životi

Nikada nisam posvetio pesmu mačkunašem kućnom mačku koji je skočio u nepoznatodobro opremljennašom brigom da mu je uvek puna činijicada je mažen i kupanda se protegne duže od unapred štrčavih brkovado unazad prugastog repada tapka čisto ćebeda mu se otvore vrata da proskitada mu se otvore da uđe u toplo skrovište

vreme je da iz klupka oblakamjaukne narandžasta nežnostsudbina se ponavljaa nisam napisao pesmu za Ćiruza Tomuza sve koji su se izgubiliza sve koji i dalje igraju na računnaše ljubavi

77

DECO MOJA

Jelisaveti i Anastasiji

Kroz očidece vaše dece vaše decegledaću zvezdeizbliza

78

MISERERE MEI, DEUS

Ostaneš sam i gledaš s one strane grobaovamo na život koji se nastavljaoplakuju te neko vreme oni koje si zadužiodrugi te pomenu prigodomkada se sete tvog smešnog padau svečanom odelu u blatotreći ti zaborave retke obrvei kvrgav nos

u početku ti je zanimljivo ti je da pratiškako sve ide daljekako svet može i bez tebeti i bez tebe

umrlima vreme brže prolazi

na kraju ti dosade njihova ponavljanjaiste životne greškedoručak ručak večerahrkanje u noćiljubav zanemarena u noćisvađe ni oko čegapustoš i glad bolest i bezrazložni strah

79

osećaš užasnu usamljenostprovidan si nedodirljiv si

tada se okreneš se da vidiš ustvarigde si ti to stvarnošta je to iza sveta to izastvarno

gde su to otišli svi koji su otišliodavnonikoga ne vidiš

Miserere mei, Deus,umrlima vreme brže prolazi

81

Beleška o pesniku

Zoran Pešić Sigma je rođen 1960. u Beloj Crkvi (Banat). Živi u Nišu. Radi u Niškom kulturnom centru. Urednik je časopisa za književnost, umetnost i kulturu Gradina. Član Srpskog književnog društva. Jedan je od trojice autora Fizističkog manifesta (1982), Epa o zagađenosti Gabrovačke reke, izložbe Novi mitski predeli (mape i kolaži), autor eksperimentalnih televizijskih emisija, kratkih video art formi i performansa.

Uredio je veći broj knjiga za Studentski kulturni centar i Niški kulturni centar. Pesme su mu prevođene na bugarski, rumunski, mađarski, makedonski, španski, poljski i grčki jezik.

Knjige pesama:

Promaja, („Pegaz“, KOS, Beograd,1983), Orgijanje praznine („Gradina“, Niš,1992), Kaktusova senka - ep o strahu („Krovovi“, Sremski Karlovci, 1993),Udobnost besmisla („Prosveta“, Niš, 2004),Voz za jednog putnika (Matična biblioteka „Svetozar Marković“, Zaječar, 2008, Nagrada Edicije Istok-Zapad).Varka - knjiga izgubljenih vizija (Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2012)

82

Knjige proze (koautor):

Hronike o Hloygeu (Samizdat, Niš 1991) i Terra Marginalis („Stubovi kulture“, Beograd 1997).

Prevedene knjige:

Voz za jednog putnika i Neuhvatljivo vreme dvojezično u prevodu Momčila Radića na grčki jezik, u izdanju „Apopire“, Atina, 2012.Voz za jednog putnika, u prevodu Dimitra Hristova na bugarski jezik, u izdanju IK „Bogianna“, Sofija, 2013.Varka, u prevodu Ivana Antonovskog na makedonski jezik, u izdanju „Makedonija prezent“, Skoplje, 2013.

U ovoj knjizi:

5 Odavde se sve vidi

NE MOŽEŠ SVE DA ZOVEŠ LJUBAV

9 Mirno veče na kauču11 Lako je pevati12 Rasprodaja13 Stvari se kvare14 Pogasiš svetla16 Odvlačenje pažnje17 Usamljeni vidici18 Nebo nam je tesno skrojeno19 Evo ti nebo 20 Gnusno nebo21 Prostirka22 Neko me nešto me prati24 Život jedinstvena prilika25 Moj anđeo je šeprtlja28 Tvoji anđeli29 Najezda anđela31 Žena od uglja

GETEOVE BOJE

35 Divim se onome ko dostojanstveno gubi36 Monotonija38 Propušten poziv40 šta pripada plavoj42 šta pripada crvenoj

43 šta pripada žutoj45 Pesma u boji47 Kaldrmdžije 48 Prizori iza zavese49 Igra50 Kišna noć nekad davno51 Bestežinsko stanje52 Čizme za svaku priliku53 Dresiranje snova54 Weltschmerz

SMRT JE BRZA I UVEK UZ NAS

57 Odbegla jesen58 Hipoteka59 Pokaži prstom60 Ko to silazi62 Unapred63 Očajanje ili ispoved usamljenika65 Topim se na kiši67 Ne podnosim kišu ja oblak68 San je vežbanje smrti69 Sedam sekretara milosti71 Hotel za putnike kroz vreme72 Kad vreme na tebi ostari74 Danas će dan da bude76 Igra tuge77 Deco moja78 Miserere mei, deus

81 Beleška o pesniku

CIP