značajni ljudi kruševca

Милорад Сијић

Ми

лор

ад

Си

јић

З

НА

ЧА

ЈН

И Љ

УД

И К

РУ

ШЕ

ВЦ

А (1

833-1

944)

(1833-1944)

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ

КРУШЕВЦАISBN 978-86-89241-013


ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ

КРУШЕВЦА (1833-1944)

Крушевац, 2012.


ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА

(1833-1944)

С благословом Његовог Преосвештенства Епископа Крушевачког Господина др Давида

Издавач ЕПАРХИЈА КРУШЕВАЧКА

Редактор Прота Драгић Илић,

презвитер при Храму свети Ђорђе

Рецензент Мр Слободан Симоновић

Главни сарадници на тексту и фотографијама Миломир Стевић, професор историје

и Др Милутин Тасић, хирург

Лектор Јелена Ђиновски, виши архивист

ISBN 978-86-89241-013

Насловна корица: Трг Косовских јунака; у венцу су значајни индустријалци: Љота Љотић, Коста

Јанковић, Љубомир Ристић, Душан Стојадиновић, Мирко Ковачевић, Живојин

Стефановић и Тома Дунда.

Задња корица:

Тодоровић Стеван: Црква Лазарица. Из ратних цртежа Стеве Тодоровића, Орао,

велики илустровани календар 1889, стр. 15-16.

3

ПРЕДГОВОР

Крстић од јерусалимског дрвета из старог Крушевца

(предговор за књигу Милорада Сијића “Значајни људи Крушевца”) Има још старих кућа у Крушевцу где ће вам показивати фотографије

својих дедова, њихове албанске “Споменице”, еснафска писма, успомене са хаџилука, иконице из Јерусалима и крстиће од тисовог дрвета. Овде ће вам говорити о старим крушевачким хаџијама. Милорад Сијић први пише о њима у својој књизи “Значајни људи Крушевца (1833-1944)”: Хаџи Стојадин Живковић, браћа Хаџи Николајевић, Хаџи Сима Јаковљевић, Хаџи Тока Јаковљевић, Хаџи Илија Динић, Хаџи Владимир Бабић, Хаџи Стојадин Стаменковић, Хаџи Јанко Старосрбијанац, Хаџи Трајко Мирковић, Хаџи Владислав Николић, Хаџи Стојан Станковић и његов брат Хаџи Станоје, Хаџи Алекса Стаменковић Американац..., писац прота Хаџи Живан Савић. Сви су они били домаћини. Иза себе су оставили своме потомству: углед, куће и окућнице у центру града, пословне везе... Уједно, били су чувари јерусалим-ског крста с хаџилука, па су и деци давали имена Крста, Крстивоје, Крстана... У комунистичкој Југославији сви су они завршили на крсту јавног заборава.

О духовном животу старих Крушевљана др Чедомир Марјановић у својој књизи “Крушевац”, штампаној у Београду, 1934. године, стр. 52-53, вели:

“За време Турака није било по вароши ни звона. Знајући за то кнез Милош је убрзо поручио већу количину звона, па их јe разаслао у сва већа места. Неописана је радост настала у Крушевцу кад је зазвонило прво звоно. Не само Крушевац, него и цела околина од Јастрепца и Копаоника, па до Јухора и Благотина, слегала се у Крушевац да чује српско звоно, и под звуцима звона да уђе у цркву Лазарицу, да се Богу помоли. Старци су за дуго причали својим потомцима са каквом је свечаношћу обављен тај чин у Крушевцу.

И богослужење у црквама добило је свој свечани изглед. Раније су се више кришом Срби састајали те се Богу молили. Служба је морала бити ноћу да их Турци и њихова деца не би каменицама и др. начином узнемиравали, а сада били су слободни. Могли су служити службу и по дану, те је сав народ редовно у цркву одлазио и у “глас” црквене песме певао. Деца су у школи од својих учитеља учила одговарање на литургији, као и да читају апостол, а учитељи су редовно певали за певницом, па су деде и унуци сваке недеље и празника журили у цркву, деде да слушају певање својих унука, а унуци да их деде хвале.

Па не само то, Срби су у слободи смели носити литије (литије или крстоноше су забранили комунисти, у књизи “Из историје Цркве свете Петке у Мајдеву”, штампана 2010. године, објавио сам, стр. 117, затворски досије свештеника Живојина Марковића, који је робијао у Забели две године због ношења литија са верницима упркос забрани, п. п.), по вароши и у пољу, због тога кад се носила литија то је била свечаност над свечаностима. Сваки еснаф имао је свој барјак (хоругве), велики еснафи имали су велике барјаке које су носили по 6-8 и 10 људи. За ношење барјака отимали су се први људи, устабаше еснафа у томе су предњачили.

4

Религиозни живот био је тако силан да сваки имућнији човек који је имао вишка у иметку своме помишљао је на то, да оде до Јерусалима, до Гроба Господњег, да му се поклони, да види та света места, да просвети ум свој, да облагороди срце своје, те да се духовно препороди. То су хаџије.

Хаџије су обично одлазиле на месец, два, пре Ускрса, преко Ниша и Солуна сувим, па онда лађом до Јафе; а од Јафе са камилама преко горе Ливана у Јерусалим. Враћајући се из Јерусалима ударили би на Свету гору, походили Хиландар и оданде преко Солуна враћали се у свој завичај. Као успомену са собом су доносили: иконе, крстиће, бројанице и друге предмете, које су обично поклањали пријатељима и познаницима. Око њих се обично скупљали стотинама слушалаца, и они су причали шта су видели и шта су доживели. Та побожна предавања су се не само слушана него гутана, и сваки млађи помишљао је у себи да и он оде до Јерусалима.

Хаџије су се обично враћали духовно препорођени. Они су се старали да имају у себи нечег вишег него обични људи, нечег светитељског. Обично су носили тада браду и дуге хаљине, и чинили добра дела: делили сиротињи, давали прилоге црквама и манастирима; једном речи они су се старали да буду надљуди. И махом уживали су поштовање своје околине. Било је случајева да кад се неки људи заваде, место да иду на суд, они иду хаџији, обично кажу, он је Божји човек, како он каже онако нека буде.

Из породице Хаџи Стаменковића – брат Светозара и Стојадина, а стриц Алексе Хаџи Стаменковића – Доротеј (Драгутин) под утицајем прича са хаџилука, око 1879. године отишао је у Свету Гору и тамо се покалуђерио. Сада је архимандрит. Тако је и монах Никодим (Никола) син Младена, а брат Јевте Младеновића бив. ћурчије, од 1883. године у скиту Свете Богородице (Успенско – Богородични славјански скит). Његови сестрићи: Х. Владислав и К. Николић били су такође на хаџилуку 1931. године. Из Крушевца је на хаџилуку 1931. године био и Хаџи Алекса Стаменковић, трговац”.

Пролог своје књиге “Манастири с погледом на Крушевац”, (штампан у Крушевцу 2007), посветио сам једном савременом крушевачком хаџији, кога су по повратку из Јерусалима, седамдесетих година прошлог века, више дана позивали у крушевачки СУП на информативне разговоре, а камеру, тада заплењену, му никада нису вратили:

– Време се променило, оче – рече ми један верник, кад му рекох да сам добио позив Туристичке организације општине Крушевац да спремим текст о манастирима из нашег краја. Он је био сведок у Манастиру Мрзеница, пре три деценије, кад су власти покушавале да спрече оца Амфилохија Радовића, тада професора Богословског факултета у Београду, сада митрополита, да верницима подели иконице и крстиће.

– Прота Хаџи Живан Савић, Бог да му душу прости, сад се крсти на небу – осмехну се верник, који је и сам много тога претурио преко главе у доба владавине антитеизма. Једном, после пута у Свету Земљу, више дана је саслушаван у крушевачком СУП-у.

– Заиста, шта би данас рекао за један овакав позив лазарички прота, хаџија, крушевачки писац, катихета у Гимназији до забране верске наставе,

5

коме по изласку из штампе 1975. године спалише књигу о оснивачу града, “Кнез Лазар – симфонијско приказаније”?

– Време се код нас стално мења, оче, али они опстају вековима – заврши парохијанин, мислећи на манастире – зато су они наш стални позив од Бога.

Читајући књигу “Значајни људи Крушевца (1833-1944)”, ово питање сам проширио: – Да, времена се мењају, али уз манастире опстају вековима и крушевачке хаџије – путници у Христу – као траг у историји града светог Великомученика.

Књига Милорада Сијића открива нам давно завејане трагове с хаџилука старих Крушевљана. Због тога она јесте велики крст од тисовине на коме су урезана имена домаћина – који су у XIX и првој половини XX века обновили стару српску престоницу. Несумњиво, она прекида ћутање дуго више од шест деценија, наметнуто у доба антитеизма, о крушевачким домаћинима.

Сећам се једне сахране на старом крушевачком гробљу, од пре неколико година. Говорио сам над одром једног од старих, предратних, крушевачких трговачких синова. Упознао сам га на службама у Цркви светог Ђорђа. Знало се његово место у храму, стајао је крај Распећа Христовог. У говору сам се сетио и речи светог Николаја Жичког, који је са највећим уважавањем писао о нашим старим трговцима и њиховим кућама. После неколико дана чуо сам да је једна старија госпођа, која живи у центру Крушевца, подуже плакала кад је са опела дошла својој кући.

– Хвала Богу да се неко сетио нас и наших очева – рекла је својој комшиници. Њен отац је био пре рата велетрговац и један од највиђенијих Крушевљана.

Своју књигу “Послушања – прилози из историје Цркве светог Ђорђа 1904-2004”, штампану у Крушевцу, 2006. године, започео сам речима светог Николаја Жичког, који у поговору “Охридског Пролога” пише: “Календар је прва књига, коју сам ја у детињству видео и у руке узео. Она је код нас у селу стајала за иконом, и са поштовањем се узимала у руке и опет остављала на своје место. Тајанствена, и за мене у то време, чаробна књига имена, самих имена, без видљиве садржине и без објашњења. Ни слутио нисам, како велику садржину скривају та имена. Та књига ме је очаравала; ја сам је поштовао без знања и волео без разумевања. Чар те књиге лежао је, изгледа, баш у именима, у самим голим именима. Шта би значила та имена? Сада бих на то могао одговорити: значе, да је личност – све. Све што је около и поред и на личности са вечног видика нити се броји нити рачуна; царства и државе, блага и круне, направе и културе, части и славе – све је то потчињено личности, у служби личности, ништавно према личности”.

– У овој земљи све ће ти опростити, али успех никада – говорили су стари Крушевљани, после револуције, својим унуцима. Свети Николај Жички, који је спасао Крушевљане октобра 1941. да прођу као Крагујевчани, а и многи други виђени Срби свога доба ову максиму претрпели су на својој кожи.

Наравно, знало се у Крушевцу, и после рата, ко су: Чолак Антић, Стојан Симић, Љотићи, Милосав Браљинац, Мутавџићи, др Боривоје Јаћовић, Рашићи, Михаило Јанковић, Серафим Неготинац, архимандрит Иларион Весић, Дреновци, Филип Ера, Крапчевићи, прота Јосиф Поповић, прота

6

Аксентије Протић, Кедровићи, Стојан Протић, Будимовићи, Каракушевићи, Урошевићи, Ханауска, Тајтацак, Нешићи, Пузићи, Рајковићи, Стојадиновићи, прота Милун Ј. Стојадиновић, прота Спасоје Томић и његов син свештеник Момчило, прота Радич Јосић, Божа Миливојевић, Ташко Начић, Франц Голднер, прота Хранислав Поповић, Михаило Милошевић, Кузман Паштро-вић, Браћа Дунда, Крста Новаковић и његов брат прота Јеврем Новаковић – отац Новака Новака... Усмено предање чувало их је од заборава. Али званично њих није нико помињао. О њима није било писане речи, назива улице или трга у граду, литерарног конкурса с њиховим именом, сећања на њихове хаџилуке у Јерусалим и Хиландар. Било је то време “Топлих суза на путу за Јерусалим”. Они нису могли бити узор младој генерацији, јер су у уџбеницима и свим јавним гласилима фаворизовани идоли социјализма – настали крај пута, најпре, ка СССР-у, а потом, ка СФРЈ. Књига Милорада Сијића открива нам у усменом предању заборављена имена крушевачких домаћина, а о познатим и успешним варошанима даје нам и њихово кратко житије.

Сећам се покојног председника Црквене општине Крушевац господина Драгослава Симића – са колико је љубави обновио Спомен плочу у Цркви светог Агатоника на Старом гробљу. Неко је мацолом оскрнавио овај споменик. Чика Симке, како смо сви звали председника Црквене општине, од свог новца је, одмах, рестауирао Спомен плочу, вратио је на јужни зид Храма светог Агатоника, тако да се и данас с ње може прочитати:

“За покој душе и вечан помен уписује за велике добротворе Храма светог Агатоника: Новака оца 1866-1936. Љубицу мајку 1878-1933. Смиљу сестру 1898-1930. Јефрема брата 1905-1944. Косту Коју брата 1907-1945. Градимира сестрића 1920-1930. Mr. ph. Крста Новаковић, апотекар са сестрама Ружаном и Зором. Плочу обнови 2003. године почасни председник Црквене општине Крушевац Драгослав Симић”.

Знао сам да је Крста Новаковић добио име по свештенику Крсти Новаковићу, који је усвојио његовог оца Новака Петровића, као сироче од седам година, па ће из знака пажње он променити своје презиме у Новаковић, а своме сину првенцу дати име по поочиму. Из књиге Милорада Сијића сазнао сам да је Крсти Новаковићу (1899-1973), постхумно, чувени Yad Vashem доделио медаљу Праведника. Признање су примили у израелској амбасади у Београду Крстини син и кћерка, 4. новембра 2003. године. У част Крсте Новаковића засађено је и једно дрво у Јерусалиму које носи његово име. Ово нисам знао кад сам писао књигу “Топле сузе на путу за Јерусалим”, (објављену у издању Историјског архива у Крушевцу, 2002. године). Али сам знао за браћу Дунда, па сам о њима, на стр. 51, написао: “Архивско Мртво море – (Историјски архив Крушевац, п. п.) као и што приличи овом периоду наше историје, почива у туђој кући. Браћу Дунда, предратне власнике Хемијске индустрије “Жупа”, упознадох на први Митровдан у новом миленијуму док смо уз песму окретали славски колач у њиховој фабрици. Неколико суза, пред радницима, испустише на обредни хлеб пре него што га преломише с генералним директором.

– На Митровдан пре другог великог рата, овде прошли пут ломисмо хлеб – проговори старији брат.

7

– Вратите нам родну кућу да у њој испустимо душу. Дрема нам се пред пут у Свету земљу. Начинићемо вам нову зграду за Историјски архив, о свом трошку – рече млађи брат.” Из књиге Милорада Сијића сам сазнао да је млађи брат Дунда преминуо 2004. године. Наравно, у кући у којој су рођени и даље је Историјски архив Крушевац, попут њене прве комшинице “Уметничке галерије Крушевац”, која је смештена у породичној кући Љотића (књига Милорада Сијића доноси биографије знаменитих Љотића и фотографију њихове “уметничке” куће). О једној од таквих кућа – Југ Богданова бр. 21, важних за историју града, а после револуције одузетих власницима, писао сам у књизи “Послушања – изабрани списи архимандрита Илариона Весића”, 2001.

Крушевачке хаџије, после сто година од ослобођења града од Турака, дочекали су да Лазарева престоница добије статус места хаџилука – светог града. У то доба председник општине био је Крста Новаковић. “Политика” је 29. јуна 1934. године, стр. 6, известила: “Велики молепствени сабор прогласио је јуче Крушевац светим историјским местом”:

“Крушевац, Видовдан, 28. јуна 1934. године. Крушевац, као стара престоница српског народа, на веома свечан начин одао је признање свим националним мученицима погинулим од Косова до данас. У славу тих наших народних јунака приређена је свечана архијерејска служба Божја у Цркви Лазарици и пред Спомеником косовских јунака. У исто време Хришћанска заједница приредила је свој велики молепствени сабор у знак пијетета према жртвама које су пале за отаџбину и народну слободу. Крушевац је уз то, вољом српско-православног епископата и Хришћанске заједнице, проглашен светим историјским местом Српске православне цркве, и одсада ће сваке године правоверни долазити у Крушевац на поклоњење светој православној цркви Лазарици и сенима изгинулих хероја на Косову.

Свечаност је отпочела јуче по подне доласком нишког епископа г. др Јована који је одслужио свечану Вечерњу у Цркви Лазарици. Јутрос је код нове крушевачке цркве формирана велика поворка грађана на челу са литијом у којој је учествовао велики број братстава Хришћанске заједнице из свих крајева Србије, са својим барјацима на челу. У Лазарици је епископ г. др Јован служио Свету архијерејску литургију уз асистенцију шеснаест свештеника из Крушевца и околине. После службе Божје формирана је поворка од преко 3.000 људи, која је прошла главним улицама Крушевца до Споменика косовских јунака. На челу поворке били су епископ г. др Јован, велики број свештеника, представници локалних војних и цивилних власти. Потом је пред великом масом народа, одржан свечани помен косовским јунацима. За време помена над масом народа летео је авион месног Аероклуба, који је из ваздуха спустио леп венац од ружа на споменик. Тај венац је потом намештен преко гвоздене фигуре Филипа Вишњића, која се налази на споменику. После свечаног помена епископ г. др Јован одржао је велику беседу присутном народу. Он је у својој беседи позвао присутне да се сете мучних дана и тешке судбине коју је наш мученички, али херојски народ преживео и из које је изашао као победник. Извојевао је слободу благодарећи огромној снази и пожртвованости. На крају епископ г. др Јован позвао је народ да се помоли Богу у славу великих мученика за добро и напредак целог народа. Беседу др

8

Јована пропратили су плотуном из пушака војници 47. пешадијског пука. Затим је музика истог пука интонирала народну химну. После овога ученици основних школа изрецитовали су неколико патриотских песама, па је г. Крста Новаковић, председник крушевачке општине, поздравио присутне и захвалио се епископу др Јовану за иницијативу да Крушевац буде одсада место где ће се сваке године приређивати о Видовдану велике свечаности у славу косовских и других наших јунака. По подне у четири часа у присуству нишког епископа г. др Јована и охридско-преспанског епископа г. др Николаја Велимировића, одржан је велики молепствени сабор народне Хришћанске заједнице. Сабор је отворио и руководио њиме епископ г. др Николај. Он је, отварајући сабор, одржао кратку беседу, у којој је изнео значај данашњег дана за наш народ и нашу земљу, као и за Српску православну цркву уопште. Сабор Хришћанске заједнице био је интересантан и за вернике, а такође и за неверне. Сви су подједнако желели да чују др Николаја и зато је сабор био необично посећен. Сви могући страсни проповедници из редова простог народа, који цео живот проводе шапћући најтоплије молитве Богу, дошли су данас у Крушевац. Са дугим брадама, неошишани, смерна и побожна изгледа, дижући свој молећиви поглед у небо, они су учинили особит утисак на све присутне и били су удостојени највеће пажње крушевачке публике. Неки од њих пешачили су по пет дана једући само хлеб и пијући само воду, да би дошли у Крушевац. Многи од њих су се зарекли да посте цео живот, да би искупили и своје и туђе грехе. Овај новопроглашени хаџилук, кажу, донеће им снагу да издрже у страшним борбама са искушењима и да својим молитвама донесу добро и себи и грешним људима који хуле на Бога. Многи међу њима, и женски и мушки, тврде да их је сам великомученик Лазар позвао и рекао да сваке године долазе у Крушевац и да се њему моле за спас своје душе. Пре почетка сабора они су се скупљали у групе и тихо и скрушено певушили побожне црквене песме. Ако би их ко запитао о њиховој вери, одмах би се крстили и молили Бога да спасе грешну душу сабеседника. На овоме сабору правоверни су се договорили како ће и шта радити да би ојачали и спасли душе своје и откупили се од грехова. Вечерас у девет часова хор братства Хришћанске заједнице из Крушевца приредиће велики духовни концерт са обимним програмом. Пре почетка концерта епископ г. др Николај одржаће велику проповед. На концерту ће такође говорити епископ г. др Јован као и г. Михајло Станојевић, професор”.

Књига Милорада Сијића отргла је од заборава највиђеније крушевачке домаћине по ослобођењу града од Турака, 1833, до укидања приватних радњи 20. маја 1948. године (Мемоари Гојка Козића) – тог дана су запечаћене од стране СУП-а – овим чином је у Србији званично укинута приватна својина.

Аутору дугујемо захвалност на посвећености у свом истраживачком раду. Требало је више година истраживати: Матичне књиге, стару штампу, надгробне споменике, приватну архивску грађу и све важније фондове Историјског архива у Крушевцу да би се родила ова књига.

Књига Милорада Сијића родиће многа друга дела. У мени је потакла идеју за један роман. Јерусалимско дрво посвећено знаменитом Крушевљанину то заслужује: крст(а) је заувек нов(аковић), зар не!

Прота Драгић Илић

ОНИ СУ ГРАДИЛИ КРУШЕВАЦ

Не на овом месту и овај дан ми нећемо одговарати странцима

чији смо ми него сами и за себе. Да би себе боље упознали и кроз то

познање разведрили се и одбранили, оснажили и сложили, да би

пронашли историјски непогрешни метар којим ћемо себе мерити и

знати какви смо и колики смо у сравњењу са оцима нашим.

Чији сте ви мали Срби? – Ми смо деца Божија и људи

аријевске вере којој је судбина доделила почасну улогу да буде главни

носилац хришћанства. Ми смо народ крштен, народ христоносни и

тако ми смо по крви аријевци, по презимену Словени, по имену Срби

а по срцу и духу Хришћани.

(Епископ жички др Николај Велимировић, 1939, у Раваници)


11

Они су дошли до 1837. године

Крушевац је до ослобођења од Турака био турска погранична варош са већинским турским становништвом и веома заостала у сваком погледу. Тек после ослобођења вароши када је већинско становништво побегло главом без обзира дошло је до великог прилива српског становништва. Наравно да је било и Грка који су били трговци и механџије. И тек тада када су се створили услови да на управу дођу Крушевљани варош је измештена на нову бољу локацију и почела да добија обрисе урбане средине. Ово је покушај да се да један преглед када су, одакле, и који људи долазили у Крушевац и овде отворили било какву сопствену радњу. Због немогућности да се тачно одреди долазак сваког човека дат је преглед оних који су дошли до 1837, затим до 1860, до 1900, до Првог светског рата, и између два рата.

18. децембра 1833, Н0 3093, пише Суд народни србски кнезу

Милошу: – Суд нахије јагодинске с писмом својим од 15. т. м., Н0 1103,

пославши приложена два списка одсељених из нахије јагодинске пореских глава, јавља да је од Ваше Светлости добио височајши налог да порезу на нахију расположи и да су му у истом височајшем налогу означене пореске главе потпуно по старом тефтеру, и пита оће ли и речене расељене главе при разрезивању порезе урачунати, и ако оће, на који ће начин. Суд нахијски не знајући шта да му у томе одговори с најдубљим страхопочитанијем усуђује се то Вашој Светлости, ради височајше одредбе, поднети (К.К. Нар. Суд 1833).

Пошто је до тада Јасика била стратешки важно место где су седели чиновници кнежевине Србије а налазила се у нахији јагодинској интересантан је списак лица који су се из Јасике преселили у Крушевац тако рећи истог дана по ослобођењу 1833. године, и то:

Павле Грочковић, Милосав Браљинац, Милоје Василијев, Мијат Марковић, Глигорије Гавриловић, Риста Ђорђевић, Спаса Станимиров, Ђорђе Илић, Миленко Шукић, Симеон Шукић, Петар Јовановић, Стојан Јагликић, Мина Головодац, Мијаило Стојановић, Ђорђе Јовановић, Милутин Милетић, Павле Мојић, Арса Матић, Петроније Газибарић, Анђелко Јовановић и Стојан Лесковчанин (Суд нахије јагодинске писмом

својим од 15. т.м. Н0 1103, јавио је књазу и послао списак одсељених лица у Крушевац;

Насељавање Србије, насеља, порекло становништва, обичаји, приредио Борисав

Челиковић, Службени Гласник, САНУ, 2011, стр. 222; Др Тихомир Р. Ђорђевић,

Архивска грађа за насеља у Србији, 1926, стр. 204). По првој Коншкрипцији 1834. године када округ има три иљаде

душа, срез крушевачки 1.163 душе а у срезу 21 меане и то 19 у вароши Крушевцу и по једну друмску меану у селима Глободер и Стопања. Од тога 13 је српских: Цветко Нешић, Младен Стојановић, Панта Спасојевић, Милован Радосављевић, Стефан Каштаварац, Стојан Каштаварац, Величко Мијајловић, Павле Тројановић, Петар Маскарац, Андреја Пећанац, Стефан Ђорђевић, Милисав Стефановић и Ђорђе Илијић. Грци су: Ариз Грк, Јања Јевтимијевић, Димитрије Дина, Јања

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

12

Живковић, Милета Ђорђевић и Љота Јањић. У Глободеру Мијајло Симиџић, у Стопањи Вуле Симић.

5. марта 1836, Н0 204, пише Исправничество окружја круше-

вачког кнезу Милошу: овдашњи трговци и меанџије Грци, који су пре Карађорђевог рата, но без фамилија својих, у Крушевац дошли, дућане себи изградили и изјаснили се да они српски поданици до века остају и да би срдачно желели, кад би само од турског правителства дозвољеније добили, и фамилије своје овамо преселити (Суд нахије јагодинске писмом

својим од 15. т.м. Н0 1103, јавио је књазу и послао списак одсељених лица у Крушевац;

Насељавање Србије, насеља, порекло становништва, обичаји, приредио Борисав

Челиковић, Службени Гласник, САНУ, 2011, стр. 206; Др Тихомир Р. Ђорђевић,

Архивска грађа за насеља у Србији, 1926, стр. 188). То је био повод да Исправничество окружја крушевачког достави

списак свих иностраних поданика који се налазе и од када у Крушевцу. Велики број ових домаћина налазимо и касније као житеље Крушевца. Дајемо о њима и биографијe. Међутим, због занимљивости овога списка странаца који живе у Крушевцу дајемо га на посебном месту.

Списак

од иностраних поданика у окружју крушевачком живећих

Марко Николић и брат му Димитрије, греческое вероисповести, Турска, кућа му је у Сочишту, у Урумен, жењен, има једно мушко и једно женско дете. Трговину овде води, има својбину, ливаду и водени-цу. Овде су од 1807. године. Овде му је и дед и отац умро, и он је рад из Турске жену и децу своју овамо довести, ако му буде икако могуће.

Ника Јанковић и два му брата Ђорђе и Трандафил, греческое вероисповести, Турска, кућа му је у Сочишту, у Урмен, жењен, има једно женско дете. Трговину овде своју води. Један брат је жењен други није. Овде су од 1807. године. Рад је да жену своју и дете доведе ако је икако могуће.

Ђорђе Стаматовић, греческое вероисповести, Турска, кућа му је у Сочишту, жењен, има два мушка детета. Хан свој овде држи. Овде је од 1807. године. Рад је да жену своју и децу доведе ако је икако могуће.

Панајот Јањић, греческое вероисповести, Турска, кућа му је у Загорју, жењен, три сина и једно унуче. Хан свој овде држи. Овде је од 1807. године. Рад је да жену своју и децу доведе ако је икако могуће.

Дина Јањић, греческое вероисповести, Турска, кућа му је у Загорју, жењен, једно мушко дете. Хан свој овде држи. Овде је од 1807. године. Рад је да жену своју и дете доведе ако је икако могуће.

Јања Живковић, греческое исповести, Турска, кућа му је у Заго-рју, жењен, једно мушко и једно женско дете. Хан свој овде држи. Овде је од 1800. године. Рад је да жену своју и децу доведе ако је икако могуће.

Ђорђе Ристић, греческое вероисповести, Турска, кућа му је у Загорју, жењен, једно женско дете. Хан свој овде држи. Овде је од 1825. године. Рад је да жену своју и дете доведе ако је икако могуће.


13

Арис Зоић, греческое вероисповести, Турска, кућа му је у Загорју, жењен. Механџија под кирију. Овде је од 1821. године. Рад је да жену своју доведе ако је икако могуће.

Јања Мијаиловић, греческое вероисповести, Турска, дошао из Ниша, жењен, једно женско дете. Терзија, има овде два дућана. Овде је од 1835. године. Жели српским подаником бити.

Здравко Станковић, греческое вероисповести, Турска, дошао из врањске нахије, није жењен. Хан свој овде има и држи. Овде је од 1835. године. Овдашњи не жели бити.

Станко Мишић, греческое вероисповести, Турска, из Ниша, жењен. Папуџија, држи дућан под кирију. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити.

Стојан Петровић, греческое вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Терзија. Овде је од 1835. године. Овдашњи не жели бити.

Живко Станковић, греческое вероисповести, Турска, из Лесковца, жењен, два мушка и два женска детета. Грнчар. Овде је од 1835. године. Овдашњи не жели бити.

Мита Ранђеловић, греческое вероисповести, Турска, из Штипља нахије скопљанске, жењен, два мушка и два женска детета. Ханџија под кирију. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити.

Тодор Цветковић, греческое вероисповести, Турска, из Острва пиротске нахије, није жењен. Мутваџија. Овде је од 1835. године. Овдашњи не жели бити.

Недељко Стојановић, греческое вероисповести, Турска, из Лесковца, жењен, једно женско дете. Мутавџија. Овде је од 1835. године. Овдашњи не жели бити.

Манојло Јанић, греческое вероисповести, Турска, из Ниша, жењен, једно мушко и два женска детета. Терзија. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити.

Јован Николић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Мумџија, дућан под кирију. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити.

Мита Маринковић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Терзија. Овде је од 1834. године. Овдашњи не жели бити.

Стојко Стефановић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, жењен, једно женско дете. Ћурчија. Овде је од 1836. године. Овдашњи жели бити.

Крста Ђуровић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Терзија. Овде је од 1834. године. Овдашњи не жели бити.

Стојан Стаменковић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Терзија. Овде је од 1835. године. Овдашњи не жели бити.

Стојан Живковић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Терзија. Овде је од 1835. године. Овдашњи не жели бити.

Станко Павловић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Терзија. Овде је од 1835. године. Жели овдашњи бити.


14

Гаврило Хаџи Ацковић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, жењен. Терзија. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити.

Стеван Хаџи Тошић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Терзија. Овде је од 1833. године. Жели овдашњи бити.

Ђура Петковић, восточноје вероисповести, Турска, од Остронице пиротске, није жењен. Мутавџија. Овде је од 1835. године. Жели овдашњи бити.

Јова Ристић, восточноје вероисповести, Турска, из Врањске, жењен, једно женско дете. Ужар. Овде је од 1836. године. Жели овдашњи бити.

Петар Филиповић, восточноје вероисповести, Турска, из Крушевице код Софије, није жењен. Бакалин. Овде је од 1836. године. Жели овдашњи бити.

Настас Димитровић, восточноје вероисповести, Турска, из Охрида, није жењен. Калдрмџија. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити.

Благоје Цветковић, восточноје вероисповести, Турска, из Лесковца, није жењен. Ужар. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити.

Китан Богдановић, восточноје вероисповести, Турска, из Лесковца, није жењен. Ужар. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити.

Коца Цветановић, восточноје вероисповести, Турска, из Лесковца, није жењен. Ужар. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити.

Јован Вељковић, восточноје вероисповести, Турска, из Врањске, није жењен. Ужар. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити.

Манојло Димитријевић, восточноје вероисповести, Турска, из Ћустендил Бање, жењен, једно мушко дете. Трговац. Овде је од 1836. године. Жели овдашњи поданик бити. И на исто његово ово желеније добио је под Н

0 2169, 5. јунија т. године од Светлог Књаза означено (на

прошеније) дозвољено да може гди жели остати. Атанас Цветковић, восточноје вероисповести, Турска, из

Врањске, жењен, једно мушко дете. Абаџија. Овде је од 1835. године. Овдашњи поданик жели бити.

КН

0 31. Члан Исправничества Окр. Крушевачког

9. јануар 1837. г. асесор, У Крушевцу Секретар Исправничества (Државни Савет) Костантин Антоновић (Насељавање Србије, насеља, порекло становништва, обичаји, приредио

Борисав Челиковић, Службени Гласник, САНУ, 2011, стр. 580-585; Др Тихомир Р.

Ђорђевић, Архивска грађа за насеља у Србији, 1926, стр. 562-567).


15

Чолак Антић. Чолак Анта Симоновић (1777-1853), војвода крушевачки. Имао сина Косту (1809-1848) који је био члан нахијског суда у Чачку и суда у Крушевцу. Костини синови су Илија Чолак Антић (1836-1894), пуковник и Лазар Чолак Антић (1839-1877), потпуковник који је командовао на Јанковој клисури. Илијини синови др Бошко Чолак Антић (1871-1949), маршал краљевог двора и посланик у многим европским престоницама, велики спортски радник, и др Војин Чолак Антић (1877-1945), дивизијски генерал.

Чолак Анта Илија Чолак Антић Лазар Чолак Антић Бошко Чолак Антић

Лазаревић. Петар Лазаревић (?-1849), ванбрачни син Павла

Цукића, војводе жупског, [и Павлов братанац Василије Цукић (?-1873) начелник је жупског среза]. Петар је управитељ српског дела Београда, срески старешина у Карановцу, од 1834. долази у Крушевац за среског старешину, а од 1939. начелник је округа. Он је 1836. године преместио варош из мочваре на брдо. Члан је Совјета и сенатор до своје смрти. Његов син Коста Цукић (1826-1879), студирао у Бечу, затим Хајделбергу, стекао титулу доктора филозофије. Предавао је на Лицеју у Београду, у кабинету Илије Гарашанина постао министар финансија, као најбољи економски стручњак у Србији. Петар Лазаревић Коста Цукић

Имовина Петра Лазаревића у Крушевцу 1846. године (Српске

Новине, 22. март 1846, стр. 6) је следећа: шест дућана лежећа до пијаце; један дућан на ћошку, гледајући на пијацу крста; дућан до њега исте величине; кавана, која узима места за два дућана са две собе; налбантица, над њом соба и кујна; хан с једном форуном екмекџијском у простору 12 хвати дужа на доњем кату, на горњем четири собе, две кујне, једна сарачана са великим гангом; диванана са стакленим пенџерима и доле подрум све од камена зидан и добар у материјалу, једна кошара у авлији са 12 коња; шупа за сено; један нижник са четири одељења; велика кација за сено и дрва увозити; бунар зидан у истој авлији. Једна њива близу чаршије од 12 плугова, ограђена, са тапијом


16

турском; ливада питома у пољу са тапијом и сенетом, које је комшија г. Симић и г. Вучко Мутавџић а велика је 30 кола сена; воћњак код Бивоља, један плуг; у Паруновцу забран величине 10 плугова; место воденично са тапијом у Паруновцу и место у чаршији код џамије.

Симић. Ђорђе Симић (?-1827), из Баљевца у Срему, старешина Крушевца у Карађорђево време, његови синови Коста, погинуо у борби с Турцима на Јасици, Стојан и Алекса.

Стојан Симић (1797-1852), лични пријатељ кнеза Милоша и најбогатији Србин тог времена. Његов син Ђорђе (1843-1921), председник владе је у више наврата, сенатор, посланик у Цариграду, Риму и Бечу, оснивач је Црвеног крста Србије. Оженио се ћерком кнеза Александра Карађорђевића, сестром краља Петра.

На њиховом имању саграђена је барутана Обилићево. Алекса Симић (1800-1872), брат Стојана Симића, председник

владе. Његов син Милан (1827-1880), завршио филозофију у Пешти, чиновник у министарству иностраних дела, имао Алексу (1860-1933), Стојана (1862-1906), Михајла (1865-1926) и Косту (1867-1934).

Стојан Симић Ђорђе Симић Алекса Симић Коста М. Симић

Кућа Симића пред Први светски рат

Протић. Милован Протић (?-1843), прота, народни посланик.


17

Стефановић. Тодор Стефановић (1794-1860), трговац, народни посланик (Српске Новине, 17. јун 1839, стр. 5). После ослобођења од Турака Тодор је одржавао чесму Челеби Али Агића који му је за то слао дукате. Веома богат, сматран за највећег трговца у свом времену у Крушевцу, закупљивао је под аренду велике површине земље, нпр.: алије Копаоник, Бећировац, Шаревац, земљу око куле лужњанске. Тодорови синови Сима (1835-?) и Арсеније (1839-?).

Сима, поштоноша, његови синови су Димитрије (1857-?), Милош (1860-?), Љубомир (1861-?).

Арсеније, учитељ, узео ћерку Обрада Човића, имао Саву (1861-?). Човић. Обрад Човић (1803-?), из Доњег Ступња, капетан

козничког среза, а после судија у Крушевцу до своје смрти. Син Миленко (1833-1871), судија у Крушевцу, затим у Алексинцу где је и умро, а по својој жељи сахрањен у Крушевцу. Оженио се Јелком, ћерком Јосифа Поповића, свештеника, са којом је имао Чедомиља (1866-1936), судија, адвокат, нежењен, и ћерку Лепосаву (1867-1945), удата за Саву Димитријевића (1862-1926), из Зајечара, апотекара (НС).

Чедомиљ М. Човић Сава Димитријевић Коста Петровић Ракичић Петровић. Никола Мандрда, из Пољанице код Врања, истакнути

борац из Првог српског устанка. Његов син Радован Петровић Ракица (1791-?), начелник округа крушевачког од 1842. до 1857. године. Он је пред долазак кнеза Александра Карађорђевића (26. април 1843. године) изградио пут од Крушевца до Рибарске Бање. Његов син Коста Р. Петровић (1846-1929), несвршени студент, трговац и механџија, од 1879. до 1882. године закупац је Рибарске Бање, а од 1882. године закупац је Врњачке Бање (Српске Новине, 28. мај 1882, стр. 8). Познат је као Коста Ракичић, који је 1885. године саградио у Врњачкој Бањи Народну гостионицу као први угоститељски објекат од чврстог материјала. Народна гостионица била је стециште елите врњачких посетилаца где су се одржавале забаве и позоришне представе. Године 1887. Коста је направио зграду која је имала 16 соба, терасу и прву врњачку пекару. Било је то приземље данашње виле Авала. Народна гостионица је одузета Кости 1889. године.

Калајџић. Риста Калајџић (1800-1872), његов син Стојан (1836-1870), бакалин (СБ, МКУ, 1870, 343).


18

Љотић. Љота Јањић (1794-?), механџија, доселио се из Арциста у Крушевац још у време Турака. Имао је синове Зоју и Николу. Породица је живела у заједници до 1867. године, када је довршена градња хотела Париз, а онда су његови потомци одлучили да се поделе. Пошто је Зоја умро пре 1863. године, Никола је носилац домаћинства (ПС, 1864, 339).

Зоја Љотић (1814-?) има Паскаља, Јању, Љоту, и Димитрија. Од Паскаља су Паскаљевићи, Љотини потомци су Љотићи.

Трговина Паскаља и бензинска пумпа Кућа Љотића (данас Уметничка галерија)

Паскаљ З. Зојић (1836-1906), отворио је бакалску радњу под фирмом Паскаља Зојића и Сина коју његови потомци држе до 1928. године на левој страни Трга косовских јунака а онда су прешли на десну страну истог Трга у нови локал. Паскаљ са супругом Стаматом имао сина Михаила (1866-1919), а Михаилови синови су Димитрије (1886-1973), Зоја (1892-1961) и Ђорђе (1893-1918). Димитрије није имао деце, а Ђорђе се није женио. Зоја је имао сина Михаила Бату Паскаљевића (1923-2004) и ћерку Аницу. Бата Паскаљевић, један у низу великих глумаца из Крушевца, има сина Зоју који је бизнисмен у Диселдорфу.

Паскаљ З. Зојић Михаило П. Зојић Димитрије М. Зојић Зоја М. Зојић

Њихова имовина се састојала од неколико кућа, магацина и

дућана, млина, винарије, фабрике текстила, бензинске пумпе, половине хотела Париз, виле у Соко Бањи, и плацева у Крушевцу, затим имања у Пожаревцу и Лесковцу.

Јања З. Зојић (1838-?), нема података.


19

Љота З. Љотић (1840-1904), са супругом Леном (?-1908) имао је синове Прокопија (1870-1918), Петра (1875-1937), Лазара (1879-1924) и Кочу (1881-1937), и ћерку Алексију (1873-?). Љота је добио концесију да гради део железничке пруге Ниш-Пирот, према закљученом уговору 29. августа 1885. године. Љота је и познати извозник свиња, много је изво-зио, и то за Беч, а његови синови су такође велики извозници између два светска рата. Љота је члан општинске управе вароши Крушевац 1889. године. Бакалско-шпекулативну радњу протоколисао је 15. јуна 1888. године под фирмом Љота З. Љотић, а после његове смрти 1904. године фирма носи исто име а која је бакалско-шпекулативно-извозничко-кафанско-механска и воде је његови синови са правом потписа Прокопија Љотића (Српске Новине, 12. август 1904, стр. 4). Поред неколико послова Љотићи су имали део хотела Париз а и кафану Браћа Љотић у главној улици.

Петар Љ. Љотић, индустријалац, председник Управног одбора Крушевачке задруге, са успехом је водио послове ове породице. Читав капитал потрошио је помажући сиротињу. Једва да је прошло четрдесет дана од смрти Перине, а из Беча стигао је глас да је умро и последњи изданак по мушкој линији породице Љотић – Коча.

Димитрије З. Љотић (1850-1892), нема података.

Љота З. Љотић Прока Љ. Љотић Петар Љ. Љотић Коча Љ. Љотић Никола Љотић (1834-1884), механџија, купио је кућу из масе

почившег Вукоја Недељковића и приликом оправке мајстори су 16. октобра 1869. године нашли у димњаку 49 дуката у злату и три златна прстена и то су пријавили полицији (Српске Новине, 28. октобар 1869, стр. 4). Никола је 1872. године закупио и реновирао Амам градски, добро га опремио, довољно снабдео водом а за добру послугу и чистоћу постарао се да поштовану публику задовољи у дане купања: за мушке само петком и празником, а за женске сваки дан сем петка и празника.

Имао синове Божидара (1868-?), Алексу (1877-1899), механџија, и ћерку Јелену (1866-?), удата за Прокопија Димитријевића.

Јосифовић. Марко Јосифовић (1807-1877), барутџија, трговац (СБ, МКУ, 1877, 496), син Антоније Марковић, трговац, коме је отац дао новац да отвори шпекулативну радњу и самостално издржава своју породицу (Српске Новине, 16. октобар 1869, стр. 4).


20

Михаиловић. Михаило Јовановић (1798-?), из Варварина, трговац, кмет варошки (ЗТМФ, 1833, 1), имао сина Николу Михаиловића (1831-?), трговац. Никола је имао Васу (1859-1945) и Јована (1865-?) (НС). Васа Михаиловић, учитељ, имао десеторо деце, а његов син Бора Михаиловић (1899-1992), наставник немачког језика у Гимназији у Крушевцу, био је глумац и позоришни редитељ и најзаслужнији човек зато што је Крушевац дао највећи број добрих глумаца у нашој земљи.

Васа Михаиловић Бора Михаиловић Десеторо Васине деце

Ђорђевић. Манојло Ђорђевић (1809-?), његови синови Лазар

(1834-?), Јован (1840-?), Константин (1845-?), мумџија, шпекулант. Константинов син Драгољуб (1879-1955), трговац, 1911. године отворио шпекулативну радњу (Српске Новине, 3. децембар 1911, стр. 4).

Шурдиловић. Анђелко Шурдиловић, имао Лазара, Јована, Ђорђа и Косту. Лазар А. Шурдиловић (?-1851), судија, има Светозара (1848-?).

Јован А. Шурдиловић (1827-?), практикант, подинжењер, имао дућан, његови синови Милутин (1850-?), Светозар (1851-?), начелник среза темнићког, Михаило (1860-?), пандур.

Ђорђе А. Шурдиловић (?-1855), имао дућан. Коста А. Шурдиловић (1831-1909), шпекулант, имао дућан,

бивши кмет варошки, адвокат, од 20. априла 1858. године узео под аренду Гостионицу у Рибарској Бањи и обавестио заинтересовану публику да ју је свим потрепштинама у изобиљу спремио (Српске Новине,

8. мај 1858, стр. 4). Његов син Драгољуб (?-1910). Драгољуб има Косту, који је чиновник Аграрне банке у Београду.

Бачинац. Михајло Марковић Бачинац, из Бачине, трговац, његов син Милосав Марковић Бачинац (1822-1894), трговац, имао четири дућана (ПС, 1864, 165), народни је посланик. Његови синови су Михајло (1849-?), Милан, директор Гимназије у Крушевцу, и Љубомир (1857-?), окружни начелник у Крушевцу.

Здравковић. Јован Здравковић (1773-?), један је од вођа устаника при ослобађању крушевачке нахије, први је службеник из Крушевца, изабран за суд крушевачки 1833. године. Имао синове Николу (1803-?), и Милоша (1815-?) (ЗТМФ, 1833, 48).


21

Петковић. Петко Рајковић (1778-1848), из Старе Србије, ужар, богат човек код кога раде слуге (ЗТМФ, 1833, 2). Имао синове Павла (1812-?), Стојана (1820-1860), Филипа (1822-1860) и Стевана (1829-?).

Павле Рајковић имао Филипа (1837-?). Стојан Петковић, трговац, има три дућана, механу и ковачницу,

продавац школских књига (1851), народни посланик (Српске Новине, 3.

август 1840, стр. 6), његови синови су Коста (1848-?) и Јеврем (1854-?). Филип Петковић, имао дућан, син Стеван (1846-?). Стеван Петковић, кафеџија, преко магацина у Прокупљу послао

српској војсци на бојиште 504 ока ракије, за шта је добио јавну захвалност (Српске Новине, 4. март 1878, стр.2), имао сина Петра (1849-?).

Вучковић. Милета Лозничанин, трговац, његов син је Вуча Милетић (?-1848), трговац, народни посланик (Српске Новине, 26. јун 1837,

стр. 4). Вучин син Милан Вучковић (1830-1908), трговац, имао два дућана. Миланов син Вучко М. Вучковић (1863-1943), трговац, оженио ћерку Мијушка Миловановића, трговца (НС). Од 1889. године отворио самосталну мануфактурнo-шпекулативну и сваковрсну трговину. У Вучковој радњи од 1906. године могли су Крушевљани да купе американску обућу Coodyear, коју је као специјалитет производила прва српска фабрика обуће Ђурића, Клидиса и Барловца у Београду на најсавременијим и најсавршенијим машинама. Вучков син Милош В. Вучковић (1902-1978), професор Економског факултета у Београду.

Јаћовић. Вучко Јаћовић (1810-1875), из Пећи, свећар и трговац (СБ, МКУ, 1875, 22), закупац јасичке скеле, кућа им је у улици Стевана Високог бр. 10. као и неколико кућа у Чолак Антиној улици. Вучко Јаћовић имао је пет дућана, једну механу, воденицу и друго имање (ПС,

1864, 310). Његови синови Стојан (1843-1905), Светозар (1846-1922), трговци, и Коста (1850-1895), судија првостепеног суда у Крушевцу и Прокупљу, у свом времену једни од најбогатијих људи у вароши. У њиховом дућану код високе тополе држао је апотеку Драгослав Кедровић када је дошао у Крушевац до 1878. године када је прешао у зграду Илинкића. Костин син др Боривоје Јаћовић (1879-1915), лекар.

Локал Јаћовићевих код високе тополе Др Боривоје Јаћовић


22

Мутавџић. Вучко Мутавџић (?-1850), из Тоболца, председатељ суда, имао је Павла, Милована, Петра, Гају, Станка и Илију.

Павле Мутавџић (1818-1888), начелник округа, имао два дућана (ПС, 1864, 825), синови Љубомир (1845-1892), инжењер, радио у пореској управи, оженио ћерку Милосава Дреновца која је исте године умрла, и Божидар (1850-?), апелациони судија и народни посланик.

Када се Павле Мутавџић 1859. године разболео од отока црне џигерице, по извршеном прегледу казао му је др Панчић да иде у Врњце. Чим је Павле дошао 1860. године у Врњце погодио је за четири дуката неке људе да на самом извору ископају јаму у величини каде где се он купао са својом породицом и излечио. Он је са неколико виђенијих људи 1861. године основао друштво за уређење Бање. Али ово друштво није имало среће: влада није одобрила услове за експлоатацију Врњачке Бање па је престало да постоји 1870. године.

Милован Мутавџић (1818-1879), трговац, имао дућан и воденицу (ПС, 1864, 323), син Милутин (1853-1909). Милутин је оженио ћерку Дој-чина Ристића, са којом је имао Милована (1881-1945), и Мијајла (1892-1936), шофер.

Станко Мутавџић (1823-1883), званичник округа, (он је 1843. године као практикант при начелству, пред конаком где је одсео кнез Александар Карађорђевић на подигнутој пирамиди сачинио натпис за ову прилику), начелник левачког среза (1878), у једном београдском срезу, и другим местима. Његов син Војин (1865-?), писар у суду.

Илија Мутавџић (1830-?), писар суда у Крушевцу, имао дућан, синови Драгутин (1853-?) и Милош.

Павле Мутавџић Божидар Мутавџић Мијајло М. Мутавџић

Миљковић. Миљко Рашић (1773-?), његов син Никола

Миљковић (1807-1872), механџија. Николини синови су Миладин (1845-?) и Милун (1854-1926). Милун Миљковић, трговац, после завршене основне школе стално се настањује у Алексинцу где отвара деликатесну радњу. Учесник је у свим ратовима за ослобођење као обвезник – коњаник. Један је од оснивача Радикалне странке у Србији, чији је народни посланик у неколико мандата за град Алексинац. Председник општине Алексинац био је 15 година.

Нешић. Цветко Нешић (1798-1843), механџија (ЗТМФ, 1833, 26).


23

Браљинац. Милосав Браљинац (1779-1849), из Браљине, председник суда, управник округа, народни посланик (Српске Новине, 26.

јун 1837, стр. 4), члан Апелационог суда и кавалир. Имаo је синове Анту и Максима.

Анта Браљинац (?-1861) имао два дућана и механу, његови синови су Миленко и Алекса. Миленко А. Браљинац (1836-1863), механџија, имао дућан, синови Коста (1856-?), обућар, и Милан (1860-?), кројач. Алекса А. Браљинац (1845-1878), трговац, имао дућан, отворио је 1. марта 1873. године ортачку радњу са Стеваном Милошевићем. Његов син Чедомир Браљинац (1873-1939), трговац.

Максим Браљинац (1816-1903), судија (НС), трговац, имао је два дућана 1860. године. Он је све своје покретно и непокретно имање уступио за свагда својој жени Тодори 8. јуна 1865. године. Од 1. новембра 1876. године узео у закуп на име своје жене Тодоре две касапнице – говеђу и свињско саламску. Имао је синове Саву (1850-1918), инжењер, био је инспектор министарства грађевина, Аврама (1857-1882), берберин, и Стојана (1861-1946), столар (НС).

Стојанови сu Милан (1901-?), порезник, и Мијаило (1894-1986). Милосав Браљинац Сава Браљинац Стојан Браљинац

Стевановић. Стеван Вељковић (1784-?), из Пчиње, трговац

(ЗТМФ, 1833, 104), његови синови Сава (1814-?), Спасоје (1816-1876) и Стојадин (1820-1870).

Сава Стевановић, имао пола дућана. Спасоје Стевановић, трговац (СБ, МКУ, 1876, 613), имао је три

дућана и две кафане. Синови Аврам (1845-?), Стојан (1854-1906), Јован (1854-1916), мутавџија, Никола (1858-1907) и Станоје (1860-?). Стојан, срески писар, имао Војислава (1883-1919), начелник срески у Краљеву. Николин син Љубомир (1880-1952), поштар (НС).

Стојадин Стевановић, поштоноша, имао два дућана, његови си-нови су Мијаило (1841-?) и Ђорђе (1845-?). Мијаило је имао Стевана (1889-?), шлосер.

Ристић. Ђорђе Ристић (1801-1859), из Грчке, трговац (ЗТМФ, 1833,

67), старешина крушевачког среза, и народни посланик. Ристић. Коста Ристић (1804-?), имао два дућана. Ристић. Стојан Ристић (1813-1874), бакалин, његов син Ђорђе

(1862-1933), трговац (СЂ, МКУ, 1933, 167).


24

Гмитровић. Гмитар Рајковић (1769-?), кмет (ЗТМФ, 1833, 57), имао је Стојадина (1794-1840), Живадина (1804-1869) и Станисава (1808-?).

Стојадин Гмитровић, кмет, имао Саву (1827-?), Миленка (1840-?). Живадин Гмитровић, имао дућан, син Мијаило (1835-?). Живковић. Живко Лазаревић (1804-1864), трговац, син Стојан

(1830-1871), из првог брака, терзија (СБ, МКУ, 1871, 140), и Светозар (1859-1905), из другог брака, терзија.

Стојанови су Коста (1863-?), терзија, и Милан (1874-?), сарач. Лазаревић. Недељко Лазаревић (1814-?), председник примири-

телног суда, народни посланик (Српске Новине, 8. август 1864, стр. 1). Рашић. Раша Мијаиловић (1816-1866), из Јагодине, ашџија –

гостионичар (СБ, МКУ, 1866, 169), имао три дућана (ПС, 1864, 1), закупац је почековачке скеле, председник примирителног суда, син Мијаило Мица Рашић (1838-1888), трговац, имао дућан, кмет, узео ћерку Милосава Дреновца. Мијаилови синови су Драгутин и Чедомир.

“После смрти оца, да се не би ово имање делило парчало и тиме изгубило од своје вредности на штету обе стране, Чедомир је пристао да га брат Драгутин за припадајући део наследства измири у готову новцу, што је учинио према уговору потврђеном код начелства округа крушевачког 27. септембра 1897. године Бр. 9140” (Српске Новине, 12.

фебруар 1898, стр. 6). Драгутин Рашић (1864-1932), млинар и народни посланик, имао

Милоша (1894-1915), Ранђела (1896-1912) и Милутина (1903-1964). Чедомир Рашић (1875-?), ковач.

Драгутин Рашић Јанковић. Тома Јанковић (1818-1868), ћурчија (СБ, МКУ, 1868, 7). Ђорђевић. Милета Ђорђевић (1800-1846), из Турске, имао два

дућана (ЗТМФ, 1833, 133). Син Коста (1835-1900) водио је заједничку радњу са ортацима Тасићем и Зојићем са којима је пречистио рачуне 27. новембра 1887. године и примио на себе радњу вођену на име Тасић и Зојић (Српске Новине, 22. децембар 1887, стр. 4).

Петровић. Миљко Петровић (1814-1869), папуџија (СБ, МКУ, 1869,

128). Павловић. Риста Павловић (1796-1871), ужар (СБ, МКУ, 1871, 190). Клаинцлер. Јован Клаинцлер (1797-1871), тишлер (СБ, МКУ, 1871,

268).


25

Белотрепић. Павле Белотрепић (?-1859), из Варварина, имао Ми-хаила. Михаило Павловић (1794-?), трговац, имао Милисава и Милана.

Милисав М. Павловић (1826-1910), трговац (СБ, МКУ, 1910, 19), његови синови Светозар и Живко, који су П. Белотрепић.

Светозар П. Белотрепић (1849-1927), трговац, водио бакалску радњу која се налазила у улици Краља Милана између механског плаца браће Љотић и Арсе Дреновца. Једино у бакалској радњи Светозара, између осталих артикала могао се у округу крушевачком купити један необичан и тада (1889) много рекламиран проналазак за раст косе који је пронашла Ана Чилаг из Будимпеште. Лични је пријатељ Краља Милана, председник је општине крушевачке, неколико мандата је народни посланик – постављен (Српске Новине, 2. јул 1897, стр. 1), члан Напредне странке, називан од политичких противника регент цинцарштине. Све-тозар је имао ћерку Катарину (1878-?), удата за Николу М. Михајловића (1865-1938), из Тополе, пуковник, и Милорада (1881-?), кога је уписао као Павловића. Милорад Павловић, капетан, помоћник министра пољо-привреде, имао синове Драгомира, Радомира и Владимира (НС).

Живко П. Белотрепић (1864-1935), трговац. Живко је био дугого-дишњи управник Крушевачке занатске радничке задруге. Његови синови су Љубивоје (1897-1915), трговац, и Велибор (1902-?), дипломи-рани правник, 1936. године постављен за јавног тужиоца.

Милан М. Павловић (1828-?), абаџија, његов син Димитрије П. Белотрепић (1846-?), бакалин.

Милисав Белотрепић Светозар Белотрепић Љубивоје Белотрепић

Белотрепић. Милош Павловић (1819-1880), из Варварина, абаџи-

ја (СБ, МКУ, 1880, 406), кога су синови 1862. године код суда прогласили за распикућу и нису признавали његове дугове. Његови синови су Димитрије (1848-1891), трговац, и Светозар (1852-1887), трговац. Светозар је имао Живка (1880-?).

Јањић. Константин Јањић (1795-1865), механџија (СБ, МКУ, 1865,

227). Пантелић. Јеремија Пантелић (1797-1865), дунђерин (СБ, МКУ,

1865, 290). Василијевић. Павле Василијевић (1812-1866), туфекџија (СБ,

МКУ, 1866, 11).


26

Андробашић. Андрија Јовановић Андробаша (1803-1874), из Аранђеловца, срески капетан у Трстенику (НС). Његов син Никола Андробашић (1832-1901), срески и окружни начелник у Крушевцу (СБ,

МКУ, 1901, 75). Николин Коста, био је начелник министарства у влади. Павловић. Јован К. Павловић (1804-?), терзија и трговац (ПС,

1864, 134), син Атанасије (1837-1908), трговац. Атанасије Павловић, поред шпекулативне радње, отворио је 27. новембра 1883. и гвожђарску радњу (Српске Новине, 8. децембар 1883, стр. 6).

Маринковић. Коста Маринковић (1808-1868), ћурчија (СБ, МКУ,

1868, 95). Зојић. Димитрије Зојић (1813-1868), механџија (СБ, МКУ, 1868,

359). Цветановић. Вучко Цветановић (1801-1871), из Врања,

дрводеља. Розмировић. Петар Розмировић (1807-1869), шнајдер. Анђелковић. Наум Анђелковић (1811-1871), папуџија. Игровић. Јанићије Игровић (1814-1872), механџија. Новаковић. Ђура Новаковић (1782-1872), механџија. Николић. Јања Николић (1812-1872), механџија. Николић. Никола Радовановић, синови Михајло Николић (1848-

1902), трговац, и Љубомир Николић (1852-1914), трговац (НС). Димитријевић. Никола Димитријевић (1793-1876), фишеклија

(СБ, МКУ, 1876, 6). Ђорђевић. Риста Ђорђевић (1802-1877), механџија (СБ, МКУ, 1877,

20). Алексић. Илија Алексић (1817-1872), касапин (СБ, МКУ, 1872, 82). Јањић. Дина Јањић (1812-1868), из Загорја, механџија, имао две

механе. Анђелковић. Петар Анђелковић (1811-1871), барутџија, римока-

толик (СБ, МКУ, 1871, 68). Браљинац. Мијаило Браљинац (1803-?), из Браљине, његов син

Милета (?-1860), имао механу, Милетин Живко (1850-1873), кафеџија. Пећанац. Андреја Пећанац (1812-?), из Пећи, механџија, имао

Јована. Јован А. Пећанац (1833-1878), трговац и кафеџија (СБ, МКУ, 1878,

1), кмет варошки, председник примирителног суда вароши Крушевац је 1863, председник општине 1873. године, народни посланик (Српске Новине

8. август 1864, стр. 1). Оженио се Стаником (1835-1913), њихови синови су Светозар (1862-?), Милорад (1871-?), кафеџија, Андреја (1875-1913), приватијер, и Добривоје (1877-1894). Држали су од 1863. године познату кафану Пећанац, поред које је и њихов дућан, који се налазе на главном тргу између дућана Арсе Дреновца и Паскаља Зојића и Сина. У кафани Пећанац до Првог светског рата одигравали су се најзначајнији скупови сваке врсте. На жалост: “пред кафаном Пећанац на коју Јован Пећанац има тапију потврђену у првостепеном крушевачком суду 25. априла 1863. године продата је и сама кафана 1904. године због учињених дугова њеног власника” (Српске Новине, 6. мај 1904, стр. 4).


27

Ђорђевић. Анта Ђорђевић (1800-1868), качар (СБ, МКУ, 1868, 241). Миленковић. Миленко Милићевић (1794-?), синови Милован

(1828-1868), Милоје (1830-?), Аранђел (1838-?), пасторак Милош (1824-?). Милован Миленковић, абаџија (СБ, МКУ, 1868, 25), син Коста (1847-?).

Спасић. Коста Спасић (1805-1875), пиљар (СБ, МКУ, 1875, 392), син Милан (1849-1929), берберин (СЂ, МКУ, 1929, 107), његови синови Борисав (1886-1903, Чедомир (1888-1910), правник, и Славко (1890-1903, ђак.

Лазаревић. Мијаило Лазаревић (1794-?), син Миленко (1822-1877). Миленко, берберин (ПС, 1864, 274), његови синови Стеван (1856-1924), берберин, Никола (1864-1928), берберин. Стеванов Војислав (1883-?).

Станковић. Станко Стаменковић (1804-1870),

казанџија (СБ, МКУ, 1870, 42), синови Јованча (1826-?), Миленко (1832-1872), Атанасије (1838-?).

Јованча Станковић, казанџија, имао пола дућана, док је друга половина била његовог брата Миленка. Јованчин син Љубомир (1851-1936), бравар.

Миленко Станковић, казанџија, синови Сава (1858-?), Димитрије (1861-?).

Љубомир Станковић

Лазић. Лазар Веселиновић (1784-?), његов син Мијушко Лазић

(1812-1860). Стевановић. Стеван Кованџић, његов син Миљко (1819-?)

(ЗТМФ, 1833, 98). Миљко Стевановић имао је синове Тодора (1852-?), Стојана (1857-1906), писар, и Косту (1859-?).

Ристић. Никола Ристић (1814-1906), из Варварина, ужар и трговац (СБ, МКУ, 1906, 143), имао је сина Станоја (1853-?).

Вељковић. Никола Вељковић (1799-1857), из Гредетина (ЗТМФ,

1833, 55), његови синови су Крста (1819-?) и Софроније (1837-?). Пешић. Пеша Вељковић (1809-?), из Гредетина, синови Ђорђе

(1831-1895), пиљар (СБ, МКУ, 1895, 8), Милован (1837-?), бакалин. Ђорђеви синови Драгутин (1863-?), трговац, и Спира (1879-?), трговац.

Стефановић. Јован Стефановић (1812-1862), трговац, народни посланик (Српске Новине, 17. јун 1839, стр. 5), син Петар (1838-?).

Коста Стефановић (1819-?), трговац, брат Јованов. Стевановић. Стојан Стевановић (1804-?), имао дућан (ЗТМФ, 1833,

61), његови синови су Василије (1828-1878), Аврам (1844-?), Јован (1849-?). Василије, колар (СБ, МКУ, 1878, 140), има Костантина (1849-?).

Станковић. Станко Рајковић (1774-?), син Димитрије Станковић (1814-?), који је имао сина Михаила (1845-?).

Миленковић. Стеван Миленковић (1806-?), син Настас (1845-?). Здравковић. Китан Здравковић (1804-?), дунђерин, његови

синови су Стефан (1844-?), Костантин (1847-?).


28

Марковић. Стојан Марковић (1794-?) (ЗТМФ, 1833, 80), синови Манојло (1828-?), Петар (1831-?), Милан (1838-?), Симион (1845-?).

Стојановић. Стојан Младеновић (1794-?), синови Цветко (1818-1868) и Јовча (1830-1878)

(ЗТМФ, 1833, 84). Цветко Стојановић, ужар (СБ, МКУ, 1868, 143),

син Коста (1839-1877), дуванџија (СБ, МКУ, 1877, 130). Јовча Стојановић, трговац, син Стојан Јовчић

(1857-1943), трговац, члан депутације која је ишла 1893. да поздрави краља Александра Обреновића. Стојан Јовчић

Младеновић. Сима Младеновић (1808-?), имао дућан (ЗТМФ, 1833,

30), син Младен (1844-?). Младен има Јевту, ћурчија, и Николу (монах Никодим од 1883. године). Јевта је имао Цветка (1883-?), ћурчија.

Младеновић. Мијаило Младеновић (1818-?), трговац, имао три дућана (ЗТМФ, 1833, 31), синови Младен (1844-?), Драгутин (1852-?).

Илић. Илија Петковић (1794-1869), папуџија и художник (СБ,

МКУ, 1869, 121), његови синови су Мата, Тодор и Коста. Мата Илић (1833-1900), трговац (СБ, МКУ, 1900, 237), његови

синови су Светозар (1856-?), колар, и Никола (1852-1921), свећар и трговац. Никола Илић поред своје радње коју је имао, од 5. јуна 1883. године отворио је још једну ужарско-шпекулативну радњу. Николини синови су Сава (1893-1958), колар, Миливоје (1897-1971), ковач, и Милан (1897-1986), колар, звани браћа Џумури.

Тодор Илић (1840-1909), трговац, имао дућан, његов син Живојин (1870-1914). Живојин Илић, трговац, његов син Радослав (1895-1915), пешадијски потпоручник.

Коста Илић (1846-?), ковач, син Михајло (1879-1945), ковач.

Сава Илић Милан Илић Миливоје Илић Петровић. Ђорђе Петровић (1804-?), његови синови су Живко

(1842-?), Алекса (1848-1916), трговац (СЂ, МКУ, 1916, 482). Стевановић. Стеван Опанчар (1774-?), његови синови су

Радован (1816-), Васа (1829-?), Манојло (1833-?). Радован Стевановић имао је синове Стојана (1843-?), Јована (1851-?).


29

Јовановић. Ђорђе Јовановић (1794-?), синови Станко (1821-?), Димитрије (1829-?), Филип (1831-?) (ЗТМФ, 1833, 33). Станко, лончар, имао је Стојана (1849-?). Димитрије, крпач, имао је Светислава (1860-?).

Јовичић. Станоје Јовичић (1804-?), син Сима (1832-?), пиљар, Симини синови су Коста (1859-?), Светозар (1861-?).

Павловић. Сима Павловић (1816-?), трговац (ЗТМФ, 1833, 70), ње-

гови синови су Михаило (1839-1915), трговац, Петар (1845-1904), трго-

вац. Михаило Павловић, имао три дућана, узео ћерку Милоша Белотре-

пића, имао Милорада, а овај Михаила, Владислава, Војислава и Милена. Благоје Павловић (1822-1874), кожар, пиљар (СБ, МКУ, 1874, 9),

брат Симин, имао је Тасу (1849-?) и Матеју (1851-?). Марковић. Марко Милошевић (1804-?) (ЗТМФ, 1833, 47), његови

синови су Стеван (1831-?), полицајац, Милун (1836-?), трговац, Михаи-ло (1839-?), чиновник. Стеван има Тому (1856-?) и Мијаила (1861-?).

Петровић. Стојан Петровић (1804-?) (ЗТМФ, 1833, 76), син Јован (1829-?), кафеџија, имао је Стојана (1858-?).

Милановић. Радоица Милановић (1814-?), његови синови су Мијаило (1845-?), Миленко (1847-?).

Димитријевић. Димитрије Ђурђевић (1784-?), имао дућан (ЗТМФ,

1833, 13), његови синови су Живадин (1822-?) и Василије (1831-?). Живадин Димитријевић имао је сина Ђурђа (1845-?), обућар.

Цветановић. Стојко Цветковић (1804-?), из Призрена, трговац, и брат Павле Цветковић (1811-1874), трговац (ЗТМФ, 1833, 94).

Стојков син Цветан Стојковић (1830-?), ужар и трговац, члан депутације која је ишла да поздрави краља Александра Обреновића 1893. године. Цветанови синови су Бора и Светислав.

Бора Цветановић (1881-1957), трговац марвени, његови синови су Сава (1906-1951) и Драгослав (1911-1987) (НС).

Цветан Стојковић Бора Цветановић Сава Цветановић Драгослав Цветановић Стојковић. Светислав Ц. Стојковић (1886-1970), трговац, његов

син Живота (1917-1943), свршени питомац војне занатске школе у Обилићеву, стрељан од окупатора (СБ, МКУ, 1943, 80).

Остојић. Милутин Остојић (1815-1863), из Рековца, трговац, имао механу, председник примирителног суда, народни посланик (Српске

Новине, 19. септембар 1859, стр. 1). Син Љубомир (1843-1919), пуковник.


30

Којић. Миладин Којић (1810-1880), из Коњуха, магазаџија и трговац, његов син Милан (1843-1907), трговац (НС), кмет варошки (1878), надзорник Рибарске Бање (1898. године).

Милосављевић. Крста Милосављевић (1800-?), имао је Филипа (1831-?) (ЗТМФ, 1833, 96). Филипов син Милан (1859-1934), рентијер (НС).

Милан Којић Милан Милосављевић

Ђинић. Мита Ђинић (?-1852), синови Милан, Андрија, Коста. Милан М. Ђинић (1834-1879), трговац, син Живко (1862-1910),

трговац, води трговачку шпекулативну марвену радњу, Матеја (1871-?). Андрија М. Ђинић (1842-1887), трговац, поред своје постојеће

трговачке радње 28. јула 1874. године отворио је у Крушевцу и кафанску и лебарску радњу (Српске Новине, 7. август 1874, стр. 4), а и у Рибарској Бањи држи бакалску и мануфактурну радњу (Српске Новине, 27.

август 1883, стр. 4), његови синови су Светозар (1868-?), Стојан (1871-?). Коста М. Ђинић (1847-1889), судија, трговац, имао два дућана. Илинкић. Коста Илинкић (1818-1870), из Бачине, марвени

трговац, имао три дућана, механу, магазу, народни је посланик (Српске

Новине, 18. јун 1868, стр. 1). Његов син Драгутин (1845-1883), трговац. Драгутинов син Милутин (1879-1950), трговац. У њиховој згради, на углу Душанове и Косанчићеве улице, која је направљена да буде хотел, дуго година била је апотека Кедровић.

Јован Илинкић (?-1855), брат Костин, трговац, умро млад, а његову ћерку Марију оженио Милић Илић (1837-1900), артиљеријски капетан, из Баре код Пожаревца, који се настанио у Крушевцу, где је до-био сина Радивоја Илића (1872-1956), професора Гимназије у Крушевцу.

Стојановић. Никола Стојановић (1818-1885), из Прилепа, механџија (СБ, МКУ, 1885, 172), син Ранђео (1850-1937), баштован.

Мајурац. Мијаило Мајурац, из Мајура, имао је синове Јована (1840-1883) и Лазара (1846-?). Јован Мајурац, кмет варошки (ПС, 1864, 80), узео ћерку Токе Хаџи Јаковљевића, из Крушевца, његови синови су Мијаило (1878-?) и Милан (1882-1941), машиниста.

Стојан Мајурац (1832-1882), трговац (СБ, МКУ,

1882, 291), његов син је Милан (1878-?). Милан Мајурац (1842-1905), терзија. Милан Ј. Мајурац


31

Степић. Коста Степић (1812-1907), из Бивоља, трговац, народни посланик (Српске Новине, 19. септембар 1859, стр. 1), његови синови су Петар (1844-1896), трговац, Живко (1869-?), телеграфиста црноречке штације, ћерка Љубица (1870-?), удата за Војина Ваљаревића.

Петров син Владимир (1878-1908), трговац (НС).

Коста Степић Светолик Здравковић

Здравковић. Петко Здравковић (?-1854), из Бачине, његови

синови су Никола (1844-1923) и Ђорђе (1848-1920). Никола Петковић, трговац, поред дућанџијске радње отворио је

22. децембра 1878. године и пинтерску радњу у којој је запослио Глигорија Миљковића, пинтера (Српске Новине, 6. мај 1879, стр. 6). Николини синови Димитрије, трговац, Милутин (1873-1895), трговац, Драгутин (1880-?), трговац. Драгутинов син Миодраг (1901-1969), трговац.

Ђорђе Здравковић, писар (СБ, МКУ, 1920, 155), његов син Светолик Ђ. Здравковић (1871-1950), завршио Правни факултет, судија, адвокат, начелник округа крушевачког.

Цветковић. Благоје Цветковић (1818-1873), из Лесковца, бака-лин (СБ, МКУ, 1873, 95), имао дућан, њега је наследио син Таса Цветковић (1852-1918), а овога син Влада Цветковић (1894-1963) који је наставио да се бави трговином.

Таса Цветковић Влада Цветковић

Цветковић. Стојан Цветковић (1823-1889), из Лесковца, бака-

лин, имао дућан. Његови синови Коста (1842-1910), и Василије (1858-?). Коста, трговац, имао синове Николу (1890-1913) и Станоја (1880-1900), трговци, и ћерку удату за Светислава Стефановића, обућара (НС).


32

Стефановић. Милић Стефановић, трговац, отворио шпекулатив-ну радњу 21. маја 1863. године.

Јолдић. Станоје Јолдић (1802-1866), лончар (СБ, МКУ, 1866, 4), и брат Крста Јолдић (1819-1874), лончар.

Лукић. Милосав Лукић Бонaпарта (1814-1871), пиљар. Газибарић. Ранђел Газибарић (1815-1866), из Сталаћа, коларски

трговац (СБ, МКУ, 1866, 161). Шокорац. Живко Шокорац (?-1857), из Пољне, потполковник,

старешина левачког среза, народни посланик (Српске Новине, 26. јун 1837,

стр. 4), са женом Видом (1803-?) имао је Антонија (?-1888), судија у Крушевцу. Антонијев син Живко Шокорац (1851-1918), студирао права и економију.

“Живко Шокорац и Матија Безух, из Београда, имали су зајед-ничку радионицу земљоделских справа у Београду до 1881. године, када је поравнањем радионица припала Живку Шокорцу и радила као његова радионица земљоделских справа” (Српске Новине 29. октобар 1881, стр. 4).

Миљко Шокорац (?-1850) и жена Марија (1823-?), њихови синови су Љубомир Шокорац (1842-?), чиновник, и Аврам Шокорац (1844-?), судија Апелационог суда, кмет варошки, народни посланик (Српске Новине, 12. фебруар 1877, стр. 2).

Живко А. Шокорац Лазар Динић

Динић. Лазар Динић (1841-1916), трговац (СБ, МКУ, 1916, 189),

рођен у Крушевцу, потпредседник Крушевачке задруге за потпомагање и штедњу, члан депутације која је ишла да поздрави краља Александра Обреновића 1893. године. Његов син Душан Динић (1861-1943), службеник, стрељан у Београду.

Јовановић. Арса Јовановић (1805-1889), из Маскара, абаџија (СБ,

МКУ, 1889, 84). Марковић. Анта Марковић (1810-1889), из Велеса, трговац (СБ,

МКУ, 1889, 385). Јовановић. Андрија Јовановић (1809-1890), из Аустрије, обућар

(СБ, МКУ, 1890, 247). Матић. Арса Матић, из Јасике, мумџија, синови Драгутин (1851-

1893), трговац, и Стеван (1863-1938), трговац. Поред бакалске радње у Крушевцу Браћа А. Матићи, они су 28. марта 1887. године отворили такву радњу и у Трстенику. Стеванов син Арсеније (1909-?), инжењер.


33

Каракушевић. Стојан Банковић Каракуш (1802-1843), из Приштине, и Магдалена (?-1850). Њихов син Никола С. Каракушевић (1830-1892), часовничар и јувелир (ПС, 1864, 51 пише – карак. трговац), у Крушевцу отворио радњу 1852. Радња му се налазила на Тргу косовских јунака, до дућана Тасе Б. Цветковића. Његови синови су Стојан (1857-1878), кафеџија, Милан (1858-1891), писар општинског суда, Петар (1863-1892), часовничар, Павле (1863-1915), столар, Божидар (1865-1937), пoтпуковник, Светозар (1872-1915), часовничар, Миливоје (1873-1891), случајно се сам убио (НС).

Миланови синови су Драгољуб (1881-?), сајџија, напустио жену Косару и Крушевац 1908. и отишао незнано куда, Атанасије (1885-1908), сајџија, и Арсеније (1887-?).

Петар оженио ћерку Косте Катића, и имао Николу (1892-?).

Божидар Каракушевић, имао Бранислава (1905-1934), поручник пилот – ловац I ваздухопловног пука у Новом Саду. Погинуо на аеро митингу.

Божидар Каракушевић Бранислав Каракушевић

Светозар Каракушевић имао синове Ацу (1895-1963), правник,

ожењен Францускињом, живео у Паризу, Ђорђа (1897-1978), живео у Београду, и Добривоја (1905-1976), сајџија, живео у Крушевцу.

Светозар Добривоје Пред радњом Добривоја Каракушевића


34

Глигоријевић. Глигорије Гавриловић (1804-1869), из Јасике, трговац, имао два дућана, кафану и магазу, син Бег Милан Глигоријевић (1836-1887), механџија (НС), од 14. априла 1880. године упражњавао је касапску и шпекулативну радњу која се званично водила на његову су-пругу Агнију (Српске Новине, 23. мај 1880, стр. 6). Бег Милан и Агнија имали су ћерку Даринку, удата за Милана Поповића, полициског писара, са којим је добила Рајка (1893-1915), ђак наредник, погинуо у рату (НС).

Недељковић. Вукоје Недељковић (1806-1866), трговац (СБ, МКУ,

1866, 95), синови Василије (1840-?), Коста (1847-?) и Петар (1849-?). Миљковић. Ђорђе Миљковић (1819-?), ужар, имао дућан (ПС,

1864, 192), његов син Димитрије (1852-?). Николић. Милош Николић (1814-?), абаџија, имао дућан (ПС,

1864, 207), његови синови су Обрен (1855-?) и Димитрије (1858-?). Стевановић. Васа Стевановић (1814-1872), абаџија, имао дућан

(ПС, 1864, 213), његови синови су Алекса (1845-?) и Коста (1851-1901). Стевановић. Милоје Стевановић (1816-?), абаџија, имао дућан

(ПС, 1864, 248), његови синови су Благоје (1856-?) и Милан (1863-?). Алексић. Миладин Алексић (1803-1871), из Дренове, механџија

(СБ, МКУ, 1871, 267). Јовановић. Васа Јовановић (1810-1863), трговац, имао и кафану

(ПС, 1864, 112), синови Сава (1840-?), Светозар (1851-?) и Милош (1855-?). Јовановић. Милош Јовановић (?-1864), трговац има два дућана,

воденицу, син Љубомир (1847-?). Јанковић. Јанко Кара Николић (1804-1852), трговац, син Јован

Јанковић (1850-1903), терзија. Јованови су Војислав и Витомир (НС). Стојковић. Риста Стојковић (1794-1879), из Врања, ужар (СБ,

МКУ, 1879, 68). Марковић. Живко Марковић (1794-1880), из околине Ниша,

асурџија (СБ, МКУ, 1880, 349). Нешковић. Јеремија Нешковић (1806-1882), из Смедерева,

трговац (СБ, МКУ, 1882, 46). Василијевић. Тодор Василијевић (1817-1882), из Београда,

златар (СБ, МКУ, 1882, 52). Ивковић. Ђорђе Ивковић (1810-1883), из Житорађе, абаџија (СБ,

МКУ, 1883, 63). Обрадовић. Маринко Обрадовић (1817-1883), из Глобара, ткач

(СБ, МКУ, 1883, 13). Маскарац. Живко Маскарац (1804-1884), из Маскара, ужар. Ђорђевић. Митар Ђорђевић (1812-1885), из Врања, трговац (СБ,

МКУ, 1885, 147). Радојичић. Новак Радојичић (1805-1870), пиљар (СБ, МКУ, 1870,

328), његов син Неша (1835-?), бојаџија. Станковић. Стеван Станковић (1800-?), синови Мијаило (1824-

?), Сима (1831-1907), абаџија (ЗТМФ, 1833, 15). Милићевић. Јованча Милићевић (?-1864), имао дућан, његови

синови Алекса (1846-?), Коста (1849-?) и Аврам (1856-?) (ПС, 1864, 170).


35

Петровић. Петар Здравковић (1814-1874), из Маскара, механџија (СБ, МКУ, 1874, 286), имао кафану, син Сава Петровић (1831-1887), трговац, свећар (СБ, МКВ, 1881, 151), оженио ћерку Новака Пауновића, поред једне свећарско-бакалске радње отворио је 14. јула 1883. године још једну свећарско-бакалску и шпекулативну радњу (Српске Новине, 30. јул 1883, стр. 6).

Цветковић. Никола Цветковић (1817-1878), из Лесковца, ужар, бакалин (СБ, МКУ, 1878, 20), син Драгутин (1859-1924), трговац, кмет варошки (1893), његови синови су Никола (1890-1957), трговац, др-жао салон намештаја, Драгољуб (1893-1918), трговац, Душан (1897-?), државни тужилац у Окружном суду у Крушевцу, и Данило (1902-1975) (НС). Никола Д. Цветковић

Харизовић. Хариз Зојић (?-1880), из Арциста, механџија (СБ,

МКУ, 1880, 338), у Крушевцу је од 1821, а 1833. у тефтеру је уписан као Ариз Грк. Држао Талапару. Његови синови су Коста и Димитрије.

Коста Харизовић (1828-1880), механџија, имао сина Леониду, трговац, умро млад, и ћерку удату за Дину Зордумиса са којим је родила Леониду Зордумиса.

Дина Харизовић (1823-1891), механџија, који је био сувласник на три механе, имао синове Хариза и Ристу Димитријевића Мапека (1848-1925). Харизов син Ксенофон (1875-1918), столар, кмет варошки (1912). Ристини су Тодор (1881-?), механџија, и Панајот (1883-1904), столар.

Дреновац. Милосав Стојадиновић Дреновац (1810-1866), из Велике Дренове, трговац (СБ, МКУ, 1866, 214), имао пет кућа, пет дућана, магазу, кафану, две механе и друго имање у Крушевцу, и имање у Почековини (ПС, 1864, 122). Сматран као један од најбогатијих људи у Крушевцу половином 19. века. Један је од три велика увозника соли у вароши. Школске књиге су могле да се купе у Окружју крушевачком само у његовом дућану. Његови синови Арса и Алекса, близанци, ћерке Милева, удата за Михаила Рашића, Алексија, за Љубомира Мутавџића.

Алекса М. Дреновац (1844-1868), трговац, није се женио. Арса М. Дреновац (1844-1925), био је винарски трговац и банкар,

ескадрони командир, вођа Радикалне странке у крушевачком крају. Више пута биран за народног посланика; 1901. за сенатора. Имао магазу у Кнез Михаиловој, дућан на Главном тргу, локал у улици Краља Милана и кафану Лаф коју је давао у закуп. “На сахрани Арсе Дреновца учествовало је целокупно крушевачко свештенство, маса грађана, официри крушевачког гарнизона и почасна чета 47. пешадијског пука са музиком. Пред Спомеником косовским јунацима са покојником се опростио г. Јаношевић, адвокат и секретар Радикалне странке, а пред црквом Лазарицом г. Љуба Матић, бивши народни посланик” (Политика,

20. октобар 1925, стр. 6). Арса Дреновац се оженио Леном, ћерком Тодора Христодулуа, из

Алексинца, његови синови су Ђорђе (1892-1972), председник општине,


36

Миодраг (1894-?), завршио Филозофски факултет у Цириху, и Тихомир (1898-?), индустријалац.

Арса Дреновац Ђорђе А. Дреновац Ђорђе М. Дреновац

Дреновац. Милован Велимировић (1808-1879), пиљар (СБ, МКУ,

1879, 167), имао дућан, синови Милутин (1849-1907), Илија (1852-?) и Никола (1862-1882). Милутин М. Дреновац, трговац, његова ћерка Живка (1876-1918), наставница Више Женске школе, Персида (1887-1902), ученица, синови Милош Дреновац (1881-1899), практикант у суду, и Ђорђе Дреновац (1884-1969), судија у Крушевцу, Сарајеву и Београду, где су остали да живе његови потомци.

Виторовић. Живко М. Виторовић (1810-1905), из Јасиковице, терзија (СБ, МКУ, 1905, 111), имао пет дућана. Његов син Велимир Виторовић (1852-1918), наставник цртања у Гимназији, 1913. године је председник крушевачке општине. Велимирови синови Јован (1881-1916), економ, Витомир (1892-1914), ђак поднаредник (Српске Новине, 29.

децембар 1914, стр. 2).

Велимир Виторовић Витомир Виторовић

Накић. Милован Накић, из Бука, барутџија, народни посланик

(Српске Новине, 19. септембар 1859, стр. 1), синови Марјан (1838-1868), барутџија (СБ, МКУ, 1868, 82), и Иван (1842-1870), барутџија и трговац.

Марић. Ђока Марић (1808-1880), механџија, син Алекса (1844-1881), механџија (СБ, МКУ, 1881, 175), имао Драгољуба (1882-1926), механџија, трговац (СЂ, МКУ, 1926, 106).

Лазаревић. Сима Лазаревић (1815-1890), из Варварина, абаџија (СБ, МКУ, 1890, 105), синови Стојадин (1852-1880), терзија (СБ, МКУ, 1880,

411), Коста (1856-1914), пекар, Сретен, пекар, и Тодосије, пекар (НС).


37

Димитријевић. Димитрије Ђорђевић (?-1864), из Арциста, трговац, имао дућан у Крушевцу. Син Петар Димитријевић (1833-1902), механџија, и његов син Прокопије (1864-1944), писар срески, Прокин син Љубиша (1908-1930), студент права (НС).

Петар Димитријевић Прока Димитријевић Љубиша Димитријевић

Константиновић. Јован Константиновић (1805-1890), из Козана

у Грчкој, табак, кожарски трговац, његови синови су Коста (1837-?), Ђорђе (1843-1883), Наун (1847-1900). Коста има Јована (1882-?). Наун има Саву (1870-?).

Ђорђевић. Ђорђе Константиновић (1809-1886), табак, кожарски трговац, Јованов брат, синови Коста (1840-1900), бакалин, и Јован (1866-1907). Јован Ђорђевић, полицијски писар, синови Миливоје (1900-1987), трговац, и Никола (1903-1970). Миливојеви синови су Миодраг, Јован, апотекар, Никола – Коча, адвокат и народни посланик, и Зоран (НС).

Јован Ђорђевић Пред Шишковом кафаном

Константиновић. Костантин Ђорђевић (1818-?), механџија, његов син Никола Конастантиновић (1847-?), механџија. Николини синови су Јања (1881-?), правник, и Димитрије (1882-1957), механџија. Димитрије држи кафану Код Шишка, затражио је од суда, 16. јуна 1932, да му се отвори стечај (Политика, 18. јун 1932, стр. 6), његов син Милан (1908-1944), кафеџија (НС).


38

Пауновић. Новак Пауновић (1816-1863), трговац, имао дућан, син Коста (1855-?), професор, имао Владимира (1891-?), инжењер.

Гојковић. Гојко С. Влајић (1815-1879), из Пасјака, трговац, извозник и видар (СБ, МКУ, 1879, 289), имао дућан у Крушевцу. Његов син Никола Гојковић (1839-1924), трговац, имао велико имање и бавио се извозом стоке у Грчку. После смрти оца Никола је наставио, поред извоза-увоза, и са видарством. Он је 3. априла 1881. године отворио механску шпекулативну радњу у Каонику (Српске

Новине, 19. април 1881, стр. 12). Међутим, због презадуже-ности Никола је пао под стецишни поступак 1891. године када је крушевачки првостепени суд продао добар део његовог имања. Николини синови Ђорђе (1860-1930), Коста (1865-1915) и Јанко (1872-?) су трговци. Коста је био председник општине крушевач-ке 1913. године. Ђорђев син Никола (1885-1957) трговачки путник је у Крушевцу (НС).

Гојко Влајић

Никола Г. Гојковић Ђорђе Гојковић Коста Гојковић Никола Ђ. Гојковић

Ристић. Риста Николић (1805-?), синови Дојчин и Исаија. Исаија

Ристић (1842-1876), барутџија, његов син Љубомир Ристић (1865-1936), трговац, који је са Николом Радојичићем, трговцем, отворио заједничку бакалску радњу 11. октобра 1886. године (Српске Новине, 16. април

1887, стр. 6). Љубомир Ристић је народни посланик 1903. (Српске Новине, 23. мај 1903, стр. 2) и 1923. на листи Демократске странке (Политика, 20. март 1923, стр. 1). Као угледна личност имао је важну улогу у јавном животу; један је од оснивача Крушевачке задруге, парног млина, Мериме и Трговачке школе. Љубомир Ристић

Дојчиновић. Дојчин Ристић (1830-1875), барутџија (СБ, МКУ,

1875, 312), његов син Светислав Дојчиновић, трговац, који је имао сина Михајла Дојчиновића (1881-1944), познатог адвоката. У њиховој кући, у Таковској улици, једно време смештена основна школа, позната као Дојчинова школа, касније срушена а на место ње направљена Гимназија.


39

Јанковић. Глигорије Јанковић (1819-1902), из Јагодине, мумџија, имао свој дућан. Основао је радионицу сапуна 1839. године, а коју су проширили његови наследници, син Коста (1854-1931) и унук Глигорије (1875-1915), који је имао Божидара и Милорада (НС).

Глишина мумџиница радила је на углу Немањине и Обилићеве улице, на месту где је данас бифе Зелена пијаца. На том месту радила је и Фабрика сапуна Глиша Јанковић и Син, коју су продали, и касније из ње је створена Мерима.

Коста Јанковић Глигорије Јанковић

Игрошанац. Марко Игрошанац, трговац, синови Стеван, судски

писар, кмет варошки, и Милун (1832-1902), терзија. Стеванови су Тоша, писар, Димитрије (1870-?) и Филип (1874-?). Михаило Игрошанац, учитељ. Љубомир Игрошанац, учитељ, његов син Драгослав (1888-1975),

столар, који има Радомира (1914-?), столар. Стојиловић. Милан Стојиловић (1809-1869),

кафеџија (СБ, МКУ, 1869, 127), имао два дућана, његови синови су Јован (1840-1920) и Илија (1848-1876), погинуо у рату, није жењен. Јован М. Стојиловић, тр-говац, оженио ћерку Димитрија Дукаса, имао ортачку радњу до 1885, када је прешла у његове руке (Српске

Новине, 22. септембар 1885, стр. 4), поред трговачке радње у Крушевцу, отворио је 18. јануара 1894. године филијалу у селу Медвеђи (Српске Новине, 25. фебруар

1894, стр. 4). Јованови синови Данило (1875-?), трговац, Милан, инжењер. Данило Ј. Стојиловић

Цветковић. Сава Цветковић, абаџија, његови сестрићи Стојадин

и Светозар М. Стаменковић, трговци, дали су му 150 дуката цесарских да отвори абаџијску радњу 28. априла 1877. године (Српске Новине, 10. мај

1877, стр. 4). Савин син Борислав (1878-?). Стојиљковић. Стојан Стојиљковић, лончар, отворио радњу 16.

октобра 1869. године (Српске Новине, 1. новембар 1869, стр. 4). Лазић. Лазар Ристић, из Арциста, механџија, синови Риста Лазић

(1845-1890), механџија, Тома Лазић (1849-1889), механџија.


40

Ђорђевић. Димитрије Дукас (1790-1889), из Арциста, механџија (СБ, МКУ, 1889, 207). Његов син Никола Ђорђевић Дукас (1820-1907), трговац и механџија (Српске Новине, 9. децембар 1867, стр. 6). Николин син Константин (1840-1934), трговац, и ћерке Ленка (1845-1920), Атина (1858-1883) и Евгенијa (1872-1950) удата за Миодрага Протића. Костин син Харалампије (1872-?), механџија (НС).

НиколаЂорђевић Костантин Ђорђевић

Приштевац. Ђорђе Приштевац (?-1846), из Приштине, имао

сина Стевана. Стеван Ђ. Приштевац (1814-1894), трговац, имао Јеврема (1849-1910), трговац, и Косту (1860-1933), трговац, није се женио (СБ,

МКУ, 1933, 60), живео је у Паланци (Српске Новине, 7. април 1904, стр. 4). Стеван је имао механу друге класе у Крушевцу у улици Цара Лазара бр. 166, са шталом, бунаром и крупним једиком, коју од 1875. године издаје под кирију. Занимљив податак налазимо 27. октобра 1877. када Стеван Ђ. Приштевац потписује оглас да “сваки ко шта његовом сину Јеврему Приштевцу повери то је на његову личност поверено, и он за његово задужење не одговара нити признаје” (Српске Новине, 4. новембар 1877, стр.

4). Иначе Стеван је оделио сина Јеврема још 1872, да би му 18. априла 1879. године дао пуномоћје како би га заступао у пословима, али је исто повукао 15. октобра 1883. године уз претњу да га исели из куће и дућана због неплаћања кирије (Српске Новине, 25. октобар 1883, стр. 4).

Јеврем Ст. Приштевац

Јеврем Ст. Приштевац, трговац, оженио се Милевом, из

Крагујевца, са којом је имао сина и више кћери. Поред трговачке радње Јеврем је имао дуванџиницу Код Арапина у Крушевцу спрам Окружног


41

суда, 24. септембра 1874. године отворио је и механску радњу а за деловођу је узео Ивана Миљковића (Српске Новине, 30. октобар 1874, стр. 4). Јеврем је веома занимљива личност и још као млад човек веома је активан и присутан у јавном животу. Један је од оснивача певачког друштва Цар Лазар, такође и Радикалне странке у Крушевцу, посебна је прича о оснивању Врњачке Бање, са неколико пријатеља основао је и Крушевачку задругу. Био је чиновник управе Државног монопола у Крушевцу. Народни посланик је 1888. године. Кад се мало боље сагледа улога Јеврема Ст. Приштевца, слободно може да се каже, да је он један од значајнијих људи које је Крушевац имао у својој историји, а који је лако заборављен како то обично код нас бива.

Једног дана 1921. године причао је лежећи у Врњачкој Бањи један стари Крушевљанин:

“Покојни Јеврем Приштевац, син угледног крушевачког трговца Стевана Приштевца, један младић пун полета и воље за сваки напредак, бавио се у Врњцима почетком 1870. године. Са њим је био и најстарији калфа из радње његовог оца, неки Таса Павловић, звани Рогић. И та два млада човека много су учинила за ову бању у то доба.

Слушајући од старијих људи о великој лековитости ове воде, и како је владика жички Јанићије Красојевић стекао севап што је још 1860. године кулуком очистио један од најјачих извора и ископао јаме за купатило и пијење минералне воде – Јеврем Приштевац финансирао је једно предузеће за стварање удобности посетиоцима Врњачке Бање, јер у то доба није било ама баш ништа од свега овога што данас имамо.

На овоме месту где се налази вила др Арновљевића ту је био велики шљивак. Тај шљивак је у то доба играо велику улогу и око њега се окретало све. Узет је био под закуп и ту је прво подигнута од дасака једна барака која је служила за кујну и трпезарију. На сред кујне било је велико огњиште са веригама, а у трпезарији столови и столице на кољу. На средини шљивака било је огњиште за оне који су хтели сами да ку-вају. Десно од те бараке био је подрум – земуница, а у продужењу било је око 40 колиба од дасака. С леве стране било је уз реку 20 таквих коли-ба. То су биле виле за бањске госте, и ту је била сва њихова удобност.

Кад је то било готово у почетку маја 1870. године, седне ти Јеврем Приштевац па ти накити један оглас и пошаље листу Исток, који је уређивао Аксентије Мијатовић. У том огласу каже како се ове године у Врњцима отвара прва бањска сезона на дан 1. јула и да ће трајати до 2. августа; како врњачка вода лечи све болести и како за госте има довољно станова и хране. На тај оглас јавило се стотинак гостију.

Први лекар, који је о првој сезони ординирао као бањски лекар, био је пок. др Фрања Рибникар, отац оснивача Политике Слободана, Владислава и Дарка. Он је тада срески лекар у Трстенику и долазио је свакога дана у Врњце ради прегледа и давања упутстава. Знам да се често љутио на неке болеснике који га нису слушали већ су јели и пили шта су хтели. А ови наши гурмани уз касапски ђувеч правили су шпри-цере; напуне велике чаше вином и врњачком водом па ударе одозго


42

дланом и тако запенушано испију на искап. Многи су само на тај начин пили врњачку топлу воду, а неки непослушни платили су то главом.

Приштевац и Рогић су купатило дотерали о свом трошку. Испред купатила била је чубура – стублина – где је био извор топле минералне воде за пиће. Настојатељ купатила био је бесплатни амамџија, који је био задовољан кад од гостију добије дваес пара. Први кувар у ресторацији био је неки Јова Кљуна, који је госте позивао ударањем оклагијом о тигањ или о тенџеру. Имали су гости и оркестар. Лаза циганин био је у њему све и сва. Ноћу је ложио ватру у шљиваку и седећи поред ње изводио је на ћеманету своје фантазије.

Поред те пријатности, гости прве врњачке сезоне имали су и једну малу непријатност у току лечења. Са високога Гоча било је затутњало једне ноћи. Муње су парале небо а олуја је чупала букве из корена, пљуснула је киша као из рукава и гости у баракама искисоше као пацови. Сламњаче које су се те ноћи напуниле водом, сутрадан су до саме вечери висиле о плот да се исуше.... То је, у најкраћим потезима, верна слика прве врњачке сезоне, која је одиста закључена 2. августа у вече, уз бацање ракетли са црквеног брда и палењем бенгалске ватре. Сутрадан су сви гости отишли из Врњаца” (Политика, 28. август 1921, стр. 7,

текст написао Димитрије Ц. Ђорђевић (1861-1941), хроничар старог Београда.

Димитрије Ц. Ђорђевић држао је на Радио Београду, 26. јула 1931. године у 17 часова и

30 минута, предавање о Старој и новој Врњачкој Бањи, а овај његов говор сутрадан је

пренела Политика у целости, и опет помиње Јеврема Приштевца као оснивача Бање). Крапчевић. Илија Крапчевић (?-1861), из Прилепа, његови си-

нови су Дамјан и Ђорђе. Дамјан Крапчевић (1831-1900), терзија (СБ, МКУ, 1900, 257), кмет,

његови синови су Милан (1864-1940) и Јован (1872-1946), чиновник. Милан Крапчевић, кафеџија, трговац, држао кафану Муса и Марко, неколико мандата био је кмет варошки и члан савета Градског поглавар-ства, а био је и в.д. председника општине. Познат је и као извозник сви-ња у Аустроугарску. Његов син Душан (1906-1988), житарски трговац.

Ђорђе Крапчевић (1835-1903), пиљар, узео ћерку Мијаила Манрца, из Крушевца, његови синови Милорад (1870-?), званичник у суду, Илија (1880-1915), кафеџија, и Петар (1882-1935), ћевабџија. Илија има Ђорђа (1903-1960), келнер, Коју (1904-1942), Милана (1905-1994), обућари, и Тихомира (1910-1950).

Милан Д. Крапчевић Која И. Крапчевић Милан И. Крапчевић


43

Они су дошли до 1860. године Протић. Јосиф Поповић (1804-1879), из Јелакца, прота, народни

посланик, пре тога је свештеник у Јелакцу и ради на ослобођењу од Турака. Кнез Милош по ослобођењу шаље га у Нови Пазар ради преговора а касније га поставља за протојереја крушевачког. Имао дућан. Са супругом Иконијом имао синове Аксентија и Стевана и ћерку Јелку, удата за Миленка Човића, који су рођени у Јелакцу.

Аксентије Протић (1832-1917), прота и народни посланик, имао синове Војислава (1861-1897), Миодрага (1863-1900) и Душана (1871-1891), и ћерку Јулијану. У истој гробници су сахрањени Аксентије, мати му Иконија, супруга Достана, синови Војислав и Душан и ћерка Јулијана (НС). Миодраг Протић, завршио гимназију у Крагујевцу 1884. године и исте године уписао у Београду Правни факултет који је завршио 1888. године и добио посао у Окружном суду крушевачком као писар. Од писара треће класе до Јавног правозаступника у истом суду требало му је четири године, да би исте године декретом министра правде био постављен за судију првостепеног суда, а 1896. године постављен је за судију чачанског суда. Миодраг Протић је судио у чувеном процесу 1897. године народним посланицима који су се одметнули у хајдуке: браћа Солдатовићи, Милан Бркић и 95 јатака. Миодраг Протић је 1898. године постављен за начелника крушевачког округа, а 1900, за начелника врањског округа, и исте године пензионисан. Погинуо је 10. новембра 1900. године у атентату, када је мучки убијен. Ожењен је Евгенијом (1872-1950), ћерком Николе Ђорђевића, механџије из Крушевца (СБ, МКВ, 1890, 44), са којом је имао Јосифа, Ђокана, ћерке Косару (умрла као девојка), и Виду, удата за Кочу Љотића (Милорад Сијић, Знамените породице Крушевца – Протићи, ИАК, Расински

Анали 6, стр. 165).

Аксентије Протић Миодраг Протић

Стеван Протић (1840-1892), прота, други син Јосифа, имао је

сина Љубодрага (1864-1918), такође свештеника. Љубодрагови синови су др Василије (1892-1952), дипломата, др Тихомир (1899-1988), лекар, Душан (1906-1992), и Велибор (1907-1983), дипломатски писар при


44

министарству спољних послова. Сви су сахрањени у породичној гробници на крушевачком гробљу (НС).

“Др Василије Протић, завршио гимназију у Крушевцу, а Правни факултет у Београду 1913. године, касније је докторирао на Правном факултету у Риму, а докторска теза била му је: Повреде међународног права у Србији окупираној од Аустроугарске и Бугарске и оцењена је највећом оценом потпредседника комисије Саландре. Добровољац у Балкаским ратовима узима учешће у светском рату са генерацијом ђака наредника. Дипломатску каријеру је започео 1917. године на Крфу, када је постављен у министарству спољних послова за писара. На конферен-цији мира у Паризу у нашој делегацији је у својству секретара, затим је у истом министарству у Београду шеф отсека политичког одељења две године, одатле одлази у Беч за секретара посланства такође две године, када је премештен у Целовац за конзула, затим је конзул у Будимпешти, саветник посланства у Прагу, конзул на Ријеци и у Солуну. Најзад 1935. године постављен је за посланика Краљевине Југославије у Прагу” (Политика, 29. август 1935, стр. 2).

Др Тихомир Протић је добровољац у светском рату, а 1916, упућен је у Француску на школовање, где је у Болију завршио српску гимназију, затим медицински факултет и специјализацију за кожно-венеричне болести. До 1936, ради у Крушевцу а онда одлази у Београд.

Љубодраг Протић Др Василије Протић Др Тихомир Протић

Јовановић. Филип Јовановић Ера (1821-1911), из Раковца на Ко-

паонику, тада јошанички срез. По месту рођења добио је надимак Ера. Биран је три пута за народног посланика. Држао кафану Обилић, уз коју је било четири касапнице, две пекаре, две колонијалне радње и једна пиљарница, и чине један пословни ланац. Другим доласком Обреновића Филипера постаје једини увозник соли у крупицама из Влашке у Србију.

Филип је имао у Трстенику механу на главној пијаци до среске канцеларије са свим удобностима и један чаир које је давао у закуп. У Бачини имао велику баштованчиницу (Српске Новине, 8. фебруар 1873, стр. 4).

У Крушевцу, мануфактурно-болтаџијско-колонијално-гвожђар-ско-књижарску и разну шпекулативну радњу са продуктима земаљским, која постоји од више година под фирмом Филип Јовановић. Продужио је


45

и даље под истим именом, а пуноважно ће је потписивати поред Филипа и његов синовац Коста Јовановић од 12. јула 1888. године (Српске Новине,

4. септембар 1888, стр. 6). У Ериној књижари су се могле једино у овом крају куповати школске књиге које су штампане у државној печатњи, и сви остали школски прибори све до 1876. године. Његова трговина је била позната и по томе што је добијала разног еспапа из првих француских и немачких фабрика, као: свилу за хаљине, листер, кадифу, атлас за шкутељке, самур, златне и дијамантске игле, медаљоне, брошеве, прстење, веш за удаваче, официрски сав прибор за одело, колонијални еспап, разне књиге и календари.

Своју помодно-маунуфактурно-конфекциско-галантерску и сва-коврсну радњу у Крушевцу држао је Филип Јовановић до 1893. године када су је преузели Светозар Бабовић и Јездимир Симић.

Филип Ера је предузео да финансира градњу окружног начелства. Како није имао своје деце Филип је усвојио синовца Косту Јова-

новића (1864-1892) кога је 1880. године послао на науке трговачке у трговачку школу у Лајбах. Трговачки завод у Лајбаху је један од најуре-ђенијих своје врсте у ком деца могу да стекну потребно образовање за трговачки положај. Међутим, Коста се септембра 1881. године опасно разболео и само великом негом и искреним заузимањем око лечења директора трговачког завода г. Фердинанда Мара, он је спасен.

Филип Јовановић Коста Јовановић био је истакнути члан Пољопривредне круше-

вачке подружине и одборник, члан је Трговачке омладине, оснивач и члан фонда сиротих ђака, члан певачке дружине Обилић.

Филип је умро 27. септембра 1911. године као најбогатији човек у округу. Иза себе оставио је око седам стотина хиљада динара новца у каси коју су исте ноћи опљачкали они који су га чували. То је била нечувена афера због које су тројица осуђена на казне затвора. Поводом смрти Филипа Ере саучешће је изјавио и сам Краљ као и многи други.

Филипова супруга Мара умрла је 7. октобра 1912. године. Пре тога завештала је 80.000 динара црквама, школама и другим хуманитарним организацијама.


46

Срећковић. Јанко Срећковић (1809-1879), из Варварина, терзија (СБ, МКУ, 1879, 348). Јован Срећковић (1824-1889), терзија, Јанков брат.

Савић. Милан Савић Биџић (1826-1914), трговац, синови Алекса, Милутин, Предраг.

Алекса Савић Биџић, трговац, имао Милутина (1882-?), трговац. Милутин Савић Биџић (1859-1917), дуванџија, отворио дуванџиј-

ску радњу 25. фебруара 1883. године (Српске Новине, 27. август 1883, стр. 4). Предраг Савић Биџић (1870-?), трговац, отворио 25. августа 1896.

године шпекулативну радњу (Српске Новине, 31. августа 1896, стр. 4). Љубинка, супруга Предрага, отворила је 1905. године механску радњу.

Михајловић. Станко Михајловић (1823-?), ужар, трговац, син Никола. Никола С. Михајловић (1864-1926), извозник, његови синови Вукадин (1886-1927), извозник, Боривоје (1888-1947), извозник (НС).

Никола Михајловић Вукадин Михајловић Боривоје Михајловић Неготинац. Тодор Ђурић Неготинац (1820-1909), из Пожарана

код Тетова, механџија и трговац. Његови синови су Серафим (1847-1883), трговац, родио се у Пожарану, Стеван (1860-?), трговац, Алекса (1861-1942), трговац, Милан (1862-?), предузимач у Београду, Стојан (1869-1890), трговац (Читуља, Политика, 22. јул 1910, стр. 4).

Серафим Неготинац, трговац, оженио ћерку Милана Стојилови-ћа, бакалску радњу отворио је 1872, а 23. децембра 1875. године отворио је и бојаџијску радњу у којој је деловођа Милан Милошевић, бојаџија овдашњи (Српске Новине, 20. јануар 1876, стр. 4). Био је председник општине крушевачке и народни посланик. Стрељан је у пољу зајечарском као један од учесника Тимочке буне. Његов син Михаило (1879-1915), царински чиновник.

Алекса има Милоша (1888-1942), чиновник. Серафим Неготинац Алекса Неготинац


47

Антоновић. Ђока Кара Антоновић (1811-?), из Скадра, барутџија (ПС, 1864, 270), познат као Ђока Латинин живео је у Крушевцу и бавио се барутџијским занатом у селима испод Јастрепца. Усвојио је Димитрија Петровића који је наставио барутџијски занат.

Петровић. Димитрије Петровић (1837-1902), барутџија (ПС, 1864, 667), познат као Мита Латинче, јер је усвојеник Ђоке Латинина (Политика, 31. јануар 1939,

стр. 13), имао дућан око 1860. године. Хотел Национал у Крушевцу давао је у закуп. Имао је две ћерке.

Мита Латинче

Поповић. Сава Поповић (1824-1898), из Трмчара, трговац (СБ,

МКУ, 1898, 358), председник општине, синови Божидар (1870-?), трговац, Драгутин (1871-1892), трговац.

Милетић. Петар Милетић, барутџија, отворио је 28. априла 1876. Барутџијско-бакалску и сваковрсну радњу коју је водио његов отац Илија (Српске Новине, 7. мај 1876, стр. 6).

Ђорђевић. Станисав Ђорђевић (1825-1895), из Лесковца, рентијер (СБ, МКУ, 1895, 254).

Радивојевић. Милић Радивојевић (1824-1879), из Коњуха, трго-вац (СБ, МКУ, 1879, 85), синови Тома (1860-?) и Владислав (1862-?).

Илић. Антоније Илић (1831-1896), бојаџија (ПС, 1863, 260), трго-вац, председник општине, његови синови Живојин Илић (1872-1928), трговац, и Илија Илић (1875-1899), трговац, први председник Трговачке омладине у Крушевцу.

Илић. Тодор Илић (?-пре 1862), трговац, његов син Живко (1855-?), трговац (ПС, 1863, 262).

Илић. Живко Илић (1828-1888), ткач (ПС, 1863, 271). Петровић. Аврам Петровић (1835-?), бакалин, извозник, његова

жена Живка држала шпекулативну радњу од 1867. године. Имали Саву. Обреновић. Стеван Обреновић (1855-1915), мајор, синови Евге-

није и Михаило (1899-1916). Љотић. Јован Нуша Љотић (1840-1896), из Арциста, механџија,

имао сина Косту (1866-?), ћерка Наста удата за Божидара Динића. Брестовак. Василије Миловановић Брестовак (1831-1916), из

Пуковца, кафеџија (СБ. МКУ, 1916, 170). Николић. Никола Николић, бакалин, његов син Драгутин (1859-

?), бакалин. Миљковић. Аврам Миљковић (1823-1898), трговац. Анастасијевић. Коста Анастасијевић (1828-1898), трговац,

судија (СБ, МКУ, 1898, 196), син Петар (1869-1938), шеф Железничке станице. Петров син Коста (1906-1914), ћерка Нада (1915-1932) (НС).


48

Миловановић. Алекса Миловановић (1828-1888), из Залоговца, трговац (СБ, МКУ, 1888, 286).

Миловановић. Алекса Миловановић (1834-1894), трговац, и Анка, њихов син Милан (1876-1946), живописац (СБ, МКВ, 1907, 54), студирао сликарство у Минхену, а након тога одлази у Париз. До Балканских ратова професор је цртања у београдској реалци. Његов рад за Цркву свети Ђорђе у Крушевцу једна је епизода у његовој сликарској каријери (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 260).

Младеновић. Никола Младеновић (1843-1889), пушкар (СБ. МКУ,

1889, 90), његов син Милан (1876-?), пушкар. Савић. Васа Савић (1847-1907), поткивач, његови синови

Димитрије (1885-1937), поткивач, и Душан (1891-1933), поткивач (НС). Николић. Станоје Николић, трговац, народни посланик, његов

син Драгољуб (1866-?), трговац. Милетић. Милорад Милетић (1844-1888), из Врбнице, трговац

(СБ. МКУ, 1888, 83), његов син Драгослав (1871-?), трговац. Живојиновић. Мојсило Живојиновић (1813-1866), фотограф. Стојановић. Тодор Стојановић (1828-1914), из Бошњана, трговац

имао Косту (1861-1946), и Божидара (1864-?). Тодор и син Коста држе терзијско-трговачко-дућанџиску радњу. Затим, од 14. јула 1888. године мануфактурну, мешовиту и шпекулативну радњу са својим синовима Костом и Божидаром (Српске Новине, 14. август 1888, стр. 6).

Павловић. Станко Павловић (1833-1878), из Ђаковице, пушкар, његов син Љубомир (1861-1892), дуванџија код Златног Лафа, и ако није напунио године пунолетства по одобрењу суда окружног крушевачког од 16. априла 1879. године N

0 3669 ипак продужава овде у

Крушевцу радњу под фирмом: Љубомир С. Павловић (Српске Новине, 1. јун

1879, стр. 4). Ромчевић. Јован Ромчевић, имао ортачку радњу са Василијем

Божићем до 15. новембра 1893. године када је радња прешла на њега (Српске Новине, 10. децембар 1893, стр. 6).

Вукојичић. Петар Вукојичић (1828-1890), трговац, син Живко (1862-1937), срески писар. Живко је имао сина Милана (1887-1913), поднадзорник дувана, и четири ћерке (НС).

Живко Вукојичић Милан Вукојичић


49

Дуњић. Милојко М. Дуњић (1825-1905), из Рокца (СЂ, МКУ, 1905,

181), син Милована Дуњића, народног посланика за јошанички срез (1839). Милојко је био практикант начелства окружног, затим на разним дужностима, био и председник примирителног суда у Крушевцу (1860) па је као челник вароши предводио депутацију која је затражила да се у Крушевцу подигне Гимназија. Начелник је среза јасеничког (1868). Милојко и његова супруга Султана Флорић (1835-1905), из Смедерева, имали су Милана, Сретена, Радослава и Михаила.

Милан М. Дуњић (?-1934), коњички пуковник. Радослав М. Дуњић (1871-1948), завршио је Правни факултет и

бавио се адвокатуром у Крушевцу. Од 1929. године је врховни инспек-тор Председништва Министарског савета, 1930. године бан дунавске бановине, од 1933. до 1935. године бан моравске бановине, 1939. године бан дринске бановине, а 1935. године постављен је за сенатора.

Михаило М. Дуњић (1874-1937), хирург, у Шапцу, где је и умро.

Радослав М. Дуњић Др Михаило М. Дуњић

Протић. Милан Протић (1824-?), четврти син проте Стојана из

Варварина, изучио је терзијски занат у Крушевцу где је остао да живи. Имао је два сина – Стојана и Михајла. Стојан Протић (1857-1923), гимназију је похађао у Крушевцу и Крагујевцу. Филозофски факултет (Историјско-филолошки одсек) у Београду. Судски чиновник и професор историје у гимназији до 1882. године. Сарадник и уредник листа Самоуправа од 1882. године. Покренуо лист Одјек 1884. године. Секретар Великог уставотворног одбора 1888. године. Секретар, потом начелник у Министарству унутрашњих дела од 1889. године. Председник пореске управе је до 1892. године. Привремени управник града Београда 1893. године. Председник пореске управе 1894. године. Покренуо и уређивао лист Дело. Председник пореске управе 1897. године. Члан Самосталне монополске управе и народни посланик 1901. године. Министар унутрашњих дела (1903-1905; 1906-1907; 1910-1911 и 1912-1914), министар финансија (1909-1912 и 1917-1918), министар иностраних дела (1918) и први премијер Краљевине СХС (1918-1919) и 1920. године. Објавио велики број радова из историје. Најкрупнија политичка фигура из Крушевца.


50

Стојан Протић је још један човек из Крушевца (после Павла Мутавџића, Јеврема Приштевца и Косте Ракичића) који је својим ангажманом битно утицао на уређењу и изглед Врњачке Бање.

“Кад је Стојан Протић, министар унутрашњих дела, посетио Врњачку Бању 1905. године, он се згрануо кад је сагледао оне страћаре – чатрље које су се нанизале дуж главне стазе, од тадашњег хотела Сотировић па до државног павиљона, где се налази пријавно одељење. Те нехигијенске зграде Стојан Протић је једним потезом пера слистио с лица земље. Чим се вратио у Београд одмах је наредио да се све те зграде сруше у најкраћем времену, у интересу угледа Бање и народног здравља. Стојан Протић

Чим су за ову одлуку министрову сазнали сопственици зграда,

одмах су дошли у врњачки телеграф са послаником среза трстеничког и предали депешу за министра Протића, молећи га да повуче своју одлуку, али то није ништа помогло. Протић је остао себи доследан.

Случај је хтео да ову министрову наредбу изврши Марко Карамарковић, писар среза трстеничког, син онога Мате Карамарковића професора крушевачке Гимназије, који је заједно са Павлом Мутавџићем, окружним начелником, још у првој половини 1868. године, написао и потписао проглас за упис у Основателно друштво кисело-вруће воде у Врњцима” (Политика, 31. јул 1933, стр. 9). Стојан је имао синове Милана, државног чиновника, и Душана (1900-1918), матуранта српске гимназије у Ници, и ћерку Мицу, удата за Радомира Копшу.

Михајло Протић (1860-1945), чиновник министарства просвете. Протић. Милош С. Протић (1840-1902), унук проте Стојана из

Варварина (најстарији Станојев син) дошао је млад у Крушевац где је држао гвожђарску радњу а помагао му братанац Глигорије (1860-1923) који је после смрти стрица наследио радњу. Милошев син Александар био је чиновник у министарству спољних послова. Радња је прешла у својину Глигорија Протића тек 5. јуна 1909. године (Српске Новине, 18. јул

1909, стр. 4). После Глигоријеве смрти радњу су водили његови синови Витомир (1903-1988), трговац, и Велимир (1908-1995), трговац (НС).

Милош Протић Глигорије Протић Витомир Протић Велимир Протић


51

Протић. Гаврило Протић (1820-1875), казначеј, народни посла-ник (Српске Новине, 12. јун 1869, стр. 2), његови синови су Драгутин (1854-?), Михаило (1860-?) и Марко (1870-?).

Нешић. Милутин Нешић (1835-1920), из Милутовца, бојаџија (СБ, МКУ, 1920, 130).

Пешић. Гроздан Пешић (1823-1879), ћурчија (ПС, 1864, 341), његов син Душан (1887-?), опанчар (НС).

Ђорђевић. Благоје Ђорђевић (1824-?), парох, његови синови су Коста (1850-?), Светозар (1855-?), Драгутин (1859-?) и Алекса (1862-1922), трговац (НС).

Нешић. Стеван Нешић (1836-?), бојаџија, кожар, његови синови су Петар (1863-?), кожар, трговац, Љубодраг (1882-1904). Петрови синови су Милош (1892-?), Миодраг (1900-?), Драгослав (1901-1988).

Нешић. Јован Нешић (1830-1923), из Д. Крчина, бојаџија (СБ, МКУ,

1923, 76). Бунтић. Миленко Бунтић, из Љубаве, трговац, народни посланик

(Српске Новине, 23. септембар 1867, стр. 1). Бркић. Мијаило Бркић, трговац, његови синови су Милисав

(1819-1874) и Стојан (1830-1882). Милисав М. Бркић, трговац. Стојан М. Бркић, трговац марвени (СБ, МКУ, 1882, 219), имао три

дућана. Више пута народни посланик (Српске Новине, 18. јун 1868, стр. 1). Синови Божидар (1861-1882), трговац и Владислав (1873-?), књижар.

Павловић. Јован Павловић (1825-1877), из Беле Воде, трговац (СБ, МКУ, 1877, 452), имао два дућана. Јованови синови Милутин (1862-1927), трговац и народни посланик (Српске Новине, 14. јун 1906, стр. 1), Љубомир (1868-1897), дућанџија, и Михаило (1877-1914), трговац.

Милутин Павловић је 1910. године изабран за председника окружног одбора Радикалне странке у Крушевцу. Нешто касније и за управника Крушевачке задруге. Изабран за народног посланика деловао је у вароши као моћник који је, по казивању тадашње опозиције, кори-стио своју ситуацију да се дочепа експлоатације наупарске шуме. Његови синови су Бранко (1897-1972), дипломирани правник, рентијер, и Будимир Павловић (1899-1986), трговац, држао продавницу текстила. Будимир Павловић, 19. фебруара 1939. године постаје председник Градског поглаварства (Политика, 20. фебруар 1939, стр. 10).

Милутин Павловић Бранко Павловић Будимир Павловић


52

Павловић. Анта Павловић (1826-1888), трговац (СБ, МКУ, 1888, 309). Милетић. Милосав Милетић (1833-1901), из Балановаца, абаџија

(СБ, МКУ, 1901, 216). Јосифовић. Лазар Јосифовић (1830-1870), из Скадра, римокато-

лик, барутџија (СБ, МКУ, 1870, 173). Новаковић. Недељко Новаковић (1830-1866), трговац (СБ, МКУ,

1866, 18). Прокић. Рака Прокић (1827-1900), из Баре округ пожаревачки,

трговац (СБ, МКУ, 1900, 132). Николић. Обрад Николић (1842-1922), јорганџија (НС), његови

синови су Милутин (1871-1926), јорганџија, и Светислав (1884-1911). Белотрепић. Станоје Белотрепић (1834-1916), из Варварина,

терзија и трговац (СБ, МКУ, 1916, 158), има сина Михаила (1866-1896), трговац, овај има Милорада (1885-1908).

Павловић. Јован М. Павловић (1838-1888), из Лазарице, трговац (СБ, МКУ, 1888, 64), синови Драгољуб (1868-1913), трговац, и Михаило Павловић (1875-1928), окружни начелник у Берану и Рашкој, велики жупан у Крушевцу, имао сина Војислава (1914-1991), судски писар.

О Михаилу Павловићу, његов колега, између осталог, каже: “По спреми, по честитости, по поштењу, по истрајности у раду,

Михаило је заузимао једно од првих места међу својим колегама – великим жупанима, и у опште у чиновничкој хијерархији. Редак је био патриота. По ослобођењу и уједињењу Павловић је служио у местима, где је у већини играо главну улогу комитски, качачки и одметнички нож и пушка, у местима, у којима је чиновништво, нажалост, у много случајева, бацало свој углед под ноге, па крало и пљачкало. Он се свуда достојанствено држао и патриотски своју дужност вршио.

Велика је лична заслуга Михаила Павловића што су погинули

дренички одметник и крволок Азем Бејта, Ариф

Лисица и многи други, што је нестало из Санџака

Јусуфа Мехонића и Хусеина Бошковића, и других

зликоваца; што је напослетку, тамо заведен ред и

мир кога до његовог доласка није било”.

Овако пише Јанко Спасојевић, државни

саветник о Михаилу Павловићу (Политика, 19. јануар

1928, стр. 6).

Михаило Ј. Павловић Радосављевић. Јован Радосављевић, трговац, његови синови су

Милан (1882-1938), трговац, и Петар (НС). Михајловић. Стефан Михајловић (1817-1865), трговац (СБ, МКУ,

1865, 288).


53

Стојковић. Милош Стојковић (1819-1869), мутавџија (СБ, МКУ,

1869, 183). Младеновић. Јован Младеновић (1820-1865), трговац (СБ, МКУ,

1865, 324). Црнишавац. Јанко Црнишавац (1821-1867), пиљар (СБ, МКУ, 1867,

207). Миловановић. Никола Миловановић (1821-1871), абаџија (СБ,

МКУ, 1871, 170). Гвозденовић. Нестор Гвозденовић (1821-1871), циглар (СБ, МКУ,

1871, 224). Милутиновић. Филип Милутиновић (1821-1871), берберин (СБ,

МКУ, 1871, 369). Нешић. Тома Нешић (1822-1867), барутџија (СБ, МКУ, 1867, 214). Живадиновић. Петар Живадиновић (1822-1868), терзија (СБ,

МКУ, 1868, 100). Здравковић. Миљко Здравковић (1826-1871), ужар (СБ, МКУ, 1871,

209). Симоновић. Филип Симоновић (1825-1873), кујунџија, (СБ, МКУ,

1873, 191). Јовановић. Стаменко Јовановић (1826-1876), ужар (СБ, МКУ, 1876,

670). Анастасијевић. Милован Анастасијевић (1828-1868), сарач (СБ,

МКУ, 1868, 242). Марић. Милош Марић (1833-1868), трговац (СБ, МКУ, 1868, 18). Радосављевић. Алекса Радосављевић (1834-1873), трговац (СБ,

МКУ, 1873, 48). Анђелковић. Коста Анђелковић (1839-1866), пушкар (СБ, МКУ,

1866, 143). Живковић. Станко Живковић (1817-1877), ужар (СБ, МКУ, 1877,

332). Стаменковић. Ранђел Стаменковић (1815-1871), из Дикова,

дунђерин (СБ, МКУ, 1871, 228). Јовановић. Симон Куртић Јовановић (1817-1868), трговац (СБ,

МКУ, 1868, 24). Стојановић. Симон Стојановић (1819-1873), ужар (СБ, МКУ, 1873,

87). Поповић. Илија Поповић (1821-1866), из Ужица, трговац (СБ,

МКУ, 1866, 136). Николић. Петар Николић (1824-1877), лончар (СБ, МКУ, 1877, 136). Ђорђевић. Петар Ђорђевић Латинин (1833-1868), из Скадра,

трговац. Петровић. Милан Р. Петровић (1834-1874), трговац (СБ, МКУ,

1874, 4). Ђорић. Милета Ђорић (1821-1888), из Велике Дренове, трговац

(СБ, МКУ, 1888, 200). Стаменковић. Јанко Стаменковић (1826-1873), пушкар.


54

Симић. Петар Симић (1824-1876), из Ђаковице, пушкар, имао синове Алексу (1856-?), Саву (1858-?), Стевана (1869-?). Неки од њих се потписују и Симић Самарџић. Сава П. Симић, трговац, отворио је октобра 1880. године колонијално-бакалску радњу, а 20. фебруара 1881. године отворио је још једну казанџијску радњу у којој је деловођа Димитрије Михајловић, казанџија овдашњи (Српске Новине, 17. март 1881, стр. 4). Петрова браћа Филип и Јеврем такође су пушкари.

Филип Симић (1831-1911), пушкар и трговац. Јеврем Симић (1838-1908), пушкар и трговац.

Јеврем и Филип отворили су око 1865. године ортачку шпекулативну радњу. Јевремови синови су Драган (1882-?), адвокат у Београду, и Светислав (1885-1961). Драган Ј. Симић

Живковић. Сима Живковић (1824-1882), из Варварина, трговац

(СБ, МКУ, 1882, 280). Његов син Благоје Живковић (1860-1917), трговац (СБ, МКУ, 1892, 66), са Јованом Савићем, водио до 25. априла 1890. године заједничку бакалницу и шпекулативну радњу (Српске Новине, 28. април 1890,

стр. 6). Благојев син Велимир (1898-1926), железнички чиновник (НС). Дединац. Мијаило Милетић Дединац (?-1855), из Дедине,

трговац. Имао Нестора и Ђурђа из првог брака и Драгутина из другог. Нестор М. Дединац (1841-1906), трговац, имао дућан у Крушев-

цу, синови: Мијаило Н. Дединац (1864-?) артиљеријски капетан, Милан Н. Дединац (1869-?), и Ђорђе Н. Дединац (1891-1956), генерал.

Ђурђе М. Дединац (1845-1913), трговац, имао четири дућана. Драгутин М. Дединац (1851-1910), судија ужичког првостепеног

суда (Читуља, Политика, 19. август 1910, стр. 4), имао синове Милорада (1877-?), лекар, Радоја (1880-1913), професор Прве београдске гимназије, израдио план Београда који је штампан као прилог књизи Јоакима Вујића Путешествије по Србији, страдао у рату, и Миодрага.

Гвозденовић. Гвозден Миловановић (1827-1871), кафеџија, син Коста Гвозденовић (1856-1889), кафеџија (СБ, МКУ, 1889, 433). Костини синови Тихомир (1875-1954), адвокат, срески начелник, Милован (1885-1965), трговац, управник Крушевачке задруге пред Први светски рат, као и после рата, а између два рата управник је и Трговачке школе у Крушевцу. Милован се оженио ћерком Ђурђа М. Дединца.

Ђорђе Н. Дединац Милован Гвозденовић


55

Поповић. Милета Поповић (1819-1893), трговац, имао два дућана, синови Станимир (1851-?), трговац, имао своју радњу од 1881. године, и Стојан (1856-?), трговац. Стојанов син Иван (1898-?), бравар.

Јанковић. Михаило Јанковић (1839-1884), из Ћуприје, барутџија

(СБ, МКУ, 1884, 375). Он је брату, Милошу, дао паре 1863. како би овај

отворио трговачку радњу. Држава је преузела барутану и исплатила

3.000 дуката у злату. Михаилов син Живојин Јанковић је чувени

београдски трговац, члан познате фирме Маричић и Јанковић. Једино у

његовој радњи у Крушевцу почетком 20. века могле су се купити

шиваће машине и машински делови чувеног и јединог Србина,

механичара, велепродавца и детаљисте шиваћих машина и машинских

делова Милана И. Обрадовића, из Крагујевца. Дединац. Милисав Милетић Дединац (1825-1908), из Дедине,

трговац, имао дућан, председник општине крушевачке, народни посла-ник (Српске Новине, 24. септембар 1885, стр. 2), син Ђорђе (1870-1923), трговац, имао синове и ћерку удату за Милету Станковића (1903-1968), чији је син Ђорђе Станковић (1927-2002). Милисав Дединац имао је највећи број колиба у Рибарској Бањи.

Михаило Јанковић Милисав Дединац

Миловановић. Аксентије Миловановић (1822-1874), трговац (СБ,

МКУ, 1874, 364), председник општине, имао дућан, синови Илија (1861-?), шпекулант, Урош (1867-?) држи колонијално-воскарску и шпекула-тивну радњу, Светозар (1868-?), трговац.

Стојановић. Никола Стојановић (1828-1870),

трговац (СБ, МКУ, 1870, 253), имао три дућана, његови синови су Милан (1853-?), Јован (1861-?) и Стојан (1863-1935), рентијер.

Стојан Стојановић


56

Стаменковић. Миленко Стаменковић (1825-1900), из Локошни-це код Ваљева, колар. Његови синови су били познати трговци – кафеџије од 1880. године као Браћа М. Стаменковићи (Српске Новине, 27.

март 1880, стр. 4): Стеван (1855-1915), Сава (1860-1915) и Димитрије (1861-1936), док је Светислав (1865-1944), обућар.

Стеван је од 6. марта до 7. новембра 1880. године имао ортачку механу са Алексом Милосављевићем када су се разортачили. Од тада је радио са својом браћом. Имали су кафану Балкан у главној улици. Стеван је имао Миодрага (1892-1951), телеграфиста, управник поште.

Савини синови су Александар (1893-1942), столар, и Драгослав (1898-1975), судија.

Димитријев син Љубомир (1899-1975), поручник 10. пука из Сарајева.

Миленко Стаменковић Сава Драгослав Љубомир

Светислав Стаменковић има Душана, апотекар, Драгишу (1904-

1979), апотекар, Илију (1906-1982), свештеник, и четири ћерке. Илијини су Мики Стаменковић (1928-2011), филмски режисер, и Бранимир.

Породица Светислава Стаменковића: седе Душан и Светислав; стоје Драгиша и Илија;

супруга Христина и ћерке Олга, Рада, Нада и Јела.


57

Обрадовић. Милоје Обрадовић (1822-1892), терзија и трговац (СБ, МКУ, 1892, 368).

Марковић. Миленко Марковић (?-1864), имао три дућана, син Коста (1851-1873), налбатин (СБ, МКУ, 1873, 182).

Ћирковић. Мијаило Ћирковић, буљук баша, народни посланик (Српске Новине, 8. август 1864, стр. 1).

Живановић. Мијаило Живановић (1826-1876), из Беле Воде, трговац, магазаџија, кмет вароши (СБ, МКУ, 1876, 649), народни посланик (Српске Новине, 23. септембар 1867, стр. 1), имао дућан и кафану.

Јанковић. Димитрије Јанковић (1830-1879), мутавџија (СБ, МКУ,

1879, 418). Милутиновић. Илија Милутиновић (1815-1890), из Сталаћа,

столар (СБ, МКУ, 1890, 213). Почековац. Алекса Почековац (1824-1878), из Почековине,

абаџија (СБ, МКУ, 1878, 230). Симоновић. Никола Симоновић (1824-1877), из Глобара, трговац

(СБ, МКУ, 1877, 508). Миладиновић. Стеван Миладиновић (1827-1877), трговац (СБ,

МКУ, 1877, 505). Милетић. Милоје Милетић (1829-1879), дуванџија (СБ, МКУ, 1879,

39). Гавриловић. Сава Гавриловић (1826-1891), из Бачине, ножар. Гмитровић. Милан Гмитровић (1834-1879), ткач (СБ, МКУ, 1879,

102). Константиновић. Таса Константиновић (1837-1878), трговац (СБ,

МКУ, 1878, 6). Радосављевић. Јевта Радосављевић (1844-1878), из Грабовца,

абаџија (СБ, МКУ, 1878, 326). Недељковић. Милан Недељковић (1825-1880), из Кукљина,

терзија (СБ, МКУ, 1880, 130). Станковић. Стојко Станковић (1835-1880), из Врања, ужар (СБ,

МКУ, 1880, 254). Цветковић. Ђорђе Цветковић (1836-1880), из Суводола, дунђе-

рин (СБ, МКУ, 1880, 337). Младеновић. Цветко Младеновић (1830-1880), поткивач (СБ,

МКУ, 1880, 353). Јанковић. Милош Јанковић (1827-1887), из Врњачке Бање,

касапин. Аћимовић. Арсеније Аћимовић (1827-1883), из округа тетовског,

трговац (СБ, МКУ, 1883, 92). Павловић. Јевтимије Павловић (1828-1883), из Бијелог Поља,

трговац (СБ, МКУ, 1883, 194). Ђорђевић. Никола Ђорђевић (1830-1884), из Сочишта, обућар

(СБ, МКУ, 1884, 41). Ранђеловић. Сокол Ранђеловић (1830-?), табак, 23. јуна 1865.

године отворио шпекулативну радњу у Крушевцу.


58

Милетић. Стеван Милетић (1835-1884), из Беле Воде, поткивач (СБ, МКУ, 1884, 414).

Цветковић. Јанко Цветковић (1836-1886), из Лесковца, рентијер. Јовановић. Сава Јовановић (1841-1889), из Страгара, мумџија (СБ,

МКУ, 1889, 117). Поповић. Павле Поповић (1842-1889), из Крагујевца, кломфер

(СБ, МКУ, 1889, 187). Радосављевић. Вуле Радосављевић (1819-?), трговац, имао

четири дућана (ПС, 1864, 269), син Огњен (1850-?). Раденковић. Стојан Раденковић (1821-1871), рабаџија (СБ, МКУ,

1871, 228), син Светозар (?-1875). Окуровић. Милан Окуровић (1821-1871), механџија (СБ, МКУ,

1871, 263), син Божидар (1857-1884), обућар. Дреновац. Алекса Стефановић Дреновац (1823-1890), из Велике

Дренове, трговац (СБ, МКУ, 1890, 366), имао Стевана (1853-?), Хранислава (1855-1895), Аврама (1857-?), Михаила (1863-?), трговац. Хранислав Дреновац, кафеџија, имао Саву (1886-?) и Петра (1889-?).

Алексић. Лука Алексић (1824-1869), трговац (СБ, МКУ, 1869, 142). Динић. Хаџи Илија Динић (1825-1884), из Параћина, кафеџија,

трговац (СБ, МКУ, 1884, 163), син Коста (1847-?). Димитрије Динић (1827-1884), из Параћина, бојаџија, кмет

варошки (1866), син Божидар (1861-1938), трговац, кмет варошки, поред трговине имао је и циглану коју је купио од Јоце Цветковића из Бивоља. Божидаров син Стојан (1893-1954), трговац.

Стојан Динић (1832-1879), трговац (СБ, МКУ, 1879, 315). Мијаиловић. Мијат Мијаиловић (1826-1870), абаџија и трговац

(ПС, 1864, 455), имао дућан, синови Мијаило (1853-?) и Коста (1862-1925). Коста Мијаиловић, казанџија, син Трајко (НС). Ђорђевић. Глигорије Ђорђевић (1833-1907), из Лесковца, свећар

и трговац (СБ, МКУ, 1907, 52), син Милан (1867-1913), трговац. Љотић. Тома Љотић (1831-1920), из Арциста, ракијар, механџија

(СЂ, МКУ, 1920, 25), и брат Јања Љотић (1830-1880) (СБ, МКУ, 1880, 405). Тома Љотић закупац је Рибарске Бање од 1872. до 1879. године.

Обреновић. Обрен Видојковић (1830-?), поштоноша (ПС, 1864,

561), синови Милан (1858-1908), кафеџија, Михаило (1860-1893) (НС). Здравковић. Таса Здравковић (1825-1901), из Лесковца, сензал. Радосављевић. Марјан Радосављевић (1827-1877), абаџија. Симић. Вељко Симић (1828-1868), трговац. Живковић. Мијаило Живковић (1830-1901), трговац. Од 1870.

раздвојио се са Савом Дреновцем и води сопствену радњу. Јанковић. Петар Јанковић, бакалин, са супругом Босиљком имао

сина Јована (1865-?), марвени лекар – ветеринар (НС). Петровић. Рака Петровић (1831-1869), поткивач коња (СБ, МКУ,

1869, 45), син Јован, поткивач. Милетић. Милован Милетић (1835-1873), мумџија (СБ, МКУ, 1873,

59).


59

Дреновац. Сава Стефановић Дреновац (1831-1911), из Велике Дренове, трговац. Сава Дреновац и Мијаило Живковић дали су 8. августа 1864. године Јевти Пајовићу 40.000 гроша чаршијских, али пош-то овај није могао да врати они су му узели дућан и сав еспап 1. октобра 1865. године (Српске Новине, 13. октобар 1865, стр. 2). До 1870. године Сава има заједничку трговачку радњу са Мијаилом Живковићем, а од тада су се раздвојили и води сопствену радњу (Српске Новине, 18. јун 1870, стр. 8). Савин син Живко (1856-?), трговац, галантерист, имао синове Војислава (1881-?), Саву (1883-?), Светолика (1885-?) и Ђорђа (1892-1964).

Бркић. Димитрије Бркић (1830-1886), трговац (СБ, МКУ, 1886, 170), имао Божидара (1857-?) и Аћима (1863-1890), трговци. Фирму Браћа Д. Бркићи, трговачко-бакалску и шпекулативну радњу водили у Крушевцу, а 18. новембра 1886. године отворили су још једну такву радњу у Пироту (Српске Новине, 25. новембар 1886, стр. 4).

Бркић. Милан Бркић (1832-1867), трговац, имао дућан (ПС, 1864,

267), његови синови Новак (1860-?) и Мијаило (1863-?). Вучковић. Миленко Вучковић, из Медвеђе, трговац, син Андреја

(1847-1907), трговац (СЂ, МКУ, 1907, 24), поред дућанске радње отворио у засебном дућану гребенарску и сваковрсну трговинску радњу 30. новембра 1883. године (Српске Новине, 13. децембар 1883, стр. 4).

Миливојевић. Димитрије Миливојевић (1835-1911), из Бачине, абаџија и трговац (СБ, МКУ, 1911, 158). Његови синови Михаило (1862-?) и Драгутин (1868-1952). Михаило Миливојевић, трговац, протоколисао је заједничку трговинску радњу на овдашњој пијаци, са Светозаром Бабовићем 16. августа 1889. године али су се разортачили већ 1. октобра 1890. године када Михаило за свој рачун почиње да води радњу: Помодна трговина код Бечлије (Српске Новине, 2. новембар 1890, стр. 4). Михаилов син Душан (1894-?).

Тома Миливојевић (1864-1922), из Бачине, трговац (СБ, МКУ, 1896,

6), имао фабрику бомбона и ликера, синови Добривоје (1903-1965), трговац, Велимир (1911-?), трговац, Предраг (1914-?), трговац.

Станисав Миливојевић (1871-1931), из Бачине, трговац, син Бу-димир (1914-?), чиновник, фудбалер, Петар (1920-?), електротехничар.

Николић. Димитрије Николић (1820-1910), из Арциста, бакалин, дао 200 дуката за механу Кости Харизовићу, која ће се од 1883. године водити на Димитрија, а Коста ће и даље радити у њој.

Павловић. Павле Анђелковић (1828-1876), дунђерин, његов син Светозар Павловић (1857-1933), амамџија (СБ. МКУ, 1933, 107).

Ђурковић. Миладин Ђурковић (1831-?), трговац, од 17. фебруара 1866. његова жена Катарина отворила дућан на њено име (Српске Новине, 12. март 1866, стр. 4).

Симић. Љубомир Симић (1831-1866), налбатин (СБ, МКУ, 1866, 89). Ђорђевић. Таса Ђорђевић (1822-1890), абаџија (СБ, МКУ, 1890,

259), његов син Милан Ђорђевић (1861-?), бојаџија. Милојевић. Димитрије Милојевић (1827-1886), трговац (СБ, МКУ,

1886, 313), његов син Сава (1886-1906), трговац.


60

Трипковић. Павле Трипковић (1824-1874), из Велике Дренове, абаџија (СБ, МКУ, 1874, 168), његови синови Илија (1849-1929), каменорезац, и Милутин (1854-1934), каменорезац, имају заједничку радњу Браћа Трипковић до 31. марта 1888. године када су поделили имање а радњу је наставио да води Илија (Српске Новине, 7. мај 1888, стр. 4). Илија је имао синове Павла (1885-1976), Душана (1891-1984) и Мијајла (1894-1973). Павле Трипковић основао је модерну радионицу за израду трикотаже 1922. године која запошљава 15 радника и радница. Производњу на 20 разбоја водила власникова супруга Параскева а Павле је водио послове продаје робе. Трикотажа је радила до 1940. године.

Милутин Трипковић има Љубомира (1887-1956), машиновођа, и Душана (1901-1944), поручник, погинуо у Оснабрику. Душанов син је др Миливоје (1931), неуропсихијатар (НС).

Илија Трипковић Павле И. Трипковић Душан М. Трипковић

Цветковић. Спаса Цветковић (1835-1887), из Призрена, абаџија

(СБ, МКУ, 1887, 55), имао у Крушевцу абаџијску и сваковрсну шпекулатив-ну радњу од 17. априла 1884. године (Српске Новине, 29. април 1884, стр. 6). Његов син Ранђел (1859-?), абаџија.

Петковић. Петко Станисављевић (1840-1884), кафеџија, пиљар, оженио ћерку Здравка Лиџића, из Крушевца, његови синови Сава (1861-?), бакалин, и Стеван Галибарди (1864-1928), трговац (НС), држао Народну кујну. Стеванови синови Владислав Петковић (1890-1908), касапин, и Војислав Петковић (1892-1946), пиљар.

Јањић. Љота Јањић (1830-?), из Арциста (ПС, 1864, 853), и његов брат Ђорђе, механџије су у Крушевцу, од 1860. године који узимају механе у закуп. Они су од 1. маја 1873. године узели у закуп механу у Бањи врњачкој, затим 1876. године узели су од Марка Микића из Параћина кафану која се налази у Крушевцу (Гледстон).

Радовановић. Петар Радовановић (1816-1881), из Превешта, касапин (СБ, МКУ, 1881, 23).

Лисичић. Тома Лисичић (1833-1913), из Колашина, дуванџија (СЂ, МКУ, 1913, 148), његови синови су Драгољуб (1884-1911), опанчар, Петар (1890-1946), столар, Благоје (1896-1920), обућар, и Илија (1898-1919), шустер, умро у војсци у Призрену.

Петар Лисичић имао Стојана (1925-1998) и Антонија (1933-1986).


61

Стаменковић. Мата Стаменковић (1815-1875), терзија и трговац (СБ, МКУ, 1875, 237), синови Стојадин (1846-1893), Светозар (1850-1896) и Драгутин (1856-?), од 1879. године одлази на Свету Гору, у Хиландар где се замонашио, монашко име му је Доротеј.

Браћа Стаменковић трговинска радња у Крушевцу постоји од 1882. године коју су отворили браћа Стојадин и Светозар, синови Мате Стаменковића. Они су 4. септембра 1890. године поделили имовину а радњу је наставио да води Стојадин. Стојадин Стаменковић је посетио Христов гроб и себи додао име Хаџи а и радња је названа Браћа Х. Стаменковић. Хаџи Стојадин М. Стаменковић је писац књиге Душевни дневник коју је издала књижара А. Малаћевић и Ђ. Будимовић 1888. године. Синови Хаџи Стојадина М. Стаменковића, Божидар (1878-?), Душан (1884-?), Алекса (1886-1967) и Љуба (1890-?). Били су печалбари у Јужној Америци па су сви уз име додавали Х. Стаменковић Американац. Нису мењали назив радње коју су наследили од оца на чијем месту су основали помодно-галантеријску трговину од 1911. године заједно са Урошевићима – Милутином и Миладином који се 1926. године одвајају и отварају Лувр. Фирма је имала филијалу у Врњачкој Бањи од 1920. године. Када је 1931. године изгорео хотел Македонија на радњи Стаменковића изгорео је само кров а роба у вредности од преко милион динара била је спашена. Помодна трговина је била осигурана код осигуравајућег друштва Вардар (Политика, 15. јул

1931, стр. 7). Хаџи Алекса Стаменковић такође је посетио Христов гроб 1931. године, председник је Трговачког удружења.

“Трговину Браћа Х. Стаменковић од 1938. године издају под закуп а нови власници јој дају име Код Американца” (ИАК, СЗК, 2 – 16254).

Алекса Х. Стаменковић Љуба Х. Стаменковић

Катић. Коста М. Катић (1828-1908), трговац, поред своје досада-

ње радње отворио још једну бакалску и шпекулативну радњу 1880. године. До 13. септембра 1888. године води радњу сам, а од тада радња носи назив Коста М. Катић и Син (Српске Новине, 20. септембар 1888, стр.4). Имао је синове Љубомира (1861-1879), Драгутина (1866-1950), трговац предузимач, Драгољуба, трговац, и Чедомира (1886-?).

Драгутин има Миливоја (1899-1975), правник. Јанковић. Станоје Јанковић (1825-1895), из Матејевца, калајџија

(СБ, МКУ, 1895, 3).


62

Качаник. Никола Качаник, Грк из Шатисте, обућар, његови синови су Ђорђе и Панта.

Ђорђе Н. Качаник (1857-1935), трговац, отворио је кафану Топ али је дао у закуп, од 14. јула 1888. године водио ортачку шпекулативну бакалску радњу са Љубомиром Николићем, а од 1. октобра 1894. године водио самостално бакалско-шпекулативну радњу на овдашњој пијаци код Косовског споменика (Српске Новине, 29. октобар 1894, стр 6). Од 24. септембра 1903. године примио је брата Панту за ортака. По братском споразуму Панта је измирен и изашао из радње 1. јуна 1906. године коју наставља да води Ђорђе Н. Качаник, а Панта Н. Качаник отворио је 1. јуна 1906. године кожарску трговину. Ђорђеви синови Никола (1897-?), професор, у Трговачкој школи предаје Познавање робе и географију, Миодраг (1898-1926), студент права, и Јован (1902-1992).

Панта Н. Качаник (1870-1928), трговац, радио као благајник у Мерими, имао синове Милорада Качаника Кепу (1908-1986), фудбалер Цар Лазара и Обилића, професор у Гимназији, Војислава (1911-1964) и Михаила (1917-1923).

Никола Ђ. Качаник Јован Ђ. Качаник Панта Н. Качаник Милорад Качаник

Протић. Арса Протић (1841-1897), из Пожаревца, капетан

инжињеријски, рачуноиспитач војени (СБ, МКУ, 1897, 17), синови Петар А. Протић (1884-1935), железнички чиновник, Тихомир А. Протић (1887-1927), магационер на железници, Никола А. Протић (1891-?), шеф Железничке станице у Крушевцу.

Ћирић. Веселин Ћирић (1830-1905), из Читлука, трговац (СБ,

МКУ, 1905, 69), кмет варошки, син Стеван (1867-?), лимар.

Петар А. Протић Веселин Ћирић


63

Марковић. Станко Марковић, дуванџија, има Димитрија и Ђорђа. Димитрије Марковић Пећа (1856-1933), трговац, и брат Ђорђе отворили су бакалско-трговачку и шпекулативну радњу 18. новембра 1888, Димитрије и браћа Марковић, а од 9. априла 1890. године Димитрије и Ђорђе Марковић (Српске Новине, 14. април 1890, стр. 4). Димитрије има Божидара (1877-?), трговац, од 23. јануара 1906. иступио из радње свог оца и отворио на своје име трговинску радњу.

Ђорђе Марковић Пећа (1860-1926), трговац (СЂ, МКУ, 1926, 194), има Живојина (1890-1944), трговац.

Петровић. Стеван Петровић (1837-1901), из Ваљева, парох, први катихета Гимназије у Крушевцу, председник црквеног одбора у време градње нове цркве, синови Миленко (1857-?), Сава (1860-?).

Сава Петровић, учитељ у Трнавцима (1881-1884), затим је ђакон у цркви Лазарици, а 1886. године рукополежен за свештеника.

Ђурковић. Радоица Ђурковић, судски практикант касније званичник, његови синови Никола (1865-?) и Илија (1870-1922). Илија Р. Ђурковић трговац, држао два локала у Крушевцу од 1892. године, мануфактурну и бакалску радњу. Између два светска рата главни је акционар Мериме. Умро је у Бањи у Румунији. Имао синове Петра (1903-1925) и Василија (1904-1921) (НС).

Урошевић. Милован Урошевић (1830-1884), из Беле Воде, трговац (СБ, МКУ, 1884, 5), протоколисао је трговачку радњу у Крушевцу око 1850. године. Милованови синови: Драгољуб (1862-1881), практикант суда округа рудничког, Урош (1864-1911), трговац, и Милан Урошевић (1872-?), адвокат, и ћерка удата за Младена Савковића. После његове смрти над радњом је било старатељство док суд није прогласио његовог сина Уроша пунолетним. Тада је Урош продужио очеву радњу 9. јануара 1884. године под именом М. Урошевић и Син (Српске Новине, 29.

фебруар 1884, стр. 4). Урош је отворио филијалу у Белој Води коју је 1888. године предао свом деловођи (Српске Новине, 17. мај 1888, стр. 6). Урош је поред своје трговачке радње у Крушевцу отворио и филијалу 16. новембра 1894. године, затим је отворио у Крушевцу 1. августа 1911. године и предузимачко-грађевинарску радњу коју је водио под својим именом (Српске Новине, 27. август 1911, стр. 4). Нажалост исте године је умро током операције у Бечу.

Илија Р. Ђурковић Урош М. Урошевић


64

Михаиловић. Стојан Михаиловић (1839-1905), из Бачине, налбатин (СЂ, МКУ, 1905, 162), синови Милан и Михаило. Милан Михаиловић (1864-1915), налбатин, трговац, и ако малолетан, признат је за пунолетног решењем од 8. фебруара 1884. године. Поред своје поткивачке радње отворио и шпекулативну 20. фебруара 1884. године (Српске Новине, 15. март 1884, стр. 4). Имао синове близанце Драгутина (1904-1962) и Драгомира (1904-1936), цариник, умро у санаторијуму Голник, Душана (1893-1960) и Стојана (1908-1973).

Михаило Михаиловић (1868-1915), звани Ноца, поткивач.

Милан Михаиловић Драгомир Михаиловић Михаило Михаиловић

Вучковић. Милан Вучковић (?-1899), трговац, поред своје ману-

фактурно-галантеријске радње отворио 1894. године и колонијално-бакалску радњу. Његови синови су Добривоје, Душан, Александар (1879-1953), капетан, Сава (1881-?), Богољуб (1886-?).

Коцић. Мијаило Коцић (1835-1910), из Лесковца, кочијаш и трговац (СЂ, МКУ, 1910, 24), његови синови Милорад Коцић (1870-1952), опанчар, трговац, поред шпекулативне радње, отворио је 24. августа 1905. године опанчарску радњу, Ђорђе (1873-1922), хотелијер, и Милан (1878-1936), кројач и трговац.

Обрадовић. Милић Обрадовић (1835-1895), из Гари, ћурчија (СБ,

МКУ, 1895, 15), његови синови Танасије (1883-1929), бравар, и Никола (1883-1942), сатлер, близанци.

Никола Обрадовић држи фарбарску радњу од 1905. године. Познат по томе што се укључивао у све хумане акције. Био је члан управе фудбалског клуба Обилић. Стрељан у Београду.

Ђорђе Коцић Никола Обрадовић


65

Павловић. Арса Павловић (1838-1908), из Раковца, шпекулант, оженио ћерку Јанка Срећковића, из Крушевца (СБ, МКВ, 1885, 5), син Михаило (1895-1953), рачуноиспитач Главне контроле (НС).

Арса Павловић Михаило Павловић

Обвезница на име Арсенија Павловића, трговца из Крушевца, 1887. године.

(Слика власништво Дигиталне народне библиотеке Србије)

Павловић. Стеван Павловић (1829-1904), ћурчија, његови сино-

ви Урош (1863-1888), шпекулант, и Владислав (1874-1925), авизар на железници (СБ, МКУ, 1925, 73).

Владислав Павловић

Ракић. Стеван Ракић (1829-1904), из Љубаве, трговац, од 28.

априла 1889. године води бакалско-шпекулативну радњу, син Димитрије (1864-?), трговац (СБ, МКВ, 1906, 6).

Винтер. Франц Винтер (1830-1913), столар, син Љубиша (1884-?), ћерка Цана, удата за Јосифа Апела (1872-1927), индустријалца из Ниша.


66

Маринковић. Васа Маринковић (1829-?), из Катуна, бојаџија, трговац, син Љубомир (1859-1905), трговац. Он и његов син Љубомир поделили су имовину 3. септембра 1891. године. Љубомир има Милутина (1883-1960), трговац, и Милосава (1889-1924), трговац (НС).

Љубомир Маринковић Милутин Маринковић Милосав Маринковић

Кожетинац. Димитрије М. Кожетинац (1831-1909), из Дренче,

трговац, ћерка Љубица, удата за Богољуба Илића (1874-1937), из Милутовца, кафеџија (НС).

Јовановић. Стојадин Јовановић, трговац, и Антоније Стефано-вић, водили су ортачку трговачку радњу до 30. новембра 1883. године када су се разортачили и отада воде своје сопствене радње (Српске Новине,

10. јануар 1884, стр. 4). Бунтић. Милан Бунтић (1821-1870), из Љубаве, трговац (СБ, МКУ,

1870, 418), оженио ћерку Јована Здравковића, имао сина Драгутина (1863-1917), кафеџија.

Јанковић. Илија Јанковић (1830-1892), из Шатисте, обућар (СБ,

МКУ, 1892, 215). Јовановић. Коста Јовановић (1835-1890), из Штипа, гребенар

(СБ, МКУ, 1890, 372). Јовановић. Тома Јовановић (1840-1890), из

Штипа, гребенар (СБ, МКУ, 1890, 303). Цоловић. Ђорђе Цоловић (1836-1881), из

Зајечара, касапин (СБ, МКУ, 1881, 59), синови Светозар (1869-?), кафеџија, Станко (1873-1924), трговац. Све-тозаров син Светислав (1898-1979), винарски трговац, кафеџија, и Стојана (1906-1929), берберин (НС).

Станко Цоловић

Ђорић. Мата Л. Ђорић (1840-1904), из Велике Дренове, терзија,

отворио трговачку радњу коју од 1890. године води под фирмом Мата Л. Ђорић и Син (Српске Новине, 1. децембар 1890, стр. 4). Његов син Стеван (1864-1923), трговац – сензал.

Милосављевић. Мијајло Милосављевић (1833-1888), из Јасико-вице, шустер (СБ, МКУ, 1888, 54), син Милан (1861-?), трговац.


67

Радојичић. Јова Радојичић (1835-1896), трговац, син Јеврем (1873-1913), трговац, и две ћерке удате за Ивка Јаковљевића и Богољуба Радосављевића, који су наследили трговачку радњу (НС).

Стојановић. Риста Стојановић, обућар, имао трговачко-кожар-ско-обућарско-опанчарску радњу у којој раде његови синови Драгутин и Коста. Драгутин напустио радњу 1892. године када је отворио радњу на своје име.

Пешић. Таса Пешић (1827-1916), из Свилајнца (СЂ, МКУ, 1916,

548), управник поште, синови Мијаило, Чедомир и Војислав (1878-1935), мајор (СЂ, МКВ, 1921, 50). Војислав је усвојио Јована Ивковића (1902-1984), колара.

Јаношевић. Милосав Јаношевић (1834-1924), из Казновића срез студенички, абаџија (СБ, МКУ, 1924, 99), у Крушевцу је сопствену радњу отворио 10. августа 1893. године (Српске Новине, 17. август 1893, стр. 6).

Димитријевић. Танасије Димитријевић (1830-?), шустер, син Боривоје (1875-1961). Боривојеви су Бранислав (1924-1943), Коста и Мирољуб (НС).

Милићевић. Агатон Милићевић (1835-1905), из Глободера, абаџија (СЂ, МКУ, 1905, 213).

Аврамовић. Миленко Аврамовић (1836-1906), из Медвеђе, абаџија (СЂ, МКУ, 1906, 129).

Петровић. Димитрије Петровић (1823-1870), из Смедерева, трго-вац (СБ, МКУ, 1870, 6), син Павле (1867-1911), трговац, има Димитрија (1899-?), агроном, управник пољопривредне станице (СЂ, МКВ, 1931, 114). Власници су Ломничке киселе воде.

Симић. Сима Савић (1835-1907), терзија и трговац, председник општине, народни посланик (Српске Новине, 20. децембар 1880, стр. 1), синови Светислав Симић (1863-?), телеграфиста, Милан Симић (1869-1927), председник суда у Прилепу.

Деспотовић. Милан Деспотовић (1835-1917), из Коњуха, трговац (СБ, МКУ, 1917, 7), и Благоје Миљковић воде бакалско-шпекулативну радњу у Крушевцу од 5. фебруара 1873. године (Српске Новине, 22. фебруар

1873, стр. 4). Милан Деспотовић отворио бакалску радњу 15. фебруара 1873. године. Од 12. априла 1888. године отворили су и месарску радњу (Српске Новине, 16. април 1888, стр. 6). Миланов син Живојин, трговац.

Петровић. Арсеније Петровић (1837-1925), трговац, поред мануфактурне радње у Крушевцу отворио је 1879. године бакалско-дуванџијску радњу у којој ради Љубомир Милосављевић, исте године бакалско-дуванџијску радњу отвара у Бањи алескиначкој, коју води Аксентије Ђорђевић, из Бање алексиначке (Српске Новине, 3. јун 1879, стр. 4), а 1881. године, отворио је филијалу у Брусу коју води Никодије Марјановић из Бруса. Aрсеније Петровић запао је у дугове па је 1882. године целокупна његова имовина продата на лицитацији.


68

Недељковић. Миленко Недељковић, његов син Љуба (1865-?), рабаџија, поседник око 40 хектара земље у комплексу који су називали Љубин чаир. Његови синови су били кафеџије. Драгутин Недељковић (1891-1933), кафеџија, држи кафану Гајдаш, а после његове смрти кафану држи његова супруга Бранка. Милутин Недељковић (1888-1928), кафеџија, држи кафану Баштован, а после његове смрти кафану држи његова супруга Христина. Славко Недељковић (1895-1936), држао је кафану Расина, а касније Код Славка (НС). Четврти брат био је ковач.

Драгутин Недељковић Милутин Недељковић Славко Недељковић

Трајковић. Ђорђе Трајковић (1830-1909), из Кочана, трговац

(СЂ, МКУ, 1909, 131), смарламџија (НС). Јевтић. Јован Јевтић (1841-1885), из Призрена, барутџија. Илић. Павле Илић (1832-1908), из Лесковца, пиљар (СЂ, МКУ,

1908, 148). Арсенијевић. Михаило Арсенијевић (1825-1898), из Новог

Пазара, трговац (СБ, МКУ, 1898, 292). Петровић. Миленко Петровић (1831-?), бојаџија, синови

Димитрије (1854-?), Коста (1858-1945), Драгутин (1870-1915). Димитрије Петровић, кломфер, синови Миладин (1893-1920),

Стојан (1898-1965), лимар, и Милан (1901-1971), лимар (НС). Коста Петровић, бравар, трговац, имао сина Александра (1885-

1964), књиговођа, директор Крушевачке банке, Чедомира (1892-1975), и ћерку удату за Марка Пузића, посластичара.

Драгутин Петровић, трговац, син Александар. Коста Петровић Александар К. Петровић


69

Они су дошли до 1900. године Петровић. Радован Петровић (1839-1891), из Црне Горе, ћурчија

(СБ, МКУ, 1891, 204). Максимовић. Глигорије Максимовић (1841-1886), из Варварина,

трговац (СБ, МКУ, 1886, 281). Павловић. Аксентије Павловић (1846-1891), из Бачине, обућар

(СБ, МКУ, 1891, 330). Арнаутовић. Риста Арнаутовић (1851-1891), из Пећи, кројач (СБ,

МКУ, 1891, 205). Васиљевић. Гвозден Васиљевић (1859-1894), из Крњина, трговац

(СБ, МКУ, 1894, 28). Лазаревић. Сретен М. Лазаревић (1838-1916), из Баљковца код

Крагујевца, окружни начелник (СБ, МКУ, 1916, 133), у Крушевац дошао из Шапца, синови Михаило, управник поште у Крушевцу, и Лазар (1859-1907), управник пореског одељења у Александровцу. Лазарев син Момчило Лазаревић (1898-1986), лекар. Један је од првих лекара крушевачког краја, више од четири деценије лекар опште медицине. Доживотни почасни председник Српског лекарског друштва у Крушевцу. У Александровцу завршио основну школу, гимназију у Крушевцу, медицину у Грацу као стипендиста крушевачке општине. Говорио немачки. После Првог светског рата организује рад прве крушевачке општинске амбуланте, односно здравствено осигурање општинских радника и чиновника. Први почиње да спроводи јавну хигијену у граду, тако да је Крушевац био један од најчис-тијих градова у Србији. Предавао у крушевачкој Гимназији, био лекар ФК Цар Лазар.

Др Мома Лазаревић

Огњановић. Вуксан Огњановић (1839-1919), из Пећи, рабаџија

(СБ, МКУ, 1919, 5). Стојановић. Алекса Стојановић (1842-1910), рабаџија. Јовановић. Станимир Јовановић (1841-1883), из Сталаћа, лончар

(СБ, МКУ, 1883, 259). Миладиновић. Павле Миладиновић (1844-1882), из Гари,

ћурчија (СБ, МКУ, 1882, 327). Прибаковић. Милан Прибаковић (1842-1903), из Јелакца, писар,

имао дућан, син је Филипа Прибаковића, начелника јошаничког среза. Васиљевић. Никола Васиљевић (1847-1898), из села Св. Мина у

Епиру, механџија (НС). Павловић. Јован Павловић (1848-1885), ножар, син Милан

(1880-?), трговац. Ђорђевић. Алекса Ђорђевић (1840-?), из Јагодине, шустер (СБ,

МКВ, 1881, 16).


70

Илић. Јован Ц. Илић (1857-1896), из Крајковца код Ниша, трговац (СБ, МКУ, 1896, 105).

Илић. Коста Ц. Илић (1860-1915), из Крајковца код Ниша, колар (СБ, МКВ, 1886, 92), кад је умро пише да је из Каменице нишке, бивши кондуктер поште (СЂ, МКУ, 1915, 89). Имао Добривоја (1888-1954), колар (СЂ, МКВ, 1933, 22), Драгутина (1899-1931), чиновник железнички, умро у затвору у Сремској Митровици.

Добривоје Илић Драгослав Ђурић Драгослав Рајковић

Ђурић. Радован Ђурић (1840-1905), син Драгослав (1880-1943).

Драгослав је имао сина Андреју (1907-1984) (НС). Рајковић. Алекса Рајковић (?-1903), из Неготина, судски писар,

син Драгослав (1898-1915), ђак поднаредник, нестао у рату (НС). Веселиновић. Милосав Веселиновић (1847-1882), из Бачине,

шустер (СБ, МКУ, 1882, 148). Вујичић. Милош Вујичић (1848-1884), из Аустрије, шнајдер (СБ,

МКУ, 1884, 272). Стојановић. Никола Стојановић (1848-1884), из Ниша, терзија

(СБ, МКУ, 1884, 397). Савковић. Младен Савковић (1851-1933), из Виткова, трговац,

оженио ћерку Милована Урошевића. Синови Бошко и Влајко. На споме-нику пише: Злато га није зачарало, живео поштено, умро сиромах (НС).

Симић. Мијат Симић (1851-?), из Медвеђе, трговац (СБ, МКВ,

1881, 61). Стевановић. Сава Стевановић (1856-?), из Конопљице (СБ, МКВ,

1881, 15). Којић. Петар Којић (1852-1877), бакалин (СБ, МКУ, 1877, 373). Стојадиновић. Светозар Стојадиновић (1858-?), из Бивоља,

дућанџија (СБ, МКВ, 1881, 5). Ивановић. Веселин Ивановић (1861-?), из Доњег Ступња,

трговац, отворио је 8. јуна 1884, кафану у Крушевцу којом је управљао Љубомир Тодоровић, кафеџија (Српске Новине, 21. јун 1884, стр. 10).

Жикић. Мика Жикић (1831-1906), трговац, његови синови Војислав (1864-1913), трговац, Петар (1880-1952), трговац (НС).

Благојевић. Љубомир Благојевић (1850-?), из Пчелице, обућар (СБ, МКВ, 1881, 76).


71

Ђорђевић. Тодор Ђорђевић (1832-1907), из Коњуха, абаџија и трговац (СБ, МКУ, 1907, 123), синови Влада (1878-1956), сапунџија, Милан (1887-1979), професор.

Милан Ђорђевић, говорио је немачки, француски, енглески, служио се руским језиком. Преводио с француског. Стручни сарадник за тумачење израза из хемије, физике и других наука (Слободан Симоновић,

Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 119). Арсенијевић. Милан Арсенијевић (1863-?), из Краљева, трговац

(СБ, МКВ, 1886, 41), оженио се 1886. године богатом девојком из Трстеника, рођаком Филипа Јовановића Ере и у мираз добио 16.000 динара. Имао је помодно-мануфактурну трговину конфекционог и галантеријског еспапа у Крушевцу. Над његовим имањем је отворен стецишни поступак због презадужености 1887. године. После тога отвара трговинску радњу у Београду Милан Арсенијевић и Компанија у којој продаје на велико хут-пак хартију за завијање робе у лепим бојама и сликама, канцеларијску хартију, трговачка писма, књиге трговачке, и огроман избор канцеларијског материјала. Био је председник општине крушевачке и народни посланик. Власник је и уредник првих крушевачких новина Глас из Крушевца (1890-1891), које су излазиле сваког четвртка, потом недељом, а по потреби и чешће (Слободан

Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 76). Због финасијског банкрота побегао је из земље 1904. године.

Влада Ђорђевић Милан Арсенијевић

Петровић. Милосав Петровић Бачинац (1839-1926), из Бачине,

трговац, (СБ, МКУ, 1926, 44), син Обрен (1879-1901), трговац (НС). Кузмановић. Наум Кузмановић (1848-1934), из Гопеша битољ-

ског, трговац извозник (НС). Миловановић. Мијушко Миловановић (1842-1902), из Божурев-

ца, соларски трговац (СБ, МКУ, 1902, 257), велики увозник соли, председник општине, ожењен Персидом, унуком Чолак Анте Симоно-вића, са којом је имао три ћерке.

Дебељаковић. Нићифор Дебељаковић (1847-1911), из Доњег Ступња, опанчар, његови синови Богомир (1890-1916), опанчар, и Ради-воје (1899-1926), опанчар, узели презиме Ђорђевић по деди Ђорђу (НС).


72

Симић. Радисав Симић (1839-1906), из Сикирице, велетрговац у Параћину, народни посланик, имао синове Славка, Аврама и Саву и ћерку удату за Живка Вукојичића. Славко Симић, управник Расадника у Крушевцу, његов син Бранислав (1903-1978), студирао фармацију у Грацу, али је није завршио. У Крушевцу држао Дрогерију Леди коју је продао Степану Перићу (Слободан Симоновић, Енцикопедија Крушевца и

околине, стр. 297, 298). Вељић. Милан Ж. Вељић (1848-1910), из Поточца, учитељ (НС).

Славко Симић Милан Ж. Вељић

Кара Антоновић. Никола Кара Антоновић (1841-1884), из Ска-

дра, барутџија (СБ, МКУ, 1884, 132), син Петар Николић, барутџија, имао Филипа (1882-?).

Кара Антоновић. Филип Кара Антоновић (1850-?), из Скадра, барутџија.

Тасић. Коста Д. Тасић (1848-1920), из Прилепа, казанџија, синови Димитрије (1888-1913), Божидар (1892-1914) и Никола (1896-1914) (НС).

Николић. Хаџи Владо К. Николић (1892-1976), казанџија, пинтер и винарски трговац, оженио ћерку Косте Д. Тасића (НС).

Никола Тасић Милан Брзаковић

Брзаковић. Аврам Брзаковић (1844-1914), из Сухотна, трговац (СБ, МКВ, 1894, 39), дошао из Параћина, синови Божидар (1872-1915), трговац, и Милан (1877-1915), трговац.


73

Милосављевић. Сретен Милосављевић (1848-1893), из округа ужичког, шустер, отворио радњу 10. марта 1877. године (Српске Новине,

18. март 1877, стр. 4). Поповић. Јован Поповић (1858-1923), из Александровца, свеш-

теник, син Сава (1882-1940) (НС). Васић. Маринко Васић (1849-1937), из Бачине, бојаџија (СБ, МКВ,

1881, 113). Он је 1873. године отворио бојаџијско-бакалско-шпекулативну радњу у Крушевцу. Имао ћерку удату за Панту Миловановића (1862-1914), мајора (НС). Услед његове болести предао је 16. јула 1906. године своју дугогодишњу радњу свом раднику Милану П. Глишићу, из Обрежа (Српске Новине, 28. јул 1906, стр. 4).

Маринко Васић Панта Миловановић

Јаковљевић. Стојадин Јаковљевић (1855-1905), из Паруновца,

абаџија, са Тодосијем Р. Миленковићем водио ортачку абаџијску радњу од 24. новембра 1892. године до 19. октобра 1893. године када су се разортачили и од тада воде сопствене радње (Српске Новине, 30. октобар

1893, стр. 6). Илић. Антоније Илић (1838-1876), из Обреновца, трговац (СБ,

МКУ, 1876, 344). Петковић. Ђорђе Петковић (1874-1934), из Лесковца, казанџија

(СБ, МКУ, 1934, 81). Стевановић. Сава Стевановић (1850-1928), из Кршања код

Ужица (СЂ, МКУ, 1928, 128), државни чиновник, срески начелник у Шапцу, Александровцу, и другим местима, синови Живојин, ђенерал, и Душан (1898-1957), свештеник, звани Поп Олуја (НС).

Сава Стевановић Душан Стевановић


74

Јанић. Радуле Јанић (1848-1932), из Куршум-лије, шпекулант, његови синови Душан (1888-1967), инспектор министраства пошта, Добривоје (1897-1942), поштар, Лазар (1909-1992), завршио војну академију (НС).

Радојевић. Новица Радојевић (1852-1921), обућар (СБ, МКУ, 1921, 196).

Радојевић. Љубомир Радојевић (1854-1922), обућар (СБ, МКУ, 1922, 25), син Драгомир (1886-1950), обућар (НС).

Драгомир Радојевић

Поповић. Димитрије Поповић (1844-1885), из Ниша, јорганџија

(СБ, МКУ, 1885, 141). Мијаиловић. Прокопије Мијаиловић (1850-1881), из Лесковца,

дуванџија (СБ, МКУ, 1881, 121). Илић. Младен Илић (1856-?), из Студенице, колар (СБ, МКВ, 1882,

91). Радуловић. Спасоје Радуловић (1860-?), из Прњавора, трговац

(СБ, МКВ, 1883, 6). Симић. Андреја Симић (1853-?), из Црнућа, шлосер (СБ, МКВ,

1883, 9). Марковић. Трајко Марковић (1861-?), из Угљарева, пинтер (СБ,

МКВ, 1883, 27). Марјановић. Милош Марјановић (1852-?), из Бошњана,

дућанџија (СБ, МКВ, 1883, 36). Николић. Вучко Николић (1845-?), из Јагодине, трговац (СБ,

МКВ, 1883, 74). Стојановић. Никола Стојановић (1854-?), из Параћина, терзија

(СБ, МКВ, 1883, 65). Живковић. Драгутин Живковић (1854-?), из Божуревца, трговац

(СБ, МКВ, 1883, 89). Николић. Михајло Николић (1858-?), из Прокупља, шустер (СБ,

МКВ, 1884, 14). Антонијевић. Милан Антонијевић (1856-?), из Варварина,

трговац (СБ, МКВ, 1884, 31). Ћирић. Светозар Ћирић (1859-?), из Бачине, трговац (СБ, МКВ,

1884, 115). Глигоријевић. Петар Глигоријевић (1860-?), из Парамуна у

Бугарској, колар. Протић. Таса С. Протић (1855-?), брат Милоша Протића, трго-

вац, оженио ћерку Мате Стаменковића, и имао сина Светолика (1880-?). Протић. Тодор М. Протић (1838-1920), унук проте Стојана из

Варварина (Милојев син), абаџија. Арсенијевић. Филип Арсенијевић (1855-1890), дуванџија, писар

општински (СБ, МКВ, 1884, 79).


75

Кедровић. Драгослав Кедровић (1840-1907), рођен у Угровцу у Мађарској, отворио је 1868. године прву апотеку у Крушевцу. Апотека се налазила првих шест година у локалу Вучка Јаћовића код високе тополе затим у згради Илинкића на углу Косанчићеве и Душанове улице.

“Новооснована апотека код Св. Јована у Крушевцу, пошто је ко-мисијом, коју је г. министар унутрашњих послова одредио, прегледана, отпочела је рад 1. фебруара 1869. године у локалу Вучка Јаћовића код високе тополе” (Српске Новине, 13. фебруар 1869, стр. 8). Његов син Душан Кедровић (1879-1964), апотекар, наставио је да ради у очевој апотеци.

Драгослав Кедровић Душан Кедровић

Апотека Кедровић у згради Илинкића

Краљевачки. Петар Краљевачки (1800-1876) (СБ, МКУ, 1876, 343). Краљевачки. Милош Краљевачки (1833-1880), из Новог Сада,

правозаступник у Крушевцу (СБ, МКВ, 1880, 326). Његова супруга Ана је 5. новембра 1877. отворила шпекулантску радњу у Крушевцу (Српске

Новине, 12. новембар 1877, стр. 4). Негде су уписивани и као Жарковић. У њиховој кући једно време је основна школа.

Краљевачки. Ђура Краљевачки (1854-1903).


76

Стевановић. Милен Стевановић (1856-?), из Маскара, бакалин (СБ, МКВ, 1886, 67).

Стевановић. Сава Стевановић (1864-?), из Великог Градишта, обућар (СБ, МКВ 1888, 60).

Јовановић. Антанасије Јовановић, из Варварина, трговац, син Димитрије (1862-?), трговац. Димитријеви синови Живојин (1900-?), агент сингерових машина – трговачки путник, Божидар и Миодраг (НС).

Живојин Јовановић Божидар Јовановић Миодраг Јовановић

Дугалић. Недељко Дугалић (1834-?), абаџија, трговац, отворио је

абаџијску радњу са ортацима Миланом Марићем и Алексијом, женом Милана Јовановића, абаџије, 14. новембра 1869. године (Српске Новине, 2.

септембар 1871, стр. 5). Ова ортачка радња престала је о Ђурђеву дану 1873. године, тако да је сва радња са примањем и давањем прешла на Алексију, жену Милана Јовановића. Недељков син Милан (1869-?).

Миљковић. Јанићије Миљковић, трговац, 1879. године отворио је терзијску радњу.

Марковић. Стојан Марковић – Стамболић, мумџија, поред своје досадање мумџијске радње у Крушевцу отворио је 8. јануара 1870. године још један дућан у коме ће се дуванџијска и шећерџијска радња упражњавати (Српске Новине, 24. јануар 1870, стр. 4). У радњи ће радити његов брат Петар Јовановић. Стојан је 30. септембра 1875. године узео 100 дуката цесарских од Милана Кордића, да отвори сапунџијско-шпекулативну радњу.

Стојановић. Сима Стојановић (1818-1876), терзија, син Милоје (1844-1877), терзија, звани Коста Чауш, није се женио. Сима је 1870. отерао од куће Милоја јер се одао пијанству и раскалашном животу.

Вучковић. Миленко Вучковић, лончар, 1870, имао фирму коју је наследио Никола Савић, радник у истој.

Ђорђевић. Михајило Ђорђевић, угоститељ, спремио је Народну гостионицу са свим потребама и добром послугом а ценом умереном, и дао на оглас путницима 10. јуна 1875. године (Српске Новине, 21. јун 1875,

стр. 4). Јовичић. Лазар Јовичић и Стеван Вуловић, држали су бакалско-

трговачку радњу од 18. априла 1884. године а 15. априла 1885. су се разортачили.


77

Кожетинац. Аксентије П. Кожетинац (1840-1910), из Врњачке Бање, трговац, пошто је још један у Крушевцу са истим именом и прези-меном, Аксентије Поповић, решио је од 27. новембра 1867. године да дода себи Кожетинац. Он има у Крушевцу једну трговинску радњу ортачку с Арсенијем Петровићем а 3. септембра 1872. године отворили су још једну мумџијско-бакалску и шпекулативну радњу (Српске Новине,

26. септембар 1872, стр. 8). Аксентије П. Кожетинац је поред ових 26. маја 1877. године отворио у Брусу једну ситничарницу у којој ради Павле Шовић из Бруса (Српске Новине, 31. мај 1877, стр. 4). Од 1889. надзорник је Врњачке Бање. Имао Светолика, Косту, Хранислава и Бранислава.

Милосављевић. Глигорије Милосављевић (1844-1880), из Зало-говца, пинтер (СБ, МКУ, 1880, 18).

Радовић. Мирко Радовић (1836-1911), месар, синови Милан (1878-1907), Милорад (1880-1908) и Миодраг (1894-1959), месар.

Младеновић. Младен Илић (1841-?), бакалин, његов син Љубо-мир Младеновић (1877-1955), ветеринар. Студије завршио у Дрездену, докторирао у Лајпцигу. Идејни творац Ветеринарског факултета у Београду (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 281).

Љубомир Младеновић Миодраг Радовић

Миловановић. Филип Миловановић, бакалин, његова супруга

Анка 1872. године отворила шпекулативну радњу. Милисављевић. Мијат Милисављевић (1851-1908), из Медвеђе,

трговац, син Милош (1882-1946), трговац, Милан, гвожђарски трговац. Цакић. Михајло Цакић (1845-1940), из Лесковца, трговац (СБ,

МКВ, 1881, 30), син Стојан (1886-1958), инспектор железница, Љубомир (1889-1966), трговац (НС).

Стојан Цакић Љубомир Цакић


78

Тасић. Ђорђе Тасић (1843-?), бакалин, и Тома Поповић, бакалин, отворили су 20. јуна 1877. заједничку бакалско-шећерџијску радњу (Српске Новине, 30. јун 1877, стр. 6), а 2. августа 1878. године се разортачили.

Поповић. Тома Поповић (1853-?), трговац, члан је депутације која је ишла да поздрави краља Александра Обреновића 1893. године.

Аранђеловић. Михаило Аранђеловић, из Паруновца, баштован, син Стојан (1903-1956), обућар (НС).

Тома Поповић Стојан Аранђеловић

Петронијевић. Аврам Петронијевић (1840-1880), из Бошњана,

бојаџија (СБ, МКУ, 1880, 65). Милосављевић. Љубомир Милосављевић, дуванџија, отворио

радњу 27. августа 1873. године (Српске Новине, 3. септембар 1873, стр. 4). Николајевић. Хаџи Николајевићи, браћа, бакали, имали су

радњу у главној улици 1873. године. Николић. Владимир Николић (1879-1916), поткивач, синови

Миодраг (1906-1943), свештеник, и Василије (1908-1978) (НС). Стефановић. Филип Стефановић Ђаковац (1802-1882), из Ђако-

вице, барутџија, трговац (СБ, МКУ, 1882, 131), његов син Анта Стефановић Пачкиш (1862-1942), познати трговац житарицама. Он је са Стојадином Јовановићем водио ортачку трговачку радњу до 30. новембра 1883. када су се разортачили и воде своје сопствене радње (Српске Новине, 10. јануар

1884, стр. 4). Дуго година је председник општине и упамћен је по великој бризи за јавни ред и чистоћу града. Синови Синиша Стефановић (1889-1968), трговац, био је такође председник крушевачке општине и бански већник; Миодраг (1891-1918); Витомир, правник; Љубодраг (1895-1942), фармацеут; Драган (1904-1974), трговац.

Анта Стефановић Синиша Стефановић


79

Кордић. Милан Кордић (1837-1883), из Каоника, трговац и механџија, његови синови Божидар (1862-1888), трговац, и Михајло (1876-1937), кафеџија, Михаилов Драгослав (1901-?), правник.

Кордић. Милета Кордић (1839-1891), трговац, народни посланик, син Стојан (1887-1966), бравар (СЂ, МКВ, 1925, 59).

Кордић. Милорад Кордић (1850-1917), из Каоника, трговац, његови синови су Јован (1878-1939), Светозар (1880-?) и Тома (1884-?). Јован је хотелијер, држао хотел Београд (НС).

Стојан Кордић Јован Кордић

Хотел Београд сасвим десно

Пајовић. Јевта Пајовић, терзија и бакалин, од 13. децембра 1877.

године води терзијско-бакалску радњу под фирмом Димитрија Остојића, а тада је прешла на име његове жене Магдалене Пајовић (Српске Новине,

18. мај 1879, стр. 4). Мијаиловић. Милован Мијаиловић (1839-1879), пушкар, поред

пушкарске отворио и обућарску радњу 24. октобра 1878, у којој је запос-лио Штерију Жишића, папуџију (Српске Новине, 7. новембар 1878, стр. 4).

Цветковић. Аранђел Цветковић, абаџија, од 30. новембра 1880, очеву радњу води на своје име (Српске Новине, 11. децембар 1880, стр. 4).


80

Симић. Павле Симић (1840-1915), из Крагујевца, сарач (СЂ, МКУ,

1915, 363), имао радњу од 1872. године, а од 1882. године поред ње отворио и чаругџиско-опанчарску радњу. Синови Андреја (1866-1904), сарач, и Јоца (1870-1923), адвокат, није се женио (НС).

Радосављевић. Милун Радосављевић, трговац, члан депутације која је ишла 1893. године да поздрави краља Александра Обреновића.

Јоца Симић Милун Радосављевић Ђорђе Маринковић

Маринковић. Ђорђе Маринковић (1863-1935), из Београда, гвож-

ђарски трговац, члан Главне контроле, оженио Персиду (1872-?), ћерку Михаила Јанковића, барутџије овдашњег (СБ, МКВ, 1891, 19). Његови синови су Драгутин (?-1914), пешадијски поручник, Милан (?-1914), умро у ропству у Аустрији, Чедомир и Радомир.

Радовановић. Милун Радовановић (1840-1880), из Мачковца, трговац (СБ, МКУ, 1880, 98).

Јаношевић. Светозар Јаношевић (1859-1909), из Смедерева, новинар.

Ђорђевић. Павле К. Ђорђевић, папуџија, од раније има радњу. Никола К. Ђорђевић, папуџија, од

1879. водио радњу под фирмом брата Павла (Српске Новине, 25. април 1879, стр. 6).

Бабић. Хаџи Владимир Бабић, државни пушкар, синови Божидар (1878-?), Богдан (1884-?).

Лепенац. Милан Лепенац (1856-1914), из Велике Дренове, трговац, његов син Божидар (1885-1910), подинжењер, и Миодраг (1896-1912), гиманзиста.

Божидар и Миодраг Лепенац

Паруновац. Милан Ђорђевић (1838-1902), из Паруновца, трго-

вац (СБ, МКУ, 1902, 18), синови Милојко М. Паруновац (1863-?), трговац, Михаило М. Паруновац (1864-1943), трговац.

Михаилов син Миодраг (1898-1974), правник. Ђорђевић. Ђорђе Н. Ђорђевић, обућар, отворио бакалско-

шећерџијско-шпекулативну радњу 18. децембра 1881. године (Српске

Новине, 29. децембар 1881, стр. 4).


81

Станисављевић. Димитрије Станисављевић (1830-1872), терзија и трговац, син Станоје (1855-1920), столар (СЂ, МКУ, 1920, 72).

Младен Станисављевић, дуванџија, поред дуванџијске радње коју је водио од пре неколико година, од 1881. године отворио је и шпекулативну радњу.

Станисављевић. Светозар Станисављевић (1870-?), из Милутов-ца, трговац, син Тихомир (1899-1952).

Станисављевић. Љубомир Станисављевић (1862-1945), из Ми-лутовца, трговац, синови Светолик (1887-1915), порезник, Миодраг (1895-1948), капетан, др Војислав (1899-1948), лекар, Радослав (1904-1946), новинар (НС), познат као Рака Милутовац, није жењен. Поред новинарства Рака се бавио политиком и посебно се истицао као спорстки радник, водио је ФК Обилић, делегат је Нишког подсавеза и Југословенског ногометног савеза.

Љубомир Станисављевић Др Воја Станисављевић Рака Милутовац Влаић. Павле Влаић (1829-1873), из Кобиља, пиљар (СБ, МКУ,

1873, 211), његов син Ђорђе (1855-1919), касапин, трговац. Малаћевић. Александар Малаћевић (1859-1911), из Београда,

штампар је у Крушевцу од 1880. године. Александар Малаћевић и Ђорђе Будимовић дошли су из Београда заједно где воде Штампарско-књижарску радњу као филијалу Задруге штампарских радника из Београда. Штампарско-књижарска радња у Крушевцу од 15. новембра 1886. године, уз сагласност Задруге штампарских радника из Београда, коју је потписао њен председник Светозар Николић, прешла је на Малаћевића и Будимовића коју од тада воде ортачки (Српске Новине, 15.

април 1887, стр. 6). Штампарска књижарска радња вођена на овдашњој пијаци у Крушевцу под фирмом А. Малаћевић и Ђ. Будимовић, престала је да постоји 30. јула 1899. године када је из ње иступио Ђорђе Будимовић а радња је прешла на Александра Малаћевића. Александар се оженио 1889. године Ангелином (1862-1920), из Кожетина, ћерком Јосифа Петровића, свештеника у Трнавцима (СБ, МКВ, 1889, 4). После смрти мужа Ангелина води штампарску радњу на своје име.

Ангелина А. Малаћевић, књижар из Крушевца. У вароши Крушевцу отворила сам трговачку радњу–књижарску

коју ћу водити под својим именом: Ангелина А. Малаћевићка.


82

Фирму ћу сама пуноважно потписивати и задуживати. Ово јављам на основу $ 5 и 6 трг. закона. 24. август 1912. године.

Да је Ангелина удова Малаћевић овд. Књижар, овај поднети оглас као и потпис на истом у свему за свој признала, крушевачки првостепени суд тврди. Такса је плаћена.

Бр. 37640, 6. септембар 1912, у Крушевцу, судија Т. Б. Богдано-вић (Српске Новине, 10. октобар 1912, стр. 4).

Ђорђе Будимовић Милутин Буд. Страхиња Буд. Властимир Буд. Будимовић. Ђорђе Будимовић (1859-1923), из Београда,

штампар је у Крушевцу од 1880. године када је са Александаром Малаћевићем дошао где воде Штампарско-књижарску радњу као филијалу Задруге штампарских радника из Београда. Штампарско-књижарска радња у Крушевцу од 15. новембра 1886. године, уз сагласност Задруге штампарских радника из Београда, коју је потписао њен председник Светозар Николић, прешла је на Малаћевића и Будимовића коју је од тада воде ортачки. Штампарска-књижарска радња вођена на овдашњој пијаци у Крушевцу под фирмом А. Малаћевић и Ђ. Будимовић, престала је да постоји 30. јула 1899. године када је из ње иступио Ђорђе Будимовић а радња је прешла на Александра Малаћевића. Ђорђе Будимовић је 3. августа 1899. године отворио сопствену штампарско-књижарску радњу код Споменика, а касније другу књижару у Крушевцу у Главној улици (Српске Новине, 20.

август 1899, стр. 6). После смрти Ђорђа Будимовића књижари су његови синови Милутин (1896-1979) и Страхиња (1900-1975), а Момчило (1892-1915) је умро током рата. Ђорђев најстарији син Властимир (1886-1934) после рата постао је чиновник Министарства просвете. Као секретар Министарства, он је упућен у Државну штампарију, где је 1922. године постављен за помоћника управника. Већ 1923. године постављен је за управника Државне штампарије где је остао до своје смрти 2. новембра 1934. године (Политика, 5. новембар 1934, стр. 6).

Танасијевић. Јелисавета удова Петра Танасијевића, отворила 20. јуна 1883, пинтерску радњу у коју је узела Трајка Марковића, пинтера (Српске Новине, 15. јул 1883, стр. 6).

Мишковић. Фердинанд Мишковић (1841-1876), из Аустрије, кломфер.


83

Кркић. Јован Кркић (1821-1881), из Ћићевца, трговац (СБ, МКУ,

1881, 134), његов син Никола Јовановић (1858-?), трговац (СБ, МКВ, 1881,

38), у Крушевац су дошли из Параћина. Јован је одобрио и пасош извадио за свог малолетног сина Николу Јовановића, 30. септембра 1875. године, да може како по унутрашњости Србије тако и по страним државама ради провода ићи и бавити се онамо колико је жеља његова (Српске Новине, 8. октобар 1875, стр. 6).

Милошевић. Петар Милошевић (1851-1902), и брат Богдан (1851-1904), из Црне Горе, дуванџије, имају дуванџијску радњу Код Херцеговца, а 30. јуна 1883. године отворили су још једну шпекулативно-бакалску радњу (Српске Новине, 14. август 1883, стр. 4). После смрти Петра радња се води само на Богдана Милошевића од 26. новембра 1903. године (Српске Новине, 30. јануар 1904, стр. 4), Богданов син Бранко, трговац.

Благојевић. Милутин Благојевић (1858-1915), из Мудраковца, трговац, синови Александар (?-1915), Миодраг (1901-1972), Драгиша (1904-?), опанчар, и Михаило (1909-1968), месар (НС).

Марковић. Спасоје Марковић, из Ибзенице, отворио бојаџијску радњу 19. октобра 1881. године у којој је деловођа Милутин Нешић, бојаџија овдашњи.

Савић. Стојадин Савић Смедеревац, из Смедерева, трговац, поред трговачке радње од 1. маја 1883, отворио и абаџијску радњу (Српске Новине, 10. мај 1883, стр. 6).

Сироватка. Карло Сироватка (?-1901), из Панчева, кломфер (СБ,

МКУ, 1901, 93), пореклом Чех. Карлови синови су Симеон (1864-1915), пинтер, Драгутин (1870-1931), шустер, и Филип (1873-1943), шустер (НС).

Породица Сироватка пре Првог светског рата


84

Митић. Владимир Митић (1836-1875), из Љутовнице, трговац (СБ, МКУ, 1875, 301), Владимиров син Милан (1871-?), кафеџија.

Мишић. Сава Мишић, трговац, и Јован Каштаварац, дуванџија, отворили су 20. августа 1883. године трговачко-мануфактурну радњу (Српске Новине, 27. август 1883, стр. 4).

Каштаварац. Јован Каштаварац (1850-?), из Каштавара код Лесковца, дуванџија.

Вељковић. Матеја Вељковић (1856-1925), из Дедине, трговац (СБ, МКУ, 1925, 70), синови Драгутин (1889-1981), трговац, Милутин (1891-1981), адвокат (НС).

Драгутин Вељковић Милутин Вељковић

Ђорђевић. Јевта Ђорђевић (1831-1911), из Пећи, терзија (СБ,

МКУ, 1911, 74), син Спасоје (1861-1921), терзија. Од старине су смарлам-џије. Спасојеви су Миливоје (1902-1922), Момчило и Станисав (НС).

Ђековић. Анта Ђековић (1848-?), из Јошаничке Бање, трговац (СБ, МКВ, 1883, 4), и Љубомир Николић, трговац, купили су кафеџијско-шпекулативну радњу од Тасе Николића 18. новембра 1881. године (Српске Новине, 31. новембар 1881, стр. 4). Од 30. августа 1883. године Анта Ђековић води самостално трговачку радњу пошто се разортачио са Љубомиром Николићем.

Голубовић. Видан Голубовић (1841-1900), поткивач, син Мијајло (1871-1949), поткивач. Мијајлов син Илија (1907-1944), поткивач, и кћер удата за Миладина Раденковића (1875-1915) (НС).

Мутавџић. Јован Мутавџић (1836-1903), из Тоболца, ковач (СБ,

МКУ, 1903, 57). Мијушковић. Андреја Мијушковић (?-1894), кафеџија, синови

Стојан (1877-?) кафеџија, и Живко (1883-?), кафеџија (НС). Козарац. Апостол Козарац (1861-1901), из Приштине, трговац

(СБ, МКУ, 1901, 221). Ђорђевић. Љубомир Ђорђевић (1871-1931), из Голубоваца,

трговац (СБ, МКУ, 1931, 12), син Чедомир (1902-1961), трговац (НС). Стајковић. Илија Стајковић (1864-1914), синови Драгутин

(1898-1914) и Милан (1903-?) (НС). Стошић. Радован Стошић (1835-1931), синови Благоје (1870-

1890), Радосав (?-1915), погинуо у рату, и Ђорђе (1882-1970) (НС).


85

Моравац. Илија Стојановић, из Кормана, синови Милош и Милан. Милош И. Моравац (1837-?), трговац, поред бакалске трговачке

радње коју одавно води у Крушевцу, отворио је још једну бакалску трговину и сваковрсну шпекулативну радњу 12. августа 1886. године (Српске Новине, 24. новембар 1886, стр. 4). Синови Сава М. Илић Моравац (1876-1923), бакалин, Милан М. Моравац (1885-1965), трговац.

Милан И. Моравац (1845-1935), трговац, његови синови Божидар (1890-1913), Драгољуб (1892-1914).

Михајловић. Светозар Михајловић (1852-1931), из Лазарице, трговац, његови синови Живко (1880-?), трговац, отац му предао радњу 28. августа 1907. године (Српске Новине, 5. септембар 1907, стр. 4), Жика (1882-1949), трговац, држи добро опремљену продавницу конфекције, али је у њој постојао и један штанд где су купци могли да пазаре и музичке инструменте, и Влајко (1896-1980). Познати су по томе што су додали себи уз име назив Лазарица (НС).

Милан М. Моравац Жика Лазарица Милутин Милосављевић

Милосављевић. Јевта Милосављевић (1845-1927), из Церове,

трговац, бојаџија (СБ, МКУ, 1927, 53), синови Живојин (1882-1918), кафеџија, и Милутин (1889-1965), трговац.

Бошковић. Драгутин Бошковић (1843-1931), синови Драгољуб (1893-1937), бравар, и Радомир (1913-1962) (НС).

Стојановић. Димитрије Стојановић (1853-1913), кројач, његов син је др Аранђел, лекар (НС).

Николић. Миљко Николић (1830-1920), синови Живко (1881-1926) и Милош (1890-1931) (НС).

Тодоровић. Димитрије Тодоровић (1829-1899), из Лесковца, ужар (СБ, МКУ, 1899, 235). Брат Станко Тодоровић (1824-1899), ужар.

Величковић. Димитрије С. Величковић (1835-1922), из Јагодине, чиновник, синови Милан (1874-1945), и Драшко (1885-1939) (НС).

Јовановић. Иван Јовановић (1835-1902), из Страгара, абаџија (СБ, МКУ, 1902, 19).

Николић. Василије Николић (1845-1899), из Оџака, трговац (СБ,

МКУ, 1899, 188). Михајловић. Тома Михајловић, трговац, син Драгослав (1902-

1919), ћерка Деса, удата за Милана Ђорђевића Топузлију, хотелијера (НС).


86

Начић. Јордан Начић (1848-1900), из Битоља, земичкар (СБ, МКУ,

1900, 340), синови Владимир (1875-1889), шегрт, и Алекса (1880-1900), земичкар.

Марковић. Јован Марковић (1846-?), из Оџака, кафеџија (СБ,

МКВ, 1882, 108), син Миладин (1888-1984) (НС). Радовановић. Јовица Радовановић (1876-1931), синови Божидар

(1914-1941), официр, и Димитрије (1921-1989), протојереј (НС). Марковић. Стеван Марковић (1858-1935), месар, син Љубиша

(1893-1915), студент права, погинуо у Лешници колубарској (НС).

Јован Марковић Божидар Радовановић Љубиша Марковић

Михаиловић. Коста С. Михаиловић (1852-1879), трговац,

отворио је 16. новембра 1871. године ортачку трговачко-галантеријску радњу са Спиром Димитријевићем. Они су се 7. јуна 1873. године разортачили и од тада радња је прешла на Косту С. Михаиловића (Српске

Новине, 12. јун 1873, стр. 4). Илић. Јова Илић (1866-1909), синови Драгутин (1891-1910) и

Милутин (1893-1976) (НС). Живковић. Стојан Живковић (?-1900), из Врања, везир – сарач

(СБ, МКУ, 1900, 109). Манић. Божидар Манић (1870-1918), воскар, син Светислав

(1903-1989), воскар (НС). Пешић. Светислав Пешић (1876-1933), син Милорад (1907-1968),

пилот (НС). Стоиљковић. Димитрије Стоиљковић (1821-1911), из Лесковца,

ужар (СБ, МКУ, 1911, 21). Михајловић. Аксентије Михајловић (1835-1920), из Кознице,

пиљар (СБ, МКУ, 1920, 84). Цветковић. Недељко Цветковић (1844-1909), из Призрена,

берберин (СБ, МКУ, 1909, 133). Димитријевић. Аврам Димитријевић (1847-1917), из Блажева,

ножар (СБ, МКУ, 1917, 15). Јовановић. Стеван Јовановић (1852-1910), из Црне Горе, трговац

вунарски (СБ, МКУ, 1910, 17). Ђорђевић. Михајло Ђорђевић (1863-1927), из Лесковца, трговац

ракиџијски (СБ, МКУ, 1927, 85).


87

Гавриловић. Тодосије Гавриловић (1834-1902), из Маскара, ка-феџија, трговац (СБ, МКУ, 1902, 146), син Светислав (1861-1908), трговац. Светислављеви синови су Драгослав (1881-1924), трговац, Драгомир (1882-1950), кафеџија, Добросав Мангец (1884-1971), механџија, и Сава (1900-1967) (НС).

Ивановић. Јован Ивановић Калезић (1850-1915), синови Петар (1883-1915) и Душан (1896-1948) (НС).

Добросав Гавриловић Душан Ивановић Лазар Голубовић Голубовић. Лазар Голубовић (1878-1933), из Соко Бање, пекар

(СЂ, МКУ, 1933, 207). Голубовић. Драгољуб Голубовић (1875-1937), из Соко Бање,

столар (СБ, МКУ, 1937, 58). Вишек. Др Стеван Вишек (1869-1944), из Београда, лекар, његов

син др Драгутин Вишек (1896-1941), рођен у Трстенику, хирург (НС). Васиљевић. Василије Васиљевић (1852-1917), из Крагујевца,

мајор, син Драгослав Фига (1895-1929), сликар, професор (НС). Др Стеван Вишек Др Драгутин Вишек Фига Васиљевић

Петковић. Тома Петковић (1839-1877), из Дренове, трговац (СБ,

МКУ, 1877, 531). Прерадовић. Александар Прерадовић (1833-1886), из Бечеја,

шнајдер (СБ, МКУ, 1886, 261). Петровић. Михаило Петровић, пинтер, отворио радњу 10.

фебруара 1883. године. Јанковић. Атанасије Јанковић (1848-1916), трговац, синови

Петар, кафеџија, Милорад, поштар (НС).


88

Марковић. Миладин Марковић Марић (1849-1925), из Коњуха, трговац (СБ, МКУ, 1925, 47).

Вељковић. Јанићије Вељковић (1873-1946), председник суда, син Радмило (1908-1994), правник (НС).

Сандић. Владимир Сандић (1875-1947), из Гавеза, пекар, синови др Драгослав (1902-1940), лекар, Светолик (1906-1940) (НС) и Радослав (1914-1995), стоматолог, песник, приповедач, романсијер (Слободан

Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 390). Влада Сандић Др Драгослав Сандић Светолик Сандић

Раденковић. Петар Раденковић (1847-1915), терзија, трговац,

имао мануфактурно-мешовиту и шпекулативну радњу дуже време, синови Раденко (1887-1949), лимар, Радомир (1890-1912), калфа.

Гмитровић. Стеван Гмитровић (1849-1936), из Лесковца, шећерџија (СБ, МКУ, 1936, 27).

Спировић. Сотир Спировић (1852-1936), из Битоља, туцач кафе (СБ, МКУ, 1936, 37).

Станојевић. Анђелко Станојевић (1858-1934), из Соко Бање, барутџија (СЂ, МКУ, 1934, 107).

Петровић. Тома Петровић (1854-1939), из Ломнице, пинтер (СБ,

МКУ, 1939, 60). Симић. Живадин Симић, ковач, син Сретен (1883-?), ковач (СБ,

МКВ, 1905, 11). Милосављевић. Лазар Милосављевић, столар, син Обрад (1883-

?), столар (СБ, МКВ, 1904, 68). Божиновић. Лука Божиновић, сарач, син Стеван (1888-?), сарач

(СБ, МКВ, 1907, 74). Благојевић. Јанићије Благојевић (1858-1905), из Врања,

начелник среза расинског, благајник окружног начелства, син Предраг (1882-1914), поручник (СБ, МКВ, 1908, 18), погинуо код Црне Баре у Подрињу (НС).

Маркл. Рудоф Маркл, лимар, син Драгослав (1884-?), лимар (СБ,

МКВ, 1919, 58). Милошевић. Љубомир Милошевић, трговац, син Боривоје

(1875-?), поштар (СБ, МКВ, 1910, 30). Петковић. Јован Петковић (1860-?), из Лесковца, колар.


89

Николић. Љубомир Николић, трговац, синови Душан (1883-?), трговац (СБ, МКВ, 1906, 33), Добривоје (1892-?), лимар (СБ, МКВ, 1923, 1).

Стефановић. Стоша Стефановић (1842-1925), имао ћерку удату за Михаила Поповића (1884-1957), из Гњилана (НС).

Крстић. Јован Крстић, из Алексинца, пекар, син Војислав (1878-1944), пекар (СБ, МКУ, 1944, 152).

Ђорђевић. Добросав Ђорђевић (1845-1923), из Мрмоша, поруч-ник, његови синови Чедомир (1890-1912) и Бранко (1897-1976), адвокат (СЂ, МКВ, 1936, 24).

Стоша Стефановић Војислав Крстић Добросав Ђорђевић

Милосављевић. Ђорђе Милосављевић (1843-1892), из Медвеђе,

шпедитер (СБ, МКУ, 1892, 279). Јелић. Урош Јелић (1843-1893), из Старог Трстеника, ковач (СБ,

МКУ, 1893, 106). Димитријевић. Петар Димитријевић (1847-1893), из Македоније,

зидар (СБ, МКУ, 1893, 233). Костић. Јеврем Костић (1843-1893), из Крагујевца, јорганџија

(СБ, МКУ, 1893, 370). Вукомановић. Андрија Вукомановић (1841-1894), из Чачка,

бојаџија (СБ, МКУ, 1894, 21). Петровић. Васа Петровић (1844-1894), из Врњаца, ковач (СБ,

МКУ, 1894, 76). Здравковић. Петар Здравковић (1845-1890), из Медвеђе, ћурчија

(СБ, МКУ, 1890, 226). Стојковић. Станоје Стојковић (1851-1893), из Маскара, свећар

(СБ, МКУ, 1893, 84), син Миливоје (1886-?), ветеринар (СБ, МКВ, 1911, 29). Симић. Стеван Симић (1842-?), обућар, син Сава С. Симић

(1881-1934), трговац, отац га шаље у Београд где учи занат и похађа трговачку школу, касније је у познатој фирми Митровић и Павловић постао путник (агент) где себи и радњи доноси успех. После је постао самостални трговац и са два ортака отворио у Београду мануфактурну ангро трговину. Био је успешан трговац и помагао Трговачку омладину у Крушевцу.

Сима Симић (1855-?), судија, народни посланик, брат Стеванов.


90

Новаковић. (Мемоари Гојка Козића – део). У Крушевац је 1875. године стигао, тада дечак који има четири године, Новак Петровић из села Ђулићи на Злоречици изнад Андријевице (у протоколу умрлих цркве Св. Ђорђе пише: Новак Новаковић, трговац, из Пећи – СЂ, МКУ,

1936, 103). Новак је завршио у Крушевцу шесторазредну гимназију па се касније запослио као општински деловођа где ради до краја свог радног века. Њега је усвојио крушевачки свештеник Крста Новаковић (1832-1917) такође досељеник из Црне Горе (у протоколу умрлих Цркве св. Ђорђе пише: Крста Новаковић, свештеник, из Бреснице код Звечана – СЂ, МКУ, 1917, 52) па је Новак за себе узео презиме Новаковић. Био је ожењен Љубицом са којом је добио синове Крсту, Јеврема и Косту, који је радио као чиновник у Београду, није се женио, умро у санаторијуму на Озрену 1944. године, и ћерке Смиљу, удата за Димитрија Протића, из Пожаревца, среског начелника у Ражњу и Сврљигу, Ружану, удата за Милана Шантића братанца Алексе Шантића, писца Витезови слободе и других књига, и Зору, неудата. Живео је у породичној кући која се налазила у Косанчићевој улици. Новак је умро 1936. године а његова жена Љубица умрла је 1933. године.

Крста Новаковић Јеврем Новаковић

Крста Новаковић рођен је 1899. године. Основну школу и

гимназију завршио је у Крушевцу а Фармацеутски факултет у Загребу, после чега одлази у Беч где похађа разне курсеве везане за струку и узгред учи немачки језик. Крста Новаковић је, када је завршио факултет, узео обавезу у Загребу код фирме Изис, веледрогерије, да је заступа као путник за Србију, Македонију и Косово и Метохију, путујући из места у место, вршећи закључнице код апотекара и дрогериста. Од 1929. године отворио је апотеку на углу код старе поште преко пута Окружног суда где је стајала фирма: Централна апотека mr ph Крсте Новаковића.

Крста се 1932. године оженио Десанком Благојевић (1909-1985) из Ниша, ћерком богатих родитеља чији отац Сотир је стекао богатство градећи пругу у Нишу. Десанка је завршила малу матуру да би је отац после тога дао на школовање у Француској где учи манире. Крста и Десанка су родили сина Братислава (1933) и ћерку Љубицу (1935).


91

Касније, 1932. године Крста је сазидао нову кућу преко пута Цркве св. Ђорђе у истом дворишту где се налазила стара породична кућа у којој је наставио да живи његов брат Јеврем. Као добар домаћин са осећајем за посао који ради, није ни профит изостао, па је Крста 1938. године направио нову велелепну зграду у којој је била смештена апотека а налазила се преко пута кафане Топ, на углу тадашњих улица Кнеза Милоша, Немањине и Рајићеве. То је била јединствена апотека у Србији по савршеном распореду, да је била милина радити у њој.

Нова апотека Крсте Новаковића преко пута Начелства

Апотека је набављала производе од директних произвођача из

земље и иностранства као што су: Каштел, Кемика, др А. Вандер, дијететични производи, сви у Загребу, мр Ј. Колар у Љубљани, Јелачин и Компанија у Љубљани (све врсте запушача) итд. Што нема у земљи наручивало се у иностранству: препарати Кнол, Бајер, Мерк, Рош итд. Од веледрогерије Мишковића и Компаније из Београда који су добављали како стране тако и домаће лекове, онда од Шепачког из Сиска рибљи зејтин, из Шведске – Норвешке етерична уља и парфем, уља директно од Курта Георга из Немачке или Полака и Шварца из Холандије.

Крста Новаковић је био човек високе интелигенције и друштвене комуникативности, уз то имућан (његова апотека била је најјача у граду). Помагао је друштвене и еснафске организације. Када је основан ФК Цар Лазар, више година био је председник клуба који у прво време игра у саставу: голман Бранислав Поповић – Фирга, бекови Кића Боровић, Бата Весић, халф линија Јанко Штулац, Ђока Нишлија, Ђорђе Кртолица, навала Качаник, Голднер, Чиле Боровић, Стева Кртолица и Фипа Поповић. Крста је заказивао доласке клубова са стране и гостовања, а играло се на игралишту преко пута касарне. Посебно се много ангажовао као председник Занатлијског певачког друштва Обилић (нпр.: организовао турнеју по Војводини). Стизао је и на сеоске саборе,


92

где се хватао у коло са сељацима. То му је све доносило велику популарност и омогућило посланичко место. Отворио је први биоскоп, смештен у хотелу Париз који је власништво браће Љотић и Зојић а води га Милан Топузлија. Кино апарат је купљен у Загребу у фирми Исо-Вајс, одакле је доведен и кинооператор Миливоје Јанжешковић.

За све ове године између два рата Крста је био главна фигура у Крушевцу и без њега се ништа није предузимало нити радило. Он је организовао да се поставе бандере кроз град и уведе улично осветљење, да се замени турска калдрма са коцком у главним улицама, да се изврши експропијација земљишта и околних зграда где је била школа Дојчинова и ту сагради велика гимназија најлепша тада у земљи. Поводом тога на дан ударања камена темељца у Крушевац је довео тадашњег председника владе др Милана Стојадиновића и министра Стошовића родом из Бруса и друге министре и припремио им је гала вечеру у дворишту под ора где је Фирга инсталирао највеће сијалице и поставио као мрежу. Том приликом др Милан Стојадиновић је одвојио 200.000 динара за гимназију, потом је срушена стара општина и угао према гимназији и подигнута нова општинска зграда и Трговачки дом.

Као председник општине Крста је уредио гробље са стазама и ивичњацима, реонирао и засадио дрвеће – тује и тако је било све до 2005. године када су стазе пресвучене новим слојем бетона и асфалта.

Као трезвен и прагматичан политичар, прихватио је и окупацију. Дочекао је Немце на молбу угледних грађана (нпр, апотекара Кедровића и других), јер је била депласирана свака одбрана [краткотрајни сукоб са барикада на расинском мосту капетана Грује Богдановића (1876-1947), брзо је прекинут пред најездом тенкова]. Крста није прихватио герилску борбу, сматрајући да се судбина Србије не решава на Јастрепцу, већ на Волги и у афричкој пустињи. Зато су га нападали и четници и партизани. Следећи своју политику, он је спасавао што се може спасити.

Као председник општине, дочекао је Немце и предао им град 1941. године, у његовој кући становао је крајскомандант (иначе професор универзитета у Фрајбургу), кроз његову кућу су пролазили представници власти ради контакта са крајскомандантом. Када је крајем 1941. године дошао за председника општине банкар Ђорђе Лазаревић, Крста се посветио раду са избеглицама и прикупљању помоћи за наше ратне заробљенике у Немачкој (Но његов контакт са крајскомандантом, са којим је успоставио пријатељске везе, омогућио му је да позитивно утиче на догађаје, али је за суд нове комунистичке власти представљао необориви доказ о сарадњи са окупатором). Убрзо је по наредби окупатора поново прихватио место председника општине крушевачке.

Чињеница је да је Крста спасао многе људе у Крушевцу који су се касније, када му је суђено, пријавили за сведоке како би га одбранили на суду. Неко ће можда рећи да је спасавао оне које је знао, што стоји али и све друге за које је могао да ургира, али суров обрачун са идеолошким противницима одликовао је све стране које су учествовале у грађанском рату.


93

Крста Новаковић је умро 1973. године у Београду. Опело му је држао Патријарх српски.

Крсти Новаковићу је Yad Vashem, у знак признања за помоћ јеврејској породици Тајтацак, доделио повељу и медаљу Праведника 2003. године. Признања су примили његов син Братислав и ћерка Љубица 4. новембра исте године од амбасадорке Израела у Београду Јафе Бен Ари. У част Крсте Новаковића засађено је и једно дрво у Јерусалиму које носи његово име.

Јеврем Новаковић (1905-1944), брат Крстин, био је свештеник при Цркви св. Ђорђе, веома цењен као народни доброчинитељ, који је после рата 1944. године стрељан од комунистичких власти. Био је ожењен Даницом Ваљаревић из Крушевца са којом је родио синове Драгана и Новака (1928-1995). Драган је радио као професор у Петровцу на Млави где се оженио и има једног сина. Новак је завршио гимназију. Познатији као Новак Новак бавио се новинарством, затим је био успешан сценариста. Он се занавек одрекао свог родног града, свог детињства, како рече, због свега оног што је учињено његовој породици. Мајстор дијалога и кратке реченице, стварао је ликове у серијама, чиме је освајао гледаоце, уз то био на местима уредника на радију и телевизији, освајач великих признања за свој рад, али ни тада његов родни град није му указао никакву почаст и тако су се челници града по ко зна који пут обрукали. Великан телевизијског хумористичког стваралаштва, поред велике породичне трагедије, захваљујући својој личној ведрини и духовитости, стварао је хумане и добре, симпатичне јунаке, какав је и сам био. Новак је живео у Београду где се оженио и има синове Андрију и Синишу.

Ханауска. Франц Ханауска (1861-1936), из Јансдорфа (Чешка),

пекар. Франц је судетски Немац који је крајем 19. века дошао у Крушевац. Из првог брака је имао синове Јохана и Отокара и ћерку Ружу. Други пут се оженио 1900. године Терезијом Глејздел (1874-1963), из Јансдорфа, Чехињом, са којом је имао ћерку Марију.

Јохан (Шане) или Јован Ханауска, живео у Краљеву где му је отац отворио пекарску радњу, имао је сина Бору (1915-1968). Бора Ханауска завршио Правни факултет у Београду, био ученик Глумачке школе и студент позоришног одсека Музичке академије у Београду и Филозофског факултета у Прагу. Редитељ је Српског народног позоришта у Новом Саду, директор Средње позоришне школе и директор драме Српског народног позоришта у Новом Саду.

Отокар Ото Ханауска (1890-1930), пекар у Београду, коме је отац такође отворио пекарску радњу.

Ружа се удала у Ужице и имала сина и две ћерке. Марија (1903-1931), удала се за Милана Вукмировића, из

Александровца, са којим је добила сина Владимира (1928), позоришни редитељ, живи на Ријеци (Податке дао Владимир Вукмировић, октобра 2011).


94

Породица Ханауска, с лева седе: Терезија, Марија и Франц,

с лева стоје: Јохан – Шане, Ружа и Отокар.

Пекара Ханауска


95

Франц Ханауска је по угледу на европске вароши тада увео једну новину у Крушевац, када је довео неколико људи из Црне Траве да раде код њега. Он је њима и кућицу направио у свом дворишту. Ти људи су, у прво време обучени у беле блузе, носили у корпама пецива када би се дешавао неки јавни скуп у вароши, а касније свакодневно.

Крста Новаковић и Франц Ханауска пред пекаром Ханауска

Црнотравци – радници у пекари Ханауска


96

Петровић. Лука Петровић (1855-1895), из Бачине, трговац (СБ,

МКУ, 1895, 171). Аврамовић. Милосав К. Аврамовић (1842-1915), из Војмилова-

ца, трговац (СБ, МКУ, 1915, 3), имао мануфактурну радњу у Крушевцу од 1883. године (Српске Новине, 17. јануар 1884, стр. 6), а 6. јануара 1888, отворио је радњу у Јошаничкој Бањи (Српске Новине, 19. јануар 1888, стр. 4). Његов син Живојин (1884-1962), умро у Београду.

Голубовић. Манојло Голубовић, из Бабушнице, учитељ (по казива-

њу Михаила Голубовића из Крушевца). Манојлови синови су Градимир (1898-1967), столар (СЂ, МКВ, 1923, 68), Владимир (1902-?), пекар (СЂ, МКВ, 1930,

111), Бранко (1913-1945), Светислав (1914-1980), и Јанаћко (НС). Тасић. Таса Јовановић (1822-1892), из Манојловаца код

Лесковца, механџија и трговац, имао више ћерки и сина Милана. Милан Тасић (1883-1968), професор математике и филозофије, десет година је провео у Француској, а једно време водио финасије код Боже Јеличића. Миланов син др Милутин Тасић (1930), хирург. Др Милутин Тасић је велики истраживач историје старог Крушевца, нарочито здравства, о чему је објавио књигу Развој хируршке службе у Крушевцу (Податке дао др

Милутин Тасић, из Крушевца).

Милан Тасић Др Милутин Тасић

Микић. Коста М. Микић (1865-1935), из Параћина, трговац,

наследио је кафану Гледстон у Крушевцу од оца Марка, а од њега син Никола К. Микић. Кафана је са летњом баштом и шталом за стоку. Још половином 19. века узимали су је у закуп браћа Љота и Ђорђе Јањић, касније и многи други механџије.


97

Петровић. Милан А. Петровић (1855-1931), из Варварина, трговац, његови синови Милутин (?-1912), Димитрије (1892-1914), погинуо у рату, Алекса (1901-1932), судија среског суда (НС).

Спасић. Стојиљко Спасић (1848-1913), из Врања, трговац, син Миливоје (1896-?), кројач (СЂ, МКВ, 1922, 46).

Станковић. Таса Станковић (1848-1898), трговац (СБ, МКУ, 1898,

368), синови Михаило (1867-?), адвокат, Милан (1878-1909), новинар, и Божидар (1889-?), економ, ћерка удата за Драгољуба Вељковића (1873-1928), из Краљева, артиљериског потпуковника (НС).

Драгољуб Вељковић Милун Ј. Стојадиновић

Стојадиновић. Милун Ј. Стојадиновић (1864-1941), из Камења-

че, протојереј (СБ, МКУ, 1941, 121). Рукоположен за ђакона 6. априла 1886. године и постаје катихета у крушевачкој Гимназији. За свештеника рукоположен 1888. године и добио парохију великоврбничку, касније служи у разним местима да би се најзад вратио у Крушевац. Бавио се књижевним радом, штампао у црквеним и дечјим часописима, а штампао је и неколико засебних беседа и расправа (Слободан Симоновић,

Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 309). Здравковић. Васа Здравковић (1849-1914), из Лукавице, лончар

и механџија, синови Борисав (1887-?), грнчар, Станоје (1889-1967), железничар, Вукашин (1891-1936), лончар (НС).

Ђорђевић. Стојко Ђорђевић (1848-1937), из Градишта срез добрички, црквењак (СБ, МКУ, 1937, 65), син Миодраг (1894-1955), учитељ.

Стојадин Ђорђевић (1843-1898), из Градишта, кафеџија.

Стојко Ђорђевић Миодраг Ђорђевић


98

Милић. Мата Милић (1858-1923), син Чедомир (1900-1944) (НС). Петровић. Владимир Петровић (1860-1924), касапин, синови

Душан (1890-1924) и Живојин (1895-1962), писар судски (НС). Владимир Петровић Душан Петровић Живојин Петровић

Бабовић. Светозар Бабовић (1862-1914), из Трстеника, трговац

(СЂ, МКВ, 1906, 23), од 28. маја 1893. године води ортачку радњу са Јездимиром Симићем (Српске Новине, 8. јун 1893, стр. 6), а од 24. септембра 1903. године радњу води самостално (Српске Новине, 3. октобар 1903, стр. 4). Светозар је имао синове Миодрага, Драгослава и Војислава.

Лабовић. Петар Лабовић (1852-1928), из села Васојевића у Црној Гори, књижар (СЂ, МКУ, 1928, 201), брат Периша, књигопродавац.

Симић. Јездимир Симић (1864-?), из Ладојевића, трговац (СБ,

МКВ, 1898, 48). Томовић. Јован Томовић (1839-1881), из Новог Пазара, трговац

(СБ, МКУ, 1881, 12). Јовановић. Крста Јовановић (1842-1917), из Глободера, шлосер

(СБ, МКУ, 1917, 8), син Љубомир (1881-1917), ковач. Томић. Димитрије Томић (1844-1920), из Ступнице округ нишки,

црквењак (СБ, МКУ, 1920, 116), синови Милан и Аврам (НС). Томић. Спасоје Томић (1858-1918), из Ступнице округ нишки,

свештеник (СБ, МКУ, 1918, 88), синови Милутин (1893-1915), телеграфиста у Алексинцу, и Момчило (1902-1931), свештеник на другој великоврб-ничкој парохији.

Спасоје Томић Момчило Томић


99

Поповић. Ђорђе Поповић (1858-1934), из Сталаћа, архивски чиновник, инспектор министарства саобраћаја, оженио ћерку Светозара Јаћовића (СБ, МКВ, 1899, 85), синови Милутин (1904-1928), чиновник у фабрици сапуна, Милован, артиљеријски капетан, и Радомир (1914-?), рачуновођа XIII секције у Крушевцу (НС).

Ђорђе Поповић Милутин Поповић

Паштровић. Кузман Паштровић (1845-1908), директор Гимнази-

је у Крушевцу (НС). Рођен у Новом Граду у Далмацији, синови Борислав (1874-1912), артиљеријски мајор, погинуо 5. децембра 1912. године пред Скадром, сахрањен на приморју у Љешу, Бранислав, судија, и Момчило (1880-?), судија првостепеног суда у Косовској Митровици.

Кузман Паштровић Борислав Паштровић Мориц А. Тајтацак Давид М. Тајтацак

Тајтацак. Анђелко Тајтацак, трговац, држао шпекулативну рад-

њу на крушевачкој пијаци. Од 18. априла 1885. године упражњавао рад-њу у ортаклуку са Јаковом Левијем под фирмом: Анђелко М. Тајтацак и друг (Српске Новине, 16. јун 1885, стр. 4).

Касније, од 1886. године исту радњу водио под фирмом: Давид Ј. Леви а од 10. марта 1892. године поново враћа фирму: Анђелко М. Тајтацак и друг. Анђелко је 1. маја 1894. године отворио у Трстенику филијалу галантеријске радње готових, мушких и женских хаљина (Српске Новине, 7. мај 1894, стр. 4). Имао синове Морица, Давида и Аврама.

Мориц А. Тајтацак (?-1918), трговац свиларски (СБ, МКУ, 1918,

307). Он је водио самостално шпекулативну радњу од 17. августа 1894. године (Српске Новине, 23. август 1894, стр. 6). Поред тога 1901. године узео је


100

у закуп 28 бакрених казана за прављење пекмеза од г. Копа из Брода. Војник је у српској војсци током Првог светског рата када је рањен. Одлази код сестре Калине у Швајцарску где је и умро. Имао је сина Давида и три ћерке. Морицова супруга Ребека преселила се у Београд 1931, а цело имање у Стевана Високог 6, издала је под кирију.

Давид Т. Анђелковић (1880-1944), трговац, син Анђелков, отворио је 9. новембра 1902. године трговину готовог мушког одела у Крушевцу (Српске Новине, 28. новембар 1902, стр. 4), коју је 3. маја 1903. године пренео у Београд у Коларчеву улицу и са поносом се рекламира као Крушевљанин (Српске Новине, 13. мај 1903, стр. 4). Страдао у Јасеновцу.

Михајловић. Ђурђе Михајловић (1838-1928), из Жарева, трговац (СБ, МКУ, 1928, 26), син Живко (1875-1895), академски потпоручник (НС).

Пазарац. Милун П. Пазарац (1861-1919), из Трстеника, шлосер, имао Живојина (1899-1943), шлосер, кафеџија, стрељан, и Петра (НС).

Цветковић. Ђорђе Цветковић (1845-1925), из Јагодине, ножар (СБ, МКУ, 1925, 113), син Јован Цветковић (1881-1935), трговац (НС).

Милун Пазарац Јован Цветковић

Миловановић. Александар Миловановић (1850-1900), из Бачине,

трговац, оженио ћерку Петра Вукојичића (СБ, МКВ, 1881, 110). Њихов син Живојин Миловановић (1884-1905), пешадијски потпоручник, са комитском четом одлази у Јужну Србију. “Кад су већ наше чете писале славне странице сукоба и борби, Саватије Милошевић (из Павлице – М. С.), дошао је на мисао да уреди главни четнички штаб у Поречу, коме ће он бити на челу и који ће руководити целом акцијом. Због тога се кренуо преко границе са пробраном малом четом, оружјем и новцем за Пореч. Али на Копаонику је променио утврђени правац и ударио преко Колашина, Дренице и Прекорупља, по свој прилици да охрабри свет и пронађе нов канал, пошто је онај низ Пчињу постао опасан. Тако је 25.


101

маја 1905. стигао у Велику Хочу и ту, благодарећи срамној арнаутској издаји, био опкољен и славно погинуо, а са њим и Лазар Кујунџић, Живојин Миловановић, Коста Коњушки, Таса Миленковић, Станиша Шевић и Станоје Сиринићанин” (Политика, 21. мај 1936, стр. 12).

Леви. Јаков К. Леви, трговац, касније одлази у Београд, синови Давид и Мешулам. “Давид Ј. Леви, трговац, 30. октобра 1886. године отворио мануфактурно-галантеријску радњу” (Српске Новине, 8. новембар

1886, стр. 4). Он је у својој радњи за деловођу 1888. године узео свога брата Мешулама Ј. Левија.

Ђурић. Спасоје Ђурић (1847-1927), из Ћустендил Бање, месар (СЂ, МКУ, 1927, 125).

Бошковић. Петар Бошковић (1853-1901), из Орје Луке, имао ћерку удату за Стевана Батричевића (НС).

Петровић. Јанко Петровић (1858-?), из Плеша, пиљар (СБ, МКВ,

1882, 69). Марковић. Аврам Марковић, трговац, од 1887. године водио

самостално трговачко-шпекулативну радњу. Ваљаревић. Војин Ваљаревић (1862-1914), из В. Грабовнице,

трговац (СБ, МКВ, 1891, 5), почетком 20. века постао је председник управног одбора Крушевачке банке. “Он је 30. септембра 1909. године закључио уговор са Богољубом Стошовићем, механџијом, из Блаца, коме је дао 1.200 динара у готовом новцу и 2.000 литара ракије, 200 литара љуте ракије, 1.000 литара вина, 12 бачава, 13 буради разне величине, 1 коња и кола са целокупним прибором, 11 брава дебелих свиња, 16 столова, 30 дрвених столица, 6 кревета с прибором, 1 шифоњер, 2 ормана, 7 решетканих столица и све остало покућанство потребно за отправљање механске радње. Овим капиталом Богољуб ће отправљати механску радњу, плаћати кирију, порез и све остале трошкове, који су с радњом скопчани и на крају сваке године показаће Војину тачне рачуне прихода и расхода по уредним књигама, које ће бити дужан да води” (Српске Новине, 31. октобар 1909, стр. 4).

Војинови синови су Властимир (1894-1915), ђак, Влада (1895-1944), трговац, убијен, Душан (1898-?), трговац, и Драгомир (1912-?), трговац. Влада Ваљаревић, трговац и механџија, власник кафане Каћуша, и дугогодишњи председник хуманог друштва Добра Нарав.

Властимир Ваљаревић Влада Ваљаревић


102

Веселиновић. Филип Веселиновић (1856-1938), из Медвеђе, трговац (СЂ, МКУ, 1938, 18).

Стојановић. Димитрије Стојановић, баштован, трговац. Он и Филип Веселиновић чланови су депутације која је ишла да поздрави краља Александра Обреновића 1893. године.

Филип Веселиновић Димитрије Стојановић

Гачић. Илија Гачић (1856-?), из Чумића, обућар (СБ, МКВ, 1897, 12). Миловановић. Драгутин Миловановић (1857-?), из Читлука,

дуванџија (СБ, МКВ, 1883, 15). Јовановић. Милић Јовановић (1848-1905), бакалин, синови

Петар (1882-?), пинтер (СБ, МКВ, 1905, 43), Драгољуб (1884-1940), трговац, званичник грађевинског одељења.

Анастасијевић. Панта Анастасијевић (1858-?), из Арциста, трговац (СБ, МКВ, 1918, 21).

Игњатовић. Димитрије Игњатовић (1857-1917), из Неготина, адвокат (СЂ, МКУ, 1917, 53).

Димитријевић. Стеван Димитријевић (1859-?), из Лесковца, јорганџија.

Ђорђевић. Танасије Ђорђевић (1867-1940), из Гопеша битољског, трговац.

Здравковић. Василије Здравковић (1869-1920), из Јошаничке Бање, трговац (СБ, МКУ, 1920, 67), син Миодраг (1906-1941), приватни чиновник.

Милићевић. Милосав Милићевић (1866-?), из Црквине, трговац (СБ, МКВ, 1888, 104).

Станковић. Ђорђе Станковић (1866-1906), из Ражња, мутавџија (СЂ, МКУ, 1906, 63).

Милошевић. Љубомир Милошевић (1862-?), из Падежа, трговац (СБ, МКВ, 1889, 24).

Рашић. Сима Рашић (1867-?), из Павлице, шпекулант (СБ, МКВ,

1896, 51). Јанковић. Андреја Јанковић (1870-1915), из Салцбурга,

индустријалац (СЂ, МКУ, 1915, 341). Симић. Милан Симић (1870-?), из Радошевца, трговац (СБ, МКВ,

1898, 118).


103

Раденковић. Драгутин Раденковић (1863-1895), из В. Шиљегов-ца, обућар (СБ, МКУ, 1895, 134), брат Светислав (1869-1926), професор (НС).

Јовановић. Стеван Јовановић (1845-1895), из Ђакоса код Прокупља, касапин (СБ, МКУ, 1895, 299).

Милошевић. Драгутин Милошевић, има трговачко-бакалску радњу Драгутин Милошевић и Брат (Српске Новине, 27. јул 1888, стр. 6).

Милосављевић. Аврам Милосављевић (1842-1895), из Јасике, механџија (СБ, МКУ, 1895, 303).

Тимотијевић. Милован Тимотијевић, трговац, отворио је ману-фактурну радњу 8. децембра 1895, (Српске Новине, 17. децембар 1895, стр. 4).

Павловић. Вићентије Павловић (1842-1902), из Беле Воде, трговац (СБ, МКУ, 1902, 210).

Миловановић. Коста Миловановић (1856-1889), шпекулант (СБ,

МКУ, 1889, 213). Марковић. Коста Марковић (1853-1935), из Читлука, трговац

(СБ, МКУ, 1935, 111). Аћимовић. Милован Аћимовић (1847-1902), из Варварина,

бојаџија (СБ, МКУ, 1902, 108), син Чедомир (1871-1961), судски званичник, и Јован (1882-1965). Чедомирови синови су Александар (1899-?), учитељ (СЂ, МКВ, 1921, 52), и Душан (1901-1987) (НС).

Поповић. Никола Поповић, из Ћуприје, кафеџија, отворио је трговачко-бојаџијску радњу у Крушевцу 11. маја 1888. године коју је водио његов зет Милош Т. Ђорђевић, трговац из Крушевца (Српске

Новине, 29. мај 1888, стр. 4). Павловић. Сима Павловић (1861-1934), из

Дубича, трговац (СБ, МКВ, 1886, 42), синови Драгомир (1891-1962), благајник Српско-Француске банке, и Драгољуб (1893-1914), студент технике на берлинском универзитету (Српске Новине, 30. децембар 1914, стр. 2). Драгољуб Павловић

Радосављевић. Смиљко Радосављевић (1858-1928), из Сугубине, бакалин (СБ, МКВ, 1884, 95), синови Живко (1891-1917), погинуо на Солунском фронту, Бранко (1893-1917), умро на Корзици, и Србобран (1915-1996), столар (НС).

Смиљко Радосављевић Живко Радосављевић Бранко Радосављевић


104

Илић. Бошко В. Илић (1860-1887), из Мудраковца, трговац, оженио ћерку Милића Радивојевића, из Крушевца (СБ, МКВ, 1887, 202), син Владимир (1887-?), даљих података нема.

Станоје В. Илић (1862-1933), Бошков брат, трговац. У Крушевцу су под фирмом Бошко Илић и Брат отворили бакалско-мумџиску и шпекулативну радњу код Српског Краља браћа Бошко и Станоје Илић коју је од 14. јула 1888. године наставио самостално да води Станоје Илић. Станоје се оженио Живком ћерком Стојана Јаћовића, трговца из Крушевца, са којом има Чеду (1891-1971), Тихомира (1893-1915) и Миодрага (1897-1962). Стакларску радњу после Станојеве смрти водио је његов син Чеда Илић, дугогодишњи председник Трговачке омладине. Др Миодраг Илић је кожни лекар, медицину дипломирао 1928. године у Грацу, где се упознао са будућом супругом др Меланијом, стоматолог.

Станоје Илић Чеда Илић Др Миодраг Илић

Тодоровић. Вучко Тодоровић (1863-1919), из Будића, срез

дежевски, механџија, син Михајло (1899-1943), адвокат, стрељан у Нишу од окупатора, Драгослав (1905-2002), мајор краљевске војске (НС).

Милићевић. Светозар Милићевић (1869-1941), из Плоче, трговац (СБ, МКВ, 1895, 21), ћерке Будимка (1899-1971), професор, удата Ковбаско, и Десанка (1901-1916), ученица 3. разреда Гимназије (НС).

Ибровац. Милун Ибровац (1852-1917), из Јасиковице, једно време начелник срески у Крушевцу, професор у Београду. Његови синови су Миодраг (1886-1979), академик, Спасоје, и Предраг (?-1914), студент електротехнике у Митвајди, умро као заробљеник у Нађмеђеру.

Милун Ибровац Миодраг Ибровац


105

Милетић. Милан Милетић (1847-1905), судија Касационог суда, извршио самоубиство (СЂ, МКУ, 1905, 5).

Миленковић. Тодосије Р. Миленковић, абаџија, крајем 1891. године примио га за ортака у својој сада заједничкој абаџијској радњи Сретен Миловановић (Српске Новине, 6. јануар 1892, стр. 6), а од 19. новембра 1893. године разортачили се и сваки води своју абаџијску радњу.

Петровић. Милан Петровић (1836-1889), из Врњаца, трговац (СБ,

МКУ, 1889, 136). Миловић. Марко Миловић (1859-1940), из Поцесја, механџија

(СБ, МКУ, 1897, 110). Држао кафану Студеница. Тодосије Миловић (1865-1939), из Поцесја, трговац (СБ, МКВ, 1894,

62). Петар Миловић (1881-1950), из Поцесја, кондуктер поште (НС).

Петар Миловић Станоје Милосављевић Милосављевић. Станоје Милосављевић (1859-1938), из Пепе-

љевца, монополски чиновник и народни посланик (НС). Станојевић. Димитрије Станојевић (1857-1902), из Ћустендил

Бање, ковач. Миловановић. Јевта Миловановић (1843-1923), из Беле Воде,

терзија, од 16. априла 1880. године радио у мумџиници Глише Јанкови-ћа као пословођа (Српске Новине, 8. мај 1880, стр. 4), касније отвара своју мумџијску радњу, мумџија и трговац. Његови синови Миладин (1871-?), трговац, и Војислав (1886-1942), трговац (НС).

Станковић. Стојан Х. Станковић (1855-1921), из Бивоља, трговац (СЂ, МКУ, 1921, 107), од 6. априла 1890. године ступио је у ортаклук с братом Станојем и образовао ортачку радњу за све трговачке послове уопште под фирмом Стојан Х. Станковић и Комп.

Станоје Х. Станковић, вунарски трговац. Поповић. Стојан Поповић (1853-1918), трговац (СБ, МКВ, 1888, 55),

синови Душан (1888-1953), чиновник банке, Урош (1896-1913) (НС). Смоловић. Раде Смоловић (1840-1910), из Колашина, синови

Милован (1868-1914), погинуо у рату, Божидар (1872-1946), обућар, нежењен, Милосав (1878-1948), земљорадник.

Милован Смоловић има Владана (1894-1915), погинуо у рату, и Николу (1899-1983) (НС).


106

Матејевић. Тодор Матејевић (1858-1918), из Љутовнице, трго-вац, од 1880. године. Кафану Таково отворио је 1890. године коју издаје у закуп. У сали кафане ради биоскоп. Милош Матејевић (1872-1940), кафеџија (НС), брат од стрица Тодоров који је наследио кафану.

Милош Матејевић Хотел Таково Стојановић. Мијајло Стојановић (1847-1913), из Београда, трго-

вац (СЂ, МКУ, 1913, 103). Марковић. Димитрије Марковић (1850-1910), из Житковца,

трговац и предузимач (СЂ, МКУ, 1910, 187), синови Дена и Бошко (НС). Младеновић. Драгутин Младеновић (1860-1910), из Сушице,

трговац (СБ, МКУ, 1910, 203). Туфегџић. Коста Туфегџић (1849-1924), из Јасике, трговац (СБ,

МКУ, 1924, 57), има Љубодрага (1894-1944), судски писар (НС). Петровић. Мелентије Петровић, трговац, његова жена Видосава,

поред своје радње за продају дувана, отворила је и телалску у истом локалу 25. августа 1903. године.

Димитријевић. Лазар Димитријевић (1857-1907), из Битоља, калајџија.

Кнежевић. Михајло Кнежевић (1852-1936), из Алексинца, монополски писар (СЂ, МКУ, 1936, 49).

Стевановић. Чедомир Стевановић, из Витошевца, ковач, син Светислав (1904-?), машинбравар (СБ, МКВ, 1934, 14).

Милосављевић. Милан Милосављевић (1836-1906), из Глободе-ра, свећар (СЂ, МКУ, 1906, 179), синови Живко (1862-1927), пиљар, Ђорђе (1864-?), опанчар, Драгутин (1876-?), пешадијски наредник (НС).

Живков син Момчило (1891-1918), умро у Француској (НС). Мијаиловић. Аврам Мијаиловић, налбатин, син Живко (1871-?),

поткивач. Живков син Душан (1897-?), поткивач. Јовановић. Драгољуб Јовановић (1873-1915), погинуо у рату,

син Владимир (1910-1944), официр, нестао у рату (НС). Савић. Филип Савић (1863-1915), из Омашнице, трговац (СБ,

МКВ, 1885, 58). Савић. Живојин Савић (1874-?), из Александровца, трговац, син

Јован (1897-?), трговац (СБ, МКВ, 1930, 36).


107

Симић. Милун Симић (1858-1947), из Ћићевца, трговац (СЂ,

МКУ, 1947, 131), синови Милен (1879-1907), трговац, Стојан (1896-?), трговац.

Симић. Мијајло Симић, трговац, син Милан (1866-1927), трговац. Миланови синови Димитрије (1895-?), сајџија, Константин (1903-1960), учитељ.

Милун Симић Милан Симић

Милутиновић. Милун Милутиновић (1858-1931), из Ћићевца,

трговац (СЂ, МКУ, 1931, 101), синови Алекса (1889-?), Милан (1892-1951) и Никола (1898-1958) (НС).

Алекса Милутиновић Милан Милутиновић Никола Милутиновић

Стојадиновић. Аксентије Стојадиновић (1865-?), из Опарића,

бакалин, син Миодраг (1894-1976), пинтер (СЂ, МКВ, 1922, 110), познат као Мија Пинтер, његов син Михаило (1923-1946) (НС).

Миодраг Стојадиновић Михаило Стојадиновић


108

Крстић. Драгутин Крстић (1864-1943), из Варварина, трговац, син др Слободан (1899-1971), санитетски поручник (НС).

Мијатовић. Станоје Мијатовић (1868-1946), из Коњуха, учитељ и етнограф. Био је учитељ у многим местима. Одласком у пензију живи у Крушевцу. Један је од оснивача Музеја у згради начелства, уредник је Обласне самоуправе, председник Кредитне чиновничке задруге. Из области етнологије објавио је више књига, као и чланке и расправе, а у рукопису је остао већи број радова (Слободан Симоновић, Енциклопедија

Крушевца и околине, стр. 249). Стојановић. Јанићије Стојановић (1856-?), из Горњег Злегиња,

дуванџија (СБ, МКВ, 1882, 40), он и Младен Гмитровић, трговац, отворили су маја 1890. године заједничку бакалску радњу у Крушевцу.

Јовановић. Димитрије Јовановић (1846-1922), из Битоља, баштован, син Милан (1878-?), опанчар (СЂ, МКВ, 1921, 96).

Савић. Цветко Савић, баштован, синови Сава (1891-?), ковач (СЂ,

МКВ, 1922, 10), Душан (1894-?), опанчар (СЂ, МКВ, 1931, 11), Миодраг (1897-?), опанчар (СЂ, МКВ, 1925, 31), Богољуб (1900-?), опанчар (СЂ, МКВ,

1931, 11). Милетић. Милан Милетић (1868-?), из Неготина, сајџија (СБ,

МКВ, 1894, 50), отворио сајџијску радњу у Крушевцу 1891. године. Оженио се Љубицом (1873-?), ћерком Јована Пећанца.

Петровић. Живко Петровић (1864-1921), син Александар (1901-1969), порески инспектор. Александров син Милорад (1924-1945), свршени матурант, погинуо у рату (НС).

Миладиновић. Смиљко Миладиновић, трговац, син Љубомир (1887-?), обућар (СЂ, МКВ, 1921, 48).

Митровић. Мијајло Митровић, берберин, син Милун (1884-?), берберин (СЂ, МКВ, 1921, 53).

Петковић. Младен Петковић, баштован, син Спасоје (1889-?), трговац (СЂ, МКВ, 1922, 50).

Живковић. Груја С. Живковић (1857-1921), из Рвата, кафеџија (СБ, МКВ, 1882, 20), синови Ђорђе (1888-1916), капетан, ађутант командан-та 12. пука, Божидар (1891-1916), командир чете у 3. пуку Моравске дивизије, Вељко (1892-1916), потпоручник у 7. пуку Вардарске дивизи-је, рањен на Битољу, умро у Алжиру (спомен плоча у Храму св. Ђорђе).

Ђорђе Живковић Божидар Живковић Вељко Живковић


109

Николић. Милан Николић (1841-1931), из Сићева, ћурчија (СЂ,

МКУ, 1931, 214). Вучковић. Димитрије Вучковић (1850-1933), из Ниша, пиљар

(СЂ, МКУ, 1933, 50). Маринковић. Аврам Маринковић (1854-1829), из Соко Бање,

трговац, поред трговачке и шпекулативне радње у Крушевцу отворио такву и у Куршумлији 1890. године (Српске Новине, 14. септембар 1890, стр. 4), синови Светислав (1879-?), терзија, др Анта (1885-1959), лекар (НС).

Миловановић. Милан Миловановић (1845-1890), из Мачковца, трговац (НС).

Петковић. Јован Петковић (1853-1930), из Лесковца, колар (СЂ,

МКУ, 1930, 173). Миловановић. Милан Миловановић (1861-1915), његови синови

су Милорад (1895-1937) и Малиша (1899-1978) (НС). Јовановић. Милан А. Јовановић (1874-1935), из В. Шиљеговца,

протојереј у Корману, син Живорад (1911-1955) (НС). Михаиловић. Милован Михаиловић, трговац, отворио шпекула-

тивну радњу 24. септембра 1893. године. Драганац. Марко Драганац (1867-1932), из Велике Дренове,

трговац, и Милан Ратајац у Крушевцу су 1890. године отворили фирму Драганац и Ратајац. Фирму је споразумно од 26. августа 1899. године преузео Марко Драганац (Српске Новине, 2. септембар 1899, стр. 6).

Ратајац. Милан Т. Ратајац (1865-1915), из Велике Дренове, трговац, и брат Милош, отворили су радњу у Великој Дренови 8. децембра 1889. а 23. новембра 1890. године радња је прешла на Милана због лошег здравља Милоша (Српске Новине, 30. новембар 1890, стр. 4). Његов син Добросав (1887-?), инжењер.

Николић. Панта Николић (1871-1914), из Дарде, срез качерски, трговац (СЂ, МКУ, 1914, 114), синови Риста (1908-1967) и Коча (1913-1962).

Милутиновић. Владислав М. Милутиновић (1875-1937), из Мајдева, абаџија и трговац (СЂ, МКУ, 1937, 179), и Милош С. Вујић, абаџија, воде абаџијску радњу протоколисану 7. априла 1898. године (Српске Новине, 14. април 1898, стр. 6).

Панта Николић Владислав Милутиновић


110

Симоновић. Милан Симоновић (1870-?), из Ћуприје, шлосер (СБ,

МКВ, 1900, 18), синови Душан (1904-?), бравар, Миодраг (1909-?), шофер. Бркић. Тома Бркић (1873-1935), из Пољне, кројач (СБ, МКУ, 1935,

43). Ђорђевић. Радивоје Ђорђевић (1874-1936), из Јошаничке Бање,

трговац (СБ, МКУ, 1936, 24). Милетић. Василије Милетић (1870-1944), из Дедине, ћурчија и

трговац (СБ, МКУ, 1944, 27). Милетић. Никола Милетић (1866-1941), из Суботице (НС). Ђорђевић. Глигорије Ђорђевић (1870-1944), из Витановца,

трговац (СБ, МКУ, 1944, 83). Вујић. Милош С. Вујић (1874-1936), из Сталаћа, абаџија (СБ,

МКВ, 1899, 24). Матић. Радош Матић (1860-1940), из Макрешана, трговац (СБ,

МКУ, 1940, 70), кмет варошки, син Јосиф (1899-1978), електротехничар, Добросав (1903-?), трговац.

Костић. Наун Костић (1870-1927), из Прилепа, обућар, имао обућарску радњу коју је отворио ортачки са Алексом Петронијевићем од 17. новембра 1894. године. Своју обућарску радњу отворио је 5. априла 1895. године (Српске Новине, 13. април 1895, стр. 6).

Миленковић. Миливоје Миленковић, његова супруга Катарина отворила је у Крушевцу јуна 1899. године гребенарско-телалску радњу.

Николић. Цветко Николић (1873-1946), из Призрена, кафеџија, синови Миодраг (1899-1967), кафеџија, Никола (1908-?), кафеџија (НС).

Николић. Никола П. Николић (1872-1948), из Пирота, трговац, (СЂ, МКУ, 1948, 112), син Чедомир (1907-?), кожарски трговац.

Јовановић. Лазар Јовановић (1871-1916), кафеџија.

Цветко Николић Никола П. Николић Лазар Јовановић

Златановић. Таса Златановић (1874-1913), из Лесковца, пиљар

(СЂ, МКУ, 1913, 13). Димитријевић. Јевта Димитријевић (1871-1956), син Владислав

(1913-1972), заменик јавног окружног тужиоца (НС). Миленковић. Мирко Миленковић (1845-1935), из Барчана код

Вучитрна, трговац (СЂ, МКУ, 1935, 146).


111

Миљковић. Милан Миљковић (1847-1883), из М. Шиљеговца, трговац (СБ, МКУ, 1883, 105), син Миливоје (1875-?), трговац.

Покимица. Трифун Покимица (1854-1914), из Рвата, пиљар (СЂ,

МКУ, 1914, 123). Живковић. Аврам Живковић, трговац, синови Димитрије (1875-

?), поручник, Михајло (1884-?), судија (НС). Динић. Михаило Динић (1846-1901), из Рожине код Прокупља,

касапин (СБ, МКВ, 1885, 78). Динић. Михаило Динић (1842-1917), из Ниша, касапин, синови

Никола (1880-1949) и Драгољуб (1886-1968). Николин Радомир (1921-1941), нестао (НС).

Драгољуб Динић Чедомир Алексић

Алексић. Чедомир Алексић (1869-1907), учитељ у Плешу, затим срески начелник у Крушевцу, синови Новица (1889-1942), учитељ (СЂ,

МКВ, 1910, 65), и Јован (1902-1996) (НС). Новица је имао Чедомира (1911-1916), Александра (1913-1942) и

Божидара (1924-1989) (НС). Стојановић. Стаменко Стојановић (?-1914), његови синови су Стојан (?-1913), погинуо у рату, Милован (1904-1952) и Драгутин (НС).

Милосављевић. Миладин Милосављевић (1870-1935), из Врбнице, абаџија, синови Љубомир, Михаило и Вукосав (НС).

Симић. Храна Симић (1888-1950), трговац, имао два сина (НС). Храна Симић Хранини синови


112

Радојичић. Никола Радојичић (1865-1899), трговац (НС). Томић. Бранко Томић (1876-1912), из Дашнице, трговац (СЂ,

МКУ, 1913, 12), од 11. марта 1903. године водио самосталну радњу.

Никола Радојичић Бранко Томић

Кнешић. Ђорђе Кнешић (1851-1915), из Мостара, трговац,

сајџија, дошао је из Пирота (СЂ, МКУ, 1915, 348). Он је познати ратник из устанка у Херцеговини у коме је узео учешће и Петар Мркоњић, каснији краљ Србије. Оженио се удовицом Драгутина Матића, Савком Мајурац (1869-1946), ћерком Јована Мајурца, из Крушевца (НС).

Поповић. Драгутин Поповић (1873-?), из Крагујевца, лимар (СБ,

МКВ, 1898, 6). Петровић. Мирко Петровић, трговац, син Трајко Хаџи Мирковић

(1864-?), фијакериста. Арсић. Мијаило Арсић (1835-1895), трговац (СБ, МКУ, 1895, 306),

синови Љубомир (1868-1929), трговац, Владимир (1874-1944), трговац, Драгослав (1884-?), трговац гвожђарски, радња отишла под стечај 1937. године па је продао трикотажи Багдала (ИАК, СЗК, 2 – 7849).

Жикић. Живојин Жикић (1876-1940), из Бачине, трговац (СЂ,

МКВ, 1910, 78). Живојин Жикић и Љубомир Ристић отворили су ортачку трговачку радњу 11. марта 1904. године, из које се 1. фебруара 1910. године повукао Љубомир Ристић, а Живојин Жикић остаје да води радњу самостално (Српске Новине, 21. фебруар 1910, стр. 4). Живојинов син Љубомир (1905-1958) (НС).

Минић. Лазар Минић (1869-1936), кројач (НС).

Љубомир Арсић Живојин Жикић Лазар Минић


113

Николић. Лука Николић (1854-?), из Аустрије, млинар. Милосављевић. Сава Милосављевић Џамбас (1868-1940), из

Александровца, трговац, синови Жика (1891-1949) и Душан (1904-1973). Милосављевић. Алекса Милосављевић (1840-?), бојаџија и

трговац, 11. јуна 1875. године отворио је свећарско-бакалску радњу, у коју је за деловођу узео Живадина Аздејковића, бившег свећара овдашњег и поверио му 150 дуката цесарских да речену радњу води (Српске Новине, 17. јун 1875, стр. 4).

Стојановић. Јанко Стојановић (1858-1926), из Горњег Злегиња, трговац (СЂ, МКУ, 1926, 201), председник општине крушевачке, син Душан (1899-?), трговац (СЂ, МКВ, 1924, 21).

Филиповић. Радојица Филиповић (1850-1922), касапин, синови Владимир (1879-?), и Милан (1882-1941), и ћерка удата за Светолика Миловановића (1888-1957), кројача (НС).

Стојановић. Бошко Стојановић (1862-1905), из Битоља, трговац (СЂ, МКУ, 1905, 28), син Миодраг (1891-?), колар.

Зојић. Јања З. Зојић (1861-1939), кафеџија, досељеник из Јањине. Његови синови су Константин (1886-1967), кафеџија, и Михаило (1893-1910), ђак (НС), сувласници су хотела Париз са Љотићима.

Јања З. Зојић Константин Ј. Зојић Михаило Ј. Зојић

Хотел Париз у центру Крушевца, са 26 удобних соба, отворен преко целе ноћи,

засебна сала подесна за забаве и концерте.


114

Дунда. Браћа Дунда, рођени су на крајњем нашем југу, на огран-цима гордог Перистера код Битоља, у чувеном гнезду орлова у великом и оригиналном селу Маловишту, из кога воде порекло не само из Србије, него и широм Балкана и средње Европе познате фамилије, које су дале маркантне људске фигуре на привредно-трговачко-финансијско-банкарском, политичком, војном, књижевном и просветном пољу. Осим Браће Дунда још је много других трговаца из Маловишта у Крушевцу.

Трифун Дунда живео је у Маловишту и бавио се сточарством а и водио је караване од Истамбула, Солуна и Беча и узгред се бавио трговином. Његови синови Никола, Димитрије и Михаило прелазе границу и долазе код својих рођака у Баточину.

“Димитрије Т. Дунда (1861-1931) радио је у Баточини до 1. септембра 1886. године када одлази у Ниш где је радио у трговачко-бакалској радњи под фирмом: Јанко Д. Вулкан и Компанија коју су отворили Јанко Д. Вулкан (Јанко Димић Вулкан, ујак је браћи Дунда, имао трговачку радњу у Баточини још пре 1870. – М. С.), Димитрије Т. Дунда и Алекса Ризнић” (Српске Новине, 13. септембар 1886, стр. 6).

Димитрије Т. Дунда доселио се у Крушевац из Ниша око 1895. године и дуго година држао угледну гросистичку радњу колонијалном робом под фирмом Браћа Т. Дунда. Потпомогнути од свог ујака Јанка Вулкана, отменог трговца, развили су велику делатност у колонијалној трговини по целој Србији и Црној Гори. Трговину су водили Никола и Димитрије (Михаило је умро млад). Димитријеви синови су Лазар (1890-1936), индустријалац, Тома (1892-1974), индустријалац, Михаило (1904-1918) и Ђорђе (1907-1936), и ћерке Живка, удата за др Драгољуба Минића, и Славка, удата за Чедомира Јенића, инжењера у фабрици Жупа. Лазар Д. Дунда, Тома Д. Дунда и њихов брат од стрица Димитрије Н. Дунда су оснивачи фабрике плавог камена Жупа у Крушевцу. Браћа Т. Дунда држали су још једну продавницу на другој страни исте улице, до саме општине (стара општина).

Димитрије Т. Дунда Лазар Д. Дунда Тома Д. Дунда Димитрије Н. Дунда

Лазар Д. Дунда је главни оснивач фабрике Жупа у Крушевцу,

завршио је Експортну Академију у Бечу, није оставио потомке, умро је у бањи Виши.

Тома Д. Дунда, такође оснивач фабрике Жупа у Крушевцу, завршио је Експортну Академију у Бечу. Из првог брака има Димитрија


115

(1926-?), ветеринар у Београду, има сина Лазара, а из другог Николу (1934-2004), дипломирани хемичар, ожењен Весном Донић, професор енглеског језика из Београда, са којом има сина Тому.

Ђорђе Д. Дунда, погинуо у Шпанском грађанском рату. Фирма Дунда, пронела је добар глас српског трговца и трговини

на далеко и благотворно утицала на развитак спољног кредита српске трговине и својом ликвидношћу, штедљивошћу и уредношћу у својим трговачким пословима освојила је спољни свет, па таквим својим радом оправдано је успела да задобије и стекне поверење у иностранству. Помагали су многе па зато много трговачких кућа у престоници и унутрашњости имају да захвале Браћи Дунда за развитак и опстанак.

Браћа Дунда поседовали су у Крушевцу кућу са два стана у улици Краља Милана 8, и кућу стамбену у улици Краља Милана 10, и споредне просторије: летња кујна, магацин, гаража, шупа за огрев, три собе за послугу и вешерница. Затим, радњу – локал до старе општине која се простирала од Кнез Михаилове до Косанчићеве улице. Радионицу за израду кеса до индустрије Жупа у Дедини. Хемијску индустрију Жупа у Дедини саграђену 1934. године. У Баточини на брегу, са десне стране пруге Лапово – Крагујевац, куће и виноград. У Соко Бањи су 1940. године саградили црепану и циглану. У Варварину су купили стару зграду млина коју су требали оспособити за производњу.

Сахрана Димитрија Т. Дунде 1931. године

Никола Т. Дунда (?-1930), старији брат Димитрија Т. Дунде

водио је у Баточини ортачку трговачко-шпекулативну радњу са Јанком Д. Вулканом а од 1. септембра 1886. године води сопствену радњу у Баточини јер је Јанко Вулкан отишао у Ниш. После неколико година и Никола Т. Дунда одлази у Ниш где су се родили његови синови Риста (?-1914), Милан (1893-1910), Димитрије (1897-?), и ћерке Параскева, живела у Букурешту, и Наталија, удата за Ђорђа Вуковића, техничког


116

директора фабрике Жупа, из Крушевца. Никола Т. Дунда водио је трговину у Нишу до Првог светског рата када се фирма гаси а после рата долази у Крушевац код брата (спојили су фирму Браћа Т. Дунда. Никола је набављао робу и склапао посао, а Димитрије је вршио велепродају и малопредају).

Николин син Димитрије Н. Дунда, инжењер је хемије, оженио се 1927. године Зорком Милашић, из Београда, и са Лазаром и Томом Д. Дунда, браћом од стрица, главни је акционар фабрике плавог камена Жупе у Крушевцу (Податке дала Весна Дунда, из Београда).

Породична кућа Дунда

Марковић. Живојин Марковић (1876-?), из Бачине, воскар, син Драгослав (1908-?), воскар (СЂ, МКВ, 1926, 17).

Пешић. Милутин Пешић (1863-1915), колар, његови синови су Милан (1897-1916), Божидар (1903-1986), обућар (СЂ, МКВ, 1927, 111), држао радњу Журнал, и Радомир (1914-?), држао радњу Спортекс (НС).

Спасојевић. Илија Спасојевић, обућар, син Богољуб (1904-?), обућар (СЂ, МКВ, 1932, 33).

Златановић. Милан Златановић, трговац, син Милутин (1908-?), трговац (СЂ, МКВ, 1930, 59).

Божидар Пешић Богољуб Спасојевић Милутин Златановић


117

Начић. Ташко Начић (1866-1919), из Маловишта, трговац, дошао из Крагујевца, отворио колонијално-деликатесну радњу под фирмом Ташко Начић. Умро од загушљивог гаса у својој помијари, заједно с њим и Александар Вуковић (1864-1919), служитељ општински (СБ, МКУ,

1919, 96). Ташко је био ожењен Еленом, ћерком Трифуна Дунде, са којом је имао синове Јована (1895-1918) и Драгослава (1900-1951), трговци.

“Драгослав Начић, члан фирме Ташко Начић из Крушевца, предао је 14. јула 1931. године кључеве Окружном суду. Колонијално деликатесна радња Ташко Начић била је једна од највећих радњи у Крушевцу. Крушевачки суд је отворио стечај над овом фирмом. Пад ове велике радње изазвао је сензацију код привредника. Актива радње износи 741.430 динара, а пасива 1.336.555 динара. Крајњи рок за пријаву тражбина је 14. септембар, а рочиште за испитивање пријављених тражбина 29. септембар исте године” (Политика, 16. јул 1931, стр. 4). Драгов син Ташко Начић (1934-1993), још један великан српског глумишта, рођен у Крушевцу.

Ташко Начић Јован Начић Драги Начић Ташко Д. Начић

Јаношевић. Димитрије Јаношевић (1853-1908), из Трстеника, терзија (СЂ, МКУ, 1908, 114).

Ерић. Димитрије Ерић (1868-1954), из Гуче, капетан сталног кадра (СБ, МКВ, 1902, 28). Његови синови су др Душан (1905-1964), дечји лекар, и Јован (1910-1965), професор.

Димитрије Ерић Др Душан Ерић


118

Поповић. Антоније Поповић (1854-1916), из Бруса, свештеник. Потиче из познате свештеничке породице из Ботуње; свештеници су и његов отац, стриц и деда. Отац му је био и народни посланик. Антоније Поповић је до 1877. године учитељ у Кожетину, а тада је рукоположен и гучки је парох до 1882. године, када долази у Брус и капелан је при бруској цркви до 1886. године, а од тада до 1902. године на првој је бруској парохији. Антоније Поповић је 1893. године на парламентарним изборима изабран за народног посланика као носилац изборне листе за Жупски срез. Од 1902. године до своје смрти парох је при цркви Ла-зарици у Крушевцу. Потпредседник је месног одбора Радикалне странке 1910. године. Одликован је 1904. године орденом Св. Саве 4. степена, а 1911. године Сребрном медаљом за грађанске заслуге. Његови синови Владимир А. Симић (1883-1928), архитекта министарства грађевине, оженио се Зорком, ћерком Арсе Дреновца, док је Бранислав А. Поповић (1884-1927), чиновник грађевинске дирекције (СЂ, МКВ, 1911, 101).

Милосављевић. Алекса Милосављевић (1844-1886), трговац (СБ,

МКУ, 1886, 85), и Вукана, синови Бошко, Милан, Светозар, Петар. Бошко Милосављевић (1868-1933), опанчар и трговац, отворио је

29. октобра 1893. године трговачко-шпекулативно-бакалско-ужарску и опанчарску радњу коју је држао са братом Миланом (Српске Новине, 18.

новембар 1893, стр. 6). Од 16. фебруара 1901. године отворио је самосталну колонијално-бакалску радњу.

Милан Милосављевић (1869-1915), опанчар. Светозар Милосављевић (1875-1951), трговац. Петар Милосављевић (1885-1935), трговац.

Бошко Милосављевић Живојин Ј. Игњатовић Бошко Симић

Игњатовић. Живојин Ј. Игњатовић (1869-1946), из Алексинца

(СЂ, МКУ, 1946, 81). Пензионисан као управник стоваришта дувана. Када је Феникс, друштво за осигурање, образовало своје заступништво у Крушевцу, поставља га за управника (Крушевачки гласник, 10. мај 1931, стр. 4).

Симић. Бошко Симић (1874-1946), из Породина срез моравички, пензионер (СЂ, МКУ, 1946, 123).

Ђорђевић. Милосав Ђорђевић (1867-1937), из Бачине, гвожђар-ски трговац (СЂ, МКУ, 1937, 170), од 12. фебруара 1902. године водио је самосталну радњу.


119

Анђелковић. Драгутин Анђелковић (1876-1916), из Београда, каменорезац (СЂ, МКУ, 1917, 34).

Савић. Сава Јевгенијевић, из Доње Црнишаве, берберин (ПС,

1864, 637), његови синови су Драгутин Савић (1864-1912), кломфер, и Станоје Савић (1871-1930), лимар (НС).

Драгутинов син Живан Савић (1902-1987), свештеник (НС). Хаџи Живан Савић је и вредни писац, објавио је Летопис цркве Лазарице: прва трећина од искона до пропасти; Отпочин у Чрномену и Кнез Лазар, симфонијско приказаније, које су тадашње власти спалиле (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 387).

Накић. Петар Накић (1864-1937), из Бука, трговац, његови синови су Радомир (1896-1947), Милан (1899-1944), Јанко (1905-1997) и Драгослав (1915-1981) (НС).

Радомир Накић је студент фармације у тренутку када одлази као један од 1.300 каплара у рат. После рата бави се трговином, дугогоди-шњи је секретар трговачког и занатског друштва. Као Србин патриота и Солунски ратник сматрао је да му је током Другог светског рата место у штабу Кесеровића, што је после рата имало негативне последице по његову породицу.

Милан Накић, завршио је Правни факултет у Београду, адвокат је у Крушевцу и човек који је имао свој став и није мислио као они који су узели власт после рата па је због тога стрељан 5. новембра 1944. године (Податке о Накићима дала Вера Накић Белогрлић). Радомир Накић

Милетић. Милан Милетић (1835-1880), из Лучине, касапин,

трговац (СБ, МКУ, 1880, 263), син Божидар Милетић Цаке (1868-1930), кафеџија. Божидаров син Миодраг (1897-1951), кафеџија.

Николић. Лазар С. Николић (1860-?), из Смедерева, трговац (СБ,

МКВ, 1898, 7). Стефановић. Светислав Стефановић (1866-1938), из Суповца

код Ниша, опанчар, његови синови Вукадин (1893-1914), опанчар, и Драгомир (1923-1944), страдао у рату (НС).

Светислав Стефановић Вукадин Стефановић Драгомир Стефановић


120

Милошевић. Вујица С. Милошевић (1827-1895), из Почековине, колар (СБ, МКУ, 1895, 95), отворио шпекулативну радњу 1868, а Јован Нешић му дао 40 дуката (Српске Новине, 13. новембар 1868). Из првог брака имао Милана и Миладина, из трећег брака добио је и сина Стојана.

Милан Милошевић (1851-1890), бојаџија, радио у бојаџијској радњи Серафима Неготинца од 1875. године.

Миладин Милошевић (?-1941), бојаџија, његов син Милан (1897-1944), бојаџија (СЂ, МКВ, 1924, 42). Миланов син Ђорђе (1929-2010), Ђока Електрон, бојаџија (НС).

Стојан Милошевић (1883-1927), каменорезац, народни посланик.

Миладин Милошевић Стојан Милошевић Коста Јовановић Ђока Пеливановић Јовановић. Никола Јовановић (1866-1905), из Параћина, ћурчија,

окружни благајник, син Коста (1886-1964), трговац, ћерка удата за Ђоку Пеливановића, трговца (НС).

Крстић. Милун Крстић (1860-?), из Мајура, трговац. Тричковић. Димитрије Ј. Тричковић (1862-?), оженио ћерку

Мијаила Живковића, трговца из Крушевца (СБ, МКВ, 1888, 50), директор Гимназије у Крушевцу, народни посланик, затим управитељ Више женске школе у Београду. Његов син јединац Драгобрат (1889-1914), наставник Прве београдске гимназије, погинуо код села Диваца 1914. године (Српске Новине, 20. децембар 1914, стр. 2).

Милићевић. Арсеније Милићевић (1871-1938), из Милутовца, кафеџија (СЂ, МКУ, 1938, 89), држао пиљарницу и народну кујну Код Арсе Побратима.

Чолић. Божидар Чолић (1868-1928), из Бзенице, столар (СБ, МКУ,

1928, 139), син Чедомир (1894-1913), трговачки помоћник.

Димитрије Тричковић Арса Милићевић Чедомир Чолић


121

Митић. Лепоје Митић Скакутка (1847-1948), из Манкићева код Власотинца, калдрмџија (СЂ, МКУ, 1948, 109), дошао је у Крушевац крајем 19. века. Супруга му је из Лесковца. Његов син Драгутин Митић Лесковчанин (1887-1970), хотелијер (НС), држао са браћом Милојевић кафану Ослобођење. Драги Скакутка направио је палату Лесковчанин код Споменика 1930. године у којој је смештена продавница обуће Бата. Драгутинов син Светолик Митић (1923-2008), новинар, уредник од оснивања Телевизије Београд. Био је уредник серије Круг актуелног документарног жанра, документарне серије С Камером кроз свет, Двадесет милиона, То је то, затим специјалних и пригодних емисија, преноса најважнијих догађаја, припрема биографске емисије значајних личности; аутор је серија Ти дани, те године, Југославија – како нас други виде... Радио је и као скупштински извештач, уређивао недељни дневник, аутор и реализатор емисије Времеплов, документарне серије Господари рата и др. Почетком 1995 водио серију Камера памти, износећи на светло дана неке од узрока распада тадашње Југославије (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 274).

Лепоје Митић Драгутин Митић

Поглед на Душанову улицу, и палату Лесковчанин (продавница Бата)


122

Топличанин. Нићифор Топличанин (1847-1907), трговац (СЂ,

МКУ, 1907, 23), син Душан (?-1915), обвезник 12 п.пука. Грујичић. Бошко Грујичић Црногорац, син Живојин Грујичић

(1878-1933), чиновник (СБ, МКВ, 1900, 23), синови Велимир, Божидар, Душан и Драгослав (НС).

Јеличић. Благоје Јеличић (1863-1915), из Кобиља бруског, трго-вац, син Милутин Јеличић (1906-1966), трговац, имао стовариште грађе (НС).

Живојин Грујичић Милутин Јеличић

Гавриловић. Огњан Гавриловић (1847-1901), из Брајковца, трго-

вац (НС). Раковић. Миладин Раковић (1868-1910), из Врмбаје код Ивањи-

це, кафеџија (СЂ, МКУ, 1910, 114), син Чедомир (1904-1942), кафеџија, стрељан на Бањици (НС).

Марковић. Сима Марковић (1842-1922), из Годачева код Косјерића, државни пушкар у Крушевцу (НС).

Миловановић. Ђорђе М. Миловановић (1839-1919), из Ниша, ћурчија (СЂ, МКУ, 1919, 112).

Тоскић. Владимир Тоскић (1873-1964), из Плеша, житарски трговац, имао житарску радњу, као и његов брат Вујадин Тоскић (1888-1964), који је имао исту такву (НС).

Покимица. Јован Покимица (1865-1910), из Рвата, кафеџија (СБ,

МКВ, 1894, 27), син Александар (1902-1975), трговац (НС). Михајловић. Станислав Михајловић (1846-1918), из Лучине,

кафеџија, кмет варошки (СБ, МКУ, 1918, 72), синови Стојадин (1879-1902) и Тихомир (1891-1914) (НС).

Владимир Тоскић Јован Покимица Станислав Михајловић


123

Вучковић. Петар Вучковић (1860-1934), из Истока, винарски трговац, његови синови Светислав (1885-1959), трговац, и Вучко (1901-1988), трговац. Светислав Вучковић, познат као Тиса Ћопа, винарски трговац, народни посланик и вођа Демократске странке у Крушевачком округу између два светска рата. Светислав Вучковић је био велики извозник, који је 1928. године у Чехословачку извезао 10 вагона шљива, а касније извози годишње око 30 вагона шљива и пекмеза, ораха 10 вагона, и тд. Куповао је по 100 вагона грожђа, прерађивао у вино и продавао у Љубљани, Загребу и Сиску.

Стока је пре Првог светског рата извожена у Аустрију и Немачку. Избијањем Царинског рата стока је много страдала док није почео извоз преко Малте. Први товар свиња у то време извозили су за Малту Аврам Крстић и Светислав Вучковић. Крстић је за то добио награду од државе. Касније је стока извожена и у друге земље.

Петар Вучковић Светислав Вучковић Вучко Вучковић

Ранчић. Игњат Ранчић (1868-1928), из Пирота, поглавар срески у пензији (СЂ, МКУ, 1928, 31).

Вујовић. Милош Вујовић (1858-1939), из Смиловца код Ивањи-це, трговац (СЂ, МКУ, 1939, 186).

Филиповић. Милутин Филиповић (1861-1915), превијач у болници (СЂ, МКУ, 1915, 2), синови Милан М. Филиповић (1889-1925), кафеџија, Драгољуб М. Филиповић (1891-1939), трговац, и Чедомир М. Филиповић (1895-1919), срески писар (НС).

Милош Вујовић Драгољуб Филиповић


124

Ристић. Миладин Ристић (1863-1938), из Шипачна – Лисине код Никшића, соларски трговац у Крушевцу. Ожењен ћерком Јевте Бугарс-ког, столара, из Београда (СБ, МКВ, 1897, 81). Негде се наводи: из Шипачна – Лисине, студенички срез, од оца Милана Чеперковића.

Здравковић. Алекса Здравковић (1850-1920), из Кукљина, трговац (СЂ, МКУ, 1920, 69).

Милошевић. Стојан Милошевић (1849-1927), из Зајечара, барутџија (СЂ, МКУ, 1927, 113).

Николић. Миливоје Николић (1859-1934), из Шанца, налбатин (СЂ, МКУ, 1934, 142).

Прокић. Стојан Прокић (1875-?), из Читлука, шећерџија, касапин (СБ, МКВ, 1899, 68), син Радомир (1901-?), касапин (СЂ, МКВ, 1924, 7).

Савић. Браћа Јован и Петар Савић, синови Саве (1822-1897), из Орје Луке код Даниловграда, по коме су узели презиме, одлазе у Београд, одатле долазе у Крушевац. Јован Савић (1859-1940), житарски трговац, није се женио. Петар Савић (1867-1942), житарски трговац, његови синови су Живојин Савић (1903-1977), учитељ, и Душан Савић Вага (1904-1991), житарски трговац (НС).

Јован Савић Петар Савић Душан Савић Јеличић. Глигорије Јеличић (1860-1935), из Кобиља бруског,

трговац, синови Радомир (1892-?), чиновник окружног суда, Мијајло (1898-1937), банкарски чиновник, и Никола (1905-1964), трговац и модни креатор. Никола Јеличић држао је кројачки дамски салон у центру вароши (Краља Петра 1). Његов дамски салон је надалеко чувен, а модни креатор наше женске моде Никола Јеличић учествовао је на Првој земаљској модној ревији на Коларчевом универзитету 15. и 16. априла 1939. године. Прва крушевачка пролећна и летња модна ревија одржана је 31. марта и 1. априла 1940. године у кројачком дамском салону Николе Јеличића, а главни манекен је Каћа Власинић, која је врло шармантно и са много кокетерије приказивала те дивне моделе (Крушевачки Гласник, 13. април 1940, стр. 4). После рата живео је у Београду.

Јовановић. Влада Јовановић (1875-?), из Параћина, столар (СБ,

МКВ, 1900, 149), имао је у Крушевцу погребно предузеће Палестина.


125

Мишић. Милорад Мишић (1856-1935), из Церовe (Ражањ), имао гвожђару и даскару. Први од Мишића, из Церове, дошао у Крушевац а касније за њим и његови братанци. Имао синове Миодрага, дипломирао медицину у Берлину, Душана (1893-1914), завршио грађевински факул-тет у Гану у Белгији, Милана (1893-1985), завршио грађевински факул-тет у Гану у Белгији, Десимир (1896-1944), грађевински инжењер.

Милорад Мишић Милан Мишић Десимир Мишић

Петровић. Стојан Петровић (1871-1961), син Душан (1897-1925).

Стојан Петровић Душан Петровић

Живковић. Бошко Живковић (1857-1917), зидар, његови синови

су Боговид, пекар, и Светомир, пекар (НС). Манасијевић. Тома Манасијевић (1871-1957), из Врања, ренти-

јер (НС). Направио у Љубићкој бр. 2 палату са локалима које је издавао. У приземљу палате је модерна колонијална трговина Краљ јевтиноће Драгог Марјановића, и кројачки салон Победа Николе М. Јоцића.

Тома Манасијевић


126

Јовановић. Милан Јовановић (1858-1938), из Велике Дренове, пинтер, оженио ћерку Мате Ђорића (СБ, МКВ, 1884, 17), син Драгутин (1888-1968), пинтер, оженио ћерку Симе Сироватке. Драгутинови синови су Милан (1912-1971), Сима (1914-1996), и Христифор (1916-1943). Драгутин Јовановић 1920. оснива извозничку фирму са Ђорђем Вукасом Грком. Почео је да се бави прерадом дрвета и извозом у Грчку, и постао велики индустријалац. Када је фирма пропала 1926. Драгутин оснива велику стругару на Жељину (ИАК, СЗК, 2 – 12023).

Драгутин Јовановић Сима Јовановић

Хајдуковић. Светислав Хајдуковић (1876-1915), из Обрежа,

деловођа, председник управног одбора Крушевачке банке, директор. Гинић. Светислав Гинић (1868-1941), из Сталаћа, трговац (СЂ,

МКУ, 1941, 13), син Светолик (1902-1975), умро у Ваљеву. Петровић. Петар Икономидас, из Арциста, трговац, син Андреја

Петровић, држи пекару. Андрејин син Ђорђе Петровић Грк (1882-?), апотекар, оженио се Наталијом, ћерком Михаила Зојића, и тада је уписан као Ђорђе Икономидас (СЂ, МКВ, 1909, 40). Апотека св. Аранђела власништво је Ђорђа Петровића – Ђоке Грка. Ову апотеку је отворио 1892. године Љуба Новаковић, апотекар из Београда, као другу у Крушевцу. Од њега је апотеку 1911. преузео Ђорђе Петровић. Ђорђев син Никола доктор је фармације, живео је у Грчкој, а ћерка Јелена удала се за Драгољуба Перчевића, инжењера (председник општине 1943).

Поповић. Михаило Поповић (1855-1916), из Јагодине (СЂ, МКУ,

1916, 561), професор Гимназије у Крушевцу, народни посланик, државни саветник (НС).

Бошковић. Јован Бошковић (1852-1902), судија (СБ, МКВ, 1897, 44). Ђорђе Петровић Михаило Поповић Јован Ђ. Бошковић


127

Нешић. Младен Нешић (1844-1922), из Алексинца, налбатин, механџија и трговац у Крушевцу. Пошто је обневидео од 1879. године поткивачку радњу води његова жена Јулка. Имао је синове Божидара (1878-1878) и Богдана (1878-1934), близанце, Милована (1885-1974), живео у Београду, и Милорада (1885-1954), такође близанце. Трговачко-шпекулативну радњу под фирмом: Младен Нешић и Син у Крушевцу протоколисану 24. септембра 1904. године, коју је по споразуму 1912. године напустио син Богдан Нешић и од тада је радња прешла у руке Младена и Милорада, млађег сина, док је Богдан наставио да ради самостално, био је угледни ви-нарски трговац (Српске Новине, 10.

октобар 1912, стр. 3). Милорад Нешић је држао и кафану Мали Париз.

Богдан Нешић Милорад Нешић Палата Богдана Нешића Михајловић. Атанасије Михајловић (1854-1940), из Велике

Сугубине, трговац (СЂ, МКУ, 1940, 201). Јеремић. Милен Јеремић (1857-1938), из Ћићевца, терзија (СБ,

МКВ, 181, 94). Станојевић. Драгољуб Станојевић (1868-1941), из Дртеваца,

трговац (СЂ, МКУ, 1941, 6). Живковић. Бранко Живковић (1866-1941), из Чачка, трговац (СЂ,

МКУ, 1941, 91). Павловић. Нићифор Павловић (1849-1899), из Малешева срез

левачки, срески начелник. Колашинац. Јосиф Колашинац (1863-1937), из Казновића,

кожарски трговац (СБ, МКВ, 1888, 58), а када је умро пише да је из Колашина (СЂ, МКУ, 1937, 145).


128

Ћирковић. Војин Ћирковић (1853-1953), синови Богоје (1885-1975), Богосав (1887-1970), месар, и Миодраг (1903-1947) (НС).

Војин Ћирковић Богосав Ћирковић Миодраг Ћирковић

Богојевић. Драгутин Богојевић (1870-1956). Ратко Богојевић (1885-1925), брат Драгутинов, синови Бранимир

(1910-1976), Селимир (1912-1993) и Владимир (1913-1933) (НС). Вуковић. Александар М. Вуковић (1864-1919), из Кобиља,

столар (СБ, МКВ, 1900, 205). Атанацковић. Јован Атанацковић (1850-1901), синови Милош

(1878-1898) и Вељко (1881-1899) (НС). Петровић. Божидар Петровић (1858-1918), из Кукљина, син

Петра Радића, трговац, држао од 1898. године радњу у Будимпешти. Његов братанац Огњан Петровић (1889-1982), трговац у Крушевцу (НС).

Димитријевић. Михаило Димитријевић (1855-1937), синови Милош, Милисав и Младен (НС).

Петровић. Драгутин Петровић (1851-1923), обућар, синови Владимир (1890-1910), ђак учитељске школе и Тома (1904-1987), управник поште (НС).

Нешић. Димитрије Нешић (1870-1930), из Д. Ступња, опанчар (СБ, МКВ, 1896, 104), имао радњу кожне галантерије. Димитријеви: Радос-лав (1897-1917), Мића (1899-1921), Момчило (1902-?), трговац, Будимир (1907-?), опанчар, Љубомир (1908-1983), чиновник поглаварства (НС).

Милосав Нешић (1871-1913), кафеџија, брат Димитријев (НС). Петковић. Влада Петковић (1871-1946), из В. Дренове, трговац

(СЂ, МКУ, 1946, 73), локал у центру вароши поклонио Цркви св. Ђорђе.

Димитрије Нешић Будимир Нешић Влада Петковић


129

Јањић. Коста Јањић (1834-1924), трговац, рођен у Арцисту, у Крушевцу је од друге половине 19. века, где је држао бакалску радњу. У радњи га је заменио син Јанићије Јањић (1888-?), који се оженио ћерком Трајка Ристића, трговца овдашњег. Његова радња била је позната као трговина Јање Грка.

Ћоћић. Милета Ћоћић (1867-1926), из Горњих Вратара, трговац, држи мешовиту трговину коју је уступио својим калфама Жики Станковићу и Драгутину Ђорђевићу. У Ћоћићевом дворишту била је радња Миладина Зајића.

Коста Јањић Милета Ћоћић Таса Брадић Брадић. Таса Брадић (1872-1948), из Медвеђе, трговац (СЂ, МКУ,

1948, 156). Ристић. Трајко Ристић (1865-1931), из Ристовца, трговац, држао

је трговину кожама, заједничку, са Апостолом Милутиновићем од 1889. до 1892. године, а од тада држао је сам. Синови Драгослав (1903-1919) и Милан (1912-1970), професор. После Трајкове смрти радњу је наследио Добривоје Бекрић (1908-1989), из Виткова, гвожђарски трговац (НС).

Марковић. Миленко Марковић (1857-1930), из Маскара, војни пензионер (НС).

Трајко Ристић Добривоје Бекрић Миленко Марковић

Поповић. Коста Поповић (1848-1908), трговац, син Стојан (1866-

1909), трговац. Симић. Михаило Симић Буна (1867-1922), из Трстеника, учитељ

(СЂ, МКУ, 1922, 12), син Петар (1902-1941), бифеџија, стрељан у одмазди.


130

Поповић. Никола Пападопулус, из села Св. Мина, Загорје у Епиру – Грчка, дошао је у Крушевац. Држао кафану Оријент коју му под аренду дао Петар Икономидас. Његов син Хариз кафеџија у Хасанпашиној паланци, а Михаило Н. Поповић (1858-1925), житарски трговац (СБ, МКУ, 1925, 129), у Крушевцу. Михаилови синови су Харилај (1897-1953), трговац, и Ђорђе (1903-1993), апотекар.

Михаило Поповић Харилај Поповић Ђорђе Поповић

Катунац. Војислав Катунац, из Великог Дреновца, порески

инспектор, начелник Министарства финансија, председник удружења Крушевљана у Београду. Имао синове Момчила, Синишу, ђак српске школе у Лиону (1916), Тодора, и Милоја (1912-1938).

Стевановић. Милета Стевановић (1840-1918), из Маскара, трговац (СЂ, МКУ, 1918, 185), синови Владимир (1870-?), трговац, и Драгољуб (1876-1933), ветеринар, виши ветеринарски саветник (НС).

Милоје Катунац Драгољуб Стевановић Добросав Дебељаковић

Дебељаковић. Радоје Дебељаковић (1870-1912), из Доњег Ступња, обућар, синови Добросав (1900-1970), обућар (СБ, МКВ, 1923, 38), Тихомир (1905-1976) и Светомир (1907-1915) (НС).

Филиповић. Тодор Филиповић (1840-1936), из Присјана код Власотинца, циглар (СЂ, МКУ, 1936, 80).

Васић. Митар Васић (1859-1944), из Медвеђе, ковач (СЂ, МКУ,

1944, 411).


131

Марковић. Илија Марковић (1862-1937), из Смедерева, тракслер (СЂ, МКУ, 1937, 32).

Поповић. Љубомир Поповић (1866-1943), из Ћићевца, трговац (СБ, МКУ, 1943, 12).

Јанковић. Пера М. Јанковић (1866-1924), трговац, синови Боривоје (1902-1979), трговац, и Божидар, трговац (НС).

Урошевић. Милорад Урошевић (1860-1927), из Александровца (СЂ, МКУ, 1927, 81), трговац, синови Милутин и Миладин.

Милутин Урошевић (1887-1959), трговац, отворио је угледну мануфактурну трговину Лувр 1926. године која је, по свом карактеру, представљала модну кућу (Политика, 17. октобар 1926, стр. 21). Поред великог простора, за продају штофова осталог текстила, галантерије и обуће, имала је и веома модеран, за тадашње прилике савремен, кројачки салон. Била је то у тадашњем трговачком времену прва трговачка модна робна кућа у земљи.

Миладин Урошевић (1898-1986), трговац, био је републиканац. Браћа Урошевићи су за време рата у Лозани где је Миладин завршио Вишу комерцијалну школу.

Милутин Урошевић Миладин Урошевић Новаковић. Љуба Новаковић (1860-?), из Београда, апотекар у

Крушевцу од 1892. до 1911. године. Његова супруга Јелисавета (1867-1899), из Београда, умрла и сахрањена у Крушевцу. Љуба се други пут оженио 1905. године Милицом (1876-?), ћерком председника суда из Београда, учитељица у Крушевцу (СЂ, МКВ, 1905, 31). Касније одлази из Крушевца а апотеку је продао Ђорђу Петровићу Грку.

Петровић. Јаков М. Петровић (1850-1920), из Плешина код Рашке, трговац (СБ, МКУ, 1920, 149).

Стошић. Станко Стошић (1852-1922), из Врања, ужар (СБ, МКУ,

1922, 20). Алексић. Владимир Алексић (1852-1906), из Каленића, столар

(СЂ, МКУ, 1906, 113), син Драгољуб (1883-?), столар (СЂ, МКВ, 1905, 54). Драгољубов син Властимир (1907-?), молер.


132

Станковић. Никола Станковић (1853-1923), из Параћина, терзија (СБ, МКУ, 1923, 54).

Фотић. Јања Фотић (1847-1907), из Маловишта, пекар, његов син Михајло (1879-1930), механџија. Михаилов син Харалампије (НС).

Јаковљевић. Милисав Јаковљевић (1860-1914), из Бачине, абаџија, синови Стеван (1880-1940), абаџија, и Милорад (1895-1947), абаџија, држе велику абаџијаску радњу.

Михајло Фотић Милорад Јаковљевић Алекса Стаменковић

Стаменковић. Ставра Стаменковић, из Пирота, абаџија, син

Алекса (1867-1941), кројач (СЂ, МКУ, 1941, 147). Богдановић. Анта Богдановић (1860-1922), из Ражња, грађеви-

нар (СБ, МКУ, 1922, 147). Тодоровић. Димитрије Тодоровић (1860-1934), из Јањине, пекар,

син Ђорђе (1902-1979) (НС). Тимотијевић. Милован Тимотијевић (1870-?), из Варварина,

трговац. Радосављевић. Драгомир Радосављевић (1870-?), из Лазаревца,

памуклијаш. Павловић. Петар Павловић (1877-?), из Лазаревца, трговац. Вилотијевић. Драгутин Вилотијевић (1863-1923), из Рожанства

код Чајетине, седлар (СЂ, МКУ, 1923, 25). Вилотијевић. Јован Вилотијевић (1873-1936), опанчар, син

Драгољуб (1901-1946), опанчар (НС). Петровић. Михајло Петровић (1868-1925), из Шапца, касапин

(СБ, МКУ, 1925, 81). Пецић. Димитрије Пецић (1866-1926), из Будиловине, сензал (СБ,

МКУ, 1926, 81). Тасић. Душан Петковић Тасић, столар, синови Миодраг (1899-?),

судски писар, Михајло (1904-1972), свештеник (СЂ, МКВ, 1926, 15). Поповић. Паскаљ Поповић (1858-1928), из Арциста, трговац (СЂ,

МКУ, 1928, 78). Андрејевић. Лазар Андрејевић (1872-1937), из Медвеђе, сајџија

(СЂ, МКУ, 1937, 59). Ђорђевић. Драгољуб Ђорђевић, поштар, син Трифун Ђорђевић

(1890-?), секретар министарства грађевина.


133

Алексић. Аврам Алексић, папуџија, син Драгутин Алексић (1877-1958), обућар, трговац (СБ, МКВ, 1898, 14), његови синови Рајко (1902-1958), адвокат, судија, Радомир (1904-1983), свештеник.

Драгутин Алексић Рајко Алексић

Дедић. Веља Дедић (1867-1940), имао сина Радоша (1897-1965),

учесник пробоја Солунског фронта. Радошев син Драган (1927-1944), стрељан од окупатора (НС).

Симић. Димитрије Симић (?-1930), из Пожаревца, чиновник (СБ,

МКУ, 1930, 35), синови Светозар и Петар. Светозар, земљорадник, синови Миодраг (1891-?), Божидар

(1896-1913) и Илија (1899-). Петар, земљорадник, синови Никола (1903-1946), обућар (СЂ,

МКВ, 1927, 4), Боривоје (1905-1948), обућар (СЂ, МКВ, 1931, 86). Николић. Коста Николић (1867-1920), касапин и трговац, син

Младен К. Николић (1905-1979), свештеник (НС). Владимир Николић (1875-1901), брат Костин, марвени трговац. Миладиновић. Јосиф Миладиновић (1867-1930), из Трешњеви-

це, новопазарски санџак, колар (СЂ, МКУ, 1930, 1). Његови синови Илија (1902-1937), и Мирослав (1920-1941), погинуо од Немаца (НС).

Миленковић. Чедомир Миленковић (1865-1936), из Коњуха, трговац (СЂ, МКУ, 1936, 70).

Петровић. Ђорђе Петровић, баштован, син Павле (1887-1973), бравар (СБ, МКВ, 1909, 67).

Јосиф Миладиновић Чедомир Миленковић Павле Петровић


134

Они су дошли до Првог светског рата

Петковић. Јеврем Петковић (1829-1916), из Горњег Милановца, синови Светозар и Драгомир (1871-1946), завршили су учитељску школу у Београду, где су као одлични ученици запажени и предложени од надлежних који их упућују у Кијев да уче теолошки факултет. Током школовања Светозар се разболео од туберкулозе и умро док је Драгомир дипломирао теологију у Кијевској Лаври. Радио је у Неготину где су му рођена деца, а почетком 20. века добио је посао у Крушевцу где постаје шеф Пореске Управе. У Крушевцу је својим деловањем стекао велики углед па је постао председник општине, испоставило се последњи председник крушевачке општине пред Први светски рат, али када се рат завршио био је и први председник исте. Када је основан пензиони фонд он је његов први председник. Имао је сина Момчила и ћерку Даринку удату за Милана Накића, адвоката.

Др Момчило Петковић (1904-1957), лекар, учио медицину у Грацу и Бечу где је дипломирао. Оженио се Мађарицом коју је упознао током студија и довео је у Крушевац. Био је лекар у Куршумлији када је умро. Имао је сина Драгомира који је страдао у аутомобилској несрећи као дете (Податке о Петковићима дала Вера Накић Белогрлић).

Скоковић. Ранко Скоковић (1852-1905), из Севојна, свештеник на бељачкој парохији, затим од 1891. до 1902. године при бруској цркви. Живео је у Крушевцу, где су му ћерка и зет Божидар Михаиловић (1886-1942), учитељ и резервни потпуковник (НС).

Ранко Скоковић Божидар Михаиловић

Ђуричић. Вукашин Ђуричић (1871-1930), из Суботице, бравар,

син Андреја (1903-?), бравар (СЂ, МКВ, 1929, 57), Властимир (1910-1965), пољопривредни економ (НС).

Ђорђевић. Јанко Ђорђевић (1860-?), из села Скитојићи код Крагујевца, ковач.

Здравковић. Светислав Здравковић (1869-?), из Алексинца, трговац.

Кузмановић. Драгутин Кузмановић, памуклијаш, отворио радњу 19. фебруара 1902. године (Српске Новине, 8. март 1902, стр. 4).


135

Вељковић. Петар Вељковић (1874-1952), државни економ (НС). Вукојичић. Аксентије Вукојичић (1879-1941), из Јасиковице,

трговац (СБ, МКУ, 1941, 93). Стајковић. Драгољуб Стајковић (1884-1966), син Александар

(1922-1943), студент, погинуо (НС).

Драгољуб Стајковић Александар Стајковић

Милосављевић. Михајло Милосављевић, из Велућа, учитељ,

касније свештеник на више парохија, при бруској цркви (1891-1899), затим у Велућу. Имао синове Новицу, Милана, Милорада, Љубодрага.

Новица М. Милосављевић (1884-1951), пешадијски капетан (НС). Милан М. Милосављевић Јана (1886-1949), порески инспектор у

Крушевцу, синови Миодраг (1912-1990), адвокат, Борисав (1920-1982) банкарски службеник, Војислав (1922-1944), матурант (НС).

Милорад М. Милосављевић (1894-1943), економ, познат као Рода Стрела, родио се у Брусу, комита пре Балканских ратова, на сахрани војводе Лунета у Врњачкој Бањи носио ордење славнога борца (Огњан

Топаловић, Војвода Луне, стр. 142). У Другом светском рату је војвода жељински. Убијен је у ноћи 27. фебруара 1943. године у 23 часа у својој кући у Велућу када су на њу бачене бомбе од непознатих нападача (СБ,

МКУ, 1943, 17). Те ноћи су поред Роде погинули и његова мајка Љубица (1860-1943), супруга Злата (1893-1943) и Душан (1924-1943), богослов, док је син Живорад (1927-1942), погинуо годину раније.

Љубодраг М. Милосављевић Кица (1901-1942), судски чиновник. Сви су сахрањени на крушевачком гробљу.

Новица Милосављевић Милан Милосављевић


136

Ракић. Сибин Ракић (1876-1944), из Страгара, трговац убијен од полиције у Крушевцу, син Милорад (1920-1942), стрељан у Нишу (НС).

Сибин Ракић Милорад Ракић

Голубовић. Никола Голубовић (1885-1945), из Лесковца,

предузимач (СБ, МКУ, 1945, 63). Ваљаревић. Тодосије Ваљаревић (1850-1911), из В. Грабовнице,

трговац, синови Живојин (1884-1914), трговац и Милан, трговац (НС). Цекић. Таса Цекић (1874-1951), из Врања, лимар, оженио ћерку

Тодосија Ваљаревића. Видојевић. Радојко М. Видојевић (1880-1912), из Кобиља,

абаџија (СЂ, МКУ, 1913, 31), отворио радњу 22. јануара 1904. године.

Таса Цекић Радојко Видојевић

Мишић. Милоје Мишић (1894-1975) и Васа Мишић (1895-1947), из Церове (Ражањ), гвожђарски трговци, држали гвожђару и даскару.

Мишић. Љубисав Мишић (1888-1936) и Влада Мишић (1892-1982), из Церове (Ражањ), трговци, држали гвожђару.

Милоје Мишић Васа Мишић Љубисав Мишић Влада Мишић


137

Соскић. Милорад Стојковић (1876-1962), кафеџија, Мика (1883-1938), хотелијер, Милан (1897-1955), кафеџија, и Влада, познати су и као браћа Соскић (НС). Браћа Стојковићи рођени су у Бачини.

Милорад Стојковић Мика Стојковић Милан Стојковић

Кафана Српки Краљ, код Соскића, прва с лева

Петровић. Профир Петровић (1877-?), из Пирота, златар (СЂ,

МКВ, 1927, 23). Јелић. Владимир Јелић (1877-?), из Сарајева, трговац, отворио

трговачку радњу у разном израђеном еспапу бакалском 29. октобра 1902. године (Српске Новине, 21. новембар 1902, стр. 4).

Петровић. Миливоје Петровић (1892-1989), кафеџија (НС), са супругом Косом држао је кафану Српска круна.


138

Стевовић. Љубомир Стевовић (1879-?), из М. Грабовнице, трговац (СБ, МКВ, 1906, 1).

Лазаревић. Сима М. Лазаревић, трговац, поред своје радње у Београду коју води од 1894. године отворио је 25. јануара 1903. године филијалу у Крушевцу (Српске Новине, 21. фебруар 1903, стр. 4).

Миленковић. Чедомир Миленковић (1888-1944), погинуо (НС). Петровић. Живојин Петровић (1880-1914), из Краљева, коњички

мајор, оженио се ћерком Анте Стефановића, синови Драгобрат (1909-1931), п.поручник, и Драгомир (1910-1935), дипломирани правник (НС).

Драгобрат Петровић Драгомир Петровић

Товић. Урош Товић (?-1914), трговац, синови Милорад, трговац,

и Љубомир (1912-1985), трговац (НС). Вељковић. Светозар Вељковић (1881-1926), из Јагодине, подшеф

ложионице (НС). Ђурић. Велимир Ђурић (1883-1915), економ, погинуо у Београду

(НС). Стефановић. Живојин Н. Стефановић Дућа (1879-1934), из

Страгара, трговац (СЂ, МКУ, 1934, 113), отворио је вунарску радњу у Крушевцу 1903. године и био један од највећих увозника вуне. Увозио је и плави камен и другу дефицитарну робу. Касније се бавио извозом меса, његова трговина је касније прерасла у кланичну индустрију. Дућа је још 1924. године почео да извози стоку и био један од највећих извозника у крају, а 1931. године подигао је модерну кланицу за пернату живину (Политика, 19. децембар 1931, стр. 4). Његови синови су Љупче (1904-1975), завршио поштарску школу у Скопљу, Влада (1905-1996), завршио трговачку академију у Дубровнику, и Милан, завршио економски факултет у Београду.

Живојин Стефановић Љупче Стефановић Влада Стефановић


139

Голднер. Франц Голднер (1848-1914), из Панчева, немачки Јеврејин, познати грађевински предузимач доселио се у Србију и гради зграду Југословенске банке у Београду, потом окружна начелства у Смедереву, Пожаревцу, Крагујевцу одакле долази у Крушевац да би предузео градњу Цркве свети Ђорђе, затим завршетак Споменика косовским јунацима, зграде Окружног начелства, и изградњу железничке станице. Радио је и на подизању неколико објеката у саставу касарне преко пута које је купио велико имање са кућом и низом стамбених објеката. Његови синови су Ото (1880-?), предузимач у Београду, Тихомир (1881-?), Карло (1883-1931), Јован (1893-?), и Рудолф (1898-1976). Између два светска рата Тихомир Голднер гради све значајније објекте у Крушевцу: Занатски дом, Трговачки дом и др. Председник је управног одбора Крушевачке занатске кредитне задруге. Карло и Јован су такође грађевинари. Рудолф је власник кафане са пекаром, собама за преноћиште и шталом коју је наследио од таста Косте Божића (1865-1918) кафеџије, петнаест година је председник Удружења кафеџија, његов син Драгиша, адвокат.

Тихомир Голднер Рудолф Голднер Драгиша Голднер

Илић. Јеврем Илић (1852-1917), из Охрида, предузимач (СЂ, МКУ,

1917, 82), син Јерусалим Илић (1898-1956), адвокат. Јерусалим имао сина др Ђорђа Илића (1933-2005), лекар.

Матић. Љубомир Матић (1868-1955), из Велике Дренове, дирек-тор Гимназије у Крушевцу, оженио ћерку Глигорија Максимовића, синови Слободан (1898-1959), председник Окружног суда, Велибор (1905-?), Ратибор (1912-1963), чиновник, Никола, инжењер (НС).

Јерусалим Илић Љуба Матић Никола Матић


140

Јовановић. Сретен Јовановић (?-1917), умро у Француској, његов син Стеван (1911-1957), судија, ћерка удата за Воју Филиповића, књижара (НС).

Николић. Младен Николић (1877-1929), из Варварина, књижар (СЂ, МКУ, 1929, 184), отворио је 17. јануара 1903. године у Крушевцу трговину канцеларијског мате-ријала цртаћег, писаћег и школског прибора, као и све остале базарске робе (Српске Новине, 18. фебруар 1903,

стр. 6). Радњу је водио под фирмом: Код Београђанина Младена Д. Николића. Имао је сина Љубишу (1901-1984), инжењер, и ћерку удату за Воју Филиповића, која је исте године умрла.

Младен Николић

Китановић. Радич Китановић, из Бивоља, трговац, синови Дра-

гомир (1903-?), трговац (СЂ, МКВ, 1926, 60), Љубомир (1916-?), трговац. Симоновић. Лазар Симоновић (1852-1933), из Варварина, столар

(СЂ, МКУ, 1933, 83), он и брат имају столичарску радњу. Лазарев син Милан Симоновић (1881-1940), народни посланик, председник народне скупштине, сенатор. Веома значајна политичка личност.

Лазар Симоновић Милан Симоновић


141

Милосављевић. Живадин Милосављевић (1882-1947), из Зало-говца, трговац. Његови синови су Животије (1910-1927), Владимир (1921-1996), Милан (1922-1942) и Миливоје (1927-1945) (НС).

Радошевић. Јакша Радошевић (1882-1911), из Пољне, трговац (СЂ, МКУ, 1911, 47).

Стефановић. Мијушко Стефановић, опанчар, отворио радњу 1909. године.

Филиповић. Живко Филиповић (1888-1938), циглар. Филиповић. Милун Филиповић (1890-1939), из Варварина,

циглар (СБ, МКУ, 1939, 18). Гавриловић. Живојин Гавриловић (1895-?), из Београда, трговац

(СБ, МКВ, 1917, 3). Симић. Живојин Д. Симић (1886-?), из Јагодине, књижар (СЂ,

МКВ, 1911, 44), отворио у Крушевцу повлашћену књижарско-базарску радњу 24. априла 1908. године (Српске Новине, 20. октобар 1909, стр. 8).

Грујић. Радивоје Љ. Грујић (1886-1915), из Поповаца, трговац (СЂ, МКУ, 1915, 318), отворио 10. априла 1909. трговачко болтаџијску радњу у Крушевцу.

Јовановић. Милан В. Поп Јовановић, из Куршумлије, трговац, отворио мануфактурно-бакалско-шпекулативну радњу 1908. године.

Вукојичић. Антоније Вукојичић (1879-1941), из Јасиковице, трговац (СБ, МКУ, 1941, 93).

Стаменковић. Димитрије Стаменковић (1880-1915), из Ниша, обућар (СЂ, МКВ, 1907, 91).

Мартић. Аксентије Мартић (1882-?), из Черења, трговац (СБ,

МКВ, 1912, 8), радио у Крушевцу као агент (трговачки путник), затим трговац, један је од оснивача Мериме.

Костић. Константин Костић (1885-1940), из Младеновца, индустријалац. Зачетак индустријске прераде дрвета у Крушевцу појављује се 1908. године када Константин Костић Оијда подиже прву радионицу столица са моторним погоном. Са Глигоријем Протићем 1910. отвара радионицу за израду столица Јастребац. Између два светска рата ради као радионица столица Костића и Цветковића. Радионица је била у Старој чаршији на пијачном тргу. Од 1934. године власник је само Константин Костић – столарске радионице Шумадија. Његов син Живота (1916-1982), индустријалац (НС).

Аксентије Мартић Константин Костић


142

Васић. Војислав Ј. Васић (1881-1975), из Бачине, трговац (СЂ,

МКВ, 1907, 34). Он и Адам М. Јовановић, отворили су ортачку мануфактурно-колонијално-бакалску радњу 26. јуна 1904. године (Српске

Новине, 31. август 1904, стр. 8), а од 23. фебруара 1906. године одвојили су се и воде сопствене радње.

Војислав Васић је са Богданом Цветковићем 1926. године

основао фабрику бомбона и ратлука Јастребац. Производња је почела у дућану Миладије жене почившег Момира Живадиновића. Они су у Крушевцу имали и велику деликатесну продавницу.

“У својој деликатесној продавници поред других артикала прода-вали су и качкаваљ који су солили морском сољу. Цветковић и Васић изведени су пред суд 1934. године јер су овдашњем фризеру г. Станку Зорићу дали мало морске соли да попије по савету лекара у чаши воде од чега је овај умро. Испоставило се да то и није била морска со него бариум хлорид који су ови купили још 1931. године од браће Цекић из Пирота као морску со. Упитани од судије како су реаговали муштерије који су куповали качкаваљ, рекли су: жалили су се на стари да је горак и више су куповали млади сир” (Политика, 23. април 1936, стр. 12).

Војислав Васић Радионица бомбона и ратлука Јастребац

Цветковић. Богдан Цветковић (1883-?), из Плеша, трговац (СЂ,

МКВ, 1911, 21), држао фабрику бомбона и продавницу код Споменика са Војиславом Васићем.

Ђорђевић. Михаило Ђорђевић (1880-1937), трговац, синови Драгомир (1901-1951) и Миодраг (1903-1960) (НС).

Савић. Војислав Савић (1886-1944), из Бачине, абаџија (СЂ, МКУ,

1944, 182), синови Драгољуб (1915-1968) и Бранко (1920-1989) (НС).


143

Матић. Миљојко Матић (1859-1930), из Паруновца, трговац (СЂ,

МКУ, 1930, 109). Николајевић. Стеван Николајевић (1890-1941), из Пљевље, ин-

дустријалац (НС), ради у Фабрици сапуна, од 1914. године. Јовановић. Арса Јовановић (1871-1951), из Риљца, трговац

житарски (НС). Костић. Милутин Костић (1888-1962), из Јабланице, трговац (НС).

Стеван Николајевић Арса Јовановић Милутин Костић

Петровић. Стојан Ст. Петровић (1879-1949), из Омашнице,

трговац (СЂ, МКУ, 1949, 14), синови Милорад (1911-1950), трговац, и Славољуб (1925-1970), кафеџија (НС).

Стојан Ст. Петровић Милорад Петровић Славољуб Петровић

Ђоровић. Радивоје Ђоровић (1880-?), из Јошаничке Бање, трго-

вац, основао 1900. колонијално-бакалску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 18805). Јовановић. Милош Јовановић (1878-?), из Милутовца, трговац. Ивковић. Никола Која Ивковић (1884-1959), из Лазарице,

касапин (НС). Ружић. Алекса Ружић (1891-1940), из Подгорца, грађевинар (СЂ,

МКУ, 1940, 173). Грој. Милан Грој, из Београда, трговац, пуномоћник Друштва за

продају Сингерових шиваћих машина Борн и Комп, које је септембра 1907. године отворило филијалу мустра Сингерових шиваћих машина у Крушевцу.

Поповић. Душан А. Поповић, трговац, отворио је 18. децембра 1913. мануфактурно-колонијално-гвожђарску и шпекулативну радњу.


144

Петровић. Стојан Петровић (1875-1943), економ (НС). Минић. Радован К. Минић, трговац, отворио је трговину и

производњу сода воде 8. фебруара 1910. године, а од 31. маја 1912. године примио је за ортака Миљојка М. Ђурића (1881-1939), из Ржанице, трговца. Фирма Радован Минић и Друг основана је 1930, а од 1. марта исте године Ђурић преузима радњу и води је као винарско-ракиџијску и производња сода воде (ИАК, СЗК, 2 – 18805).

Бабић. Милан Р. Бабић (1884-1956), из Плоче, кафеџија (СБ, МКВ,

1910, 64), и његов брат Језда Р. Бабић (1896-?) отворили су кафану уз коју је била штала за стоку и станица за путнике који путују за Брус.

Стојан Петровић Миљојко М. Ђурић Милан Бабић

Лукић. Недељко Лукић (1871-1940), из Ботуње, трговац (СЂ,

МКУ, 1940, 169). Савић. Милан Савић, пекар, отворио је пекарску радњу 21. маја

1903. године (Српске Новине, 30. мај 1903, стр. 4). Радић. Обрен Радић (1881-1927), из Велике Дренове, индустри-

јалац, у Крушевцу почетком 20. века. После Првог светског рата са браћом Костка основао је фабрику за производњу столица која је припала Косткама. Имао је радионицу за обраду дрвета тј. столарско-коларску радионицу Моравка. Његови синови Божидар (1905-1986) и Љубиша (1908-1938), такође су индустријалци, ћерка Бранка (1911-1937), није удавана (НС).

Божидаров син Мирослав (1930-1948), ђак 6. разреда гимназије.

Божидар Радић Љубиша Радић


145

Милошевић. Михаило Милошевић (1854-1928), из Сушице, учитељ. Учитељску школу и учитељски испит положио је у Крагујевцу. Његова класа била је четврта, из прве учитељске школе у Кнежевини Србији. Дотле су учитељи били нестручни, а уласком учитеља крагујевачке учитељске школе у народ настаје нова епоха у нашој историји. Михаило Милошевић први пут је постављен 1877. године за учитеља у Брусу где службује дванаест година, а онда одлази у Крушевац, затим Жичу, Горњи Милановац и Београд, школа код Саборне цркве чији је управитељ седамнаест година. Министарство га је изабрало 1902. године те је ишао као његов изасланик у Праг на чешку школску изложбу. Писао је приповетке, уредник је дечјег листа Мала Србадија. Учесник је свих ослободилачких ратова. Имао је два сина и три ћерке. Умро је без икакве имовине, а он пред смрт каже: Не. Ја немам ништа. Цео живот и рад посветио сам деци. Нисам мислио на богатство, и као што видите, и данас сам сиромах. Па ипак нисам незадовољан, држава ме је одликовала за свој рад Таковским крстом и трећим и четвртим степеном Св. Саве (Политика, 12. фебруар 1927, стр. 8).

Михаило Милошевић Крста Божовић

Божовић. Крста Божовић (1858-1934), из Казновића код Рашке,

учитељ (СЂ, МКУ, 1934, 19), у Доброљупцима и В. Врбници, одакле му је била супруга. Имао сина Милорада. Касније живи у Крушевцу где је активан функционер Радикалне странке. Обимна збирка народних умотворина и обичаја у Жупи коју је радио са Миланом Матићем (1855-?), из Александровца, учитељем, за потребе Краљевске академије наука, налази се од 1920. године у рукописном фонду САНУ. На жалост њихов мукотрпан рад од изузетне важности многи су злоупотребљавали током времена и потписивали себе као ауторе, чак и академици.

Комбол. Иван Комбол (1866-1912), из Прибира у Хрватској, предузимач (СЂ, МКУ, 1912, 31).

Томић. Димитрије Томић, колар, син Младен (1898-?), колар (СЂ,

МКВ, 1925, 6). Голубовић. Радомир Голубовић (1875-?), трговац, син Душан

(1905-?), трговац (СЂ, МКВ, 1925, 121).


146

Шукић. Стојадин Шукић (1879-1915), из Коњуха, трговац (СБ,

МКУ, 1915, 105). Бошко Шукић (1883-1937), гвожђарски трговац (НС), Стојадинов

брат, његови синови Селимир (1913-1982) и Ратибор (1914-?), имали су трговину Гвожђара и Погребни завод Рај.

Бошко Шукић Шукићев ауто пред трговином

Протић. Димитрије Ж. Протић (1884-1969), из Пожаревца, срески начелник (НС), ожењен сестром Крсте Новаковића.

Поповић. Васа Поповић (1881-1950), из Ниша, син Бранислав Фирга (1911-1978), изванредни голман фудбалског клуба Цар Лазар, затим Бате из Борова.

Васић. Милорад Васић (1871-1955), из Варварина, трговац, син Милош (1926-1944), погинуо у борби (НС).

Димитрије Протић Бранислав Фирга Поповић Милорад Васић

Биро. Јован Биро (1878-?), из Алексинца, сајџија. Златановић. Хранислав Златановић (1877-1915), из Јасике,

трговац, син Драгомир (1904-?), прегледач кола (СЂ, МКВ, 1931, 49). Младеновић. Трајко Младеновић, лончар, отворио лончарску

радњу 1903. године (Српске Новине, 14. мај 1903, стр. 4).


147

Арамбашић. Браћа Петар Г. Арамбашић (1872-?), опанчар, и Иван Г. Арамбашић (?-1915), шлосер, рођени у Добановцима, од 1900. живели су у Крушевцу. Петар је 1913. купио плац у Врњачкој Бањи.

У овдашњој вароши Крушевцу отворили смо кожарску фабрику за прераду и израду сваке сорте коже, коју ћемо водити под нашим заједничким именом и фирмом:

Милорад М. Јевтић и Петар Арамбашић ФАБРИКА

Кожарске Идеал индустрије Целокупну ову нашу заједничку ортачку фирму фабрике,

пуноважно ће мо потписивати и задуживати, оба ортака равноправно, својеручно а именом овако:

Испод утиснутог штамбиља фабрике горње фирме Милорад М. Јевтић, потписиваће својеручно, М. М. Јевтић. А Петар Арамбашић, испод горњега потписиваће својеручно Петар Арамбашић.

18. марта 1913. г. Фабриканти, у Крушевцу М. М. Јевтић, индустријалац

Петар Арамбашић, опанчар (Српске Новине, 21. април 1913, стр. 4).

Фабрика Идеал ради од октобра 1912. године а од крушевачког

првостепеног суда потврђена је 21. марта 1913. године. Већ у априлу исте године Петар Арамбашић тужио је свог ортака због преваре, утаје и потајног отуђивања ортачког фабричког еспапа (Српске Новине, 27. април

1913, 4). Петар се између два светска рата одселио у Београд где је познати индустријалац. Његови синови су Светозар, Љубодраг, Драгослав и Бранислав.

Гаврило Г. Арамбашић (1886-1931), из Добано-ваца, опанчар, најмлађи од браће Арамбашић, држао је кожарску радњу у Крушевцу, а имао је и кожару код Расине где има двадесет запослених радника, ту раде и његови синови Божидар, Александар и Властимир, који су постали истакнути стручњаци у фабрици обуће Бата, а пред рат отишли у Америку.

Гаврило Арамбашић

Гачић. Милан Гачић (1877-?), из Шапца, трговац, посластичар

(СЂ, МКВ, 1906, 7).


148

Ковачевић. Мирко Ковачевић (1869-1937), из Тршановаца, предузимач, оженио ћерку Младена Нешића, један је од оних који су градили Крушевац. Као угледан човек и привредник биран је у окружну скупштину и градску скупштину више пута. Његови синови такође су познати људи: Живојин (1901-1988), инжењер, ожењен ћерком министра Стевана Савковића, Чедомир (1903-1993), капетан, Момчило, судија.

Мирко Ковачевић

Породица Мирка Ковачевића 1920. године

Стојановић. Др Чедомир Стојановић (1883-1953), из Звездана

код Књажевца, медицину завршио у Бечу. Лекар је целокупне медицине и оператор, први хирург у Крушевцу, његов син др Божидар Стојановић (1927-2001), лекар, завршио специјализацију из пнеумофизиологије. Био главни и одговорни уредник часописа Медицинска пракса у Крушевцу.

Др Чедомир Стојановић Др Божидар Стојановић


149

Костка. Павле Ј. Костка (1882-1916), из Крагујевца, каменорезац, умро при повлачењу српске војске у Скадру (НС). Његови синови Првослав (1901-1991) и Михајло (1905-1962), после Првог светског рата оснивају фабрику столица са Обреном Радићем, а од 1935. године радионица ради под фирмом Браћа Костка – Такиш и Трајан.

Павле Ј. Костка Првослав Такиш Михајло Трајан

Николић. Миладин К. Николић Расински (1880-1940), песник и

књижевник, рођен у Смедереву, живео у Крушевцу, затим у Београду где је умро после тешке операције, тамо је и сахрањен. Са њиме Београд губи једног од најизразитијих боема, а земља – поборника наше књижевности, који је својим рецитацијама стизао у све наше крајеве.

“Расински је био вољен човек у свим књижевно уметничким круговима. Отворен, непосредан и до екстазе заљубљен у поезију, он је целог свог века проносио славу наших песника широм земље. Живећи као птица небеска, необезбеђен и материјално незаинтересован, он је у души носио читаву ризницу наших и страних песама и био њихов тумач у најлепшем смислу речи. Знајући напамет више песама него ико код нас, он је себе увек увек занемаривао, трудећи се да популарише друге и старајући се да уметност осете и најшири слојеви. Сем тога, и сам је стварао искрено, одушевљено, одузимајући од себе и свога живота да би пружио свој скромни удео у лепоти и српској књижевности” (Политика, 16. децембар 1940, стр. 9). Миладин К. Николић

Миловановић. Драгутин Миловановић (1875-1951), његов син

Стеван (1920-1944), дреар (НС). Јовановић. Миленко Јовановић (1878-1941), из Милутовца,

трговац (СБ, МКУ, 1941, 109). Јанковић. Тодор Јанковић (1869-1941), из Ниша, трговац (СЂ,

МКУ, 1941, 148), његов син Војислав (1908-1988), судија (СЂ, МКВ, 1940, 40). Вукашиновић. Милан Вукашиновић (1884-1943), из Ниша,

фотограф (СЂ, МКВ, 1914, 42).


150

Шибалић. Љубомир Шибалић (1882-1945), из Врбе, столар (СБ,

МКУ, 1945, 139), и Васиљевић држали су парну стругару Бистрица од 1937. Управник парне стругаре Бистрица је Михајло Сандић, из Петине.

Мијајловић. Андреја Мијајловић (1892-?), из Шапца, трговац,

основао трговину деликатесне и бакалске робе 1916 (ИАК, СЗК, 2 – 576). Ђонић. Драгомир Ђонић (1875-1931), из Лазарице, ужар (НС). Ђорђевић. Радомир Ђорђевић (1874-1944), из Виткова, рентијер.

Његов син Ратибор Ђорђевић (1914-?), доктор техничких наука, на Високој техничкој школи у Прагу докторирао је са одличним успехом. Он је као стипендиста Чешке народне банке први Југословен који је докторирао на овој школи. Као успомену на Блаженопочившег Краља Александра Ујединитеља Чешка народна банка одредила је тројицу наших најбољих студената у Прагу да их школује о свом трошку, међу њима био и наш суграђанин Ратибор Ђорђевић.

Стефановић. Влајко Стефановић (1872-1932), трговац (СЂ, МКУ,

1932, 95). Сечански. Миливој Н. Сечански, индустријалац, отворио је на

пијаци у Крушевцу кожарско прерађивачку радњу 26. маја 1914. године (Српске Новине, 14. јун 1914, стр. 8).

Дунда. Никола С. Дунда (1881-1949), из Маловишта, трговац, отворио је 1908. године колонијално-бакалску радњу поред које је држао и бензинску пумпу марке Shell. Његови синови су Сотир (1912-1987), апотекар, и Ђорђе (1916-1991), трговац.

Никола С. Дунда Бензинска пумпа Shell пред радњом Н. Дунде


151

Живановић. Благоје Живановић (1879-1929), из Бивоља, трговац, бавио се увозом вуне, син Станоје Живановић (1905-1991), трговац (НС). У њиховој згради у Кнез Михајловој улици отворен је хотел Македонија 1930. године. Имали су и кафану на углу Немањине и Обилићеве улице.

Станоје Живановић, из Крушевца, трговац, и Драган Симић, из Београда, адвокат, сопственици су зграде у којој је 1930. године отворена кафана (хотел) Македонија. “У ноћи 14/15. јула 1931. године, избио је сраховит пожар, који је до темеља уништио хотел Македонију и послачистарску радњу Драга Јовановића, а знатно оштетио познату помодно галантеријску трговину Браћа Х. Стаменковић, која се налази до посластичарнице. Дежурни полицајци су са стотину испаљених метака дигли узбуну и подигли цео варош на ноге јер је претила опасност да пожар захвати цео низ радњи у Кнез Михаиловој улици. У гашењу пожара учествовали су војници 47. пука и ватрогасна чета завода Обилићево. Закупац хотела Милан Константиновић Шишко стављен је у притвор. Намештај хотела био је осигуран на три стотине хиљада динара код француског осигуравајућег друштва Ла Насионал” (Политика, 15. јул 1931, стр. 7). На месту где је био хотел остао је пролаз.

Благоје Живановић Станоје Живановић

Крстић. Радомир Крстић (1888-1980), из Алексинца, свећар (НС).

Основао 1912. воскарску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 17034). Ђорђевић Бајић. Драгослав Ђорђевић Бајић (1887-1956), из

Манојловаца код Лесковца, касапин, држао је касапницу, синови Душан (1908-1951), касапин, Борисав (1910-1944), капетан (НС).

Драги Ђорђевић Бајић Душан Ђорђевић Бајић Борисав Ђорђевић Бајић


152

Пешић. Војин Пешић (1881-?), из Коњске Тадење, трговац (СЂ,

МКВ, 1905, 32). Станковић. Михаило Станковић (1881-?), из Врања, берберин

(СЂ, МКВ, 1905, 24). Бабић. Обрен Бабић (1887-1955), из Александровца, трговац (СБ,

МКВ, 1911, 27). Основао је мануфактурну радњу (ИАК, СЗК, 2 – 3098). Филиповић. Радојица Филиповић (1875-1962), из Ковача,

абаџија (НС). Стајковац. Василије Стајковац (1886-1935), из Плеша, трговац. Павићевић. Миливоје Павићевић (1887-1921), кочничар на

железници, погинуо у возу у Чачку (НС).

Обрен Бабић Радојица Филиповић Василије Стајковац Миливоје Павићевић Антоновић. Риста Антоновић (1871-1945), из Беле Воде,

свештеник (НС), убијен, његови синови су Димитрије, Младен и Јован. Димитрије Антоновић (1908-1945), Мајор Зоран, активни мајор, у

пролеће 1944. године долази на место команданта Расинског корпуса и на том месту остаје до краја рата. Повукао се у Босну и тамо умро од тифуса пошто је одбио да прими вакцину против тифуса пре него што се вакцинишу сви војници (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и

околине, стр. 11). Младен Антоновић (1911-1945), марвени лекар (НС). На опелу

брату рекао нешто. Злочинци су га избацили из воза при пуној брзини. Петровић. Никола Петровић (1880-1959), трговац (НС). Ристић. Антоније Ристић (1868-1948), из Прилепа, казанџија (СЂ,

МКУ, 1948, 139). Усвојио Миодрага Ристића (1907-?), из Јасике, казанџија. Риста Антоновић Никола Петровић Антоније Ристић


153

Петковић. Сава Ј. Петковић Рапид (1884-1929), из Београда, механичар, синови Влада Рапид (1914-?), механичар, и Божидар Рапид (1920-1999), механичар (НС).

Сава Петковић Божидар Петковић

Ђорђевић. Витко Ђорђевић, из Церове, трговац, син Крста

(1909-1933), пушкар у заводу Обилићево (НС). Савић. Велимир Савић (1874-1935), из Венчана, свештеник (СЂ,

МКУ, 1935, 160).

Витко Ђорђевић Велимир Савић

Павловић. Мика Павловић (1876-1930), из Бошњана, кафеџија, у

двоспратној згради са шталом и собама за преноћиште, држао је кафану Бошњанац, његов син Александар (1902-1985), познатији као Лека Бошњанац, глумац и спортски радник.

Лисинац. Јанко Лисинац (1880-1925), из Горњег Ступња, фото-граф (СЂ, МКУ, 1925, 193).

Лека Бошњанац Јанко Лисинац


154

Ступљанин. Драгић Ступљанин (1875-1967), из Велике Дренове, колар, његови синови Чедомир (1897-1968), трговац, и Витомир (1907-1981), трговац. Витомир Ступљанин и Ђорђе Момчиловићем (1909-?), трговац, основали су 1931. године трговину платнарско-галантеријске робе Африканци.

Драгић Ступљанин Чедомир Ступљанин Витомир Ступљанин

Арсенијевић. Атанасије Арсенијевић (1878-1948), из Ћићевца, трговац (СЂ, МКУ, 1948, 3), син Радивоје (1909-1940).

Таса Арсенијевић Радивоје Арсенијевић

Јаношевић. Тодор Јаношевић (1845-1923), из Трстеника, учитељ

у Трнавцима и Брусу, затим свештеник у Брусу, Сталаћу и Дворану, сахрањен у Крушевцу. Синови Милан (1871-?), потпуковник, и Бранислав (1886-1968), судија, адвокат, председник општине крушевач-ке, имао сина др Драгана Јаношевића (1924-1959), лекар (НС).

Милан Јаношевић Бранислав Јаношевић


155

Весић. Иван Весић (1850-1906), из Пепељевца (НС), био учитељ и свештеник, а после смрти своје жене одлази у Русију где се образује и добија академску диплому. По повратку се замонашио и добио монашко име Иларион, затим добио чин архимандрита и постављен за ректора Призренске богословије. Написао је летопис или историју Богословије, који није штампао, а у ратним годинама рукопис је нестао. Од 1903. је у пензији и живи у Крушевцу у улици Југ Богдановој.

Јосић. Радич Јосић (1883-1944), из В. Врбнице, протојереј ставрофор, архијерејски намесник у Крушевцу (НС). У кијевској Духовној академији завршио је богословске науке. Целог живота дружио се са руским емигрантима, који су после доласка комуниста нашли уточиште и у Крушевцу. Као старешина цркве омогућио им је да о празницима певају у Цркви св. Ђорђа.

Јовановић. Станко Јовановић (1844-1930), из Ћуприје, монопол-ски чиновник у Крушевцу (НС).

Иларион Весић Радич Јосић Станко Јовановић

Живадиновић. Момир Живадиновић (1871-1918), из Горњег

Злегиња, поткивач и трговац (НС). Љубић. Влада Љубић (1881-1951), из В. Шиљеговца, ножар (НС). Жикић. Драгутин Жикић (1882-1953), из Прасковче, кафеџија

(СЂ, МКВ, 1907, 35).

Момир Живадиновић Влада Љубић Драгутин Жикић


156

Матић. Живко Матић (1856-1906), из М. Шиљеговца, трговац. Михаиловић. Васа Михаиловић (1875-1912), опанчар (НС). Тричковић. Алекса Тричковић, из Алексинца, терзија, синови

Богомир (1892-1918), кројач, умро у Швајцарској, Братомир (1892-1918), обућар, умро у ропству у Бугарској, и Душан (1895-1919), обућар (НС).

Мићић. Драгић Мићић (1880-1961), из Пољне, абаџија (СБ, МКВ,

1903, 24). Његов брат Стојадин (1894-1914) (НС).

Васа Михајловић Душан Тричковић Драгић Мићић

Миловановић. Хранислав Миловановић (1873-1945), из Горњег

Злегиња, хотелијер (СБ, МКУ, 1945, 79), држао Стару Престоницу, син Предраг (1900-1957), виши порески инспектор (НС).

Хранислав Миловановић Предраг Миловановић Трипковић. Митар Ђ. Трипковић (1873-1957), професор (НС). Јовановић. Радован Јовановић (1856-1916), из Шапца, професор

(СЂ, МКУ, 1916, 502). Митар Ђ. Трипковић Радован Јовановић


157

Милосављевић. Милутин Милосављевић (1874-1911), из Лучине, шлосер (СБ, МКВ, 1900, 85), трговац, имао гвожђарску радњу, син Чедомир (1903-1986), умро у Београду.

Глишић. Милан П. Глишић (1882-?), из Обрежа, трговац (СЂ,

МКВ, 1921, 66), дугогодишњу бакалско-шпекулативну радњу у Крушевцу примио је од Маринка Васића, овдашњег трговца, коју му је услед своје болести предао 16. јула 1906. године.

Бајчевић. Павле Бајчевић (1873-1920), из Станара (СБ, МКУ, 1920,

60), радник у Расаднику. Павлови синови Љубомир (1906-1928), свеште-ник кукљински (СЂ, МКУ, 1928, 204), и Влада (1918-1979), хемичар.

Љубомир Бајчевић Влада Бајчевић

Шинковац. Јосиф Шинковац (1860-1926), из Идрије, инжењер,

државни шумар (СЂ, МКУ, 1926, 208), његова супруга Марија, професор клавира, имали су сина Мирослава (1898-1944) (СЂ, МКВ, 1924, 42). Мирослав је инжењер хемије запослен у Обилићеву, говорио је немачки језик, ожењен девојком из Крушевца са којом је имао две ћерке. Био тумач за немачки језик у крушевачкој полицији за време окупације од 1941. до 1944. године. Они који су га познавали имају само похвале на његов рачун.

Живковић. Миљко Живковић (1865-1938), из Бачине, трговац (СБ, МКУ, 1938, 72), синови Чедомир и Душан (1890-1940), трговци.

Тодоровић. Илија Тодоровић (1871-1918), из Спужа, кафеџија (СБ, МКВ, 1894, 88).

Михајловић. Милош Михајловић (1882-1916), кафеџија (НС).

Миљко Живковић Илија Тодоровић Милош Михајловић


158

Они су дошли између два светска рата Милосављевић. Светислав С. Милосављевић (1883-1951), из

Церове, пушкар, познат као Тила пушкар, из првог брака имао сина Крсту (1908-1991), и ћерке Кристину и Зорку, а из другог сина Предрага и ћерку Наду. Тила пушкар имао је радњу за оправку оружја и вага за мерење у улици Кнеза Милоша, која је одузета после рата а као компензација додељена му је радња на старој пијаци где ради поправку ваги. Крста пушкар живи одвојено од оца у истом дворишту али у другој кући, где је током рата боравио Кесеровић.

Породица Тиле пушкара: седе с лева: Предраг, Тила, Слободан Крстин, Славка и Нада.

Стоје с лева: Крста пушкар, и жена му Загорка.

Тила пушкар Тила пушкар пред својим Фордом


159

Вуковић. Сима Вуковић (1883-1938), синови Миливоје (1927-1955) и Божидар (1928-1954), Душан и Никола (НС).

Крстић. Милисав Крстић (1902-1944), предузимач (НС). Поповић. Радомир Поповић (1892-1933), умро у Сарајеву (НС). Петровић. Станимир Петровић (1875-1964), учитељ, синови

Милан (1908-1985), судија, Михаило (1910-1982), адвокат (НС).

Станимир Петровић Михаило Петровић

Ђорђевић. Ђорђе Н. Ђорђевић (1885-1938), из Маловишта, трговац, извозник (СБ, МКУ, 1938, 75). Он и његов брат Димитрије (1900-1987), трговац извозник, држали су велику колонијалну трговину Ђорђе Ђорђевић и Брат у Крушевцу.

Ђорђе има синове др Петра (1916-?), ветеринар, и Науна, ћерке Хараклију, Евантију и Констандину. Зет Атанас, индустријалац у Солуну, шураци Епифан, епископ јерусалимски, Александар и Милтијаде, адвокати у Солуну (Читуља, Политика, 24. август 1938, стр. 23). Браћа Ђорђевић и Браћа Дунда имали су велике заједничке послове.

Ђорђе Н. Ђорђевић Димитрије Н. Ђорђевић

Цветковић. Добривоје Цветковић (1910-?), из Плеша, трговац

(СЂ, МКВ, 1939, 16), држао трговину у бившој радњи Живка Белотрепића, где је имао огромно стовариште јесење и зимске робе: одела, капуте, јоргане, душеке, ћебад, све врсте веша, женске ташне, шлофјанке свих врста, као и највеће стовариште ципела познате светске марке Пеко.


160

Васиљевић. Ђорђе Васиљевић (1904-1986), из Крагујевца, трговац (СЂ, МКВ, 1936, 21), држао радњу за стакло и посуђе. Он је на делу плаца изгореле кафане Македонија, пред сам рат, подигао спратну грађевину која је сачувана као једини објекат ове врсте у главној улици – зграда са колонадама преко пута Позоришта. Његова сестра Марија Васиљевић (?-1936), суплент Гимназије у Крушевцу, а брат Риста Васиљевић (1900-1945), професор Трговачке академије у Новом Саду, директор Трговачке академије у Крушевцу од 1939. године.

Миладиновић. Тихомир Миладиновић (1894-1958), зет Станоја Милосављевића, имао сина Љубомира (1921-1946), студент шумарства (НС).

Ђорђе Васиљевић Риста Васиљевић Тихомир Миладиновић Васић. Властимир Васић (1892-1931), из Београда, кинооператер

(СЂ, МКУ, 1931, 198). Петровић. Влада Петровић (1897-1978), из Бачине, млинар.

Млин Владе Петровића, угао Кнеза Милоша и Југ Богданове улице

Митровић. Сава Митровић (1899-1935), из Бивоља, сајџија (СЂ,

МКУ, 1934, 69). Стојковић. Будимир Стојковић (?-1941), артиљеријски капетан,

погинуо у бродолому током рата (НС).


161

Мићић. Миливоје Мићић (1892-1958), из Годовика код Пожеге, књиговођа Крушевачке задруге, секретар Трговачке школе и предавач.

Вуловић. Јован М. Вуловић (1882-1941), жандармеријски капетан. Маринковић. Јован Маринковић (1906-1970), из Лесковца,

кројач цивилног и војног одела, имао кројачку радњу (СЂ, МКВ, 1929, 87). Миливоје Мићић Јован М. Вуловић Јован Маринковић

Аћимовић. Светозар Аћимовић (1886-1932), син Ратомир (1913-

1943) (НС). Вуксановић. Ђорђе Вуксановић (1885-1970), трговац, његови

синови су Слободан (1914-1936), студент права, Витомир (1919-1947) и Милан (1921-2004), шнајдер (НС). Ђорђе је основао мануфактурно-шпецерајску радњу која је 1932. пала у стечај. Од 1938. протоколисана на име супруге Ђорђеве Илинке (ИАК, СЗК, 2 – 11800).

Ђорђе Вуксановић Слободан Вуксановић Витомир Вуксановић

Јовановић. Илија Јовановић (1886-1954), синови Драгиша – Дача

лимар (1921-2003), Синиша (1923-1942) и Љубиша (1925-1983) (НС).

Илија Јовановић Синиша Јовановић


162

Станисављевић. Милутин Станисављевић (1881-1942), из Сугубине, железничар (НС).

Томић. Станоје Томић (1888-1943), из Сталаћа, ковач (СЂ, МКУ,

1943, 29). Милутин Станисављевић Станоје Томић

Радосављевић. Богољуб Радосављевић (1889-1933), из Купаца,

трговац (СЂ, МКУ, 1933, 113), имао заједничку мешовиту радњу с Ивком Јаковљевићем, пашеногом, коју су наследили од таста Јове Радојичића.

Јаковљевић. Ивко Јаковљевић (1888-1946), из Суваје, трговац (СЂ, МКУ, 1946, 64).

Богољуб Радосављевић Ивко Јаковљевић

Бекчић. Миленко Бекчић (1887-1964), из Церове, тракслер (НС),

отворио тракслерску радњу 1926. године у улици Цара Лазара. Радионица израђивала столарске и тракслерске предмете. Запошљавала око 15 радника. Његов син Адам (1920-?), прваник.

Васић. Огњан Васић (1897-?) из Пепељевца, трговац, основао мануфактурно-бакалску радњу 1922. године (ИАК, СЗК, 2 – 23970).

Миленко Бекчић Огњан Васић


163

Зордумис. Леонида Д. Зордумис (?-1957), из Арциста, трговац, синови Константин (1914-?) и Апостол (1919-1943). У Крушевац је дошао Константин, грађевински инжењер, после њега долази Леонида и његов млађи син Апостол (стрељан од Немаца), и отвара радњу у Крушевцу где имају кумове Љотиће и Зојиће.

Обрадовић. Драгољуб Обрадовић (1885-1972), из Шљивова, кафеџија, направио 1929. зграду чије приземље је кафана Жупа (НС).

Николић. Николићи су дошли из села Бапчор близу Костура, синови Николе и Неде. Браћа Николићи држали су колонијалну радњу.

Димитрије Николић (1879-1947), синови Атанасије (1907-1943), Наум (1910-1939), Александар (1920-1943).

Сотир Николић (1882-1959), син Милорад (1922-1944). Коста Николић (1888-1969), синови Риста (1913-1942), Братислав

(1915-1943). Михајло Николић (1896-1942), син Кузман (1923-2009),

историчар, професор.

Димитрије Николић Сотир Николић Коста Николић Михајло Николић Богдановић. Милан Богдановић (1878-1938), из Титела, ковач

(СЂ, МКУ, 1938, 197). Веселин Богдановић (1868-?), из Титела, прекупац (СЂ, МКВ, 1925, 95).

Видојевић. Драгутин Видојевић (1892-1940), из Сушице, трговац (СЂ, МКУ, 1940, 165).

Љутић. Драгољуб Љутић (1904-1944), кафеџија, синови Предраг (1926-1944), и Михајло (1928-1944) (НС), сви стрељани од нове власти.

Драгољуб Љутић Предраг Љутић Михајло Љутић


164

Поповић. Хранислав Поповић (1875-1954), из Ботуње, протојереј ставрофор (НС). Радио као учитељ у Ратају, а у чин свештеника рукоположен 1900. године и постављен за капелана гргурске парохије, да би 1902. био постављен за свештеника при бруској цркви. Од 1913. ради у Кавадару и Приштини да би 1918. године дошао на дубачку парохију. Од 1919. године постављен је за свештеника цркве Лазарице у Крушевцу. Од 1925. до 1928. године намесник жупски (Милорад Сијић,

Архијерејско намесништво жупско, стр. 74). Минић. Драгић Минић (1877-1951), из Пољне, пекар (НС). Пудло. Павле Пудло (1898-1964), из Лубно Бжозове у Галицији,

Пољак православне вере, један од емиграната из Совјетског Савеза. Завршио богословију и предавао веронауку у Гимназији у Крушевцу. Његов син Иван (1933), професор, књижевник.

Хранислав Поповић Драгић Минић Павле Пудло

Николић. Милен Николић (1890-?), обућар, синови Тихомир (1911-1964), Ђорђе (1912-1977), Радомир (1914-1943), стрељан од окупатора, и Љубодраг (1922-1941) (НС).

Милен Николић Тихомир Николић Радомир Николић Љубодраг Николић

Ђорђевић. Драгутин Ђорђевић (1880-?), ковач, син Милутин

(1914-?), ковач (СЂ, МКВ, 1931, 54). Мијатовић. Влајко Мијатовић (1886-1943), из Шапца, житарски

трговац (СЂ, МКУ, 1943, 1). Зорић. Станко Зорић (1897-1934), из Санд-Баната, берберин (СЂ,

МКУ, 1934, 116).


165

Јовановић. Велисав Јовановић Рајс (1896-1983), из Ратаја (НС), трговац, имао магазу вина и ракије Рајс, коју је држао с братом. Трговину је направио њихов отац под именом РАЈС – Радивоје А. Јовановић и Синови. Велисав се 1925. године доселио у Крушевац, где је купио један стари магацин који је адаптирао и направио угледан подрум који је постао репрезентативан за наш град и читаву околину.

Просторије подрума су следеће: пријемно – изложбено одељење које је служило купцима за пробу вина. У истом одељењу, са друге стране, налазила се канцеларија, у којој су сви зидови украшени добије-ним дипломама и похвалницама са разних изложби. Из овог одељења, кроз дупла врата, улазило се у главни део подрума, у којем су се, у три реда, чувала бурад са старим винима која су свакодневно (на мало и велико) продавана. Из овог главног одељења, опет кроз дупла врата, прелазило се у треће у којем су тако исто смештена мања бурад, која служе као резерва за допуњавање бачви из главног одељења. Даље улазило се у четврто одељење које је служило за прање буради и смештај истих.

Велисав Јовановић Рајсов подрум у Јастребачкој улици

Костадиновић. Радомир Костадиновић (1905-1978), из Алексин-

ца, казанџија (СБ, МКВ, 1934, 36). Милетић. Исаило М. Милетић (1874-?), из Паруновца, бакалин. Петровић. Јосиф Петровић (1870-?), из Плеша, трговац. Јакшић. Светозар Јакшић (1895-1937), из Уба, берберин (СЂ,

МКУ, 1937, 80). Јакшић. Страхиња Јакшић (1904-1937), из Уба, берберин (СЂ,

МКУ, 1937, 39).


166

Милетић. Милен Милетић (1885-1940), из Крвавице, ковач, синови Радич (?-1986), службеник у Београду, Радован (1918-1969), ковач, и Радомир (1920-1938), абаџијски радник (НС).

Илић. Влада Илић Шумадинац (1911-?), из Шанца, трговац. Дошао је у Крушевац са једанаест година и радио у радњи трговца и крушевачког кмета Божидара Динића. Касније радио код Ђоке Васиље-вића, стаклара, а онда је отворио са Христивојем Манојловићем своју трговину 1933 (ИАК, СЗК, 2 – 18884).

Богдановић. Милан Богдановић (1883-1927), из Београда, шеф финансијске управе (СЂ, МКУ, 1927, 215).

Ђуришић. Миљко Ђуришић (1885-1940), рођен у Пребрези, превијач у болници (СЂ, МКУ, 1940, 187), син Милован Ђуришић (1907-1965), часовничар (НС).

Милован Ђуришић Миљко Ђуришић

Вукотић. Милан Вукотић (1878-1921), из Берана, трговац (СБ,

МКУ, 1921, 117). Арсић. Милутин Арсић (1909-1999), из Игроша, трговац

текстилно-галантеријски, био је пословођа Трговачке школе, дописник разних листова, и активан спортски радник. Био је секретар Одбора за градњу Дома трговачке омладине.

Васић. Миленко Васић (1908-1990), трговац (НС). Родом из Г. Злегиња, основао колонијално-бакалску радњу 1933. (ИАК, СЗК, 2 – 13238).

Милан Вукотић Милутин Арсић Миленко Васић


167

Трипковић. Браћа Ч. Трипковић, из Севојна. Страхиња Трипко-вић (1900-?), казанџија, и Милан Трипковић (1895-1969), казанџија, основали су 1926. године предузеће Митри за производњу виноградарских прскалица. Израђивали су и друге пољопривредне справе од бакра, посебно прскалице Митри.

Милан Трипковић

Кнежевић. Љубомир М. Кнежевић (1866-1933), из Биоске срез

ужички, срески поглавар. У полицију је ступио 1890. године, служио је у Ваљеву, Чачку, Рашкој, Краљеву, Пожаревцу, Петровцу, В. Градишту, Зајечару, Љубовији, Пироту, Александровцу и Крушевцу. За успешно обрачунавање с хајдуцима добио је низ награда са највишег места. Његови синови Божидар (1896-1977), писар градског суда, Богољуб (1899-1966), адвокат и народни посланик, и Радомир (1902-?), поштар.

Љубомир М. Кнежевић Богољуб Кнежевић


168

Живковић. Живојин Живковић (1896-1944), из Мрмоша, трго-вац, зет Лазара Голубовића (СЂ, МКВ, 1924, 27), син Драгослав (1929-1956).

Станковић. Данило Станковић (1885-1928), из Бука, трговац (СЂ,

МКУ, 1928, 45), син Светомир (1909-?), трговац. Јевтић. Душан Јевтић (1906-?), из Ловака, трговац (СЂ, МКВ, 1941,

40). Симић. Живојин А. Симић (1884-1947), из Бачине, гвожђарски

трговац (СЂ, МКВ, 1919, 88), електротехничар. Био је власник електротех-ничке и механичарске радње. Он је први приказивао филмове у Крушевцу још 1922. године у кафани Таково.

Радојевић. Божа Радојевић Србин (1892-1947), из Бошњана, трговац (НС), отворио колонијално-бакалску и стакларску радњу 1919. коју је држао до 1935. године када се у њу усељавају браћа Рајковићи.

Стевовић. Андреја Стевовић (1875-1928), из Драгуше, трговац (СЂ, МКУ, 1928, 36).

Живојин А. Симић Божа Радојевић Андреја Стевовић Тешић. Драгутин Тешић (1890-1960), из Ужица, часовничар (НС),

јувелир и оптичар, био је власник часовничарске радње у Крушевцу.

Драгутин Тешић Пред радњом Тешића


169

Радовановић. Љубомир С. Радовановић (1898-?), из Соко Бање, бравар и ковач (СЂ, МКВ, 1925, 42).

Радња Љубомира Радовановића

Радојевић. Сретен Радојевић (1882-1940), из Осаонице, ковач,

имао је своју творницу запрежних кола које је продавао у својој продавници на десној страни Кнез Милошеве улице, ближе центру вароши. Његов син Радисав (1908-1940), бравар (НС).

Сретен Радојевић Радисав Радојевић

Ерић. Стојадин Ерић (1897-?), из Велућа, поткивач (СЂ, МКВ,

1921, 44). Јотић. Сретен Јотић (1881-?), из Јасиковице, трговац. Пешић. Бранко Пешић (1893-?), из Ужица, седлар. Димитријевић. Богољуб Димитријевић (1912-1958), кожарски

трговац (НС).


170

Митић. Светислав Митић (1890-1943), из Соко Бање, лимар.

Лимарска радња Светислава Митића

Марковић. Вујица Марковић (1893-?), из Ћићевца, опанчар (СЂ,

МКВ, 1921, 113). Манојловић. Христивоје Манојловић (1909-?), из Браљине,

трговац (СЂ, МКВ, 1934, 16). Јоцић. Никола М. Јоцић (1907-1970), из Варварина, кројач,

оженио се ћерком Димитрија Протића, адвоката (СБ, МКВ, 1939, 80). Јоцић. Живојин Јоцић (1909-), из Лазарице, трговац, кројач,

основао радњу 1933. године (ИАК, СЗК, 2 – 22789). Ђорђевић. Драгутин Ђорђевић (1900-?), из Вратара, трговац. Стевановић. Борислав Стевановић (1901-?), из Лучине, трговац

(СЂ, МКВ, 1928, 11). Максић. Радослав Максић (1891-1955), из Александровца,

трговац (СЂ, МКВ, 1921, 51). Основао бакалско-шпекулативну радњу 1921. године (ИАК, СЗК, 2 – 22212).

Живковић. Драги Живковић (1914-1957), пекар (НС). Вуковић. Милан Вуковић (1891-1949), Горње Поље – Никшић,

кафеџија, држао је кафану Цар Лазар (НС). Радослав Максић Драги Живковић Милан Вуковић


171

Недељковић. Александар Недељковић (1890-?), из Суботице, трговац (СЂ, МКВ, 1923, 138).

Микуљанац. Радомир Микуљанац (1893-?), из Стројинаца, трговац (СЂ, МКВ, 1925, 3).

Долић. Ђорђе Долић (1879-?), из Катуна, трговац (СЂ, МКВ, 1928,

15). Петровић. Милан Петровић (1890-1955), трговац (НС). Михајловић. Сергије Михајловић (1888-1943), из Ћуприје,

берберин, песник. Песме су му штампане у више листова и часописа. Стрељан од окупатора (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине,

стр. 279).

Милан Петровић Сергије Михајловић Станојевић. Михајло Станојевић (1887-1943), син Миодраг

(1926-1943) (НС). Божовић. Владимир Божовић (1892-1966), жицоплетар (НС).

Михајло Станојевић Владимир Божовић

Чећ. Иван Чећ (1903-1943), из Зиданог Моста, столар (СЂ, МКВ,

1928, 38). Митић. Станоје Митић (1910-?), из Бивоља, сатлер (СЂ, МКВ, 1928,

92). Димитријевић. Светолик Димитријевић (1909-?), из Гавеза,

трговац (СЂ, МКВ, 1932, 52). Он и Мијајло Станковић (1910-?), из Бивоља, трговац, основали су 1934. године мануфактурну радњу. Мијајло је изашао 1936. године и води самосталну ситничарску радњу у Бивољу а Светолик у Крушевцу (ИАК, СЗК, 2 – 23169).


172

Стојановић. Спира Стојановић (1885-?), из Тетова, трговац (СБ,

МКВ, 1918, 4). Шарановић. Радомир Шарановић (1888-1941), из Глободера,

капетан (СБ, МКУ, 1941, 26), син Адам (1924-1944), војник (НС). Василијевић. Милосав Василијевић (1880-1938), кројач (НС). Василијевић. Вукојица Василијевић (1886-?), из Јабланице, трго-

вац (СБ, МКВ, 1920, 66). Јеротијевић. Мирко С. Јеротијевић (1883-1937), из Осаонице

срез драгачевски, кондуктер на ЈДЖ, погинуо приликом железничке несреће у Клачевици, син Милан (1915-1944), новинар (НС).

Радомир Шарановић Милосав Василијевић Мирко Јеротијевић

Стевовић. Милан Стевовић (1887-1963), трговац, син Миомир

(1921-1945), пољопривредни техничар (НС). Милан Стевовић Миомир Стевовић

Крстић. Атанасије Крстић (1883-?), из Доње Коњувце,

предузимач (СЂ, МКВ, 1923, 59). Крстић. Милосав Крстић (1902-?), из Доње Коњувце, предузи-

мач (СЂ, МКВ, 1933, 76). Поповић. Страшимир Поповић (1895-?), из Жиљака, трговац (СЂ,

МКВ, 1921, 68). Радњу основао 1925. године (ИАК, СЗК, 2 – 349). Стевановић. Ђорђе Стевановић (1898-?), из Лучине, трговац. Јовановић. Драгољуб Јовановић (1885-?), из Трњана, трговац

(СБ, МКВ, 1930, 3).


173

Пузић. Марко Пузић (1886-?), из Богатића, посластичар, оженио се Ангелином (1897-?), ћерком Косте Петровића, бравара (СБ, МКВ, 1919,

66). Марко држи елитну посластичарницу у главној улици са столовима од белог мермера. Поред редовних понуда био је познат по мађарским специјалитетима.

Његов син Милан Пузић (1926-1994), глумац, који је још као ђак у дворишту очеве куће у Обилићевој улици правио позориште за комшилук, да би већ са седамнаест година глумио на правој позоришној сцени у Крушевцу. Био је глумац коме су и велике и мале улоге биле велике, коме су и главне и епизодне улоге биле главне, који је сигурно владао текстом и дикцијом. Господствено држање, префињени манири, пријатан глас и перфектна дикција определили су га пре свега за салонске ликове, где је био јединствен. Говорна перфекција омогућила му је безброј најсложенијих улога у многобројним радио драмама. Милан Пузић

Таврић. Сибин Таврић (1884-?), из Пољне, судија првостепеног

суда (СЂ. МКВ, 1922, 1). Минић. Миладин Минић (1886-?), из Шанца, трговац. Бабић. Радул Бабић (1888-?), из Плоче, трговац. Јовановић. Радосав М. Јовановић (1885-1957), поштар, синови

Сибин (1912-1969) и Милан (1922-1992), прим. др. мед. сци. (НС). Кнежевић. Коста Кнежевић (1886-1962), кројач (НС). Цветановић. Драгослав Цветановић (1890-1936), из Јасике,

абаџија (СЂ, МКВ, 1921, 79). Радосав Јовановић Коста Кнежевић Драгослав Цветановић


174

Рајковић. Миљко Рајковић (1866-?), из Бивоља, трговац, синови Миодраг Рајковић (1895-1987) и Драгомир Рајковић (1898-1973), трговци. Браћа Рајковићи су пре доласка у овај локал имали радњу на десној страни исте улице. У овом локалу су од 1935. године, на месту бакалнице Боже Радивојевића Србина и зграде Крушевачке банке. Имали су и локал у Врњачкој Бањи. Миодрагов син Душан (1942-2005), шампион државе у шаху.

Миодраг Рајковић

Драгомир и Миодраг Рајковић 1933. године пред својим аутомобилом


175

Лулић. Милан Лулић (1905-?), из Алексинаца савска бановина, пекар (СЂ, МКВ, 1931, 69). Положио мајсторски испит 6. марта 1929. године пред комисијом у Крушевцу (ИАК, П-3-2/1929-37/2).

Јевтић. Божидар Јевтић (1911-2007), из Риљца, житарски трговац (НС). Основао житарску радњу 1934. године (ИАК, СЗК, 2 – 16246).

Каличанин. Риста Каличанин (1888-1944), из Старе Србије, трговац, погинуо као заробљеник приликом савезничког бомбардовања Дортмунда 23/10. маја 1944. године (СЂ, МКУ, 1945, 177). Ожењен ћерком Димитрија Марковића Пеће. Имао радњу у Крушевцу од 1919. године.

Зајић. Стојадин Зајић (1895-1940), из В. Врбнице, трговац (НС). Цветковић. Марко Цветковић (1898-1966), из Горњег Ступња,

гвожђарски трговац (НС). Поповић. Владимир М. Поповић Ћифта (1973-1938), из Жиљака,

трговац, синови Миодраг, дрварски трговац и Жика, свршени ђак Државне трговачке академије (НС).

Стојадин Зајић Марко Цветковић Влада М. Поповић

Гагић. Радисав Гагић (1875-1937), из Мађара, судија (СБ, МКУ,

1937, 48). Наупарац. Мијушко Наупарац (1878-1938), из Медвеђе, кафе-

џија (СБ, МКУ, 1938, 90), син Миодраг (1906-1991), правник, књижевник и културни радник.

Марковић. Малиша Марковић (1887-1949), синови Мијодраг (1912-1928), Душан (1920-1939), и Александар (1922-1942), погинуо у рату (НС).

Малиша Марковић Душан Марковић Александар Марковић


176

Соколовић. Витомир (1907-1987), Илија (1916-1979) и Миливоје (1922-1991), из Лесковца, индустријалци (СЂ, МКВ, 1936, 46), браћа Соко-ловићи, чији је отац такође индустријалац у Лесковцу. Браћа Соколо-вићи подигли су 1933. године циглану Расина поред бивољског гробља, где ради 20 радника, годишња производња 600.000 комада црепа и 800.000 комада цигли.

Стојадиновић. Јован Стојадиновић (1891-1925), из Голупца, обућар (СБ, МКУ, 1925, 102).

Петровић. Петар Петровић (1897-1984), из Трнаваца, био је по-моћник у радњи Илије Ђурковића коју је касније и купио. Имао и радњу Пера Петровић и Брат коју је водио са братом Лазаром (1900-1952).

Миливојевић. Божа Миливојевић (1889-1976), из Дучаловића, трговац (СЂ, МКВ, 1923, 43). Основао 1920. године фирму Друштво за увоз и извоз (ИАК, СЗК, 2 – 11791).

Стојчић. Алекса Стојчић, из Лесковца, кафеџија, синови Владимир (1919-1945), хемичар завода Обилићево, Душан (1922-1993), трикотажер, основао је трикотажу Дијамант, и Миодраг (НС).

Петар Петровић Божа Миливојевић Душан Стојчић

Павловић. Драгомир Павловић (1887-1950), из Београда,

електроинсталатер, отворио је електротрговину 1928 (ИАК, СЗК, 2 - 1422). Стајковац. Милосав Стајковац (1883-1966), официр (НС). Јанковић. Жика Јанковић (1877-1935), касапин, син Душан

(1896-1943), шофер, погинуо у рату (НС). Драгомир Павловић Милосав Стајковац Душан Јанковић


177

Савић. Владимир Савић (1883-?), из Глумче, пиљар (СЂ, МКВ,

1921, 64). Спасојевић. Љубодраг Спасојевић (1907-?), из Браљине, трговац,

и Владимир Радојевић (1909-?), из Залоговца, основали 1930. године галантерију Лафајет. Имали и филијалу у Врњачкој Бањи. Разортачили се 1934. године: Спасојевић води радњу у Крушевцу, а Радојевић у Врњачкој Бањи (ИАК, СЗК, 2 – 11796).

Милошевић. Бошко Милошевић, старинар. “Париз има своју

Бувју пијацу, а Крушевац има праву бувју радњу у којој се могу купити старудије и отпаци непотребни чак и најсиромашнијим. Сва зарђала гвожђарија, сакупљена по друмовима и ђубриштима, иконе, раскупусане књиге, федери из фотеља, игле разних величина, једна чизма, ципеле без капни, шерпе са рупама кроз које може да се провуче палац и друга старудија, свакога дана леже изложене пред дашчаром Бошка Милоше-вића, бившег ковача а сада старинара.

Сиромашни Бошко плаћа 75 динара годишње порезе на годишњи обрт од 1.000 динара. Кирију за дућан не плаћа: дашчара је његова а плац је добио бесплатно с тим да соственику плаца чисти улицу, дугачку око сто метара.

Муштерија има доста, каже Бошко, али заради се тешко. Старинар Бошко Милошевић има четворо деце, али она немају неких нарочитих прохтева, како вели сопственик Бувје пијаце...” (Политика, 17.

март 1938, стр. 11).

Бувја пијаца 1938. године


178

Милојевић. Радомир Милојевић (1893-1966) и Милун Милојевић (1895-1945), из Дренче, хотелијери, држали су кафану Ослобођење са Драгим Митићем, хотелијером. “Док се у Крушевцу у свим локалима играју карте и дању и ноћу кафеџија г. Драги Митић, звани Скакутка, већ више од дванаест година није карте унео у свој локал. Не само карте, већ ни невиније забавне игре не могу се видети у г. Митићевом локалу, а сем тога ниједан оркестар није за све то време засвирао у кафани. Г. Митић је члан и добро-твор скоро свих овдашњих култур-них и хуманих установа” (Политика,

21. фебруар 1938, стр. 11).

Радомир Милојевић Милун Милојевић Ардуна хотела Ослобођење

Хотел Ослобођење први с лева главни улаз


179

Васић. Марјан Васић (1904-1975), из Савче код Ваљева, ткач (НС), отворио је ткачку радионицу српског платна 1930. године.

Васић. Сретен Васић (1906-?), из Савче, ткач (СБ, МКВ, 1928, 20). Сугаревић. Јордан Сугаревић (1904-?), из Велеса, кројач.

Марјан Васић Јордан Сугаревић Марковић. Мијајло Марковић (1871-1925), из Алексинца, кројач. Дачић. Благоје Дачић (1887-1932), из Дренове, трговац (СБ, МКУ,

1932, 126). Баљозовић. Добривоје Баљозовић (1901-1958), вуновлачар (НС),

отворио је вуновлачарску радњу у локалу који је раније био житарска радња почившег Жике Илића.

Ђорђевић. Васа Ђорђевић (1899-1965), из Куршумлије, кожарски трговац (СЂ, МКВ, 1928, 40).

Урошевић. Момчило Урошевић (1902-1942), из Бруса, трговац.

Добривоје Баљозовић Васа Ђорђевић Момчило Урошевић

Стевановић. Сибин Стевановић (1902-?), из Црмнице, шлосер

(СЂ, МКВ, 1921, 37). Петровић. Сава С. Петровић (1893-?), из Бивоља, колар (СЂ, МКВ,

1922, 7). Поповић. Димитрије Поповић (1892-?), из Ниша, столар (СЂ,

МКВ, 1922, 11). Николић. Ђорђе Николић (1897-?), из Бивоља, казанџија (СЂ,

МКВ, 1922, 28).


180

Козић. Љубисав Козић (1901-1948), из Доњег Ступња, штампар (СЂ, МКВ, 1923, 64), био је власник штампарске радње Слово од 1930. године када је купио бившу штампарију Александра Малаћевића.

Љубисав Козић Миленко Рајковић Рајковић. Миленко Рајковић (1892-1950), из Текије, трговац,

имао мешовиту трговину, предао је кључеве од своје радње крушевач-ком првостепеном суду 16. јуна 1932. године, када је отишао у стечај (Политика, 18. јун 1932, стр. 6).

Покимица. Љубомир Покимица (1892-1972), из Рвата, трговац. Радио у трговини мешовите робе код Радомира Голубовића који је основао радњу 1904. године. Касније када је Радомир престао да ради радњу је наследио Љубомир Покимица (ИАК, СЗК, 2 – 3115).

Бабић. Радоје Бабић (1887-1946), из Плоче, трговац (НС).

Љубомир Покимица Радоје Бабић

Антонијевић. Илија Антонијевић (1905-?), из Јунковца,

јорганџија (СБ, МКВ, 1927, 26). Ристић. Живојин Ристић (1885-1949), из Лазарице, столар (СЂ,

МКУ, 1948, 31). Николић. Драги Николић Брда (1906-?), из Александровца

пожаревачког, трговац, и Драгољуб Јаковљевић (1909-?), из Алексан-дровца пожаревачког, трговац, основали су 1929. године трговину мануфактурне робе Солидарност (ИАК, СЗК, 2 – 2751). Касније Драги Николић отворио је бифе Косовски споменик.


181

Јевтић. Душан Јевтић (1913-1945), шофер, погинуо, син Чедомир (1935-1954), погинуо од народне власти (НС).

Вукоичић. Драган Вукоичић (1919-1943), стрељан (НС). Рајковић. Љубомир Рајковић (1910-1967), трговац (НС).

Љубомир Рајковић Власници радње Деликатес пред својом радњом

Глигоријевић. Хосров-Коста Глигоријевић (1887-1970), трговац

(НС), и Лазар Агаповић, Јермени, живели су и радили у Крушевцу где су имали пржионицу кафе. Костини синови су: Слободан Ајга (1920-1999), Тихомир Дика (1925-1943), стрељан на Бањици, Ћира (1931-2005).

Коста Глигоријевић Слободан Ајга Тихомир Дика Ћира Глигоријевић


182

Агаповић. Лазар Агаповић (1890-?), Јерменин, туцач кафе (СЂ,

МКВ, 1934, 41). Ђорђевић. Риста Ђорђевић (1867-1947), из Гопеша битољског,

трговац у Варварину, синови Димитрије (1894-1972), трговац, Ванђел (1900-1944), трговац (НС). Браћа Р. Ђорђевић основали ангро-колонијал-ну радњу у Крушевцу 1923. године (ИАК, СЗК, 2 – 18807).

Димитрије Ђорђевић Ванђел Ђорђевић Колонијална радња Браћа Р. Ђорђевић Пауновић. Наун Пауновић (1878-1943), из Крушчице срез

ариљски, државни чиновник (СБ, МКУ, 1943, 162), син Србољуб (1915-?), механичар.

Ивковић. Јова Ивковић (1902-1984), колар (НС). Сибиновић. Драгутин Сибиновић (1897-1941), из Крежбинаца,

возовођа у Крушевцу, син Радоје (1921-1941), пилот, обојица су стрељани од Немаца у одмазди 26/13. септембра када је убијено на десетине грађана као одговор на напад на Крушевац 21/8. септембра исте године од стране Кесеровића (СБ, МКУ, 1941, 107).

Филиповић. Војислав Филиповић (1905-1993), из Дренче, трговац, књижар, оженио ћерку Младена Николића, књижара, која је исте године умрла, он се оженио другом девојком, а Николићеву књижару је откупио. Војислав Филиповић

Аћимовић. Љубомир Аћимовић (1892-1944), из Грачаца,

пензионер (СБ, МКУ, 1944, 36). Арсић. Ђорђе Арсић (1906-1938), из Неготина, чиновник завода

Обилићево, пилот Аероклуба из Крушевца (СЂ, МКУ, 1938, 49). Станковић. Мијаило Станковић (1911-?), из Бивоља, трговац

(СЂ, МКВ, 1934, 28). Ивановић. Илија Ивановић (1911-1944), пилот, ваздухопловни

наредник, из Кома у Црној Гори, погинуо у борби (СЂ, МКУ, 1944, 223). Јовановић. Никола Јовановић (1900-1948), из Призрена,

казанџија (СЂ, МКУ, 1948, 116). Рашић. Велимир Рашић (1898-1938), из В. Дренове, трговац (НС).


183

Стојадиновић. Милан Стојадиновић (1860-?), бојаџија, из Орашја, син Душан Стојадиновић (1882-1962), предузимач (СЂ, МКВ,

1920, 92), саградио је 1938. године хотел Европа на месту приземне кафане Европа, мада је неки и тада наводе као хотел. У саставу хотела је и велика биоскопска сала. Душан Стојадиновић почетком 20. века ради барутану Обилићево, мостове и пропусте на путу Крушевац – Брус, пругу Сталаћ – Крушевац, магацине на Равњаку и станицу Врњачка Бања. Његова фирма Стојадиновић – Ушће има 6.000 до 7.000 радника и гради железничку пругу Кошеви-Краљево, Параћин-Зајечар, Куршумлија-Приштина, Ушће-Рашка, а рад на деоници Чачак-Бања Лука прекинуо је рат. Био је пионир модерног градитељства у Србији.

Душан Стојадиновић


184

Атанацковић. Љубомир Атанацковић (1887-1924), из Пепељев-ца, адвокат, оженио ћерку Стојка Ђорђевића.

Станоје Атанацковић (1893-1943), апотекар, до 1936. године дрогериста, а када су се стекли услови отворио је апотеку Св. Никола која је тада четврта по реду у Крушевцу.

Станоје Атанацковић Љубомир Атанацковић

Спасић. Левче Спасић (1900-1973), из Јужне Србије, фотограф

(НС). Станковић. Радоје Станковић (1900-1939), из Кормана, трговац

(СБ, МКУ, 1939, 51). Левче Спасић Радоје Станковић

Ивковић. Живојин Ч. Ивковић (1897-1978), из Ћићевца, трговац. Миладиновић. Лазар Миладиновић (1885-1958), синови Милан

(1914-1943) и Ратомир (1916-1988) (НС).

Живојин Ч. Ивковић Лазар Миладиновић


185

Новаковић. Марко Новаковић, из Шапца, окружни начелник у Крушевцу, затим велики жупан. После завршених правних студија у Београду био је секретар београдске општине, одакле прелази у министарство финансија и као стипендист провео је две године на студијама у Швајцарској и Француској на проучавању самоуправе и њиховог буџетирања. Од 1907. године прелази у полицију и до 1927. године је у тој служби када је и пензионисан. За време рата био је делегат Краљевске Владе на Корзици. Од 19. априла 1936. године и ако пензионер постављен је за бана Моравске бановине, две године касније за бана Вардарске бановине.

Илић. Богољуб Илић (1897-1937), из Доње Шаторње, срез опленачки, срески начелник. “Са својим вршњацима из школске клупе као последња одбрана узима учешће у страшној народној голготи 1915. године. Прешао Албанију и дошао на Солунски фронт одакле је са свим ђацима упућен у Жозиеру да заврши средње образовање. У Лиону уписао је Правни факултет, затим одлази у француске добровољце у Шампању. После рата наставио Правни факултет у Београду где је дипломирао. Умро је изненада још млад човек кога су Крушевљани волели па су новине забележиле да као његов спровод није виђен у нашем граду, и ако су у њему умирали и значајнији и по положају већи људи, али Боба је имао природан дар за другарство и хумор, што је био разлог да се на спроводу скупи преко пет хиљада људи” (Крушевачки

Гласник, 20. фебруар 1937, стр. 3). Ђорђевић. Др Иван Ђорђевић (1893-1944), из Крагујевца, лекар,

окружни начелник.

Марко Новаковић Богољуб Илић Др Иван Ђорђевић

Рајковић. Мијушко Рајковић (1910-?), из Текије, трговац (СЂ,

МКВ, 1934, 24). Основао радњу 1933. године (ИАК, СЗК, 2 – 54). Ђорђевић. Будимир Ђорђевић (1901-?), из Алексинца, кројач

(СЂ, МКВ, 1934, 71). Ћеличанин. Прока Ћеличанин (1892-?), из Селишта, трговац (СБ,

МКВ, 1920, 9). Јовановић. Живојин Јовановић (1888-?), из Алексинца,

гвожђарски трговац (СБ, МКВ, 1921, 4). Петровић. Милан Петровић (1908-?), из Доње Раче, ћурчија (СБ,

МКВ, 1935, 26).


186

Стојановић. Милисав Стојановић (1903-1954), крзнар (НС). Чукурановић. Станоје Чукурановић (1909-1990), из Тршановаца,

пекар, дошао из Александровца, где је такође држао пекару. Козић. Гојко Козић (1912-1990), из Сталаћа, дрогериста и

апотекар, и Степан Перић 1939. године купили су дрогерију Медикалија од Бранка Симића и раде под фирмом Леди.

Рилак. Милисав Рилак (1902-1982), из Љубинаца, трговац (СЂ,

МКВ, 1926, 110).

Гојко Козић Станоје Чукурановић Милисав Рилак

Нешовић. Петар Нешовић (1911-1944), из Липовца срез таков-

ски, трговац, и Божидар Нешовић (1911-1944) (НС). Основали 1938. године трговину готових одела Меркур (ИАК, СЗК, 2 – 23809).

Божидар Нешовић Петар Нешовић

Бекчић. Светозар Бекчић (1889-1964), из Церове, тракслер, син

Светомир Бекчић (1911-1944), тракслер (НС).

Светозар Бекчић Светомир Бекчић


187

Лазаревић. Ђорђе Лазаревић (1879-1962), из Бијељине, банкарски чиновник (СЂ, МКВ, 1932, 18). Технички директор Мериме је од 1927. до 1932. године, када је дао оставку и отворио мењачницу у Крушевцу. Оженио се Зорком, удовицом Лазара Љотића. Као угледан грађанин био је и председник општине Крушевац.

Станковић. Коста Станковић (1892-1938), из Лукова округ врањски, учитељ и школски надзорник, син Живојин (1912-1945) (НС).

Ђорђе Лазаревић Коста Станковић

Јосифовић. Јосиф Јосифовић, из Бејрута –

француска колонија, трговац, син Александар (1915-?), приватни чиновник (СБ, МКВ, 1944, 35).

Стражместер. Александар Стражместер (1902-1940), из Крагујевца, киновласник и кинооператер биоскопа Париз од 1930. године (СЂ, МКУ, 1940, 155).

Здравковић. Милорад Здравковић (1883-1963), из Злате код Прокупља, предузимач, синови Чедомир (1906-1986), трговац, Десимир (1910-?), грађевинар. Милорад Здравковић

Радовановић. Трифун Радовановић (1887-1960), пензионер,

синови Никола (1921-1944), столар, погинуо, Светомир, Чедомир и Божидар (НС).

Ивковић. Живојин С. Ивковић (1896-1973), из Ћићевца, трговац

(СЂ, МКВ, 1925, 47). Кожетинац. Бранимир Кожетинац (1908-1943), из Врњачке

Бање, трговац (НС). Петровић. Душан Петровић (1891-1970), трговац (НС). Живојин С. Ивковић Бранимир Кожетинац Душан Петровић


188

Тадић. Милован Тадић (?-1944), из Чачка, полицијски писар. Необично ревносан службеник полиције коме је посао био изнад личних интереса што је и показао када је ухапсио свога сина Милоша ради убиства и привео га истражном судији 1940. године. Убијен је од оних који су били у сукобу са законом а које је стицајем околности он гонио јер му је то био посао. Синови Светозар (?-1941), Александар (1922-?), и Милош (1924-1941), били су комунисти па је он и жртва своје деце.

Светозар је са партизанима у нападу на Чачак погинуо. Др Александар се оженио као студент медицине (СЂ, МКВ, 1944,

19), а познат је по томе што је први дипломирао на Медицинском факултету у Београду после Другог светског рата. То је био разлог да га лично прими Тито, тадашњи председник Републике.

Милош је у окупираном Чачку убио на сред улице полицијског писара Франића, а све то је гледао немачки војник који је одмах затим снајпером убио Милоша (Податке дао др Милутин Тасић, из Крушевца).

Милован Тадић Милош Тадић

Гашић. Љубодраг Гашић (1897-?), из Горњих Вратара, трговац

(СЂ, МКВ, 1925, 46). Миловановић. Живојин Миловановић (1892-1938), из Горњег

Злегиња, кафеџија, његов брат Сава (1899-1936), кафеџија. Ивановић. Цветко Ивановић (1873-1966), син Грујо (1908-1943)

(НС). Станковић. Радоје Станковић, жандармеријски наредник, син

Будимир (1911-?), дамски кројач (СЂ, МКВ, 1932, 57). Поповић. Радоје Поповић (1899-?), из Жиљака, трговац (СЂ, МКВ,

1926, 37). Милосављевић. Милутин Милосављевић (1903-?), из Седлара,

тишлер (СЂ, МКВ, 1933, 38). Милетић. Радомир Милетић (1896-1967), из Ржанице, трговац,

синови Младен (1927-1945), Исидор (1930-1991), професор (НС). Милосављевић. Миленко Милосављевић (1901-?), из Шарбанов-

ца, фризер.

Арсић. Светомир Арсић (1903-1944), монополски чиновник, стрељан (СЂ, МКУ, 1944, 417).

Пешић. Милутин Пешић (1907-1944), из Паруновца, трговац, стрељан (СЂ, МКУ, 1944, 385).


189

Веселиновић. Јован Веселиновић (1883-1961), из Бошњана, лончар (СЂ, МКВ, 1944, 29).

Цекић. Влада Цекић (1888-1953), обућар, има радњу Слога (НС). Татић. Светозар Татић (1907-1943), из Гаревине, кафеџија,

стрељан од окупатора (СБ, МКУ, 1943, 52).

Јован Веселиновић Влада Цекић Светозар Татић Божиновић. Светислав Божиновић (1897-1961), из Горчинаца,

предузимач (НС). Станојевић. Аврам Станојевић (1880-1942), из Јошанице соко-

бањске, трговац (СЂ, МКУ, 1942, 214). Митрићевић. Харалампије Митрићевић (1914-1945), из Амери-

ке, био је управник Београдске потрошачке задруге (СБ, МКУ, 1945, 21).

Светислав Божиновић Аврам Станојевић Харалампије Митрићевић

Минић. Богољуб Минић (1879-1950), окружни економ (НС). Вуковић. Ђорђе Вуковић (1895-1976), трговац (НС). Јеремић. Милун Јеремић (1888-1959), колар (НС).

Богољуб Минић Ђорђе Вуковић Милун Јеремић


190

Митровић. Димитрије Митровић (1880-1947), из Бивоља, пуковник, није се женио (СЂ, МКУ, 1947, 27).

Мартиновић. Драгутин Мартиновић (1879-1933), из Ваљева, пуковник (НС).

Михајловић. Никола Михајловић (1865-1938), из Тополе, потпуковник, оженио ћерку Светозара Белотрепића (НС).

Димитрије Митровић Драгутин Мартиновић Никола Михајловић

Јанковић. Милоје Јанковић (1909-1947), из Врњачке Бање,

свештеник при бруској цркви од 1937. до 1941. године. Када је почео да се формира Српски добровољачки корпус (СДК) свештеник Милоје Јанковић одлази у Крагујевац и јавља се мајору Марисаву Петровићу, вођи СДК, који га распоређује у 10. добровољачки пук. Отац Милоје је верно служио Отаџбини и он је као и његови другови почетком 1945. године прешао на територију Аустрије. Ту се као велики патриота пријавио да учествује у акцији против комуниста па је са групом од 23 човека спуштен из авиона 3. марта 1945. године на Копаоник. Вођа групе био је Радослав Павловић (1907-1945), дипломирани правник, последњи окружни начелник у Крушевцу. Вероватно проказани многи од њих су настрадали на лицу места, а Милоје је успео да се дохвати Гоча и на њему се крио са групом истомишљеника до 6. марта/21. фебруара 1947. године када су откривени и поубијани од старне ОЗНЕ у Вучјој јами у Станишнцима (СЂ, МКУ, 1947, 62).

Попадић. Димитрије Попадић (1885-1941), из Глободера, трго-вац, народни посланик.

Агатоновић. Синиша Агатоновић (1892-1956), из Александровца, постављен за шефа Пореске управе у Крушевцу 1936. године (Крушеваки

гласник, 21. новембар 1936, стр. 6). Мишић. Драгомир Мишић (1900-1981), из Церове, трговац (НС). Дебељаковић. Стојан Дебељаковић (1893-1960), из Доњег

Ступња, трговац, и његов брат Миодраг (1906-1930), тракслер (НС). Милосављевић. Милутин Милосављевић (1885-?), из Београда,

трговац, основао гвожђарску радњу 1919. године (ИАК, СЗК, 2 – 18885). Петровић. Милан Петровић (1883-?), из Залоговца, трговац, и

брат Миливоје (1886-?), трговац, основали су 1919. године трговину мешовите робе (ИАК, СЗК, 2 – 2801).


191

Станојевић. Душан Станојевић (1872-1931), трговац, основао трговину 1918. године, био у Јужној Америци па је добио надимак Американац. После његове смрти радњу наставила да води његова супруга Мара (ИАК, СЗК, 2 – 6381).

Милојевић. Милорад Милојевић (1899-?), опанчар, основао опанчарско-кожарску радњу 1919. године (ИАК, СЗК, 2 – 10479).

Соколовић. Миленко Соколовић (1894-?), из Ћићевца, трговац, основао бакалско-мануфактурну радњу 1921. године (ИАК, СЗК, 2 – 11794).

Миловић. Милутин Миловић (1884-?), хотелијер, основао 1920. године сопствену фирму (ИАК, СЗК, 2 – 18887).

Вучетић. Александар Вучетић (1891-?), трговац, основао радњу 1920. године, пошто је држао и кафану Обилић, повукао се а трговину уступио братанцу Радомиру Вучетићу (1908-?) (ИАК, СЗК, 2 – 3125).

Агатоновић. Лазар Агатоновић (1883-?), обућар, основао радњу 1923. године (ИАК, СЗК, 2 – 16884).

Величковић. Вула Величковић (1862-1933), из Ниша, индустријалац, извозник грађе, имао у Нишу фирму Величковић Вуле и Син. Купио 1924. од Окружне кредитне банке велико дрварско предузеће у Крушевцу. На његовим стругарама на Јастрепцу и на Жељину радиле су стотине радника. Његов син Димитрије Мита (1890-?), индустријалац, после смрти оца водио радњу у Нишу. Митин син Манојло Манча (1910-1937), индустријалац, водио радњу у Крушевцу на стругари Бистрица и у стоваришту. Умро је млад. За кратко време стекао је овде велики углед да је цела варош изашла да га испрати.

Степић. Александар Степић (1892-?), из Бивоља, опанчар, основао опанчарску радњу 1927. године (ИАК, СЗК, 2 – 17089).

Станковић. Душан Станковић (1904-?), из Алексинца, берберин, основао 1928. године берберско-фризерску радњу (ИАК, СЗК, 2 -8183).

Агатоновић. Стојан Агатоновић (1902-?), из Шанца, трговац, води трговачку радњу Код Руже, основану 1926 (ИАК, СЗК, 2 – 11785).

Јовановић. Радомир Јовановић (1904-?), трговац, и Драгољуб Михајловић (1904-?), трговац, радили у радњи Обрена Бабића до 1927. када су основали трговину мануфактурне робе REX (ИАК, СЗК, 2 – 13362).

Димитријевић. Тодор Димитријевић (1909-?), из Текије, трговац, основао радњу 1928. са Војиславом Васићем који је иступио 1931. и од тада Тодор сам води радњу (ИАК, СЗК, 2 – 2804).

Павловић. Петар Павловић (1882-?), из Трстеника, трговац, основао 1927. године бакалску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 1943).

Огњановић. Аркадије Огњановић (1880-?), из Битоља, бозаџија, основао 1929. године бозаџијску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 5682).

Младеновић. Љубиша Младеновић (1889-?), из Јагодине, пекар, и његов брат Драгиша (1891-?), основали 1929. године пекарско-бурегџијску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 1509).

Јаковљевић. Драгољуб Јаковљевић (1909-?), из Александровца пожаревачког, трговац, и Драги Николић, основали 1929. године бакалску радњу (ИАК, СЗК, 2 -2751).


192

Нешић. Радомир Нешић (1886-?), из Варварина, обућар, основао обућарску радњу 1929. године (ИАК, СЗК, 2 – 1780).

Станковић. Добривоје Станковић (1905-?), трговац, и Жика Ђорђевић (1893-?), трговац, основали радњу 1931 (ИАК, СЗК, 2 – 2793).

Јаковљевић. Радомир Јаковљевић (1911-?), из Ниша, трговац, радио у радњи Браће Х. Стаменковић, и Милутин Митровић (1910-?), радио у радњи Браће Рајковић, од 1931. преузели су радњу Браће Х. Стаменковић Код Американца (ИАК, СЗК, 2 – 16254).

Рајковић. Милош Рајковић (1908-?), трговац, и Милојко Милетић (1913-?), трговац, основали радњу 1932 (ИАК, СЗК, 2 – 3657).

Вукојичић. Радојко Вукојичић (1907-?9, трговац, преузео радњу од Радојка Вуковића 1931. године (основана 1913), од 1936. Депрото-колисао на своју супругу Мирославу (ИАК, СЗК, 2 – 3657).

Марковић. Стојан Марковић (1903-1974), из Горњег Катуна, опанчар. Прву опанчарску радњу отворио је 1925. године у Бачини, а 1931, у Крушевцу. Његов син Чедомир (1931), економиста.

Стојан Марковић Чедомир Марковић

Арсенијевић. Видоје Арсенијевић (1913-?), из Беласице, кројач, кројачку радњу основао 1935. године (ИАК, СЗК, 2 – 19327).

Станковић. Мијајло Станковић (1910-?), из Бивоља, трговац, води заједничку радњу са Светоликом Димитријевићем до 1936. године, а од тада ситничарску радњу у Бивољу (ИАК, СЗК, 2 – 23169).

Франк. Арпад Франк (1899-?), из Панчева, трговина сирове коже и вуне основана 25. августа 1937. године (ИАК, СЗК, 2 – 17035).

Јовановић. Коста Јовановић (1895-?), из Крушевца, председник удружења музичара, живи у Чупићевој 11 (ИАК, ЗТК, 2 – 25010). Радио у Ражњу и Алексинцу, затим, основао 1937. године прву музичку хармоникашку школу у којој раде три учитеља који обучавају младиће свирању на хармоници (ИАК, СЗК, 2 – 24928).

Јовановић. Милош Јовановић (1910-?), трговац, основао трговину боја и огледала 1932. године (ИАК, СЗК, 2 – 4952).

Карајовић. Живко Карајовић (1900-?), трговац, агент за продају Сингерових машина (ИАК, СЗК, 2 – 11787).

Катић. Стеван Катић (1895-?), основао радионицу и продавницу намештаја 1934. године (ИАК, СЗК, 2 – 25099).


193

Милојевић. Станоје Милојевић (1908-?), из Читлука, абаџија, основао радњу 1932. године (ИАК, СЗК, 2 – 14412).

Николић. Михајло Николић (1899-?), из Глободера, трговац, основао бакалску радњу 1930. године (ИАК, СЗК, 2 -3116).

Милојевић. Никола Милојевић (1901-?), пекар, основао пекарску радњу 1931. године (ИАК, СЗК, 2 – 20624).

Минић. Стефан Минић (1907-?), из Инђије, часовничар, основао радњу 1934. године (ИАК, СЗК, 2 – 24585).

Мићић. Војислав Мићић (1894-1983), из Жилинаца, трговац, основао мануфактурно-бакалску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 11789). Његов син Радомир (1929-1992), економиста.

Мићић. Милосав Мићић (1910-?), из Жилинаца, трговац, основао 1933. године трговину мешовите робе (ИАК, СЗК, 2 – 11788).

Милошевић. Милутин Милошевић (1892-?), из Обрежа, абаџија, основао радњу 1934. године (ИАК, СЗК, 2 – 18886).

Петровић. Никола Петровић (1910-?), из Ђуниса, трговац, и брат Драги (1914-?), трговац, основали су 1935. године трговину мануфактурне робе (ИАК, СЗК, 2 – 11793).

Петровић. Чедомир Петровић (1907-?), из Ратаја, трговац, основао 1934. године мануфактурну радњу (ИАК, СЗК, 2 – 22697).

Ристић. Прока Ристић (1882-?), трговац, дошао из Бруса, основао трговину мешовите робе (ИАК, СЗК, 2 – 2803).

Станковић. Раде Станковић (1908-?), трговац, и Крста Јоцић, трговац, основали 1934. године бакалску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 14199).

Николић. Чедомир Николић (1910-?), из Ниша, основао 1935. године ледарско-кожарску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 16305).

Николић. Светолик Николић (1908-?), из Ниша, трговац, основао 1937. трговину прерађене коже и обућарског прибора (ИАК, СЗК, 2 –

10483). Веселиновић. Миленко Веселиновић (1904-1953), из Попинаца у

Дунавској бановини, пекар (СЂ, МКВ, 1934, 76).

Светолик Николић Миленко Веселиновић Јанко Милојевић

Милојевић. Јанко Милојевић (1911-1995), из Парцана, опанчар. Милутиновић. Милорад Милутиновић (1907-?), трговац,

основао колонијално-бакалску радњу 1937. године (ИАК, СЗК, 2 – 24762).


194

Костић. Душан Костић, посластичар, отворио посластичарницу Корзо 1933. године (ИАК, СЗК, 2 – 12309).

Кртолица. Ђорђе Кртолица (1889-?), рођен у Будимпешти, дошао у Крушевац из Сарајева, електричар (ИАК, СЗК, 2 – 1421).

Калустова. Марија Калустова (1888-?), избеглица из Русије, приватна наставница, неудата. Зарађује давањем часова француског језика и клавира (ИАК, СЗК, 2 – 15897).

Марић. Стојан Марић, из Александровца, трговац, основао 1934. године трговину галантеријске и мануфактурне робе. Радња пренета 1937. године на његовог брата Ратка Марића (1910-?). Отишла у стечај 1940, а роба је продата Велибору Томићу (ИАК, СЗК, 2 – 9937).

Мацић. Вукадин Мацић (1909-?), из Ћићевца, трговац, основао конфекцију Рекорд 1932. године (ИАК, СЗК, 2 – 22859).

Миловић. Живорад Миловић (1908-?), трговац, основао бакалску радњу 1930. године (ИАК, СЗК, 2 – 18938).

Обрадовић. Дамјан Обрадовић (1913-?), трговац, и Бранко Касапић (1914-?), трговац, основали 1938. године трговину мануфактур-не робе (ИАК, СЗК, 2 – 19526).

Огњановић. Радослав Огњановић, трговац, и Алекса Минаковић, трговац, основали су трговину мануфактурне и шпецерајске робе 1937. а 1939. године Алекса је напустио фирму (ИАК, СЗК, 2 – 16890).

Рилак. Станко Рилак (1910-?), из Љубинаца, трговац (СЂ, МКВ,

1934, 74). Марковић. Радомир Марковић (1910-?), из Милочаја, трговац, и

Здравко Арсенијевић (1914-?), из Милочаја, трговац, отворили колонијално-деликатесну радњу 1938. године (ИАК, СЗК, 2 – 19210).

Јовановић. Милорад Јовановић (1913-?), из Лазарице, трговац, основао 1938. године трговину бакалске робе (ИАК, СЗК, 2 – 22242).

Перић. Степан Перић (1915-?), из Новака, дрогериста, основао 1939. године дрогерију Леди (ИАК, СЗК, 2 – 20841).

Јефтић. Тома С. Јефтић, трговац, основао 27. децембра 1939. године винарско-ракиџијску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 24491).

Слет у Крушевцу 1939. године

ИСТОРИЈA ГРАДА

У великом вишеспратном млину преко пута Лазарице потмуло хује

точкови и млинско камење и шуми жито и брашно што пада. А дим

црн, па све светлији и светлији што је виши, пење се право небу, и као

да ће тамо горе, кад већ постане плав као небо што је, казати цару –

мученику да је његов народ, велик у рату и миру подједнако, прегао

сада да сазида што се пет векова није зидало, да уради што се пет

векова није радило. Да зида високе куће у гвожђу и бетону, железнице

које пролазе кроз планине, авионе који прелећу мора. Да је пшеница

по пољима тешка од зрна, гране шљива да се од плода савиле....

(Ж. Вукадиновић, дописник Политике из Крушевца, 1925)


197

1. СВЕТИ ГРАД КРУШЕВАЦ

Видовдан Срби су страдали на Косову (1389) јер је међу њима завладало

безакоње које је притисло царство и било одређено за пропаст, чим је остало без закона Божијег, без правде и лепога поретка, чим је престало да личи на оно небесно, на оно идеално, које се вазда носило и хранило у души народној. По свом наслеђу Срби су несложни, неће у сноп, заборавни су у добру, пркосни према брату и готови да у таквим случајевима жртвују опште велике вредности; више им је стало до окућнице но до села, више до жупе но до државе. Но у суштини Србин је човек и то добар човек: неће туђе али брани своје; носи правду и уме да буде њен заточеник. Има љубави према човеку, а кад се нађе у невољи уме да покаже свеколику љубав и жртву за родни праг. Турчин освајач дошао из белог света, побио по пољу своје шаторе и затражио или ропство или царство, затражио живот и образ. Није се лако живело ни у својем царству, у толико ће бити теже и грђе у туђем, готово се робовало и дотле. Може бити да је Турчин насрнуо као бич Божији због великих наших грехова, по одлуци коби, по вишем наређењу. Али не да нас осрамоти и унизи, но да нас дозове памети.

“А шта је за Србе значило Косово најбоље се видело кад је створена нова српска слободна држава (10. августа 1878. прослављена независност – М. С.) и кад је требало одредити дан који ће се славити као државни празник. Решено је да то буде дан, када је, у борби за слободу српске државе на Косову изгинуо цвет нашег народа. Чудна и необична идеја, да се за државни празник изабере догађај, који је био пораз. Овај дан је имао симболични значај, јер и ако Косово значи пораз, оно у исто доба показује снагу националне свести и морала. Оно је гроб из кога се васкрсава. Осветити Косово значило је уклонити узроке који су довели до пропасти српске државе и српског народа. Да се то учини потребно је променити се, постати бољи. Видовдан и Косово су били програм српскога народа, програм генерација”.

1

Када су Срби коначно после толико векова осветили Косово и припојили га својој матици државни празник више није био Видовдан, јер није било потребе да се слави пораз, сада је дошло време да се слави победа, а државни празник постао је 1. децембар Дан – уједињења.

“Ми имамо и сувише доказа да наш народ после Косова није никад дозвољавао да његовом судбином барата како ко хоће, јер је постао државнички народ и добио државотворну свест. А ко га је освестио: Видовдан! Косово! Од тога дана и од тога места почиње његова нова епоха и његов нови завет: више не може бити Бранковића! Ко покуша да то буде, сам ће му народ судити. Наш је народ постао државотворан још од Орашца: Ја сам хајдук и нисам за државника, рече Станоје Главаш. А ја хоћу да бијем и да убијем ко пође улево, рече

1 Политика, 1. децембар 1919, стр. 1 (Ст. Станојевић, Дан победе).


198

Карађорђе. И тако је и било, онај ко је хтео да смета држави судио му је Кубур! А не само клетва Лазарева. Ето, то је разлика између нашег народа пре Косова и после Косова, што се он не да више водити и заводити, него се води сам. И ако га неки државник поведе мало у страну, он има једну Кулу Светиљу, која му даје правац: та кула је његов Видовдан.

Видовдан је наш понос, наша суза, наша песма, наша прошлост, наша будућност. То је синџир који носи у себи силне драгоцености. И тај синџир ни један од наших противника немају. Сви они који навалише на нас као гавранови ни један немају Косово и Видовдан. То је дан који нас је определио у нашим идеалима”.

2

Српски народ у његовим најтежим данима, остављен сам себи и својој судбини, свијао се око својих државних стваралаца, делећи са њима и радосне и жалосне дане, па је хвала Промислу Божјем, свио своје народно и државно огњиште, да не буде туђин у својој кући, да буде човек међу људима. А, бити човек међу људима значи, не само водити рачуна о себи, него се носити и оним узвишеним осећајима, који чине човека човеком, народ народом. Тих осећаја српском народу није недостајало, чему је најбољи доказ у слободној Црној Гори и слободној Србији, које су постале стожер целог српства. О некадашњем сјају српске државе Срби су с колена на колено преносили предање и сањали о поновном уједињењу од косовског Видовдана, да би се тек после пет вековне дуге црне ноћи десио епохални догађај, када је претворен тужни косовски Видовдан у најрадоснији српски дан 15. јуна 1896. године, када је дошло до братског загрљаја две српске дике и два прва српска витеза – краља Александра Обреновића и књаза Николе Петровића – и отпочели славни српски дани. Ко ће као Бог?

Вели се, да су мудраци казали, како срце не треба увек разуму да заповеда. Је ли то тако или није, ко зна, али има момената, када се и магнетна игла разума не клони осећаја срца, већ на против производи дејство, које може да унесе светлост у таму и осветли путеве, којима ваља ићи. У таквим моментима речи су ништавне, а дело је све.

Срце је заповедало Србину да ослободи сву своју неослобођену браћу од јарма тиранскога и уједини у једну државу, а дело је импо-зантно. Није било лако ухватити се у коштац са тиранином ако се зна да се падом у ропство десило нешто до тада непознато српском народу: добар део славних кнезова и војвода нашега царства отуђио се од своје браће и почео за туђинову корист радити не сећајући се свога имена – ево наше опште несреће! Братска несрећа више но сила туђа учинила је те је наше јуначко племе постало туђину надничар и служитељ.

Косово, – источник несаломивих нада наших – из кога смо црпли животну снагу вековима, неговали љубављу победника, чували снагом српске расе и дизали га на престо српске гордости, српске среће и српске светиње, вечни студенац из кога ће се напајати сва наша

2 Лесковачки гласник 28. јуна 1924, стр. 1 (Сретен Динић, део текста Видовдан).


199

покољења: вером у Бога, високим моралом, челичном вољом и борбеном истрајношћу, најзад је освећено и присаједињено Србији током Балканских ратова.

Све су прилике да поново треба успоставити програм српског народа: Видовдан! Косово! Видовдан се до 1912. славио тако што је и краљица тог дана облачила црнину, а Крушевац је увек на тај дан освануо у црнини са црним барјацима на јавним установама. Како би нас опоменуо. Како би постали бољи и изашли на прави пут. Косово за наш народ није обична земља, територија која се може купити и продати. Оно је нама центар света, извор идентитета и нада у опстанак. Без њега нама нема ни прошлости ни будућности, ни живота. Оно је велика народна, општа, и колевка и гробница, ђе је свако од нас погинуо много прије но што се и родио, како рече песник. Ми га поново можемо изгубити, као што смо га и досад губили, чак и пред светским судом, по диктату силе и неправде. Али ми ћемо желети да га повратимо и осветимо. Без такве жеље не би смо могли ни постојати као народ. Не смемо да се обезпокојавамо, већ да се спремамо и да се боримо. Постоји једна спрема која је јача од свих осталих спрема: национални понос, дух, витештво. Духовна спремност једног народа важнија је од свих других спрема. Узалуд оружје и муниција, кад нема ко да носи то оружје. Кад у једном народу завлада ратно забушанство као општа болест, онда њему нема лека.

Са прославе 550 година од Косовске битке у Крушевцу


200

Свети Споменик За последњих двеста година Срби нису ништа светије направили од

Споменика косовским јунацима. То је чињеница која је евидентна јер је Споменик као

такав имао свој смисао и јасну поруку као ништа пре и после њега. Срби који су имали

визију и знали шта хоће и шта морају да ураде направили су Споменик у који је

уграђен сваки тада живи Србин, ма где био, макар и најскромнијим прилогом који је

требало да буде свећа упаљена косовским мученицима. А порука је била јасна: Србе

треба да спреми за коначно ослобођење.


201

Први предлог о 500-годишњици Косовске прославе, био је онај новосадске Заставе, још 1886. године. Користећи присуство моштију Цара Лазара у Срему, у Врднику Раваници, Застава је сасвим логично и природно, као орган војвођанских Срба, близу њих замишљала главну свечаност видовданске комеморације.

Али две пуне године су прошле а да нико није поступио по Заставином предлогу. Пред крај 1888. године морала је она да позове српско грађанство у Руми, због његове близине Врднику, да узме ствар у своје руке.

Београдски листови су одмах негодовали. Порицали су право румском одбору да излази с таквим предлогом, а прослава треба да се одржи у слободној Србији, у Лазаревој Раваници у Ресави, или, на Косову самом (које је било још под Турцима). И тада су почели стизати разни предлози. Крушевљани основали одбор од петнаесторице а београдске новине не знају да ли ће то бити централни одбор за целу Србију.

Али 8. априла 1889. године влада Саве Грујића поднела је намесништву предлог за прославу петстогодишњице, која почиње речима: 15. јуна ове године навршује се пет стотина година, од како је царска српска круна на Косову пољу у српску крв утонула. За тај судбоносни дан везане су тужне али сјајне успомене највећега пожртвовања и родољубља како на престолу старе српске државе тако и у редовима њезине властеле и целога српског народа. Предлог има пет тачака: 1) да се на Видовдан одрже помени у целој држави, 2) да се тог дана положи темељ споменику косовским јунацима у Крушевцу, а он да се дигне од народних прилoга, 3) да се као Косовска споменица штампају и илуструју о државном трошку народне песме о Косову, 4) да се установи орден кнеза Лазара једнога реда, само за српског владаоца и његова пунолетна наследника, 5) да се Краљ Александар у Жичи миропомаже у вези с овом прославом.

Већ после четири дана јавља се да је образован одбор петнаесторице почео рад, поделивши се у секције, и да је решио да се споменик подигне у облику обелиска од српског мермера. Иначе имена те петнаесторице остала су звонка и данас: генерал Милојко Лешјанин, Чеда Мијатовић, председник Српске краљевске академије, Стојан Бошковић, члан Државног савета, арх. Нићифор Дучић, председник Српског ученог друштва, Свет. Николајевић, ректор Велике школе и председник друштва Свети Сава, Милан Ђ. Милићевић, библиотекар Народне библиотеке, пуковник Јован Драгашевић, Јован Ђаја, начелник Министарства иностраних послова, Јован Бошковић, професор Велике школе, Михаило Валтровић, професор Велике школе, Драгиша Милутиновић, професор Велике школе, Љуб. Ковачевић, професор Војне академије, Андра Николић, секретар Министарства просвете, Живко Карабиберовић, председник београдске општине, Светозар Крапешић, трговац (Срспке Новине, 9. јул 1889, стр. 1).


202

У Србији уопште, пре владиног предлога и намесничког решења није било тог задушничког покрета при помисли на Косово, а после тог решења све се извршавало као државни и национални акт с обзиром на међународну и унутрашњу ситуацију и на моралну корист коју Србија може из тога да извуче. Све је изведено брзо и у пуној мери. Иностранство се одмах заинтересовало чим је била у питању самостална земља, која се, истина, крза између аустријске Сциле и руске Харибде, али која се и усред партијских, династичких и дворских трзавица може толико да прибере да очува своју снагу и чистоту вере у опште народне идеале.

Другог маја јављају Мале новине: да ће Чеси у већем броју послати венце на Косовски споменик. Чешка школска матица послаће златан венац и књигу-споменицу с хиљадама потписа ћирилицом. А више чешких новинара и књижевника пријавили су долазак у Крушевац. Грчка штампа опширно пише о Косову и опомиње Грке да у већем броју пођу у Крушевац. Застава 18. маја пише, под насловом Браћа Хрвати и петстогодишњица Косовска; пишу нам из Париза: Вест о којој нам се јавља да су Хрвати решили прославити и учествовати при светковини 500-годишњице Косовске, примљена је овде са најискренијим задовољством, многи француски листови јавили и пропратили су са много симпатија то решење загребачких првака.

Долазак у Крушевац пријавише, дописник Тајмса (Бирман), Дели Њуза, Ројтера, Стандарда, затим, Платон Кулаковски од Варшавског Дневника, Мих. Бегорович Холандски из Харкова, Ал. Кочубински из Одесе, Холечек од прашких Народних листи; а успели су да пређу Петар Петровић Петраки, претседник сарајевске општине, др Јов. Шевић, Ст. Поповић, посланици хрватског Сабора, млади загребачки адвокат др Богдан Медаковић и др Ливије Радивојевић и Арса Пајевић, познати издавач, писац и српски национални радник из Новог Сада.

Тој прослави се мора приписати и то што је у нашој историографији, а по предмету предања и историјске истине, националне и научне истине, дошло до дефинитивног обрачуна између наших симпатичних националиста, народних традиционалиста, и између наших несимпатично спорих, али снажних и самопрегорних витезова проверене истине. Но зато је том побудом наш народ дошао до првог монументалног вајарског дела из руке нашег уметника. Одбор, боље рећи српска држава, прихватио је без дугог затезања понуду младог српског вајара Ђорђа Јовановића, те по његовој скици наручио чувени, и не само први већ заиста и данас значајнији, велики Споменик косовским јунацима у Крушевцу.


203

Косовске прославе Крушевац, 14. јун увече 1889.

“Његово Величанство Краљ у пратњи г.г. Краљевских Намесника К. С. Протића и Јована Бели-Марковића, свију чланова владе с председником министарства г. Савом Грујићем, приспео је засебним возом у најповољнијем здрављу у 4 сата по подне у Сталаћ, а у 5 1/2 сати у Крушевац. Многобројни народ дочекивао је Његово Величанство Краља свуда успут бурним усклицима: Живео! Омладина и деца посипали су станице и бацали пред високе путнике цвеће, певајући и кличући: Да живи млади Краљ Александар I!

Његово Величанство задржавало се успут на овим станицама: у Међулужју, у Паланци, у Лапову, у Багрдану, у Јагодини, у Ћуприји и у Параћину. На више станица поздрављено је Његово Величанство нарочитим беседама, које су топлином и срдачношћу радосно потресале срца свију слушалаца, а у Сталаћу и Крушевцу дочек је био тако сјајан и свечан, да се не да пером описати. Престоница Кнеза Лазара после пет стотина година дочекала је један редак и знаменити дан: да прими у своју средину носиоца прве Краљевске Круне Српске у часу, кад он долази да се с народом својим сети и поклони сени Косовских Јунака, који истина падоше на јуначком мегдану, али који у исто доба и залише и зажегоше својом јуначком крви Српском свету мисао духовног јединства и ослобођења српскога.

У Сталаћу је поздравио Његово Величанство Краља г. Арса Дреновац, дугогодишњи посланик и представник вароши Крушевца у име грађанства, а силан народ који се био ту слегао из сва три погра-нична округа, да поздрави добродошлицом младога потомка Великога Милоша, клицао је као из једног грла: Живео Краљ Александар I!

По што се узвишени путник мало одморио у нарочито спремљеном и тробојкама окићеном вењаку, кренуо се са Својом свитом за Крушевац, камо је приспео у 5 1/2 часова. Целим путем до Крушевца Краљ је био поздрављан, а при улазу у варош громки узвици: Живео! разлегали су се на све стране. Повезав се пијацом где ће бити споменик Косовским Јунацима. Његово Величанство Краљ одвезао се цркви Лазарици, где Га је Његово Преосвештенство г. митрополит Михаило с Преосвештеним г. епископом Јеронимом, и администратором жичке епархије г. архимандритом Дучићем, многобројним свештенством, главним приређивачким одбором и многобројним народом дочекао и поздравио. За тим је Његово Величанство Краљ са Својом високом пратњом био у цркви, одакле је после пешице отишао у лепу крушевачку гимназију, где је за узвишеног госта спремљен стан. На самом улазу у гимназију једна девојчица у лепом народном оделу поздравила је Његово Величанство и предала му киту цвећа.

Крушевац се сав лепрша у заставама: до 6 сати у вече биле су свуда тробојке, а од 6 сати су замењене црним заставама, које црнином својом подсећају на тужно али славно Косово. У 6 часова отпочело је и бденије.” (Српске Новине, 16. јун 1889, стр. 2).


204

Крушевац, 15. јуна увече 1889.

“Јутрос престоница Лазарева сва у црнини осванула. Тих и свечан изглед вароши дивно прикладан знамену дана. Око 9 сати је почела служба божија. Њ. Величанство Краљ у пратњи г.г. Краљевских Намесника К. С. Протића и Бели Марковића, свију чланова владе с председником министарства г. Грујићем на челу, и високе свите Своје, Присуствовао је служби божијој. Пригодни тренуци службе праћени су громким пуцњавама топова и пушака. Око цркве Лазареве и пред станом Њ. В. Краља слегао се силан свет, кога је било преко пет хиљада. Два батаљона пешадије и артиљерије дичили су редове густе сакупљеног народа пред црквом Лазарицом.

После службе божије био је помен косовским јунацима у црквеној порти у нарочито саграђеном и црнином украшеном павиљону.

Чинодејствовао је г. митрополит Михаило с епископом Јеронимом и многобројним свештенством, уз пратњу дивних црквених песама дану овоме пригодних, које су извођене с пуно мелодије и духа наших певачких друштава.

Помен је у главним моментима такођер био праћен пуцњавом из топова и пушака. Њ. Високопреосвештенство г. митрополит Михаило држао је пригодну беседу. После помена освећена је нова и богато украшена застава певачког друштва Обилић, коју је друштву даровао Њ. Величанство Краљ.

Од порте до гимназије Краља су непрестано пратили бурни усклици многобројнога народа: Да живи Краљ Александар I! А пошто је Краљ дошао у стан, пред Њим су продефиловали у дивном бојном поретку сви присутни редови војске. За све време дефиловања народ је такођер клицао непрекидно поздрављајући Краља.

После подне у 5 часова било је, према већ утврђеном програму, полагање темеља за споменик косовским јунацима српским. Од цркве Њ. В. Краљ с г.г. Намесницима, члановима владе и свитом, митрополитом, моногобројним свештенством и народом упутио се био месту где ће споменик бити на сред маленог али дивног Крушевца. Кад се стигло до самог места, министар председник г. С. Грујић, ђенерал, говорио је лепу кратку беседу, прочитавши у исто доба и споменицу, која се ставља у темељ споменику. За тим је Њ. В. Краљ златним чекићем ударио три пута у камен темељац уз громке и бурне усклике народа: Живео! После тога је беседио г. Јов. Драгашевић, пуковник, у име главног приређивачког одбора, прочита и леп позив одбора на прикупљање прилога за споменик, који ће се на обележеном месту у Крушевцу подићи, а за који је отворио упис Њ. Величанство Краљ с прилогом од 2.500 динара.

За време полагања темеља а и ујутру пред црквом, две девојчице у лепом народном оделу продаваху мале ките цвећа с Косова Поља, с црном врпцом и натписом на њој: Спомен са Косова!


205

После свршене свечаности полагали су венце од природног цвећа и од сребра. Најбурније су поздрављени венци послани из братских словенских земаља.

Цела светковина је протекла у најбољем реду и најлепшем одушевљењу.”

3

Споменица која је стављена у темељ гласи: “ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ И ВОЉИ НАРОДНОЈ

КРАЉ СРБИЈЕ АЛЕКСАНДАР ПРВИ

У присуству Својих Намесника, Владе, Архијереја, представника државних власти, народа, свештенства и војске

Положи темељ овоме Споменику народне захвалности ЦАРУ ЛАЗАРУ

И ЊЕГОВИМ СЛАВНИМ ЈУНАЦИМА изгинулим на Косову на Видов-дан 15. јуна 1389. храбро бранећи

Отаџбину, Веру и Слободу српског народа. “Да се прича и приповеда,

Док је људи и док је Косова!”

Краљ Србије Александар Први с.р.

Краљеви Намесници Јован Ристић с.р. К. С. Протић с.р. Ј. Бели-Марковић с.р. Архиепископ Београдски и Митрополит Српски Михаил с.р.

Председник министарског савета, мин. иностраних дела, ђенерал С. Грујић с.р. Министар грађевина П. Велимировић с.р. Министар Финанција др М. В. Вујић с.р. Министар просвете и црквених дела Св. Милосављевић с.р. Министар правде Гл. Гершић с.р. Министар народне привреде Ст. Р. Поповић с.р. Министар унутрашњих дела К. С. Таушановић с.р. Кмет града Крушевца Сава Поповић с.р.”

4

3 Српске Новине, 16. јун 1889, стр. 1.



206

Трстеник, 17. јун по подне 1889.

“Дана 16. овог месеца било је свечано полагање темеља новој државној барутани на имању г. Ђ. Симића, на Расини, по сата од Крушевца, које је држава за ту цељ откупила.

Његово Величанство Краљ, у пратњи г.г. Намесника, владе, г. Митрополита Михалиа, многобројнога свештенства и Своје свите, кренуо се из Крушевца у 9 сати на место где ће се темељ барутани положити, и ту се био силан свет слегао, да види како млади Краљ Србије удара један нов темељ војној снази и спреми наше драге домовине.

Цео пут скоро до места, где ће бити нова велика државна барутана, окићен је зеленилом, а пред местом самим свечана улазна капија бејаше такођер сва окићена.

Одељења пешадије, коњице и артиљерије присутвовала су такођер овој војној српској свечаности, која се обављаше одмах иза дана чињеног помена косовским јунацима, као у доказ да обновљена краљевина српска хоће да се сећа косовских јунака не само парастосом и црквеним поменом, но и трајним неговањем своје војне снаге.

Место, где ће нова барутана бити, дивно је по положају свом и потпуно одговара оном, чему је намењено. Према одређеном плану, који је радио наш млади даровити инжењер г. Тодор Селесковић, свуда су написима била обележена у самој природи и места, где ће поједине зграде бити, а на лепо украшеним зидовима павиљона, пред којим је био камен темељац, могао се лепо видети цео план ове велике и корисне нове државне грађевине. Ту је спремљено стајало и све остало што је потребно било за полагање темеља: диван чекић, састављен из двадесет и једног комада, израђен у нашој војној фабрици; стаклени цилиндар, израђен у јагодинској стакленој фабрици; метални цилиндар од једног српског већ више неупотребљивог топа, и метална плоча, изливена у нашој војној фабрици од једног топа заробљеног у борбама око Ниша, којом је покривен цилиндар стаклени и метални, стављени у камен темељац.

После, освећења, на ком је чинодејствовао г. Митрополит Михаил, Његово Величанство Краљ приступио је камену темељцу, уметну запис на пергаменту у стаклени цилиндар, који је после опет уметнут у метални цилиндар и металном плочом, пошто је положен у камен темељац, покривен. Кад је Његово Величанство Краљ за тим три пута ударио чекићем у камен темељац, пуцњем из топова поздрављен је овај свечани чин. И при том акту самом, као и целим путем, народ је бурним усклицима: Живео! непрекидно поздрављао Краља.

По полагању темеља Његово Величанство Краљ је пробавио још неко кратко време, па се онда с г.г. Намесницима, члановима владе и свитом Својом вратио у Крушевац.


207

После подне од 3 до 6 часова купљени су на месту, где ће споменик косовским јунацима бити, прилози. На том првом упису као што је већ јављено уписано је преко 9.500 динара.

Јутрос се Његово Величанство Краљ, испраћен многобројним народом уз громке и бурне усклике: Живео! кренуо из Крушевца пут Љубостиње, где је приспео око 10 1/2 часова пре подне. Околина манастира, коју је природа дивно украсила, била је пуна народа, сакупљеног да види и поздрави Краља. Његово Величанство Краљ се одмах по доласку упутио у цркву, где је гроб божије угоднице царице Милице. За тим је био ручак у конаку, а после ручка народ се веселио и играо. Његово Величанство Краљ је по ручку сишао доле и посматрао весели народ, који Га је бурним усклицима поздрављао. Око 4 1/2 сата по подне Краљ се вратио у Трстеник.”

5

Влада Његовог Величанства Краља одлучила је 6. јула 1889.

године, да се образује Главни Одбор за прикупљање прилога за Косовски споменик, и да у тај одбор уђу следећа лица: Његово Високопреосвештенство Митрополит Михаило, Ђенерал Лешјанин, др Владан Ђорђевић, Никола Пашић, Милан Јанковић, Милован Миловановић, професор Велике школе, Марко Стојановић, адвокат, Коста Лекић, благајник министарства војног, Рака Миленковић, столар, Јова Крсмановић, трговац, Ђура Вајферт, индустријалац, Михаило Павловић, трговац, Димитрије Ћирковић, трговац, Никола Х. Тома, трговац, Милан Мостић, адвокат, Светозар Карапешић, трговац, Живко Леоновић, трговац, Стеван Ћурчић, уредник Српских Новина, и Никола Поповић, учитељ (Српске Новине, 22. фебруар 1890, стр. 4).

Главни Одбор одредиће за свако окружно место окружне одборе, а ови ће одредити пододборе за сваку општину као и начин прикупљања прилога и депоновања до употребе. Купљење прилога трајаће до 15. јуна 1890. године.

Главни Одбор

За подизање Косовског споменика Народу Српском

Срби! Косово, велика и славна гробница српска, нема надгробнога,

мраморнога споменика! – А Косово је, браћо, она страшна гробница у којој је сахрањена наша царевина; Косово је она дубока, крвава рака у коју се сурвала наша народна слобода, срећа, царевинска самосталност, напредак; Косово је величанствена костурница најславнијих витезова српских; Косово је ужасна олуја, која је срушила кров дома царског, која је чељад српску распрштала и распирила на све четири стране света; Косово је црна и незајазна гробница царске круне српске, која је са светом главом цара Лазара потонула у крви српској и турској!....



208

Косово је, браћо, крвави алем камен у круни српској; крвав је јер је гроб царевине српске; алем је, најсветлија жртва људска, јер је неугасна и беспримерна водиља у историји, јер је ненадмашно у сили јунаштва – кад на свету нема народа који има цара, равна славном цар Лазару, који се волео приволети царству небескоме!.... кад нема на свету народа, који има Милоша Обилића који згуби турског цар Мурата и његових дванес’ хиљад’ војске!... нема Југа, који погибе за крст часни и слободу златну, са свопјих девет Југовића!... кад нема Страхињ Бана и осталих славних јунака што разгоне Турке на буљуке!....

Али браћо, славно Косово, крвава, тужна и јуначна гробница прадедова наших, нема мраморнога надгробнога споменика свога!

Поменимо, браћо, Бога свога и у славу славно изгинулим прецима својим подигнимо достојан надгробни споменик! Свака аспра која се на то даде биће, браћо, подушна свећа у спомен цар Лазару и његовим јунацима, биће воштаница која ће вековима светлети пред престолом Божјим за бесмртне душе Косовских јунака! И велики Бог српски благосиљаће нас, и племените душе витешких јунака и света душа цара мученика из небеских висина зарадоваће се на нас и поднети престолу Божјем топлу молитву; да окрепи, усрећи, прослави захвални народ српски.

27. фебруар 1890. Председник Главног одбора Београд Митрополит Михаило

Квита: Тридесет динара положио је данас ср. властима Трифун Крпић,

преседник општ. Г. Злегињске сакупљеним за “Косовски Споменик”.

Пример како је једна сеоска општина у Жупи сакупила прилог за Споменик.


209

За споменик, који ће се подићи у Крушевцу, јунацима погинулим на пољу Косову, дали су највеће појединачне прилоге као што и доликује чланови краљевске куће, намесници и министри у влади: Њ. В. Краљ Александар, 2.500 динара, Њ. В. Краљ Милан 1.500, Њ. В. Краљица Наталија, 1.000, Јован Ристић, намесник, 600, Јован Бели Марковић, намесник, 600, Коста Протић, намесник, 600, митрополит српски Михаило, 200, Сава Грујић, министар председник 120, затим сви министри у влади, а од Крушевљана највећи прилог дали су Арса Дреновац, 120, и Ђорђе Симић, 100 динара (Српске Новине, 10. новембар

1889, стр. 3). Али поред ових који су дали највише треба рећи да је у

Споменик косовским јунацима уграђен сваки Србин који је тада био жив тако што је дао свој скроман али драгоцен прилог. Скроман али ништа мање значајан. Зато Споменик косовским јунацима није обичан споменик он има значај какав ниједан други нема јер је у њега уграђен сваки Србин па је постао симбол и светиња око кога су се скупљали и заветовали Срби и молили се да што пре дође и тај дан када ће осветити Косово и отерати тиранина са ових простора.

Постављање Споменика косовским јунацима

Подићи споменик Обилићу, подићи споменик цару мученику,

подићи знак захвалности и поштовања светој старини Југу Богдану, његовим крилима дичним Југовићима и осталим јунацима косовским, обележити достојно велику славу див-јунака српских: то, после пет стотина година, није само видљиви знак захвалности благороднога потомства, но је то тврдо уздање у будућност српску, но је то знак не само да Србин за пет стотина година није пропао, но да га у будућности очекују још бољи, још светлији дани. И подићи такав споменик, то је одиста не само похвално, него је нужно, да има нешто што ће да подсећа децу српску на стару и нову славу, да има нешто што ће да чини, да деца српска расту гледајући на ове див јунаке.


210

Откривање споменика Крушевац, 14. јун 1904.

“Воз иде брзином од 65 км, а то је највећа брзина на српским пругама. У Младеновцу је био мали застој. Ту је воз очекивала маса света, Његово Величанство Краљ ишао је међу сељаке и распитивао их о школи и цркви. Кад је дознао да немају цркву саветовао их је, да се не журе и не задужују се, да би је подигли. То ће Богу бити угодније но да западну у дугове, полако камен по камен па ће бити и цркве. У Великој Плани био је непредвиђен дужи застој, јер се услед брзог јурења осовина на једном вагону запалила.

У Сталаћ је воз приспео у 6 часова. Ту је Његово Величанство Краља поздравио Ђока Брачинац у име депутације округа крушевачког. Изнео је значај Видовдана а нарочито значај сутрашњег дана, кад потомство одаје хвалу косовским јунацима које је осветио дед данашњег краља. Краљ је рекао да је срећан што ће окружен депутацијом ући у Крушевац, место тако пуно најскупљих успомена за сваког Србина.

Одатле је Његово Величанство са свитом и окружен депутацијом крушевачког округа приспео у Крушевац. Пред вароши Га је дочекао упарађен пук с официрима на челу. Ту беху и изасланици свију дивизија из Србије. Одатле је Краљ отишао у цркву, где је одржано молепствије и где је епископ Никанор поздравио Краљев долазак добродошлицом у Лазареву престоницу. Из цркве је Његово Величанство отишао у окружно здање. Окићене улице, у којима беху на неколико места подигнуте капије, биле су дупке пуне одушевљеног света, који је Краља поздрављао бурним клицањем. Пред окружним здањем поднео је Краљу со и хлеб председник општине Јанко Стојановић и поздравио кратким, али језгровитим говором, Унука осветиоца Косова. Краљ се захвалио, замолив председника да каже Крушевљанима да је необично срећан што се налази у њиховој средини. Потом је настао ручак, а затим одмор. Његово Величанство Краљ и свита су у необично великом расположењу.”

6

Крушевац, 16. јун 1904.

“Од јутра до мрака врви улицама крушевачким небројена маса света. Његово Величанство Краљ је пре подне примао корпорације и изасланства из места и са стране. У 10 часова извезао се Краљ праћен свитом и министрима до касарне. Ту је прво присуствовао свечаном богослужењу у дворишту касарне, у којој је приређена изложба коња из шумадијске дивизијске области. Првенство су имали коњи из ергеле краљевачког економа Исидора Радовановића који је одликован споменицом за грађанске заслуге.

По свршеној изложби Његово Величанство Краљ је разгледао одељења касарне, окушао војничко јело и вратио се у 11 часова у Крушевац.

6 Српске Новине, 17. јун 1904, стр, 1.


211

У подне је дават свечан ручак на који су позвати изасланици околних округа: Урош Ломовић, Веселин Милекић, Мија Мартинац и Станко Петровић. Приликом разговора веома симпатично вођеног са послаником Ломовићем Краљ је обећао да ће приликом доласка у Чачак и Ужице посетити округ руднички и Горњи Милановац. После подне Краљ је присуствовао тркама шумадијскога кола јахача.

Јутрос већ у 8 часова почело је примање депутација. Свештенике је замолио Краљ да обрате пажњу најпре на морал и побожност. Без морала нема побожности. Учитељима је ставио на срце да буду не само дечји но и народни учитељи, да га васпитавају, јер наш народ има тако много да учи. Најзанимљивија је била молба коју је Краљ упутио госпођама чланицама Женског друштва. Пошто се известио о раду друштвеном, о школи радничкој, замолио их је да се не заносе много туђинштвином. На страни има много чега доброг, али и злог, па то зло баш најчешће у нас продире. Ми пак имамо много ствари којима нам странци могу увек завидети. Краљ њима као женама и мајкама ставља на срце да пораде колико до њих стоји да се лепши обичаји и навике одрже у нашем народу. Оне чине индивидуалност нашу. Госпође су се мало као осетиле у почетку и увређене, али им је Краљ тако искрено и владарски и очински говорио да су најпосле и саме узвикнуле да ће са своје стране чинити да се жеља Краљева испуни.

Примајући добровољце Његово Величанство Краљ је изразио наду да ће се и они, ако земљи буде затребало и ако су стари, поћи где их дужност буде позвала. Врло озбиљно захтевао је од полицијских чиновника да све чине да се лична и имовинска безбедност зајемче, јер без њих нема развитка и опстанка земљи. Депутација са села било је много. Сам срез расински послао је 250 грађана. Депутације су биле постројене доле у дворишту. Краљ их је обишао све. Из Плоче села на Копаонику стигао је старац Сима Ђукић. Сад му је 85 година. Био је на стражи у двору оне ноћи кад се је Краљ родио. Сећам се и сада, вели, богатог предовољства што га на стражи добисмо. Весели смо били сви, а у двору су Те са радошћу великим дочекали. Пошто је обишао депутације Краљ је праштајући се довикнуо: Позивам вас, браћо, да Мени и Мојим властима помогнете да утврдимо ред у земљи. Устава, закона и слободе имамо. Прионимо сада сви на посао, па да ову напаћену отаџбину нашу поведемо путем среће и благостања.”

7

“Јуче око 8 часова отишао је Краљ са министрима најпре у цркву Лазареву где је већ од 6 сати трајала архијерејска служба. Краљ је одстојао службу и саслушао говор владике Никанора. Око цркве били су еснафи и удружења са својим заставама, добровољци и велика гомила осталог света. Из цркве се кренула литија ка споменику. Пред спомени-ком је намештена трибина за Краља и свиту. Владика са свештенством учинио је најпре кратак помен, а затим је г. Грујић у лепом и језгровитом говору изнео значај споменика и коме је он све подигнут.



212

Говор г. Саве Грујића Ваше Величанство! Пресветли Господару! Успомене на косовску битку остале су дубоко урезане у памћењу

васколиког народа српскога. Сећања на негдашњу славу и величину одражавала су у народу тврду веру, да се изгубљено повратити мора, а дивни примери витештва и пожртвовања косовских јунака још су га више у тој вери крепили.

Видовдан за народ српски има двојак значај. То је дан народне опште жалости за изгубљеним на Косову царством, то је дан заветовања, да се стари греси покајати морају.

Народни геније у својим ненадмашним песмама оплакао је достојно српску погибију на Косову, и опевао живо јуначка дела косовских јунака. Народни епос о косовском боју, то је неувели венац, што су га давно минула покољења на косовску костурницу положила.

Садашње покољење, проникнуто осећајима пијетета према јуначким косовским борцима, желело је, да тај велики историјски догађај и видним знаком обележи. Зато је пре 15 година на данашњи дан, чинећи у Лазаревој цркви петстогодишњи свечан помен косовске битке овде у Лазаревој престоници, на овоме месту положен камен темељац споменику, који је добровољним прилозима скупљеним из свију српских крајева сад подигнут, а по замисли и трудом нашег даровитог вајара Ђоке Јовановића.

Споменик, који се пред нама овако величанствено уздиже, споменик је честитоме цару Лазару који се не хтеде приволети царству земаљскоме, да на позив Мурата данак Турцима плаћа, и да као турски вазал даље Србијом господари, – већ се приволе царству небескоме, те са мачем у руци прими на Косову мученичку смрт, борећи се за крст часни и слободу златну.

То је споменик јунака над јунацима Милоша Обилића и његових до два побратима, Милана Топлице и Косанчић Ивана, који нам оставише диван пример војничкога другарства и јуначког узајамног пожртвовања.

То је споменик косовској девојци, оној идеалној Српкињи, којој Милош полазећи у бој даје коласту аздију; Иван даје бурму позлаћену; Милан даје копрену од злата, – и која, тако дарована и испрошена, шета јадна по Косову млада, те преврће по крви јунаке, тражећи свога драгог вереника, и његова до два побратима, те ког јоште у животу нађе, умива га студеном водицом, причешћује вином руменијем и залаже хлебом бијелијем.

То је споменик старога Југ Богдана и његових девет Југовића, јер ни један остати не шћеше, да се сестри од заклетве нађе, већ је свако „итао на Косово: за крст часни крвцу проливати и за веру с браћом умријети.

То је најпосле споменик светој косовској застави, коју геније Србије из малаксалих руку умирућег последњег косовског јунака –


213

младог Бошка Југовића – прихваћа, да је након четири столећа робовања, – кад је земан дошао војевати, – преда у јуначке руке дичном сину Шумадије: Црном Ђорђу, да са њом и под њоме, са измученом рајом, Косово освети.....

Унуку великога Вожда, Теби, Краљу Господару, провиђење је досудило, да о стогодишњици херојске борбе за ослобођење, на Косову заробљене Србије, овај диван споменик народнога признања откријеш, – за вечан спомен косовским јунацима, а на славу косовским осветницима.

По свршеном говору наступи тајац. Краљу поднеше електрично

дугме, он га притисну и платно које покриваше споменик паде. Из хиљаду грла чуше се узвици дивљења. Краљ изговори ове речи: У име народа српског предајем вам, драги моји Крушевљани, на чување овај споменик и идеју коју он представља.

Затим је Краљ обишао споменик са г. Ђоком Јовановићем, који му је објашњавао поједине моменте на споменику. Пред спомеником одликовао је Краљ г. Јовановића орденом Белог орла 5 степеном а архитекту и председника општине орденом Светог Саве. Од споменика Краљ је отишао пешке у свој стан, где се мало одморио, па затим се одвезао у касарну на славу 12 пука. У касарни је прво била кратка служба и сечење колача, а затим је командант пука г. Терзић држао говор о значају славе уопште, а поглавито славе Видовдана. Позвао је војнике да се на Видовдан закуну да ће вођени врховним заповедником осветити Косово.

После говора г. Терзића прочитао је дивизијар г. Степановић наредбу Краљеву која гласи: Хотећи и на овај свечани дан, када се на тако достојанствен начин уздиже слава оружја српског, дати видљива доказа колико ценим војску, у којој и ја и народ гледамо наду своју, а која је позвата да прихвати заветну мисао косовску, ја одликујем дивизијара пуковника Степана Степановића орденом Белог орла 4 степеном и команданта пука мајора Терзића орденом Белог орла 5 степеном.

Ово је прво одликовање које Краљ чини у војсци и заиста за то не би могао бити изабран бољи дан.

После овога настало је дефиловање па онда закуска. За време закуске Краљ је наздравио официрима и изјавио жељу, да и град у коме пук и споменик који је данас откривен, буду официрима вазда на уму и као Србима и као војницима.

Из касарне се Краљ са својом свитом вратио по киши у свој стан на доручак.

У четири сата по подне Краљ се одвезао до Oбилићева где је био сакупљен силан народ. Краљ је у Обилићеву обишао све зграде. Управник барутане г. Станојевић показао је све фазе кроз које пролази како обичан тако и бездимни барут. Краљ је узео неколико парчади бездимног барута и разделио неким виђенијим лицима.


214

Машине за справљање барута сличне су машинама за прављење макарона.

У згради где су мотори за фабрику бездимног барута било је освећење и ту је Краљ стао пред машину, прекрстио се и рекао: Помози Бог, а затим је дао знак да се машина крене. Тако је ушла у посао фабрика за бездимни барут.

При уласку у једну од радионица стајало је од прилике 20 пари папуча, од којих сваки посетилац, па и Краљ обукоше по једне и уђоше у радионицу. Ове папуче облаче се да не би било трења о патос.

Пошто је Краљ разгледао радионицу разделио је одличја првом ађутанту г. Милошу Милошевићу, који је годинама у овој фабрици радио, и садањем управнику барутане. Г. Милошевић добио је орден Светог Саве 4, а управник барутане 5 степена.

Потом је Његово Величанство Краљ са министрима подуже разговарао о овој фабрици и рекао да је срећан што види да имамо добро уређену фабрику барута која нас ослобађа од странаца у једном тако потребном предмету. Обилажење барутане трајало је два и по часа, када се Његово Величанство Краљ вратио у варош.

У вече је била величанствена бакљада, на којој је било до 5.000 људи. Његово Величанство Краља је на бакљади поздравио директор гимназије г. Тричковић говором, који је Краљ с пажњом слушао. По том је Његово величанство држао врло значајан говор.

Говор

којим је ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО КРАЉ ПЕТАР I

Одговорио на поздравну реч директора Д. Тричковића приликом бакљаде грађанства Крушевачког

Драги Моји Крушевљани Давнашња жеља Моја да видим Крушевац, престоницу Лазареву,

место пуно најсветијих успомена за сваког Србина, данас је испуњена. Видео сам Крушевац у тренутку, када се захвално потомство

косовских јунака искупило, да одужи свој дуг, да на видљив начин искаже своје поштовање према онима, који падоше бранећи славу и слободу српску.

Пред вама, драги Моји Крушевљани, као и преда Мном, лебде данас слике, буде се сећања из историје и народних песама, која су још из раних младости испуњавале душу нашу поштовањем и поносом.

Без сумње је леп споменик, који смо јуче открили, ваљано је изведена замисао уметникова, да искаже осећање захвалности и наде, које нас све прожима Видовдан.

Али ни овај као ни један други споменик од бронзе и камена није у стању да представи сву силину оног поштовања и поноса, који испуњава груди наше при сећању на Косово.


215

Та осећања остају закопана у сваком од нас и она су сама собом најлепши, најтрајнији споменик Лазару, Милошу, Топлици, Југ Богдану и свој поворци јунака из једне од најсјајнијих епопеја светских.

У тим сећањима лежи морални основ наше националне снаге, и док је њих, док је осећања на Косово, биће и Србин у стању да одолева свакој најезди, да с успехом брани на свима тачкама права своја.

Дух косовски, дух оних јунака, који славно падоше на бранику отаџбине своје, задахнуће нас кад год нам буде требало да осигуравамо национални опстанак свој, и он ће собом надокнадити оно што нам у броју буде недостајало.

Српски је народ мален, а њега нису никад ни распињали какви велики завојевачки планови.

Али је српски народ у исто време и свестан своје славне прошлости, свестан улоге, коју је некад у историји играо и коју је позват да игра у овом крају Европе.

Поштујући свачија права, он ће вазда најенергичније тражити да се и о његовим историјом зајамченим правима рачуна води, кад томе време дође.

У сваком случају српски ће народ будним оком пратити све што око њега бива и бити спреман, да заветну мисао косовску, ако би јој ма с које стране претила опасност, брани онако достојно, како су је бранили наши преци, којима данас откривамо споменик.

Србија има вере да ће заједничким напорима за то позватих турских власти и европских представника испасти за руком да се у том по нас светом крају осигура опстанак браћи нашој.

Јер остајући доследно истакнутом начелу да на Балкану буде елеменат реда и мира, Србија с правом тражи да позвати отклањају све што би њу могло да изазове, да тако држање напусти.

Овде у Крушевцу, пред спомеником који смо подигли јунацима косовским, на домашају цркве Лазареве, нас може и сме да занесе само једна мисао, а то је: потпуно осигуравање националног опстанка нашег.

Ја не сумњам да ћете сви ви, колико вас је овде као и сви они који не стигоше да присуствују овој светковини, вазда само ту мисао, тај аманет косовски, пред очима имати, при свима пословима вашим.

Остављајући на страну захтеве појединих политичких група, ми се на овај свечани дан осећамо сви само Срби, сви једнаки потомци косовских предака.

Крај све лепоте своје онај споменик јесте и мора да буде само бледа слика оних светих осећања, која нам буди Видовдан.

Уверен, драги Моји Крушевљани, да ћете ви, којима је народ српски поверио чување овог споменика, бити вазда и веран чувар свете мисли, коју он представља, Ја вас поздрављам: Живели Моји Крушевљани!”

8

8 Српске Новине, 17. јун 1904, стр. 1, 2.


216

“Ујутру пре пола шест часова 17. јуна пред станом Краљевим је постројено грађанство које је дошло да зажели Његовом Величанству Краљу срећан пут. Тачно у 6 часова кренуо се Краљ са свитом за Врњце. У селу Стопањи слегао се силан народ из околних села и мада није било по распореду Краљ се је зауставио па и одстојао кратку службу у старој малој цркви сеоској. Ту је Краљу представљен резервни поручник Божидар Трипковић, сељак из Стопање, о чијој се храбрости чуда причају по овом крају. Божидар је мали, сув, веома скроман човек. Међутим крај медаље за храброст има он и уверење у коме Лешјанин као командант тимочке војске у 1885. години вели да је Божидар био најхрабрији међу храбрима, да је јунаштвом својим задивио цео тамошњи свет. Краљ је обдарио Божидара новчано, дао му Своју споменицу и праштајући се рекао како би желео да види, да се на њега његови синови и унуци угледају.

У Трстенику је био дочек необично одушевљен. Трстеничани су окитили град зеленилом и тробојкама подигли капије.

Пред новом лепом црквом слегло се све становништво из вароши и околине. Краљ је ту остао врло кратко време, јер Му је још пре подне ваљало стићи у Врњце. Али и то кратко време употребио је корисно, обишао ваљано уређену школу у којој је и земљорадничка задруга. Краљу се необично допала ова заједница и пожелео је да се учитељи и на другим местима спајају, да од школе направе средиште привредног васпитања народног.

Из Трстеника одвезао се Његово Величанство Краљ до Љубостиње, знаменитог манастира, у коме је за време првог устанка био смештен грдан материјал војни. Службу је одслужио владика Сава, и поздравио у исто време Краља језгровитом и подужом беседом, у којој је изнео значај Карађорђев, улогу Љубостиње у старијој и новијој историји нашој. Краљ је расмотрио гробове.

За време закуске Краљу је поднесена повеља коју је Његов отац Кнез Александар даривао манастиру и коју је Милош Обреновић потврдио. Краљ је испод Милошевог потписа ставио ове речи:

Потврђујем, Краљ Петар, а са стране: Љубостиња 17. јуна 1904. Коло је поведено и сва господа министри играли су.

Сунце беше већ прилично упекло кад се из Љубостиње кренуло за Врњце, где се стигло у 11 часова. Врњци су такође богато окићени, света је много. Краљ је одсео у вили Катарина, која је сопственост г-ђице Јанковићеве. После доручка, на који су били позвати виђенији сељаци из Врњаца, Краљ се одмарао па онда обишао цркву, школу и купао се у старом купатилу. Све становништво бање пратило Га је при обилажењу, непрестано Га поздрављајући са: “живео”. Његово Величанство Краљ је ословљавао многе, нарочито је децу на све стране миловао. Сељаци су Му прилазили руци а сви су Га са искреном љубављу посматрали како, и ако стар, лако прелази с једног краја на други. За вечером је било до 50 људи из околине, а после вечере наступила је игранка. Краљ је повео коло са потпуковником Мишићем.


217

Радикалку су пак повели министри Пашић и Љуба Давидовић. Весеље је трајало позно у ноћ.”

9

“У 6 часова 18. јуна Краљ је пошао из Врњаца за Београд. Многи

посетиоци бање поранили су да испрате Краља, а тако исто и сељаци из целе околине. Дуж пута од Врњаца до Трстеника биле су на многим местима гомиле сељака, који су радосно поздрављали Краља.

У Трстенику Краљ се мало одморио, а затим одмах продужио пут. У селу Почековини била је закуска. Ту је Краљ подуже разговарао са искупљеним сељанима, распитујући их о њиховом стању.

Око 10 часова Краљ је стигао у Крушевац где се код цркве скинуо и опростио са Крушевљанима. У 11 часова продужио је пут за Сталаћ и специјалним возом кренуо се са Својом свитом у 12 часова и 30 минута за Београд.”

10

Крушевац свето место “Крушевац, као стара престоница српског народа, 1934. године,

на веома свечан начин одао је признање свим националним мученицима изгинулим од Косова до тада. У славу тих наших народних јунака приређена је свечана архијерејска служба Божија у цркви Лазарици и пред Спомеником косовских јунака. У исто време Хришћанска заједница приредила је свој велики молепствени сабор у знак пијетета према жртвама које су пале за отаџбину и народну слободу. Крушевац је уз то, вољом Српско православног епископата и Хришћанске заједнице, проглашен светим историјским местом српске православне цркве, и отада ће сваке године правоверни долазити у Крушевац на поклоњење светој православној цркви Лазарици и сенима изгинулих хероја на Косову.

Свечану литургију служио је г. др Јован епископ нишки уз асистенцију шеснаест свештеника из Крушевца и околине.

Потом је, пред великом масом народа, одржан свечани помен косовским јунацима. За време помена над градом је летео авион месног Аероклуба, који је спустио венац од ружа на споменик. Тај венац је потом намештен преко гвоздене фигуре Филипа Вишњића, која се налази на Споменику.

После свечаног помена епископ др Јован одржао је велику беседу присутном народу. Беседу др Јована пропратили су плотуном из пушака војници 47 пешадијског пука. Затим је музика истог пука интонирала народну химну. После овога ученици основних школа изрецитовали су неколико патриотских песама, па је г. Крста Новаковић, председник крушевачке општине поздравио присутне и захвалио се епископу г. др




218

Јовану за иницијативу да Крушевац буде отсада место где ће се сваке године приређивати о Видовудне велике свечаности у славу косовских и других наших јунака.

По подне у 4 часа у присуству нишког епископа г. др Јована и охридско преспанског епископа г. др Николаја Велимировића, одржан је велики молепствени сабор народне Хришћанске заједнице. Сабор је отворио и руководио њиме епископ г. др Николај. Он је, отварајући сабор, одржао кратку беседу, у којој је изнео значај данашњега дана за наш народ и нашу земљу, као и за српску православну цркву уопште.

Сабор Хришћанске заједнице био је врло интересантан и за вернике, а такође и за неверне. Сви подједнако су желели да чују др Николаја и зато је сабор био необично посећен. Сви могући страсни проповедници из редова простог народа, који цео живот проводе шапућући најтоплије молитве Богу, дошли су данас у Крушевац. Са дугим брадама, неошишани, смерна изгледа, дижући свој молећиви поглед у небо, они су учинили особит утисак на све присутне и били удостојени највеће пажње крушевачке публике. Неки од њих пешачили су по пет дана једући само хлеб и пијући само воду, да би дошли у Крушевац. Многи од њих су се зарекли да посте цео живот, да би искупили и своје и туђе грехе. Овај новопроглашени хаџилук, кажу, донеће им снагу да издрже у страшним борбама са искушењима и да својим молитвама донесу добро и себи и грешним људима који хуле на Бога. Многи међу њима, и женски и мушки, тврде да их је сам Великомученик Лазар позвао и рекао да сваке године долазе у Крушевац и да се њему моле за спас своје душе. Ако би их ко запитао о њиховој вери, одмах би се кретали и молили Бога да спасе грешну душу сабеседника. На овоме сабору правоверни су се договорили како ће и шта ће радити да би ојачали и спасили душе своје и откупили све од грехова.”

11

11

Политика, 29. јун 1934, стр. 6.


219

2. ДРЖАВНА И САМОУПРАВНА НАДЛЕШТВА

Округ крушевачки Начелство је за своје потребе после ослобођења узело једну

зграду поред цркве, где се уселило особље. У тој згради су били до 1844. године када се усељавају у кућу Петра Лазаревића коју су откупили за те потребе. Затим су купили магацин правителствениј који је адаптиран и у њега се уселило начелство 1848. године. Купљена кућа Радована Петровића, бившег начелника, била је усељена 1861, а већ 1863. године начелство се усељава у нову зграду која је направљена за потребе округа. Нова зграда начелства направљена је на месту где су били двори браће Френчевића, магацин за барут, апсана, стражаре и друго, све то ограђено високим плотом.

Пошто је све то било недовољно, донета је одлука да се сагради зграда начелства која ће задовољити функционисање његових служби, и напокон је једна од најлепших зграда завршена и усељена 1904. године.

Исправник окружни 1833-1836 Вучко Мутавџић (?-1851), из Тоболца 1836-1837 Милосав Браљинац (1779-1849), из Браљине 1837-1838 Стојан Јовановић Начелници Крушевачког округа 1839-1842 Петар Цукић-Лазаревић (?-1849) 1842-1857 Радован Петровић (1791-?), из Крушевца 1857-1859 Јоца Наумовић (1813-1879), из Параћина 1859-1860 Милија Бугарин 1860-1861 Јован Димитријевић 1861-1868 Павле Мутавџић (1818-1888), из Тоболца 1868-1869 Владимир Васић, из Крагујевца 1869-1874 Милан Јанковић 1874-1875 Живојин Блазнавац 1875-1876 Илија Коцић 1876-1881 Владимир Васић (други пут) 1881-1882 Димитрије Брзаковић (1826-?) 1882-1886 Димитрије Ђорђевић 1886-1891 Антоније Пантовић 1891-1892 Лука Вукомановић

1892-1893 Тодор Спасојевић 1893-1894 Драгољуб Јовановић 1894-1897 Никола Андробашић (1832-1901), из Крушевца 1897-1898 Сретен М. Лазаревић (1838-1916), из Баљковца 1898-1900 Миодраг А. Протић (1863-1900), из Крушевца 1900-1901 Михаило Обрадовић 1901-1902 Ђорђе Карајовановић 1902-1903 Милош Ђорђевић 1903-1904 Петар Благојевић 1904-1905 Драгутин Тодоровић


220

1905-1906 Светолик Ђ. Здравковић (1871-1950), из Крушевца 1906-1907 Милош Ђорђевић (други пут) 1907-1908 Др Ђорђе Бошковић (1866-1931), из Ужица 1908-1909 Живојин Аранђеловић 1909-1912 Љубомир Марковић (1857-?), из Крушевца 1912-1914 Павле Поповић 1918-1922 Марко Новаковић, из Шапца Велики Жупани 1922-1924 Марко Новаковић (други пут) 1924-1925 Др Ђорђе Бошковић (други пут) 1925-1927 Михајло Павловић (1876-1928), из Крушевца 1927-1929 Милутин Нагулић (1885-1952), из Сталаћа 1929 Мирослав Динић 1929 Др Душан Петровић Окружни Инспектори Крушевачког инспектората 1929-1930 Др Душан Петровић (други пут) 1930-1933 Љубомир Ђерасимовић (1869-?), из Ужица Крушевачки окружни инспекторат укинут априла 1933. године.

Чиновници крушевачке жупаније и народ на прослави, 1926. године

Срез расински

Начелници Расинског среза 1833-1834 Веселин Ћирковић, из Пепељевца 1834-1835 Богдан Ђорђевић Татар, из Параћина 1835-1836 Ђорђе Ристић (1801-1859) 1836-1839 Петар Цукић-Лазаревић (?-1849) 1839-1842 Илија Павић, из Трњана


221

1842-1843 Илија Николић 1843-1858 Павле Мутавџић (1818-1888), из Тоболца 1858-1860 Стоиљко Лазаревић 1860-1865 Панта Петровић Бадњевац (1811-?) 1865-1869 Димитрије Брзаковић (1826-?) 1869-1873 Ђорђе Лукић 1873-1876 Сретен М. Лазаревић (1838-1916), из Баљковца 1876-1877 Арсеније Трифуновић 1877-1879 Мијајло Вујовић 1879-1880 Атанасије Тодоровић 1880-1883 Милош Богићевић 1883-1885 Драгутин Чолић (1836-1903), из Жабара – Пожаревац 1885-1886 Атанасије Барјактаревић 1886-1888 Драгутин Чолић (други пут) 1888-1890 Никола Андробашић (1832-1901), из Крушевца 1890-1891 Милун Ибровац (1852-1917), из Јасиковице 1891-1892 Стеван Поповић 1892-1893 Коста Јанковић 1893-1894 Алекса Давидовић 1894-1897 Ђорђе Стојановић 1897-1898 Младен Тодоровић (1842-1917), из Крагујевца 1898-1899 Петроније Ивезић, из Мале Грабовнице 1899-1901 Петар Поповић 1901-1903 Јанићије Благојевић (1858-1905), из Врања 1903-1905 Коста Петковић 1905-1906 Тихомир Гвозденовић (1875-1954), из Крушевца 1906-1907 Чедомир Алексић (1869-1907), из Плеша 1907-1908 Милош Милошевић 1908-1910 Чедомир Урошевић (?-1918), из Крушевца 1910-1912 Љубисав Грковић 1920-1923 Драгољуб Миленковић 1923-1926 Љубомир Кнежевић (1866-1939), из Биоске 1926-1929 Бранко Ђорђевић 1929-1934 Чеда Миладиновић 1934-1936 Богољуб Илић (1897-1937), из Доње Шаторње 1936-1939 Драгомир Трифунац (?-1944), из Алексинца 1939-1941 Димитрије Ж. Протић (1884-1969), из Пожаревца

1942-1943 Драган Васић 1943-1944 Боривоје Грујић

Расински срез 31. августа 1939. године подељен је на два среза: Расински и Крушевачки.

Начелници Крушевачког среза 1939-1942 1942 Слободан Петровић 1942 Миодраг Радовановић 1942-1944 Драгомир Трифунац (други пут)


222

Градско поглаварство Председници суда примирителног 1839 …………………. 1847 Милован Ђорђевић 1852 Раша Мијаиловић (1816-1866), из Јагодине 1856 Милутин Остојић (1815-1863), из Рековца ......?-1859 Гаврило Мутавџић, из Тоболца 1859-1860 Милутин Остојић (други пут) 1860 Јанићије Миловановић 1863 Милојко Дуњић (1825-1905), из Рокца 1863-1866 Јован Пећанац (1833-1877), из Крушевца

Прва општинска управа града Крушевца по уставу из 1888, изабрана 1889. године.

Седе с лева: Љота З. Љотић, Милан Арсенијевић и Милутин Ј. Павловић,

стоје: Станислав Михајловић и Веселин Ћирић.


223

Председници општине Крушевац 1866-1868 Михаило Живановић (1826-1876), из Беле Воде 1870 Антоније Илић (1831-1896), из Крушевца 1873 Јован Пећанац (други пут) 1874 Аксентије Миловановић (1822-1874) 1875-1876 Милисав Дединац (1825-1908), из Дедине 1876-1878 Аврам Шокорац (1844-?), из Крушевца 1878-1881 Сима Савић (1835-1907), из Крушевца 1881-1883 Серафим Неготинац (1847-1883), из Крушевца 1883 Илија Минић 1888-1889 Сава Поповић (1824-1898), из Трмчара 1889-1891 Милан Арсенијевић (1863-?), из Краљева 1891-1894 Милутин Ј. Павловић (1862-1927), из Крушевца 1894-1897 Светозар Белотрепић (1849-1927), из Крушевца 1899 Мијушко Миловановић (1842-1902), из Божуревца 1903-1909 Јанко Стојановић (1858-1926), из Горњег Злегиња 1909-1913 Коста Гојковић (1865-1915), из Крушевца 1913-1914 Велимир Виторовић (1852-1918), из Крушевца 1914-1916 Драгомир Петковић (1871-1946), из Г. Милановца 1916-1918 Чедомиљ Човић (1866-1936), из Крушевца 1918-1920 Драгомир Петковић (други пут) 1920-1929 Антоније Стефановић (1862-1942), из Крушевца

Антоније Стефановић Ђорђе А. Дреновац

1929-1932 Ђорђе А. Дреновац (1892-1972), из Крушевца

Крушевац, 9. новембар 1929.

Решењем великог жупана крушевачке области г. др Душана Петровића смењена је данас стара управа општине града Крушевца. Истим решењем донета је одлука о постављењу нове општинске управе. У састав нове општинске управе на челу са председником г. Ђорђем А. Дреновцем, досадашњим комесаром крушевачке обласне самоуправе, ушли су г.г. председник Ђорђе А. Дреновац, кметови за град Крушевац Милан Крапчевић, бивши кмет из Крушевца, Добривоје Илић бивши


224

кмет из Крушевца, Прока Димитријевић, пензионер из Крушевца и Богољуб Илић, кафеџија из Крушевца, за село Лазарицу Милош Качаревић, земљорадник из Лазарице, за село Пакашницу Драгутин Ивановић, из истог села. За одборнике постављени су: Борисав Суботић, пуковник у пензији; Богдан Нешић, извозник; Митар Трипковић, професор; Никола Обрадовић, сатлер; Драгутин Тешић, часовничар; Раде Крстић, воскар; Добросав Живковић, пекар; Љубомир Поповић, трговац; Петар Љотић, индустријалац; Михаило Живковић, адвокат; Милутин Будимовић, књижар; Милован Гвозденовић, књиговођа; Радоје Бабић, трговац; Божидар Милосављевић, трговац; Јован Китановић, трговац; др Антоније Маринковић, лекар; Аврам Станојевић, трговац; Милан Нешић, свештеник; Драгослав Ђорђевић-Бајић, месар; Милорад Мишић, трговац; Бранислав Јаношевић, адвокат; Чедомир Илић, трговац; др Чеда Стојановић, лекар; Влада Цекић, обућар; Душан Кедровић, апотекар; Луцијан Стела, инжењер; Марко Миловановић, обласни школкси надзорник; Тихомир Голднер, грађевинар; Димитрије Петровић, економ; Стеван Ђокић, столар; Милан Вукашиновић, фотограф; Благоје Јовановић, кројач и председник окружног еснафа; Бранко Павловић, рентијер; Димитрије Нешић, кожарски трговац, сви из Крушевца, Милун Радовановић, из Пакашнице и Мика Милетић, из Лазарице.

12

1932-1937 Крста Новаковић (1899-1973), из Крушевца Крушевац, 6. јула 1932.

Пре месец и по дана председник крушевачке општине г. Ђорђе А. Дреновац поднео је оставку на свој положај. Своју оставку г. Дреновац је мотивисао потребом слободног времена за опоравак здравља (дужност председника општине врши кмет г. Милан Крапчевић – М. С.). Како су и два кмета г.г. Милан Крапчевић и Прока Димитријевић са тројицом одборника поднели оставке, и како је премештајем неколицине одборника било упражњено још неколико одборничких места, то је овим била доведена у питање цела општинска управа. Начелник среза расинског једним предлогом Банској управи тражио је смену целе општинске управе како би нова управа, састављена од представника свих друштвених слојева, могла боље да одговори своме задатку.

Решењем бана Моравске бановине, које је оснажено и од министра унутрашњих дела, стара управа је смењена. Истим решењем постављена је нова општинска управа са г. Крстом Новаковићем, апотекаром, на челу. За кметове у новој општинској управи постављени су: г.г. Владимир Арсић, трговац, Живојин Ристић, столар, Антоније Вукотић, трговац, Милутин Јевтић, бравар, Драгољуб Ђурић, земљо-радник из села Пакашнице и Милорад Јовановић, из села Лазарице.

За нове одборнике узети су г.г. Живко Белотрепић, Радисав Гагић, Милан Крапчевић, Мирко Ковачевић, Миливоје Миљковић, Атанасије Арсенијевић, Радич Јосић, Милан Стојковић, Павле

12

Политика, 10. новембар 1929, стр. 2.


225

Трипковић, Драгутин Жикић, Воја Крстић, Прока Ристић, Василије Поповић, Љубиша Урошевић, Зоја Зојић, Милутин Маринковић, Боривоје Михаиловић, Сретен Радојевић, Стеван Николајевић, Војислав Васић, Душан Цветковић, Тихомир Дреновац, Богољуб Кнежевић, Владимир Мишић, Радивоје Томић, Огњан Васић, Милош Иванић, Ивко Јаковљевић, Алекса Јовановић, Марко Пузић, Миодраг Милић, Душан Савић, сви из Крушевца, и Јован Милојевић, из Пакашнице и Владимир Качаревић, из Лазарице.

13

1937-1939 Бранислав Јаношевић (1886-1968), из Крушевца Крушевац је добио новог председника општине и нове већнике

17. октобра 1937. Од новембра уведена функција подпредседника. Бранислав Јаношевић Будимир Павловић

1939 Будимир Павловић (1899-1986), из Крушевца

Крушевац 19. фебруар 1939.

У великој већници овдашњег Градског поглаварства, данас у 11.30 часова изасланик Банске управе из Ниша г. Мирослав Динић, начелник управног одељења, разрешио је дужности досадашње градске већнике, на челу са председником г. Браниславом Јаношевићем, и увео у дужност нове већнике, на челу са г. Будимиром Павловићем, трговцем. Извршењу овог акта присуствовао је незапамћен број овдашњих грађана. Заклетву нових већника, у присуству г. Динића, обавио је свештеник г. Јеша Новаковић.

За нове већнике постављени су г.г Крста Новаковић, народни посланик; Радич Јосић, срески архијерејски намесник; прота Храна Поповић; Ђока Петровић, апотекар; др Иван Ђорђевић, лекар; Тихомир Дреновац, индустријалац; Ивко Јаковљевић, трговац; Душан Савић, трговац; Данило Радојевић, инжењер; Живојин Цветковић, инжењер; Марко Пузић, посластичар; Љубомир Покимица, трговац; Ранђел Ђорђевић, трговац; Васа Мишић, трговац; Петар Митровић, трговац; Страхиња Будимовић, штампар и књижар; Воја Крстић, трговац; Миодраг Милетић, трговац; Радивоје Томић, кожар; Милутин Јеличић, дрварски трговац; Коста Кнежевић, кројач; Света Манић, воскар; Љупче

13

Политика, 7. јул 1932, стр. 10.


226

Стефановић, индустријалац; Васа Ђорђевић, трговац; Душан Лацић, трговац; Страхиња Трипковић, индустријалац; Доброслав Живковић, пекар и Сава Стојковић, земљорадник. Поред ових од старих ушли су у ново веће г.г. Стеван Николајевић, индустријалац; др Душан Лазаревић, лекар; Павле Трипковић, индустријалац; Влада Мишић, трговац; Никола Обрадовић, сатлер; Дража Жикић, кафеџија; Мићић Драгић, пекар и Стојан Ђорђевић, бравар.

14

1939-1941 Синиша Стефановић (1889-1968), из Крушевца 1941 Крста Новаковић (други пут) 1941-1942 Ђорђе Лазаревић (1879-1962), из Бијељине 1942-1943 Добривоје Ђорђевић (1905-1965), из Лесковца 1943-1944 Драгољуб Перчевић (1900-?), из Трстеника 1944 Чедомир Илић (1891-1971), из Крушевца

Синиша Стефановић Ђорђе Лазаревић Крста Новаковић

Градњом Дома трговачке омладине Градско поглаварство се

уселило у своју нову зграду 1938. године, која се налазила у Кнез Михајловој улици. Распоред канцеларија у Поглаварству је следећи: приземље: финансијско одељење, благајна, војно одељење, отсек за телесно васпитање, добровољна ватрогасна чета и канцеларије електричне централе са благајном за наплату осветљења. Први спрат: председник, секретар, дактилограф, потпредседник и архива. Други спрат: грађевински одељак, ветеринар, судија, сала за суђење, извршни и кривични одељак и градски музеј са читаоницом. У мезанину зграде налази се велика сала за седнице већа. Исто тако, у дворишту Поглаварства налази се касарна градске полиције.

Окружни суд

Кнежевина Србија је после ослобођења од Турака створила сасвим нов судски систем на искуствима суседних земаља да би већ половином 19. века имала независно судство са сталним судијама.

Као административни центар Крушевац је 1833. године добио нахијски суд, као прву јавну установу, а пошто је исте године постављен у суд, Јован Здравковић постао је први чиновник из Крушевца.

14

Политика, 20. фебруар 1939, стр. 10.


227

Од 1839. Крушевац добија и окружни суд. Први писани закон о судовима у ондашњој Кнежевини Србији

био је Закон о устројству окружних судова који је донет 20. фебруара 1865. године, да би био допуњен 1890. године када окружне судове замењују првостепени судови.

Председници Окружног суда у Крушевцу 1839-1842 Милосав Браљинац (1779-1849), из Браљине 1842-1843 Јован Вељковић 1844-1849 Милосав Браљинац (други пут) 1849-1852 ............................... 1852-1854 Јован Туцаковић 1854-1855 Срећко Поповић 1856-1858 Јован Туцаковић (други пут) 1859 Аксентије Марковић 1860 Стефан Димитријевић 1861 Јаков Живановић 1862-1865 Крста Ђорђевић 1866-1868 Антоније Шокорац, из Крушевца 1869 Илија М. Ракић 1870-1873 Петар Анђелковић 1874-1877 Мијаило Ћирић 1878-1881 Милош Трпезић, из Крушевца 1882-1890 Сима В. Симић, из Крушевца 1891-1897 Аврам Шокорац, из Крушевца 1898 Алекса Васиљевић 1899-1902 Јован М. Исаковић 1903-1904 Танасије А. Радовановић 1905-1906 Живан Ивковић 1908-1915 Милан Ж. Стевановић Окупација (1916-1918) ....... -....... Јанићије Вељковић (1874-1946), из Књажевца 1927-1931 Стеван Максимовић, из Ужица 1931-1933 Стеван Ћоћић 1933-1936 Ђорђе М. Дреновац, из Крушевца 1936-1938 Душан Цветковић, из Крушевца 1938-1941 Милован Ивановић

Окружна скупштина После доношења Закона о окружним и среским скупштинама,

министар унутрашњих дела прописао је: Изборни и Пословни ред окружне и среске скупштине.

Први избори за трогодишњи мандат за окружне скупштине у Краљевини Србији држани су 24. јуна 1891. године.

Крушевачки округ бирао је 34 окружна посланика.


228

Окружни заступници (посланици) Округа крушевачког су: За варош Крушевац Коста Јанковић, мумџија из Крушевца За варош Алексинац Милун Миљковић, председник општине из Алексинца Срез алексиначки Стева Радичевић, председник општине из Краљева Павле Савић, земљорадник из Врела Петар Николић, председник општине из Црне Баре Филип Живановић, председник општине из Јасења Срез жупски Милан Милићевић, трговац из Плоче Антоније Поповић, свештеник из Бруса Милић Величковић, трговац из Александровца Милун Јовановић-Лисинац, економ из Г. Ступња Сава Раденковић, трговац из Трнаваца Владисав Арсић, економ из Игроша Срез моравски Лазар Мартиновић, свештеник из Житковца Обрад Миленковић, земљорадник из Прћиловице Димитрије Прокић, земљорадник из Пешчанице Милош Стојановић, земљорадник из В. Дреновца Сима Јевтић, земљорадник из Витковца Срез расински Зафир Марковић, земљорадник из Каоника Милојко Крајковац, земљорадник из В. Шиљеговца Илија Минић, трговац из Мајдева Стојан Лукић, председник општине из Врбнице Богдан Ивановић, земљорадник из Д. Ступња Милош Пешић, председник општине из Витановаца Милисав Ристић, земљорадник из Дедине Милун Газибарић, земљорадник из Сталаћа Срез ражањски Ђорђе Милетић, свештеник из Ражња Сава Поповић, земљорадник из Радошевца Петар Милутиновић, земљорадник из Претрковца Сима Илић, земљорадник из Прасковче Срез трстенички Милан Ћосић, земљорадник из Велике Дренове Алекса Стојадиновић, трговац из Медвеђе Сима Вукчевић, трговац из Јасиковице Павле Рашковић, председник општине из Почековине Јаков Марковић, трговац из Трстеника

15

15

Српске Новине, 12. јул 1891, стр. 2.


229

Прва седница скупштине округа крушевачког почела је свој рад 25. септембра 1891. године и тај дан је историјски јер је тада отпочела свој рад локална самоуправа у Краљевини Србији. То је почетак нечега што ће кроз касније време дати велике резултате у смислу побољшања услова живота људи у мањим местима за које висока политика није имала слуха у претходним временима. Од тог времена су бирани окружни посланици који су имали своје ингеренције као власт и борили се да својом разборитошћу донесу таква решења која ће њиховим суграђанима донети бољи живот.

За првог председника Окружне скупштине изабран је Ђорђе Милетић, свештеник из Ражња, народни посланик у више мандата.

Окружне скупштине и њени заступници, који су бирани сваке три године, имале су свој смисао и радиле су до Другог светског рата.

Свештеник Ђорђе Милетић

Срески суд, Општински суд, Финансијско одељење банске

Управе, Окружни Уред, Војни округ, Пореска управа, Катастарска секција, Техничко одељење, Шумска секција, Жандармеријска чета, XV железничка секција, Контрола мера, Државно тужилаштво.

То су државна и самоуправна надлештва која су фунционисала у Крушевцу до Другог светског рата.


230

3. КРУШЕВАЦ За време свог вишевековног постојања под турском управом

варош Алаџа Хисар спадао је у лепо уређену која се заснивала на сплету кривудавих сокака, са основном поделом на чаршију и на махале. Значај вароши није био онакав као што је то био Крушевац у време кнеза Лазара – престони град. Чаршија са дућанима пружала се испод тврђаве где је пространи трг од којег на запад води један сокак према Карановцу. У чаршији су смештени дућани које држе трговци, занатлије, и механе поред којих се налазе ханови и тек понека у дворишту кућа за становање.

Варош почетком 19. века има око 2.000 становника са 150 турских и 120 хришћанских кућа, а простирала се на површини данашњих улица: Бријанова, Караџићева, Синђелићева, Рајићева, Пријездина, Стевана Високог, Јакшићева, Кумановска, Страхињићева, Владетина, Миличина, трг око старе ваге и належући делови улица: Косовска, Пећска, Балшићева, Цара Лазара, Југ Богдана и Јасички пут.

Ослобођењем Крушевца од Турака новопостављена привремена управа добија и задатак да организује планску обнову и уређење Крушевца, као и осталих насеља у нахији. Исељавање турских породица почело је одмах и вршен је откуп и заузимање њиховог имања, од стране цркве, власти, трговаца и досељеника, под слабом контролом. Зато је било јасно да се пресељење неће лако одвијати преко терена заузетих од нових власника и тек када Совет 1836. године пошаље у Крушевац свог главног инжењера Јанкеа, који уз помоћ старешина варошких поставља крст који је освећен и представља место где треба да буде чаршија, пуковник Петар Лазаревић наредио да пресељење мора да се обави одмах.

Нова чаршија је заснована са једном раскрсницом у облику крста на средини а на источном крају рачва се у два правца: према Делиграду и према Јанковој Клисури. Раскрсницу у средини пресеца пут на запад према Косовској улици и на исток према Бивољу и даље Сталаћу. Затим су трасиране Косанчићева, Обилићева и Косовска улица, затим Топличина, Кајмакчаланска и Немањина, које се споро развијају јер су ишле преко парцела браће Симића, Обрада Човића и једног трговца.

Касније се чаршија развијала и пресецане су нове улице, али то је ишло тешко јер су богати трговци и људи од власти били заузели велики део земље па су нерадо уступали придошлицама земљиште по набавној цени, те су им власти нудиле надокнаду на разне начине.

Подручје око трга код крста где је пијаца, постало је најатрактивније за трговце и механџије, па је ту било најгушће насељено где су дућани многбројни и веома мали.

Марвена пијаца била је у старој чаршији близу Крње џамије и турског гробља (код чесме Добра вода) а онда је избио спор па се 1839. године сели код дуда, данас Трг фонтана. Спор је решен тек 1856. године када је донета одлука да код дуда буде пијаца за дрва и пољопривредне производе, а испод брега доња вага, сточна пијаца.


231

Oд оријенталне варошице направити хришћанску био је тежак задатак, а времена сиромашна. Куће су биле од сламе и често страдале од разних непогода, као онда када је Крушевац и околину задесила велика несрећа јуна 1850. године када су велике количине падавина однеле и материјална добра али и животе људи. Хроничар је записао:

У нашој вароши је четири пута гром пуцао, на покладе петровске упали једну кућу сламену и она је до темеља изгорела. Срећа, те је кућа била на крају вароши; иначе да је где у средини, сва би варош изгорела, јер је силан ветар дувао. Ономад опет уби гром једног житеља овде у вароши на место. Гнев Божји као да сваког тренутка гледамо – тако су сада наша жита и ливаде, пре сваком дивотом украшена поља потопљена! Нема дана да прође без кише и страшне грмљавине – однешене су куће, ливаде, подруми, коморе и воденице, једном речи све што је год, какав поточић, који је сваки од садашње Мораве већи, дохватити могао. И црква врбничка до половине је у води била, све су црквене књиге упропашћене и одејанија порушена. Поплава ова догодила се ноћу, те цркви нико ни од куда у помоћ притећи није могао. Два свештеника, који се с црквењаком те ноћи код цркве десише, морадоше на једном великом дрвету у изненадном часу спас потражити. Штета, која је цркви учињена, броји се на 4.000 гроша.

16

Прва значајнија обнова самог Крушевца била је онда када је: “Кнез Александар кренуо на пут по Кнежевини Србији 26. марта 1843. године из Београда, преко Палежа, Шапца, Лознице, Ваљева, Уба, Тополе, Крагујевца, Чачка, Карановца, а у Новом Селу га је дочекао начелник окружја крушевачког са председником суда, начелником среза јошаничког и 200 коњаника, и ту се пред меаном опростио од чачанског окружја ступајући на територију окружја крушевачког. Целим путем бурно поздрављан од мештана свраћао је у Трстеник, у Рибнику је ручао, стајао је у Почековини, Стопањи где се дуже задржао, Глободеру, Мачковцу, а на брду пепељевачком било је 400 пешака и 200 жена и девојака, које су Његову Светлост пићем нудиле. Када се Светли Књаз Крушевцу приближио, огласиле су прангије и звона долазак његов. На уласку у варош била је парада, која се од цркве до конака протегла, који је у кући Симића спремљен био. Овде је 2.000 људи било, а пред црквеном авлијом дочекао га је Јован Вељковић, председник окружног суда са другим званичницима.”

17

Касније Крушевац све више добија обрисе урбане вароши. Одлука да се неки сокаци изнова калдрмишу 1865. године, око 2.000 квадратни хвати је износила калдрма, једна је од многих великих акција за унапређење животног простора у Крушевцу. Просецање нових сокака и калдрмисање истих било је 1873 и 1874. године, а 1901. године калдрмисано је 5.000 квадратних метара у вароши.

16

Српске Новине, 1. јул 1850, стр. 2. 17

Српске Новине, 1. мај 1843, стр. 1.


232

“Крушевачка општина је у августу 1890. тачно одредила терито-рију коју је обухватала крушевачка варош. Полазна тачка одређена је у Старој чаршији, од куће Мине Дуњића, свештеника из Стопање, у Цара Лазара бр. 186, у правцу куће Јеврема Стевановића, крпача, у Балши-ћевој улици бр. 285. Пролазећи Балшићеву, линија рејона иде у правцу плаца и куће Милана Бошњаковића, у Пећској улици бр. 244. Пролазећи Пећску, долази се на кућу Александра Миловановића, трговца, и Пећском улицом до куће Стојана Ћирића, која се налази на углу Пећске и Косовске улице. Граница рејона даље иде Косовском све до куће Стојана Бркића бр. 186. Од раскрснице Косовске и Душанове правац се пружа Душановом улицом у смеру према Багдали, до кућа Димитрија Бркића и Благоја Градиштанца. Даље, од куће Панте Петковића, на углу Душанове и Косовске, продужује се Косовском до куће Илије Алексића, а одатле, новопросеченом улицом, на кућу Вукадина Стојковића у Обилићевој улици бр. 154. Обилићевом улицом креће ка Расинском тргу и кући Димитрија Симића Вацкића бр. 174, а одатле се прелази у новопросечену улицу до куће Алексе Стојановића Буџића и раскрснице, на Делиградску улицу. Продужујући Делиградском, рејон Крушевца иде даље обухватајући кафану Тасе Јовановића бр. 142 и кућу Душана Томића бр. 199. Од куће Косте Милетића, абаџије, и кафане Младена Нешића, граница иде Синђелићевом улицом до раскршћа ове и Таковске улице, затим, Таковском до варошког потока и зидане ћуприје на потоку. Линија рејона обухвата улицу Краља Милана до дућана Живка Здравковића и Арсе Дреновца, излазећи на Љубићку улицу, на брдо Булевар, до Зула чесме, затим, Југ Богдановом на Кнеза Милоша трг. Граница се даље пружа од плаца Уроша Урошевића, трговца, на углу Југ Богданове и Милошевог трга, где је магаза Љубе Николића, механе Ристе Димитријевића и Ристе Милошевића чија имања леже на Мило-шевом тргу, па одатле Цар Лазаревом улицом до куће Мине Дуњића бр. 186 где се граница рејона завршава. Постојеће зграде и плацеви који се налазе ван варошког реона – сматрају се за варошке летњиковце и баште” (Етнолошко друштво Југославије, Београд, Етнолошки преглед, 1975,

Београд, Славољуб Бојић, Развој вароши Крушевца у 19. веку – сепарат).

Регулациони план вароши “Пошто г. Милан Андоновић, професор Велике школе, по својој

понуди и уговору закљученом између њега и општине крушевачке није довршио сав рад око регулације вароши Крушевца, који су радови предвиђени у распису г. министра грађевина и његовом додатку од 10. aприла 1887. године Бр. 1620, а на име да се изради:

Трансрегулациона мрежа у размери 1:4000 са три копије на платну, Полигон мрежа у размери 1:4000 са три копије на платну, Да се у генерални план уцртају потоци који варош просецају а

тако исто и у копијама тога генералног пална, Да се детаљни план за варош Крушевац који је израђен у размери

1:400 на 22 картона уцртају на име:


233

А) Све парцеле појединих сопственика са њиховим границама и свима зрадама које на њима постоје,

Б) Потоци који варош просецају, Да се израде још две копије на платну од детаљног плана под Бр.

4, трећа копија која се сада налази у министарству грађевина да се допуни према тач. 4,

Да се састави табло са три копије, из кога ће се моћи видети површине парцела које појединим сопственицима припадају,

Да се израде уздужни профили појединих улица у размери 1: 2000 за дужине и 1:100 за висине са три копије на платну, и у овим плановима да се означи поред инвелете у осовини улице, десно и лево висина сокла постојећих зграда у тој улици и висина олука,

Да се израде попречни профили улица у размери 1:100 на сваки 50-100 м дужине са три копије,

Да се састави табло улица које у једној категорији спадају према типовима одређеним од стране министарства са три копије на платну,

Да се према одобреном плану регулације на терену обележе и фиксирају и у односу на непокретне предмете у свакој улици и за сваки прелом њен по две сталне тачке осе.

То суд општине крушевачке а на основу донешене одлуке одбора поменуте општине од 23 тек. месеца Бр. 6601, расписује овај конкурс на штету поменутог г. Милана, и позива стручна лица да се са својим понудама пријаве суду општине крушевачке.”

18

Кланица код Расине

“Суд општине града Крушевца на основу одобрења министарства грађевина од 18. септембра 1901. године Бр. 7119 и наређења начелства окружног крушевачког од 20. септембра исте године Бр. 1853 држао је јавну лицитацију 26. новембра исте године за израду зграде за клање стоке (кланице) на реци Расини.”

19

Електрификација Крушевца

“У 1922. години, први пут од настанка Крушевца, уведено је градско електрично светло. Прва електрична централа била је изграђена у близини железничке станице и војне касарне у Југ Богдановој улици.

Доцније је подигнута нова и већа електрична централа која је снабдевала варош струјом. Подизањем ове електричне централе створен је дуг који је почетком 1936. године износио девет и по милиона динара. Приликом дискусије о буџету за 1936/37. годину, г. Крста Новаковић је изјавио да ће од 1. априла 1936. године централа обуставити рад, пошто ће се струја куповати, од државе из завода Обилићево, јер је много јевтинија него у сопственој режији.”

20

18

Српске Новине, 28. септембар 1901, стр. 4. 19

Српске Новине, 21. новембар 1901, стр. 6. 20



234

Велики комунални радови “Крушевачка општина почела је са замашним комуналним

радовима на преуређењу вароши. Асфалтни тротоари дуж главних улица у раду су. Модерна пијаца је већ готова. Пре неки дан била је трећа и последња лицитација за подизање нове калоричне централе од 700 коња, као и нове потпуно модерне варошке мреже на гвозденим стубовима. Чешка фабрика Шкодини заводи била је за 800.000 динара јевтинија од најјевтинијег понуђача и она је добила посао у израду. Према томе Крушевац ће ускоро добити нову електричну централу, јер ће се радовима одмах приступити.”

21

Трошарина

“Крушевачка општина донела је јула 1933. године одлуку да се у Крушевцу заведе трошарина по угледу на београдску. До 1929. године Крушевљани нису плаћали ни прирез ни трошарину. Све своје расходе општина је покривала својим редовним приходима.

Општинска одлука о завођењу трошарине тешко је примљена у Крушевцу већ и због тога што изгледа чудно да је општинска управа могла завести трошарину док још буџет за ову годину није одобрен од стране Министарства финансија.

Удружење трговаца за срез расински, чије чланове ова одлука највише погађа, предузело је кораке код бана Моравске бановине, да се с обзиром на данашње тешко економско стање, озваничење онемогући. Ипак, општина је добила одобрење да трошарина може да се уведе у живот....”

22

Мост према Јастрпецу

Мост на Расини према Јастрепцу, саграђен 1933. године. Гради-тељи по завршеном послу врше оптерећење моста тако што су дотерали вагонете пуне врећа песка и прешли преко моста неколико пута.

21

Политика, 3. јул 1928, стр. 7. 22



235

Казнени завод У Крушевцу су постојали срески затвор у Чолак Антиној улици и

и окружни судски затвор иза лепе зграде суда окружен малим парком поред градске пијаце, ограђен зидом, тарабама и бодљикавом жицом.

Зграда планирана да буде казнени завод за робијаше осуђене на временске казне до пет година налазила се на око два километара од града, између Багдалске косе и друма. Око ње је била општинска утрина. Градња је била започета 1935. године када је крушевачки посланик Милан Симоновић постао министар правде. Пројектом је било предвиђено више зграда а подигнута је само средишна, али ни она није довршена до рата. Током окупације Немци су зграду адаптирали и претворили у логор. Зграда је после рата срушена а на њеном месту је подигнуто више малих зграда које су поправни дом за малолетнике (Податке и слику дао др Милутин Тасић, из Крушевца).

Казнени завод из 1935. године, срушен после рата

Велики јавни радови у Крушевцу

Крушевац, 4. септембар 1936.

“Министар грађевина г. др Марко Кожул, који се налази на одмору у Врњачкој Бањи, јуче је позвао к себи на реферисање г. Васу Поповића, шефа овдашњег техничког одељка. По повратку из Бање г. Поповић је изјавио да му је министар г. Кожул издао наређење да одмах изради пројекте за израду коцкасте калдрме у Крушевцу, Брусу, Трстенику и Краљеву. Ти пројекти односиће се само на оне улице које су продужеци државних друмова. Крушевац ће према томе добити коцкасту калдрму кроз најглавније улице, чија дужина износи четири и по километара. У изгледу је да ће се израдити и асфалтни друм од Крушевца до Обилићева. Ови пројекти морају да буду готови у року од неколико дана. Г. Поповић је такође добио налог да хитно поднесе реферат за израду водовода и канализације у Крушевцу. Ове радове, каже г. Поповић, држава ће помоћи изградњом водојаже и давањем цеви. Вода би се, по замисли г. Поповића, довела са Јастрепца и села


236

Буци. Извођење ових радова износиће око десет милона динара, а то ће бити исплаћено из кредита за јавне радове. Г. Поповић је нагласио да је г. Кожул необично расположен да се све ово што пре изврши.

Министар г. Драгиша Цветковић изјавио је г.г. Богољубу Кнежевићу, народном посланику и Крсти Новаковићу, председнику општине, да ће подићи нов Дом народног здравља у Крушевцу, пошто је садашњи дотрајао. С обзиром на неколико хиљада радника у Крушевцу, г. Цветковић је обећао да ће се овде подићи и подружница Јавне берзе рада.”

23

Др Милан Стојадиновић у Крушевцу

“Председник владе г др Милан Стојадиновић је како сам каже први председник владе који у периоду између два светска рата званично посећује Крушевац. Он је човек који је пореклом из ових крајева и био је ђак крушевачке гимназије па је учинио много да Крушевац добије нову зграду гимназијску али и то да се добију како у самој вароши тако и прилазни нови путеви, водовод и реконструкција железничке пруге. Није на одмет рећи да је господин др Милан Стојадиновић најспособ-нији Србин свога доба и највећи градитељ, само у Београду све оно што је у њему и данас најлепше саграђено је у време његове владавине.

На банкету у хотелу Париз, 20. септембра 1936. године, после свечаности полагања камена темељца за нову зграду гимназије, председник владе г. др Милан Стојадиновић је одржао овај говор:

Господо, овај долазак за мене је у исто време једно мало унутрашње узбуђење човека који је данас председник владе, а при помисли да сам ја први председник владе који се сетио престонице Кнеза Лазара да је званично посети (буран аплауз и узвици: Тако је, живео др Стојадиновић). Господо, то је узбуђење још више појачано осећањем на моју прву младост, на моје прво ђачко доба, кад сам, као мали ђачић основне школе и доцније као ученик крушевачке гимназије, ишао овим истим улицама, које су, без мало, можда, у истом стању данас, кад ја пролазим кроз њих као председник Краљевске владе, као што су биле за време Кнеза Лазара.

Господо, ви ћете то моје унутрашње узбуђење и разумети, јер се оно појачало још свечаношћу освећења спомен-чесме у Стопањи, уз успомену на мога покојног оца, чија је последња мисао била: Његово мало село крај Мораве, његова Стопања и жеља да тамо подигнем ову чесму њему посвећену......

После завршених ратова, данас у нашој пространој и уједињеној отаџбини налазе се пред нама други задаци, највише важни, привредно-социјалног и просветно-културног карактера. Сви морамо својски прионути на посао да што лакше и успешније пребродимо кризу и пођемо путем других културних народа у свим правцима нашег националног живота.

23

Политика, 5. септембар 1936, стр. 9.


237

Ваш председник општине, г. Новаковић, изложио ми је у три речи потребе вашег града: водовод, путеви, железница. Водовод! Па зар нама свима не треба да уђе крв од стида у лице, кад помислимо да Крушевац данас добија воду са оних чесама, са којих се носила вода пре пет векова у беле дворе Кнеза Лазара? Путеви! Ми смо малопре у Стопањи имали прилике да чујемо једног народног песника, који је на брзу руку опевао мој пут. И шта мислите да је била његова најјача импресија? Биле су речи: Подигла се магла и прашина. Ја бих рекао магла од прашине. Зар није срамота да се такви путеви налазе око престонице Кнеза Лазара? Ако вам је министар г. Кожул дао једно обећање, да се изразим овде привредничким језиком, могао бих рећи да на то обећање г. Кожула, на ту меницу са једним потписом, ја стављам још један потпис – потпис председника Краљевске владе и надам се да ћете такву меницу есконтовати врло лако. Господо, треће, железнице! Ви сте остали у правцу Краљева и Чачка, у овој плодној моравској долини, на опној малој уској прузи предратне Србије. Ми смо после рата доспели да комплетирамо многе нормалне колосеке, да их чак и удвостручимо, а нисмо стигли да у плодној моравској долини претворимо мале уске железнице у нормалан колосек. Кад помислим да су потребе вашег града: водовод, путеви и железница, онда збиља може се рећи да све то није нимало нескромно и да бисмо сви ми морали да се постидимо, кад би нешто Кнез Лазар дошао да види Крушевац, па, су чим би могли изаћ пред Кнеза Лазара, пред Милоша и друге витезове наше. Да ли смемо да изађемо са данашњим чесмама и са данашњим путевима, којима је ваљда Кнез Лазар пошао на Косово, а о железницама и да не говорим.”

24

Др Милан Стојадиновић почасни грађанин Крушевца

“Градско веће града Крушевца на својој свечаној седници одржаној на дан 12. септембра 1938. изабрало је за почасног грађанина града Крушевца г. др Милана Стојадиновића председника Министар-ског савета и министра иностраних послова са следећом мотивацијом:

Град Крушевац поносан је и срећан да међу људе свога краја може убрајати по његовом пореклу и г. др Милана Стојадиновића, председника Министарског савета и министра иностраних послова.

Дубоко уверен да ће овај период његовог мудрог државничког рада на челу наше државне управе по својим досада постигнутим резултатима бити уписан златним словима у историју нашег народа, а у знак најтоплије захвалности и признања за помоћ коју је указао Крушевцу и његовом крају за његов привредни, културни и здравствени напредак, град Крушевац га је данас једногласном одлуком свога градског већа изабрао за почасног члана.

Овим поводом и ради предаје дипломе почасног грађанина г. др Милана Стојадиновића, председника Министарског савета и министра

24



238

иностраних послова, посетила је у његовом кабинету Министарства иностраних послова једна депутација грађана из Крушевца, предвођена од стране г.г. Милана Симоновића, министра правде, Бране Јаношевића, председника градског поглаварства у Крушевцу и Богољуба Кнежевића, народног посланика.”

25

Радови на улепшавању Крушевца

Водовод, канализација, домови, шеталиште

Крушевац, 12. јануар 1937.

“Према новом грађевинском плану, који се већ увелико остварује, Крушевац ће у најскорије време потпуно изменити свој изглед. Овај стари српски град изградиће се у модерну варош, јер ће добити цео низ нових репрезентативних зграда и других тековина. Крушевац то, уосталом и заслужује и по свом географском и административном положају, од чега зависи напредак и читавог огромног залеђа са насељима и масивима Јастрепца и Копаоника. Нема сумње да за све ово највећа заслуга припада г. Крсти Новаковићу, председнику крушевачке општине.

Решење питања водовода и канализације има животни значај за Крушевац. Ово питање повлачило се цео низ година, и оно је најзад добило своју законску форму образовањем теренске секције, чије је седиште у Крушевцу. Канализација и водовод градиће се истовремено. Вода ће, по свој прилици, бити доведена са Јастрепца, и ако је он удаљен око 15 километара од Крушевца.

Стара турска калдрма у Крушевцу, у току нове буџетске године биће замењена модерном каменом коцком. Модерни коловоз биће за сада постављен само кроз главне улице у дужини од три километра, то су у ствари продужеци државних друмова. Тако ће од аеродрома, кроз Грштак, поред нове цркве, одакле се одваја један крак у дужини од два километара према Обилићеву, главном улицом поред споменика, Окружног суда, па онда улицом Цара Лазара до села Лазарице бити постављен потпуно нов коловоз. Исто тако од Споменика према парку до села Бивоља биће постављена камена коцка. Дужина ових коловоза износи око шест километара.

Међу најважније радове спада парцелизација Кошијског поља у површини од тридесет хектара. Парцелизацијом од парка и фудбалског игралишта, па до друма који веже Крушевац са Обилићевом добијено је 307 парцела, чија се површина креће од 400 до 1.500 квадратних метара. Плацеви ће ускоро бити изложени продаји под врло повољним условима. С обзиром на регулациони план ово ће бити најмодернији део града. Ту ће бити израђена пијаца и сквер са спомеником Блаженопочившег Краља Александра I. Друга трећина поља остављена је за сајмиште, а трећа припада аеродрому.

25



239

Пошто су преговори између Трговачке омладине и Крушевачке општине окончани да се заједнички подигне једна репрезентативна палата на експроприсаном плацу у главној улици, одлучено је да се већ на пролеће отпочне са зидањем. Ова палата стајаће око три и по милиона динара. У једном крилу биће Градско поглаварство, а у другом Трговачка школа, Читаоница, Градски музеј, Трговачко удружење и две сале за забаве и разне приредбе. Ова зграда, и по стилу и по величини, биће пандан новој гимназији, која се подиже на углу Топличине улице.

Са фасадом према скверу код зелене пијаце, с пролећа ће се подићи још једна палата у вредности 1.200.000 динара. То ће бити Официрски дом. Крушевачка општина дала је бесплатан плац за подизање Официрског дома.

Нова гимназија која ће још ове године бити завршена и велики репрезентативни туристички хотел подижу се убрзаним темпом. Верује се да ће радови још концем пролећа бити завршени. Али поред ових зграда ускоро ће нићи и велики број других грађевина. Неколико нових просечених улица у непосредној близини центра вароши, створиле су повољне услове приватним лицима да своје капитале пласирају у рентабилне објекте.

Иницијативом председника општине г. Новаковића на брду Багдала, која се уздиже изнад самог Крушевца, посађено је преко седам хиљада садница, смрека, борова, јела, липа и другог дрвећа. Његова је жеља да досадашњи градски парк замени једним великим шеталиштем које ће дати и ведрине и здравље новом Крушевцу. На Багдали је исто тако остављен већи простор за дечје игралиште.”

26

Нови буџет

“Почетком марта 1937. године на седници градског већа у Крушевцу изгласан је општински буџет за наредну годину. Нови буџет износи 7.041.376 динара и већи је за око 2.000.000 динара од прошлогодишњег.

Нови буџет повећан је због зидања градског дома, исплате експроприсаних плацева, регулације целе улице Цара Лазара, набавке једног путничког аутомобила и повећања плата свима општинским службеницима за 10 од сто.

Главне приходе Општина крушевачка очекује од продаје општинских плацева, од трошарине, електричног осветљења, трошаринских такса и општинске аренде.”

27

Продаја плацева у Крушевцу

“Градско поглаварство у Крушевцу, на основу одобрења надлеж-них власти, почиње да врши продају плацева за подизање кућа и радњи, на делу свога имања звано Кошијско поље, које се граничи: до вароши

26

Политика, 14. јануар 1937, стр. 16 (део интервјуа са г. Крстом Новаковићем). 27

Политика, 14. март 1937, стр. 16.


240

Крушевца, Градског парка, игралишта С. к. Цар Лазар, Дуванске ста-нице, села Бивоље и нове Пашићеве улице Крушевац-Обилићево... Из Градског поглаварства бр. 4662 од 18. марта 1937. године у Крушевцу.”

28

Истраживање пијаће воде за снабдевање Крушевца

Крушевац, 24. фебруар 1939.

“После двогодишњих истраживања јаких извора добре пијаће воде, којом би био снабдевен Крушевац, данас је стручна комисија морала да ликвидира и радове на бушењу артерских бунара у околини села Мудраковца поред реке Расине, пошто ни овим истраживањем као ни претходним којима се хтело да се вода доведе из планине Јастрепца нису постигнути ни приближно очекивани резултати. На истраживање воде до сада је утрошено 150.000 динара.

Данас је стручна комисија коју сачињавају г.г. др Луковић, професор Београдског универзитета, Живорад Николић и Фрања Балка, хидротехнички инжењери и шеф овдашњег техничког одељка инж. Г. Пејчиновић са председником овдашњег поглаварства г. Будимиром Павловићем, обишла терен поред Западне Мораве у околини села Читлука. И у овом пределу почеће се одмах са бушењем и испитивањем. У случају да се ни овде не пронађе добра подземна пијаћа вода, прихватиће се ранија комбинација да се путем филтра и пумпних станица користи вода из Западне Мораве. Према овоме радови на постављању водоводних цеви кроз Крушевац неће почети ни ове године, док ће се изради резервоара приступити одмах, јер је одобрен кредит у износу од 438.000 динара. Резервоари ће бити изграђени на највишој тачци брда Багдала изнад Крушевца.”

29

Крушевац најскупљи град у унутрашњости

И ако Краљевина Југославија није била захваћена ратним страхотама које су захватиле добар део Европе и других континената ратна дејства узимала су свој данак и овде. Економска криза је све више узимала маха да је већ 1940. године наша влада морала да предузме кораке у циљу равномерног снабдевања становништва основним намирницама које су из дана у дан све скупље а веома често их и није било у радњама. У циљу сузбијања скупоће и спекулације и снабдевању становништва животним намирницама влада је донела уредбу коју је од септембра исте године и срески суд у Крушевцу почео да примењује јер су се намирнице после доношења уредбе почеле кришом да продају, а неких уопште није било на тржишту. Маст, на пример, уопште се није могла добити. Због несавесних спекуланата Крушевац, и ако трговачки и економски центар велике околине, постао је најскупљи град у унутрашњости. Ма колико скупо желели да их плате, грађани не могу

28

Политика, 28. март 1937, стр. 9. 29



241

доћи до животних намирница, и ако се зна да их има толико да би се могли за дужи период снабдевати, кад би код извесних трговаца гросиста било бар мало савести. Управне и полицијске власти којима је уредбом дато право ислеђења постале су активне у гоњењу спекуланата. Срески суд је имао пуне руке посла јер се често због несташице робе вршио претрес код трговаца где је налажена сакривена роба.

Војислава Петковића, месара, код кога је нађено 500 килограма масти казнио је суд на пет месеци затвора и седам хиљада динара новчане казне због нагомилавања намирница.

Петру Павловићу Перку, овдашњем рентијеру, нађено је 176 килограма масти и кажњен је са месец дана затвора и две хиљаде динара новчано и конфискацијом две канте масти у корист сиротиње.

Милутин Динић, месар, кажњен је са пет месеци затвора и шест хиљада динара новчане казне.

Живан Михајловић, трговац, кажњен је са пет хиљада динара и месец дана затвора што је маст продавао по 26 динара килограм, а шећер у коцкама по 16 динара.

Миодраг Стојановић и Мија Радуловић, месари, по пет месеци затвора и четири динара новчане казне зато што је код првог нађено 25 а код другог 20 канти масти.

Никола С. Дунда, трговац, осуђен је на месец дана затвора и шест хиљада динара новчане казне због нагомилавања намирница. Претресом је нађено на његовом тавану пет канти зејтина и 40 килограма маслиновог уља, док је трговац Дунда људима говорио да нема зејтина.

Сотира Костића, пензионера, суд је казнио са 15 дана затвора и пет сто динара новчано зато што је станару Обрену Јаковљевићу, железничару, поскупео кирију са 450 на 550 динара.

Лазар Живадиновић и Живорад Симоновић, пекари, кажњени су са по три сто динара, а Милосав Васиљевић, такође пекар, са пет сто динара што су продавали свеж хлеб.

На тапету су гросистичке фирме Паскаљ Зојић и Син, Ђорђе Ђорђевић и Брат, Браћа Т. Дунда и друге.

Браћи Рајковић, познати трговци мануфактуром, и њиховом оцу Миљку Рајковићу суђено је јер су на разним местима сакрили веће количине масти. Претресом код Светислава Петровића банкарског чиновника у Алексинцу и код браће Рајковић, Вуче Миљковића, из Крушевца и Миљка Рајковића у селу Бивољу, нађено је укупно око 10.000 килограма масти и 7.000 килограма сланине. На претресу је утврђено да су браћа Рајковић маст и сланину куповали од јануара ове године а да су тек у мају и јуну почели да је износе на тржиште. Осим тога они ни маст ни сланину нису пријавили управним властима. Због тога је суд Миљка Рајковића казнио на два месеца затвора и 10.000 динара новчане казне. Његове синове Драгог и Миодрага Рајковића суд је осудио за два дела: за нагомилавање намирница и за непријављивање залиха са по шест месеци затвора, по 50.000 динара новчане казне и по 3.000 динара паушала. Осим тога половина масти конфискована је.


242

Селидба окупаторског војничког гробља “На врху Багдале, на крајњем делу дворишта овдашње бановин-

ске болнице, налазило се војничко гробље где су сахрањивани окупатор-ски војници (1915-1918) који су за време окупације умрли или убијени.

После двадесет и четири године (1939) немачка влада приступила је вађењу посмртних остатака погинулих и умрлих немачких и аустријских војника, који су сахрањени у Крушевцу за време окупације Србије. По плану, који су немачке војне власти израдиле 1915. године, под надзором Еугена Корта, повереника немачких гробља у нашој земљи, вађени су костури сахрањених. Ма да је време збрисало хумке, веома тачно нађени су сви гробови без икаквих излишних копања у околини. Десно од места, које је означено као улаз у војничко гробље, нађен је и костур означен у немачком плану са сербишер официр. Док су сви лешеви немачких војника сахрањени у уским и плитким ракама, савијени онако како су нађени, наш официр нађен је у лежећем ставу и увијен у шаторско крило. По ознакама на иструлелим нараменицама види се да је био капетан II класе из 20 пука. Његове кости пренете су и сахрањене на овдашњем војном гробљу, док су кости немачких и аустријских војника спаковане у платнене кесе и камионом пренесене у Београд. Ископано је око 500 костура немачких и аустријских војника.”

30

Остаци последње џамије у улици Цара Лазара

Средњовековне чесме у Крушевцу

Старе турске чесме по којима је град под Багдалом надалеко познат, а има их пет. Називи су им, Лазаричка чесма, Добра вода, Велика чесма, Урошева чесма и Зулина чесма. Све се налазе дуж главне саобраћајнице, у турско време то је био правац главне махале где су се налазиле џамије и амами.

30



243

4. КУЛТУРА На питање по чему се познаје култура једнога народа културни

људи су одавно одговорили: по његовим библиотекама и музејима. Јер то је круна и врхунац његове просвећености. То је огледало његовог културног путовања и пењања уз степенице целокупног напретка. И те су установе увек и скоро свуда најзаборављеније и најзанемарeније. Обично се људи свега сете а на библиотеку и музеј забораве. Ми можемо високо подигнута чела да станемо пред сваки културни народ и покажемо шта имамо. Имамо своју народну песму, која је најоригинал-нија и највећа културна вредност нашег народа.

Библиотека у Крушевцу обновљена је тек 1930, а музеј је основан 1938. године.

Крушевац и његова културна дешавања са малим закашњењем су развили своју делатност али су били убедљиви и значајни за цео крај.

Певачко друштво Цар Лазар

На иницијативу свештеника Стевана Петровића Белог и трговца Јеврема Ст. Приштевца, 2. октобра 1870. године се образује друштво под називом: Крушевачка певачка дружина Цар Лазар.

Друштво је из својих средстава 1905. године набавило своје обележје, скупоцену заставу са ликом Цара Лазара, која је израђена у Новом Саду. Исте године је и освећена.

Избијањем ратова друштво прекида рад а пошто је у ратовима из-гинуо велики број чланова друштва и због тешке материјалне ситуације, Друштво обнавља рад тек 1923. године да би 1929. године поново прекинуло свој рад (Слободан Симоновић, Мала енциклопедија крушевачког краја,

2006, стр. 235).

Певачко друштво Цар Лазар 1905. године приликом освећења заставе.


244

Занатлијска певачка дружина Обилић Занатлијско певачко друштво Обилић основано је 6. марта 1911.

године на иницијативу г. Радослава М. Дуњића који је и његов први председник. Неколико напредних занатлија сакупљених око једне чађаве лампе у трошној соби названој Занатски дом (касније хотел Ослобођење), већају и покрећу питање да се оснује занатлијско певачко друштво. То је било време када се српски национализам налазио у напону. Друштво је понело име легендарног косовског јунака.

За време окупације Србије друштво је и даље функционисало. Његови чланови управе Франц Сироватка и Алекса Стаменковић, чували су га. Окупаторске власти одобриле су друштву рад, али тек када су добили јемство преко талаца да је Обилић одан и веран некадањој двојној монархији. Наша песма и тада се чула, али само на пробама друштвеним под дириговањењм г. Емила Муже, бившег професора овдашње гимназије. На листи диригената ређају се: Стеван Колар, Емил Мужа, Стојан Глигоријевић, Станислав Воларић, Драгослав Васиљевић, Најдан Шепић, Бранко Драгутиновић, Виктор Кланчник, Анатолије Муравјев, Радош Николић, Јосиф Николић (Политика, 28. јун 1936, стр. 16).

Највећи успех друштво је имало у времену између два светска рата када је председник друштва био г. Крста Новаковић.

Занатлијско певачко друштво Обилић 4. јун 1928. године

приликом освећења заставе.


245

Позориште Крушевац је крајем 19. и почетком 20. века био једна од станица

тада путујућих позоришта па су Крушевљани могли да гледају разне позоришне представе. Неки од глумаца су се чак и оженили и венчали у Крушевцу, као Радомир Павићевић (1876-?), из Бајине Баште, 1908. године, а кум је Михајло Лазић, управник путујућег позоришта, као и Јован Ковачевић (1885-?), из Бања Луке, 1913. године, али је било и Крушевљана глумаца као што је Илија Вучићевић и др. Овде су умрли глумци Димитрије Алексић (1887-1907) из Параћина, и Милан Николић (1853-1915), из Панчева.

У Крушевцу је 1914. године први пут формирано државно позориште, за управника је постављен Коста Делини (1868-1916). Било је то Повлашћено позориште Јоаким Вујић, са седиштем у Крушевцу, чији су грађани показивали велико интересовање и љубав за позориште. Делини је глумац, редитељ, педагог и драматург. Глумци овог позоришта војно су мобилисани 1916. године, тако да преосталу трупу води Костина супруга Мила Делини. Рат је прекинуо позоришни живот у Крушевцу.

На иницијативу Драгослава Васиљевића Фиге, сликара, 1924. године основано је Крушевачко уметничко друштво. А кад се оно угасило, касније је Соколско друштво основало Луткарско позориште. То је период када у Крушевац долази Бора Михаиловић који се прихвата рада у позоришту и од тада Крушевачко позориште постаје једно од најбољих у земљи и расадник најбољих глумаца.

Културни живот

“Паланачко небо несумњиво је мутније и у најведријим данима од београдског неба. Док Београђани имају среће да свакодневно уживају у првокласним манифестацијама свеколике културе, дотле ми у паланци немамо ничега што подиже дух. Свакодневна дужност однесе највише времена, и тек пред вече кафане се напуне чиновништвом као мравима. Ту се већином уз чокањ ракије (јер је то једино пиће доступно чиновничким џеповима) прегледају све новине и претресу сва могућа национална и интернационална питања, од случаја Стојана Протића до конференције у Кану и Бријановог пада. Ни позоришта, ни уметничких концерата, ни опере, ни библиотеке! Ничега! Као да се Београд решио да за себе преузме све, а паланку нашу спусти на ниво једне најобичније селендре.

Крушевац нарочито пати од неразвијеног културног живота и, како је предратни Крушевац који је бројао пет пута мање чиновништва него данас значио ипак нешто у том погледу. Ах! Тај лепи весели предратни Крушевац са својим пуком војске, сталним позориштем, војним и грађанским оркестром и чувеним певачким друштвом Цар Лазар! Како је све прошло као сан, као један лепо просањани сан! Данас је престоница Цара Лазара заиста рушевина каква је била можда само после Косова. Све то разривено иза Европског рата. Појмови се


246

извитоперили, интелигенција оронула, и ако је школованих људи више но икад.

Срамота је рећи, да наша паланка и ако окружно место, са пет стотина чиновника не може још да образује грађанску читаоницу. Покушај извесних интелектуалаца да ту установу подигну на ноге ево већ три године разбија се о индолентност већине.

Па ипак можда ће овај песимизам бити ускоро претеран. Последњих месеци као да је нешто пошло на боље. Млађи интелигенти као да живље раде. Видећете често пута један интиман кружок најмлађих професора овдашњих који за кафанским столом, у каквом куту, претресају најозбиљнија културна питања. Из тог кружока изгледа да ће ускоро нићи један слободан научни универзитет. Ту се претреса идеја о оснивању једног специјалног листа само за унутрашњост, листа који би служио само интересима паланки и носио би скромни назив Наша Паланка. Та и идеја о отварању читаонице сазрева све више и више. Ту се недавно родило и Крушевачко Музичко Друштво које је већ приредило неколико успелих уметничких концерата. Два истакнута млађа професора из тог интимног кружока одржали су скоро веома интересантна предавања у Културној Лиги, први о српском језику, и други о општем образовању.

Последњих дана Крушевац је имао једну реткост. Наставници овдашње гимназије г.г. Драгомир Васиљевић – Фига и Нико Миљан, академски сликар, приредили су о Божићу, у сали основне школе сликарску изложбу. Прву од када Крушевац зна за себе! Било је изложено око осамдесет слика већином мотива из Старе Србије и Македоније. О Ускрсу исте године ова два уметника имаће изложбу у Београду.”

31

Крушевац 1925. године

“Од јунског зрелог жита и онда су овако златна била поља Расине, али пуста чекала своје сејаче да их пожању. Тихо је било под крововима крушевачких кнежевских дворова и само у торњевима цркава брујала су звона дуго и молепствија дуга служена. За живот благовернога кнеза и победу његове војске.

Попаљени су дворови, срушене куле. Од градског зида који је пасао кнежев двор само једна кула. Какав је то зид био: као из камене планине да су једну кулу изрезали.

Два камена од двора нема. Али међу гранама некадашњег дворског врта дижу се кубета цркве. Била је то дворска црква. Кнез се са својима овде молио, када је пошао да брани земљу овде је због неког плавокосог витеза плакала можда једна кнегиња, потоња султанија, чекајући вести са југа; овде се и поробљени народ доброме Богу молио. Цар је погинуо, Бог је жив. Рушили су се дворови: раја је чувала вечнога Бога у својим срцима.

31

Политика, 25. јануар 1922, стр. 7.


247

Крушевачка Лазарица није велика црква. За двор се у њој служила служба. Очувана је готово иста онаква каква је била пре Косова. У црвеном и жутом камену још издалека изгледа сјајно на летњем сунцу, са својим кубетима, која чине крст. Али када ближе приђете и погледате њене зидове, над прозорима, око њих, по ивицама, то није камен, то је права чипка од камена. Не само да је вешто клесано него и са финим укусом. Тај незнани стари уметник наш мислио је и осећао у камену, није радио по поруџбини, као добар занатлија каменорезац, него са љубављу вајао, себи за мир душе. Ниједну шару није хтео да понови. И над сваким прозором у кругу имате други сплет извајаног камена. Једна ретка машта и још ређи укус.

На сто корака од Лазарице пуши се фабрички димњак. Поред старог Крушевца, нови Крушевац. Јер, треба знати, овај царски град, као мало која варош у Србији, напредује индустријски све више. Од две мале фабрике, не рачунајући велику барутану Обилићево, колико их је Крушевац имао пре рата, сада има огромну стругару с постројењима за прераду дрва, државни завод за импрегнирање железничких прагова, фабрику вагона, фабрику сапуна највећу на Балкану, два парна млина, фабрику намештаја и две мање фабрике столица.

Крушевац, који као ретко која варош у унутрашњости може да се поноси да има шеснаест адвоката, десет лекара, три рентгенова апарата, три бабице, двадесет три лична аутомобила, четири новчана завода, од којих је само један до сада пропао и две дамен-капеле.

Увече нови Крушевац види се и на корзу. Тоалете у крушевачкој Кнез Михајловој улици не заостају за онима из београдске Кнез Михајлове. Корзо је свако вече врло жив, и што је занимљиво дуже траје него београдски. У осам и по у Београду већ је корзо пуст у девет ретко ко да се шета. У Крушевцу тада је најживље. Шета се до девет и по, до десет. Дајем леп изговор Београђанкама, кад задоцне на вечеру:

– Не позивам се ја, тата, на Парижанке. Али када Крушевљанке могу....

Старији седе пред кафанама. И разуме се да ни они нису задовољни млађима, на којима свет и Крушевац остају. Неколико старијих Крушевљана уверавају да ништа из овог века не ваља, – присутни се изузимају, – да је пре све боље било и да ће и од њине младе индустрије бити више штете него користи. Нарочито од ове дрварске индустрије. Посећи ће, веле, све шуме.”

32

Народни Универзитет

Просветно друштво, основан 1933. године. Сва културна, хумана и национална друштва у Крушевцу

одржала су оснивачку скупштину у циљу спровођења акције по предлогу Главног одбора друштва за подизање института Никола Тесла из Београда. Скупштину је сазвао Народни универзитет из Крушевца.

32

Политика, 27. јун 1925, стр. 4, 5.


248

Ова акција повешће се 28. маја, када ће се отпочети са предавањима о Николи Тесли. После ће се продужити систематско пропагирање технике у вези са социјалним животом а по школама ће се одржавати систематска предавања о Тесли и његовим проналасцима (Политика, 26.

април 1936, стр. 11).

Предграђе Крушевца “Село Бивоље надомак Крушевца својим напретком и културним

развојем предњачи не само над селима већ и многим варошима у унутрашњости. У селу Бивољу постоји културно удружење Светлост, које својим радом чини услугу чак и вароши Крушевцу, а у економском погледу Бивољчани су толико одмакли, да су из својих уштеђевина успели да купе велики број најлепших имања у вароши.

Сељаци овог села свако дете школују, па су дали велики број официра, међу њима генерала и пуковника, затим лекара, судија, инжењера, професора, учитеља и свештеника.

Удружење Светлост је подељено на неколико секција. Прва секција стара се о библиотеци и читаоници, друштво има оркестар, дилетантску позоришну трупу, певачки хор, спорт клуб, па чак и народни универзитет. Пошто Крушевац у периоду од 1918. до 1930. године нема никакву библиотеку и читаоницу то се многи Крушевљани служе књигама библиотеке Светлост. Бивоље је једино село у целом крају које има и радио апарат (1929), који је инсталиран у кући свештеника Хранислава Томића. Свештеник Томић је најзаслужнији за успешан рад ових секција који и руководи њима. Он је 1930. године организовао екскурзију Бивољчана по Краљевини Југославији када су обишли Загреб, Љубљану, Сарајево, Сплит и друга места. Хрватски сељаци узвратили су посету Крушевцу и околини почетком новембра исте године.”

33

Бивољчани на турнеји по Хрватској и Босни.

33



249

Библиотека Крајем фебруара 1930. године просветно друштво у Крушевцу у

хотелу Таково одржало је конференцију ради оснивања грађанске читаонице са књижницом. Пошто је донета одлука о оснивању просветног друштва које би имало у прво време ове секције: читаоницу са књижницом, народни универзитет, клуб пријатеља Француске, приступило би се избору одбора коме је стављено у дужност да изврши упис чланова и састави друштвена правила. Умолиће се председник крушевачке општине да материјално помогне ову културну акцију.

Кад је упис био завршен и кад су све потребне формалности обављене, 17. априла исте године, оснивачки одбор је сазвао конферен-цију у циљу избора управе. За председника је изабран Љубомир Матић, директор гимназије, потпредседник је Владимир Џабић, благајник-књижничар Станоје Мијатовић, учитељ у пензији, подблагајник-књижничар Алекса Каматовић, уредник књижевног листа Југославија, секретар Војислав Јовановић, чиновник фабрике сапуна Мерима. За председника надзорног одбора изабран је Радослав Грђић, судија. Читаоница је одмах отпочела свој рад (Политика, 18. април 1930, стр. 5).

Сарајевска Просвета

У Крушевцу је 25. новембра 1931. године основан месни одбор сарајевске Просвете. Оснивачка скупштина одржана је у хотелу Париз на којој је поред г. Васиља Грђића, главног секретара Просвете из Сарајева, присуствовало много крушевачких интелектуалаца. Изабрана је управа на челу са г. Љубомиром Матићем, директором гимназије у пензији (Политика, 27. септембар 1931, стр. 6). У целој Краљевини Просвета је имала својих 188 сталних књижница. Рад на просвећивању народа је огроман. Само 1934. године поделила је 10.000 буквара за неписмене и 1.445 читанки за неписмене. Поред новчаног помагања средње и високошколске омладине, издржава и велики број својих ђачких домова, и била је подстрекач народног самопоуздања.

Споменик Стојану Протићу

“Поводом десетогодишњице смрти Стојана Протића, која ће бити идуће године, одржан је данас у десет сати пре подне у сали хотела Таково збор крушевачких грађана. Сазивач збора био је г. Љуба Матић, директор гимназије у пензији, са још неколицином грађана. У своме збору г. Љуба Матић је истакао државнички рад покојног Стојана Протића и предложио присутнима да се сагласе са његовим предлогом да се у знак сећања на покојног Протића подигне један споменик покојном Протићу, који је био родом из Крушевца. Поред тога је одлучено да се у зид куће у којој се покојни Протић родио утисне спомен-плоча. Одбор за подизање споменика предузеће потребне кораке код општине крушевачке да се једна улица назове улицом Стојана Протића. У одбор за подизање споменика ушло је шеснаест лица са г. Љубом Матићем на челу” (Политика, 11. јул 1932, стр. 8).


250

Писмо г. Љубе Давидовића Одбор за подизање споменика примио је и прилог у новцу од

бившег председника владе г. Љубе Давидовића, са следећим пропратним писмом:

Господину Душану Јанковићу, поверенику за скупљање прилога за споменик пок. Стојану Протићу.

Прочитао сам у Политици, да су грађани Крушевца решили, да подигну споменик своме дугогодишњем посланику пок. Стојану Протићу. Одазивајући се апелу Одбора за подизање споменика пок. Протићу, шаљем Вам као поверенику Одбора свој прилог, са уверењем да грађани Крушевца, подизањем овог споменика, желе, не само да сачувају успомену на једног припадника и борца за правду и истинску демократију, већ да, тиме, желе дати видна израза дубоке захвалности и пијетета према човеку, који је подносећи тешке и претешке жртве, неуморно радио на благостању нашег народа и величини наше Отаџбине. Још више, подизањем овог споменика даје се доказ, да у нашем народу није утрнуло осећање захвалности према раду правих, несебичних и поштених народних вођа.

Ценећи необично ово исправно и племенито дело Крушевљана, ја не сумњам, да ће сви наши грађани, без обзира на политичко обележје, способни морално и интелектуално, осетити сав значај подизања овог споменика и учинити све, да Одбор, што пре, изврши своју искрену и достојну сваке хвале замисао.

10. маја 1933. године Љуба Давидовић, пензионер.

“Још од 10. јула прошле године у Крушевцу је образован Одбор за прикупљање прилога ради подизања споменика покојном Стојану М. Протићу, бившем државнику. Одлучено је да се споменик подигне у Крушевцу, као месту рођења његовог. Сви грађани Крушевца и околине помоћи ће подизање споменика, овоме свом великом сину, који је, и као одговорни државник и као новинар својим пером најуспешније бранио интересе свога народа у минулим тешким временима.

Да би споменик што боље одговарао значају покојника потребна је што већа сума новца. Због ове потребе Одбор овим путем позива све Крушевљане који сада живе ван Крушевца и све друге пријатеље и поштоваоце покојног Протића, да својим прилозима, па ма и најскромнијим, помогну подизање овог споменика. Нека нам сви опросте што их овим путем позивамо, јер смо у немогућности да их све знамо, и сазнамо за њихове тачне адресе.

Прилоге слати новчаном заводу у Крушевцу, Крушевачкој задрузи, Француско-српској банци у Београду и господину Душану Јанковићу, старешини суда у Београду, улица Краља Александра број 5, а са ознаком: за споменик покојном Стојану Протићу.

Одбор за подизање споменика покојном Стојану Протићу”34

34



251

Стогодишњица ослобођења Крушевца “На дан 30. маја 1933. године биће сто година како је Крушевац,

стари српски престони град, ослобођен од Турака. Под председништвом г. Крсте Новаковића, председника општине, образован је нарочити одбор за прославу. Прослава је почела о Духовима. Главна свечаност, пак, биће на Видовдан.

Под највишом заштитом Њ. В. Краља одржане су прославе ослобођења Крушевца од Турака у дане о Духовима. За ову прилику игралиште Цара Лазара преуређено је и проширено. Подигнуте су трибине за седам стотина гледалаца.

Првог и другог дана Духова одржан је велики соколски слет крагујевачке жупе. На слету предат је и дар Њ. В. Краља победнику и извршена предаја застава сеоским четама у Великом Шиљеговцу, Глободеру, Белој Води, Коњусима, Ломници, Сталаћу, Доњем Ступњу и Купцима. Пред пет хиљада људи победник је соколска чета из Великог Шиљеговца.”

35

Поводом прославе 100-годишњице ослобођења Крушевца и околине од Турака, Председник министарског савета наредио је да се свим службеницима, који желе да учествују на овим свечаностима одобри отсуство од три дана с тим, да се ово отсуство не рачуна у годишњи одмор.

Култура на првом месту

“За велику свечану прославу стогодишњице свог ослобођења Крушевац је изабрао Видовдан, празник косовске трагедије, а у исто време празник своје сопствене трагедије. Јер Косово је пресекло напредак Крушевца, Лазареве престонице, баш у оном тренутку када је он почео постајати славни град нове кнежеве државе.

У оквиру ових свечаности приређена је у крушевачкој основној школи велика изложба културне и економске делатности овог краја. Од свега најинтересантнија су два одељка: историјско одељење и одељење завода у Обилићеву. У историјском одељењу које је организовао г. Сретен Динић прикупљене су многе знаменитости од изванредне историјске вредности. Завод у Обилићеву изложио је своје хемијске производе и показао огромне напоре који се у том заводу чине да се створи домаћа индустрија и да се што више страних производа замени домаћим. Г. Сретен Динић, као просветни радник, одржао је врло успешно предавање о ослобођењу Крушевца и његовом културном развитку.

Изложио је утицај интелигенције на културни развитак Крушев-ца. Истакао је значај старина и предложио да се старине прикупљене и изложене на садашњој озложби узму као основица за стварање једног музеја у Крушевцу.”

36

35

Политика, 14. мај 1933, стр. 15. 36



252

Ниједна варош у Србији не даје већи подстрек својој привреди путем изложби него што то чини Крушевац. У задњих педесет година приредио је само сточних и пољопривредних изложби, скоро сваке треће године по једну. Он има јединствену сточну пијацу и огромно поље за вашариште као ретко која варош. Ту се држе чувени вашари. При том варош Крушевац није уопште велика, и ако је стара 500 година, и што је најинтерсантније она се не множи досељавањем, него се пружа према свом губеру. Сељак из околине Крушевца неће да иде у варош са голим шакама, као у другим варошима, он чува своју сиротињу и ствара привреду на њој. Зато Крушевац нема толиког пролетеријата.

Ове године у Крушевцу је 23. јуна освануло хиљаде грла стоке све првокласне за утакмицу, па је комисија радила цео дан да би доделила награде. Два дана касније отворена је културна изложба, где су били заступљени у једном одељењу живинарство, у другом занатски радови, у трећем женски школски радови, у четвртом мушки ручни радови, у петом хигијена, у шестом сапун Мерима, у седмом производи барутане Обилићево, у осмом жупска вина, у деветом минералне воде, и најзад историјска изложба.

Ову значајну изложбу посетила су многа изасланства из Министарстава и бановина и цео округ се слегао да види свој културни развој за последњих сто година.

Прослава 1. децембра – поворка иде према Соколани


253

5. ШКОЛА

Основна школа Основна школа почела је да ради у једној згради поред цркве

Лазарице 1835. године. Нова школска зграда направљена је у близини старе школе у којој основна школа почиње да ради 1865. године, заједно са гимназијом. Када је у Крушевцу почела да ради потпуна гимназија саграђена је зграда у Косанчићевој улици за потребе основне школе, почетком 20. века, а основна школа је уступила своје просторије гимназистима. Касније Крушевац има три основне школе, поред ове у Косанчићевој, још и у кући Краљевачког у Обилићевој и кући Дојчино-вој у Топличиној улици, на чијем месту је саграђена нова гимназија.

Основна школа у Косанчићевој улици

Гимназија

У Крушевцу је 1863. године саграђена зграда за потребе основне школе. Као установа гимназија је почела да ради 1865. године у спратним просторијама, док је основцима припало приземље. Од 1902. године гимназија је државна установа. Рестаурација гимназије извршена је од 1904. до 1908. године када је дограђено једно крило зграде.

Питање нове гимназијске зграде

Крушевац, 30. децембар 1935.

“Последњих година број ученика у Крушевцу све више расте. Стара гимназијска зграда постала је исувише мала, да би се у њој без сметње и даље могла да одржавају предавања. Нарочито откако је


254

набављен физички и природословни кабинет. Од ученика је због тога отето неколико учионица, а они су збијени у просторије које никако не одговарају хигијенским условима.

Директор гимназије г. Урош Грбић сазвао је због тога једну конференцију, којој је присуствовао велики број најугледнијих крушевачких грађана. Председник општине г. Новаковић предложио је два решења: да се у дворишту садашње гимназије сазида још једна зграда са неколико учионица или пак да се подигне нова гимназија на месту Дојчиновићеве основне школе. У том случају основна школа би се преселила у садашњу гимназију. Г. Новаковић је истовремено саопштио да ће општинска управа за то дати помоћ од пола милиона динара, а остатак би требала да да банска управа и држава.

Да би се ово питање детаљније проучило, присутни су изабрали један одбор који ће привремено водити бригу о овом питању. Тај одбор ће доцније сазвати грађанство, којом приликом ће се донети коначна одлука о подизању нове гимназијске зграде.”

37

Зграда гимназије у Крушевцу

Подизању нове гимназије у Крушевцу приступиће се ускоро

Крушевац, 18. август 1936.

“Министарство грађевина и просвете најзад су одобрили планове за подизање нове гимназије у Крушевцу. За новом школском зградом осећала се велика потреба, јер је стара била сувише трошна, нехигијенска, а и врло мала да прими све ученике чији је број растао из године у годину.

37

Политика, 31. децембар 1935, стр. 8.


255

Доласком новог директора гимназије г. Уроша Грбића питање подизања нове школске зграде кренуло је са мртве тачке. Он је предочио све тешке услове под којима раде и наставници и ученици. Садашња гимназија има свега дванаест учионица и шест канцеларија, које ни у колико не одговарају условима модерне наставе. За идућу годину било је чак предвиђено распуштање неких одељења виших разреда, јер се очекује долазак преко 150 нових ученика.

Да би се решило питање смештаја ученика, директор г. Грбић одржао је неколико конференција са председником општине г. Крстом Новаковићем и осталим угледним грађанима. Излаза није било. Остало је као једино решење подизање нове школске зграде, а стара би се, по одобрењу Банске управе, уступила општини за основну школу. Г. Новаковић одмах је за ово заинтересовао Банску управу, председника владе г. Стојадиновића и министра просвете. Они су му изашли у сусрет. Банска управа из Ниша одобрила је потребне кредите, имајући у виду и имовину бивше Крушевачке области, која је износила милион динара готовине и хиљаду обвезница ратне штете.

Тако је ово питање врло брзо и срећно решено. За зидање нове гимназије Крушевачка општина дала је у Косанчићевој улици плац у површини од два и по хектара, чија вредност прелази суму од пола милиона динара. Ту се сада налази стара Дојчиновићева основна школа, која ће бити порушена већ ових дана. Нова гимназија заузеће још извесан простор који је општина добила од експропријације имања за 385.000 динара, тако да ће зграда са парком захватати простор од пет хектара, који се граничи са три најлепше улице у Крушевцу: Косанчићевом, Топличином и Обилићевом улицом.......

Пројект нове гимназије израдио је архитекта г. А. Татаринов, инжењер Краљевске банске управе у Нишу. Према нацртима, крушевачка гимназија биће најлепша и највећа на територији Моравске бановине, а по свом уређењу једна од најмодернијих школа у предратној Србији. По предрачуну подизање ове зграде стајаће нешто преко четири милиона динара.”

38

Полагање камена темељца нове зграде гимназије

Крушевац 20. септембар 1936.

“Дочек председника владе г. др Стојадиновића био је свечан. На улазу у варош г. др Стојадиновића дочекало је сто сељака на коњима и 30 бициклиста. Главном улицом са леве и десне стране, од поште до споменика, где је г. др Стојадиновића очекивао г. Новаковић са градским већем, претставницима корпорација и акционим одбором, старешинама државних и самоуправних установа, чиновништвом и војном музиком четвртог пешадијског пука, било је врло много света и 1.500 ученика и ученица гимназије, основних и других школа.

38

Политика, 19. август 1936, стр.16.


256

Тачно у 10.50 часова стигао је аутомобилом г. др Милан Стојадиновић у пратњи министара г.г. Добривоја Стошовића, др Михе Крека и Ђуре Јанковића. У његовој пратњи били су још г.г. Стијепо Кобасица и Милан Симоновић, као и бан Моравске бановине г. Марко Новаковић, са помоћником г. Бранком Паштровићем.

У 11.40 часова на градилиште је дошао прво епископ нишки г. др Јован са свештенством, дочекан хором занатлијске певачке дружине Обилић која је певала за време црквеног обреда. У 11.45 часова стигао је пешице и г. др Стојадиновић са пратњом, а у 11.45 изасланик Њ. В. Краља, пешадијски пуковник г. Светозар Хаџић, командант Крушевачког војног округа.

После отсвиране химне епископ г. др Јован обавио је црквени обред. Затим је г. др Стојадиновић лично ударио камен темељац, док је градоначелник г. Новаковић прочитао повељу, која ће бити узидана у темељима гимназије.

Том приликом г. др Стојадиновић је између осталог рекао: Са добром привредном политиком мора напоредо ићи и напредна

просветна делатност. Без просвећености нема прогреса ни у једној области људске радиности. Зато данашњи дан, када се освећује темељ нове гимназијске зграде, која треба да продужи светле традиције старе крушевачке гимназије, која је од 1863. године до данас васпитавала толике генерације, претставља значајан датум и то не само за Крушевац, већ и за цео овај крај. Желећи да нови просветни дом буде не само жижа и расадник просвете, већ и велика вежбаоница у родољубљу, моралу и национализму, ја као негдашњи ученик старе крушевачке гимназије чврсто сам уверен да ће и нова гимназија потпуно одговорити својој мисији и да ће нове генерације, које кроз њу буду пролазиле, бити достојне славних предака из прошлости. Са овим мислима ја вас поздрављам са срдачно – живели.”

39

У Крушевцу је освећена нова гимназија

Крушевац, 18. септембар 1938.

“Поводом освећења јуче по подне допутовао је у Крушевац министар правде г. Милан Симоновић у пратњи свога шефа кабинета г. Велибора Белотрепића, судије Окружног суда у Београду, и Будимира Павловића, овдашњег трговца. Истовремено допутовали су и народни посланици бивше крушевачке области г.г. др Рашковић, Богољуб Кнежевић, Божа Јеличић, Стојан Раденковић, Михаило Крстић и Станоје Протић, члан Главне контроле. У хотелу Европа гостима и нарочито позваним лицима, којих је било преко 50, овдашње Градско поглаварство приредило је банкет.

Око Косовског споменика већ од девет часова јутрос почеле су да се групишу корпорације и грађанство. Ђаци свих школа направили су шпалир дуж улица машући заставицама. Тачно у 10 часова аутом из

39



257

Параћина допутовао је министар просвете г. Магарашевић, а у 11.20 г. Стошовић, министар грађевина као изасланик Краљевске владе.

Освећење је отпочело тек у 11.40 часова. По распореду који је објавило Градско поглаварство, од Косовског споменика пошла је поворка коју су сачињавали војна музика, соколи, четници, певачка друштва, железничари, носиоци Карађорђеве звезде, претставници Скупштине и Сената, претставници Банске управе, претставници овдашњег Поглаварства, гости са стране, шефови овдашњих надлештава и претставници свих овдашњих приватних корпорација са грађанством. У слављу је узело учешће око 10.000 особа. По доласку изасланика Њ. В. Краља пуковника г. Николе Стојановића, изасланика епископа нишког Р. Јоцића, градског архијерејског намесника са осам свештеника, обављен је црквени обред.

Велика сала нове гимназије била је испуњена грађанством и гостима, које је први поздравио г. Јоцић у име епископа нишког г. Јована и у име своје. Затим је директор гимназије г. Милан Ђорђевић изложио просветне прилике у Крушевцу од Кнеза Лазара до данас и захвалио се надлежнима на правилном схватању жеља овдашњих грађана, одајући при томе и хвалу г. Урошу Грбићу, бившем директору овдашње гимназије са одбором, чијом је иницијативом и енергичним радом г. Крсте Новаковића бившег председника Градског поглаварства, добио нову гимназијску зграду....

Нова зграда гимназије врло је модерна. Гимназија располаже са 80 одељења, од којих су 26 учионице. Има пет великих сала и свечану салу, разне кабинете и друго. Зграда има централно грејање и купатило за ученике.

За три стотине особа Градско поглаварство приредило је банкет у хотелу Европа. За време банкета концертрирала је војна музика 12 пешадијског пука Цара Лазара.”

40

Свечана поворка од Споменика, при освећењу нове гимназије

40



258

Трговачка школа Крушевачки трговци основали су и отворили Трговачку школу,

где ће се васпитавати трговачко помоћно особље за будуће спремне и ваљане трговце. Била је то Крушевачка Трговачко – Занатска Омладина. По оснивању отворена је и школа која је носила назив Трговачко – Занатлијска школа која је радила до Првог светског рата.

Трговачка омладина обнавља свој рад 1919. године и отвара своју школу са четири разреда јер се тада одвојише трговци од занатлија, а ови пак основаше свој еснаф засебно.

Тридесетих година у Крушевцу постоји Трговачка школа са четири нижа и два виша разреда. Управник школе је Милован Гвозденовић, који је и управник Крушевачке задруге, и предаје најважнији предмет у школи Књиговотство (Лесковачки гласник, 4. Јул 1936,

стр. 2). Државна трговачка академија основана 21. маја 1939. године.

Управа, наставници, ђаци:3, 4, 5 и 6 разреда школе Трговачке омладине 8. октобра

1933. године


259

Управа Трговачке омладине 1935. године

Подружина женског друштва

Подружина женског друштва у Крушевцу основана 18. фебруара 1878. године (Српске Новине, 28. март 1878, стр. 2). Приликом проласка кроз Крушевац 1879. године београдски трговац Божа Г. Боди поклонио шест лепих шалова да подружина девојчицама погинулих очева подели, тада је и митрополит Михаил поколонио друштву два дуката цесарска (Српске

Новине, 6. јун 1879, стр. 2). Подружина 1882. године оснива у Крушевцу једну раденичку

школу за одрасле девојчице имућне и сиромашне, које ће учити по сантиметру кројење хаљина и белог рубља; шити на машини и руком, и упражњавати се у немачком говору.

Подружина позива госпође и госпођице искусне у раду, која би желела као учитељица означеног предавања примити се, да се до 20, најдаље до 25 маја о. г. непосредно писмом својим овој подружини обрати, а уз то и сведоџбе о својој способности, и своме владању послати треба.

Из седнице VIII крушевачке подружине женског друштва. 26. априла 1882. у Крушевцу

Касирка Председница подружине женског друштва Софија Протићка Љуба П. Петровићка (Српске Новине, 9. мај 1882, стр. 3).


260

Женска раденичка школа 1895. године

Трговац Ђорђе Маринковић сазидао је 1903. године зграду на

углу Косанчићеве и Душанове улице коју је поклонио Женском друштву у којој ради Женска раденичка школа.

У Крушевцу 1940. године постоји 31 основна школа (четворого-дишње) са 2.185 ученика, гимназија са 930 ученика, Трговачка академија (Економска школа) са 251 учеником, Женска занатска школа са 110 ученица, Војнотехничка школа Обилићева за квалификоване раднике са 170 ученика, Вечерња занатска (шегртска) школа са 127 ученика, Недељна школа трговачке омладине са 92 ученика и приватна музичка школа са 20 ученика.

Обданишта

У попису становништва за варош Крушевац 1864. године видимо име Јулијана Фрутић (1843-?), воспитатељка, која имање нема и живи од плате коју прима. То говори да она ради као васпитачица већ тада и прима плату али није познато у којој установи сем да се нагађа да је и тада било у Крушевцу нека врста забавишта.

Оно што се поуздано зна је то да је прво забавиште у Крушевцу почело да ради 1891. године Дечја забавна школа. Поводом прославе десетогодишњице завршетка Првог светског рата 1928. године отворено је забавиште. Највећи терет око почетка рада установе поднела је Наталија Браловић која је на себе преузела и дужност прве васпитачице, јер је, као пензионисана учитељица, могла тај посао да обавља.


261

Крајем 1929. године у Крушевац је дошла стручна васпитачица, послата од Министарства просвете. То је била дипломирана забавиља Љубинка Павлов, родом из Српског Елемира у Војводини. У Крушевцу ради до 1941. године са малим прекидом од 1936. до 1938. године када је као забавиља радила у Александровцу (мр Адам Стошић, Крушевац својој

деци, 1986, стр. 14, 15).

Интернат “Министарство просвете је 1930. године основало у Крушевцу

интернат за сиромашне ученике гимназије из Јужне Србије. Интернат са 50 ученика привремено је смештен у касарни 47. пешадијског пука. Пошто су ученици због неидења у школу изгубили доста пређеног градива то су г. Љубомир Матић, директор гимназије, и г. Димитрије Ђуровић, професор, поред својих дужности поучавали ученике из свих предмета како би стигли остале ученике. За економа интерната постављен је г. Радмило Поповић пешадијски потпоручник.”

41

Ђаци интерната са г. Ђуровићем и г. Поповићем

Шоферски курс

“У Крушевцу је 1926. године први пут отворен курс за полагање шоферског испита. Милан Попадић, из Београда, стручно оспособљен шофер, пред којим су кандидати полагали шоферски испит.”

42

41

Политика, 22. јун 1930, стр. 12. 42

Политика, 13. октобар 1926, стр. 14.


262

6. ПРИВРЕДА У Крушевцу пред Први светски рат постојала су следећа

предузећа и велике занатске радње: Војни завод Обилићево, Фабрика сапуна Мерима, Импрегнација прагова, млинови Љубе Николића и Савића и Рашићев млин на Расини; од већих занатских радионица радила је радионица за израду столица Јастребац. У свим овим предузећима, сем Завода Обилићево, било је запослено око 180 радника.

Сем ових предузећа у Крушевцу су тада постојала и 341 занатска радња у којима је запослено 335 радника, не рачунајући шегрте, док је у трговини било 110 радњи у којима је било запослено 125 радника.

Привреда Крушевца између два светска рата и ако у тешким условима развијала се, и пред Други светски рат имала је већа предузећа: Војно-технички завод Обилићево са својим погоном Равњаком, Фабрика вагона А. Д., Железничка ложионица, Фабрика сапуна Мерима А. Д., Фабрика плавог камена Жупа, Импрегнација прагова, Д. Д. за експлоатацију дрва Обилићево, Фабрику за прераду јаја и живине Живојин Стефановић Дућа и Синови, Дуванска станица за откуп и прераду дувана, Фабрика платна Обилић, Млин Расина, Крушевачка задруга А. Д., Фабрика бомбона и трговина Васић и Цветковић, Циглана Миленка Бекчића, Циглана Соколовић, Трикотажа Багдала, Трикотажа Дијамант и Радионица за производњу виноградарских пумпи Митри. У свим овим предузећима било је упослено 2.500 радника. У разним списима види се да постоји предузеће Копаоник на Равњаку, али није познато чије је и чиме се бави.

Поред ових већих предузећа пред Други светски рат у Крушевцу је било и 325 самосталних занатских радњи са 700 упослених и 130 трговачких са 200 упослених радника.

Између два светска рата у Крушевцу се о Светом Илији одржавао сајам индустријско-пољопривредни који је трајао три дана.

Барутана Обилићево

“Барут је на озбиљној основи почео да се производи у Крушевцу. Између безбројних старих заната, од којих су многи изумрли још пре Другог светског рата, најуноснији био је занат прављења барута – барутџијски. Сировина за производњу барута било је у земљи доста, тако да се скоро ништа није увозило. Мајстора, међутим, готово није било до ослобођења Крушевца 1833. године. Већу радионицу подигао је у близини Крушевца, у атару села Шиљеговца, на домаку Малог Јастрепца, неки Ђока Латинин, пореклом из Скадра. После Ђокине смрти посао је наставио његов усвојеник Димитрије Петровић, надалеко чувени Мита Латинче, са којим се убрзо удружио Михаило Јанковић.

Мита Латинче и Михаило Јанковић толико су били развили посао да су чак и Турци преко границе к њима кришом ноћу долазили, са читавим караванима коња, а у џаковима односили барут и олово које су плаћали сувим златом.


263

Године 1889. држава је створила монопол барута и обе радиони-це, код цркве светог Архангела у селу Сушици, откупила од Латинчета и Јанковића за 80.000 динара. На месту где су се некад налазиле радионице подигнута је после Првог светског рата млекарска задруга.

Данас изгледа невероватно како су мале барутџинице Мите Латинчета и Михаила Јанковића биле у могућности не само да задовољавају потребе Србије, у којој се и око које се у то време увек комешало, већ су могли барут чак да извозе. Латинче и Јанковић, разуме се, нису имали никаквих машина за израду барута који је у оно време био смеса ћумура, шалитре и сумпора.

На Рибарској Реци, поред које су сазидали неколико барака, инсталирали су 12 долапа које је покретала вода. Поред сваког долапа, на самој обали, били су укопани дрвени авани (високи један метар, пречника око 45 сантиметра). У ове аване сипала се смеса ћумура, шалитре и сумпора, коју је један велики дрвени маљ, покретан долапом, мрвио. Трајање овог процеса била је тајна мајстора: чим би он рекао доста! – долапи су заустављани и смеса из авана истресана је у велика решета. Затим су ова решета, која су била разнолика по рупицама, постављали на неку дрвену направу коју је долап покретао и тресао решето у коме се налазило по једно ђуле. Котрљајући се по решету, ђуле је ситнило барут, који је пропадао на прострте чаршаве испод решета. Затим је барут сушен у сушници а лети по пољу. Према величини рупа на решету добијао се ситан барут за ловачке пушке, крупнији за обичне пушке, још крупнији за пушке са великим оловом, а најкрупнији барут употребљаван је за прангије и топове.

У оно време пушке су пуњене кроз предњи отвор цеви: прво је у цев сипан барут, затим је арбијом сабијана сукија, па је онда долазило олово и опет сукија. Да би овај рад био бржи и лакши, прављени су фишеци од нешто тврђе хартије. Нарочитом мерком барут је сипан у фишек, а поред њега је везивано једно оловно зрно. У једно тесте или ризму паковано је по дванаест фишека и овако пакована роба разашиљана је по Србији, а преко Ниша, Ужица и других места, у Бугарску, Босну, Турску, Влашку и друге ближе земље

Латинче и Јанковић правили су олово код својих кућа у Крушевцу од оловних полуга које су набављали у Београду.”

43

43



264


“Запис који је 16-ог овог месеца положен у темељ нове барутане на Расини близу Крушевца, гласи овако:

Во имја Отца и Сина и Свјатога Духа, Амин! Косовска битка 15. јуна 1389. године после Христа уништила је

српско царство. У њој погибоше оба цара – српски, као побеђени бранилац своје отаџбине, слободе и вере хришћанске; турски, као победник и силни завојевач.

Цар, племство и народ српски, у дивовској борби, истина подлегоше, али гинући за народ и веру, дадоше красан пример нама, потомцима својим, како гинути ваља.

После четиривековног ропства, један део народа српског извојева и поврати слободу своју – обнови Краљевину српску.

Благодарни синови славних предака својих, дивних јунака косовских подигоше им јуче у Крушевцу, после 500. година од крваве косовске битке, видан споменик.

Овом приликом Краљ Србије Александар I, у присуству Својих Намесника и министара, постави данас темељ другој српској војној барутани – на реци Расини – те да се у њој справља убојна спрема за одбрану новозадобивене слободе и самосталности народа српског.

16. јуна 1889, на Расини Њ. В. Краљ (код Крушевца) (с. р.)”

44

Оснивач наше прве барутане у Страгарима млади артилериски

официр г. Божидар Крстић, после Српско-турских ратова видео је да мала барутана у Страгарима више не задовољава потребе једне војске, која се развија и усавршава, он је изабрао погодно место на Расини, код Крушевца, где је тада била воденица Ђорђа Симића и где се данас подиже највећа барутана Обилићево. Оснивалац и дугогодишњи управник барутане Обилићево г. Божидар Крстић у њој је провео и највећи део свог службовања, радећи стално на њеном усавршавању, тако да се она могла такмичити са најмодернијим сличним барутанама у иностранству.

За време Балканских ратова, као и за време светског рата

барутана Обилићево израђивала је дневно по 400 килограма бездимног барута, који је лаборирао у Војно-техничком заводу у Крагујевцу.

Барутана Обилићево, која је читав град за себе, сва у парку, прави garden city, оправља се и проширује за веће послове него пре рата. Барут је, ма како ми били мирољубиви, још увек најбољи пакт сигурности, нажалост.

Барутана Обилићево на 56 хектара, има 16 зграда за становање, касарну са шталом и гаражом, кантином и више погона за производњу.

44

Српске Новине, 18. јун 1889, стр. 1.


265

Кућа управника барутане

У Првом светском рату барутана је много страдала и обновљена

је током 1921/22. године када је у Војно-техничком заводу Обилићево почела редовна производња: етар и азотна киселина, малодимни барут и нитро целулоза.

Стварање хемијског комбината била је следећа фаза управе. Управа је преко Министарства започела изградњу фабрике за израду гас-маски, активног угља, разних киселина, бојних отрова, рударског експлозива и других пратећих производа. Нове фабрике су почеле да дају готове производе 1932. године.

Са изградњом фабричких постројења изграђена је и опремљена научно-истраживачка лабораторија, која је пратила и изучавала целокупну производњу. Фабрике су се тада ујединиле у један комбинат под именом Војно-технички завод Обилићево, који у свом саставу има десетак фабрика и запошљава око 2.000 радника. Поред Комбината од 1932. године ради и фабрика у Равњаку. Фабрика је била са најмодернијим машинама. У то време представља највећу војно-хемијску индустрију на Балкану.

Краљ Александар Карађорђевић дошао је сам својим аутомоби-лом 18. априла 1930. године у Обилићево, није познат разлог посете.

Црква Свети Агатоник, чији камен темељац је раније поставио Краљ Александар Карађорђевић, освећена је 4. септембра 1930. године а освећење је извршио епископ нишки г. Доситеј. Овој свечаности присуствовали су изасланик Њ. В. Краља пуковник г. Милан Зеленика, управник завода Обилићево генерал г. Милош Обрадовић, председник крушевачке општине г. Ђока А. Дреновац, срески начелник г. Пера Младеновић, заступник команданта места г. Бумајић и представници свих културних, националних и витешких друштава из Крушевца.


266

Барутану Обилићево је 8. новембра 1930. године посетио немачки посланик у Београду г. Фон Хасел, са госпођом и ћерком, у пратњи секретара посланства.

Управна зграда барутане

На основу Уредбе министра војске и морнарице Краљевине Југославије, 28. септембра 1932. године, у Крушевцу, у оквиру завода Обилићево, почело је формирање барутанског батаљона, прве регуларне јединице противхемијске заштите.

Барутански батаљон


267

Официрски станови у кругу барутане

Слава у Обилићеву


Данас је државни завод Обилићево на веома свечан начин про-славио свога патрона Светог Илију. После службе Божје у заводској цркви, око 11 часова гостима је приређена закуска, којом је приликом управник завода генерал г. Милош Обрадовић одржао говор о значају завода и раду у њему, а затим прочитао присутнима телеграме Њ. В. Краља Петра II и министра војске, којима је заводу честитана слава.

Тиме је преподневна свечаност била завршена. По подне ће бити посвећено упознавању народа са производима завода, нарочито са цивилном маском, која се у заводу израђује.

Том приликом ће војници и питомци завода извести обилан програм. Заводски спорт клуб Обилићево освештао је данас и своје недавно подигнуто играли-ште.

45

Петар Јовановић Тихомир Маршићанин

(1872-1932) (?-1935)

надзорник барутане надзорник радионица

45

Политика, 3. август 1935, стр. 6.


268

Управници барутане Обилићево: 1889 Сава Јанковић, арт. технички капетан прве класе 1889-1896 Божидар Крстић (?-1935), арт. технички пуковник

Божидар Крстић Миодраг Васић

1896-1904 Милош Милошевић, артиљеријско-технички мајор 1904-1906 др Душан Станојевић, артиљеријско-технички мајор ........-....... 1909-1915 Божидар Крстић (други пут) 1916 Миодраг Васић (1869-1949), артиљериски пуковник 1918-1921 Сава Јанковић (други пут), био је први предратни и

први послератни управник Обилићева и који је ударио камен темељац барутани (Политика, 9. април 1936, стр. 10).

1921-1922 др Душан Станојевић (други пут) 1922 Велимир Константиновић 1922-1927 Живојин Терзибашић (1878-1943), арт. техн. генерал 1927-1936 Милош Обрадовић (1881-1972), арт. технички генерал 1936 Гојко Ђурић (1861-?), пуковник 1936-1937 Владимир Крстић, генерал 1937 Драгутин Ж. Шокорац (1880-1942), генерал 1937-1941 Милисав Антонијевић (1883-1958), арт. техн. генерал Милош Обрадовић Гојко Ђурић Драгутин Ж. Шокорац


269

Централа у Обилићеву која је напајала Крушевац електричном енергијом

Хидроелектричне турбине изграђене у Крагујевцу 1891. године


270

Устава на јазу у барутани Обилићево

Равњак Почело је још 1924. године нешто крупно да се рађа и расте, а већ

1930. виделе су се контуре гиганта, колоса, какав нико нема у Европи. Нов комплекс обилићевског комбината постао је Равњак који се састојао од двадесет хектара површине купљен од мноштво власника 1928. године. Тада је почела и изградња првих објеката. Комплекс Равњак је био једна од индустријских најбоље урбанизованих целина, јер је грађен одједном. Одмах је изграђен систем колских и железничких саобраћај-ница, обезбеђен водовод са резервоаром и вишеструко повезан са матичним Обилићевом: путевима, електросистемом, телефонима и др.

Равњак је био само први корак у стварању система хемијских фабрика каквих чак ни у свету није било. Ту се производио експлозив – тринитротолуол. Затим бојни отрови са око петнаест производних организација у рангу фабрике. Овако разгранато одељење индустриј-ских постројења морало је имати и свој Хемијски лабораторијум, који је изграђен на потребама читавог Завода, боље речено, за око двадесетак фабрика у овом делу Завода.

Кренуло се 1937. године са изградњом нове фабрике заштитних средстава капацитета 750.000 комада заштитних маски. Уговор је потписан са чехословачком фирмом Fatra AD а са француском фирмом Karbonisione sarbon aktif уговор о изградњи фабрике активних угљева.

Једног од најмодернијих индустријских великана у овом делу Европе – Равњак, окупатор је слистио са лица земље.


271

Панорама фабричких посторјења на Равњаку 1940. године: главни улаз у фабрику где

доминирају пет огромних фабричких димњака.

Пошто је фабрика заузимала огроман простор дали смо панораму из два дела

Мерима

“Док није пронађена камена сода, сапун је у целом свету прављен помоћу љуте воде. Једном јеврејском друштву кнез Милош био је дао концесију за прављење љуте воде у нашој држави. Ова компанија донела је била из Немачке велики број огромних казана и понамештала их у Честобродици, Хомољу, Кучају и другим планинама, богатим шумом. Шума је сечена и дању и ноћу, дрво сагоревано и од пепела прављена љута вода коју је Друштво извозило у Аустроугарску ради фабрикације сапуна.”

46

46



272

Ондашњи свет није могао да се помири са чињеницом да и Срби могу да буду фабриканти, а најмање да фабрику може да има Крушевац. Уосталом, та фабрика сапуна била је нешто већа радионица коју је 1839. године основао Глиша Јанковић (1819-1902), а коју су проширили његови наследници, син Коста (1854-1931) и унук Глигорије (1875-1915).

Глишина мумџиница радила је на углу Немањине и Обилићеве улице, на месту где је касније бифе Зелена пијаца. На том месту ради и Фабрика сапуна Глиша Јанковић и Син.

Коста Јанковић Глигорије Јанковић Глигорије Јанковић завршио је гимназију 1890. године у

Крушевцу и отишао да се школује у Беч, а затим на специјализацију у Немачку и Чешку. После седам година враћа се у Крушевац и уводи нове технологије у фабрику сапуна. Глигорије Јанковић је као председник Трговачке омладине упутио молбу министарству народне привреде: у циљу умног унапређења Tрговачке омладине, ширења српске просвете, неговања милосрђа и племенитости међу трговачким и занатлијским сталежом, овдашњи трговци и Tрговачка омладина основали су пре неколико година удружење под именом Крушевачка трговачка омладина која је у почетку 1903/04. школске године отворила Недељно празничну школу са повећим бројем трговачких и занатлијских помоћника и ученика. До краја школске године број ученика знатно је опао, но друштво није клонуло, већ је се трудило да се школа одржи.....


273

Разлог опадању броја ученика Глигорије види у томе што газде нису обавезни да шаљу своје помоћнике у школу а ни саме газде нису довољно образовани. Зато Глигорије моли министра да се заузме у Народној скупштини како би се донео закон којим би било обавезно похађање празничних школа. Глигорије је био слабог здравља па није могао да води послове у фабрици и 1914. године на његово место дошао је Стеван Николајевић.

За време Првог светског рата фабрика је много страдала. Фабрику су обновили Љубомир Ристић, Аксентије Мартић и Илија Ђурковић. Фабрика сапуна почела је са радом 1919. године под фирмом: Ђурковић, Ристић и компанија. У првој половини 1922. године почела је изградња нове фабрике а 1. јануара 1924. године почео је рад у новој фабрици. Освећење нове фабрике обављено је 17. јуна 1924. године.

На дан освећења фабрике сапуна у Крушевцу

Крушевачка фабрика сапуна

Крушевац, 17. јуна 1924.

“Данас је у Крушевцу освећена ново подигнута фабрика сапуна Мерима Ђурковића, Ристића и Комп. Освећење је извршио крушевачки протојереј г. Велимир Савић са још четири свештеника. Од стране владе присуствовао је освећењу г. Милан Симоновић, министар аграрне реформе, а од стране министра трговине и индустрије начелник г. Миливој Савић, био је присутан и велики жупан г. Марко Новаковић. Овоме свечаном чину присуствовало је грађанство целе вароши


274

Крушевца. Било је гостију из Београда, Скопља, Загреба, Прага и других већих или мањих места из наше отаџбине.

Свечаност је почела у девет часова из јутра. Фабрика је са целокупним својим особљем радила пуном паром тако да је сав скупљени народ могао да посматра рад фабрике у свим њеним одељењима. Госте је у фабрици поздравио члан фирме г. Аца Мартић, који је изнео целу историју овог предузећа. Леп говор одржао је затим окружни протојереј г. Велимир Савић који је у знак благодарности вредним сопственицима овога предузећа поклонио у име цркве једно дивно повезано Свето Писмо. На ручку су одржали говоре г. Симоно-вић, министар аграрне реформе, начелник министраства трговине и индустрије г. Миливој Савић, велики жупан г. Новаковић, народни посланик и члан фирме г. Љуба Ристић, професор г. Љуба Матић и у име свију запослених радника њихов најстарији друг г. Панта Качаник. На ручку је било 150 званица као и све особље фабрике. Ручак је био у хотелу Париз и трајао до пет часова по подне.

Фабрика је довршена прошле године а ступила у рад првог јануара ове године. Она је за сада највећа и најмодернија на Балкану, јер је њена моћ производње пет вагона сапуна за 24 часа. Фабрика има своје парно грејање, водовод и осветљење. Сапун који је ова фабрика радила још док је била у старој згради првокласног је квалитета тако да је у целој нашој држави познат и веома тражен. У фабрици је запослено 13 чиновника, шест путника, девет трговачких помоћника, девет стручних радника, 80 мушких и 86 женских радника. Сви су они наши држављани.”

47

Илија Ђурковић Љубомир Ристић Аксентије Мартић

(оснивачи фабрике сапуна Мерима у Крушевцу)

47

Политика, 18. јун 1924. године, стр. 5.


275

Почетком 1927. године створено је акционарско друштво и од те године фабрика носи име Мерима АД.

Фабрика је тада добила директора Ђорђа Лазаревића, техничког управника Стевана Николајевића и искусног инжињера хемије Николу Петровића и од тада све креће на боље. Ђорђе Лазаревић је директор од 1927. до 1932. године, када га на том месту замењује Никола Елдуповић.

Ђорђе Лазаревић Стеван Николајевић

Крушевачки сапуни “У настојању да индустрију сапуна прилагоди потребама наших

потрошача крушевачка фабрика Мерима приводи у дело изградњу одељења за израду парфимерије и козметичких артикала, верујући да ће и по квалитету и у ценама моћи да сузбије добрим делом стране производе.

Козметичко одељење употпуниће и иначе добро опремљену крушевачку фабрику.

Од осам фабрика сапуна колико данас у земљи имамо крушевачка је зацело од најзанимљивијих поред тога што по количини произведене робе стоји на првом месту.

Једна посета њеним магацинима, машинским одељењима и лабораторијама веома је поучна. Поред осталога још и стога што показује да се и са домаћим капиталом, провинцијским и престоничким заједно, може подизање домаће индустрије засновати, или бар почети да заснива, на здравој основи.

Крушевачка фабрика већину својих сировина добија из иностранства (лојеве и вегетални зејтин). Пошто се у одређеним количинама измеша у првим казанима, па се затим издвоји из лужана сирови глицерин, додајући одређене количине камене соде, сапун се кува, пречишћава, хлади, даје му се жељена боја, мирис и облик.

Две су врсте сапуна, две основе. Једно је шарени, не много пречишћен, који служи за прање рубља и грубе послове у домазлуку, а друго је бела основа која се у првој изради даје као сапун средње врсте или се пречишћењем, бојадисањем и додавањем мириса од ње прави финији, скупљи сапун за тоалету.


276

Шарена смеса хлади се у великим дрвеним сандуцима обложеним металом и то хлађење траје осам дана за које време се смеса згусне, очврсне и добије зеленкасто сиву шару. Основа белог сапуна хлади се у нарочитим хладњачама између металних плоча крај којих циркулише вода. Ту се добивају тешке табле које машине сецкају прво у полуге, а затим те полуге у парчад. Пресовањем сапун добија облик и име фабрике.

И најповршнија посета фабрици траје дуго, нарочито кроз одељења за прераду тоалетног сапуна, јер поред казана и хладњака постоји десетак других машина (сецкалица, преса, стругара, ваздушних сушница и опет нових преса) кроз које бела основа мора да прође да би добила коначну израду: облик, боју, мирис. Од ових последњих нарочита је пажња била посвећена изради Дечјег млечног сапуна који је по уверавању директора друштва г. Лазаревића, и техничког управника г. Николајевића, на нашој пијаци лепо примљен.

Одељења за паковање су одвојена, читава једна лепа фабрика кутија, кутијица и разнобојних реклама. Последња је најзанимљивија. То је на црвеној позадини лик Штефице Видачић (мис Европе 1927. године – М. С.), насмејане, самоуверене, већ звезде. Испод, име новог сапуна за лице Алем који се већ уводи на пијацу.

Фабрика има посла за 170 радника и стручњака искључиво наших држављана, а производи годишње до 180 вагона сапуна имајући најбоље потрошаче у Србији, Јужној Србији, Црној Гори и Војводини. Али од интереса је поменути да тражња крушевачког сапуна за бугарске и грчке потрошаче расте и да се ту отварају лепи изгледи нашој производњи сапуна.”

48

48

Политика 3. јул 1928, стр. 7.


277

Пресовање и картонажа у фабрици Мерима

Неке од реклама Мериминих производа


278

Деоничарско друштво за експлоатацију дрва Обилићево “Обишао сам крушевачку стругару Деоничког друштва за

експлоатацију дрва (централа овог предузећа била је у Загребу, а филијала у Београду – М. С.). Једну мању подигло је било на том месту француско друштво још пре рата. Прошла је кроз неколико руку, док је није узео овај велики загребачки концерн. Проширена је и сад је скоро потпуно нова. Ту се већ дванаест година експлоатише шума манастира Наупаре. И продаја те шуме је једна афера попа Минића. Под шумом је било хиљаду седам стотина хектара, а за две године биће посечено и последње дрво.

– Не сади ли се нова шума уместо те? Упитао сам. – Свако предузеће које сече шуму дужно је да плаћа држави за

сађење нове 10 од сто од вредности шуме коју сече. Сва предузећа то и плаћају. Али, мора се признати, ретко да је која младица засађена. И нама који сечемо жалост је и погледати читаве падине планинске, оголеле, све у пањевима, док је до пре који дан била ту непроходна столетна шума.

Иначе сама постројења за прераду дрвета у Крушевцу одиста могу да изненаде. Прави се све од простих летви до дашчица за паркет, од дебелих греда за грађевине до танких као картон дасака за сандуке у које се пакују поморанџе. У нарочитим пећима дрво за финију прераду кува се у пари. За пренос служе вагонети који су на Солунском фронту преносили француске тешке топове. Мало су само преудешени за свој нови миротворни рад. Французи су их то продали после рата као расходоване. Али овде раде врло добро. Предузеће, иначе, има и око двадесет километара своје железничке пруге. Уређено је на потпуној подели рада. Сваки уради свој одређени посао и на шинама одлази посао другом. Занимљива је појединост, да се у њиховој оштрачници оштре тестере и ножеви машина без питања да ли се иступио неки нож. Чим се који нож иступи, долази помоћник тог машинисте и узима, увек има наоштрених. Машина се не задржава због оштрења, нож се само брзо замени. Као одлично гориво за погон, које даје равномерну ватру, употребљавају се струготине.

Радника има кадкад и преко хиљаду. Из разних покрајина: машиниста из Липовца, други из Липика, Бановци, Македонци, Личани, Словенци, Шумадинац поред Загорца. Споразум је ту, на раду. А да ли ће се споразумети они што не раде, него политизирају, споредна је ствар.”

49

Копаоник

Велико предузеће Копаоник на Равњаку – стовариште. Рудник Копаоник Mines LTD, постоји од 1931. године на чијем

челу је Божа Јеличић. Експлоатација каменог мајдана врши се од 1928. године (ИАК, СЗК, 2 – 19434).

49



279

Државни завод за импрегнацију прагова Обилићево “Овај завод је пре рата био у Ћићевцу. За потребе предратне

Србије капацитет овог завода био је довољан. После неколико година 1907, завод је пребачен у Крушевац. Исте године почела је експлоатација Јастрепца, инсталирана је жичана железница од завода до планине Јастрепца, одакле је свлачена сва грађа и импрегнирана у заводским радионицама. Код завода Обилићево, поред импрегнирања прагова, подиже се и стругара са четири гатера повезана са железничким колосеком и жичаром до Јастрепца.

За време окупације Немци, Аустријанци и Мађари у огромним количинама одвлачили су грађу и прагове, због чега се може рећи, да је још тада Јастребац већим делом оголео. При повлачењу, окупаторска војска порушила је сва постројења, а наше власти потпуно су демонтирале жичану железницу.

Данас је овај завод највећи у нашој земљи. Други по реду је у Витезу, у Босни, а за овим долазе још четири приватна, који су са далеко мањим капацитетом производње чак и од завода у Витезу.

Данас се грађа уопште не довози са Јастрепца, већ се набавља путем лиферације у целој земљи.

Главни улаз пажљиво чува један вратар. Мало простора унутра употребљено је за мали парк и стазу. Све остало покривају велике наслаге брижљиво класифицираних прагова између којих се преплићу пешачке стазе и колосеци чисти и лепо уређени. Свуда се нечујно ради. Једино са дна дворишта у брзим интервалима допире оштрији или слабији рад велике моторне тестере. С времена на време поветарац би нам сатерао у ноздрве мирис креозота којим се импрегнирају прагови.

Прагови се окивају шинама и пребацују вагонетима до дупле моторне тестере, која обрезује будуће лежиште шине, а затим се свлаче до централне зграде за импрегнацију. У три херметичке и дуге пећи увезу се шинама укупно осамнаест вагончића са око хиљаду једноврсних прагова (импрегнација храстових прагова траје 6-8 часова, а букових 3-4 часа), који под притиском од неколико атмосфера и температура, упијају у себе креозот, који се убацује нарочитим цевима док споља, на нарочитом графикону, игла аутоматски уписује све промене у унутрашњости казана.

Као врло интереснатна појава јесу сами радници. Са необичном вештином и врло брзо они без ичије помоћи, сваки за себе, товаре, скидају и преносе прагове тешке по више десетина килограма, и ако по физичкој спољашности не остављају нарочити утисак. У даноноћном раду, смењујући се, радници пренесу око 4.000 прагова, који број тестера обреже и пећи импрегнирају дневно.”

50

“Милош Ћирковић (1880-1958), из села Крњева код Краљева, управник је Завода од 20. марта 1907. до 1928. године са малим прекидом 1919. године. Њега су напали разбојници изнад села Бука на

50



280

Јастрепцу 21. јула 1912. године када је са Нушићем благајником Железничке дирекције пошао да подели плату радницима. Разбојници су растерани захваљујући пратиоцу Миливоју Накићу.

Ћирковић је имао проблем са властима 1934. године. После двогодишње истраге Ћирковић је изведен пред Окружни суд у Крушевцу 1936. године под оптужбом да је проневерио државу за преко 2,5 милиона динара. Терећен је да је између 1924 и 1928. године са двојицом предузимача, Цијом Лукановићем и Вуком Стошићем направио усмену погодбу и дао им посао око спуштања дрва из државне шуме у Јастрепцу и Гочу. Поред њега оптужени су као његови саучесници Божур Илић, бивши благајник Завода, Илија Томић, дневничар, Павле Јасеровски, бивши надзорник шумских радова и Јосиф Књиха, бивши надзорник Завода.

Кривица Милоша Ћирковића и других оптужених добила је епилог 24. априла 1936. када је г. Ђорђе Дреновац председник суда прочитао пресуду. Суд их је ослободио сваке судске одговорности.”

51

Машинско одељење са казанима пуним креозота

51

Политика, 25. април 1936, стр. 16.


281

Српско А. Д. за израду и оправку вагона Млин под фирмом Љуба Николић и Савић отпочео је са радом

1908. године, и није обновљен после Првог светског рата. На месту где се налазио млин подигнуто је Српско АД за израду и оправку вагона.

Полагање камена темељца за млин Николић – Савић

“Под именом Српско АД за израду и оправку вагона основана је

фабрика 1923. од стране аустријских и мађарских инвеститора. Оснивач је била фирма Afeb из Беча. Око 60 стручњака и висококвалификованих радника из Аустрије и Мађарске чинили су језгро фабрике која је прве године запошљавала око 230 радника из Крушевца и околине. Већ 1926. године у фабрици је било запослено 360 радника.

Иступање неких акционара довело је фабрику у кризу па је Српско А. Д. престало да постоји, а од 1928. године власник фабрике је Прометна банка А. Д. из Београда која проширује производни програм.

Фабрика вагона је у једном тренутку дошла у тешку ситуацију и престала са радом новембра 1930. године. Фабрика после паузе од четири месеца наставља рад 15. марта 1931. године. У овој фабрици било је упослено око 600 радника и већи број чиновника. Престанком рада они су били принуђени да напусте Крушевац и њихов одлазак се јако осетио у привредном животу ове вароши. Поновним наставком рада фабрике и неминовним упосљењем стотина радника и чиновника не само што ће се маса наших радника упослити, већ и сам њихов повратак у Крушевац биће од великог привредног значаја за овај крај.

Почетком септембра 1939. године због несташице посла радници фабрике су обавештени да од 1. октобра не долазе на посао. Радници су упутили своје поверенике министру саобраћаја г. Бешлићу које је он примио и обећао да ће фабрика добити посао и осигурати запослење радника” (Политика, 10. септембар 1939, стр. 10).

Крајем 1939. фабрика почиње да ради под именом Крушевац А. Д. са седиштем у Београду и истим производним програмом.


282

У годинама пред Други светски рат развија се и сопствени програм наменске производње за потребе наше војске: понтонске и мостовне јединице, понтонске гарнитуре, постоља и штитове за противавионске топове и митраљезе, ручне офанзивне бомбе, авионске бомбе и гранате. То је период пуне снаге фабрике. Око 500 радника ради пуним капацитетом. Све то указује да се радило о једној за то време модерној фабрици, највећој и најзначајнијој фабрици металопрерађивач-ке индустрије у тадашњој Краљевини Југославији.

Кланица за пернату живину

“Г. Живојин Стефановић – Дућа, крушевачки извозник, подигао је у Крушевцу модерну кланицу за пернату живину коју извози за Енглеску и друге државе.

Ово је једна од првих кланица ове врсте у овом крају. Кланица је подигнута поред саме железничке станице, у непосредној близини фабрике вагона и локомотива. Поред кланице, налази се и фабрика леда са модерном хладњачом. Фабрика леда снабдевена је најмодернијим инсталацијама за смрзавање заклане живине, која се у таквом стању извози и не подлеже никаквом квару.

Кланица са хладњачом може да прими око десет вагона заклане живине. Рад у кланици отпочео је ових дана. У њој је запослено осамдесет радника, који су сви из околине Крушевца.

Подухват г. Стефановића, који је у доба опште новчане кризе пласирао свој капитал у ово ново индустријско предузеће, заслужује сваку похвалу.

Подизањем ове кланице, Крушевац добија много у привредном погледу. На првом месту, биће појачан извоз живине, не само из околине Крушевца, већ и из читаве Моравске бановине. Са појачањем извоза скочиће и цене живине и јајима. Та околност даће подстрека сељацима да обрате већу пажњу гајењу живине. Упоредо с тим, развијаће се у већој мери живинарство, које постаје једна јака привредна грана.


283

Г. Стефановић, поред разноврсне живине у прерађеном стању, извози и јаја за иностранство.”

52

Извози за Аустрију, Немачку, Шпанију, Швајцарску, Грчку, Енглеску и Француску. Кланица је 1933. године имала 3 чиновника, једног квалификованог радника, 80 неквалификованих, свега 84 запослених, од тога 54 мушкарца и 30 жена.

После изненадне смрти Дуће Стефановића 1934. године фабрику су преузели његови синови Љубомир и Владимир.

Хемијска индустрија Жупа

Оснивачи, горњи ред с лева: Тома Дунда, Лазар Дунда и Димитрије Дунда.

Доњи ред с лева: Живојин Цветковић, Ђорђе Вуковић и Чедомир Јенић.

Крушевац, 4. април 1935.

“У Крушевцу је отворена и пуштена у рад нова фабрика плавог камена и хемијских производа (фабрика је почела са радом 8. новембра 1934. године – М. С.).

Фабрика, коју су подигли предузимљиви трговци браћа Дунда из Крушевца, већ је отпочела рад. Плави камен је одличног квалитета, садржи 99,5% чистоће, јер се израђује од потпуно чистих сировина

52



284

домаћег порекла. Капацитет фабрике је 300 вагона годишње, којом се количином могу задовољити потребе виноградарских крајева у предратној Србији, па и ван ове територије.

У фабрици су упослена три наша инжењера хемије и око стотину радника из места и ближе околине. Инвестиран капитал је домаћи. Фаб-рика је добила име Жупа према винородном и чувеном крају Жупи.”

53

“Жупа је била трећа фабрика у својој грани у Србији. Од 1936.

године Жупа је акционарско друштво са потпуно домаћим капиталом у коме учествују и београдске фирме Дингарац, Стојановић и Голочевац, и Тодор Л. Милишић. Акционари су: Лазар Д. Дунда, Тома Д. Дунда, Димитрије Н. Дунда (главни акционари), Живојин А. Цветковић, индустријалац, Ђорђе Вуковић, индустријалац, инж. Чедомир Јенић, индустријалац, сви из Крушевца, Риста Дингарац, трговац из Београда,

53

Политика, 6. април 1935, стр. 9.


285

Петар Стојановић, трговац из Београда, Драгослав Т. Милишић,54

трговац из Београда, Драгутин Стојановић, трговац из Скопља и Владан Голочевац, трговац и индустријалац из Београда.

Не само да је Жупа а. д. по капиталу чисто домаће предузеће већ и по томе што у њему нема ни једног запосленог странца.

Велика непогода која је јула 1937. погодила Крушевац и окoлину фабрици плавог камена Жупи нанела је милионску штету јер је вода продрла и онеспособила велики број машина, као и неколико вагона израђеног плавог камена.

Жупа производи плави камен, сумпорну киселину, глауберову со,

зелену галицу – горку со, алуминијум сулфат и друге хемијске производе. Капацитет Жупе 1938. године износио је преко 400 вагона сумпорне киселине, која има велики значај у одбрани земље у време рата, и преко 500 вагона плавог камена.

Жупа је страдала и фебруара 1939. године када је избио пожар и уништио резервоаре сумпорне и азотне киселине, док је фабрика плавог камена, глауберове соли и зелене галице спасена и остала незахваћена пожаром. Само брзом интервенцијом војске и Завода Обилићево пожар је локализован.”

55

54

Драгослав Т. Милишић (1885-1938), трговац индустријалац и резервни коњички

п.пуковник, син Тодора Л. Милишића (1866-1933), трговца из Београда, а пашеног

Димитрија Н. Дунде, био је сувласник, оснивач и члан хемијске индустрије Жупа Кру-

шевац, хемијске фабрике Брил а. д. Београд и фабрике уља Домаћи д. д. Нови Врбас. 55



286

Железничка станица

“Јуче је пуштен први воз на новој железничкој прузи Сталаћ-Крушевац. И као што је било јављено и као што је било очекивати, тај дан се иамо прославити на свечан начин. Железничка дирекција одредила је нарочити воз за позване госте из Београда, који су требали увеличати весеље и радост читавог једног краја. На жалост госте из Београда представљали су само г.г. Јаша Продановић, министар привреде као владин изасланик, Мика Поповић, директор државних железница као изасланик министра грађевина, Велисав Вуловић, председник београдске општине, Драгољуб Јоксимовић, народни посланик, неколико чиновника железничке дирекције и неколико представника београдске штампе.

У Сталаћу се био слегао силан свет из околних села, са нарочитим приређивачким одбором из Крушевца. Воз који се кренуо из Сталаћа био је сав окићен и стигао је у Крушевац за пола сата. Ту се била слегла цела варош с музиком на челу.

У дванаест и по сати био је банкет у хотелу Таково на коме је било, поред гостију из Београда, преко стотина угледних крушевачких грађана. Пало је неколико лепих и срдачних здравица.”

56

Петар Стојадиновић (1860-1948), из Јагодине, железнички је начелник у Крушевцу. Петар Стојадиновић

56



287

Свечано отварање пруге Крушевац – Врњци Крушевац, 21. март 1910.

“Јуче рано ујутру, још пре пет часова, почела се скупљати маса света око крушевачке железничке станице. Сваки је гледао да уграби место што ближе прузи уског колосека, како би на први шефов знак могао уграбити место у возу, који се јуче први пут пустио од Крушевца до Врњачке Бање.

Око шест часова стигао је воз из Сталаћа. Уз свирку музике 12 пука изађоше из воза председник владе г. Никола Пашић, министри г.г. Вуловић, Стојан Протић и Продановић, председник београдске општине г. Коста Главинић, директор железница г. М. Поповић, више железничко особље, неколико народних посланика и друге виђене личности.

У 6 и 40 часова свечан је воз понео собом све госте, како из Бео-града тако и из Крушевца, да их однесе на станицу Врњачке Бање, где их је нестрпљиво очекивала бањска и општинска управа, као своје госте.

Чим се воз, уз пуцњаву прангија и усклике народа удаљио од крушевачке станице за један километар, локомотива је наишла на једну капију, која је била затворена танким платном. Одатле почиње пруга овог предузећа и пролазећи кроз ту капију, локомотива је отворила саобраћај на прузи Крушевац – Врњачка Бања.”

57

Железничка ложионица

Државна установа која се налазила недалеко од старе Мериме. У овој ложионици упослено је око 150 радника са сигурним статусом.

За потребе лечења железничког особља и радника Ложионице 1922. године основана је железничка амбуланта у Крушевцу.

У Железничкој ложионици 1937. године радили су: Надзорници станице: Љубомир Марић, Милан Ђ. Николић. Пословође: Емилио Георгиу, Јосиф Фишер, Михајло Рјабчек. Машиновође: Милутин Радовановић, Јеремија Павловић, Јосип

Демеш, Сава Вулић, Јован Мештер, Бергл Бернат, Јосиф Хајнц, Владимир Опачић, Видосав Брашић, Стеван Сливка, Ђорђе Смирнов, Милан Радовановић, Јосип Липовж, Хубаји Људевит Аладар.

Возовођа: Новак Младеновић. Ложачи: Илија Милидраг, Аранђел Вучковић, Милентије

Власинић, Миодраг Стојановић, Радосав Николић, Божидар Милошевић, Обрад Лазаревић, Душан Јовановић, Витомир Милошевић, Милорад Обрадовић, Милан Карајовић, Миодраг Алексић, Милоје Ђорђевић, Петар Савић, Жика Лазаревић, Васа Костић.

Дезинфектор: Војислав Овцић. Прегледач кола: Љубомир Новаковић. Кочничари: Војислав Ђокић, Јосиф Николић. Кондуктери: Жика Томић, Живојин Илић. Чувар: Милош Ванић.

57

Политика, 23. мај 1910, стр. 2.


288

То је само део радника у ложионици а било их је на стотине (Имена особља су уписана на основу једног извештаја о добровољном прилогу и

наравно да је списак радника непотпун).

Особље Железничке ложионице 1937. године

Друмски саобраћај

Само неколико година након завршетка Првог светског рата на путевима у крушевачком крају појавили су се први аутобуси, који нису ни личили на ове данашње, а поседовали су их имућни појединци. Ови аутобуси су повезивали Крушевац са Александровцем, Брусом, Ражњом, Врњачком и Рибарском Бањом. Ти аутобуси су имали од 15 до 25 седишта и били су перјанице развоја јавног друмског саобраћаја.

Да би се нека линија отворила, од надлежних је морала да се купи концесија и на основу тог документа по реду вожње превозили путнике и ствари. Цена превоза је била висока, а конкуренција због малог броја линија велика, па се често дешавало да су власници аутобуса плаћали путницима кафу или друго пиће да се код њих возе.

Пионири у развоју јавног друмског саобраћаја у крушевачком крају били су Јоса Јанковић (?-1958), из Рибарске Бање, имао три аутобуса који су носили имена његове три кћери; Драгутин Петровић (1881-1945), из Крушевца, са Мијајлом Марковићем из Александровца основао ауто предузеће Шагун; и Папачек (није познато име и презиме), из Бруса (податке дао Драгомир Голубовић, из Крушевца).

Адолф Колб почетком јуна 1931, пустио је два аутобуса на линији Сталаћ-Крушевац-Врњачка Бања, који имају из Сталаћа два поласка дневно у 12 часова ноћу и у 1 и по по подне (Политика, 14. јун

1931, стр. 9). Петар Нецковић, из Краљева, добио је 1936. дозволу за аутобуски

саобраћај на линији Крушевац-Варварин-Рековац-Јагодина-Крагујевац и обратно (Крушевачки Гласник, 12. септембар 1936, стр. 2).


289

Парни млин Расина Године 1922. Крушевац је добио нов млин, својину Крушевачке

задруге, који почиње са радом 28. новембра 1922. године. Млин је био за своје време најмодерније опремљен и његов могући капацитет је износио пет вагона за 24 часа; 1934. године било је запослено укупно 35 лица од тога два Немца.

Дуванска станица

Монопол дувана основан је у Крушевцу 1885. године, а 1918. ради као стовариште за складирање дувана. Радила је сезонски. Од 1936. године створена је Дуванска станица – подиже се модеран магацин за смештај и обраду дувана. У станици је 30 сталних радника, а када је сезонска кампања има их око 200. “Управа Државних монопола подигла

је дувански магацин и администра-тивну зграду у Крушевцу, за које су утрошили 1.944,414 динара” (Полити-

ка, 20. март 1936, стр. 15). Бранко Ковачевић (1889-

1956), технички директор предузећа за обраду дувана.

Велимир М. Петровић (1886-1962), из Ражња, шеф Дуванске станице.

Бранко Ковачевић Велимир Петровић

Стовариште бензина и нафте “У 5 сати и 30 минута 27. јула 1934. године у Крушевцу је избио

велики пожар у магацину бензина и нафте, који је својина Стандард Оил Компаније. Како се магацин налази у самој вароши, то је међу становништвом настала огромна паника. У општем страху од експлозије, становници су напуштали домове и бежали што даље од овог опасног пожара. Власти су предузеле потребне мере и извршиле евакуацију становништва из горњих улица Љубићке, Краља Милана и Југ Богдана. Истовремено је цео простор блокирала полиција.

Магацин је израђен од армираног бетона и већим делом је под земљом. У моменту пожара, налазило се ту доста нафте, а нарочито бензина, који је ових дана дошао у већој количини. Сам магацин је подељен на два дела. У предњем делу, где се пожар прво појавио, налазила се бурад с нафтом. Друго одељење које је знатно веће – има 12 метара дужине и 4 метара ширине, – преграђено је бетонским зидом и јаким гвозденим вратима. У овом одељењу била је смештена велика количина бензина. У пожару је изгорео магационер Албрехт Авенер руски емигрант. Њему је био помоћник Иван Мартин такође руски емигрант.”

58

58



290

Текстилна индустрија Обилић Текстилну индустрију Обилић основали су 1937. године Зоја

Зојић, Тихомир Дреновац, Милан Т. Милишић, индустријалац из Београда (брат Драгослава, акционара Жупа а. д.), и Јерослав Сикора, из Чехословачке, који 1939. напушта фирму, капиталом који су уложили. Предузеће је 1937. имало парну локомобилу од 120 кс, даље има два службеника и 58 радника. У фабрици је 1940. године радило 42 радника.

Берза рада


“На општинском земљишту, где је до недавно била стара зграда Градског поглаварства, данас су на свечан начин освећени темељи згра-де подружнице Јавне берзе рада. Овом свечаном чину присуствовао је у име Краљевске владе г. Милан Симоновић, министар правде, затим бан Моравске бановине г. Јанићије Красојевић, г. др Мирко Крмпотић, председник Средишне управе Јавне берзе рада, која и подиже зграду овдашње подружнице, сви шефови овдашњих надлештава, представни-ци приватних корпорација и грађанство.

Свечаност је почела у 11 часова црквеним обредом. Пошто је прочитана повеља одржана су два кратка говора завршена клицањем Њ. В. Краљу Петру II.

Нов дом Јавне берзе рада коштаће око милион динара, а земљиште је овдашње поглаварство уступило бесплатно.

59

Зграда Берзе рада подигнута је у Крушевцу и отпочела свој рад. Ма да зграда није у потпуности снабдевена свим оним што је потребно, ипак су преноћишта за раднике и раднице припремљена као и купатила. За сада Берза рада у Крушевцу има 30 хигијенских кревета, 20 за раднике и 10 за раднице. За преноћиште радници и раднице плаћају само 3 динара.”

60

59

Политика, 11. новембар 1938, стр. 8. 60



291

Пошта, телеграф и телефон Још 1834. године у Књажевини Србији постојали су друмови

(четири друма) на којима се одвија поштанско путнички саобраћај који се обавља јахаћим и мензуланским коњима. Акт Попечитељства Внутрених дела од 25. маја 1840. године каже: Знања ради Попечи-тељство Внутрених дела званично извештава, да је овде у Београду Пошта устројена која сваке недеље два пут, средом и суботом у подне одавде у внутреност Сербије полази. она је смештена у Зданију на Кале Мејдану, у ком се Правитељствена Мензулана наоди, гди ће се од данас и сва писма примати, како званична, тако и приватна.

Овим актом почиње историја поште у Србији. Дана 21. априла 1841. године прорадила пошта у Крушевцу. Управници поште 1852-1855 Јован Миловановић 1856 Лазар Десимировић 1857 Стеван Лазаревић 1858 Младен Павловић 1859 Стеван Лазаревић (други пут) 1860 Сима Нешић 1861-1864 Младен Лазаревић 1866-1870 Атанасије Ђ. Данић 1871-1882 Таса Пешић Крушевљани су сакупили новац 1859. године и о свом трошку

купили кућу за телеграфску станицу, и подигли жицу до Алексинца и набавили потребан апарат, а после су све ово уступили влади с молбом да ствар ту одобри и станицу у Крушевцу одржава.

Телеграфска штација отворена је у Крушевцу 1862. у згради Илинкића. Од 1882. до 1893. руководилац телеграфске штације врши дужност и руководиоца поште у Крушевцу, а од 1893. успостављена је Поштанско-телеграфска станица. Руководиоци телеграфске штације су:

1863-1866 Јосиф Здравковић 1868-1880 Владимир Здравковић 1882-1883 Милош Илић 1884 Владимир Здравковић (други пут) 1885-1893 Арсеније Лазић Руководиоци Поштанско-телеграфске станице 1893-1895 Арсеније Лазић (други пут) 1896 Аранђел Петровић 1897-1899 Драгутин Јоцић 1900-1906 Владисав Нешовић 1907 Стеван Поповић 1908 Димитрије Илић ........-1917 Петар Величковић (1867-1917), из Пожаревца 1917- Спасоје М. Спасић 1929-1930 Милосав Петровић 1930-1941 Миодраг Стаменковић (1892-1951), из Крушевца


292


“Ноћас је у Крушевцу изгорела једна од најлепших зграда, која је била својина акционарског друштва Крушевачка задруга АД, а у којој је била смештена пошта са телеграфом и телефоном.

Пожар је избио синоћ око 19 часова на тавану зграде где се неприметно развијао, и у једном маху пробио се кроз кровну конструкцију. Поштански службеници су мирно обављали свој редовни посао и не сањајући да им гори кров над главом. Они су били запрепашћени кад је у пошту улетео инжењер г. Бошњак и обавестио их да гори пошта. У паничном страху истрчали су поштански чиновници напоље, да би се одмах затим вратили и пожртвовано дали на посао око гашења пожара.

Обавештена је одмах градска полиција, команда 47 пешадијског пука и пожарна чета завода Обилићево. Међутим све је било узалуд и зграда је изгорела.

Особље телефонских и телеграфских апарата успоставило је везу а телефонска централа је привремено смештена у мањој општинској згради, која је подигнута на пијаци и у којој је смештена општинска вага. Јутрос је обавештен и државни тужилац.

Узрок пожара још није познат. На спрату је била смештена женска радничка школа која се јуче иселила. Штета се цени на преко 300.000 динара, а зграда је била осигурана на 700.000 динара.”

61

Зграда у којој се налазила пошта до 1935. године

61



293

Освећење темеља за нову пошту у Крушевцу Крушевац, 17. јул 1938.

“Данас су освећени темељи за нову зграду поште, телеграфа и телефона у Крушевцу. У 11 часова г. Радич Јосић, срески архијерејски заменик са три свештеника и овдашњом занатлијском певачком дружином Обилић, обавио је црквени обред. Освећењу је присуствовао г. Милан Симоновић, министар правде, г. Богољуб Кнежевић, народни посланик, представници свих овдашњих приватних и државних установа и леп број грађана.

По свршеном црквеном обреду бираним речима присутне је поз-дравио управник овдашње поште инспектор г. Миодраг Стаменковић, који је и повељу прочитао. У својој речи г. Стаменковић је изнео да је било крајње време да Крушевац добије хигијенску и репрезентативну поштанску зграду.

Нова поштанска зграда стајаће милион динара. Пошто је на градилишту завршена свечаност, приређен је ручак у част министра г. Симоновића у хотелу Бошњанац.”

62

Отпочео рад у новој поштанској згради (Политика, 9. мај 1939, стр. 11).

Пијаца Животне намирнице продаване су око Споменика косовским

јунацима. Године 1928. подигнута је уређена пијаца иза Начелства, данашња Стара зелена пијаца.

С лева куће: др Чеде Стојановића, Милутина Вељковића, Станоја Савића.

62



294

Огледна станица за производњу и оплемењавање биља Пољопривредна подружина основана је фебруара 1883. године

као огранак Српског пољопривредног друштва, на иницијативу Веље Виторовића и Драгослава Кедровића. Из ове Подружине израсла је установа Огледна станица за производњу и оплемењавање биља.

СПОМЕНИЦА

Поводом пољопривредне изложбе 1891. године у Крушевцу штампана је књига СПОМЕНИЦА, са извештајем о изложби, постигну-тим резултатима и стању благајне изложбене, и списковима: добротво-ра, часника и свију награђених излагача на крушевачкој изложби, од Велимира Виторовића известиоца Изложбеног одбора и председника крушевачке пољопривредне подружине. Издавач је Изложбени одбор а штампа књижара Малаћевића и Будимовића у Крушевцу.

“У пролеће прошле године, иницијативом бана г. Милана Николића, подигнута је у Крушевцу огледна станица за производњу и оплемењавање биља. Станица је настала спајањем пољопривредне станице у Крушевцу и Агро ботаничког отсека у Добричеву.

Огледна станица постигла је за ово кратко време лепе успехе. Њен је задатак да проучава морфолошке и физиолошке особине културних биљака, да врши њихову селекцију с обзиром на климатске прилике и с обзиром на захтеве домаћег и страног тржишта. Станица је вршила селекцију домаће озиме пшенице, затим пролећњег јечма, кукуруза, соје и биља за сточну храну. Интереснатни су експерименти који су вршени с пшеницом. Укрштање се врши током неколико година. У првој генерацији било је 749 врста. У другој генерацији остало је само 409 индивидуалних врста, у трећој 257, а ове године у четвртој генерацији било је свега 96 врста. Експерименти са пшеницом претстављају наставак рада, који је започет још у Агро ботаничком отсеку у Добричеву. Са овим нису завршени експерименти око добијања жељених врста пшенице. Експерименти ће се наставити још неколико година док се не добије потпуно сталан тип који одговара Моравској бановини. Тада ће се добивена пшеница разделити земљорадницима и то ће бити утврђени тип, који ће бити способан да се избаци и на страно тржиште.

Слични су експерименти вршени и са тако званим пићним биљкама. Ове године било је у свему засејано 3.457 парцела по десет квадратних метара. Свака таква парцела била је један индивидуалитет о коме се водило много рачуна. Станица располаже са најмодернијим инструментима за испитивање.

Засебно одељење претставља сточарство. Поред рада на оплеме-њивању и производњи биља, станица се бави чувањем и размножавањем коња и говеда. Од говеди гаји се монтафонска и сименталска пасмина, а од коња пунокрвни арапи, липицанци и пониуси”.

63

63



295

Зграда станице за производњу и оплемењавање биља

“Недостаци крушевачке станице леже првенствено у малом

комплексу земљишта. Она има свега 55 хектара оранице и седам хектара ливада за све опите, па је због тога делокруг рада проширен на Добричево, пет пољопривредних школа Моравске бановине и 11 расадника. Осим тога, и поред релативно добре лабораторије, станица нема два најважнија апарата за испитивање квалитета брашна и пшенице. Њих за сада има само државна лабораторија у Топчидеру, којој се из целе земље шаљу житарице на испитивање. У ишчекивању резултата анализе највише се трпи. Зато г. Драгутин Шарф, управник станице, мисли да би још неке станице требало снабдети овим апаратима. Ова у Крушевцу сада је добила један аутоматски електрични минијатурни млин, који стаје 50.000 динара и помоћу кога ће се у многоме убрзати рад. Као помоћно особље г. Шарф има сада три асистента и економа”.

64

Приплодни бик крушевачке огледне станице 1936. године

64



296

Изложба стоке у Крушевцу Крушевац, 20. септембар 1938.

“Данас је у дворишту овдашње пољопривредне станице отворена сточна изложба на којој су изложени сви примерци домаће стоке сем коња. Главни излагачи били су сељаци, а са својим примерцима расне стоке учествовала је ван награде и огледна станица.

Изложбу је отворио у име бана Моравске бановине г. Драгутин Шарф, управник огледне станице. Отварању изложбе присуствовао је леп број грађана и сељака, претставник Српског пољопривредног друштва из Београда г. Панковић, изасланик Министра пољопривреде и вода инспектор г. Грујић, а од званичних лица присуствовали су сви шефови овдашњих државних надлештава, као и управник завода Обилићево, бригадни генерал г. Антонијевић. О развитку сточарства кроз задруге прочитао је реферат овдашњи срески пољопривредни референт г. Петровић, а економ станице г. Милан Петровић поздравио је излагаче и прочитао имена приложника у новцу и материјалу пољоприв-редном на име награда. Говорили су још г. Жујић, пољопривредни референт из Ражња, и г. Панковић, па је образована комисија за откуп грла за Банску управу и за избор најбоље однеговане стоке.

На данашњој изложби константовано је да је квантитативно изложба успела, али да је по квалитету изложена стока прилично заостала. Узрок томе изгледа да је у првом реду несхватање сељака и неједнака пропаганда, а уколико постоји расна стока, константовано је да је она услед недовољне исхране заостала у напредовању и испољавању свих ових расних одлика. Од 428 изложених грла стоке комисија је наградила 80 излагача са укупном сумом у новцу од 12.000 динара и у материјалу од 3.000 динара”.

65

Сава Цветановић (лево у шубари), чији је бик однео прву награду

65



297

7. ПРВА ПОЛИТИЧКА СТРАНКА Прва политичка странка у Крушевцу основана је 1882. године

што се види из извешћа Главном одбору странке о шестомесечном раду месног одбора странке у Крушевцу. Ту се под тачком један каже да је на предлог неколицине грађана први скуп странке одржан 2. јануара 1882. године када је изабран привремени одбор и уписано 60 чланова. На другом збору који је од привременог одбора сазван, изабран је месни одбор, у који су ушли Анта Илић, трговац, Драгутин Илинкић, трговац, Таса Б. Цветковић, трговац, Јеврем Ст. Приштевац, дуванџија, Серафим Т. Неготинац, трговац и председник суда општине крушевачке, Дамјан Крапчевић, трговац, Ђока Анђелковић, суплент, Јанићије Поповић, професор, и Таса Станковић, трговац.

Од ових чланова месног одбора за председника је изабран Драгутин Илинкић, за деловођу Јанићије Поповић, и за благајника Таса Б. Цветковић.

Због дугог одсуства и слабог здравља Драгутин Илинкић је одступио са положаја председника, а новоизабрани председник је Дамјан Крапчевић, а да овог у одсуству заступа Јеврем Ст. Приштевац.

За прво полугође 1882. године примљено је 138 чланова. Од тога је 115 платило чланарину од три динара, 108 из Крушевца и седам из околине, а њих 23 није палтило.

Овај шестомесечни извештај рада месног одбора послао је 16. јула 1882. године Јеврем Ст. Приштевац који се потписао и уместо деловође и уместо председника.

Чланови Народне радикалне странке уписани код крушевачког

месног одбора који су платили чланарину: Милосав Благојевић, трговац, Велимир Виторовић, цртач,

Драгутин Илинкић, трговац, Дамјан Крапчевић, трговац, Таса Цветковић, трговац, Мијаило Мар. Протић, трговац, Таса Цветковић, трговац, Серафим Т. Неготинац, трговац, Јанићије Протић, професор, Јеврем Приштевац, трговац, Стеван Милетић, подкивач, Милан Аћимовић, обућар, Јован Петровић, кафеџија, Сава Браљинац, инжењер, Коста Ђ. Поповић, обућар, Ђорђе Марковић, обућар, Риста Стојановић, обућар, Јован Каштаварац, дуванџија, Љуба С. Ћирић, општ. званичник, Васа Миловановић, кафеџија, Љубомир Благојевић, обућар, Стојан Цветков, трговац, Глигорије Ђорђевић, трговац, Стеван Павковић, трговац, Таса Ђорђевић, трговац, Милован Урошевић, трговац, Дина Зоић, трговац, Ћира Анђелковић, земљорадник из Себечевца, Петроније Весић, општински писар, Никола Ђорђевић, обућар, Лазар Лазић, механџија, Недељко Дугалић, кафеџија, Милан Мајурац, терзија, Коста Илић, бравар, Милен Јеремић, терзија, Милосав Јеремић, трговац, Браћа Трипковићи, трговци, Коста Миљковић, абаџија, Антоније Ивковић, телеграфиста, Василије Савић, подкивач, Радован Савић, пинтер, Милош Протић, трговац, Милош Вуичић, кројач, Младен Јовановић,


298

кројач, Таса Протић, трговац, Илија Милић, трговац, Радован Петровић, трговац, Коста Јанковић, трговац, Богдан Савић, пинтер, Ђорђе Тасић, шећерџија, Нићифор Топличанин, трговац, Светозар Мијаиловић, трговац, Јевта Миловановић, свећар, Милош Павковић, барутџија, Маринко Васић, бојаџија, Браћа Милошевић, дуванџије, Станко Марковић, дуванџија, Алекса Мајсторовић, опанчар, Сава Поповић, трговац, Милош Марјановић, абаџија, Глигорије Максимовић, трговац, Нестор Вукадиновић, бакалин, Милош Моравац, бакалин, Ранђел Мијаиловић, трговац, Браћа Стаменковић, трговци, Франц Винтер, столар, Ђока Анђелковић, професор, Хариз Димитријевић, механџија, Тома Тодоровић, учитељ, Коста Пауновић, професор, Тодор Јаношевић, свештеник из Бруса, Антоније Поповић, свештеник из Бруса, Михаило Милошевић, учитељ из Бруса, Василије Голубовић, учитељ из Бруса, Стеван Дреновац, механџија из Гаглова, Тома Поповић, бакалин, Гаја Јовановић, кочијаш, Милисав Павловић (Белотрепић – М.С.), трговац, Станоје Павловић (Белотрепић – М.С.), трговац, Андреја Вучковић, трговац, Милан Миљковић, кафеџија из Кожетина, Јован Д. Поповић, учитељ из Плеша, Милан Матић, учитељ из Плеша, Милосав Петровић, трговац, Милан Јанковић, кафеџија, Станислав Ковачевић, кафеџија, Антоније Ђековић, трговац, Љубомир Николић, трговац, Михаило Жикић, трговац, Јован Р. Петровић, подкивач, Арса М. Дреновац, трговац, Драгутин Миловановић, трговац, Илија Стаић, касапин, Стеван Нешић, бојаџија, Драгутин Цветковић, бакалин, Антоније Илић, трговац, Петар Раденковић, трговац, Љубомир Кошутић, писар општински, Коста Миловановић, кмет, Таса Стефано-вић, трговац, Никола Јовановић, бакалин, Ћира Миловановић, бојаџија, Милан Милошевић, бојаџија, Петар Атанасковић, бојаџија, Петар Марковић, трговац, Алекса Петровић, трговац, Милорад Милетић, трговац, Андреја Мијушковић, механџија, Милорад Кордић, трговац, Милан Миљковић, трговац, Смиљко Радосављевић, трговац, Младен Станисављевић, дуванџија, Живко Дреновац, трговац, Рудолф, бан. пом. Апот. Крушевац, Танасије Павловић, бан. пом. Апот. Крушевац.

Списак лица који су уписани за чланове Народне радикалне странке који нису до 15. јула 1882. године платили чланарину:

Коста Катић, трговац, Огњан Гавриловић, трговац, Милан П. Марић, трговац, Милан М. Стојадиновић, трговац, Станоје Станисављевић, столар, Миладин Јанковић, бојаџија, Коста Јанићијевић, гребенар, Настас Томић, сликар, Светозар Стојановић, бакалин, Стеван Лазаревић, берберин, Војислав Лапчевић, трговац, Видан Голубовић, подкивач, Павле Симић, сарач, Коста Петровић, баштован, Станко Павловић, ракијар, Станоје Стојковић, свећар, Васа Михајловић, подкивач, Милун Радосављевић, столар, Миладин Марковић, трговац, Младен Савковић, трговац, Коста Ђорђевић, свећар, Војин Вукадиновић, кафеџија, Александар Миловановић, трговац.

(Др Леонтије Павловић, Радикална странка у Србији пре тимочке буне према

архивској грађи из збирке музеја у Смедереву, Смедерево, 1984, стр. 90-95).


299

8. НОВЧАНИ ЗАВОДИ

Крушевачка задруга АД “На темељу основних правила, одобрена г. министром народне

привреде од 19. децембра 1886. године Пбр. 2237, основано је у Крушевцу безимено удеоничарско друштво, под именом: Крушевачка задруга за помагање и штедњу, чија је фирма код суда округа крушевачког 31. јануара 1887. године Бр. 1122 протоколисана. Управа поменуте задруге ово је објавила 9. фебруара 1887. године у Службеном гласнику”.

66

Крушевачку задругу основао је Јеврем Ст. Приштевац са неколико својих пријатеља. Пред Први светски рат председник Управног одбора Крушевачке задруге је Милутин Ј. Павловић, после рата Милован К. Гвозденовић.

66

Српске Новине, 18. фебруар 1887, стр. 4.


300

Крушевачка банка Основана је 18. јануара 1896. године као Крушевачка занатлијско

раденичка задруга за узајамно помагање и штедњу. Ова задруга je 8. августа 1904. године променила име, што је 17. јануара 1905. године потврдио министар народне привреде и од тада је Крушевачка банка која је пружала потстицај снажном залету крушевачке привреде.

“Крушевачка банка имала је од 1911. године и своју филијалу у Београду која је де факто престала да постоји 1. јануара 1925. године. Директор филијале у Београду г. Радомир Копша који је због проневере велике суме новца изведен 1935. године пред суд у Крушевцу тврдио је да је фалсификованом већином на збору акционара угашена филијала у Београду”.

67

Председници управног одбора Крушевачке банке до Првог светског рата су Живко П. Белотрепић, Војин Ваљаревић, Драгутин Рашић и Светислав Хајдуковић.

67

Српске Новине, 11. септембар 1935, стр. 6.


301

Окружна кредитна банка Позив на упис акција

Окружне кредитне банке у Крушевцу “Господин Министар Народне Привреде одобрио је правила

Окружне кредитне банке у Крушевцу, решењем својим од 31. јула тек. год. ТБр. 9387.

Циљ је Банке: да прима на приплод уштеде почев од једног динара и тако ствара код народа свест о штедњи, те да уложеним и уштеђеним новцем олакша промет и помаже трговину, привреду, занате и опште радиности како код трговачког и занатлијског тако и код земљорадничког реда, давањем новца под што повољнијим условима и набавком на згодан јевтин начин индустријских и земљоделских алата.

Трајање Банке утврђено је на 50 година. Основни капитал Банке је 300.000 динара подељен у 3.000 комада

акција од по 100 динара, које се имају уплатити у два кола од по 1.500 комада. Приликом уписа акција полаже се 10% од уписане вредности и по један динар од сваке акције на име уписнине и оснивачких трошкова. Остатак до уплате целе вредности уплаћује се недељно по један динар од сваке акције.

На основу чл. 11. Зак. о акц. друштвима овим се позива грађанство на упис 1.500 комада акција I. кола.

Упис ће се вршити код г.г. Рад. М. Дуњића, адв., Морица Тајтацака, Милана Миј. Милосављевића и Чедомира Браљинца, трг. из Крушевца. Упис траје до 30. тек. месеца закључно.

2. август 1912. год. Крушевац. Оснивачи”.68

“Разрешница оснивачима и избор чланова за управни и надзорни

одбор Окружне кредитне банке заказан је на скупштини 23. септембра 1912. године у сали хотела Таково.

Но како је 17. септембра исте године објављена мобилизација тај се збор није могао одржати, па оснивачи позивају акционаре поменуте Банке на Претходни збор који ће се одржати у Крушевцу 12. јануара 1914. године у 10 часова пре подне у сали хотела Таково. Улазнице издате за збор 23. септембра прошле године вреде као улазнице за овај збор. Овако су оснивачи Окружне кредитне банке позвали 6. децембра 1913. године акционаре.

Тако је основано акционарско друштво под именом Окружна Кредитна Банка која отпочиње свој рад од 18. јануара 1914. године. Председник управног одбора је Радослав М. Дуњић, потпредседник Мориц А. Тајтацак, чланови Милан М. Милисављевић, Љубиша Радовановић, Радован К. Минић, Милија Урошевић, Тодор Матејевић, Чеда А. Браљинац, Стеван Матић, Андреја Петровић, Јован Цветковић, Милутин Маринковић”.

69

68

Српске Новине, 17. август 1912, стр. 4. 69

Српске Новине, 25. март 1914, стр. 8.


302

“После рата банка је обновила рад, да би 1921. године купила шуму на Јастрепцу, саградила стругару и отпочела сечу. Пошто је запала у тешку ситуацију банка је продала стругару трговцу из Ниша Вулу Величковићу. Окружна кредитна банка отишла је у стечај 1924. године”.

70

Власништво Дигиталне Народне библиотеке Србије

Крушевачка Лебарско Пекарска Задруга “Крушевачки првостепени суд на основу чл. 10, зак. о земљ. и

занат. задругама овим објављује, да је 28. априла 1914. године уведена у задружни регистар Крушевачка Лебарско Пекарска Задруга са седиштем у Крушевцу, чија су правила задругари потписали 25. априла.

Предмет је предузећа: да по јефтинијој цени набавља брашно, дрва, соли итд. За мешење хлеба и остале потребе задругарима: да своје чланове кредитира по одредбама правила, и да удруженом снагом дејствује и ради, да хлеба, буде што бољи и јефтинији и без штете по своје чалнове. Задруга се оснива на десет година.

Чланови управног одбора задруге су: Коста Лазаревић, Младен Тодоровић, Младен Станковић, Јован Стевановић и Петар Павловић”.

71

Набављачка задруга државних службеника

Основана 1928. године (ИАК, СЗК, 2 – 18941).

70




303

Чиновничка кредитна задруга Половином јуна 1932. године основана је у Крушевцу

Чиновничка кредитна задруга у чију су управу ушли чиновници разних надлештава на челу са председником г. Ираклијем Бодием, инжењером из Београда, старешином среског суда.

Управа Чиновничке кредитне задруге 1940. године

Пензиони фонд

“У великој сали новоподигнутог занатског дома синоћ су 102 службеника крушевачког градског поглаварства одржали конституира-јућу скупштину под председништвом г. Крсте Новаковића, градона-челника у циљу дефинитивног установљења пензионог фонда овдашњих општинских службеника.

По изгласавању правила изабрана је управа од седам чланова на челу са г. Јерусалимом Илићем, чиновником правником. За председника надзорног одбора изабран је г. Милан Стојиловић, грађевински инжењер, за благајника и књиговођу изабран је г. Драгић Вулетић, општински деловођа. На крају је скупштина општину крушевачку преко г. Новаковића огласила великим својим добротвором”.

72

“Правила Потпорног и Пензионог фонда службеника градског поглаварства у Крушевцу, која су донесена на оснивачкој скупштини концем прошлог месеца, у целости је одобрила Краљевска банска управа Моравске бановине. Према овим правилима фонд ће почети да функционише првог априла. За сада је ово једино градско поглаварство у нашој земљи, које је овим путем збринуло своје службенике. Као што је познато прописи из Закона о градским општинама који се односе на пензионе фондове још нису ступили на снагу”.

73

72




304

Крушевачка занатска кредитна задруга

Први ред: Љубомир Шибалић, столар, Станко Катић, кројач, Милан Поповић, столар,

Влада Цекић, обућар, Никола Цветковић, трговац, Мика Лазаревић, ковач.

Други Ред: С. Миловановић, кројач, Никола Обрадовић, сатлер, потпредседник

Управног одбора, Тихомир Голднер, предузимач, председник Управног одбора,

Владимир Сандић, пекар, председник Надзорног одбора, Коста Кнежевић, кројач.

Трећи ред: Добросав Живковић, пекар, Љуб. ?, Радомир Накић, Свет. Ивковић, ковач,

Мих. Милојевић, опанчар.

Прва раденичко-намештеничка набављачко-потрошака задруга

Основана је 25. априла 1940. године (ИАК, СЗК, 2 – 24990). -


305

9. ЗДРАВСТВО Нова болница на садашњој локацији у Крушевцу започела је да

се гради пред Први светски рат. Извођење радова поверено је г. Мирку В. Ковачевићу предузимачу из Крушевца. Због избијања рата градња је обустављена и ако су поједини објекти били скоро приведени крају. По завршетку рата настављена је градња, али је она ишла доста споро. Напокон, видимо да је нова болница била завршена 1922. године.

Нова болница у Крушевцу почела је да ради 1. априла 1922. године. У саставу болнице су: једна главна болесничка зграда, економат, канцеларије и заразно одељење. У болничкој згради има 8 соба у којима су смештени унутрашње, хируршко и венерично одељење. Болница има 50 кревета. Од особља има управника болнице г. др Стевана Вишека, хирурга г. др Чедомира Стојановића, један секундарни лекар, затим економ, писар, надзорник рубља, хонорарни свештеник, четири болничара, једна праља, једна куварица и два спољна момка.

У болници 1930. године ради пет лекара: управник г. др Душан Лазаревић, хирург г. др Чедомир Стојановић, г. др Божидар Коловић, интерниста, гђа. др Љубица Арсовић, секунд. лекар и г. др Тихомир Протић, дерматовенеролог (Др Милутин Тасић, Развој хируршке службе у

Крушевцу, 2009, стр. 46, и 51.). Мора да се нагласи да је Крушевац као варош и његови први

људи најзаслужнији за развој бање у Врњцима. Заслугом ових вредних и хуманих људи подигнуто је лечилиште током 19. века, а Врњачка Бања добила свој коначан изглед између два светска рата. Као што се у биографијама Крушевљана види њихова заслуга на подизању ове бање није мала а ради се о петорици људи за које може комотно да се каже да спадају у великане, а то су Павле Мутавџић, Јеврем Приштевац, Коста Петровић Ракичић, Аксентије П. Кожетинац и Стојан Протић, који су имали пресудан утицај и ствараоци су бање у правом смислу.

Врњачку Бању држава је одузела од Јеврема Приштевца 1882. године, и исте године дала је у закуп Кости Р. Петровићу који је 1885. саградио Народну гостионицу, прву такве врсте од чврстог материјала. Народна гостионица је одузета Кости 1889. године, и дата Аксентију П. Кожетинцу такође у закуп. Године 1890, у Врњце је стигао инжењер Франц Винтер, а 1891, стручна комисија, чији је он члан, даје оквирни предлог развоја Бање, док је 1896. нова државна комисија донела коначни регулациони план. Коначно Стојан Протић 1905. године доноси решење којим су порушене чатрље, што су ови претходници градили, али све је то било у интересу угледа бање и народног здравља.

Исто тако људи из Крушевца су уредили и Рибарску Бању. Из прва су закупци узимали и бринули се о гостима Рибарске Бање да би 1901. године први пут била дата привремена концесија Врачарској Штедионици што се показало као добар потез. Три године касније на иницијативу Стојана Протића из Крушевца, тада министра унутрашњих дела, Врачарска Штедионица је добила концесију на 40 година да управља Рибарском Бањом.


306

10. ВОЈСКА Крушевац је седиште Моравског корпуса и Крушевачке бригаде. Командант Моравског корпуса је Милојко Лешјанин, постављен

указом књаза Милана од 14. децембра 1876. године. Током 1877. године Моравски корпус је сложен од две дивизије:

Ибарска (чачанска и крушевачка бригада) и Моравска (јагодинска, ћупријска и алексиначка бригада).

Командант крушевачке бригаде је Љубомир Остојић, мајор. Командант чачанске бригаде је Стеван Бинички, пуковник. Обе бригаде имале су по пет батаљона.

Штаб Моравске дивизије 1879. године: седе: Наум Јовановић, арт., Ђура Хорватовић,

пуковник, Петар Радовић, поручник; стоје: Сима Симић, арт., Арса Протић, инж., др

Мика Марковић, сан., Љубиша Перишић, арт. мајор, Стеван Луковић, инж. мајор,

Стеван Бинички, инж. мајор.

Краљ Милан је 4. фебруара 1889. на предлог војног министра

потписао указ којим се образује нова формација целокупне војске. Србија се у војном погледу дели на: 5 дивизијских области, 15 пуковских округа, и 60 батаљонских срезова. Моравска дивизијска област – Ниш I врањски пуковски округ – Врање II нишки пуковски округ – Прокупље III крушевачки пуковски округ – Крушевац Командант Моравске дивизије Јован Парапорчетовић, пуковник. III крушевачки пуковски округ је уствари пешадијски пук и носи

назив III пешадијски пук Цара Лазара и у свом саставу има четири батаљонска среза тј. батаљона. Батаљони су смештени у местима: 1. Крушевац, 2. Витково, 3. Краљево и 4. Бања Јошаничка.


307

Од 1889. до 1899. године у Моравској дивизијској области налази се III пешадијски пук Цара Лазара да би 19. фебруара 1899. године указом Краља Александра Првог постао XII пешадијски пук Цара Лазара и ушао у састав Шумадијске дивизијске области.

На предлог Нашега војног министра, а на основу члана 7-ог Закона о устројству војске и члана 10-ог уредбе о формацији целокупне војске наређујемо, да се у формацији целокупне војске од 31. јануара 1889. године ФЂБр. 607 учине ове измене:

1 Да XV (пиротски) пуковски округ постане III; према томе и XV пук сталнога кадра и редовне војске постане III пук сталнога кадра и редовне војске;

2 Да III (крушевачки) пуковски округ постане XII; према томе и III пук Цара Лазара сталнога кадра и редовне војске постане XII пук Цара Лазара сталнога кадра и редовне војске; и

3 Да XII (ћупријски) пуковски округ постане XV; према томе и XII пук сталнога кадра и редовне војске постане XV пук сталнога кадра и редовне војске.

Поједини пукови су 22. фебруара 1899. године указом Краља Александра Првог добили своја имена.

XII пук пешадијски 1 позива народне војске, од сада носи назив XII пук пешадијски 1 позива народне војске Царице Милице;

На предлог Нашег војног министра, а на основу Указа од 20. фебруара тек. године Пов. ФЂбр. 131., наређујемо, да се подарени називи досадашњим пешадијским пуковима 1 позива народне војске указом од 22. фебруара 1899. године ФАбр. 1484. пренесу на кадровске пешадијске пукове и то: са I-вог на XVI-ти, са IV-ог на XIX-ти, са VI-ог на XXI-ви, са VIII-ог на XXIII-ћи, са IX-ог на XXIV-ти, са X-ог на XXV-ти, са XII-ог на XXVII-ми, са XIV-ог на XXIX-ти и са XV-ог на XXX-ти пешадијски пук.

Од тада у Крушевцу постоји поред XII пешадијског пука Цара Лазара и XXVII пешадијски пук Царице Милице – Крушевац

Марта месеца 1901. године дошло је до неких измена у војсци. Према Највишем Указу од 20. фебруара тек. године Пов. ФЂбр.

131., садашње пуковске окружне команде отпочеће од 1. априла ове године носити бригадне називе па је од тада постојала Крушевачка (XII) бригадна окружна команда;

Ове бригадне окружне команде у својој надлежности и делокругу рада остаће и даље оно што су биле досадашње пуковске окружне команде.

Сменом династије дошло је и до промене имена неким пуковима па су тако 27. августа 1903. године указом Краља Петра Првог неки пукови добили нова имена.

Указом Краља Петра Првог 1903. године одређене су славе командама, војним заводима и установама. Слава XII пешадијском пуку Цара Лазара: 15. јун – Видовдан, као успомену на јуначку битку на Косову.


308

Српска војска је после проглашења Краљевине Србије добила нове заставе црвене боје са двоглавим белим орлом, на Цвети 1887. године. Те заставе су 26. јуна 1911. године отишле у историју када су на Бањичком Брду уз једну огромну свечаност замењене новим тробојним заставама. Ове заставе одлазе у Војни музеј само временом похабане, јер нису никада понете у бој ни опрљене пушчаним прахом.

Заставе добијене 1911. године ношене су у бојевима од 1912. до 1918. године када је српско оружје овенчано највећом славом а замење-не су новим септембра 1930. године на изузетној свечаности на Бањици.

Команданти који су из руку Краља Петра 1911. године примили заставе.

Први ред, седе с лева на десно: потпуковник Ђурађ Јосифовић, командант Краљеве Гарде;

потпуковник Милован Недић, командант 14 пука; потпуковник Коста Кнежевић, командант 8 пука “Књаза

Александра”; потпуковник Миладин Масаловић, командант 5 пука “Краља Милана”; потпуковник Јован

Викторовић, командант 12 пука “Цара Лазара”; потпуковник Лазар Белодедић, командант 15 пука “Стевана

Синђелића”; потпуковник Душан Стефановић, командант 1 пука “Кнеза Милоша Великог”; потпуковник

Петар Прендић, командант 4 коњичког пука.

Стоје у другом реду с лева на десно: мајор Илија Радивојевић, командант жандармерије;

потпуковник Богољуб Младеновић, командант 11 пука “Карађорђевог”; потпуковник Миливоје Зечевић,

командант 6 пука “Престолонаследника Алексасндра”; потпуковник Душан Димитријевић заступник

команданта 10 пука “Таковског”; потпуковник Живојин Бабић, командант 3 коњичког пука; пуковник Панта

Грујић, командант 9 пука; потпуковник Душан Поповић, командант 16 пука; потпуковник Иван Павловић,

командант 3 пука; потпуковник Душан Нешић, командант 19 пука; потпуковник Живко Павловић,

командант 18 пука “Краљевића Ђорђа”; потпуковник Стеван Миловановић, командант 2 пука “Књаза

Михаила”; Потпуковник Драгутин Димитријевић, командант 4 пука “Ставана Немање”.

Трећи ред с лева на десно стоје: потпуковник Александар Глишић, заступник команданта 7 пука

“Краља Петра”; капетан Драгутин Јеротић, заступник команданта 2 коњичког пука “Цара Душана”; мајор

Бранислав Лонткијевић, вршилац дужности команданта 1 коњичког пука “Обилића”; мајор Милан

Миљковић, заступник команданта 17 пука и потпуковник Гаврило Јевтић, командант 13 пука “Хајдука

Вељка” (Фотографију објавила Политика 3. септембра 1930, на 2 страници).

XII пешадијски пук Цара Лазара од 22. септембра 1916. године прелази из Шумадијске дивизије у Дринску дивизију па самим тим више није у саставу Друге армије ђенерала Степе Степановића већ је у Првој армији под командом ђенерала Петра Бојовића.


309

Команданти XII пешадијског пука Цара Лазара 1889- Јован Драгашевић (1836-1915), пуковник ........-1898 Алекса Димитријевић, потпуковник 1898-1899 Петар Бојовић, потпуковник 1899 Ђока Богдановић, пуковник 1899-...... Михаило Наумовић (?-1903), мајор ........-1901 Петар Мишић, мајор, в.д. 1901- Љубомир Милић, потпуковник ........-1903 Јован Викторовић (1866-1949), мајор

Божа П. Терзић Коста Ђ. Наумовић 1903- Божидар Терзић (1867-1939), мајор ........-1906 Душан Стефановић (1870-1951), мајор 1906-........ Драгутин Милутиновић (1865-1941), потпуковник ……-1911 Јован Викторовић, потпуковник (2 пут) 1911 Драгутин Милутиновић, пуковник (2 пут) 1911-1912 Коста Ђ. Наумовић (1862-1912), потпуковник 1913 Миливоје Стојановић (?-1914), пуковник 1914-1915 Добросав Павловић, пуковник 1915-........ Милован Ивановић, пуковник 1918 Јова Наумовић, пуковник 1918-........ Ћиро Даскаловић, пуковник 1931-1932 Димитрије Т. Предић, коњички пуковник


310

1932-1933 Матија Л. Прица, пешадијски пуковник 1933-1936 Милан Ј. Машић, пешадијски пуковник 1936-1938 Богдан Д. Маглић (1889-1947) артиљер. пуковник 1938- Драг. Стојановић, пуковник 1940-1941 Илија Исаиловић, пуковник Пошто је XII п.пук Цара Лазара био у Првој армији, после рата

стациониран је у Великом Бечкереку. Од 6. августа 1919. године два батаљона XII пешадијског пука Цара Лазара одређена су да иду за Скопље. Тада су 1. и 3. батаљон отишли на границу према Албанији, 1. батаљон са седиштем у Гостивару а 3. батаљон са седиштем у Тетову.

Крушевац је добио 47. пешадијски пук. Српска војска је ушла у Крушевац 19. октобра 1918. године и тај дан је узет за славу 47. пешадијског пука чији је гарнизон у Крушевцу. Комaдант пука је Драгутин Гавриловић, пуковник. Први пут гарнизон је прославио своју славу 1925. године.

Драгутин Гавриловић Драгиша Пандуровић Стеван К. Кујунџић

Команданти 47. пешадијског пука 1921-1930 Драгутин Гавриловић (1882-1945), пуковник 1930-1933 Драгиша Пандуровић (1885-1951), пуковник 1933-1934 Јован Прибић, пуковник 1934-1935 Стеван Кујунџић, пуковник 1935-1936 Отмар Лангерхолц, потпуковник

Војни оркестар 47. пешадијског пука 1931. године.


311

Споменик жртвама аустроугарског терора “За време аустроугарске окупације у Крушевцу су непријатељске

власти извршиле стрељање многих овдашњих грађана. Било их је доста и из околине Крушевца. Све лешеве непријатељске власти закопавале су на једном месту у кругу касарне 47. пешадијског пука.

Још раније била је покренута акција за подизање споменика свим повешаним и стрељаним Крушевљанима за време окупације. Та акција није до сада успела.

Ових дана одржан је састанак представника свих овдашњих хуманих, националних, просветних, витешких и женских друштава.

После говора г. Ћирковића, председника удружења резервних официра, одлучено је да се изабере одбор за подизање споменика.

Споменик ће се подићи у виду костурнице, у кругу касарне, на гробовима обешених и стрељаних”.

74

Официри 12. п. пука 1938. године дају заклетву

“Поводом тога дошло је до другог састанка на коме је изабран

одбор за спомен костурницу. У овај одбор ушли су: за почасног председника г. Љуба Матић, директор гимназије у пензији, за председника г. Милош Ћирковић, управник Завода за импрегнацију прагова, за потпредседника г. Михаило Ковачевић, трговац, и г. Душан Стојадиновић, предузимач, благајници г. Зоја Зојић, трговац и г. Крста Новаковић, апотекар, секретар г. Марко Миловановић, школски надзорник”.

75

Од 1936. године у Крушевцу више нема 47. пешадијског пука и овом писцу није познато који су разлози томе, али од 1936. до 1938. године у Крушевцу постоји IV п. пук Стевана Немање што се помиње у више наврата. Знамо да је IV п. пук Стевана Немање из Ужица?

Тек 1938. поново се помиње XII п. пук Цара Лазара у Крушевцу.

74

Политика, 18. април 1931, стр. 8. 75



312

Помен обешеним и стрељаним грађанима за време окупације Крушевац, 22. март 1941.

“Коло српских сестара у Крушевцу приредило је данас у 11 часова пре подне, у кругу касарне дванаестог пешадијског пука Цара Лазара, 25-о годишњи помен обешеним и стрељаним мученицима од стране непријатеља за време окупације 1916. године. Овоме помену присуствовали су представници војних и грађанских власти, породице обешених, певачко друштво Обилић, два разреда Трговачке школе и два разреда гимназије, многобројни официри на челу са командантом пука г. Исаиловићем и велики број грађана. После црквеног обреда г. Драгомир Петковић, шеф Пореске управе у пензији и председник општине пре окупације Србије, који је био очевидац ових догађаја, одржао је говор у коме је између осталог рекао:

Прошло је већ 25 година од онога тужнога дана када су ови наши мили и драги синови изгубили своје животе, 25 година је протекло од њихове смрти, смрти мученика. Они беху жртве за величину данашње отаџбине. У овим тешким данима, које сада преживљујемо, нужно је било потсетити нашу омладину на борбе, дуге, тешке и крваве које су водили њихови родитељи, старија браћа и цео народ. Сетите се дичних јунака са Копаоника, који су, као и њихов див, високи и пространи Копаоник, водили борбу усташа у 1916 и 1917. години. У мору непријатеља, опкољени са свих страна душманима, ипак су задали тешке ране окупационим властима. Тај устанак издигао је морал и показао да има нешто више од живота, да има виших циљева и симбола части и слободе једног народа. Златна слобода једног великог честитог народа вреднија је од живота. За њу вреди живот положити. Благо њиховим синовима, јер ће се њихових имена сећати сва доцнија поколења”.

76

Пуковник Илија Исаиловић на прослави

Видовдана 1940. године

76



313

Драгутин Кесеровић Када се говори о војсци и Крушевцу не може да се заобиђе име

Драгутина Кесеровића (1896-1945), којег је рат затекао на месту команданта 1. батаљона 12. пешадијског пука Цара Лазара, у чину мајора за који је положио непосредно пред рат. Кесеровић је рођен у Пироману код Обреновца. Подофицирску школу учи у Београду и из школе одлази у Први светски рат. После рата службовао у Невесињу, Мостару и Котору, а 1936. године долази у Крушевац.

Становао је као подстанар и живео скромно са супругом и петоро деце најпре у Косовској 18, а затим у Пећској 12. У Априлском рату давао је одлучан отпор немачким моторизованим јединицама, избегао је заробљавање код Цариброда и вратио се у Крушевац где је окупио неколико официра и подофицира и поставио свој штаб на месту званом Пикет (Мали Купци).

Не треба сметнути с ума да се тада у Србији стварају националне фракције под вођством Недића, Љотића, Пећанца и Михаиловића, и нико од њих не жели немачког окупатора у земљи, с том разликом да су прве три фракције Совјете сматрали окупаторима и већим злом од Немаца (што се показало тачним јер су после рата многе државе деценијама биле под совјетском окупацијом и на ивици беде), док четврта национална фракција под вођством Михаиловића Совјете је дочекала као ослободиоце. Зато су прве три фракције прихватиле немачки протекторат а Михаиловићеву групу, која се није мирила са окупацијом, прогонили. Д. Кесеровић

Средином септембра 1941. године припреман је општи устанак у Шумадији. Кесеровићев задатак је заузимање Крушевца. Он издаје наређење о мобилизацији и 21. септембра исте године присуствује заклетви 6.000 регрута у манастиру Стрмац. У три колоне, које су водили Стеван Влаховић, капетан, Спасоје Поповић, капетан, и Радивоје Милојевић, потпоручник, Кесеровићеви војници су на јуриш освојили центар града, а затим крећу на Краљево.

Ратни вихор је овога јунака ставио у центар догађања и доделио му једну од главних улога. Он је човек који се ставља на чело оних који не признају капитулацију и први у овом крају диже устанак против окупатора. Као легални представник ЈВуО постао је 1942. командант Расинског корпуса, затим 1943. године командант групе корпуса Расина – Топлица. Појавом паравојних формација које су осетиле да је тренутак да се дочепају власти уследили су догађаји који доводе до крвавог грађанског рата а њега су прилике бациле у ону групу која је поражена, самим тим је од својих непријатеља сатанизован. Наша историја је пуна замагљених догађаја што није добро. Свако мора да добије своје право место у историји. А то ће се догодити када историчари који нису идеолошки оптерећени буду осветлили и деловање Кесеровића. Д. Кесеровић


314

11. СПОРТ “Први значајан спортски догађај у Краљевини Србији десио се 2.

маја 1910. када је Олимпијски клуб организовао маратон од Обреновца до Београда, на коме су присутни влада, двор, дипломатски кор, гарни-зон и мноштво грађана. Од 97 учесника ове трке Крушевачки округ је имао свог представника Душана Миљојковића, поштара из Варварина, који је стигао трећи и узео медаљу, мада је прво место изгубио у задњих сто метара. Он је тада примљен од Краља, који му лично честита, на банкету спремљеним у част маратонаца, и заслужује почасно место међу крушевачким спортистима” (Политика, 3. мај 1910, стр. 3).

Фудбалски клуб Цар Лазар

Основан је 1921. године. Председници клуба су: Драгутин Рашић, млинар; Драгутин Тешић, часовничар; Тихомир Голднер, предузимач; Драгослав Арсић, трговац; Буда Павловић, трговац; Душан Стојадиновић, предузимач; Крста Новаковић, апотекар и др.

Цар Лазар се такмичи од 1926. до 1929. у моравској жупи, од 1929. до 1931. у западноморавској жупи и првак је обе сезоне. Од оснивања Нишког лоптачког подсавеза 1931. године његов је припадник као члан крушевачке жупе. Постао је првак Нишког подсавеза 1939. године и игра квалификације за улазак у државну лигу али већ у првој рунди је елиминисан од Војводине играјући у Крушевцу 1:1, стрелац Власинић,

77 док је у Новом Саду изгубио утакмицу резултатом 0:2.

78

Скупштна Цара Лазара

“У сали крушевачког соколског дома одржана је данас од 10 до 12 сати годишња скупштина спортског клуба Цар Лазар. Скупштину је отворио потпредседник г. Петровић, агроном, који је укратко изнео рад у прошлој години. Потом се прешло на избор нове управе у коју су ушли: председник г. Душан Стојадиновић, грађевински предузимач, потпредседник г. Крста Новаковић, апотекар, благајник Миодраг Стаменковић, управник поште, секретар Иван Бошњанац, командир градске полиције, економ Здравко Крстић, студент права. У управни и надзорни одбор ушли су већим делом чланови старе управе. На скупштини је одлучено да се десетогодишњица и освећење игралишта обави о Духовима ове године”.

79

1925.: Милан Илић, Кића Боровић, Љуба Илић, Јанко Накић, Драган Марковић, Дека Рашић, Цане Југовић, Фипа Савић, Божа Јанковић, Мајер, Илић.

1931.: Бранислав Поповић Фирга, Кића Боровић, Бата Васић, Јанко Штулац, Ђока Нишлија, Ђорђе Кртолица, Качаник, Голднер, Чиле Боровић, Стева Кртолица, Фипа Поповић.

77





315

1939.: Поповић Фирга, Б. Милошевић, Вл. Крстић, Б. Пењовић, Поповић Луња, Р. Ђокић, Д. Власинић, Бр. Ђорговић, М. Томић, С. Каранфиловић, Буда Ђорговић.

Екипа Цар Лазара 1936. године, стоје с лева: Бранко Ђогатовић, Душан Ђидић, Ређо

Жижић, Бранислав Поповић Луња, Лека Павловић Бошњанац, Жика Миливојевић

Скуља, Милорад Качаник Кепа, Рака Ћирић, Света Нинковић.

Чуче: Влада Крстић Спиринац, Бранислав Поповић Фирга, Душан Поповић Гуса.

Фудбалски клуб Обилић

Обилић је основан 1925. године као Занатско железничко раднички спорт клуб Обилић (није познато да ли је ово исти Обилић који је члан БЛП-а 1921. обновљен или је нови клуб).

Први председник клуба је Јосип Соргић, 1930-? Светислав Машић, затим Рака Милутовац, чувени новинар који је познат и као политичар и спортски радник. Био је у управи Нишког лоптачког под-савеза и делегат у ЈНС-у. Јула 1936. године Обилић има једномесечну турнеју по Бугарској, а експедиција броји двадесет чланова.

Од 1936. тренер Обилића је Аустријанац Валтер Колиш, са којим постиже велики успех, и постаје првак Нишког подсавеза 1937. године, и игра квалификације за улазак у државну лигу.

Прву утакмицу од Јединства (Београд) је изгубио резултатом 0:8, а другу у Крушевцу такође губи 1:3.

“Крушевац, 13. јуна – У поновном сусрету са овдашњим Обилићем, прваком нишког подсавеза, Јединство из Београда однело је другу победу која се и очекивала. Јединство је изашло на терен појачано Кечкешом, а Обилић са Качаником на левом крилу. Обилић преко Каралића постигао је вођство у 35. минуту...”

80

80



316

1938.: Џине Стојковић, Ружић, Ж. Станковић, Пешић Морнар, Димитрије Васић, Моша Гајић, Миловић Мостарац, Рате Каралић, Мирче Павловић, Смојвер, Кепа Качаник.

Екипа Обилића 1930. године

СК Трговачки

Трговачки спорт клуб основан је 1932. године. Поред фудбалске екипе Трговачки спорт клуб је основао и женску екипу – хазену.

Фудбалери Трговачког 1933. године

Председници клуба су: Јордан Сугаревић (1904-?), из Велеса,

кројач; Момчило Урошевић, трговац; Станоје Атанацковић, апотекар; Радомир Јаковљевић (1911-?), из Ниша, трговац, и тд.


317

Половином августа 1937. године СК Трговачки из Крушевца прослављао је петогодишњицу свога рада. Поред неколико фудбалских утакмица одиграна је тога дана после подне и врло занимљива хазенска утакмица између хазене београдске Југославије и хазене крушевачког Трговачког. Београђанке су победиле резултатом 10:4, али су крушевачке девојке и поред великог броја примљених голова играле врло добро и успеле да искусном тиму црвених дају четири гола.

Трговачки СК хазена (1937)

ФК Крушевац за време окупације: Џивџа Величковић, Јакшић, Фирга, Власинић,

Бранко Милошевић, Вулић, Лазаревић, Петровић Гроф, Лале Патос,

Рате Каралић и Буда Скуља.


318

Аероклуб у Крушевцу “Још од ране зоре цела се варош нервозно припремала да дочека

своје необичне госте. Дуж чистих улица залепљени су многобројни плакати којима је Аероклуб Наша Крила поздравио царски град и објавио програм својих витешких игара. Гуслар и бронзани рељефи на Споменику косовским јунацима брижљиво су очишћени од прашине и премазани сјајним лаком. У подножју Споменика свуда унаоколо постављени су велики дрвени столови са жутим упаљеним воштаним свећама и воћем. То сељаци из околине Крушевца дају помен душама њихових покојника који су оставили своје кости на некоме од многобројних бојишта чија је имена већ покрио заборав.

У 6 часова изјутра ушао је сталаћски воз у станицу. На перону су већ чекали крушевачки прваци, међу њима жупан г. Мика Павловић, г. Драгутин Гавриловић, командант 47. п.пука са официрима и председник крушевачке општине г. Анта Стефановић. Изасланици Аероклуба продефиловали су поред Споменика главном улицом до цркве Светог Ђорђа и зауставили су се у хотелу Париз, где им је био приређен дочек. У 8 часова одржана је свечана седница на којој је конституисана управа месног одбора Аероклуба. За председника изабран је велики жупан г. Павловић. У публици се види велики број дама, од којих су многе изабране у надзорни и у управни одбор. Пуковник г. Андра Петковић, председник главног одбора Аероклуба у Београду, који је заједно са члановима г.г. Трајковићем, Милетићем, Дојчиновићем и осталима приредио ову авијатичарску манифестацију, изнео је у свом говору програм Аероклуба.

Наш циљ је јасан: треба освојити ваздух аеропланом. А програм је јасно нацртан: отварање месних одбора аероклуба, упознавање народа са авионом, производња апарата, отварање пилотских школа. Једном речју : стварање наше националне авијатике.

Члан централне управе г. Трајковић, поздрављајући нашу авија-тику у развоју, рекао је: Нашим небом морају да лете само наша крила.

Излазећи из женске основне школе, где је ова седница одржана, сви су погледи били упућени небу. На видику се тада појавило шест авиона са белим крстом на крилима. И пре су авиони прелазили истим небом, али је крст на њиховим крилима био црн, они су сејали смрт и пратио их је вапај незаштићених. Дуж целог друма који води цркви Цара Лазара постројен је био цео 47. п.пук, а у цркви Лазарици, ремек делу српског генија у срцу Шумадије, служила се служба Божија. Пред Спомеником косовским јунацима одржан им је помен, њима и њиховим осветницима. После говора г. Д. Влајића, професора Војне Академије, о значају ваздухопловства и његовом развоју, командант пука извршио је смотру трупа.

Још много пре 5 часова по подне Кошијско поље је било прекривено светом. Од најугледнијих мештана до пуке сиротиње, свет је обилазио поређане авионе, чији су пилоти неуморно давали одговре на питања, често пута наивна. Време се било променило. Црни облаци


319

силазили су са Копаоника, а са њима и хладан планински ветар. Сви су очекивали долазак потпуковника г. Југовића, команданта ескадриле, који је требао да да сигнал за полазак. Око 6 часова дошао је његов заменик мајор г. Јовановић. Сви су веровали да од очекиваних вратоломних летова неће бити ништа. Међутим, један моноплац је зазврјао својим пропелером. Из дубоких седишта извиривао је насмејан поручник Његован. Свет је био нервозан, елиса је зазврјала, затим почела нагло да се брзо окреће и цео апарат се покренуо, прешао неколико десетина метара преко неравног поља и подигао се елегантно у небо. Летео је 20 минута. Цео Крушевац је дрхтао од узбуђења. Даме су брисале хладан зној са лица, а мушкарци су задржавали нервозно дрхтање мишица. Поручник Његован је изводио најтеже лупинге, врије, тоное, ранверсмане, шанделе. Истовремено у парку је држан кермес, а из авиона летели су пакети летака који су као јата голубова носили поздрав наше младе авијације Крушевцу”.

81

Први авион Аероклуба Крушевац

“Данас је у Крушевцу на свечан начин одржан велики аеромитинг. За ову свечаност у грађанству је владало велико интересовање, тако да је данас на Кошијском пољу, где је митинг одржан, присуствовала маса света од око девет хиљада људи. Обласни одбор Аероклуба Наша Крила обавио је на данашњи дан освећење свога дома и хангара као и крштење свог првог авиона.

Још око 9 часова пре подне на Кошијско поље почели су да долазе авиони из Београда, Земуна и Борова. Тачно у 10 сати отворена је свечаност којој је присуствовао изасланик кума, Њ. В. Краља, пуковник г. Прибић, који је крстио авион именом Престолонаследник Петaр. Председника средишњег одбора Аероклуба Кнеза Павла заступао је инжењер г. Тадија Сондермајер, бана Моравске бановине заступао је срески начелник г. Илић, средишну управу Аероклуба у Београду пуковник у пензији г. Влајић, Аероклуб из Алексинца председник Аероклуба бригадни генерал г. Александар Стојановић са својих дванаест чланова. Свечаности су присуствовали још г.г. Крста Новаковић председник крушевачке општине, Михаило Дамњановић, државни тужилац, и друге угледне личности. Крштење авиона извршио је овдашњи прота г. Велимир Савић.

После крштења авиона генерал г. Обрадовић, председник Аероклуба из Крушевца, одржао је свој велики говор у коме је изнео значајне чињенице, подвлачећи да се снага једне земље мери снагом њене авијације.

Конструктор новог авиона је инжењер г. Сима Милутиновић, а авион је конструисан према типу Сименс 8, који је на међународном митингу у Варшави 1928. године однео прву награду”.

82

81

Политика, 29. јун 1925, стр. 4, 5. 82



320

Једна незгода “Јутрос око шест часова авион Престолонаследник Петар, своји-

на Аероклуба из Крушевца пошао је у Осијек на аеро митинг. На седмом километру од Крушевца, на висини од пет стотина метара, десио се квар на мотору и авион је почео да пада неправилно и великом брзином. Пилот Ђорђе Арсић успео је да усправи апарат тек на педесет метара висине и да га спусти на једну ливаду. Како је авион падао великом брзином, а пилот није могао потпуно да господари њиме, то је авион прошао читавих двеста метара, додирујући земљу, док није наишао на један усамљени брест у који је ударио снажно тако да га је ишчупао из корена, а затим се нагло изврнуо и пао на двадесет метара даље.

Пилот Ђође Арсић и механичар Душан Мачкић испали су из авиона приликом удара у брест, и што је невероватно, остали су обојица неповређени. Авион је знатно оштећен. Елиса је потпуно здробљена”.

83

Ђорђе Арсић

Аеромитинг у Крушевцу

“Обласни одбор Аероклуба у Крушевцу Наша Kрила одржао је јуче велики аеромитинг. Припреме су вршене већ цео месец дана под надзором артилериског техничког пуковника г. Владимира Лукића.

Аеромитингу присуствовала је велика маса света. Публика је показала нарочито интересовање за летење, и сви су се отимали о карте. Први авион полетео је нешто после 8 часова. То је био авион пододбора Аероклуба из Крушевца, у коме је летео потпредседник г. др Глишић са пилотом г. Озебеком. Ту је и авион средишне управе Аероклуба из Београда, и најзад група од пет војних авиона, које предводи капетан друге класе г. Коста Лазић. На митингу је узело учешће још неколико авиона. Наше авијатичаре крушевачка публика одушевљено је поздравила.

У 10.30 часова пре подне отпочело се са ваздушним крштењима. Прва је полетела г-ђа Павловић, а после ње ређала се остала публика.

У 12.30 часова преподневни део програма је завршен, а у 3.30 часова после подне настављен. Летело се све до 6 часова после подне, када је аеромитинг завршен.

У част гостију увече су соколи приредили забаву, а игранка се одржала у просторијама хотела Париз”.

84

Крштење другог авиона крушевачког Аероклуба обављено је на други дан Духова на аеродрому у Крушевцу. Авион је типа Физир са мотором Валтер. Кумовала је г-ђа Мариола Стојадиновић. Авион је добио име Јастреб (Политика, 4. јун 1936, стр. 11).

83

Политика, 20. август 1934, стр. 2. 84



321

Крштење две једрилице Крушевац, 22. септембар 1940.

“На аеродрому овдашњег Аероклуба једриличарска секција Јастреб питомаца Војно занатлијске школе Обилићево обавила је крштење две једрилице модела Врабац и Цебринг.

Данашња свечаност сматра се великим успехом у раду управе обласног одбора Аероклуба на унапређењу и популарисању авијације и једриличарства. Како је данас у Крушевцу био и последњи годишњи вашар, крштењу присуствовао је и приличан број сељака, који су радознало очекивали старт једрилице.

Обред крштења извршио је свештеник г. Јеврем Новаковић. Затим је кума супруга генерала г. Антонијевића управника Војнотехничког завода Обилићево крстила једну једрилицу именом Ласта, док је г. Милутин Урошевић Лувр, трговац, крстио другу једрилицу именом Соко. Г. Урошевић је младим једриличарима овом приликом поклонио платно за једрилице у вредности од 1.000 динара.

Први је стартовао са једрилицом двадесетогодишњи Миодраг Радовановић питомац завода Обилићево, моторни пилот и наставник једриличарске школе овдашњег обласног одбора. Још у својој шеснаестој години г. Радовановић је почео да лети”.

85

Председници Аероклуба 1925-1928 Михаило Павловић, велики жупан ........-........ 1930-1936 Милош Обрадовић, генерал 1936-1941 Бранислав Јаношевић, адвокат

Коло Јахача у Крушевцу “Иницијативом г. Драгослава Миленковића, команданта

Шумадијске дивизије, велики жупан крушевачке области г. Милутин Нагулић, сазвао је једну конференцију представника свих војних и цивилних власти и осталих корпорација, ради оснивања Кола Јахача у Крушевцу.

Г. Миленковић је предложио на конференцији, да се у току овог месеца одрже коњске трке, а истовремено и изложба грла, пошто је крушевачка област позната по добрим коњима свих врста. Услед немања материјалних средстава, предлог г. Миленковића, није примљен, али је одлучено, да се одмах приступи оснивању Кола Јахача.

У том циљу сазваће се поново конференција, и нова управа основаног кола имаће задатак, да припреми све што је потребно за прве трке, које ће се одржати у пролеће на Кошијском пољу.

За ове трке, које ће се одржати, влада још сада врло велико интересевање”.

86

85

Политика, 23. септембар 1940, стр. 7. 86



322

Стрељачка дружина Обилић Ново стрелиште у Крушевцу у подножју Багдале у окружном

расаднику отворено је 14. јуна 1929. године. У 8 часова пре подне стрелци су се окупили пред хотелом Таково одакле су са војном музиком 47. пешадијског пука отишли у величанственој поворци на стрелиште где је извршено свечано отварање.

Руководство стрељачке дружине Крушевца 1937. године

Стрељачке утакмице у Крушевцу

Крушевац, 28. августа 1934.

“Крушевачка стрељачка дружина Обилић одржала је наградна гађања 26, 27 и 28. овог месеца. Право такмичења на овом наградном гађању имали су сви стрелци из оних дружина које су специјално позване, а позване су све дружине на територији крушевачког војног округа, којих има око 60. Одзив за ово такмичење био је обилан. У току сва три дана вршена су гађања од 8 ујутру до 6 по подне. Одређене су биле четири мете, 17 награда, од којих 6 падају на општу мету.

Прву награду на општој мети добио је Радоња Главатовић, наредник водник 47 пешадијског пука са 203 круга, другу награду г. др Димитрије Ристић, лекар, са 194 круга, трећу Левча Спасић, фотограф, 187 кругова, четврту Љубомир Јовић, инкасант Уреда, са 176 кругова, пету Вучко Стожинић, из Јасике, 159 кругова, и шесту Миладин Марковић, капетан 1 класе, 142 круга.

Друга мета је била мета дружине са четири награде. Прву је награду добио Левча Спасић, фотограф, са 172 круга, другу Љубомир Јовић, инкасант, са 171 кругом, трећу г. др Радоња Главатовић, са 165 кругова, и четврту Радослав Коловић, радник, са 156 кругова.


323

Трећа мета је била за пехар дружине. На овом гађању учествовале су екипе појединих дружина од пет чланова. Пријављено је 31 екипа, свака екипа по 150 метака. Прву награду, односно пехар, добила је екипа Крушевца са 685 кругова, затим екипа Ломнице са 450 кругова, Јасике 388 и Ратаја 376 кругова.

Четврта мета је земљорадничка мета, три серије по пет метака. Први је Владислав Милојковић, из села Доњи Степош 91 круг, други Светозар Миловановић, из села Тулеша 91 круг, трећи Вучко Стожинић, из Јасике 87 кругова, четврти Радојко Милетић, из Ратаја 81 круг, пети Миленко Живковић, из села Тулеша 80 кругова и шести Станимир Милојевић, из Јасике 60 кругова.

Гађање је завршено у 5.30 по подне и стрелци су прешли у хотел Таково, где су им раздељене награде”.

87

Соколи

Крушевачко соколско друштво основано је 1920. године. Поводом десетогодишњице оснивања крушевачког соколског

друштва обављене су 5. октобра 1930. године велике соколске свечаности. Варош је искићена југословенским заставама које су се лепршале по свим приватним домовима и државним зградама.

“Јутрос око 10 часова после свечаног дочека гостију формирана је поворка код соколског дома. Ова поворка прошла је главним улицама вароши уз бучне овације старешини сокола Њ. В. Престолонаследнику Петру, Њ. В. Краљу и народном јединству. Пошто је поворка прошла кроз варош, сви су се соколи праћени масом света вратили у соколски дом, где је извршено освећење нове заставе коју је даровао соколском друштву г. Душан Стојадиновић, грађевински предузимач.

Освећење је почело у 11 и по часова у присуству изасланика Њ. В. Краља, пуковника г. Кујунџића, представника краљевске владе и банске управе Моравске бановине г. Чеде Миладиновића, председника крушевачке општине г. Ђорђа А. Дреновца, делегата сокола и представника свих овдашњих корпорација и великог броја гостију из унутрашњости и Београда међу којима је примећен председник београдске општине г. др Милосав Стојадиновић. Освећење је извршио нишки епископ г. Доситеј...”

88

У кафани Браће Љотић 12. јула 1931. године одиграна је велика шаховска утакмица. Мајстор Обрен Недељковић играо је једновремено против 16 одабраних шахиста из Крушевца. После два и по часа добио је 14 партија, једну изгубио од наставника Луковског и ремизирао са инжењером Чобатовићем (Политика, 13. јул 1931, стр. 10).

Шаховска секција крушевачких сокола формирана је 13. марта 1932. и има 30 чланова. За председника изабран је г. М. Рашовић, профе-сор. Шаховски првак Крушевца за 1932. је Милорад Обрадовић.

87

Политика, 29. август 1934, стр. 7. 88



324

У Крушевцу друштво има свој Соколски дом. Председник је Стеван Николајевић. У програму рада упражњавали су стројеве вежбе, народне игре, као и атлетске дисциплине.

“Први пут упутили су се, 1932. године, на јавно вежбалиште крушевачки соколи са својим соколским четама из околине Крушевца, којих има велики број, на заједнички јавни час који је одржан на игралишту спорт клуба Цара Лазара пред многобројном публиком. На слету су узели учешће и соколи из вароши Велики Шиљеговац”.

89

Просветни одбор крушевачких сокола конституисао се 4.

фебруара 1932. године: председник др Тихомир Протић, лекар; секретар и књижничар В. Качаревић, студент права; новинар који је повереник соколске обавештајне службе Рака Милутовац; уредник новина, известилац за соколску штампу Винко Заниновић, професор.

Скупштина соколске жупе у Крушевцу

“Соколска жупа одржала је годишњу скупштину у Крушевцу, којој је присуствовало 150 делегата. Скупштини је председавао г. Стева Јовановић. Потом су прочитани извештаји о раду жупе и друштва у 1932. години. Извештаји су примљени и управи дана разрешница.

Око одређивања места где ће се одржати жупски слет, развила се дискусија нарочито између делегата: Крагујевца, Крушевца и Ћуприје. Ћуприја је предложила да се слет одржи у Крушевцу, што је после гласања и одлучено. Слет ће бити о Духовима ове године.

Кандидациони одбор предложио је ову управу: Старешина г. Ми-лоје Павловић, директор учитељске школе. Заменици г.г. Фрања Зајнц, директор фабрике шећера и Стева Јовановић, професор, начелник г. Јосиф Прохаска, заменици г.г. Славко Секованић и Милорад Обреновић, начелница гђа Соја Живковић, заменице Боса Аксентијевић и Анче Јако-убхова, тајник Илија Павловић, професор, просветар Милан Николић,

89



325

професор. Управни одбор чине поред осталих познатих соколских рад-ника још и све старешине соколских друштава на територији жупе”.

90

“Зидне новине покренуо је просветни отсек Соколског друштва у Крушевцу. Први број изашао је 22. Овог месеца, и дато је поред уводне речи пет чланака о соколству, затим соколска обавештења и мале хумористичке огласе. Зидне новине наишле су на одличан пријем. Излазиће један пут недељно” (Политика, 28. март 1936, стр. 10).

Соколи су поводом 550-годишњице Косовске битке извели гран-диозне свечаности које су трајале два дана а још су учествовали соколи Крагујевца и Ниша. Поред многобројних делегата и чланова из свих жупа, на слету су учествовали сви соколи из жупа Крагујевац и Ниш, и преко 200 сеоских чета. Стручњаци из Народног позоришта у Београду маскирали су чланове који су извели представу о Косовском боју. Покровитељ слета је г. Јанићије Красојевић, бан Моравске бановине.

Риболовци Пецачки клуб у Крушевцу одржао је своју оснивачку супштину.

Присуствовало је око 50 грађана, међу којима је изабран акциони одбор са задатком да изради и сазове скупштину (Политика, 28. март 1936, стр. 10).

Бокс у Крушевцу

Овдашњи љубитељи бокса организовали су у Крушевцу бокс мечеве у циљу популарисања ове племените вештине. Били су то егзибициони мечеви аматера који су трајали три, шест или осам рунди. Крушевљани су тада имали своје боксере који се такође боре на тим мечевима. Види се из тадашње штампе да је 1939. године Крушевац имао боксере и то у велтер категорији Влада Егерић а у полутешкој Рудолф Мохор. У сали хотела Таково 1940. године држане су боксерске утакмице а једном је боксовао Крушевљанин Велибор Михаиловић против Тодора Павловића из Београда у осам рунди.

90



326

12. СТАЛЕШКА УДРУЖЕЊА

Крушевачка пољопривредна подружина Пољопривредна подружина основана је фебруара 1883. године

као огранак Српског пољопривредног друштва, на иницијативу Веље Виторовића и Драгослава Кедровића.

Добротворно удружење Крушевачка пољопривредна подружина пружало је помоћ пољопривредницима и другима у набавци садног материјала, алата и друго. Пред Други светски рат удружење је бројало 186 чланова, председник удружења био је Драгутин Шарф управник Огледне пољопривредне станице у Крушевцу (ИАК, СЗК, 2).

Трговачка омладина 1894

Скупише се неколико угледних крушевачких трговаца са циљем да оснују и отворе Трговачку школу, где ће се васпитавати трговачко помоћно особље за будуће спремне и ваљане трговце. Ондашњи трговци позваше занатлије и оноваше друштво Крушевачка Трговачко – Занатска Омладина. Први оснивачи бејаху од трговаца: Нова Новаковић, Ђорђе Качаник, Петар Љотић, Милисав Ђорђевић, Таса Брадић, Станисав Гинић, Крсман Ћирић, Станоје Ковачевић, Васа Здравковић, Михајло Стефановић, Илија Илић и Милован Тимотијевић. За првог председника управног одбора изабрали су Илију Илића.

По оснивању отворена је и школа која је носила назив Трговачко – Занатлијска школа која је радила до Првог светског рата.

Трговачка омладина обнавља свој рад 1919. године и отвара своју школу са четири разреда јер се тада одвојише трговци од занатлија, а ови пак основаше свој еснаф засебно.

Први председник после обнове био је Нова Новаковић, затим Панта Качаник, Јездимир Симић, Светозар Бабовић, Милан Гачић, поново Нова Новаковић, Миливоје Миљковић, и од 1923. године Чеда Илић који се показао изузетним радником и на том месту остаје дуги низ година, који носи највеће заслуге за подизање Дома и свеколиког просперитета Трговачке омладине.

Освећење камена темељца


“Данас у 10 часова освећен је камен темељац за нову велику зграду Трговачког дома и Градског поглаварства, која ће бити у току ове године сазидана. А тек са пролећа моћи ће да прими канцеларијско особље у своје просторије. Четири свештеника обавило је црквени обред док је на јектенију одговарало овдашње занатлијско певачко друштво Обилић.

После тога у име градског поглаварства говорио је г. Будимир Павловић трговац и градски већник прочитавши у исто време и повељу коју је ставио у темељ дома. Од трговачког удружења говорио је г. Алекса Стаменковић, трговац који је такође ставио повељу у темељ.


327

После тога прешло се у велику салу хотела Београд, где је извршено сечење колача, пошто је Преображење трговачка слава. Велики број званица поздравио је г. Чеда Т. Илић, трговац и дугогодишњи председник овдашње Трговачке омладине. Потом је приређена богата закуска”.

91

Бетонска плоча пуца, док испод ње ради још петнаест радника

Крушевац, 13. мај 1938.

“За време рада на трећем спрату палате Трговачког дома, чији се радови и поред сталних киша форсирано изводе, данас у 14 часова догодила се несрећа у којој је страдао једино 25-огодишњи Миливоје Цветковић, лимар. У то време пуцкетање армиране бетонске плоче на површини од 96 квадратних метара, а затим и снажан прасак узбунили су суседне становнике, док је међу многобројним радницима упосленим на зидању Трговачког дома, настала паника.

Дом Трговачке омладине

Од оних који су се налазили на непокретној кровној

конструкцији једино је настрадао Цветковић који се налазио на ивици крова, где је намештао лимени олук. Нагли поремећај кровне конструкције услед рушења бетонске плоче избацио је Цветковића из равнотеже и он се стрмоглавио са висине у двориште на цигле и гвоздене шипке.

Његов друг Станимир Драшковић успео је у паду да рукама дохвати греду о којој је висила дизалица за грађевински материјал и тако се спасио пуким случајем висећи над понором неколико десетина секунди, док се греда с њим љуљала.

91



328

Цветковић је у тежем стању пренесен у овдашњу бановинску болницу где му је указана помоћ. Лекари још не могу рећи да ли ће он остати у животу.

На месту догађаја одмах је образована стручна комисија од инжењера г. Васе Поповића, Пејчиновића и предузимача Голднера. У присуству претставника Трговачког удружења г. Радоја Бабића и Алексе Стаменковића, предузимача инжењера г. Живојина Симоновића и полицијског писара г. Владете Прокића утврђено је да се плоча преломила због тога што су јуче већим делом повађени подупирачи пре времена, а потпорни зид није дозидан зато што није било цигли”.

92

Освећење дома Трговачке омладине

Крушевац, 23. октобар 1938.

“Овдашње Удружење трговачке омладине после дугогодишњег напорног рада успело је да подигне свој дом. У заједници са овдашњим Градским поглаварством сазидана је једна палата са два крила од којих мање припада Градском поглаварству, а веће Трговачкој омладини. Данас су обадве институције освећене у присуству великог броја грађана и делегата из свих крајева наше земље.

Освећење дома почело је у 11 часова, у свечаној сали Трговачке омладине. Први је дошао епископ нишки г. др Јован, а затим изасланик Њ. В. Краља Петра II, командант дванаестог пешадијског пука пуковник г. Драг. Стојановић. У 11.20 часова дошао је изасланик Краљевске владе министар правде г. Милан Симоновић, у пратњи бившег народног посланика г. Богољуба Кнежевића. Дом је осветио епископ г. Јован уз асистенцију шест свештеника и мушког хора овдашње певачке дружине Цар Лазар. Осим делегата са стране и грађана, присуствовали су сви претставници овдашњих државних самоуправних и приватних установа. По обављеном освећењу први је говорио г. Радич Јосић, срески архијерејски намесник, а затим епископ г. Јован.

Затим је говорио г. Чеда Илић, трговац и председник Трговачке омладине, чијом је заслугом и заслугом његових најближих сарадника овдашње Трговачке омладине сазидан овај дом. Приликом излагања просветног рада омладине г. Илић је навео да омладина располаже књижницом у вредности од преко 100.000 динара и трговачком школом у којој стичу потребна знања шегрти из села и вароши који мисле да се посвете трговачком послу. После подизања дома омладине може се надати да ће Крушевац добити и трговачку академију како је од старне надлежних обећано. Затим је г. Илић захвалио свима дародавцима.

После г Илића говорио је г. Никола Беловић, трговац из Београда, председник Београдске трговачке омладине. У 14 часова у свечаној сали дома Трговачке омладине приређен је банкет за 320 особа на коме је одржано више здравица”.

93

92




329

Занатлијско удружење 1900 Крушевац, 8. септембра 1935.

“Занатлије вароши Крушевца и среза расинског поставили су данас камен темељац свом будућем дому.

Потреба подизања дома одавна се наметала, али средстава није било. Све занатлијске установе, као удружење занатлија, окружни одбор занатлија, занатлијска средишна задруга, певачка дружина Обилић, читаоница и друге биле су раштркане по појединим зградама и удаљене прилично једна од друге. Сада ће све ове установе бити смештене у једну зграду.

Дом се подиже у једном од лепих делова града на плацу који је градско начелство уступило још 1930. године. У дому су поред свечане сале предвиђена и сва одељења потребна занатлијама и канцеларије за сва удружења занатлија, као и стан за домаћина дома. Предрачунска сума износи 200.000 динара, и сакупљена је од чланарине, улога добротвора и утемељача као и од прихода са разних свечаности.

Грађење дома завршиће се у времену два месеца тако да ће се његово освећење извршити најдаље 1. децембра ове године. План дома израдио је војни архитекта инжењер Миливојевић, а надзорни инжењер биће овдашњи шеф грађевинске секције г. др Васа Поповић.

Данашњем освећењу камена темељца будућег занатског дома присуствовали су сви званични претставници месних власти, приватних корпорација и организација као и велики број грађана”.

94

Освећење занатског дома

Крушевац, 22. маја 1936.

“Јучерашњем освећењу Занатског дома и слави занатској присуствовао је велики број грађана и претставника свих привредних и других установа.

У великој сали новог дома госте је поздравио г. Тихомир Голднер, предузимач, истакнувши да ова културна тековина занатлија претставља један значајан датум за Крушевац, а посебно за занатлије. Дом има све потребне просторије, а коштао је 200.000 динара. Подигнут је на плацу који је још пре 65 година завештао занатлијама покојни Живко Тодоровић, обућар. Г. Голднер на крају свога говора прочитао је поздравно писмо бана Моравске бановине г. Марка Новаковића, Савеза занатлија из Београда и других.

После црквеног обреда освећен је дом. При томе је певао мешовити хор занатлијског певачког друштва Обилић, а после сечења колача присутнима се обратио с неколико захвалних речи и г. С. Будимовић, штампар и председник занатског удружења. Дом је углавном подигнут из прилога утемељача и добротвора, чија су имена уклесана у велике мермерне плоче у приземљу и на спрату дома.

Занатлије су послужиле госте богатом закуском”.95

94



330

Крушевачка абаџиска прерађивачка задруга “На скупу свом од 26. јануара и 2. фебруара 1899. године, а с

погледом на закон о земљорадничким и занатским задругама од 3. децембра 1898. решили су да се у Крушевцу образује абаџиска задруга под именом Крушевачка абаџиска прерађивачка задруга. У задругу су ушла следећа лица: Стојадин Јаковљевић, Коста С. Миљковић, Радисав Ј. Нешић, Тодосије Р. Миленковић, Милисав А. Јаковљевић, Миладин В. Милосављевић, Владислав Милутиновић, Стеван Сретеновић, Милош Вујић, Милентије Петровић, Стојан Т. Ђорђевић и Грујица Дробњак”.

96

СВИМА ЗАНАТЛИЈАМА

“На основу овлашћења Занатске коморе од 22. августа 1911. године и чл. 88 угледног статута, овим позивамо предходну оснивачку скупштину за образовање занатског еснафа за град Крушевац, који ће се држати у недељу 25. септембра 1911. године у 8 часова пре подне у локалу Таково са овим дневним редом:

1 Примање статута новог еснафа. 2 Избор нове еснафске управе. На овој скупштини могу учествовати само правни чланови

садањих еснафа у овој вароши т.ј. само они који су српски поданици, признати чланови дотичних еснафа и који воде протоколисану радњу у Крушевцу (11. септембра 1911. год. у Крушевцу).

Оснивачки одбор, председник Светислав Маринковић, кројач. Пословођа, Димитрије Нешић, опанчар. Чланови: Лазар Главашевић, столар, Ђорђе Миловановић,

ћурчија, Никола Мишовић, грађевинар, Павле Ђокић, берберин, Милутин Нешић, бојаџија, Ђурђе Димитријевић, обућар, Раденко Миленковић, пекар, Јован Веселиновић, лончар, Димитрије Стојановић, златар, Милутин Николић, јорганџија, Живојин Станојевић, молер, Младен Н. Тодоровић, посластичар, Младен К. Вукаиловић, димничар, Владимир Миљковић, мумџија, Владислав Милутиновић, абаџија, Живојин Стојиљковић, ковач, Манасије Јовановић, ужар, Стојан Митровић, поткивач, Радивој Матовић, воскар, Антоније Цекић, лимар.

На оснивачкој скупштини разрешен је оснивачки одбор и изабрана је управа: председник Бошко Спасић, потпредседници Миладин Милошевић и Јоца Стојановић, благајник Ђорђе Петковић, деловођа Петар М. Накић”.

97

Још од 1865. у Крушевцу постоје: Еснаф трговачки и терзиски, Еснаф меанџиски, Еснаф ужарски, Еснаф свећарски, Еснаф шлосерски, пушкарски и налбантски, Еснаф бојаџијски, Еснаф ћурчиско-табачки, Еснаф берберски, Еснаф дрводељски, Еснаф баштованџиски, Еснаф ткачко-мутавџиски, Еснаф папуџиски и Еснаф грнчарски.

95


Српске Новине, 18. март 1899, стр. 4. 97



331

Обућарски курс у Крушевцу Крушевац, 15. фебруар 1928.

“У Крушевцу је завршен шестонедељни обућарски курс, који је одржан у овдашњој вароши према решењу Министарства трговине и индустрије. Циљ је курса усавршавање обућарских мајстора и старијих помоћника у цртању и кројењу. Курсиста је било четрдесет и један. Наставу цртања и кројења предавао је хонорарни наставник Министарства трговине и индустрије г. Милосав Рајковић, који има свршену занатску школу у Прагу. С обзиром на краткоћу времена трајања овога курса, курсисти су показали велики успех, јер је просечан резултат њихових оцена преко врло добар”.

98

Дружина за гашење пожара

“Суд општине крушевачке држао је, 7. фебруара 1903. године, јавну лицитацију за куповину справа и прибора за гашење пожара и то:

Из фабрике Франца Вадлера из Будим Пеште: Један шмрк колски за гашење пожара. Шест комада црева кудељних за шмркове по 10 метара дугачких

са шест пари колендера настављајућих месинганих 52 мм широких. Један шлем бр. 2065. Тринаест шлемова бр. 2063. Један опасач кожни. Тринаест опасача кудељна са карабинима. Тринаест комада секира. Тринаест вискова кожних за секире. Три фењера гасачких за свеће. Три комада трубуца двогласних. Једна труба велика од жутог блеха. Десет кофа платнених. Из трговине инжењера М. Сауцког и компаније из Београда: Шест комада једноструких зупчастих мердевина од јасеновог

дрвета по 4 – 20 м. комад. Дванаест настављајућих мердевина од 2 метра. У унутрашњости Србије: Четири секире рушадсте са држаљима, на ушнику јаким плехом

окованих. Четири чакље за откидање горућих предмета, са моткама јеловим

по 3 метара. Шест чаброва од по 60 литара од растове грађе. Две саке за воду од по 150 литара на двоколицама”.

99

98

Политика, 17. фебруар 1928, стр. 4. 99

Српске Новине, 20. фебруар 1903, стр. 4.


332

Удружење ратних инвалида Крајем 1919. године инвалид Ђорђе Ђорђевић (1892-1973), пору-

чник, са неколико другова основао је Удружење инвалида у Крушевцу. Скупштина 1938.: Скупштина држана у кафани Таково коју је

отворио председник удружења Александар Петровић, директор Круше-вачке банке, који је обавестио присутне о раду удружења у претхподном периоду. Изабрана је и нова управа. За председника је поново изабран Александар Петровић, за потпредседника Мома Лазаревић, лекар, за секретара Будимир Весић, судски приправник, за благајника Живојин Ђорђевић, порезник, а за чланове Брана Јаношевић, председник поглаварства, Драги Китановић, судија, инж. др Васа Поповић, шеф техничког одељења, и Живан Павловић, командир градске полиције.


“Обласни одбор Удружења ратних инвалида у Крушевцу приступило је подизању Народног инвалидског дома Витешког Краља Александра I Ујединитеља. Поред плаца од 1.200 квадратних метара који је Банска управа уступила бесплатно удружењу, обласни одбор располаже и готовином од 250.000 динара, имовином од преко 300.000 динара и меничним портфељом од преко 200.000 динара. Одбор је расписао лицитацију за набавку грађевинског материјала и приступио акцији за прикупљање добровољних прилога од инвалида и породица у рату погинулих, како би у свечаној сали дома била исписана имена свих ратних жртава из крушевачког кора, а у аули имена великих добротвора, добротвора и утемељача, као и свих оних који су дали добровољне прилоге. Зидање дома отпочеће на пролеће”.

100

Прво Крушевачко укопно и доживотно друштво

у Краљевини Србији “Првостепени крушевачки суд под Бр. 13844 увео је у задружни

регистар под Бр. 22, правила Првог Крушевачког укопног друштва у Краљевини Србији, 1. јуна 1900. године.

Циљ је овог удружења да својим члановима, на основу узајамног потпомагања и међусобног разреза дају новчану помоћ на случај смрти и доживљења.

Ова правила чланови управног и надзорног одбора потписали су 10. маја 1900. године и овим су правилима замењена ранија правила друштва које је основано 7. децембра 1899. године.

Удружење је основано на неодређено време, а седиште му је у Крушевцу. Чланови управног одбора су ова лица: Светозар Белотрепић, Андреја Вучковић, Матија Вељковић, Никола Костадиновић, Миладин Милошевић, Милан Ратајац, Љубомир Станисављевић и Димитрије Митровић, трговци, Ђорђе Будимовић, штампар и Бошко С. Поповић, писар крушевачке задруге, сви из Крушевца”.

101

100

Политика, 3. децембар 1939, стр. 19. 101



333

Крушевачко друштво за узајамно потпомагање при удадби и женидби

“Ово друштво је основано крајем 19. века. Међутим, дошло је до великих неправилности па је отишло у стечај одлуком првостепеног суда у Крушевцу 28. августа 1901. године. У том тренутку јавило се 427 потражилаца из стецишне масе Друштва а само је један део њих обештећено”.

102

Туристичко удружење

“Г. Министар саобраћаја одобрио је повластицу од 50% у вожњи на државним железницама посетиоцима свечаности освећења Туристичког дома у Крушевцу, које ће се извршити 12. јула о. г. Повластица важи од 9. до 14. јула.”

103

“Падине Јастрепца биле су погодне за туризам па је београдска општина слала своју децу у одмаралишта која је отворила у селима Дворане и Јабланици”.

104

Осим тога преузети су велики радови на Копаонику који је постао највећи скијашки центар у Краљевини Југославији где су се одржавале велике скијашке утакмице за првенство земље.

Црвени Крст у Крушевцу


Иницијативом овдашњих најугледнијих грађана и представника војних и цивилних власти, одржан је данас пре подне у сали хотела Таково збор у циљу оснивања друштва Црвеног Крста. Збор је отворио велики жупан и у краћем говору изнео циљ рада овог друштва у миру и рату. Како је друштво под високом заштитом Краља и Краљице, то је предложено да се они телеграфски поздраве, што је збор једногласно усвојио. Изабрана је и нова управа.

102


Политика, 7. јул 1936, стр. 8. 104



334

Списак приложника одбору Црвеног крста у Крушевцу, приложили су:

Особље Управе и радници Барутане Обилићева 207.60 дин; Ташко Начић, трг.

200 дин; Крушевачка задруга за помоћ и штедњу 150 дин; Димитрије Радовановић,

предузимач 110 дин;

По 100 динара: Браћа Љотићи, трг.; Особље Апелационог Суда; Ђорђе

Маринковић, трг;

По 50 динара: Андреја Петровић, трг.; Ђорђе Петровић, апотекар; Др Павле

Бота, окружни физикус; Арса Дреновац, трг.; Стојадин Шукић, трг.; Мориц Тајтацак,

трг.; Марко и Филипина Гугл у место венца на одар свог покојног брата Камила Гугла,

чиновника жељезничке дирекције.

По 30 динара: Франц Ханауска, пекар; Љуба Радојевић, обућар; Петар

Арамбашић, опанчар; Миљко Ђоковић, механџија; Костантин Ђорђевић, трг.;

Крушевачка Окружна банка.

Драгутин Рашић, индустријалац 25 дин.

По 20 динара: Димитрије Дунда, трг.; Станоје Китановић, трг.; Риста Николић,

обућар; Гаврило Арамбашић, опанчар; Петар Јанковић, трг.; Војин Ваљаревић, трг.;

Вучко Вучковић, трг.; Милан Гачић, трг.; Сима Павловић, трг.; Милун Симић, трг.;

Милан Милосављевић, трг.; Михаило Дојчиновић, адвокат; Др Мита Лукић, професор;

Радован Минић, ликерџија; Милош Николић, в. учитељ гимназије; Михаило Зојић,

трг.; Милорад Мишић, трг.; Љуба Стојановић, трг.; особље Крушевачке поштанско-

телеграфске станице; Михаило Јањушевић, инжењер; Тома Манасијевић, кафеџија;

Јован Савић, трг.; Милан Петровић Варваринац, трг.; Анђелко Савић, трг.; Глиша

Јанковић и Син, фабрика сапуна.

По 10 динара: Иван Ј. Дамњановић, професор у пензији; Анта Митровић, трг.;

Браћа Стаменковићи, кафеџије; Заступништво Сингерових шиваћих машина Борн и К.;

Драгослав Милетић, трг.; Миленко Васојевић, пекар; Димитрије Митровић, опанчар;

Стојадин Петровић, трг.; Љуба Недељковић, кафеџија; Бошко Митровић, кафеџија;

Жика Михајловић, трг.; Миладин Ристић, трг.; Тодосије Миленковић, абаџија;

Глигорије Протић, трг.; Милорад Коцић, опанчар; Јанко Стојановић, трг.; Станоје

Илић, трг.; Милорад Васић, трг.; Драгутин Пешић, трг.; Милош Вујовић, трг.; Божидар

Динић, трг.; Младен Тодоровић, посластичар; Милан Пупавац, предузимач; Љуба М.

Трипковић, ложач; Чеда М. Човић, адвокат; Драгомир Петковић, председник општине;

Милутин Ђокић, берберин; Стеван Матић, трг.; Живко П. Белотрепић, трг.; Коста

Гојковић, трг.; Светислав Стефановић, опанчар; Димитрије Јанковић, чиновник

Народне Банке; Алекса Милутиновић, трг.; Драгић Мићић, абаџија; Милан Лепенац,

трг.; Милан Стојановић, пекар; Тома Миливојевић, трг.; Миливоје Миљковић, трг.;

Драгутин Бунтић, кафеџија; Нисим Русо, директор одсека за осигурање Београдске

Задруге; Павле Сиринг, инжењер; Живојин Ђурђевић, професор; Милош Николић, в.

учитељ гимназије; Хранислав Миловановић, кафеџија; Милета Ђокић, трг.; Вучко

Тодоровић, механџија; Васа Здравковић, трг.; Коста Туфегџић, трг.; Станислав

Миливојевић, трг.; Тодор Богдановић, судија; Богдан Јакшић, судија; Јанићије

Вељковић, судија; Прока Димитријевић, архивар судски; Риста Х. Димитирјевић, трг.;

Драгојло Катић , предузимач.

По шест динара: Антоније Поповић, свештеник; Коста Миљковић, абаџија;

Карло Маћејка, в. учит. гимназије.


335

По пет динара: Стојан Н. Стојановић, трг.; Милутин Биџић, кафеџија;

Светозар Бабовић, трг.; Влада Петковић, трг.; Филип Веселиновић, трг.; Милета

Веселиновић, трг.; Никола Јоксимовић, трг.; Димитрије Пећа, кафеџија (Марковић –

М.С.); Чеда Миленковић, трг.; Светозар Каракушевић, сајџија; Илија Ђурковић, трг.;

Светислав Милосављевић, опанчар; Милутин Трипковић, каменорезац; Стојан

Петровић, кмет; Драгутин Цветковић, општ. благајник; Игњат Ранчић, општински

деловођа.; Илија Тодоровић, кафеџија; Ђорђе Будимовић, штампар; Живадин

Стојковић, кројач; Антоније Тврдишић, кафеџија; Димитрије Тодоровић, пекар; Коста

Приштевац, дуванџија; Браћа Бабићи, трг.; Драгољуб Петковић, админ. чиновник;

Чеда Андрејевић, пор. у пензији; Милан Р. Јањушевић, техничар; Богдан Кнежевић;

Миодраг Игњатовић; Вукота Војиновић; Војислав Стојановић, учитељ; Милан Симић,

техничар; Васа Николић, кафеџија; Митар Трипковић, професор; Милан Мужа, в. учит.

гимн.; Стојан Зафировић, професор; Радивоје Ћоровић, трг.; Коста Јањић, трг.; Милан

Симић, кафеџија; Милан Крапчевић, кафеџија; Петар Јелић, судија; Михаило

Живковић, судски писар; Љубомир Станисављевић, трг.

По четири динара: Коста Петровић, бравар; Милан Милосављевић, рентијер;

Мика Паруновац, кафеџија; Светозар Вучић, трг.; Миладин Милошевић, бојаџија;

Веља Виторовић, пензионер.

По три динара: Милутин Благојевић, кафеџија; Мика Бошњанац, кафеџија;

Љуба Ристић, кафеџија; Душан Урошевић, судски писар; Марко Миловић, кафеџија;

Мика Миловић, трг.; Трајко Ристић, трг.

По два динара: Милан Милић, пекар; Драгутин Крстић, воћарски трговац;

Божидар Манић, воскар; Димитрије Нешић, опанчар; Андреја Тихи, штрикар; Васа

Аћимовић, кафеџија; Васа Стојановић, месар; Новак Новаковић, трг.; Бошко

Обрадовић, трг.; Владимир Тоскић, трг.; Миљко Живковић, трг.; Драгослав Арсић,

трг.; Радивоје Грујић, трг.; Петар Станковић, опанчар; Драгутин Петровић, трг.;

Војислав Васић, трг.; Милан Тодоровић, кафеџија; Милисав Јаковљевић, абаџија; Јања

Анастасијевић, скупљач аренде; Панта Анастасијевић, трг.; Пера Милосављевић, трг.;

Богољуб Илић, кафеџија; Сава Милосављевић, трг.; Тодосије Миловић, трг.; Чедомир

Илић, трг.; Петар Јакшић; Бошко Стефановић, ћевабџија; Стојан Петровић, пиљар;

Стеван Марковић, касапин; Благоје Дачић, трг.; Милан Томић, професор; Милан

Грујић, професор; Радован Јовановић, професор; Марко Драганац, трг.; Аврам Татић,

кафеџија; Мијушко Наупарац, кафеџија; Светозар Белотрепић, кмет; Ђока Влајић,

касапин; Стојан С. Петровић; Никола Дунда, трг.; Васа Брадић, трг.

По један динар: Младен Стојановић, трг.; Јанко Тренкић, баштован; Бошко

Поповић, клонфер; Коста Лазаревић, пекар; Илија Гачић, обућар; Миливоје

Миленковић, гребенар; Аца Мордић, туцач кафе; Јања Зојић, кафеџија; Обрад

Николић, јорганџија; Драгољуб Илић, трг.; Стојан Поповић, трг.; Никола Илић, трг.;

Жика Илић, опанчар; Јосиф Петровић, трг.; Чеда Аћимовић, судски писар; Аврам

Маринковић, мерач; Светислав Јаћовић, мерач; Смиљко Радосављевић, скупљач

аренде; Манасије Јовановић; Станко Стојиљковић, пиљар; Јаков Димитријевић;

Милосав Николић, обућар; Стаменко Ђокић, пекар; Јован Стојиловић, трг.; Обрен

Агатоновић, трг.; Владимир Ђорђевић, трг.; Стојадин Смедеревац; Светозар

Стојановић, трг.; Јевта Миловановић, трг.; Пуниша Пантовић, фијакерист; Милисав

Марковић, кројач (Српске Новине, 28. септембар 1914, стр. 4).


336

Удружење Крушевљана у Београду “Удружење Крушевљана у Београду одржало је јуче код

Империјала своју годишњу скупштину. Председник Удружења г. Душан Јеремић, начелник министарства у пензији, пре преласка на дневни ред у име свих чланова Удружења одао је пошту Блаженопочившем Краљу Александру, и упутио поздравни телеграм Њ. В. Краљу Петру II.

Извештај управног одбора поднео је скупштини секретар Удружења г. Паруновац, адвокат. Из извештаја се види да је интересовање Крушевљана за њихово Удружење сведено на најмању меру, и ако се број чланова није смањио у прошлој години. Никакве поруке и пребацивања нису могла откравити срца таквих људи, који нашем крају дугују све за свој успех и своје социјално, материјално и политичко подизање, каже се у извештају. Затим се у извештају константује да Удружење од тих крупних и виђених људи није добило ни један динар......

Управа Удружења ипак је успела да помогне известан број Крушевљана и морално и материјално, па се осећа позваном да настави у овоме смислу, јер ће такав њен рад показати и у будуће добре резултате.

Сви извештаји поднесени скупштини примљени су. За председника Удружења изабран је поново г. Душан Јеремић. Потпредседници су г.г. Драг. Здравковић, адвокат и Д. Јанковић, апелациони судија. За секретара је изабран адвокат г. Паруновац”.

105

“Јуче је у хотелу Империјал прославило своју славу Видовдан Удружење Крушевљана у Београду. Слави је присуствовао велики број гостију. Резање славског колача извршио је прота Црвенчанин, са потпредседницима Удружења г.г. Војиславом Катунцем, начелником Министарства финансија у пензији и Душаном Јанковићем, судијом Апелационог суда у Београду. После овог чина прота Црвенчанин одржао је говор”.

106

“У хотелу Империјал, јуче пре подне одржали су скупштину београдски Крушевљани. Они су пре неколико година основали друштво са циљем да се успостави културна и привредна сарадња између њих и Крушевца.

Скупштину је отворио г. Момчило Здравковић, апелациони судија у пензији и председник друштва. Потом су прочитани извештаји о раду друштва у прошлој години. Истакнуто је да је друштво нарочито радило на ширењу просвете у крушевачким селима и на подизању неких сеоских школа. У извештају је исто тако наглашено да је материјал за споменицу изгинулих, заробљених и умрлих у прошлим ратовима већ спремљен и да ће се споменица ускоро издати”.

107

105





337

“Удружење Крушевљана прославило је јуче своју славу Видовдан, у присуству великог броја чланова и гостију. Прошле суботе одржан је помен Крушевљанима који су помрли и изгинули у рату, а јуче пре подне, у кафани Мадера, извршено је сечење колача. Домаћин славе ове године био је председник Удружења г. Здравковић, апелациони судија у пензији. Идуће године домаћин славе биће г. Милосав Дојчиновић, адвокат”.

108

“Удружење Крушевљана у Београду одржало је јуче пре подне своју редовну годишњу скупштину.

Председник удружења г. Момчило Здравковић отворио је скупштину и поздравио присутне.

Потом је прочитан извештај управног одбора, у коме су изнесени циљеви овог удружења.

На крају је изабрана нова управа на челу са председником г. Момчилом Здравковићем, апелационим судијом.

У управу су још ушли г.г. Ђорђе М. Дреновац, касациони судија, Милосав Дојчиновић, адвокат, Воја Катунац, начелник Министарства финансија у пензији, Радмило Урошевић, судија и други”.

109

“У присуству лепог броја чланова, изасланика Министра војске и морнарице пуковника г. Душана Јорговића, пријатеља и гостију, Удружење Крушевљана прославило је јуче своју славу Видовдан.

Верски обред и сечење славског колача, у сали Трговачког клуба, обавио је прота г. Никола Божић и окретао славски колач заједно с домаћином славе г. Костом Шурдиловићем, вишим чиновником Аграрне банке, и председником Удружења г. Момчилом Здравковићем, апелационим судијом у пензији”.

110

“У Занатском дому јуче пре подне одржана је годишња скупштина Удружења Крушевљана.

Скупштину је отворио г. Момчило Здравковић, апелациони судија у пензији, и поздравио своје земљаке. Он је потом истакао потребу да престонички Крушевљани не заборављају свој завичај, већ да га у свим његовим културним и привредним стремљењима свесрдно помажу. Потом су прочитани извештаји, које је скупштина једногласно примила. Између осталог у извештају управе наглашено је да ће се ове године издати спомен књига Бесмртник у којој ће бити приказано учешће Крушевљана и њихових земљака из целог некадашњег округа у ратовима за ослобођење и уједињење. Ту ће бити изнесен сав материјал о погинулим, несталим и у рату преминулим Крушевљанима, као и подаци о патњама, мучењу и стрељању која су окупатори извршили у Крушевцу после топличког устанка. Овој књизи предговор је написао дивизиски генерал г. Драгиша Пандуровић.

108





338

После дуже дискусије, једногласно изабрана је нова управа у коју су ушли г.г. Момчило Здравковић, апелациони судија у пензији, као председник, а као чланови управе Милосав Дојчиновић, адвокат, Војислав Катунац, пензионер, Драгомир Пешић, фризер, Радмило Урошевић, судија, Драгослав Стојадиновић, адвокат, Димитрије Пешић, месар, Светолик Милорадовић, трговац, Коста Шурдиловић, чиновник Аграрне банке, Душан Јанић, инспектор Министарства пошта, др Аранђел Стојановић, начелник санитета, Александар Рашковић, помоћник управника Двора, Драгослав Арамбашић, индустријалац и други”.

111

Удружење инжењера и архитеката


“Данас је у великој сали крушевачког Окружног суда, пред великим бројем грађана града Крушевца, међу којима су били и управник завода Обилићево генерал г. Милош Обрадовић и командант 47 пешадијског пука г. Стеван Кујунџић, одржана трећа редовна скупштина Удружења југословенских инжењера и архитеката нишке секције. Скупштину је отворио председник инжењер г. Јован Цанић, који је поздравио госте”.

112

Хемијско друштво


“Данас је у сали крушевачког Окружног суда одржана годишња скупштина Хемијског друштва Краљевине Југославије. Скупштину је отворио г. Светолик Дреновац, виши саветник Министарства финансија, који је пре отварања истакао значај удружења хемичара с обзиром на страхоте будућег рата, који ће бити углавном вођен хемијским средствима, најопаснијим за цивилно становништво.

Питање заштите тога становништва је стављено на дневни ред скупштине, јер хемичари сматрају да су они, као стручњаци, најпозванији да даду своје мишљење у том правцу. Стога је инжењер г. Гајић одржао врло лепо предавање о одбрани и заштити цивилног становништва од напада хемијским срадствима. У свом предавању г. Гајић је истакао потребу организовању инструкторских школа којима би био задатак обучавање цивилног становништва у том правцу. Г. Гајић мисли да би инструкторске школе требало да се оснују у Крушевцу, Крагујевцу и Београду, јер та места претстављају центар наше хемијске индустрије те и из тог разлога располажу потребним стручним особљем за обучавање цивилног становништва у погледу одбране и заштите од напада хемијским средствима”.

113

111





339

Официрски дом Крушевац, 31. мај 1938.

“На свечан начин освећена је у Крушевцу зграда Официрског дома, који се подиже иза Окружног суда. Грађење ће стајати око пола милиона динара. Свечаном чину присуствовали су представници свих овдашњих војних и цивилних власти, приватних корпорација као и велики број гарђана. Присутне је поздравио председник Официрског дома пешадиски п.пуковник г. Обрен Петровић”.

114

Ловачко удружење

У Крушевцу је 1896. године основано Савезно ловачко удружење, и има 65 чланова. Управни одбор сачињавају: Милош Милошевић, мајор, управник Барутане, председник; Ђорђе Маринковић, трговац, потпредседник; Милан М. Урошевић, јавни правозаступник; Светислав Хајдуковић, трговац, благајник, и још пет чланова.

После Првог светског рата Удружење је обновило рад 1929. године и има 98 чланова.

Крушевачки ловци 1930. године – седи први с десна Тила Пушкар.

Удружење пензионера

Крушевац, 26. мај 1937.

“Крушевац је познат и по томе што у њему живи врло велики број пензионера. То је у неку руку пензионерска варош. Због тога што су велике формалности око регулисања пензија и других услова за

114



340

живот пензионера, ових дана основано је у Крушевцу удружење пензионера. Досад је у удружење ступило око четири стотине педесет пензионера и пензионерки. Циљ друштва је да развија дружељубље, да заступа и помаже своје чланове и њихове породице како у односима са државним и самоуправним властима, тако и да им омогућује лечење, неговање и помагање у случају болести. Правила предвиђају да се неожењени или пензионери удовци, који живе сами, у старим данима надгледају и негују о трошку удружења. За председника је изабран г. Драгомир Петковић”.

115

Унија за заштиту деце


“У већници Градског поглаварства синоћ је недавно формирани месни одбор за заштиту деце, под председништвом г. Милована Ивановића, председника овдашњег Окружног суда, одржао своју прву седницу, којој је присуствовало тридесет чланова управе. Пошто је констатовано да одбор не располаже никаквим упутима за рад нити правилима, то је решен да поступи по сопственој иницијативи и предлозима чланова управе. Дискусијом обухваћени су сви проблеми у вези са заштитом деце, у првом реду оне деце чији су родитељи у материјалној невољи и деце која немају родитеље. Потребни подаци о овоме тражени су од Градског поглаварства.

На синоћној седници констатовано је да је потребно побринути се за најмање 300 деце, а није искључено да овај број изнесе и 600, па чак и више. За издржавање ове деце је потребно најмање 10 динара за свако, што би за неколико месеци изнело суму од 1.000.000 динара. Како месни одбор не располаже ни једним динаром, одлучено је да се у циљу скупљања прилога ангажују сва овдашња приватна друштва и имућнији људи. Брзом и искреном акцијом рачуна се да ће се моћи доћи до велике суме”.

116

Народна одбрана

За поновно оснивање Народне одбране у Крушевцу покренуо је акцију крушевачки лекар г. др Димитрије Ристић. После рата пододбор Народне одбране у Крушевцу није уопште ни обнављан, тако да је Крушевац до данас био без своје организације Народне одбране. На конференцији 16. овог месеца изабран је акциони одбор за обнављање Народне одбране на челу са г. др Ристићем. На конференцији је истакнута жеља да се у нову организацију не примају лица која по моралним квалитетима и политичком убеђењу могу да науде угледу народне одбране.

117

115


Политика, 27. јануар 1940, стр. 17. 117



341

13. ЦРКВА

Црква Лазарица

Црква Лазарица

Ову цркву је саградио свети кнез Лазар као дворску цркву а посветио је Светом Архиђакону Стефану. Црква је доживела црне дане за време вековног ропства, и тек је после ослобођења обновљена. Вожд Карађорђе јој поклања звоно 1812. године. Црква Лазарица је поново осликана пред долазак кнеза Александра Карађорђевића (1843.), а аутор живописа био је Живко Павловић, из Пожаревца. Проглашена је за свету цркву. Порта је била ограђена оградом 1845. године, а касније је постављена монументална ограда која је пак пренета и њоме је ограђено старо крушевачко гробље у Пећској улици. Унутар порте, на источној страни од цркве налазило се мало гробље где су сахрањивани свештеници и други угледни Крушевљани.

Поред цркве, на западној страни, изван порте, налазило се старо гробље и капела, где су сахрањивани Крушевљани, вероватно и после 1860. године, а онда је донета одлука да се измести на локацију садашњег старог крушевачког гробља у Пећској улици. Утицај да се гробље премести на нову локацију у Пећску улицу вероватно је имао и план градње нове школске зграде. Гробље је изместио и капелу направио Миљојко Дуњић, председник општине крушевачке (ИАК, варије

– заоставштина Сретена Динића, друго писмо Чед. М. Човића 22. маја 1933, стр. 3).


342

Црква св. Ђорђе

Црква свети Ђорђе Већ крајем 19. века Лазарица је постала премала да прими верни

народ Крушевца који је о празницима долазио да своје хришћанске дужности извршује. Крушевљани су донели одлуку да у центру вароши саграде нову Цркву.

Свештеници Лазарице и св. Ђорђа


343

Одбор за грађење нове цркве За 362 цесарска дуката купљени су 1865. године плацеви од Сто-

јана Петровића, Алексе Марића и Живка Илића за градњу нове цркве. “На основу решења господина министра грађевина од 15. децем-

бра 1895. године бр. 8381 у Крушевцу је 14. априла 1896. формиран одбор који је овлашћен да закључи погодбу за грађење нове цркве у Крушевцу. Одбор је позвао предузимаче, који су вољни примити се израде ове грађевине, да своје понуде са условима написмено поднесу или лично претставе ради уговарања најдаље до 1. маја 1896. године. Вредност ове грађевине по предрачуну износи 80.449 динара.

Одбор за грађење нове цркве у Крушевцу: Стеван Петровић, свештеник, Филип Јовановић, трговац, Филип Симић, трговац, Франц Винтер, столар” (Срспке Новине, 27. април 1896, стр. 4).

“Црква је стављена под кров 1898. године а новац из капитала

цркве Лазарице је потрошен. За унутрашње опремање цркве недостајала су средства. Суд општине крушевачке, на захтев нишког Духовног суда, а по наређњу начелника округа 2. јуна 1901. године изабрао је одбор за довршење цркве. У одбор су ушли: Т. Обрадовић, Антоније Поповић, Д. Браљинац, Милан Нешић, Јанко Стојановић, Станислав Гинић, Светозар Каракушевић, Ђорђе Маринковић и Маринко Васић. Одбор је прикупио новац разрезом и добровољним прилозима” (Протојерј проф. Др Предраг

Пузовић, Црква св. Ђорђа у Крушевцу 1904-2004, стр. 31). Црква св. Ђорђа освећена је 13. јуна 1904. године. Али ни деценија није прошла од њеног освећења а њени

градитељи и верници морали су да пођу у отаџбинске ратове. Тада је настао период и највеће пропасти целог српског, па тако и народа овог краја, јер су многи у тим ратовима нашли свој гроб а да несрећа буде већа то су били углавном млади и неожењени људи.

На иницијативу Новака Новаковића, трговца, а уз помоћ и

сарадњу Чеде Илића, трговца, и Велимира Савића, окружног протојереја, да се у славно увенчаном граду Крушевцу, престоници цара Лазара подигне Спомен плоча грађанима крушевачким, који у борбама за Ослобођење и Уједињење Српства погинуше или помреше као војни обвезници у рату од године 1912. до 1920. Да се на леп и достојанствен начин ода пошта, признање и захвалност тиме, што ће им се имена урезати златним словима на једном од стубова у Цркви светог Ђорђа у Крушевцу. Да се лакше оствари све то, образован је одбор од грађана крушевачких 1920. године. Одбор се исте године састаје и почиње рад. Добијено је одобрење од Његовог Преосвештенства Господина Епископа Нишког Доситеја да се Спомен плоча може урезати на једном стубу у Цркви светог Ђорђа, поручена је књига Споменица, погођен је мајстор каменорезац, а новац је скупљен добровољним прилозима грађана и институција у граду до 1921. године (Прота Драгић Илић,

Послушања, 2006, стр. 29-44).


344

14. ХУМАНА ДРУШТВА Једно од првих хуманих друштава у Крушевцу Фонд сиротињски

основан је за Светога Саву 1850. године. Овај фонд сиротињски основао је протојереј Јосиф Поповић са месним властима, како би се они просјаци пред црквом склонили а у исто време да им се помогне јер су сада имали какву такву сигурност. Овај чин Крушевљана је одјекнуо широм Србије па су многе вароши по угледу на њих оснивали у својим местима сличне фондове (Српске Новине, 17. јануар 1850, стр. 3).

У Крушевцу између два светска рата постоје женска хумана друштва: Коло српских сестара, Књегиња Љубица, Књегиња Зорка.

Поред женских постоје и мушка хумана друштва: Добра нарав (симпатично и необично удружење, које је, на жалост, илегално јер није регистровано код власти и нема прваила), Џивџан. Ако овоме додамо и обичај крушевачких еснафа и других друштвених организација да о својим славама обавезно дају одговарајући прилог у новцу или одевним предметима за сиромашну децу, јасно је да грађанин Крушевца није остајао равнодушан према социјалним проблемима своје младежи.

Прва и главна брига свих ових друштава била је помоћ сиромашној деци у одећи и исхрани, а затим у васпитању младих девојака и младежи уопште. Сакупљани су прилози путем забава и других приредаба, поред редовне чланарине коју су уплаћивали чланови (а добијана је и као добровољни прилог од трговаца и занатлија). Од средстава купована је одећа и дељена сиромашној деци о празницима: Материце, Божић, Св. Сава, Врбица, Ускрс, о еснафским славама и др.

Посебно је значајна хумана установа названа Недићев дечји град у Обилићеву, у напуштеном Војно-техничком заводу (1942. година), који је реконструисан, уз изградњу потребних павиљона за прави дечји град. Усељено је 1.000 деце из Босне која су била напуштена ратна сирочад. Организоване су школе а васпитни и просветни кадар чинили су људи међу којима је било и избеглица.

Чланице Кола српских сестара


345

15. НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ

Велика Народна скупштина 2. фебруар 1835, Крагујевац Окружје крушевачко представљали су:

Бугарморавски срез

Богдан Крстић, из Кормана Илија Павић, старешина бугарморавског среза

Јошанички срез Јосиф Поповић, прота јошанички Филип Прибаковић, старешина јошаничког среза

Кознички срез Радован Пецић, из Осредака Марко Протић, старешина жупског среза

Трстенички срез Алекса Коматовић, из Оџака Симон Прокић, старешина трстеничког среза

Крушевачки срез Неша Симоновић, из Бивоља Ђорђе Живковић, из Новог Села Милован Протић, прота крушевачки Ђорђе Ристић, старешина крушевачког среза Вучко Мутавџић, председатељ суда Стојан Симић, државни саветник Алекса Симић, попечитељ финанције Милета Радојковић, попечитељ војени дјела

Скупштина у Крагујевцу 28. маја 1837. године Народни посланици из Окружја крушевачког су:

Трстенички срез

Мишо Ристић, из Оџака Симеон Прокић, полукапетан, старешина среза трстеничког

Јошанички срез Радосав Миловановић, из Поцесја Филип Прибаковић, полукапетан, старешина среза јошаничког

Кознички срез Милисав Смиљковић, из Јасиковице Милосав Браљинац, мајор, старешина среза козничког

Бугарморавски срез Марјан Томић, из Адровца Павле Урошевић, полукапетан, старешина среза бугарморавског

Крушевачки срез Вуча Милетић, из Крушевца Петар Лазаревић, полковник, старешина среза крушевачког Стојан Јовановић, асесор, испр. окружја крушевачког


346

Народни посланици за Окружје јагодинско су: Живко Шокорац, из Пољне, подполк. старешина левачког среза Мојсило Рајковић, из Катуна за темнићки срез

118

Скупштина у Београду 12. јун 1839. године

Народни посланици из Окружја крушевачког су:

Крушевачки срез Тодор Стефановић, из Крушевца Јован Стефановић, из Крушевца Петар Пауновић, из М. Шиљеговца Милован Милосављевић, из Бука Филип Богосављевић, из Купаца Илија Павић, начелник среза крушевачког Милосав Браљинац, председник суда Петар Лазаревић, начелник окружја крушевачког

Бугарморавски срез Ђорђе Степановић, из Лоћике Марко Цивић, из В. Шиљеговца Стојан Живковић, из Ђуниса

Кознички срез Милован Милићевић, из Стубла Живко Михајловић, из Милентије Милисав Смиљковић, из Јасиковице Мијаило Јаковић, из Брзећа Сава Петровић, протопрезвитер кожетински

Трстенички срез Алекса Коматовић, из Оџака Радован Сретеновић, из Лопаша Анта Коларевић, из Трстеника

Јошанички срез Милован Дуњић, из Јелакца Ђорђе Живковић, из Новог Села

119

Народни посланици за Окружје јагодинско су: Петко Петровић, из Избенице за темнићки срез Михаило Јовановић, из Обрежа за темнићки срез Иван Милутиновић, из Милутовца за левачки срез Никола Марковић, из Пољне за левачки срез

120

118

Исто. 119

Српске Новине, 17. јун 1839, стр. 5. 120

Исто.


347

Скупштина у Београду 28. јул 1840. године Народни посланици из Округа крушевачког су:

За варош Крушевац

Стојан Петковић, из Крушевца Крушевачки срез

Иван Величковић, из Глободера Милосав Гашић, из Головода

Бугарморавски срез Јован Анђелковић, из Житковца Младен Дамњановић, из Честе Стеван Дмитровић, из Каоника

Кознички срез Недељко Богдановић, из Рогавчине Агатон Андрејевић, из Лесковице Јаков Арсић, из Бобота

Трстенички срез Ђорђе Живковић, из Новог Села Сима Гркајац, из Стопање Сава Карамарковић, из Трстеника Народни посланици за Окружје јагодинско су: Миљојко Јовановић, из Обрежа за темнићки срез Радосав Милутиновић, из Рајинца за левачки срез Стеван Стошић, из Милутовца за левачки срез

121

Светоандрејска Народна скупштина од 30. новембра 1858.

до 31. јануара 1859. године, Београд Народни посланици из Округа крушевачког су:


Коста Илинкић, марвени трговац из Крушевца Крушевачки срез

Стеван Катанић, трговац из Трстеника Радован Сретеновић, земљоделац из Лопаша Андрија Цветковић, из Стопање Милорад Трнавац, земљоделац из Глободера Ђурађ Атанацковић, земљоделац из Пепељевца Здравко Удовичић, земљоделац из Головода Петар Живадиновић, земљоделац из Штитара Станоје Ђорић, земљоделац из Бивоља

Бугарморавски срез Марко Милићевић, кмет из Житковца Стаменко Митровић, кмет из Зубовца

121

Српске Новине, 3. август 1840, стр. 6.


348

Паун Милошевић, кмет из Сушице Миладин Бошковић, трговац из Трњана Тодор Вучковић, трговац из Здравиња

Кознички срез Јован Ивковић, трговац из Кожетина Новица Вукићевић, дућанџија из Бруса Јован Гавриловић, земљоделац из Бруса Јован Жарковић, земљоделац из Ракље Миљко Савић, земљоделац из Осредака Миљко Стамболић, земљоделац из Лесковице

Јошанички срез Милојко Поповић, дућанџија из Павлице Јован Пецић, кмет из Јелакца Вукоица Миновић, земљоделац из Дубоке

122

Народни посланици из Округа јагодинског су: Милутин Петровић, кмет из Варварина за темнићки срез Тодор Драгићевић, кмет из Јасике за темнићки срез Глигорије Миленковић, кмет из Шанца за темнићки срез Жика Марковић, кмет из Бачине за темнићки срез Миша Анђелковић, земљоделац из Залоговца за темнићки срез Илија Чепурац, трговац из Обрежа за темнићки срез Глиша Јабланац, земљоделац из Риљца за левачки срез Мијаило Брадић, марвени трговац из Медвеђе за левачки срез Глиша Катић, трговац из Богдања за левачки срез Аксентије Павловић, земљодел. из В. Дренове за левачки срез

123

Малогоспојинска Народна скупштина од 8. до 24. септембра 1859. године, Крагујевац

Народни посланици из Округа крушевачког су:

Крушевачки срез Милутин Остојић, трговац из Крушевца Гиле Вукојевић, трговац из Трстеника Илија Миљковић, трговац из Мајдева Никола Гашић, кмет из Вучака Коста Степић, трговац из Бивоља Стојан Топличанин, кмет из Мачковца Андрија Цветковић, кмет из Стопање Сима Милошевић, кмет из Почековине Петар Живадиновић, кмет из Штитара

122


Исто.


349

Бугарморавски срез Ранко Раденковић, кмет из В. Шиљеговца Лазар Мијаиловић, кмет из Трновца Илија Вукићевић, земљорадник из Сухотне Миша Мијаиловић, кмет из Суповца Миљко Живић, земљоделац из Д. Љубеша Илија Петровић, кмет из Врђановца

Кознички срез Новица Вукићевић, трговац из Бруса Јован Ивковић, трговац из Кожетина Сима Козић, кмет из Рибара Никола Мандрда, буљук баша из Ратаја Јован Гавриловић, земљоделац из Бруса Јаков Арсић, земљоделац из Бобота

Јошанички срез Милојко Поповић, трговац из Павлице Димитрије Атанацковић, земљоделац из Лишне Милан Радојевић, земљоделац из Церја

124

Народни посланици за Округ јагодински су: Марко Томић, кмет из Пољне за левачки срез Аксентије Павловић, земљоделац из В. Дренове за левачки срез Глиша Катић, трговац из Богдања за левачки срез Жика Марковић, кмет из Бачине за темнићки срез Миша Анђелковић, кмет из Залоговца за темнићки срез Вуле Николић, земљоделац из Милутовца за темнићки срез Прока Пауновић, земљоделац из Варварина за темнићки срез Крста Јовановић, трговац из Кукљина за темнићки срез Милутин Петровић, кмет Варварина за темнићки срез

125

У Округу крушевачком најпре су изабрани посланици за срез

крушевачки следећа лица: Гаврило Мутавџић, председник примирителног суда Матија Карамарковић, професор полугимназије београдске Димитрије Брзаковић, писар у срезу крушевачком Милован Накић, земљоделац из Бука То је било у августу а онда је у септембру дошло до промене и

уместо њих изабрани су посланици за срез крушевачки следећа лица: Милутин Остојић, трговац из Крушевца Гиле Вукојевић, трговац из Трстеника Илија Миљковић, трговац из Мајдева Никола Гашић, кмет из Вучака

124


Исто.


350

Великогоспојинска Народна скупштина од 16. августа до 6. септембра 1864. године, Београд


За варош Крушевац Јован Пећанац, председник примир. суда из Крушевца

Крушевачки срез Недељко Лазаревић, председник примир. суда Мијаило Ћирковић, буљук баша

Јошанички срез Милић Милошевић, кмет из Павлице

Кознички срез Михаило Поповић, свештеник из Кожетина

Трстенички срез Јован Радуловић, земљоделац из Оџака Народни посланици за Округ јагодински су: Станоје Протић, трговац из Варварина за темнићки срез Тодосије Стевановић, кмет из Рајинца за левачки срез

126

Михољска Народна скупштина од 29. септембра

до 13. октобра 1867. године, Крагујевац Народни посланици из Округа крушевачког су:


Мијаило Живановић, кмет (Станоје Николић, изабран, одустао) Крушевачки срез

Миленко Гавриловић, кмет из Трмчара Никола Лапчевић, земљоделац из Врбнице

Кознички срез Милић Савковић, кмет из Виткова Сима Миленковић, кмет из Ратаја

Јошанички срез Стеван Обреновић, ковач из Гокчанице

Трстенички срез Стеван Ђорђевић, трговац Народни посланици за Округ јагодински су: Тодор Стојадиновић, из Медвеђе за левачки срез Тодосије Стевановић, из Рајинца за левачки срез Миленко Бунтић, из Љубаве за темнићки срез Тодор Обрадовић, из Орашја за темнићки срез Арсеније Живковић, из Бачине за темнићки срез

127

126




351

Велика Народна скупштина 20. јун 1868. године, Топчидер Народни посланици из Округа крушевачког су:


Стојан М. Бркић, трговац из Крушевца Мијаило Живановић, кмет из Крушевца Коста Илинкић, марвени трговац из Крушевца Станоје Николић, трговац из Крушевца

Крушевачки срез Миленко Гавриловић, кмет из Трмчара Богић Константиновић, кмет Ранко Раденковић, кмет из В. Шиљеговца Васа Обрадовић, кмет Младен Јовановић, кмет Миленко Терзић, земљоделац Недељко Лазаревић, земљоделац Благоје Шљивић, писар општински

Кознички срез Никола Павловић, намесник жупски из Кожетина Милија С. Поповић (1828-1889), свештеник из Бруса Миладин Живковић, кмет Никола Милосављевић, кмет Василије Марић, кмет из Ботурића Вукадин Милић, члан суда општ. Милутин Цветковић, општински одборник

Јошанички срез Радосав Пејић, кмет из Руднице Илија Радуловић, кмет из Бадња Никола Милићевић, кмет Агатон Дражовић, кмет из Рвата

Трстенички срез Тодосије Петковић, кмет Мина Дуњић, свештеник велућски Јован Радуловић, кмет из Оџака Милован Брђовић, земљоделац

128

Народни посланици за Округ јагодински су: Станоје Протић, трговац из Варварина за темнићки срез Јанићије Пешић, батаљони командир из Маскара, темнићки срез Алекса Петковић, писар општ. из Јасике за темнићки срез Јанићије Додић, земљоделац из Милутовца за темнићки срез

129

128

Српске Новине, 18. јун 1868, стр. 1, 2. 129

Исто.


352

Велика Народна скупштина: 10-29. јуна 1869, Крагујевац Народни посланици из Округа крушевачког су:


Гаврило Протић, у оставци чиновник, из Крушевца Стојан М. Бркић, трговац из Крушевца Станоје Николић, трговац из Крушевца Иван Обрадовић, кмет из Крушевца

Крушевачки срез Паун Милошевић, земљоделац из Сушице Милоје Вулић, трговац из Мудраковца Смиљко Ћирић, кмет из Бивоља Цветко Минић, земљоделац из Мајдева Петар Басајловић, члан општ. суда Милан Ћирковић, општ. писар из Ломнице Мијајло Обрадовић, члан општ. суда из Петине Јосиф Поповић, свештеник у Крушевцу

Кознички срез Милија С. Поповић, свештеник из Бруса Василије Марић, земљоделац из Ботурића Милић Савковић, кмет из Виткова Сава Марковић, земљоделац Вујица Павловић, кмет из Трнаваца Сима Миленковић, кмет из Ратаја Павле Поповић, трговац из Кожетина Никола Павловић, намесник жупски из Кожетина

Јошанички срез Симеон Максимовић, свештеник у Бељаку Агатон Дражовић, кмет из Рвата Гаја Божанић, кмет Ђорђе Бабић, кмет

Трстенички срез Јован Антић, земљоделац из Омашнице Милован Брђовић, земљоделац из Врњаца Сима Милошевић, земљоделац из Почековине Миљко Аћимовић, ковач

130

Народни посланици за Округ јагодински су: Алекса Петковић, кмет из Јасике за темнићки срез Јанићије Пешић, земљоделац из Маскара за темнићки срез

131

130


Исто.


353

Народна скупштина: 14. септ. до 25. октобра 1870. Крагујевац Народни посланици из Округа крушевачког су:


Стојан М. Бркић, трговац из Крушевца Крушевачки срез

Цветко Минић, земљоделац из Мајдева Милан Ћирковић, кмет из Ломнице

Јошанички срез Гаја Божанић, кмет

Кознички срез Павле Поповић, трговац из Кожетина

Трстенички срез Милан Шорић, земљоделац

132

Народни посланици за Округ јагодински су: Алекса Петковић, из Јасике за темнићки срез Јанићије Пешић, из Маскара за темнићки срез

133

Избори за Народну скупштину 6. августа 1871. године

Народни посланици из Округа крушевaчког су:

За варош Крушевац Стојан М. Бркић, трговац из Крушевца

Крушевачки срез Милоје Вулић, кмет из Мудраковца Милан Ћирковић, земљоделац из Ломнице

Јошанички срез Андрија Лужњанин (1830-1900), земљоделац из Корлаћа


Трстенички срез Петар Катић (1839-1915), кмет из Трстеника

134

Народни посланици за Округ јагодински су: Алекса Петковић, кмет из Јасике за темнићки срез Јанићије Пешић, земљоделац из Маскара за темнићки срез

135

132


Исто. 134


Исто.


354

Избори за Народну скупштину 24. октобра 1874. године Народни посланици из Округа крушевачког су:


Милосав Марковић Бачинац, трговац из Крушевца Крушевачки срез

Цветко Минић, кмет из Мајдева Паун Милошевић, тежак из Сушице

Трстенички срез Сава Поповић (?-1911), свештеник из Трстеника


Јошанички срез Коста Пејић, тежак из Руднице

136

Народни посланици за Округ јагодински су: Сава Брадић, кмет из Медвеђе за левачки срез Милија Миловановић, трговац из Бачине за темнићки срез Илија Ратајац, тежак из В. Дренове за темнићки срез

137

Избори за Народну скупштину 3. августа 1875. године


За варош Крушевац Милосав Марковић Бачинац, трговац из Крушевца

Крушевачки срез Цветко Минић, из Мајдева Аврам Јовановић (1843-1917), прота из В. Шиљеговца

Трстенички срез Петар Катић, трговац из Трстеника

Кознички срез Милан Кнежевић (1841-1906), трговац из Бруса

Јошанички срез Коста Пејић, тежак из Руднице

138

Народни посланици за Округ јагодински су: Милија Миловановић, калауз из Бачине за темнићки срез Илија Ратајац, тежак из В. Дренове за темнићки срез

139

136


Исто. 138


Исто.


355

Избори за Велику Народну скупштину фебруара 1877. године Народни посланици из Округа крушевачког су:


Арса Дреновац, ескадрони командир из Крушевца Милета Кордић, трговац из Крушевца Аксентије Протић, свештеник из Крушевца Аврам Шокорац, кмет из Крушевца

Крушевачки срез Сава Јовановић, земљоделац из Глободера Миладин Цивић, земљоделац из В. Шиљеговца Сима Ивановић, земљоделац из Бивоља Ћирко Анђелковић, земљоделац из Себечевца Мата Миљковић, земљоделац из В. Шиљеговца Јован Стојковић, земљоделац из Треботина Миленко Радојичић, земљоделац из Витановаца Смиљко Ћирић, земљоделац из Бивоља

Трстенички срез Благоје Градиштанац, трговац из Трстеника Јован Радуловић, земљоделац из Оџака Гвозден Падовац, четовођа из Н. Села Јован Николенџић, земљоделац из Д. Рибника

Кознички срез Василије Брадић, ађутант у народној војсци, из Бруса Василије Марић, ађутант у народној војсци, из Ботурића Милић Величковић, комесар из Кожетина Ђурђе Шошић, четовођа из Д. Ступња

Јошанички срез Андрија Лужњанин, батаљони командир из Корлаћа Мијат Ивљанин, четовођа из Рокца Сава Самокрес, кмет из Лисине Коста Авић, из Предола

140

Народни посланици за Округ јагодински су: Димитрије Градиштанац, трговац из Медвеђе за левачки срез Марисав Ђорић, трговац из Пољне за левачки срез Јанићије Пешић, батаљони командир из Маскара, темнићки срез Филип Милојевић, земљоделац из В. Дренове за темнићки срез Тодосије Павловић, земљоделац из Крчина за темнићки срез Јанићије Додић, земљоделац из Милутовца за темнићки срез Ђорђе Чепурац, земљоделац из Обрежа за темнићки срез Јован Нешић, земљоделац из Коњуха за темнићки срез Алекса Петковић, трговац из Јасике за темнићки срез

141

140

Српске Новине, 12. фебруар 1877, стр. 2. 141

Исто.


356

Избори за Народну скупштину 29. октобра 1878. године Народни посланици из Округа крушевачког су:


Арса Дреновац, трговац из Крушевца Крушевачки срез

Аврам Јовановић, прота из В. Шиљеговца Павле Тутулић, батаљони командир из Ломнице

Јошанички срез Мијат Ивљанин, четовођа из Рокца

Кознички срез Милија С. Поповић, свештеник из Бруса

Трстенички срез Јован Радуловић, тежак из Оџака

142

Народни посланици за Округ јагодински су: Алекса Петковић, трговац из Јасике за темнићки срез Јанићије Пешић, тежак из Маскара за темнићки срез

143

Избори за Народну скупштину 30. новембра 1880. године

144

Народни посланици из Крушевачког округа су:

Кознички срез: Марко Богдановић (1846-1925), свештеник из Кожетина

Јошанички срез Марко Бекчић (1849-1923), из Раковца, свештеник јошанички

Крушевачки срез: Вујица Тодосијевић (1830-1896), из Глободера Смиљко Ћирић, из Бивоља

Трстенички срез: Таса Милошевић, трговац из Трстеника

Варош Крушевац: Арса Дреновац, трговац из Крушевца

Књажев посланик: Милош Трпезић, председник окружног Суда

145

Због недоласка на Народну скупштину почетком 1882. године

искључени су посланици Арса Дреновац, Вујица Тодосијевић и Смиљко Ћирић. Накнадни избори држани су 15. маја исте године на којима исти посланици односе победу. Међутим, 26. маја исте године одлучено је да им се не призна мандат већ да се понове избори али без њих. На места

142


Исто. 144

Д. Шематизам, 1881. година. 145

Српске Новине, 20. децембар 1880, стр. 1.


357

искључених посланика бирани су нови. За варош Крушевац изабран је 9. јуна исте године Сима Савић. За крушевчки срез су изабрани Милош Трпезић и Стеван Павловић.

Народни посланици за Округ јагодински су: Тодосије Стевановић, из Рајинца за левачки срез Сава Брадић, из Медвеђе за левачки срез Милија Миловановић, из Бачине за темнићки срез Филип Милојевић, из В. Дренове за темнићки срез

146

Депутација из крушевачког среза која је ишла да поздрави Краља Милана

у име народа овдашњег 6. марта 1882. године.

Стоје с лева: Алекса Купинић Петковић из Јасике, Павле Тутулић из Ломнице,

Мијајло Обрадовић из Петине и Мијаило Проловић из В. Плане (Топлица).

Седе: Аксентије Протић протојереј окружни и (није познато име).

(Слика је власништво Архива Србије Београд)

146

Исто.


358

Избори за Народну скупштину 7. септембра 1883. године147


Јошанички срез:

Марко Бекчић, из Раковца, свештеник јошанички Кознички срез:

Марко Богдановић, свештеник из Александровца Крушевачки срез:

Вујица Тодосијевић, земљорадник из Глободера Серафим Неготинац, трговац из Крушевца

Трстенички срез: Таса Милошевић, трговац из Трстеника

Варош Крушевац: (није познато име посланика) Краљев посланик:

Сима Савић, трговац из Крушевца Избори за Народну скупштину 25. јануара 1884. године


Милан Кнежевић, трговац из Бруса Аврам Јовановић, прота из В. Шиљеговца Павле Тутулић, земљорадник из Ломнице Петар Катић, трговац из Трстеника Таса Милошевић, трговац из Трстеника Филип Јовановић, трговац из Крушевца

148

Избори за Народну скупштину 24. септембар 1885. године


Кознички срез Милан Кнежевић, трговац из Бруса

Јошанички срез Миленко Милошевић, земљорадник из Павлице

Трстенички срез Петар Катић, трговац из Трстеника Таса Милошевић, трговац из Трстеника

Крушевачки срез Аврам Јовановић, прота из В. Шиљеговца Павле Тутулић, земљорадник из Ломнице Милисав Милетић Дединац, трговац из Крушевца Стојан Хаџи Станковић, трговац из Крушевца

Варош Крушевац Филип Јовановић, трговац из Крушевца

149

147




359

Избори за Народну скупштину 26. април 1886. године Народни посланици из Округа крушевачког су:

Кознички срез

Милун Јовановић Лисинац, трговац из Г. Ступња Јошанички срез

Миленко Милошевић, земљорадник из Павлице Мијат Ивљанин, четовођа из Рокца

Трстенички срез Петар Катић, трговац из Трстеника

Крушевачки срез Смиљко Ћирић, трговац из Бивоља Цветко Минић, земљорадник из Мајдева

Варош Крушевац Арса Дреновац, трговац из Крушевца

150

Избори за Народну скупштину 17. септембра 1887. године


Кознички срез: Радоје М. Костић (1854-1898), економ из Стубла Милун Јовановић Лисинац, трговац из Г. Ступња

Крушевачки срез: Вујица Тодосијевић, земљорадник из Глободера Никола Давидовић, земљорадник из Дедине Арса Дреновац, трговац из Крушевца

Трстенички срез: Петар Катић, трговац из Трстеника Тодор Стојадиновић, економ из Медвеђе

Варош Крушевац: Стојан М. Протић, судски чиновник из Крушевца

Краљев посланик Сима В. Симић, судија из Крушевца

151

Избори за Народну скупштину 25. фебруара 1888. године

Народни посланици из Округа крушевачког су: Кознички срез:

Радоје М. Костић, економ из Стубла Милун Јовановић Лисинац, трговац из Г. Ступња

Крушевачки срез: Никола Давидовић, земљорадник из Дедине Михаило Гашић, земљорадник из Головода

149



Српске Новине, 30. новембар 1887, стр. 2.


360

Вујица Тодосијевић, земљорадник из Глободера Трстенички срез:

Тодор Стојадиновић, економ из Медвеђе Петар Катић, трговац из Трстеника

Варош Крушевац: Арса Дреновац, трговац из Крушевац

Краљев посланик: Сима Савић, трговац из Крушевац

152

Народни посланици из Округа јагодинског су: Милија Миловановић, из Бачине за темнићки срез Тимотије Марковић, из Орашја за темнићки срез

153

Избори за Велику Народну скупштину 20. новембар 1888. год.


За варош Крушевац Арса Дреновац, трговац из Крушевца Михаило П. Бончић, адвокат из Крушевца Јеврем Приштевац, трговац из Крушевца Здравко Пауновић, свештеник из Крушевца

Крушевачки срез Вујица Тодосијевић, земљоделац из Глободера Смиљко Ћирић, земљоделац из Бивоља Максим Минић, земљоделац из Мајдева Сима Ивановић, земљоделац из Д. Ступња Стеван Ристић, земљоделац из В. Шиљеговца Милан Обрадовић, земљоделац из Петине Милисав Шошић, земљоделац из Паруновца Сима Ђокић, земљоделац из Бивоља

Кознички срез Милун Јовановић Лисинац, земљоделац из Г. Ступња Сима Миленковић, земљоделац из Ратаја Василије Марић, земљоделац из Ботурића Милан Милићевић, земљоделац из Плоче Радоје Костић, земљоделац из Стубла Милан Кнежевић, трговац из Бруса Васа Брадић, бивши кмет из Дубаца Милић Величковић, из Александровца

Трстенички срез Сима Вукчевић, земљоделац из Јасиковице Филип Милојевић, земљоделац из В. Дренове Милосав Марјановић, земљоделац из Богдања

152

Српске Новине, 1, март 1888, стр. 1. 153

Исто.


361

Максим Ристић, земљоделац из Бресног Поља Алекса Стојадиновић, трговац из Медвеђе Андра Парађанин, трговац из Пољне Сава Ч. Поповић, трговац из Трстеника Сава Николетић, свештеник из Трстеника Народни посланици за Округ јагодински су: Милија Миловановић, из Бачине за темнићки срез Светозар Анђелковић, из Бачине за темнићки срез Аврам Ђокић, из Јасике за темнићки срез Васа Миленковић, из Милутовца за темнићки срез Јанићије Петровић, из Д. Крчина за темнићки срез Милета Хајдуковић, из Обрежа за темнићки срез Стеван Радосављевић, из Залоговца за темнићки срез Груја Ивановић, из Коњуха за темнићки срез

154

Избори за Народну скупштину 14. септембра 1889. године

155


Са општим условима: Милија Миловановић (1843-1912), трговац из Бачине Станко Петровић, трговац из Житковца Филип Милојевић (1837-1911), тежак из Велике Дренове Станоје Милосављевић, тежак из Пепељевца Богосав Поповић (1856-1932), свештеник из Куршумлије

Са нарочитим условима: Михаило П. Бончић, адвокат из Крушевца Михаило А. Поповић, професор из Крушевца


Избори за Народну скупштину 14. септембра 1890. године156


А) неквалификовани

Радоје М. Костић, економ из Стубла Станко Петровић, трговац из Житковца Ђорђе Брачинац (1853-1924), трговац из Ражња Филип Милојевић, тежак из В. Дренове Стеван Ристић, тежак из Великог Шиљеговца

Б) квалификовани Коста Таушановић (1854-1902), трговац из Алексинца

154

Исто. 155


Д. Шематизам, 1891. година.


362

Михаило А. Поповић, професор из Крушевца Варош Крушевац:

Арса Дреновац, трговац из Крушевца

Депутација вароши Крушевца отишла да честита Њ. В. Краљу Александру Обреновићу

када је примио краљевску власт у своје руке 8. априла 1893. године.

Седе с лева на десно: Јеврем Приштевац, Лазар Динић, Милутин Павловић, Паја Бота,

Цветан Стојковић и Сава Браљинац.

Стоје с лева на десно: Филип Веселиновић, Димитрије Стојановић, Милун Симић,

Коста Петровић, Милун Радосављевић, Стојан Јовчић, Светозар Белотрепић, Тома

Поповић и Урош Урошевић.

Избори за Народну скупштину 25. фебруара 1893. године.


А) неквалификовани Ђорђе Брачинац, трговац из Ражња Петар Катић, трговац из Трстеника Стеван Ристић, тежак из В. Шиљеговца Станко Петровић, трговац из Житковца Филип Милојевић, тежак из В. Дренове

Б) квалификовани Аврам Шокорац, председник суда из Крушевца Михаило А. Поповић, професор из Крушевца

Варош Крушевац Арса Дреновац, трговац из Крушевца

157

157

Српске Новине, 23. март 1893, стр. 1.


363

Избори за Народну скупштину 18. маја 1893. године Народни посланици из Округа крушевачког су:

А) неквалификовани

Антоније Поповић, свештеник из Бруса Станко Петровић, трговац из Житковца Ђорђе Брачинац, трговац из Ражња Филип Милојевић, тежак из В. Дренове Стеван Ристић, тежак из В. Шиљеговца

Б) квалификовани Коста Таушановић, трговац из Алексинца Михаило А. Поповић, професор из Крушевца


158

Избори за Народну скупштину 7. априла 1895. године


Расински срез: Арса Петровић, земљорадник из Штитара Мата Томић, трговац из Глободера

Ражањски срез: Аврам Николић, земљорадник из Сталаћа Илија Милојевић (1849-1914), економ из Сталаћа

Трстенички срез: Васа Анђелковић, трговац из Трстеника Коста Градиштанац, трговац из Медвеђе

Алексиначки срез: Наум Цветковић, трговац из Алексинца Мата Трифунац, трговац из Алексинца

Моравски срез: Милоје Симоновић, земљорадник из Прћиловице Стојан Стевановић, земљорадник из Бобовишта

Жупски срез: Мијат Ивљанин, земљорадник из Рокца Новица Минић (1856-1939), трговац из Александровца

Варош Крушевац: Светозар Белотрепић, трговац из Крушевца

Краљеви посланици: Божидар Мутавџић, апелациони судија из Крушевца Милош Трпезић, члан касационог суда Др Павле Јевтић, лекар среза трстеничког

158



364

Народни посланици за Округ моравски су: Ђорђе Чепурац, из Обрежа за темнићки срез Милан Вељковић, из Катуна за темнићки срез Миладин Таврић, из Пољне за левачки срез

Избори за Народну скупштину 22. јуна 1897. године Народни посланици из Округа крушевачког су:

Жупски срез:

Милан Кнежевић, трговац из Бруса Новица Минић, трговац из Александровца

Ражањски срез: Аксентије Мацић, земљорадник из Ћићевца

Расински срез: Алекса Петковић (1836-1911), председник општине из Јасике Мата Томић, трговац из Глободера Стеван Момчиловић (1850-1917), председник општине из Рибара

Трстенички срез: Петар Катић, трговац из Трстеника Василије Анђелковић, трговац из Трстеника

Варош Крушевац: Филип Јовановић, трговац из Крушевца

Краљеви посланици: Аврам Шокорац, судија апелационог суда Стојан Протић, председник Пореске управе Сима В. Симић, судија касационог суда Михаило П. Бончић, председник врањског првостепеног суда Светозар Белотрепић, трговац из Крушевца

159

Избори за Народну скупштину 23. маја 1898. године


Жупски срез: Милан Кнежевић, трговац из Бруса

Ражањски срез: Аксентије Мацић, земљорадник из Ћићевца

Расински срез: Алекса Петковић, трговац из Јасике Милош Трпезић, из Крушевца Мата Томић, трговац из Глободера Стеван Момчиловић, председник општине из Рибара

Трстенички срез: Петар Катић, трговац из Трстеника Јован Антић, земљорадник из Омашнице

159

Српске Новине, 2. јул 1897, стр. 1.


365

Варош Крушевац: Филип Јовановић, трговац из Крушевца

Краљеви посланици: Аврам Шокорац, судија апелационог суда Миодраг Протић, председник ужичког првостепеног суда Светозар Белотрепић, трговац из Крушевца

160

Избори за Народну скупштину 22. јула 1901. године


Ражањски срез: Ђорђе Брачинац, трговац из Ражња

Трстенички срез: Филип Милојевић, тежак из В. Дренове

Жупски и Копаонички срез: Никола Милосављевић (1856-1942), трговац из Александровца

Расински срез: Др Јован Данић (1854-1924), лекар из Београда Стојан Лукић (1861-1940), економ из Дољана

Варош Крушевац: Др Паја Бота (1859-1916), лекар из Крушевца

Краљев посланик: Михаило А. Поповић, директор гимназије у Крушевцу Народни посланици за Округ моравски су: Михаило Ж. Поповић, свештеник из Бачине за темнићки срез Милија Миловановић, из Бачине за темнићки срез

161



Петар Катић, трговац из Трстеника Аврам Шокорац, судија Касационог суда из Београда Алекса Петковић, трговац из Јасике Васа Анђелковић, трговац из Трстеника Милан Кнежевић, трговац из Бруса Новица Минић, трговац из Александровца

Варош Крушевац Љубомир Ристић, трговац из Крушевца Народни посланик из Округа моравског је: Ђорђе Чепурац, из Обрежа за темнићки срез

162

160


Исто. 162



366

Избори за Народну скупштину 8. септембра 1903. године Народни посланици из Округа крушевачког су:

Са општим условима (радикали)

Ђорђе Брачинац, трговац из Ражња Михајло Минић (1864-1925), свештеник из Мајдева Божидар Ц. Јеличић (1862-1949), индустријалац из Бруса

Са општим условима (самосталци) Стојан Лукић, економ из Дољана Ђорђе Милетић, прота из Ражња

Са нарочитим условима (радикали) Стојан М. Протић, министар унутрашњих дела

Са нарочитим условима (самосталци) Влада Тодоровић, професор Високе школе у Београду

Варош Крушевац: Милан Арсенијевић, трговац из Београда

163

Народни посланици из Округа моравског су: Михаило Ж. Поповић, свештеник из Бачине за темнићки срез Милија Миловановић, трговац из Бачине за темнићки срез

164

Избори за Народну скупштину 10. јула 1905. године


Ђорђе Брачинац, трговац из Ражња Михаило Минић, свештеник из Мајдева Филип Милојевић, трговац из В. Дренове Божидар Ц. Јеличић, индустријалац из Бруса Стојан Лукић, економ из Дољана Мика Марисављевић, из Милутовца Стојан М. Протић, министар унутрашњих дела Влада Тодоровић, професор Високе школе у Београду

Варош Крушевац: Драгутин М. Рашић, индустријалац из Крушевца

165

Народни посланик из Округа моравског је: Андра Парађанин, трговац из Пољне за темнићки срез

166

163

Српске Новине, 14. и 17. септембар 1903, стр. 1. 164

Исто. 165


Исто.


367

Избори за Народну скупштину 11. јуна 1906. године Народни посланици из Округа крушевачког су:

Жупски и Копаонички срез:

Божидар Ц. Јеличић, индустријалац из Бруса Ражањски срез:

Ђорђе Брачинац, трговац из Ражња Расински срез:

Михаило Минић, свештеник из Мајдева Стојан М. Протић, министар унутрашњих дела Стојан Лукић, економ из Дољана Димитрије Тричковић, директор гимназије у Крушевцу

Трстенички срез: Милен Војиновић (1850-1943), земљорадник из Велике Дренове

Варош Крушевац: Милутин Ј. Павловић, трговац из Крушевца

167

Народни посланик из Округа моравског је: Андра Парађанин, трговац из Пољне за темнићки срез

168



Жупски срез: Ивко Ивковић (1875-1938), економ из Александровца Сава Раденковић (1866-1953), економ из Трнаваца

Копаонички срез: Божидар Ц. Јеличић, индустријалац из Бруса

Расински срез: Михаило А. Поповић, државни саветник у Београду Михаило Минић, свештеник из Мајдева Стојан М. Протић, министар унутрашњих дела

Трстенички срез: Милун Малићанин (1860-1926), трговац из Јасиковице

Варош Крушевац: Драгутин М. Рашић, индустријалац из Крушевца

169

Народни посланик из Округа моравског је: Чеда Урошевић, благајник штед. из Варварина, темнићки срез

170

167


Исто. 169

Српске Новине, 25. мај 1908, стр. 2. 170

Исто.


368

Избори за Народну скупштину 1. априла 1912. године Народни посланици из Округа крушевачког су:

Михаило Минић, свештеник из Мајдева, стари радикали Божидар Ц. Јеличић, индустријалац из Бруса, стари радикали Ранко Обрадовић (1869-1942), из Округлице, стари радикали Ђорђе Брачинац, трговац из Ражња, радикали дисиденти Герасим В. Поповић (1850-1918), прота из Александровца Драгутин Пећић (1873-1948), професор из Јагодине Стојан М. Протић, министар унутрашњих дела, стари радикали Милан Мостић, јавни правозаступник из Београда

Варош Крушевац: Милутин Ј. Павловић, трговац из Крушевца, стари радикали

171

Народни посланик из Округа моравског је: Чеда Урошевић, дел. окр. одбора из Крушевца, темнићки срез

172

Народни посланици Крушевачког округа у Краљевини СХС и Краљевини Југославији

(1919-1939)

Избори 28. новембра 1920. године173

Народни посланици из Крушевачког округа су:

Стојан М. Протић, државни саветник из Београда Стојан Милошевић, каменорезац из Крушевца Љубомир Матић, професор из Крушевца Димитрије Попадић, из Глободера Радослав Васић, земљорадник из Ћелија Милан Симоновић, адвокат из Крушевца

Избори 18. марта 1923. године174

Народни посланици из Крушевачке области су:

Божидар Ц. Јеличић, индустријалац из Бруса, носилац листе Александар Додић (1885-1969), економ из Милутовца Милан Симоновић, адвокат из Крушевца Љубомир Ристић, трговац из Крушевца

171

Српске Новине, 6. април 1912, стр. 1. 172

Исто. 173

Политика, 29. новембар 1920. година. 174



369

Избори 8. фебруара 1925. године

175


Др Добривоје Гер. Поповић (1875-1935), из Александровца Александар Додић, економ из Милутовца Милутин Пешић (1889-1937), земљорадник из Витановца Милан Симоновић, адвокат из Крушевца

Избори 11. септембра 1927. године176


Др Добривоје Гер. Поповић, лекар из Александровца Милан Симоновић, адвокат из Крушевца Др Коста Кумануди (1874-1962), из Београда Светислав Вучковић, трговац из Крушевца Драгутин Јовановић (1892-1932), из Врњачке Бање

Избори 8. новембра 1931. године177

Народни посланици Крушевачког инспектората за срезове

бивше Крушевачке области су:

Жупски срез: Др Добривоје Гер. Поповић, лекар из Александровца

Косанички и Копаонички срез: Божидар Ц. Јеличић, индустријалац из Бруса

Ражањски и Темнићки срез: Михаило Крстић (1897-1966), адвокат из Ражња

Расински срез: Милан Симоновић, адвокат из Крушевца

Трстенички срез: Александар Додић, економ из Милутовца

175


Политика, 12. септембар 1927. година. 177

Политика, 10. новембар 1931, стр. 2.


370

Избори 5. маја 1935. године178



Копаонички срез: Цветко С. Јеличић (1899-1971), из Бруса (ЈНС)

Жупски срез: Др Добривоје Гер. Поповић, лекар из Александровца (ЈНС) Богдан Милинчић (1895-1936), деловођа из Стубла (ЈНС) Стојан Раденковић (1887-1959), трговац из Трнаваца (ЈНС)

Ражањски срез: Михаило Крстић, адвокат из Ражња

Расински срез: Богољуб Кнежевић, из Крушевца (ЈНС)

Трстенички срез: Др Милош Рашковић, из Трстеника

Темнићки срез: Коста Димитријевић (1887-?), трговац из Варварина

Избори 11. децембра 1938. године179



Жупски срез: Ђорђе Раденковић (1907-1976), из Трнаваца

Копаонички срез: Цветко Јеличић, из Бруса

Ражањски срез: Милан Поповић, грађевински инжењер из Ражња

Расински срез: Крста Новаковић, апотекар из Крушевца

Трстенички срез: Милош Малићанин (1900-1943), банкар из Јасиковице

Темнићки срез: Станоје Протић (1900-1945), из Варварина

178

Политика, 6. мај 1935. године. 179


РЕГИСТАР, РЕЧНИК

373

АЗБУЧНИК ИМЕНА A

Авенер Албрехт 289

Авић Коста 355

Аврамовић Живојин 96

Аврамовић Миленко 67

Аврамовић Милосав 96

Агаповић Лазар 182

Агатоновић Лазар 191

Агатоновић Синиша 190

Агатоновић Стојан 191

Агић Челеби Али 17

Аздејковић Живадин 113

Алексић Аврам 133

Алексић Александар 111

Алексић Божидар 111

Алексић Владимир 131

Алексић Властимир 131

Алексић Димитрије 245

Алексић Драгољуб 131

Алексић Драгутин 133

Алексић Илија 26, 232

Алексић Јован 111

Алексић Лука 58

Алексић Миладин 34

Алексић Н. Чедомир 111

Алексић Новица 111

Алексић Радомир 133

Алексић Рајко 133

Алексић Чедомир 111, 221

Анастасијевић Коста 47

Анастасијевић Милован 53

Анастасијевић Панта 102,

335

Анастасијевић Петар 47

Андоновић Милан 232

Андрејевић Агатон 347

Андрејевић Лазар 132

Андробашић Коста 26

Андробашић Никола 26,

219, 221

Анђелковић Васа 363, 364,

365

Анђелковић Драгутин 119

Анђелковић Ђока 297, 298

Анђелковић Јован 347

Анђелковић Коста 53

Анђелковић Миша 348,

349

Анђелковић Наум 26

Анђелковић Павле 59

Анђелковић Петар 26, 227

Анђелковић Светозар 361

Анђелковић Ћира 297

Анђелковић Ћирко 355

Антић Јован 352, 364

Антонијевић Илија 180

Антонијевић Милан 74

Антонијевић Милисав 268,

321

Антоновић Димитрије 152

Антоновић Младен 152

Антоновић Риста 152

Арамбашић Александар

147

Арамбашић Божидар 147

Арамбашић Властимир

147

Арамбашић Гаврило 147,

334

Арамбашић Драгослав 338

Арамбашић Иван 147

Арамбашић Петар 147, 334

Аранђеловић Живојин 220

Аранђеловић Михаило 78

Аранђеловић Стојан 78

Арнаутовић Риста 69

Арсенијевић Атанасије

154, 224

Арсенијевић Видоје 192

Арсенијевић Здравко 194

Арсенијевић Милан 71,

222, 223, 366

Арсенијевић Михаило 68

Арсенијевић Радивоје 154

Арсенијевић Филип 74

Арсић Владимир 112, 224

Арсић Владислав 228

Арсић Драгослав 112, 314,

335

Арсић Ђорђе 182, 320

Арсић Јаков 347, 349

Арсић Љубомир 112

Арсић Мијаило 112

Арсић Милутин 166

Арсић Светомир 188

Атанасковић Петар 298

Атанацковић Вељко 128

Атанацковић Димитрије

349

Атанацковић Ђурађ 347

Атанацковић Јован 128

Атанацковић Љубомир 184

Атанацковић Милош 128

Атанацковић Станоје 184,

316

Аћимовић Александар 103

Аћимовић Арсеније 57

Аћимовић Васа 335

Аћимовић Душан 103

Аћимовић Љубомир 182

Аћимовић Милован 103,

297

Аћимовић Миљко 352

Аћимовић Ратомир 161

Аћимовић Светозар 161

Аћимовић Чедомир 103,

335

Ацковић Хаџи Гаврило 14

Б

Бабић Богдан 80

Бабић Божидар 80

Бабић Живојин 308

Бабић Језда 144

Бабић Милан 144

Бабић Обрен 152, 191

Бабић Радоје 180, 224, 328

Бабић Радул 173

Бабић Хаџи Владимир 5,

80

374

Бабовић Војислав 98

Бабовић Драгослав 98

Бабовић Миодраг 98

Бабовић Светозар 45, 59,

98, 326, 335

Бадњевац Панта 221

Бајчевић Влада 157

Бајчевић Љубомир 157

Бајчевић Павле 157

Баљозевић Добривоје 183

Банковић Стојан 33

Барјактаревић Атанасије

221

Басајловић Петар 352

Батричевић Стеван 101

Бегорович Мих. 202

Бејта Азем 52

Бекрић Добривоје 129

Бекчић Адам 162

Бекчић Марко 356, 358

Бекчић Миленко 162

Бекчић Светозар 190

Бекчић Светомир 190

Белимарковић Јован 203,

204, 205, 209

Беловић Никола 328

Белодедић Лазар 308

Белотрепић Милисав 25,

298

Белотрепић Димитрије 25

Белотрепић Велибор 25,

256

Белотрепић Димитрије 25

Белотрепић Живко 25, 159,

224, 300, 334

Белотрепић Љубивоје 25

Белотрепић Милан 25

Белотрепић Милорад 52

Белотрепић Михаило 25

Белотрепић Михаило 52

Белотрепић Павле 25

Белотрепић Светозар 25,

190, 223, 332, 335, 362,

363, 364, 365

Белотрепић Станоје 52,

298

Бинички Стеван 306

Биро Јован 146

Благојевић Александар 83

Благојевић Драгиша 83

Благојевић Јанићије 88,

221

Благојевић Љубомир 70,

297

Благојевић Милосав 297

Благојевић Милутин 83,

335

Благојевић Миодраг 83

Благојевић Михаило 83

Благојевић Петар 219

Благојевић Предраг 88

Благојевић Сотир 90

Блазнавац Живојин 219

Богдановић Анта 132

Богдановић Веселин 163

Богдановић Груја 92

Богдановић Ђока 309

Богдановић Китан 14

Богдановић Марко 356,

358

Богдановић Милан 163

Богдановић Милан 166

Богдановић Недељко 347

Богићевић Милош 221

Богојевић Бранимир 128

Богојевић Владимир 128

Богојевић Драгутин 128

Богојевић Ратко 128

Богојевић Селимир 128

Богосављевић Филип 346

Боди Г. Божа 259

Боди Ираклије 303

Божанић Гаја 352, 353

Божиновић Лука 88

Божиновић Светислав 189

Божиновић Стеван 88

Божић Василије 48

Божић Коста 139

Божић Никола 337

Божовић Владимир 171

Божовић Крста 145

Божовић Милорад 145

Бојић Славољуб 232

Бојовић Петар 308, 309

Бончић Михаило 360, 361,

364

Боровић Кића 91, 314

Боровић Чиле 91

Бота Паја 334, 362, 365

Бошковић Драгољуб 85

Бошковић Драгутин 85

Бошковић Ђорђе 220

Бошковић Јован 126

Бошковић Јован 201

Бошковић Миладин 348

Бошковић Петар 101

Бошковић Радомир 85

Бошковић Стојан 201

Бошковић Хусеин 52

Бошњаковић Милан 232

Брадић Васа 335, 355 360

Брадић Мијаило 348

Брадић Сава 354, 357

Брадић Таса 129, 326

Браљинац Аврам 23

Браљинац Алекса 23

Браљинац Анта 23

Браљинац Живко 26

Браљинац Коста 23

Браљинац Максим 23

Браљинац Мијаило 23

Браљинац Мијаило 26

Браљинац Милан 23

Браљинац Миленко 23

Браљинац Милета 26

Браљинац Милосав 8, 11,

23, 219, 227, 345, 346

Браљинац С. Милан 23

Браљинац Сава 23, 297,

362

Браљинац Стојан 23

Браљинац Чедомир 23, 301

Брачинац Ђока 210, 361,

362, 363, 365, 366, 367, 368

Брђовић Милован 351

Брзаковић Аврам 72

Брзаковић Божидар 72

375

Брзаковић Димитрије 219,

221, 349

Брзаковић Милан 72

Бркић Аћим 59

Бркић Божидар 51

Бркић Божидар 59

Бркић Владислав 51

Бркић Димитрије 59, 232

Бркић Мијаило 51

Бркић Мијаило 59

Бркић Милан 43

Бркић Милан 59

Бркић Милисав 51

Бркић Новак 59

Бркић Стојан 51, 232, 351,

352, 353

Бркић Тома 110

Бугарин Милија 219

Бугарски Јевта 124

Будимовић Властимир 82

Будимовић Ђорђе 61, 81,

82, 332, 335

Будимовић Милутин 82,

224

Будимовић Момчило 82

Будимовић Страхиња 82,

225

Бунтић Драгутин 66, 334

Бунтић Милан 66

Бунтић Миленко 51, 350

В

Вадлер Франц 331

Вајферт Ђура 207

Валтровић Михаило 201

Ваљаревић Влада 101

Ваљаревић Властимир 101

Ваљаревић Војин 31, 101,

300, 334

Ваљаревић Драгомир 101

Ваљаревић Душан 101

Ваљаревић Живојин 136

Ваљаревић Милан 136

Ваљаревић Тодосије 136

Василијев Миливоје 11

Василијевић Вукојица 172

Василијевић Милосав 172

Василијевић Павле 25

Василијевић Тодор 34

Васиљевић Алекса 227

Васиљевић Василије 87

Васиљевић Гвозден 69

Васиљевић Драгослав 87,

244, 245, 246

Васиљевић Ђорђе 160, 166

Васиљевић Милосав 241

Васиљевић Никола 69

Васиљевић Риста 160

Васић Владимир 219

Васић Властимир 160

Васић Војислав 142, 191,

225, 335

Васић Драган 221

Васић Маринко 73, 157,

298, 343

Васић Марјан 179

Васић Миленко 166

Васић Милорад 146, 334

Васић Милош 146

Васић Миодраг 268

Васић Митар 130

Васић Огњан 162, 225

Васић Радослав 368

Васић Сретен 179

Васојевић Миленко 334

Велимировић П. 205

Величковић Вуле 191, 302

Величковић Димитрије 85

Величковић Драшко 85

Величковић Иван 347

Величковић Манојло 191

Величковић Милан 85

Величковић Милић 228,

355, 360

Величковић Мита 191

Величковић Петар 291

Вељић Милан 72

Вељковић Драгољуб 97

Вељковић Драгутин 84

Вељковић Јанићије 88,

227, 334

Вељковић Јован 14

Вељковић Јован 227

Вељковић Крста 27

Вељковић Матеја 84, 332

Вељковић Милан 364

Вељковић Милутин 84,

293

Вељковић Никола 27

Вељковић Петар 135

Вељковић Пеша 27

Вељковић Радмило 88

Вељковић Светозар 138

Вељковић Софроније 27

Вељковић Стеван 23

Веселиновић Јован 189,

330

Веселиновић Лазар 27

Веселиновић Миленко 193

Веселиновић Милосав 70

Веселиновић Филип 102,

335, 362

Весић Бата 91

Весић Будимир 332

Весић Иларион 8, 9, 155

Весић Петроније 297

Видачић Штефица 276

Видојевић Драгутин 163

Видојевић Радојко 136

Видојковић Обрен 58

Викторовић Јован 308, 309

Вилотијевић Драгољуб 132

Вилотијевић Драгутин 132

Вилотијевић Јован 132

Винтер Љубиша 65

Винтер Франц 65, 298,

305, 343

Виторовић Велимир 36,

223, 294, 297, 326, 335

Виторовић Витомир 36

Виторовић Живко 36

Виторовић Јован 36

Вишек др Драгутин 87

Вишек др Стеван 87, 305

Владика Никанор 211

Влаић Павле 81

Влајић Гојко 38

376

Влајић Ђока 335

Влаховић Стеван 313

Војиновић Милен 367

Воларић Станислав 244

Вујић Јоаким 54

Вујић М. В. 205

Вујић Милош 109, 110,

330

Вујичић Милош 70, 297

Вујовић Мијајло 221

Вујовић Милош 123, 334

Вукадиновић Војин 298

Вукадиновић Нестор 298

Вукаиловић Младен 330

Вукашиновић Милан 149,

224

Вукићевић Илија 349

Вукићевић Новица 348,

349

Вукмировић Владимир 94

Вукмировић Милан 94

Вуковић Александар 117,

128

Вуковић Божидар 159

Вуковић Душан 159

Вуковић Ђорђе 115, 283,

284

Вуковић Ђорђе 193

Вуковић Милан 170

Вуковић Миливоје 159

Вуковић Никола 159

Вуковић Сима 159

Вукоичић Драган 180

Вукојевић Гиле 348, 349

Вукојичић Аксентије 135

Вукојичић Антоније 141

Вукојичић Живко 48

Вукојичић Милан 48

Вукојичић Петар 48, 100

Вукојичић Радојко 192

Вукомановић Андрија 89

Вукомановић Лука 219

Вукотић Антоније 224

Вукотић Милан 166

Вуксановић Витомир 161

Вуксановић Ђорђе 161

Вуксановић Милан 161

Вуксановић Слободан 161

Вукчевић Сима 228, 360

Вулетић Драгић 303

Вулић Милоје 352, 353

Вулкан Јанко 114, 115

Вуловић Велисав 286, 287

Вуловић Јован 161

Вуловић Стеван 76

Вучетић Александар 191

Вучетић Радомир 191

Вучић Светозар 335

Вучићевић Илија 245

Вучковић Александар 64

Вучковић Андреја 59, 298,

332

Вучковић Богољуб 64

Вучковић Вучко 123, 334

Вучковић Димитрије 109

Вучковић Добривоје 64

Вучковић Душан 64

Вучковић М. Вучко 21

Вучковић Милан 21

Вучковић Милан 64

Вучковић Миленко 59

Вучковић Миленко 76

Вучковић Милош 21

Вучковић Петар 123

Вучковић Радојко 192

Вучковић Сава 64

Вучковић Светислав 123,

369

Вучковић Тодор 348

Г

Гавриловић Глигорије 11,

34

Гавриловић Добросав 87

Гавриловић Драгомир 87

Гавриловић Драгослав 87

Гавриловић Драгутин 310,

318

Гавриловић Живојин 141

Гавриловић Јован 348, 349

Гавриловић Миленко 350,

351

Гавриловић Огњан 122,

298

Гавриловић Сава 57

Гавриловић Сава 87

Гавриловић Светислав 87

Гавриловић Тодосије 87

Гагић Радисав 175, 224,

249

Газибарић Милун 228

Газибарић Петроније 11

Газибарић Ранђел 32

Гарашанин Илија 15

Гачић Илија 102, 335

Гачић Милан 147, 326, 334

Гашић Љубодраг 188

Гашић Милисав 347

Гашић Михаило 359

Гашић Никола 348, 349

Гвозденовић Коста 54

Гвозденовић Милован 54,

224, 258, 299

Гвозденовић Нестор 53

Гвозденовић Тихомир 54,

221

Гершић Гл. 205

Гинић Светислав 126

Гинић Светолик 126

Гинић Станислав 326, 343

Главатовић Радоња 322

Главаш Станоје 197

Главашевић Лазар 330

Глигоријевић Ајга 181

Глигоријевић Дика 181

Глигоријевић Коста 181

Глигоријевић Милан 34

Глигоријевић Петар 74

Глигоријевић Стојан 244

Глигоријевић Ћира 181

Глишић Александар 308

Глишић Милан 73, 157

Гмитровић Живадин 24

Гмитровић Мијаило 24

Гмитровић Милан 57

Гмитровић Миленко 24

377

Гмитровић Младен 108

Гмитровић Сава 24

Гмитровић Станисав 24

Гмитровић Стеван 88

Гмитровић Стојадин 24

Гојковић Ђ. Никола 38

Гојковић Ђорђе 38

Гојковић Јанко 38

Гојковић Коста 38, 223,

334

Гојковић Никола 38

Голднер Драгиша 139

Голднер Јован 139

Голднер Карло 139

Голднер Ото 139

Голднер Рудолф 139

Голднер Тихомир 139,

224, 304, 314, 329

Голднер Франц 8, 139

Головодац Мина 11

Голочевац Владан 285

Голубовић Бранко 96

Голубовић Василије 298

Голубовић Видан 84, 298

Голубовић Владимир 96

Голубовић Градимир 96

Голубовић Драгољуб 87

Голубовић Душан 145

Голубовић Илија 84

Голубовић Јанаћко 96

Голубовић Лазар 87, 168

Голубовић Манојло 96

Голубовић Мијајло 84

Голубовић Михаило 95

Голубовић Никола 136

Голубовић Радомир 145

Голубовић Радомир 180

Голубовић Светислав 96

Градиштанац Благоје 232,

355

Градиштанац Димитрије

355

Градиштанац Коста 363

Грбић Урош 254, 255, 257

Грђић Васиљ 249

Гркајац Сима 347

Грковић Љубисав 221

Грој Милан 143

Грочковић Павле 11

Грујић Боривоје 221

Грујић Радивоје 141, 335

Грујић Сава 203, 204, 205,

209, 211, 212

Грујић Панта 308

Грујичић Божидар 122

Грујичић Бошко 122

Грујичић Велимир 122

Грујичић Драгослав 122

Грујичић Душан 122

Грујичић Живојин 122

Гугл Камил 334

Гугл Марко 334

Д

Давидовић Алекса 221

Давидовић Љуба 217, 250

Давидовић Никола 359

Дамњановић Михаило 319

Дамњановић Младен 347

Данић Атанасије 291

Данић Јован 365

Даскаловић Ћира 309

Дачић Благоје 179, 335

Дебељаковић Добросав

130

Дебељаковић Миодраг 190

Дебељаковић Нићифор 71

Дебељаковић Радоје 130

Дебељаковић Светомир

130

Дебељаковић Стојан 190

Дебељаковић Тихомир 130

Дедић Веља 133

Дедић Драган 133

Дедић Радош 133

Дединац Драгутин 54

Дединац Ђорђе 55

Дединац Ђурђе 54

Дединац Мијаило 54

Дединац Милисав 55, 223,

358

Дединац Милорад 54

Дединац Миодраг 54

Дединац Н. Ђорђе 54

Дединац Н. Мијаило 54

Дединац Н. Милан 54

Дединац Нестор 54

Дединац Радоје 54

Делини Коста 245

Десимировић Лазар 291

Деспотовић Живојин 67

Деспотовић Милан 67

Димитријевић Аврам 86

Димитријевић Алекса 309

Димитријевић Богољуб

169

Димитријевић Боривоје 67

Димитријевић Бранислав

67

Димитријевић Василије 29

Димитирјевић Драгутин

308

Димитријевић Ђурђе 29,

330

Димитријевић Живадин 29

Димитријевић Јевта 110

Димитријевић Јован 219

Димитријевић Коста 370

Димитријевић Коста 67

Димитријевић Ксенофан

35

Димитријевић Лазар 106

Димитријевић Љубиша 37

Димитријевић Манојло 14

Димитријевић Милисав

128

Димитријевић Милош 128

Димитријевић Мирољуб

67

Димитријевић Михаило

128

Димитријевић Младен 128

Димитријевић Настас 14

Димитријевић Никола 26

Димитријевић Панајот 35

Димитријевић Петар 37

Димитријевић Петар 89

378

Димитријевић Прока 19,

37, 224, 334

Димитријевић Риста 35,

232, 334

Димитријевић Сава 17.

Димитријевић Светолик

171

Димитријевић Светолик

192

Димитријевић Спира 86

Димитријевић Стеван 102

Димитријевић Стефан 227

Димитријевић Танасије 67

Димитријевић Тодор 35

Димитријевић Тодор 191

Димитријевић Хариз 35,

298

Дина Димитрије 11

Дингарац Риста 284

Динић Божидар 47, 58,

166, 334

Динић Димитрије 58

Динић Драгољуб 111

Динић Душан 32

Динић Коста 58

Динић Лазар 32, 362

Динић Милутин 241

Динић Мирослав 220, 225

Динић Михаило 111

Динић Михаило 111

Динић Никола 111

Динић Радомир 111

Динић Сретен 198, 251,

341

Динић Стојан 58

Динић Стојан 58

Динић Хаџи Илија 5, 58

Дмитровић Стеван 347

Додић Александар 368,

369

Додић Јанићије 351, 355

Дојчиновић Милосав 337,

338

Дојчиновић Михајло 38,

334

Дојчиновић Светислав 38

Долић Ђорђе 171

Драганац Марко 109, 335

Драгашевић Јован 201

Драгићевић Тодор 348

Драгутиновић Бранко 244

Дражовић Агатон 351, 352

Драшковић Станимир 327

Дреновац А. Ђорђе 35,

223, 224, 265, 323

Дреновац Аврам 58

Дреновац Алекса 35

Дреновац Алекса 58

Дреновац Арса 25, 26, 35,

203, 209, 232, 298, 334,

355, 356, 359, 360, 361,

362, 363

Дреновац Војислав 59

Дреновац Ж. Ђорђе 59

Дреновац Ж. Сава 59

Дреновац Живко 59, 298

Дреновац Илија 36

Дреновац М. Ђорђе 36,

227, 280, 337

Дреновац Милован 36

Дреновац Милосав 22, 35

Дреновац Милош 36

Дреновац Милутин 36

Дреновац Миодраг 36

Дреновац Михаило 58

Дреновац Никола 36

Дреновац Петар 58

Дреновац Сава 58, 59

Дреновац Светолик 59,

338

Дреновац Стеван 58, 298

Дреновац Тихомир 36,

225, 290

Дреновац Х. Сава 58

Дреновац Хранислав 58

Дробњак Грујица 330

Дугалић Милан 76

Дугалић Недељко 76, 297

Дукас Димитрије 39, 40

Дунда Д. Михаило 114

Дунда Д. Тома 114, 283,

284

Дунда Ђорђе 114, 115

Дунда Лазар 114, 283, 284

Дунда Милан 115

Дунда Н. Димитрије 114,

115, 283, 284, 285, 334

Дунда Н. Ђорђе 150

Дунда Н. Сотир 150

Дунда Ник. Тома 115

Дунда Риста 115

Дунда С. Никола 150, 241

Дунда Т. Димитрије 114,

115, 116

Дунда Т. Михаило 114

Дунда Т. Никола 114, 115,

116, 335

Дунда Томе Димитрије

114

Дунда Томе Никола 115

Дунда Трифун 114, 117

Дуњић др Михаило 49

Дуњић Милан 49

Дуњић Милован 49, 346

Дуњић Милојко 49, 222,

341

Дуњић Мина 232, 351

Дуњић Радослав 49, 244,

301

Дуњић Сретен 49

Дучић Нићифор 201, 203

Ђ

Ђаја Јован 201

Ђековић Анта 84, 298

Ђерасимовић Љубомир

220

Ђинић Андрија 30

Ђинић Живко 30

Ђинић Коста 30

Ђинић Матеја 30

Ђинић Милан 30

Ђокић Милета 334

Ђинић Мита 30

Ђинић Светозар 30

Ђинић Стојан 30

Ђокић Аврам 361

379

Ђокић Павле 330

Ђокић Сима 360

Ђокић Стеван 224

Ђокић Милутин 334

Ђоковић Миљко 334

Ђонић Драгомир 150

Ђорђевић Аксентије 67

Ђорђевић Алекса 51

Ђорђевић Алекса 69

Ђорђевић Анта 27

Ђорђевић Бајић Драгослав

151, 224

Ђорђевић Благоје 51

Ђорђевић Богомир 71

Ђорђевић Борисав 151

Ђорђевић Бранко 89, 221

Ђорђевић Будимир 185

Ђорђевић Ванђел 182, 225

Ђорђевић Васа 179, 226

Ђорђевић Витко 153

Ђорђевић Влада 71, 335

Ђорђевић Владан 207

Ђорђевић Глигорије 110

Ђорђевић Глигорије 58,

297

Ђорђевић Димитрије 159





Ђорђевић Добросав 89

Ђорђевић др Иван 185,

225

Ђорђевић Драгољуб 132

Ђорђевић Драгољуб 20

Ђорђевић Драгомир 142

Ђорђевић Драгутин 129




Ђорђевић Душан 151

Ђорђевић Ђорђе 159



Ђорђевић Живојин 332

Ђорђевић Жика 192

Ђорђевић Зоран 37

Ђорђевић Ј. Никола 37

Ђорђевић Јанко 134

Ђорђевић Јевта 84

Ђорђевић Јован 20

Ђорђевић Јован 37

Ђорђевић Константин 20

Ђорђевић Константин 37

Ђорђевић Константин 40,

334

Ђорђевић Коста 24, 298

Ђорђевић Коста 37

Ђорђевић Коста 51

Ђорђевић Крста 153

Ђорђевић Крста 227

Ђорђевић Лазар 20

Ђорђевић Љубомир 84

Ђорђевић М. Јован 37

Ђорђевић Манојло 20

Ђорђевић Милан 257





Ђорђевић Милан 85, 92

Ђорђевић Милета 12, 24

Ђорђевић Миливоје 37

Ђорђевић Миливоје 84

Ђорђевић Милисав 326

Ђорђевић Милован 222

Ђорђевић Милосав 118

Ђорђевић Милош 103

Ђорђевић Милош 219, 220

Ђорђевић Милутин 164

Ђорђевић Миодраг 142



Ђорђевић Митар 34

Ђорђевић Михаило 142

Ђорђевић Михајло 76

Ђорђевић Михајло 86

Ђорђевић Момчило 84

Ђорђевић Наун 159

Ђорђевић Никола 37


Ђорђевић Никола 57, 297


Ђорђевић Павле 80

Ђорђевић Петар 159

Ђорђевић Петар 53

Ђорђевић Радивоје 110

Ђорђевић Радивоје 71

Ђорђевић Радоје 143

Ђорђевић Радомир 150

Ђорђевић Ратибор 150

Ђорђевић Р. др Тихомир

11, 12, 14

Ђорђевић Риста 11, 26

Ђорђевић Риста 182

Ђорђевић Светозар 51

Ђорђевић Спасоје 84

Ђорђевић Станисав 47

Ђорђевић Станисав 84

Ђорђевић Стеван 350

Ђорђевић Стојадин 97

Ђорђевић Стојан 226

Ђорђевић Стојан 330

Ђорђевић Стојко 97, 184

Ђорђевић Танасије 102

Ђорђевић Таса 59, 297

Ђорђевић Тодор 71

Ђорђевић Трифун 132

Ђорђевић Харалампије 40

Ђорђевић Чедомир 84

Ђорђевић Чедомир 89

Ђорић Л. Мата 66, 126

Ђорић Марисав 355

Ђорић Милета 53

Ђорић Станоје 347

Ђорић Стеван 66

Ђукић Сима 211

Ђурђевић Димитрије 29

Ђурић Андреја 70

Ђурић Велимир 138

Ђурић Гојко 268

Ђурић Драгољуб 224

Ђурић Драгослав 70

Ђурић Миљојко 144

Ђурић Радован 70

Ђурић Спасоје 101

Ђуричић Андреја 134

Ђуричић Властимир 134

380

Ђуричић Вукашин 134

Ђуришић Милован 166

Ђуришић Миљко 166

Ђурковић Василије 63

Ђурковић Илија 63, 176,

273, 274, 335

Ђурковић Миладин 59

Ђурковић Никола 63

Ђурковић Петар 63

Ђурковић Радоица 63

Ђуровић Димитрије 261

Ђуровић Крста 13

Е

Егерић Влада 325

Епископ Доситеј 265, 343

Епископ др Јован 10, 11,

217, 256, 328

Епископ Јероним 203

Ерић Димитрије 117

Ерић Душан 117

Ерић Јован 117

Ерић Стојадин 169

Ж

Жарковић Јован 348

Живадиновић Лазар 241

Живадиновић Момир 155

Живадиновић Петар 347,

348

Живадиновић Петар 53

Живановић Благоје 151

Живановић Јаков 227

Живановић Михаило 57,

223, 350, 351

Живановић Станоје 151

Живановић Филип 228

Живић Миљко 349

Живковић Аврам 111

Живковић Арсеније 350

Живковић Благоје 54

Живковић Боговид 125

Живковић Божидар 108

Живковић Бошко 125

Живковић Бранко 127

Живковић Велимир 54

Живковић Вељко 108

Живковић Груја 108

Живковић Димитрије 111

Живковић Добросав 224,

226, 304

Живковић Драги 170

Живковић Драгослав 168

Живковић Драгутин 74

Живковић Душан 157

Живковић Ђорђе 108

Живковић Ђорђе 345, 346,

347

Живковић Живојин 168

Живковић Јања 12

Живковић Коста 24

Живковић Мијаило 58, 59,

120

Живковић Милан 24

Живковић Миленко 323

Живковић Милија 351

Живковић Миљко 157, 335

Живковић Михајло 111,

224

Живковић Светозар 24

Живковић Светомир 125

Живковић Сима 54

Живковић Соја 324

Живковић Станко 53

Живковић Стојадин 5

Живковић Стојан 13




Живковић Чедомир 157

Живојиновић Мојсило 48

Жикић Војислав 70

Жикић Драгутин 155, 225,

226

Жикић Живојин 112

Жикић Љубомир 112

Жикић Мика 70, 298

Жикић Петар 70

Жишић Штерија 79

З

Зајић Миладин 129

Зајић Стојадин 175

Зајнц Фрања 324

Заниновић Винко 324

Здравковић Алекса 124

Здравковић Борисав 97

Здравковић Васа 97, 326

Здравковић Василије 102,

334

Здравковић Велимир 291

Здравковић Вукашин 97

Здравковић Десимир 187

Здравковић Ђорђе 31

Здравковић Живко 232

Здравковић Јован 20, 66,

226

Здравковић Јосиф 291

Здравковић Китан 27

Здравковић Костантин 27

Здравковић Милорад 187

Здравковић Милош 20

Здравковић Миљко 53

Здравковић Миодраг 102

Здравковић Момчило 336,

337, 338

Здравковић Никола 20

Здравковић Петар 35

Здравковић Петар 89

Здравковић Петко 31

Здравковић Светислав 134

Здравковић Светолик 31,

220

Здравковић Станоје 97

Здравковић Стефан 27

Здравковић Таса 58

Здравковић Чедомир 187

Зеленика Милан 265

Зечевић Миливоје 308

Златановић Драгомир 146

Златановић Милан 116

Златановић Милутин 116

Златановић Таса 110

Златановић Хранислав 146

Зојић Арис 11, 13, 35

381

Зојић Димитрије 18

Зојић Димитрије 18, 19,

297

Зојић Димитрије 26

Зојић Ђорђе 18

Зојић Зоја 18, 225, 290, 311

Зојић З. Јања 113

Зојић Јања 18, 335

Зојић Константин 113

Зојић Михаило 18, 113,

126

Зојић Паскаљ 18

Зојић Хариз 35

Зордумис Апостол 163

Зордумис Константин 163

Зордумис Леонида 35, 163

Зорић Станко 142, 164

И

Ибровац Милун 104, 221

Ибровац Миодраг 104

Ибровац Предраг 104

Ибровац Спасоје 104

Иванић Милош 225

Ивановић Богдан 228

Ивановић Веселин 70

Ивановић Груја 361

Ивановић Грујо 188

Ивановић Драгутин 224

Ивановић Душан 87

Ивановић Илија 182

Ивановић Јован 87

Ивановић Милован 227,

340

Ивановић Милован 309

Ивановић Петар 87

Ивановић Сима 355

Ивановић Сима 360

Ивановић Цветко 188

Ивезић Петроније 221

Ивковић Антоније 297

Ивковић Ђорђе 34

Ивковић Живан 227

Ивковић Ивко 367

Ивковић Јован 348, 349

Ивковић Јован 67, 182

Ивковић Никола 143

Ивковић С. Живојин 187

Ивковић Ч. Живојин 184

Ивљанин Мијат 355, 356,

359, 363

Игњатовић Димитрије 102

Игњатовић Живојин 118

Игровић Јанићије 26

Игрошанац Димитрије 39

Игрошанац Драгослав 39

Игрошанац Љубомир 39

Игрошанац Марко 39

Игрошанац Милун 39

Игрошанац Михаило 39

Игрошанац Радомир 39

Игрошанац Стеван 39

Игрошанац Филип 39

Икономидас Петар 126,

130

Илинкић Драгутин 30, 297

Илинкић Јован 30

Илинкић Коста 30, 347,

351

Илинкић Милутин 30

Илић Антоније 47, 223,

297, 298

Илић Антоније 73

Илић Богољуб 185, 221

Илић Богољуб 66, 224, 335

Илић Божур 280

Илић Бошко 104

Илић Влада 166

Илић Димитрије 291

Илић Добривоје 70, 223

Илић др Миодраг 104

Илић Драгић 11, 343

Илић Драгутин 70

Илић Драгутин 86

Илић Ђорђе 11

Илић Ђорђе 139

Илић Живко 47, 343

Илић Живојин 28, 335

Илић Живојин 47

Илић Илија 47, 326

Илић Јеврем 139

Илић Јерусалим 139, 303

Илић Јован 86

Илић Коста 28, 297

Илић Мата 28

Илић Милан 28

Илић Миливоје 28

Илић Милић 30

Илић Милош 291

Илић Милутин 86

Илић Михајло 28

Илић Младен 74

Илић Младен 77

Илић Никола 28, 335

Илић Павле 68

Илић Радивоје 30

Илић Радослав 28

Илић Сава 28

Илић Светозар 28

Илић Сима 228

Илић Станоје 104, 334

Илић Т. Живко 47

Илић Тихомир 104

Илић Тодор 28

Илић Тодор 47

Илић Ц. Јован 70

Илић Ц. Коста 70

Илић Чеда 104, 224, 327,

328, 343

Исаиловић Илија 310, 312

Исаковић Јован 227

Ј

Јабланац Глиша 348

Јагликић Стојан 11

Јаковић Мијаило 346

Јаковљевић Драгољуб 180

Јаковљевић Драгољуб 191

Јаковљевић Ивко 67, 162,

225

Јаковљевић Милисав 132,

330, 335

Јаковљевић Милорад 132

Јаковљевић Радомир 192,

316

Јаковљевић Стеван 132

382

Јаковљевић Стојадин 73,

330

Јаковљевић Хаџи Сима 5

Јаковљевић Хаџи Тока 5,

30

Јакоубхова Анче 324

Јакшић Светозар 165

Јакшић Страхиња 165

Јанжешковић Миливоје 92

Јанић Добривоје 74

Јанић Душан 74, 338

Јанић Лазар 74

Јанић Манојло 13

Јанић Радуле 74

Јанићијевић Коста 298

Јанковић Андреја 102

Јанковић Атанасије 87

Јанковић Божидар 131

Јанковић Божидар 39

Јанковић Боривоје 131

Јанковић Витомир 34

Јанковић Војислав 149

Јанковић Војислав 34

Јанковић Глигорије 39,

105, 271, 334

Јанковић Димитрије 57

Јанковић Душан 180

Јанковић Душан 250, 336

Јанковић Ђорђе 12

Јанковић Ђура 256

Јанковић Живојин 55

Јанковић Жика 176

Јанковић Илија 66

Јанковић Јован 34

Јанковић Јован 58

Јанковић Јоса 288

Јанковић К. Глигорије 39,

271, 272, 273

Јанковић Коста 221

Јанковић Коста 39, 228,

271, 272, 298

Јанковић Миладин 298

Јанковић Милан 207



Јанковић Милоје 190

Јанковић Милорад 39

Јанковић Милорад 87

Јанковић Милош 55

Јанковић Милош 57

Јанковић Михаило 8, 55,

80, 262

Јанковић Ника 12

Јанковић Пера 131, 334

Јанковић Петар 58

Јанковић Петар 87

Јанковић Сава 268

Јанковић Станоје 61

Јанковић Тодор 149

Јанковић Тома 24

Јанковић Трандафил 12

Јаношевић Бранислав 35,

154, 224, 225, 238, 321, 332

Јаношевић Димитрије 117

Јаношевић Драган 154

Јаношевић Милан 154

Јаношевић Милосав 67

Јаношевић Светозар 80

Јаношевић Тодор 154, 298

Јањић Дина 12, 26

Јањић Ђорђе 60, 96

Јањић Јанићије 129

Јањић Константин 25

Јањић Коста 129, 334

Јањић Љота 11, 18

Јањић Љота 60, 96

Јањић Панајот 12

Јањушевић Михаило 334

Јасеровски Павле 280

Јаћовић Боривоје 8, 21

Јаћовић Вучко 21, 75

Јаћовић Коста 21

Јаћовић Светозар 21, 99

Јаћовић Стојан 21, 104

Јевгенијевић Сава 119

Јевтимијевић Јања 11

Јевтић Божидар 175

Јевтић Гаврило 308

Јевтић Душан 168

Јевтић Душан 180

Јевтић Јован 68

Јевтић Милорад 147

Јевтић Милутин 224

Јевтић Павле 363

Јевтић Сима 228

Јелић Владимир 137

Јелић Урош 89

Јеличић Благоје 122

Јеличић Божа 96, 256, 278,

366, 367, 368, 369

Јеличић Глигорије 124

Јеличић Мијајло 124

Јеличић Милутин 122, 225

Јеличић Никола 124

Јеличић Радомир 124

Јеличић Цветко 370

Јенић Чедомир 114, 283,

284

Јеремић Душан 336

Јеремић Милен 127, 297

Јеремић Милун 189

Јеротијевић Милан 172

Јеротијевић Мирко 172

Јеротић Драгутин 308

Јефтић Тома 194

Јова Кљуна 42

Јовановић Аврам 354, 356,

358

Јовановић Адам 142

Јовановић Алекса 225

Јовановић А. Милан 109

Јовановић Андрија 26

Јовановић Андрија 32

Јовановић Анђелко 11

Јовановић Антанасије 76

Јовановић Арса 143

Јовановић Арса 32

Јовановић Благоје 224

Јовановић Божидар 76

Јовановић Васа 34

Јовановић Велисав 165

Јовановић Влада 124

Јовановић Владимир 106

Јовановић Војислав 249

Јовановић Гаја 298

Јовановић Д. Милан 126

Јовановић Димитрије 108


383


Јовановић Драги 151

Јовановић Драгиша 161

Јовановић Драгољуб 102




Јовановић Драгутин 126

Јовановић Драгутин Луне

369

Јовановић Ђорђе 202, 213

Јовановић Ђорђе 11, 29

Јовановић Живојин 185

Јовановић Живојин 76

Јовановић Живорад 109

Јовановић Иван 85

Јовановић Илија 161

Јовановић Коста 120

Јовановић Коста 44, 45



Јовановић Крста 349

Јовановић Крста 98

Јовановић Лазар 110

Јовановић Љубиша 161

Јовановић Љубомир 34

Јовановић Љубомир 98

Јовановић Манасије 330,

335

Јовановић Милан 108




Јовановић Миленко 149

Јовановић Милић 102

Јовановић Милорад 224

Јовановић Милорад 194

Јовановић Милош 192



Јовановић Миљојко 347

Јовановић Миодраг 76

Јовановић Михаило 20

Јовановић Михаило 346

Јовановић Младен 297,

351

Јовановић Наум 306

Јовановић Никола 120



Јовановић Петар 102




Јовановић Радован 156,

335

Јовановић Радомир 191

Јовановић Радосав 173

Јовановић Сава 34



Јовановић Светислав 29

Јовановић Светозар 34

Јовановић Сибин 173

Јовановић Сима 126

Јовановић Симон 53

Јовановић Синиша 161

Јовановић Сретен 140

Јовановић Стаменко 53

Јовановић Станимир 69

Јовановић Станко 155

Јовановић Станко 29

Јовановић Стева 324, 325

Јовановић Стеван 103



Јовановић Стојадин 66, 78

Јовановић Стојан 219, 345

Јовановић Стојан 29

Јовановић Таса 96, 232

Јовановић Тома 66

Јовановић Филип 29, 44,

45, 71, 343, 358, 364, 365

Јовановић Христифор 126

Јовић Љубомир 322

Јовичић Коста 29

Јовичић Лазар 76

Јовичић Светозар 29

Јовичић Сима 29

Јовичић Станоје 29

Јовчић Стојан 28, 362

Јоксимовић Драгољуб 286

Јоксимовић Никола 335

Јолдић Крста 32

Јолдић Станоје 32

Јорговић Душан 337

Јосић Радич 8, 155, 224,

225, 328

Јосифовић Александар 187

Јосифовић Ђурађ 308

Јосифовић Јосиф 187

Јосифовић Лазар 52

Јосифовић Марко 19

Јотић Сретен 169

Јоцић Драгутин 291

Јоцић Живојин 170

Јоцић Никола 125, 170

К

Калајџић Риста 17

Каличанин Риста 175

Калуста Марија 194

Каматовић Алекса 249

Кара Aнтоновић Ђока 47

Кара Aнтоновић Никола

72

Караантоновић Филип 72

Карабиберовић Живко 201

Карађорђе 198, 341

Карађорђевић Александар

16, 17, 22, 265, 341

Карајовановић Ђорђе 219

Карајовић Живко 192

Каракушевић Арсеније 33

Каракушевић Атанасије 3

Каракушевић Аца 33

Каракушевић Божидар 33

Каракушевић Бранислав

33

Каракушевић Добривоје

33

Каракушевић Ђорђе 33

Каракушевић Милан 33

Каракушевић Миливоје 33

Каракушевић Никола 33

Каракушевић Павле 33

Каракушевић Петар 33

384

Каракушевић Светозар 33,

335, 343

Каракушевић Стојан 33

Карамарковић Марко 50

Карамарковић Мата 50

Карамарковић Матија 349

Карамарковић Сава 347

Караниколић Јанко 34

Касапић Бранко 194

Катанић Стеван 347

Катић Глиша 348, 349

Катић Драгољуб 61

Катић Драгутин 61

Катић Љубомир 61

Катић М. Коста 61, 298

Катић Миливоје 61

Катић Петар 353, 358, 359,

360, 362, 364, 365

Катић Станко 304

Катић Стеван 192

Катић Чедомир 61

Катунац Војислав 130,

336, 337, 338

Катунац Милоје 130

Катунац Момчило 130

Катунац Синиша 130

Катунац Тодор 130

Качаник Војислав 62

Качаник Ђ. Никола 62

Качаник Ђорђе 62, 326

Качаник Јован 62

Качаник Милорад 62, 91

Качаник Миодраг 62

Качаник Михаило 62

Качаник Никола 62

Качаник Панта 62, 274,

326

Качаревић Владимир 225

Качаревић Милош 224

Каштаварац Јован 84, 297

Каштаварац Стефан 11

Каштаварац Стојан 11

Кедровић Драгослав 21,

75, 294, 326

Кедровић Душан 75, 224

Кесеровић Драгутин 313

Китановић Драгомир 140,

332

Китановић Јован 224

Китановић Љубомир 140

Китановић Радич 140

Китановић Станоје 334

Клаинцлер Јован 24

Кланчник Виктор 244

Кнежевић Богољуб 167,

225, 236, 238, 256, 293,

328, 370

Кнежевић Божидар 167

Кнежевић Коста 173, 225,

304

Кнежевић Коста 308

Кнежевић Љубомир 167,

221

Кнежевић Милан 354, 358,

360, 364, 365

Кнежевић Михајло 106

Кнежевић Радомир 167

Кнез Милош 16, 271

Кнез Павле 319

Кнешић Ђорђе 112

Књиха Јосиф 280

Кобасица Стијепо 256

Кованџић Стеван 27

Ковачевић Бранко 289

Ковачевић Живојин 148

Ковачевић Јован 245

Ковачевић Љуб. 201

Ковачевић Мирко 148,

224, 305

Ковачевић Михаило 311

Ковачевић Момчило 148

Ковачевић Станислав 298

Ковачевић Станоје 326

Ковачевић Чедомир 148

Ковбаско Будимка 104

Кожетинац Аксентије 77,

305

Кожетинац Бранимир 187

Кожетинац Бранислав 77

Кожетинац Димитрије 66

Кожетинац Коста 77

Кожетинац Светолик 77

Кожетинац Хранислав 77

Кожул Марко 235, 237

Козарац Апостол 84

Козић Гојко 11, 90, 190

Козић Љубисав 184

Козић Сима 349

Којић Миладин 30

Којић Милан 30

Којић Петар 70

Колар Стеван 244

Коларевић Анта 346

Колашинац Јосиф 127

Колб Адолф 288

Коловић Божидар 305

Коловић Радослав 322

Коматовић Алекса 345,

346

Комбол Иван 145

Константиновић Богић 351

Константиновић Велимир

268

Константиновић Димитри-

је 37

Константиновић Ђорђе 37

Константиновић Ј. Ђорђе

37

Константиновић Јања 37

Константиновић Јован 37

Константиновић К. Јован

37

Константиновић Коста 37

Константиновић Милан

37, 151

Константиновић Наун 37

Константиновић Никола

37

Константиновић Сава 37

Константиновић Таса 57

Коњушки Коста 101

Копша Радомир 50, 300

Кордић Божидар 79

Кордић Драгослав 79

Кордић Јован 79

Кордић Милан 76, 79

Кордић Милета 79, 355

Кордић Милорад 79, 298

385

Кордић Михајло 79

Кордић Светозар 79

Кордић Стојан 79

Кордић Тома 79

Корт Еуген 242

Костадиновић Никола 332

Костадиновић Радомир165

Костић Душан 194

Костић Живота 141

Костић Јеврем 89

Костић Константин 141

Костић Милутин 143

Костић Наун 110

Костић Радоје 359, 360, 361

Костић Сотир 241

Костка Михајло 149

Костка Павле 149

Костка Првослав 149

Кошутић Љубомир 298

Коцић Ђорђе 64

Коцић Илија 219

Коцић Мијаило 64

Коцић Милан 64

Коцић Милорад 64, 334

Кочубински Ал. 202

Крајковац Милојко 228

Краљ Милан 25, 58, 209

Краљ Никола 198

Краљ Петар 213, 214, 216,

267

Краљевачки Ђура 75

Краљевачки Милош 75

Краљевачки Петар 75

Крапешић Светозар 201,

207

Крапчевић Д. Јован 42

Крапчевић Д. Милан 42,

223, 224, 335

Крапчевић Дамјан 42, 297

Крапчевић Душан 42

Крапчевић Ђ. Илија 42

Крапчевић Ђорђе 42

Крапчевић И. Ђорђе 42

Крапчевић И. Која 42

Крапчевић И. Милан 42

Крапчевић Илија 42

Крапчевић Милорад 42

Крапчевић Петар 42

Крапчевић Тихомир 42

Красојевић Јанићије 41,

290, 325

Крек Миха 256

Кркић Јован 83

Кркић Никола 83

Крмпотић Мирко 290

Крпић Трифун 208

Крсмановић Јова 207

Крстић Аврам 123

Крстић Атанасије 172

Крстић Богдан 345

Крстић Божидар 264, 268

Крстић Владимир 268

Крстић Војислав 89, 225

Крстић Драгутин 108, 335

Крстић Јован 89

Крстић Милосав 172

Крстић Милун 120

Крстић Михаило 256, 369,

370

Крстић Радомир 151, 224

Крстић Слободан 108

Кртолица Ђорђе 91, 194,

314

Кртолица Стеван 91, 314

Кузмановић Драгутин 134

Кузмановић Наум 71

Кујунџић Лазар 101

Кујунџић Стеван 310, 323,

338

Кулаковски Платон 202

Кумануди Коста 369

Л

Лабовић Периша 98

Лабовић Петар 98

Лазаревић Војислав 27

Лазаревић др Душан 226,

305

Лазаревић Ђорђе 92, 187,

226, 275, 276

Лазаревић Живко 24

Лазаревић Коста 36, 302,

335

Лазаревић Лазар 69

Лазаревић М. Сретен 69,

219, 221

Лазаревић Мијаило 27

Лазаревић Мика 304

Лазаревић Миленко 27

Лазаревић Михаило 69

Лазаревић Младен 291

Лазаревић Мома 69, 332

Лазаревић Недељко 24,

350, 351

Лазаревић Никола 27

Лазаревић Петар 15, 219,

220, 230, 345, 346

Лазаревић Сима 138

Лазаревић Сима 36

Лазаревић Сретен 36

Лазаревић Стеван 27, 298

Лазаревић Стеван 291

Лазаревић Стоиљко 221

Лазаревић Стојадин 36

Лазаревић Тодосије 36

Лазић Арсеније 291

Лазић Коста 320

Лазић Лазар 297

Лазић Мијушко 27

Лазић Михајло 245

Лазић Риста 39

Лазић Тома 39

Лангерхолц Отмар 310

Лапчевић Војислав 298

Лапчевић Никола 350

Лацић Душан 226

Леви Ј. Давид 101

Леви Ј. Мешулам 101

Леви Јаков 99, 101

Лекић Коста 207

Леоновић Живко 207

Лепенац Божидар 80

Лепенац Милан 80, 334

Лепенац Миодраг 80

Лесковчанин Стојан 11

Лешјанин Милојко 201,

207, 306

386

Лисинац Јанко 153

Лисинац Милун 228, 359,

360

Лисица Ариф 52

Лисичић Антоније 60

Лисичић Благоје 60

Лисичић Драгољуб 60

Лисичић Илија 60

Лисичић Петар 60

Лисичић Стојан 60

Лисичић Тома 60

Лиџић Здравко 60

Лозничанин Милета 21

Ломовић Урош 211

Лонткијевић Бранислав

308

Лужњанин Андрија 353,

355

Лукановић Ција 280

Лукић Владимир 320

Лукић др Мита 334

Лукић Ђорђе 221

Лукић Милосав 32

Лукић Недељко 144

Лукић Стојан 228, 365,

366, 367

Лулић Милан 175

Луковић Стеван 306

Љ

Љотић Алекса 19

Љотић Божидар 19

Љотић Димитрије 18,19

Љотић Зоја 18

Љотић Јања 58

Љотић Јован 47

Љотић Коста 47

Љотић Коча 19

Љотић Лазар 187

Љотић Лазар 19

Љотић Љота 18, 19, 222

Љотић Никола 18, 19

Љотић Петар 19, 224, 326

Љотић Прока 19

Љотић Тома 58

Љубић Влада 155

Љутић Драгољуб 163

Љутић Михајло 163

Љутић Предраг 163

М

Маглић Богдан 310

Мајсторовић Алекса 298

Мајурац Ј. Милан 30

Мајурац Јован 30, 112

Мајурац Лазар 30

Мајурац М. Милан 30

Мајурац Мијаило 30

Мајурац Милан 30, 297

Мајурац Стојан 30

Максимовић Глигорије

139, 298

Максимовић Глигорије 69

Максимовић Симеон 352

Максимовић Стеван 227

Максић Радослав 170

Малаћевић Александар 61,

81, 82, 180

Малићанин Милош 370

Малићанин Милун 367

Манасијевић Тома 125, 334

Мандрда Никола 17

Мандрда Никола 349

Манић Божидар 86, 335

Манић Светислав 86, 225

Манојловић Христивоје

166, 170

Манрц Мијаило 42

Мар Фердинанд 45

Маринковић Аврам 109,

335

Маринковић Васа 66

Маринковић др Анта 109,

224

Маринковић Драгутин 80

Маринковић Ђорђе 80,

260, 334, 339, 343

Маринковић Јован 161

Маринковић Коста 26

Маринковић Љубомир 66

Маринковић Милан 80

Маринковић Милосав 66

Маринковић Милутин 66,

225, 301

Маринковић Мита 13

Маринковић Радомир 80

Маринковић Светислав

109, 330

Маринковић Чедомир 80

Марисављевић Мика 366

Марић Алекса 36, 343

Марић Василије 351, 352,

355, 360

Марић Драгољуб 36

Марић Ђока 36

Марић Милан 76, 298

Марић Милош 53

Марић Ратко 194

Марић Стојан 194

Марјановић Драги 125

Марјановић Милосав 360

Марјановић Милош 74,

298

Марјановић Никодије 67

Марјановић Чедомир 5

Маркл Рудолф 88

Марковић Аврам 101

Марковић Аксентије 227

Марковић Александар 175

Марковић Анта 32

Марковић Антоније 19

Марковић Божидар 63

Марковић Бошко 106

Марковић Вујица 170

Марковић Дена 106

Марковић Димитрије 106

Марковић Димитрије 63,

175, 335

Марковић Драгослав 116

Марковић Душан 175

Марковић Ђорђе 63, 297

Марковић Живко 34

Марковић Живојин 116



Марковић Жика 348, 349

387

Марковић Зафир 228

Марковић Илија 131

Марковић Јаков 228

Марковић Јован 86

Марковић Коста 103

Марковић Коста 57

Марковић Љубиша 86

Марковић Љубомир 20,

220

Марковић Малиша 175

Марковић Манојло 28

Марковић Мијаило 29

Марковић Мијајло 179

Марковић Мијајло 288

Марковић Мијат 11

Марковић Мијодраг 175

Марковић Миладин 86,

322

Марковић Миладин 88,

298

Марковић Милан 20

Марковић Милан 28

Марковић Миленко 129

Марковић Миленко 57

Марковић Милосав 20, 354

Марковић Милун 29

Марковић Мика 306

Марковић Михајло 20

Марковић Никола 346

Марковић Петар 28, 298

Марковић Радомир 194

Марковић Сава 352

Марковић Сима 122

Марковић Симион 28

Марковић Спасоје 83

Марковић Станко 63, 298

Марковић Стеван 29

Марковић Стеван 86, 335

Марковић Стојан 28



Марковић Чедомир 192

Марковић Тимотије 360

Марковић Тома 29

Марковић Трајко 74, 82

Мартин Иван 289

Мартинац Мија 211

Мартиновић Драгутин 190

Мартиновић Лазар 228

Мартић Аксентије 141,

273, 274

Маршићанин Тихомир 267

Маскарац Живко 34

Маскарац Петар 11

Матејевић Милош 106

Матејевић Тодор 106, 301

Матић Арса 11, 32

Матић Арсеније 32

Матић Велибор 139

Матић Добросав 110

Матић Драгутин 32, 112

Матић Живко 156

Матић Јосиф 110

Матић Љубомир 35, 139,

157, 249, 274, 311, 368

Матић Милан 145, 298

Матић Миљојко 143

Матић Никола 139

Матић Радош 110

Матић Ратибор 139

Матић Слободан 139

Матић Стеван 32, 301, 334

Матовић Радивој 330

Мацић Аксентије 364

Мацић Вукадин 194

Мачкић Душан 320

Машић Милан 310

Машић Светислав 315

Медаковић Богдан 202

Мехонић Јусуф 52

Мијаиловић Аврам 106

Мијаиловић Душан 106

Мијаиловић Живко 106

Мијаиловић Јања 13

Мијаиловић Коста 58

Мијаиловић Лазар 349

Мијаиловић Мијаило 58

Мијаиловић Мијат 58

Мијаиловић Милован 79

Мијаиловић Миша 349

Мијаиловић Прокопије 74

Мијаиловић Ранђел 298

Мијаиловић Раша 24, 222

Мијаиловић Трајко 58

Мијајловић Андреја 150

Мијајловић Величко 11

Мијатовић Аксентије 41

Мијатовић Влајко 164

Мијаиловић Светозар 298

Мијатовић Станоје 108,

249

Мијатовић Чеда 201

Мијушковић Андреја 84,

298

Мијушковић Живко 84

Мијушковић Стојан 84

Микић Коста 96

Микић Марко 60, 96

Микић Никола 96

Микуљанац Радомир 171

Миладиновић Илија 133

Миладиновић Јосиф 133

Миладиновић Лазар 184

Миладиновић Љубомир

108

Миладиновић Љубомир

160

Миладиновић Милан 184

Миладиновић Мирослав

133

Миладиновић Павле 69

Миладиновић Ратомир 184

Миладиновић Смиљко 108

Миладиновић Стеван 57

Миладиновић Тихомир

160

Миладиновић Чеда 221,

323

Милановић Мијаило 29

Милановић Миленко 29

Милановић Радоица 29

Милекић Веселин 211

Миленковић Аранђел 27

Миленковић Васа 361

Миленковић Глигорије

348

Миленковић Драгољуб

221

388

Миленковић Драгослав

321

Миленковић Коста 27

Миленковић Миливоје

110, 335

Миленковић Милован 27

Миленковић Милоје 27

Миленковић Милош 27

Миленковић Мирко 110

Миленковић Настас 27

Миленковић Обрад 228

Миленковић Раденко 330

Миленковић Рака 207

Миленковић Сима 350,

352, 360

Миленковић Стеван 27

Миленковић Таса 101

Миленковић Тодосије 73,

105, 330, 334

Миленковић Чедомир 133,

335

Миленковић Чедомир 138

Милетић Божидар 119

Милетић Василије 110

Милетић Вуча 21, 345

Милетић Драгослав 48, 334

Милетић Ђорђе 228, 229,

366

Милетић Илија 47

Милетић Исаило 165

Милетић Исидор 188

Милетић Мика 224

Милетић Милан 105



Милетић Милен 166

Милетић Милован 58

Милетић Милоје 57

Милетић Милојко 192

Милетић Милорад 48, 298

Милетић Милосав 52

Милетић Милутин 11

Милетић Миодраг 119,

225

Милетић Младен 188

Милетић Никола 110

Милетић Петар 47

Милетић Радич 166

Милетић Радован 166

Милетић Радојко 323

Милетић Радомир 166

Милетић Радомир 188

Милетић Стеван 58, 297

Миливојевић Божа 8, 176

Миливојевић Будимир 59

Миливојевић Велимир 59

Миливојевић Димитрије

59

Миливојевић Добривоје 59

Миливојевић Драгутин 59

Миливојевић Душан 59

Миливојевић Михаило 59

Миливојевић Петар 59

Миливојевић Предраг 59

Миливојевић Станисав 59,

334

Миливојевић Тома 59, 334

Милинчић Богдан 370

Милисављевић Мијат 77

Милисављевић Милан 77

Милисављевић Милош 77

Милић Вукадин 351

Милић Илија 298

Милић Љубомир 309

Милић Мата 98

Милић Миодраг 225

Милићевић Аврам 34

Милићевић Агатон 67

Милићевић Алекса 34

Милићевић Арсеније 120

Милићевић Ђ. Милан 201

Милићевић Јованча 34

Милићевић Коста 34

Милићевић Марко 347

Милићевић Милан 228,

360

Милићевић Миленко 27

Милићевић Милован 346

Милићевић Милосав 102

Милићевић Никола 351

Милићевић Светозар 104

Милишић Драгослав 285

Милишић Милан 290

Милишић Тодор 285

Миловановић Аксентије

55, 223

Миловановић Алекса 48

Миловановић Алекса 48

Миловановић Александар

100, 232, 298

Миловановић Василије 47,

297

Миловановић Војислав

105

Миловановић Гвозден 54

Миловановић Драгутин

102, 298

Миловановић Драгутин

149

Миловановић Ђорђе 122,

330

Миловановић Живојин

100, 101

Миловановић Живојин 188

Миловановић Илија 55

Миловановић Јанићије 222

Миловановић Јевта 105,

298, 335

Миловановић Јован 291

Миловановић Коста 103,

298

Миловановић Малиша 109

Миловановић Марко 224

Миловановић Мијушко 21,

71, 223

Миловановић Миладин

105

Миловановић Милан 109

Миловановић Милан 48

Миловановић Милија 354,

357, 360, 361, 365, 366

Миловановић Милован

207

Миловановић Милорад

109

Миловановић Никола 53

Миловановић Панта 73

Миловановић Предраг 156

389

Миловановић Радосав 345

Миловановић Сава 188

Миловановић Светозар

323

Миловановић Светозар 55

Миловановић Светолик

113

Миловановић Сретен 105

Миловановић Стеван 308

Миловановић Ћира 298

Миловановић Урош 55

Миловановић Филип 77

Миловановић Хранислав

156, 334

Миловић Живорад 194

Миловић Марко 105, 335

Миловић Петар 105

Миловић Тодосије 105,

335

Милојевић Димитрије 59

Милојевић Илија 363

Милојевић Јанко 193

Милојевић Јован 225

Милојевић Милорад 191

Милојевић Милун 178

Милојевић Милутин 191

Милојевић Никола 193

Милојевић Радивоје 313

Милојевић Радомир 178

Милојевић Сава 59

Милојевић Станимир 323

Милојевић Станоје 193

Милојевић Филип 355,

357, 360, 361, 363, 365, 366

Милојковић Владислав

323

Милорадовић Светолик

338

Милосављевић Аврам 103

Милосављевић Алекса 113

Милосављевић Алекса 118

Милосављевић Борисав

135

Милосављевић Бошко 118,

224

Милосављевић Владимир

141

Милосављевић Војислав

135

Милосављевић Вукосав

111

Милосављевић Глигорије

77

Милосављевић Драгутин

106

Милосављевић Душан 113

Милосављевић Душан 135

Милосављевић Ђорђе 106

Милосављевић Ђорђе 89

Милосављевић Живадин

141

Милосављевић Живко 106

Милосављевић Живојин

85

Милосављевић Живорад

135

Милосављевић Животије

141

Милосављевић Жика 113

Милосављевић Јевта 85

Милосављевић Крста 158

Милосављевић Крста 30

Милосављевић Лазар 88

Милосављевић Љубодраг

135

Милосављевић Љубомир

111


67


78

Милосављевић Мијајло 66

Милосављевић Миладин

111

Милосављевић Миладин

330

Милосављевић Милан 106


Милосављевић Милан 135,

301



335


334

Милосављевић Миленко

188

Милосављевић Миливоје

141

Милосављевић Милован

346

Милосављевић Милорад

135

Милосављевић Милутин

157


188


85

Милосављевић Миодраг

135

Милосављевић Михаило

111

Милосављевић Михајло

135

Милосављевић Момчило

106

Милосављевић Никола

351, 365

Милосављевић Новица

135

Милосављевић Обрад 88

Милосављевић Петар 118,

335

Милосављевић Предраг

158

Милосављевић Сава 113,

335

Милосављевић Св. 205

Милосављевић Светозар

118

Милосављевић Светослав

158, 335

Милосављевић Сретен 73

Милосављевић Станоје

105, 361

Милосављевић Филип 30

390

Милосављевић Чедомир

157

Милошевић Богдан 83

Милошевић Бошко 177

Милошевић Бранко 83

Милошевић Вујица 120

Милошевић Драгутин 103

Милошевић Ђорђе 120

Милошевић Љубомир 102

Милошевић Љубомир 88

Милошевић М. Милан 120

Милошевић Марко 29

Милошевић Миладин 120,

330, 332, 335

Милошевић Милан 46,

120, 298

Милошевић Миленко 358,

359

Милошевић Милић 350

Милошевић Милош 214,

268, 339

Милошевић Милош 221

Милошевић Милутин 193

Милошевић Михаило 8,

145, 298

Милошевић Паун 348, 352,

354

Милошевић Петар 83

Милошевић Риста 232

Милошевић Саватије 100

Милошевић Сима 348, 352

Милошевић Стојан 120



Милошевић Таса 356, 358

Милутиновић Алекса 107

Милутиновић Апостол 129

Милутиновић Владислав

109, 330

Милутиновић Драгиша

201

Милутиновић Драгутин

309

Милутиновић Иван 346

Милутиновић Илија 57

Милутиновић Милан 107

Милутиновић Милорад

193

Милутиновић Милун 107

Милутиновић Никола 107

Милутиновић Петар 228

Милутиновић Радосав 347

Милутиновић Сима 319

Милутиновић Филип 53

Миљан Нико 246

Миљковић Аврам 47

Миљковић Благоје 67

Миљковић Владимир 330

Миљковић Вуча 241

Миљковић Глигорије 31

Миљковић Димитрије 34

Миљковић Ђорђе 34

Миљковић Иван 41

Миљковић Илија 348, 349

Миљковић Јанићије 76

Миљковић Мата 355

Миљковић Миладин 22

Миљковић Милан 308

Миљковић Милан 111, 298

Миљковић Милан 298

Миљковић Миливоје 111,

224, 326, 334

Миљковић Милун 22, 228

Миљковић Никола 22

Миљковић С. Коста 297,

330

Миљојковић Душан 314

Минаковић Алекса 194

Минић Богољуб 189

Минић Драгић 164

Минић Драгољуб 114

Минић Илија 223, 228

Минић К. Радован 144,

301

Минић Лазар 112

Минић Максим 360

Минић Миладин 173

Минић Михаило 278, 366,

367, 368

Минић Новица 363, 364,

365

Минић Радован 334

Минић Стефан 193

Минић Цветко 352, 353,

354, 359

Миновић Вукоица 348

Мирковић Хаџи Трајко 5

Митић Владимир 84

Митић Драгутин 121, 178

Митић Лепоје 121

Митић Светислав 170

Митић Светолик 121

Митић Станоје 171

Митрићевић Харалампије

189

Митровић Анта 334

Митровић Бошко 334

Митровић Димитрије 190

Митровић Димитрије 332,

334

Митровић Мијајло 108

Митровић Милутин 193

Митровић Петар 225

Митровић Сава 160

Митровић Стаменко 347

Митровић Стојан 330

Митрополит Михаило 203,

204, 205, 206, 207, 208,

209, 259

Мићић Војислав 193

Мићић Драгић 156, 226,

334

Мићић Миливоје 161

Мићић Милосав 193

Мићић Радомир 193

Мићић Стојадин 156

Михаиловић Божидар 134

Михаиловић Бора 20, 225,

245

Михаиловић Васа 156



Михаиловић Велибор 325

Михаиловић Драгомир 64

Михаиловић Драгутин 64

Михаиловић Дража 313

Михаиловић Душан 64

Михаиловић Јован 20

391

Михаиловић Коста 86

Михаиловић Милан 64

Михаиловић Милован 109

Михаиловић Михаило 64

Михаиловић Никола 20

Михаиловић Стојан 64

Михајловић Аксентије 86

Михајловић Атанасије 127

Михајловић Боривоје 46

Михајловић Влајко 85

Михајловић Вукадин 46

Михајловић Димитрије 54

Михајловић Драгољуб 191

Михајловић Драгослав 85

Михајловић Ђурђе 100

Михајловић Живан 241

Михајловић Живко 100



Михајловић Жика 85, 334

Михајловић Милош 157

Михајловић Никола 25,

190

Михајловић Никола 46

Михајловић Светозар 85

Михајловић Сергије 171

Михајловић Станислав

122, 222

Михајловић Станко 46

Михајловић Стефан 52

Михајловић Стојадин 122

Михајловић Тихомир 122

Михајловић Тома 85

Мишић Васа 136, 225

Мишић Влада 136, 225

Мишић Десимир 125

Мишић Драгомир 190

Мишић Душан 125

Мишић Љубисав 136

Мишић Милан 125

Мишић Милоје 136

Мишић Милорад 125, 224,

334

Мишић Миодраг 125

Мишић Петар 309

Мишић Сава 84

Мишић Станко 13

Мишковић Фердинанд 82

Мишовић Никола 330

Младеновић Богољуб 308

Младеновић Драгиша 191

Младеновић Драгутин 106

Младеновић Драгутин 28

Младеновић Јевта 6, 28

Младеновић Јован 53

Младеновић Љубиша 191

Младеновић Љубомир 77

Младеновић Мијаило 28

Младеновић Милан 48

Младеновић Младен 6, 28

Младеновић Никола 48

Младеновић Никола 6, 28

Младеновић Пера 265

Младеновић Сима 28

Младеновић Стојан 28

Младеновић Трајко 146

Младеновић Цветко 28

Младеновић Цветко 57

Мојић Павле 11

Момчиловић Ђорђе 154

Момчиловић Стеван 364

Моравац Божидар 85

Моравац Драгољуб 85

Моравац Милан 85

Моравац Милош 85, 298

Моравац Сава 85

Мордић Аца 335

Мостић Милан 207, 368

Мохор Рудолф 325

Мркоњић Петар 112

Мужа Емил 244, 335

Муравјев Анатолиј 244

Мутавџић Божидар 22, 363

Мутавџић Војин 22

Мутавџић Вучко 16, 22,

219, 345

Мутавџић Гаврило 22, 222,

349

Мутавџић Драгутин 22

Мутавџић Илија 22

Мутавџић Јован 84

Мутавџић Љубомир 22, 35

Мутавџић Мијајло 22

Мутавџић Милован 22

Мутавџић Милош 22

Мутавџић Милутин 22

Мутавџић Павле 22, 50,

219, 221, 305

Мутавџић Петар 22

Мутавџић Станко 22

Н

Нагулић Милутин 220, 321

Накић Драгослав 119

Накић Иван 36

Накић Јанко 119

Накић Марјан 36

Накић Милан 119, 134

Накић Миливоје 280

Накић Милован 36, 349

Накић Петар 119, 330

Накић Радомир 119, 304

Наумовић Јова 309

Наумовић Јоца 219

Наумовић Коста 309

Наумовић Михаило 309

Наупарац Мијушко 175,

335

Наупарац Миодраг 175

Начић Алекса 86

Начић Владимир 86

Начић Д. Ташко 117

Начић Драгослав 117

Начић Јован 117

Начић Јордан 86

Начић Ташко 8, 117, 334

Неготинац Алекса 46

Неготинац Милан 46

Неготинац Милош 46

Неготинац Михаило 46

Неготинац Серафим 8, 46,

120, 223, 297, 358

Неготинац Стеван 46

Неготинац Стојан 46

Неготинац Тодор 46

Недељковић Александар

171

392

Недељковић Василије 34

Недељковић Вукоје 19, 34

Недељковић Драгутин 68

Недељковић Коста 34

Недељковић Љуба 68, 334

Недељковић Милан 57

Недељковић Миленко 68

Недељковић Милутин 68

Недељковић Обрен 323

Недељковић Петар 34

Недељковић Славко 68

Недић Милован 308

Нецковић Петар 288

Нешић Богдан 127, 224

Нешић Божидар 127

Нешић Будимир 128

Нешић Димитрије 128,

224, 330, 335

Нешић Драгослав 51

Нешић Душан 308

Нешић Ј. Радисав 330

Нешић Јован 355

Нешић Јован 51, 120

Нешић Љубодраг 51

Нешић Љубомир 128

Нешић Милан 224, 343

Нешић Милован 127

Нешић Милорад 127

Нешић Милосав 128

Нешић Милош 51

Нешић Милутин 51, 83,

330

Нешић Миодраг 51

Нешић Мића 128

Нешић Младен 127, 148,

232

Нешић Момчило 128

Нешић Петар 51

Нешић Радомир 192

Нешић Радослав 128

Нешић Сима 291

Нешић Стеван 51, 298

Нешић Тома 53

Нешић Цветко 11, 22

Нешковић Јеремија 34

Нешовић Божидар 186

Нешовић Владислав 291

Нешовић Петар 186

Николајевић Свет. 201

Николајевић Стеван 143,

225, 226, 275, 276, 324

Николенџић Јован 355

Николетић Сава 361

Николић Аврам 363

Николић Александар 163

Николић Андра 201

Николић Атанасије 163

Николић Братислав 163

Николић Василије 78

Николић Василије 85

Николић Владимир 133

Николић Владимир 78

Николић Владислав 5, 6,

72

Николић Вуле 349

Николић Вучко 74

Николић Димитрије 163

Николић Димитрије 34

Николић Димитрије 12, 59

Николић Добривоје 89

Николић Драги 180, 191

Николић Драгољуб 48

Николић Драгутин 47

Николић Душан 89

Николић Ђорђе 164

Николић Ђорђе 179

Николић Живко 85

Николић Илија 221

Николић Јања 26

Николић Јован 13

Николић Јосиф 244

Николић Коста 133

Николић Коста 163

Николић Коча 109

Николић Кузман 163

Николић Лазар 119

Николић Лука 113

Николић Љубиша 140

Николић Љубодраг 164

Николић Љубомир 26, 84

Николић Љубомир 89, 232

Николић Марко 12

Николић Миладин 149

Николић Милан 109




Николић Милен 164

Николић Миливоје 124

Николић Милорад 163

Николић Милош 34

Николић Милош 85

Николић Милутин 52, 330

Николић Миљко 85

Николић Миодраг 110

Николић Миодраг 78

Николић Михајло 163




Николић Младен 133

Николић Младен 140, 182

Николић Наум 163

Николић Никола 110

Николић Никола 47

Николић Обрад 52, 335

Николић Обрен 34

Николић П. Никола 110

Николић Панта 109

Николић Петар 228



Николић Радомир 164

Николић Радош 244

Николић Риста 109



Николић Светислав 52

Николић Светозар 81, 82

Николић Светолик 193

Николић Сотир 163

Николић Станоје 48, 351,

352

Николић Таса 84

Николић Тихомир 164

Николић Чедомир 193

Николић Чедомир 110

Николић Цветко 110

393

Новак Новак 93

Новаковић Андрија 93

Новаковић Братислав 90,

93

Новаковић Драган 93

Новаковић Ђура 26

Новаковић Јеврем 8, 9, 90,

91, 93, 225, 321

Новаковић Коста 9, 90

Новаковић Крста 8, 9, 10,

90, 91, 92, 93, 146, 217,

224, 225, 226, 251, 236,

237, 239, 254, 255, 256,

257, 303, 304, 311, 314,

319, 370

Новаковић Љуба 126, 131

Новаковић Марко 185,

220, 256, 273, 274, 329

Новаковић Недељко 52

Новаковић Новак 9, 90,

326, 335, 343

Новаковић Синиша 93

О

Обрадовић Васа 351

Обрадовић Бошко 335

Обрадовић Дамјан 194

Обрадовић Драгољуб 163

Обрадовић Иван 352

Обрадовић Маринко 34

Обрадовић Мијајло 352,

357

Обрадовић Милан 360

Обрадовић Милан 55

Обрадовић Милић 64

Обрадовић Милоје 57

Обрадовић Милорад 323

Обрадовић Милош 265,

268, 319, 321, 338

Обрадовић Михаило 219

Обрадовић Никола 64,

224, 226, 304

Обрадовић Ранко 368

Обрадовић Танасије 64

Обрадовић Тодор 350

Обреновић Александар 28,

29, 32, 78, 80, 102, 198,

201, 203, 204, 206, 209, 264

Обреновић Евгеније 47

Обреновић Милорад 324

Обреновић Михаило 47

Обреновић Михаило 58

Обреновић Стеван 350

Обреновић Стеван 47

Огњановић Аркадије 191

Огњановић Вуксан 69

Огњановић Радослав 194

Окуровић Божидар 58

Окуровић Милан 58

Остијић Милутин 348, 349

Остојић Димитрије 79

Остојић Љубомир 29, 306

Остојић Милутин 29, 222

П

Павић Илија 220, 345, 346

Павићевић Миливоје 152

Павићевић Радомир 245

Павловић Аксентије 348,

349

Павловић Аксентије 69

Павловић Александар 153

Павловић Анта 52

Павловић Арса 65

Павловић Атанасије 26

Павловић Благоје 29

Павловић Бранко 51, 224

Павловић Будимир 51,

225, 240, 256, 314, 326

Павловић Вићентије 103

Павловић Владимир 25

Павловић Владислав 29

Павловић Владислав 65

Павловић Војислав 29

Павловић Војислав 52

Павловић Вујица 352

Павловић Добросав 309

Павловић Драгољуб 103

Павловић Драгољуб 52

Павловић Драгомир 103



Павловић др Леонтије 298

Павловић Живан 332

Павловић Живко 341

Павловић Живко 308

Павловић Иван 308

Павловић Илија 324

Павловић Јевтимије 57

Павловић Јован 51

Павловић Јован 69

Павловић К. Јован 26

Павловић Љубомир 48

Павловић Љубомир 51

Павловић М. Јован 52

Павловић Матеја 29

Павловић Мика 153, 335

Павловић Милен 29

Павловић Милоје 324

Павловић Милорад 25

Павловић Милорад 29

Павловић Милош 25

Павловић Милутин 51,

222, 223, 299, 362, 367, 368

Павловић Михаило 207



Павловић Михаило 52,

220, 318, 321


Павловић Младен 291

Павловић Никола 351, 352

Павловић Нићифор 127

Павловић Петар 132, 241

Павловић Петар 29



Павловић Радомир 25

Павловић Риста 24

Павловић Светозар 59

Павловић Сима 103, 334

Павловић Сима 29

Павловић Станко 13



Павловић Стеван 65, 357

394

Павловић Танасије 298

Павловић Таса 29, 41, 42

Павловић Тодор 325

Павловић Тодосије 355

Павловић Урош 65

Павковић Стеван 297

Павковић Милош 298

Падовац Гвозден 355

Пазарац Живојин 100

Пазарац Милун 100

Пазарац Петар 100

Пајевић Арса 202

Пајовић Јевта 59, 79

Пандуровић Драгиша 310,

337

Пантелић Јеремија 25

Пантовић Антоније 219

Панчић др Јосиф 22

Пападопулос Никола 130

Парађанин Андра 361, 366,

367

Паруновац Милојко 80

Паруновац Миодраг 80,

336

Паруновац Михаило 80,

335

Пауновић Здравко 360

Пауновић Коста 298

Пауновић Наун 182

Пауновић Новак 35, 38

Пауновић Петар 346

Пауновић Прока 349

Пауновић Србољуб 182

Пашић Никола 207, 217,

287

Паштровић Борислав 99

Паштровић Бранислав 99

Паштровић Кузман 8, 99

Паштровић Момчило 99

Пејић Коста 354

Пејић Радосав 351

Пеливановић Ђока 120

Перић Степан 72, 186, 194

Перишић Љубиша 306

Перчевић Драгољуб 126,

226

Петковић Алекса 351, 352,

353, 355, 356, 357, 364, 365

Петковић Андра 318

Петковић Божидар 153

Петковић Влада 128, 335

Петковић Влада 153

Петковић Владислав 60

Петковић Војислав 60, 241

Петковић Димитрије 31

Петковић Драгомир 134,

223, 312, 334

Петковић Драгутин 31

Петковић Душан 132

Петковић Ђорђе 73, 330

Петковић Ђура 14

Петковић Илија 28

Петковић Ј. Сава 153

Петковић Јеврем 134

Петковић Јован 88

Петковић Коста 221

Петковић Милутин 31

Петковић Миодраг 132

Петковић Миодраг 31

Петковић Михајло 132

Петковић Младен 108

Петковић Момчило 134

Петковић Никола 31

Петковић Сава 60

Петковић Светозар 134

Петковић Стеван 21

Петковић Стеван 60

Петковић Стојан 21

Петковић Стојан 347

Петковић Тодосије 351

Петковић Тома 87

Петковић Филип 21

Петровић А. Милан 97,

334

Петровић Аврам 47

Петровић Алекса 28

Петровић Алекса 87, 298

Петровић Алекса 97

Петровић Александар 108

Петровић Андреја 126,

301, 334

Петровић Аранђел 291

Петровић Арсеније 67, 77,

363

Петровић Божидар 128

Петровић Васа 89

Петровић Велимир 289

Петровић Влада 160

Петровић Владимир 128

Петровић Владимир 98

Петровић Д. Александар

68

Петровић Димитрије 224





Петровић др Душан 220,

223

Петровић Драги 193

Петровић Драгобрат 138

Петровић Драгомир 138

Петровић Драгутин 128

Петровић Драгутин 288

Петровић Драгутин 68,

335

Петровић Душан 125



Петровић Ђорђе 126, 131,

225, 334

Петровић Ђорђе 133

Петровић Ђорђе 28

Петровић Живко 108

Петровић Живко 28

Петровић Живојин 138

Петровић Живојин 98

Петровић Илија 349

Петровић Јаков 131

Петровић Јанићије 361

Петровић Јанко 101

Петровић Јован 29, 297

Петровић Јосиф 165, 335

Петровић Јосиф 81

Петровић К. Александар

68, 332

Петровић Коста 68, 173,

335, 362

395

Петровић Коста 298

Петровић Лазар 176

Петровић Лука 96

Петровић Марисав 190

Петровић Мелентије 106,

330

Петровић Миладин 68

Петровић Милан 105






Петровић Миленко 63

Петровић Миленко 68

Петровић Миливоје 137

Петровић Миливоје 190

Петровић Милорад 108

Петровић Милорад 143

Петровић Милосав 71, 298

Петровић Милутин 348,

349

Петровић Милутин 97

Петровић Миљко 24

Петровић Мирко 112

Петровић Михаило 159

Петровић Михаило 87

Петровић Михајло 132

Петровић Никола 126



Петровић Новак 90

Петровић Обрен 339

Петровић Обрен 71

Петровић Огњан 128

Петровић П. Димитрије 67

Петровић Павле 133

Петровић Павле 67

Петровић Петар 176

Петровић Петко 346

Петровић Петраки 202

Петровић Профир 137

Петровић Р. Јован 298

Петровић Р. Коста 17, 50,

305

Петровић Р. Милан 53

Петровић Радован 17, 219

Петровић Радован 69, 298

Петровић Рака 58

Петровић С. Сава 179

Петровић Сава 346




Петровић Светислав 241

Петровић Славољуб 143

Петровић Слободан 221

Петровић Ст. Стојан 143,

335

Петровић Станимир 159

Петровић Станко 211, 361,

362, 363

Петровић Стеван 63, 243,

343

Петровић Стојан 125


Петровић Стојан 13, 29



Петровић Тома 128

Петровић Тома 88

Петровић Чедомир 68

Петровић Чедомир 193

Петронијевић Аврам 78

Петронијевић Алекса 110

Пећанац Андреја 26

Пећанац Андреја 11, 26

Пећанац Добривоје 26

Пећанац Јован 26, 108,

222, 223

Пећанац Јован 350

Пећанац Милорад 26

Пећанац Светозар 26

Пећић Драгутин 368

Пецић Димитрије 132

Пецић Јован 348

Пецић Радован 345

Пешић Божидар 116

Пешић Бранко 169

Пешић Војин 152

Пешић Војислав 67

Пешић Гроздан 51

Пешић Димитрије 338

Пешић Драгомир 338

Пешић Драгутин 27, 334

Пешић Душан 51

Пешић Ђорђе 27

Пешић Јанићије 351, 352,

353, 355, 356

Пешић Мијаило 67

Пешић Милан 116

Пешић Милован 27

Пешић Милорад 86

Пешић Милош 228

Пешић Милутин 116



Пешић Радомир 116

Пешић Светислав 86

Пешић Спира 27

Пешић Таса 67, 291

Пешић Чедомир 67

Покимица Александар 122

Покимица Јован 122

Покимица Љубомир 180,

225

Покимица Трифун 111

Попадић Димитрије 190,

368

Попадић Милан 261

Поповић А. Бранислав 118

Поповић А. Душан 143

Поповић А. Михаило 126,

361, 362, 363, 365, 367

Поповић Антоније 118,

228, 298, 334, 343, 363

Поповић Богосав 361

Поповић Божидар 47

Поповић В. Бранислав 91,

146, 314, 315

Поповић Васа 146

Поповић Васа 225, 235,

328, 329, 332

Поповић Владимир 175

Поповић Герасим 368

Поповић Димитрије 179

Поповић Димитрије 74

396

Поповић Добривоје Гер.

369, 370

Поповић Драгутин 112

Поповић Драгутин 47

Поповић Душан 105

Поповић Душан 308

Поповић Ђорђе 130

Поповић Ђорђе 99

Поповић Ж. Михаило 365,

366

Поповић Жика 175

Поповић Иван 55

Поповић Илија 53

Поповић Јанићије 297

Поповић Јован 73, 298

Поповић Јосиф 8, 17, 43,

344, 345, 352

Поповић Коста 129, 297

Поповић Љубомир 131,

224

Поповић Мика 286, 287

Поповић Милан 304



Поповић Милета 55

Поповић Милија 351, 352,

356

Поповић Милован 99

Поповић Милојко 348, 349

Поповић Милутин 99

Поповић Миодраг 175

Поповић Михаило 130



Поповић Никола 103

Поповић Никола 207

Поповић Павле 220, 352,

353, 354

Поповић Павле 58

Поповић Паскаљ 132

Поповић Петар 221

Поповић Радмило 261

Поповић Радоје 188

Поповић Радомир 159

Поповић Радомир 99

Поповић Рајко 34

Поповић С. Бошко 332

Поповић Сава 228


Поповић Сава 47, 205, 223,

298


Поповић Спасоје 313

Поповић Срећко 227

Поповић Ст. 202

Поповић Ст. Р. 205

Поповић Станимир 55

Поповић Стеван 221

Поповић Стеван 291

Поповић Стојан 105

Поповић Стојан 55

Поповић Страшимир 172

Поповић Тома 298, 362

Поповић Тома 78

Поповић Урош 105

Поповић Фипа 91

Поповић Харилај 130

Поповић Хранислав 8, 164,

225

Поповић Ч. Сава 361

Почековац Алекса 57

Предић Димитрије 309

Прендић Петар 308

Прерадовић Александар

87

Прибаковић Милан 69

Прибаковић Филип 69, 345

Прибић Јован 310, 319

Прица Матија 310

Приштевац Ђорђе 40

Приштевац Јеврем 40, 42,

50, 243, 297, 299, 305, 360,

362

Приштевац Коста 40, 335

Приштевац Стеван 11, 40

Продановић Јаша 286, 287

Прокић Владета 328

Прокић Димитрије 228

Прокић Радомир 124

Прокић Рака 52

Прокић Симеон 345

Прокић Стојан 124

Проловић Мијаило 357

Протић А. Никола 62

Протић А. Тихомир 62

Протић Аксентије 8, 43,

355, 357

Протић Александар 50

Протић Арса 306

Протић Арса 62

Протић Велибор 43

Протић Велимир 50

Протић Витомир 50

Протић Војислав 43

Протић Гаврило 51, 352

Протић Глигорије 50, 141,

334

Протић Димитрије 90, 146,

221

Протић др Василије 43, 44

Протић др Тихомир 43, 44,

305, 324

Протић Драгутин 51

Протић Душан 43

Протић Ђокан 43

Протић Јанићије 297

Протић Коста 203, 204,

205, 209

Протић Љубодраг 43

Протић М. Јосиф 43

Протић М. Тодор 74

Протић Марко 345

Протић Марко 51

Протић Милан 49

Протић Милован 16, 345

Протић Миодраг 43, 219,

365

Протић Михаило 51, 297

Протић Михајло 49, 50

Протић Петар 62

Протић С. Милош 50, 297

Протић С. Таса 74, 298

Протић Светолик 74

Протић Ст. Душан 50

Протић Ст. Милан 50

Протић Станоје 350, 351

Протић Станоје 370

Протић Стеван 43

397

Протић Стојан 8, 49, 50,

245, 249, 250, 256, 287,

305, 359, 364, 366, 367, 368

Прохаска Јосиф 324

Пудло Иван 164

Пудло Павле 164

Пузић Марко 68, 173, 225

Пузић Милан 173

Пузовић др Предраг 343

Пупавац Милан 334

Р

Раденковић Драгутин 103

Раденковић Ђорђе 370

Раденковић Миладин 84

Раденковић Петар 88, 298

Раденковић Раденко 88

Раденковић Радомир 88

Раденковић Ранко 349, 351

Раденковић Сава 228, 367

Раденковић Светислав 103

Раденковић Светозар 58

Раденковић Стојан 256,

370

Раденковић Стојан 58

Радивојевић Владислав 47

Радивојевић Ливије 202

Радивојевић Милић 47,

104

Радивојевић Тома 47

Радијичић Никола 112

Радић Божидар 144

Радић Љубиша 144

Радић Мирослав 144

Радић Обрен 144, 149

Радић Петар 128

Радичевић Стева 228

Радовановић Божидар 187

Радовановић Божидар 86

Радовановић Димитрије 86

Радовановић Исидор 209

Радовановић Јовица 86

Радовановић Љубиша 301

Радовановић Љубомир 169

Радовановић Милун 224

Радовановић Милун 80

Радовановић Миодраг 221

Радовановић Миодраг 321

Радовановић Никола 187

Радовановић Никола 26

Радовановић Петар 60

Радовановић Светомир187

Радовановић Танасије 227

Радовановић Трифун 187

Радовановић Чедомир 187

Радовић Амфилохије 7

Радовић Милан 77

Радовић Милорад 77

Радовић Миодраг 77

Радовић Мирко 77

Радовић Петар 306

Радојевић Божа 168

Радојевић Владимир 177

Радојевић Данило 225

Радојевић Драгомир 74

Радојевић Љубомир 74

Радојевић Милан 349

Радојевић Новица 74

Радојевић Радисав 169

Радојевић Сретен 169, 225

Радојичић Јован 67, 162,

334

Радојичић Миленко 355

Радојичић Неша 34

Радојичић Никола 38

Радојичић Новак 34

Радојковић Милета 345

Радосављевић Алекса 53

Радосављевић Богољуб 67,

162

Радосављевић Бранко 103

Радосављевић Вуле 58

Радосављевић Драгомир

132

Радосављевић Живко 103

Радосављевић Јевта 57

Радосављевић Јован 52

Радосављевић Марјан 58

Радосављевић Милан 52

Радосављевић Милован 11

Радосављевић Милун 80,

298, 362

Радосављевић Огњан 58

Радосављевић Петар 52

Радосављевић Смиљко

103, 298, 335

Радосављевић Србобран

103

Радосављевић Стеван 361

Радошевић Јакша 141

Радуловић Илија 351

Радуловић Јован 350, 351,

355, 356

Радуловић Мија 241

Радуловић Спасоје 74

Рајковић Алекса 70

Рајковић Гмитар 24

Рајковић Драгомир 174,

241

Рајковић Драгослав 70

Рајковић Душан 174

Рајковић Љубомир 181

Рајковић Мијушко 185

Рајковић Миленко 180

Рајковић Милосав 331

Рајковић Милош 192

Рајковић Миљко 174, 241

Рајковић Миодраг 174, 241

Рајковић Мојсило 346

Рајковић Павле 21

Рајковић Петко 21

Рајковић Станко 27

Рака Милутовац 81, 315,

324

Ракић Димитрије 65

Ракић М. Илија 227

Ракић Милорад 136

Ракић Сибин 136

Ракић Стеван 65

Раковић Миладин 122

Раковић Чедомир 122

Ранђеловић Мита 13

Ранђеловић Сокол 57

Ранчић Игњат 123

Ратајац Добросав 109

Ратајац Илија 354

398

Ратајац Милан 109, 332

Ратајац Милош 109

Рашић Велимир 182

Рашић Драгутин 24, 300,

314, 334, 366, 367

Рашић Мијаило 24, 35

Рашић Милош 24

Рашић Милутин 24

Рашић Миљко 22

Рашић Ранђел 24

Рашић Сима 102

Рашић Чедомир 24

Рашковић Александар 338

Рашковић Милош 256, 370

Рашковић Павле 228

Рашовић Мил. 323

Рибникар др Фрања 41

Ризнић Алекса 114

Рилак Милисав 186

Рилак Станко 194

Ристић Антоније 152

Ристић Димитрије 322, 340

Ристић Дојчин 38

Ристић Драгослав 129

Ристић Ђорђе 12, 23, 220,

345

Ристић Живојин 180, 224

Ристић Исаија 38

Ристић Јова 14

Ристић Јован 205, 209

Ристић Коста 23

Ристић Лазар 39

Ристић Љубомир 38, 112,

273, 274, 335, 365, 368

Ристић Максим 361

Ристић Миладин 124, 334

Ристић Милан 129

Ристић Милисав 228

Ристић Миодраг 152

Ристић Мишо 345

Ристић Никола 27

Ристић Прока 193, 225

Ристић С. Ђорђе 23

Ристић Станоје 27

Ристић Стеван 360, 361,

362, 363

Ристић Стојан 23

Ристић Трајко 129, 335

Розмировић Петар 26

Ромчевић Јован 48

Ружић Алекса 143

Русо Нисим 334

С

Савић А. Милутин 46

Савић Алекса 46

Савић Анђелко 334

Савић Богдан 298

Савић Богољуб 108

Савић Бранко 142

Савић Васа 48, 297

Савић Велимир 153, 273,

274, 319, 343

Савић Владимир 176

Савић Војислав 142

Савић Димитрије 48

Савић Драгољуб 142

Савић Драгутин 119

Савић Душан 108

Савић Душан 124, 225

Савић Душан 48

Савић Живојин 106

Савић Живојин 124

Савић Јован 106

Савић Јован 124, 334

Савић Јован 54

Савић Милан 144

Савић Милан 46

Савић Миливој 273, 274

Савић Милутин 46, 335

Савић Миљко 348

Савић Миодраг 108

Савић Никола 76

Савић Павле 228

Савић Петар 124

Савић Предраг 46

Савић Радован 297

Савић Сава 108

Савић Сима 67, 223, 358,

360

Савић Станоје 119, 293

Савић Стојадин 83

Савић Филип 106

Савић Хаџи Живан 5, 7,

119

Савић Цветко 108

Савковић Бошко 70

Савковић Влајко 70

Савковић Милић 350, 352

Савковић Младен 63, 70,

298

Савковић Стеван 148

Самокрес Сава 355

Сандић Владимир 88, 304

Сандић др Драгослав 88

Сандић Михајло 150

Сандић Радослав 88

Сандић Светолик 88

Свети Николај Жички 7, 8,

10, 13, 218

Секованић Славко 324

Селесковић Тодор 206

Сечански Миливој 150

Сибиновић Драгутин 182

Сибиновић Радоје 182

Сикора Јерослав 290

Сима В. Симић 227

Симић А. Живојин 168

Симић Аврам 72

Симић Алекса 16

Симић Алекса 54

Симић Андреја 74

Симић Андреја 80

Симић Божидар 133

Симић Боривоје 133

Симић Бошко 118

Симић Бранислав 72

Симић Бранко 186

Симић В. Сима 89, 359,

364

Симић Вељко 58

Симић Владимир 118

Симић Вуле 11

Симић Д. Живојин 141

Симић Димитрије 107

Симић Димитрије 133, 232

Симић Драган 54, 151

399

Симић Драгослав 8, 9

Симић Ђорђе 16

Симић Живадин 88

Симић Илија 133

Симић Јеврем 54

Симић Јездимир 45, 98, 326

Симић Јоца 80

Симић Константин 107

Симић Коста 16

Симић Љубомир 59

Симић Мијајло 107

Симић Мијат 70

Симић Милан 102

Симић Милан 107, 334



Симић Милен 107

Симић Милун 107, 334,

362

Симић Миодраг 133

Симић Михаило 129

Симић Никола 133

Симић Павле 80, 298

Симић Петар 129



Симић Радисав 72

Симић С. Ђорђе 16, 206,

209, 264

Симић Сава 54



Симић Светислав 54

Симић Светислав 67

Симић Светозар 133

Симић Сима 306

Симић Славко 72

Симић Сретен 88

Симић Стеван 54

Симић Стеван 89

Симић Стојан 107

Симић Стојан 8, 16, 345

Симић Филип 54, 343

Симић Храна 111

Симиџић Мијајло 11

Симоновић Анта 15, 71

Симоновић Душан 110

Симоновић Живојин 328

Симоновић Живорад 241

Симоновић Лазар 140

Симоновић Милан 110

Симоновић Милан 140,

235, 238, 256, 273, 274,

290, 293, 328, 368, 369

Симоновић Милоје 363

Симоновић Миодраг 110

Симоновић Неша 345

Симоновић Никола 57

Симоновић Слободан 48,

71, 72, 77, 88, 97, 108, 119,

121, 152, 171, 243, 340

Симоновић Филип 53

Сиринг Павле 334

Сиринићанин Станоје 101

Сироватка Драгутин 83

Сироватка Карло 83

Сироватка Симеон 83

Сироватка Филип 83, 244

Скоковић Ранко 134

Смиљковић Милисав 345,

346

Смоловић Божидар 105

Смоловић Владан 105

Смоловић Милован 105

Смоловић Милосав 105

Смоловић Никола 105

Смоловић Раде 105

Соколовић Витомир 176

Соколовић Илија 176

Соколовић Миленко 191

Соколовић Миливоје 176

Сондермајер Тадија 319

Соргић Јосип 315

Спасић Борисав 27

Спасић Бошко 330

Спасић Коста 27

Спасић Левче 184, 322

Спасић Милан 27

Спасић Миливоје 97

Спасић Славко 27

Спасић Спасоје 291

Спасић Стојиљко 97

Спасић Чедомир 27

Спасојевић Богољуб 116

Спасојевић Илија 116

Спасојевић Јанко 52

Спасојевић Љубодраг 177

Спасојевић Панта 11

Спасојевић Тодор 219

Спировић Сотир 88

Сретеновић Радован 346,

347

Сретеновић Стеван 330

Срећковић Јанко 46, 65

Срећковић Јован 46

Стаић Илија 298

Стајковац Василије 152

Стајковац Милосав 176

Стајковић Александар 135

Стајковић Драгољуб 135

Стајковић Драгутин 84

Стајковић Илија 84

Стајковић Милан 84

Стаматовић Ђорђе 12

Стамболић Миљко 348

Стаменковић Алекса 5, 61,

132, 244, 326, 328

Стаменковић Александар

56

Стаменковић Божидар 61

Стаменковић Бранимир 56

Стаменковић Димитрије

141

Стаменковић Димитрије

56

Стаменковић Драгиша 56

Стаменковић Драгослав 56

Стаменковић Драгутин 6,

61

Стаменковић Душан 56

Стаменковић Душан 61

Стаменковић Илија 56

Стаменковић Јанко 53

Стаменковић Љубомир 56

Стаменковић Мата 61, 74

Стаменковић Мики 56

Стаменковић Миленко 56

400

Стаменковић Миодраг 56,

291, 293

Стаменковић Ранђел 53

Стаменковић Сава 56

Стаменковић Светислав 56

Стаменковић Светозар 6,

39, 61

Стаменковић Ставра 132

Стаменковић Станко 27

Стаменковић Стеван 56

Стаменковић Стојадин 5,

6, 39, 61

Стаменковић Стојан 13

Станимиров Спаса 11

Станисављевић Војислав

81

Станисављевић Димитрије

81

Станисављевић Љубомир

81, 332, 335

Станисављевић Милутин

162

Станисављевић Миодраг

81

Станисављевић Младен

81, 298

Станисављевић Петко 60

Станисављевић Светозар

81

Станисављевић Светолик

81

Станисављевић Станоје 81,

298

Станисављевић Тихомир

81

Станковић Атанасије 27

Станковић Божидар 97

Станковић Будимир 188

Станковић Данило 168

Станковић Димитрије 27

Станковић Добривоје 192

Станковић Душан 191

Станковић Ђорђе 102

Станковић Ђорђе 55

Станковић Живко 13

Станковић Живојин 187

Станковић Жика 129

Станковић Здравко 13

Станковић Јованча 27

Станковић Коста 187

Станковић Љубомир 27

Станковић Мијаило 182

Станковић Мијаило 34

Станковић Мијајло 171

Станковић Мијајло 192

Станковић Милан 97

Станковић Миленко 27

Станковић Милета 55

Станковић Михаило 152



Станковић Младен 302

Станковић Никола 132

Станковић Петар 335

Станковић Раде 193

Станковић Радоје 184

Станковић Радоје 188

Станковић Сава 27

Станковић Светомир 168

Станковић Сима 34

Станковић Станоје 5

Станковић Стеван 34

Станковић Стојан 105

Станковић Стојан 5

Станковић Стојко 57

Станковић Таса 97, 297

Станковић Х. Стојан 105,

358

Станојевић Аврам 189, 224

Станојевић Анђелко 88

Станојевић Димитрије 105

Станојевић Драгољуб 127

Станојевић Душан 213,

268

Станојевић Душан 191

Станојевић Живојин 241,

330

Станојевић Миодраг 171

Станојевић Михајло 11

Станојевић Михајло 171

Станојевић Станоје 197

Старосрбијанац Хаџи

Јанко 5

Стевановић Аврам 23

Стевановић Аврам 27

Стевановић Алекса 34

Стевановић Благоје 34

Стевановић Борислав 170

Стевановић Васа 28

Стевановић Васа 34

Стевановић Василије 27

Стевановић Владимир 130

Стевановић Војислав 23

Стевановић Драгољуб 130

Стевановић Душан 73

Стевановић Ђорђе 172

Стевановић Ђорђе 23

Стевановић Ж. Милан 227

Стевановић Живојин 73

Стевановић Јеврем 232

Стевановић Јован 23




Стевановић Коста 27

Стевановић Коста 34

Стевановић Костантин 27

Стевановић Љубомир 23

Стевановић Манојло 28

Стевановић Мијаило 23

Стевановић Милан 34

Стевановић Милен 76

Стевановић Милета 130

Стевановић Милоје 34

Стевановић Миљко 27

Стевановић Никола 23

Стевановић Радован 28

Стевановић Сава 23




Стевановић Светислав 106

Стевановић Сибин 179

Стевановић Спасоје 23

Стевановић Станоје 23

Стевановић Стеван 23

Стевановић Стојадин 23

401

Стевановић Стојан 23





Стевановић Тодор 27

Стевановић Тодосије 350,

357

Стевановић Чедомир 106

Стевовић Андреја 168

Стевовић Љубомир 138

Стевовић Милан 172

Стевовић Миомир 172

Стела Луцијан 224

Степановић Ђорђе 346

Степановић Степа 213, 308

Степић Александар 191

Степић Владимир 31

Степић Живко 31

Степић Коста 31, 348

Степић Петар 31

Стефановић Антоније 66,

78, 138, 223, 318

Стефановић Арсеније 17

Стефановић Бошко 335

Стефановић Витомир 78

Стефановић Влада 138,

283

Стефановић Влајко 150

Стефановић Вукадин 119

Стефановић Димитрије 17

Стефановић Драган 78

Стефановић Драгомир 119

Стефановић Душан 308,

309

Стефановић Живојин 138,

282, 283

Стефановић Јован 27

Стефановић Коста 27

Стефановић Љубодраг 78

Стефановић Љубомир 17

Стефановић Љупче 138,

226, 283

Стефановић Мијушко 141

Стефановић Милан 138

Стефановић Милисав 11

Стефановић Милић 32

Стефановић Милош 17

Стефановић Миодраг 78

Стефановић Михајло 326

Стефановић Петар 27

Стефановић Сава 17

Стефановић Светислав 31,

119, 334

Стефановић Сима 17

Стефановић Синиша 78,

226

Стефановић Стојко 13

Стефановић Стоша 89

Стефановић Таса 298

Стефановић Тодор 17, 346

Стефановић Филип 78

Стожинић Вучко 322, 323

Стоиљковић Димитрије 86

Стојадиновић Аксентије

107

Стојадиновић Алекса 228,

361

Стојадиновић Драгослав

338

Стојадиновић Душан 183,

311, 314

Стојадиновић Ј. Милун 8,

97

Стојадиновић Јован 176

Стојадиновић Мариола

320

Стојадиновић Милан 183,

298

Стојадиновић Милан 92,

236, 237, 255, 256

Стојадиновић Милосав 323

Стојадиновић Миодраг 107

Стојадиновић Михаило

107

Стојадиновић Петар 286

Стојадиновић Светозар 70

Стојадиновић Тодор 350,

359, 360

Стојановић Алекса 69

Стојановић Александар

319

Стојановић Аранђел 85,

338

Стојановић Божидар 148

Стојановић Божидар 48

Стојановић Бошко 113

Стојановић Васа 335

Стојановић Димитрије

102, 362

Стојановић Димитрије 85,

330

Стојановић Драг. 310

Стојановић Драгутин 112



Стојановић Душан 113

Стојановић Ђорђе 221

Стојановић Илија 85

Стојановић Јанићије 108

Стојановић Јанко 113, 210,

223, 334, 343

Стојановић Јован 55

Стојановић Јовча 28

Стојановић Јоца 330

Стојановић Коста 28



Стојановић Марко 207

Стојановић Мијаило 11

Стојановић Мијајло 106

Стојановић Милан 55

Стојановић Миливоје 309

Стојановић Милисав 186

Стојановић Милован 112

Стојановић Милоје 76

Стојановић Милош 228

Стојановић Миодраг 113

Стојановић Миодраг 241

Стојановић Младен 11

Стојановић Недељко 13

Стојановић Никола 257





Стојановић Петар 285

Стојановић Ранђео 30

402

Стојановић Риста 67, 297

Стојановић Светозар 298

Стојановић Сима 76

Стојановић Симон 53

Стојановић Спира 172

Стојановић Стаменко 112

Стојановић Стојан 112

Стојановић Стојан 55, 335

Стојановић Тодор 48

Стојановић Цветко 28

Стојановић Чедомир 148,

224, 293, 305

Стојиловић Данило 39

Стојиловић Илија 39

Стојиловић Ј. Милан 39,

303

Стојиловић Јован 39, 335

Стојиловић Милан 39, 46

Стојиљковић Живојин 330

Стојиљковић Стојан 39

Стојковић Будимир 160

Стојковић Влада 137

Стојковић Вукадин 232

Стојковић Живота 29

Стојковић Јован 355

Стојковић Мика 137

Стојковић Милан 137, 224

Стојковић Миливоје 89

Стојковић Милорад 137

Стојковић Милош 53

Стојковић Риста 34

Стојковић Сава 226

Стојковић Светислав 29

Стојковић Станоје 89, 298

Стојковић Цветан 29, 362

Стојчић Алекса 176

Стојчић Владимир 176

Стојчић Душан 176

Стојчић Миодраг 176

Стошић Благоје 84

Стошић Вук 280

Стошић Ђорђе 84

Стошић Радован 84

Стошић Радосав 84

Стошић Станко 131

Стошић Стеван 347

Стошовић Богољуб 101

Стошовић Добривоје 92,

256, 257

Стошоћ Адам 261

Стражместер Александар

187

Ступљанин Витомир 154

Ступљанин Драгић 154

Ступљанин Чедомир 154

Суботић Борисав 224

Сугаревић Јордан 179, 316

Т

Таврић Миладин 364

Таврић Сибин 173

Тадић Александар 188

Тадић Милован 188

Тадић Милош 188

Тадић Светозар 188

Тајтацак А. Аврам 99

Тајтацак А. Давид 99

Тајтацак А. Мориц 99, 301,

334

Тајтацак Анђелко 99

Тајтацак М. Давид 100

Танасијевић Петар 82

Тасић Божидар 72

Тасић Д. Коста 72

Тасић Димитрије 72

Тасић др Милутин 96, 188,

235

Тасић Ђорђе 78, 298

Тасић Милан 96

Тасић Никола 72

Татар Богдан 220

Татић Аврам 335

Татић Светозар 189

Таушановић Коста 205,

361, 363

Тврдишић Антоније 335

Терзибашић Живојин 268

Терзић Божидар 213, 309

Терзић Миленко 351

Тешић Драгутин 168, 224,

314

Тимотијевић Милован 103,

132, 326

Тихи Андреја 335

Товић Љубомир 138

Товић Урош 138

Тодоровић Атанасије 221

Тодоровић Влада 366

Тодоровић Вучко 104, 334

Тодоровић Димитрије 132,

335

Тодоровић Димитрије 85

Тодоровић Драгослав 104

Тодоровић Драгутин 219

Тодоровић Ђорђе 132

Тодоровић Живко 329

Тодоровић Илија 157, 335

Тодоровић Љубомир 70

Тодоровић Михајло 104

Тодоровић Младен 221

Тодоровић Младен 302,

330, 334

Тодоровић Станко 85

Тодоровић Тома 298

Тодосијевић Вујица 356,

358, 359, 360

Томић Аврам 98

Томић Бранко 112

Томић Велибор 194

Томић Димитрије 145

Томић Димитрије 98

Томић Душан 232

Томић Илија 280

Томић Марјан 345

Томић Марко 349

Томић Мата 363, 364

Томић Милан 98

Томић Милутин 98

Томић Младен 145

Томић Момчило 8, 98

Томић Настас 298

Томић Радивоје 225

Томић Спасоје 8, 98

Томић Станоје 162

Томић Хранислав 248

Томовић Јован 98

Топличанин Душан 122

403

Топличанин Нићифор 122,

298

Топличанин Стојан 348

Тоскић Владимир 122, 335

Тоскић Вујадин 122

Тошић Хаџи Стеван 14

Трајановић Павле 11

Трајковић Ђорђе 68

Трипковић И. Душан 60

Трипковић И. Павле 60,

225, 226

Трипковић Илија 60

Трипковић Љубомир 60,

334

Трипковић М. Душан 60

Трипковић Мијајло 60

Трипковић Милан 167

Трипковић Миливоје 60

Трипковић Милутин 60,

335

Трипковић Митар 156, 224,

335

Трипковић Павле 60

Трипковић Страхиња 167

Трипковић Страхиња 226

Трифунац Драгомир 221

Трифунац Мата 363

Трифуновић Арсеније 221

Тричковић Алекса 156

Тричковић Богомир 156

Тричковић Братомир 156

Тричковић Димитрије 120,

214, 367

Тричковић Драгобрат 120

Тричковић Душан 156

Трнавац Милорад 347

Трпезић Милош 227, 356,

363, 364

Тутулић Павле 356, 357,

358

Туфегџић Коста 106, 334

Туфегџић Љубодраг 106

Туцаковић Јован 227

Ћ

Ћеличанин Прока 185

Ћирић Веселин 62, 222

Ћирић Крсман 326

Ћирић Мијаило 227

Ћирић Светозар 74

Ћирић С. Љуба 297

Ћирић Смиљко 352, 355,

356, 359, 360

Ћирић Стеван 62

Ћирић Стојан 232

Ћирковић Богоје 128

Ћирковић Богосав 128

Ћирковић Веселин 220

Ћирковић Војин 128

Ћирковић Димитрије 207

Ћирковић Мијаило 57, 350

Ћирковић Милан 352, 353

Ћирковић Милош 279,

280, 311

Ћирковић Миодраг 128

Ћосић Милан 228

Ћоћић Милета 129

Ћоћић Стеван 227

Ћурчић Стеван 207

У

Удовичић Здравко 347

Урошевић Драгољуб 63

Урошевић Љубиша 225

Урошевић Миладин 61,

131

Урошевић Милан 63, 339

Урошевић Милија 301

Урошевић Милован 63, 70,

297

Урошевић Милорад 131

Урошевић Милутин 61,

131, 320

Урошевић Момчило 179,

316

Урошевић Павле 345

Урошевић Радмило 337,

338

Урошевић Урош 63, 232,

362

Урошевић Чеда 221, 367,

368

Ф

Филиповић Владимир 113

Филиповић Воја 140, 182

Филиповић Драгољуб 123

Филиповић Живко 141

Филиповић Милан 113

Филиповић Милан 123

Филиповић Милун 141

Филиповић Милутин 123

Филиповић Петар 14

Филиповић Радојица 113

Филиповић Радојица 152

Филиповић Тодор 130

Филиповић Чедомир 123

Фотић Јања 132

Фотић Михајло 132

Фотић Харалампије 132

Франк Арпад 192

Х

Хајдуковић Милета 361

Хајдуковић Светислав 126,

300, 339

Ханауска Бора 93

Ханауска Јохан 93, 94

Ханауска Отокар 93, 94

Ханауска Франц 93, 94, 95,

334

Харизовић Дина 35

Харизовић Коста 35, 59

Харизовић Леонида 35

Хасел Фон 266

Хаџи Тома Никола 207

Хаџић Светозар 256

Хорватовић Ђура 306

Ц

Цакић Љубомир 77

Цакић Михајло 77

Цакић Стојан 77

404

Цанић Јован 338

Цветановић Бора 29

Цветановић Вучко 26

Цветановић Драгослав 173

Цветановић Драгослав 29

Цветановић Коца 14

Цветановић Сава 29, 296

Цветковић Андрија 347,

348

Цветковић Аранђел 79

Цветковић Атанас 14

Цветковић Благоје 14, 31

Цветковић Богдан 142

Цветковић Борислав 39

Цветковић Василије 31

Цветковић Влада 31

Цветковић Д. Никола 35

Цветковић Д. Никола 35,

304

Цветковић Данило 35

Цветковић Добривоје 159

Цветковић Драгиша 236

Цветковић Драгољуб 35

Цветковић Драгутин 35,

335

Цветковић Душан 35, 225,

227

Цветковић Ђорђе 100

Цветковић Ђорђе 57

Цветковић Живојин 225,

283, 284

Цветковић Јанко 58

Цветковић Јован 100, 301

Цветковић Јоца 58

Цветковић Коста 31

Цветковић Марко 175

Цветковић Миливоје 327

Цветковић Милутин 351

Цветковић Наум 363

Цветковић Недељко 86

Цветковић Никола 31

Цветковић Павле 29

Цветковић Ранђел 60

Цветковић Сава 39

Цветковић Спаса 60

Цветковић Станоје 31

Цветковић Стојан 31, 297

Цветковић Стојко 29

Цветковић Таса 31, 33, 297

Цветковић Тодор 13

Цекић Антоније 330

Цекић Влада 189, 224, 304

Цекић Таса 136

Цивић Марко 346

Цивић Миладин 355

Циганин Лаза 42

Цоловић Ђорђе 66

Цоловић Светислав 66

Цоловић Светозар 66

Цоловић Станко 66

Цоловић Стојан 66

Црнишавац Јанко 53

Цукић Василије 15

Цукић Коста 15

Цукић Павле 15

Ч

Челиковић Борисав 11, 12,

14

Чепурац Ђорђе 355, 364,

365

Чепурац Илија 348

Чећ Иван 171

Човић Миленко 17, 43

Човић Обрад 17, 230

Човић Чедомиљ 17, 223,

334, 341

Чолак Антић Бошко 15

Чолак Антић Војин 15

Чолак Антић Илија 15

Чолак Антић Коста 15

Чолак Антић Лазар 15

Чолић Божидар 120

Чолић Драгутин 221

Чолић Чедомир 120

Чукурановић Станоје 186

Џ

Џабић Владимир 249

Ш

Шантић Алекса 90

Шантић Милан 90

Шарановић Адам 172

Шарановић Радомир 172

Шарф Драгутин 295, 296,

340

Шевић Јован 202

Шевић Станиша 101

Шепић Најдан 244

Шибалић Љубомир 150,

304

Шинковац Јосиф 157

Шинковац Мирослав 157

Шљивић Благоје 351

Шовић Павле 77

Шокорац А. Живко 32

Шокорац Аврам 32, 223,

227, 355, 362, 364, 365

Шокорац Антоније 32, 227

Шокорац Драгутин 268

Шокорац Живко 32, 346

Шокорац Љубомир 32

Шокорац Миљко 32

Шорић Милан 353

Шошић Ђурђе 355

Шошић Милисав 360

Штулац Јанко 91

Шукић Бошко 146

Шукић Миленко 11

Шукић Ратибор 146

Шукић Селимир 146

Шукић Симеон 11

Шукић Стојадин 146, 334

Шурдиловић А. Коста 20

Шурдиловић Анђелко 20

Шурдиловић Д. Коста 20,

337, 338

Шурдиловић Драгољуб 20

Шурдиловић Ђорђе 20

Шурдиловић Јован 20

Шурдиловић Лазар 20

Шурдиловић Милутин 20

Шурдиловић Михаило 20

Шурдиловић Светозар 20

405

ТУЂИЦЕ И АРХАИЗМИ

Абаџија – је занатлија који од грубог сукна шије народна одела.

Авизар – известити, обавестити, најавити, упозорити.

Амамџија – човек који држи јавно купатило.

Асесор – грађански чин VIII класе у Табели рангова Руске Империје од 1717.

до 1917. године. Одговарао чину мајора или капетана у армији, а у дворској служби

чину титуларног коморника.

Асурџија – асурџија је мајстор који од шевара израђује асуре. Овакве

простирке су се израђивале у разним величинама, разних дебљина са украсима или без

украса. Асуре су се користиле за простирке или завесе од сунца.

Ашџија – гостионичар.

Бакалин – трговац намирницама.

Барутџија – произвођач барута.

Бојаџија – је занатлија који боји вуну, платно, тканину или одевне предмете.

Болтаџија – трговац луксузном и индустријском увозном робом.

Бомбонџија – традиционално се бави израдом штолверк карамела, свилених

бомбона, бомбона пуњених различитим врстама фила, киселих бомбона, проминцла,

медених, желе и гумених бомбона и ратлука.

Берберин – бави се естетиком обликовања косе, браде и бркова.

Бравар – изворно бавио се израдом брава и катанаца најразличитијих облика

и величина, касније ради шири спектар обраде метала.

Вуновлачар – је занатлија који обрађује вуну. Опрану и осушену вуну ставља

у машину која влачи тј. разчешљава вуну, чини је ваздушастом и спремном за даљу

обраду.

Гребенар – у стара времена није у дућанима било игала за низање дувана,

плетење бичева и других рукотворина. За то су се побринули људи који су куповали

одговарајућу жицу, па игле правили и продавали и од тога живели. Иглари су правили

и гаргаше за гребенање вуне.

Грнчар – бави се израдом судова за чување и припремање хране, судова за

ношење и држање течности и разног другог посуђа.

Дреар – радник на стругу (дребанк).

Дућан – трговачка радња.

Дунђер – је зидар који гради куће набојнице.

Еспап – опрема, материјал, потрепштине, роба за продају.

Једек – раскошно опремљен коњ који се водио у поводу.

Кавалир (франц.) – првобитно коњаник, витез; касније: сусретљив, углађен,

дарежљив човек.

Казанџија – врши израду судова и других предмета од бакра и представља

један од најстаријих заната у Србији. Бакарно посуђе имало је ширу употребу у

градским и сеоским срединама. Иначе казанџијски еснаф био је прво занатско

удружење где су занатлије постали и трговци бакром, калајем и разним казанџијским

производима.

Казначеј – благајник.

406

Калфа – помоћник мајстору који је након шегртског стажа, положио испит за

калфу.

Каменорезац – је мајстор који обликује сирове комаде стена у прецизне

геометријске форме. Занат који је произвео небројене људске грађевине, споменике,

оруђа и разноврсне употребне, украсне и симболичке предмете.

Кириџија – превозник робе уз награду; киријаш.

Качар – је мајстор који обједињује различите технике прераде дрвета као што

су: цепање, тесање, савијање и слагање дуга, бушење и тд. Дрво се суши и до две

године пре употребе. Кројење дуга је иначе најосетљивији поступак у овом занатском

процесу.

Ковач – је занатлија некада један од најцењенијих. Без њега је живот на селу

био готово незамислив. Занат је био најактивнији из 19. у 20. век, а након тога опада.

Ковачи су највише израђивали пољопривредне алатке: плугове, раонике, дрљаче,

мотике, лопате, ашове, српове, косе, затим делове за кола, секире, опрему за огњиште,

али и амајлије, поткивање коња и крава, поткивање точкова кола, и разних алата.

Колар – је занатлија који израђује запрежна кола, чезе, фијакере.

Корпар – био је прилично заступљен у Србији почетком 20. века по најпре у

виду домаће радиности.

Кујунџија – је занатлија који израђује или поправља наките и ситне украсе од

злата, сребра и других племенитих метала. Овај занат је једна врста уметности где је

потребна вештина и прецизност.

Мумџија – сапунџија.

Мутавџија – је стари занатлија који се бавио ткањем сеоских торбица од козје

длаке, а у којима се раније носило вино, со, сир, хлеб, погача или ракија кад сељак

одлази да ради на њиви или деца у школу.

Налбатин – поткивач за поткивање коња и волова.

Опанчар – је занатлија који прави опанак. Опанак спада у један од артефаката

који су синоним Српске традиционалне културе и националног идентитета уопште,

иако сам опанчарски занат спада у млађе занате код нас. Занат се нарочито развио

средином 19. века када је заправо забрањено ношење пресних опанака, јер су се преко

њих преносиле заразне болести.

Печатња – штампарија.

Подполковник – потпуковник.

Попечитељ – министар (секретар).

Председатељ – председник.

Рабаџија – кочијаш.

Рогожар – израђивао цегере од природног материјала и асура.

Сајџија – је занатлија који поправља сатове.

Сарач – или ременар, убраја се у врло старе занате, а назив сарач је арапског

порекла. Коњска опрема се израђује од како се користе коњи за јахање и вучу. Ову

опрему израђују мајстори сарачи и седлари. Сарачки занат је вештина прављења

разних предмета од коже као што су: опрема за коње, опасачи, каишеви, торбе, кубуре,

бисаге, плетене канџије и сл.

Сензал – трговачки посредник.

Смарламџија – терзија који ради са срмом.

407

Содаџија – је занатлија који под притиском обогаћава обичну воду угљен-

диоксидом, да би се добила сода вода. Поред тога правио је и клакер, оранжаду и

кокту.

Суруџија – поштар.

Табак – је занатлија који табањем тј. ударањем омекшава вунену ткануну

насталу ткањем – ваља скунко на ваљарици.

Телал – је добошар, али и старинар или препродавац.

Терзија (турц.) – се бави израдом грађанске народне одеће – народне ношње.

Потиче од турске речи терзи која значи кројач чоје. Мајстори терзијског заната су

шили различите детаље одеће од материјала као што су чоја, сомот, атлас а

украшавали су одећу свиленим гајтанима, кићанкама, шљокицама, срмом. Делови

одеће које су шили терзије се зову: антерија, долама, мушки гуњ, јечерма, џамадан,

јелек, и др.

Ткач – је радио на разбоју, а некада је ткању претходио дуг процес прераде

текстилних сировина животињског и биљног порекла: конопља, лан, памук, вуна, нити

свилене бубе....

Тракслер – је занатлија који је дрво постављено између два шиљка, од којих

је један био покретан на каишу који се покретао ногом, обрађивао помоћу ножа који је

држао у руци и изводио разне бравуре.

Туфекџија – пушкар.

Ужар – ужарски занат постоји од памтивека. Некада су се конопци, ужад, узде

и тд. правили од испреплетаних влакана конопље.

Художник – живописац (сликар).

Циглар – бави се израдом грађевинског материјала који се добија, сушењем и

печењем смесе глиненог материјала, песка и воде.

Цревар – бави се чишћењем, обрадом и конзервирањем црева домаћих

животиња која се касније употребљавају за израду кобасичарских и сухомеснатих

производа.

Чаругџија – види опанчар.

Чаршија – трговачка четврт града, трг.

Ћурчија – је зантлија који производи зимске одевне предмете од коже и

крзна, попут ћурка, кожуха, грудњака, шубаре и тд. најчешће се користи јагњећа и

овчија кожа, с руном са унутрашње стране.

408

БИБЛИОГРАФИЈА Арсенијевић Милан, Глас из Крушевца, 1891-1892.

Др Милутин Тасић, Развој хируршке службе у Србији и Крушевцу, 2008.

Збирка старих фотографија – Историјски архив Крушевац (ИАК).

Збирни тефтер министарства финансија, 1833 – АС, Београд.

ИАК – Варије, заоставштина Сретена Динића.

ИАК – Црква Лазарица и Црква св. Ђорђе, Крушевац: матичне књиге рођених,

венчаних и умрлих.

Илић Буда, Историја Крушевца 1371-1941, Крушевац, ИАК, 1971.

Илић М. Радомир, Крушевац: Историјско-топографска монографија, час.

Дело, Београд, 1908.

Један Крушевљанин (Шокорац Живко), Отмица или ослобода Крушевца:

драмска песма у три дела, фототипско издање, приредио С. Симоновић, Крушевац,

Народна библиотека, 2005.

Крушевачки гласник, Крушевац, 1927-1941.

Крушевачка обласна самоуправа, 1927-1929.

Лесковачки гласник, Лесковац, 1924. и 1941.

Марјановић Чедомир, Крушевац: историјско-културни преглед од постанка

до данас, Београд, Штампа Привредник, 1933, 34.

Мијатовић Станоје, Занати и еснафи у Расини, Београд, СКА, СЕЗ, књ. 42,

1928; репринт издање: ИАК, 2007.

Надгробни споменици на старом крушевачком гробљу.

Перуничић Бранко, Крушевац у једном веку 1815-1915, Крушевац, ИАК, 1971.

Политика, Београд, 1904-1941.

Попис становништва, 1864 – АС, Београд.

Прота Драгић Илић, Послушања, Прилози из историје Цркве светог Ђорђа

1904-2004, Крушевац, 2004.

Протојереј проф. др Предраг Пузовић, Црква Светог Ђорђа у Крушевцу 1904-

2004, Београд, 2004.

Симић Станислав, Стари Крушевљани, Победа, Крушевац, 1997.

Симоновић Слободан, Енциклопедија Крушевца и околине, Крушевац, 2011.

Српске Новине, Београд, 1837-1911.

Стошић Адам, Крушевац на старим разгледницама, Крушевац, 1982.

СПИСАК СКРАЋЕНИЦА ЗТМФ, 1833 – збирни тефтер министарства финансија.

ИАК, П – 3 – 2/ – среска занатска комора положени мајсторски испити.

ИАК, СЗК, 2 – среска занатска комора попис радњи.

ПС, 1864 – попис становништва.

НС – надгробни споменик.

СБ, МКУ – црква Света Богородица, матична књига умрлих.

СБ, МКВ – црква Света Богородица, матична књига венчаних.

СЂ, МКУ – црква Свети Ђорђе, матична књига умрлих.

СЂ, МКВ – црква Свети Ђорђе, матична књига венчаних.

409

НА КРИЛИМА ЗАВИЧАЈА Књига Значајни људи Крушевца (1833-1944) Милорада Сијића, у

издању Епархије крушевачке, документована је, корисна и занимљива публикација о најзначајнијем периоду развитка Крушевца (1833-1944), животу становника, прерастању занатства у индустрију и свеукупном развитку, када Крушевац из паланке прераста у град.

О прошлости Крушевца писали су бројни аутори, почев од Радомира Илића и Чедомира Марјановића до Буде Илића, али нико као Милорад Сијић није са толико топлине пришао прошлости овог града, где својом речју тражи контакт са минулим временима, када је Крушевац био славан град. Због тога Крушевцу у част Сијић нас враћа у минула времена, периодима мира, када се излазило из три ропства, турског, аустроугарског и немачког.

И док, као први читаоци, са задовољством и поштовањем читамо ово дело, као и претходна Сијићева остварења, не можемо да се не сетимо са колико љубави нам је аутор приповедао о овом свом пројекту, као и неодољивој жељи да се одужи свом завичају. Попут неких крушевачких задужбинара који су свом завичају поклањали величан-ствене грађевине и духовне творевине, и Милорад Сијић је свом граду поклонио, такође нешто величанствено, своју књигу, јер Крушевац и његова околина ауторов су завичај. Са ових простора су његови корени. На њима су и његови јунаци, градитељи Крушевца, стицали величан-ствену визију живота саткану од најбољих нити сна и јаве.

Први део књиге, поглавље Они су градили Крушевац, казује о људима који су, пристигли славом својих предака, овде рођени или ту стекли нов завичај почетком XIX века, од Чолак Анте Симоновића (1777), војводе крушевачког, Јосифа Поповића (1804), свештеника, проте, народног посланика пореклом из Јелакца, Илије Крапчевића, пристиглог из Прилепа, све до Стeпана Перића, трговца, и Томе С. Јефтића, трговца, родоначелника будућих Крушевљана, терзија, трговаца, кафеџија. Сви они и њихови потомци рођени у Крушевцу крећу се овим улицама и сокацима. Рукотворе ту бројни именовани трговци, занатлије, чиновници, први факултетски образовани попут Стојана Протића, Радослава М. Дуњића. Ту су лекари, новинари, фабриканти, уметници, познати политички представници народа, ратници, штампари, апотекари, спортисти. Генерације које су Крушевац уздигле до врхунца оновремене моћи. Неки ликови су дати детаљно, други представљени најнужнијим подацима, јер других нема.

Аутор зналачки води читаоца кроз време, расветљавајући све важне догађаје и развој појединих личности које су градиле свој завичај. Ту је права галерија ликова, нови ратници из размеђа векова, живећи у Крушевцу: занатлије, трговци, фабриканти, политичари, родољуби и доброчинитељи, грнчари, пиљари, ужари, папуџије, лекари, механџије и други, претуривши преко својих леђа три тешка ратна искушења у

410

међуратном периоду наставили су нов рат, рад на изградњи свог драгог града и свеопштег напретка. Вредним привредницима значајан допринос дају бројни крушевачки интелектуалци, војна и свештена лица. Градили су и надграђивали оно што су им припремили преци и Крушевац уздигли до врха моћи, створили привредно чудо (Барутана, Мерима, Импрегнација, Жупа, Железничка радионица, Фабрика вагона, Кланица, пошта, телеграф, телефон и друго), какво се поновило седамдесетих година XX века.

Историја града, његовог Видовдана и Споменика косовским јунацима, величанствене свесрпске прославе 1889. године, када ће се ту срести браћа из свих живећих крајева Срба, други је део књиге. Ту су посебно представљена државна и самоуправна надлештва, култура, школство, привреда, здравство, војска, спорт, посебно сталешка удружења, црква, хумана друштва, народни посланици.

Нема више старог Крушевца, хотела Париз, модне куће Лувр, старог купатила, ни палате Драгутина Митића, апотеке Крсте Новаковића, Такова, хотела Београд и много другог. Крушевац је био град врсних занатлија и трговаца, који се брзо развија у индустријски и културни центар. Такав Крушевац је у мислима наших данашњих старина, у њиховим срцима, са нама и у нама. Нема бројних радионица и познатих крушевачких фабрика које су мукотрпно стварали Сијићеви јунаци; уместо њих сећања старих, око нас бетон и сивило. Нема више бучних балова разних занатских еснафа, матинеа који су обележавали сјај овог града између два светска рата. Враћање је ово таквом Крушевцу, враћање које читањем књиге постаје наше страсно радовање и прикупљање нових снага за поновна прегнућа за напредак овог града сјајне прошлости.

Трећи део књиге сачињава неопходна научна апаратура – азбучник имена, речник коришћених туђица и архаизама, библио-графија.

Посебну вредност представљају стотине фотографија људи различитих занимања – од пиљара до апотекара, права галерија ликова у различитим ношњама које означавају сталешку припадност (српска народна ношња, свештена, европска модна гардероба; шешир, кравата, официрска ношња са одликовањима, одевни дресови спортиста). Ликови на фотографијама права су подлога за психолошка истраживања људи из Крушевца, пореклом углавном из свих крајева Европе (Цинцари, Чеси, Немци, Руси, Срби преко Дрине, Саве и Дунава). Изузетна је вредност фотографија појединих крушевачких занатских радионица и индустријских постројења, о којим савремене генерације имају мало сазнања.

Књига има изузетну документарну вредност, што чини њен посебан значај имајући у виду чињеницу да је ово био последњи моменат да се вредни подаци отргну од заборава и у писаном облику дарују будућим генерацијама.

411

Још једно враћање завичају, враћање је пре свега оним основним нашим коренима, који нас утемељују и до последњег даха везују за оно што представља нашу духовну спону. Отуда то враћање представља радост, али и страхоте прошлости. Због тога, уз препоруку да ова књига буде штампана, стојимо задивљени пред величанством везе човека и завичаја па велику захвалност град Крушевац дугује Милораду Сијићу за изузетне личне напоре које је уложио да би прикупио и обрадио све дато, јер је нестајуће од заборава отргнуто у последњем тренутку. Отуда и трајна вредност ове занимљиве књиге, која се не може заобићи ни у једном будућем озбиљнијем изучавању историје Крушевца и Србије.

Мр Слободан Симоновић

412

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ

Милорад Сијић рођен је 1. фебруара 1953. године у селу Горње

Злегиње код Александровца жупског. До сада је објавио:

Државе и државници света, Историјски архив Крушевац, 2002; Злегиње Горње и Доње, Креативна радионица Крушевац, 2003; Архијерејско намесништво жупско, Историјски архив Крушевац,

2006; Расински округ и његови народни представници 1804-2004,

Историјски архив Крушевац, 2006; Трнавци, Историјски архив Крушевац, 2006 (коаутор); Мајор Милутин Дреновац – ратни дневник официра Краљевине

Србије 1914-1922, Историјски архив Крушевац, 2008; Жупа у ратовима од 1912. до 1918. године, Историјски архив

Крушевац, 2008; Чаршија – прича о људима који су створили Александровац

жупски, Завичајни музеј Жупе, 2008; Фудбал у Краљевини Југославији, Milirex, 2009; Бруска афера, Завичајни музеј Жупе, 2010.

САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР ....................................... 3

ОНИ СУ ГРАДИЛИ КРУШЕВАЦ ......................... 9

Они су дошли до 1837. године ......................... 11



Они су дошли до Првог светског рата ............ 134

Они су дошли између два светска рата ............ 158

ИСТОРИЈА ГРАДА ...................................... 195

1. СВЕТИ ГРАД КРУШЕВАЦ ......................... 197

Видовдан ................................................... 197

Свети Споменик ...................................... 200

Косовске прославе ...................................... 203

Откривање Споменика ..................................... 210

Крушевац свето место ..................................... 217

2. ДРЖАВНА И САМОУПРАВНА НАДЛЕШТВА ……… 219

Округ крушевачки ..................................... 219

Срез расински ..................................... 220

Градско поглаварство ........................ 222

Окружни суд ..................................... 226

Окружна скупштина ........................ 227

3. КРУШЕВАЦ .................................................. 230

Регулациони план вароши ........................ 232

Кланица код Расине ........................ 233

Електрификација Крушевца ........... 233

Велики комунални радови ........................ 234

Трошарина ..................................... 234

Мост према Јастрепцу ........................ 234

Казнени завод ..................................... 235

Велики јавни радови у Крушевцу ........... 235

Др Милан Стојадиновић у Крушевцу ............ 236

Др Милан Стојадиновић почасни грађанин Крушевца 237

Радови на улепшавању Крушевца ............ 238

Истраживање пијаће воде за снабдевање Крушевца 240

Крушевац најскупљи град у унутрашњости …… 240

Селидба окупаторског војничког гробља ....... 242

Средњовековне чесме ......................... 242

4. КУЛТУРА ................................................... 243

Певачко друштво Цар Лазар ......................... 243

Занатлијска певачка дружина Обилић ............ 244

Позориште .................................................... 245

Културни живот ....................................... 245

Крушевац 1925. године ......................... 246

Народни универзитет ...................................... 247

Предграђе Крушевца ......................... 248

Библиотека ...................................... 249

Сарајевска Просвета ......................... 249

Споменик Стојану Протићу ......................... 249

Стогодишњица ослобођења Крушевца ............ 251

Култура на првом месту ......................... 251

5. ШКОЛА ................................................... 253

Основна школа ...................................... 253

Гимназија ...................................... 253

Трговачка школа ...................................... 258

Подружина женског друштва ......................... 259

Обданишта .................................................... 260

Интернат .................................................... 261

Шоферски курс ...................................... 261

6. ПРИВРЕДА ................................................... 262

Барутана Обилићево ...................................... 262

Мерима .................................................... 271

Деоничарско друштво за експлоатацију дрва Обилићево 278

Копаоник .................................................... 278

Државни завод за импрегнацију прагова Обилићево 279

Српско АД за израду и оправку вагона ............ 281

Кланица за пернату живину ......................... 282

Хемијска индустрија Жупа ......................... 283

Железничка станица ....................................... 286

Железничка ложионица ......................... 287

Друмски саобраћај ....................................... 288

Парни млин Расина ....................................... 289

Дуванска станица ....................................... 289

Стовариште бензина и нафте ......................... 289

Текстилна индустрија Обилић ......................... 290

Берза рада .................................................... 290

Пошта, телеграф и телефон ......................... 291

Пијаца .................................................... 293

Огледна станица за производњу и оплемењавање биља 294

7. ПРВА ПОЛИТИЧКА СТРАНКА ......................... 297

8. НОВЧАНИ ЗАВОДИ ....................................... 299

Крушевачка задруга АД ......................... 299

Крушевачка банка ....................................... 300

Окружна кредитна банка ......................... 301

Крушевачка лебарско пекарска задруга ............ 302

Набављачка задруга државних службеника ............ 302

Чиновничка кредитна задруга ............ 303

Пензиони фонд ....................................... 303

Крушевачка занатска кредитна задруга ............ 304

Прва раденичко-намештеничка набављачко-потрошачка з. 304

9. ЗДРАВСТВО .................................................... 305

10. ВОЈСКА .................................................... 306

11. СПОРТ ................................................................. 314

Фудбалски клуб Цар Лазар ......................... 314

Фудбалски клуб Обилић ......................... 315

СК Трговачки ....................................... 316

Аероклуб у Крушевцу ......................... 318

Коло Јахача у Крушевцу ......................... 321

Стрељачка дружина Обилић ......................... 322

Соколи .................................................... 323

Риболовци .................................................... 325

Бокс у Крушевцу ....................................... 325

12. СТАЛЕШКА УДРУЖЕЊА ......................... 326

Крушевачка пољопривредна подружина ………. 326

Трговачка омладина 1894 ......................... 326

Занатлијско удружење ......................... 329

Дружина за гашење пожара ............ 331

Удружење ратних инвалида .......................... 332

Прво Крушевачко укопно и доживотно удружење у К. С. 332

Крушевачко друштво за узајамно п. при удадби и женидби 333

Туристичко удружење ........................... 333

Црвени крст ........................................ 333

Удружење Крушевљана у Београду .............. 336

Удружење инжењера и архитеката .............. 338

Хемијско друштво ........................................ 338

Официрски дом ........................................ 339

Ловачко удружење ........................................ 339

Удружење пензионера ........................... 339

Унија за заштиту деце ........................... 340

Народна одбрана ........................................ 340

13. ЦРКВА ..................................................... 341

14. ХУМАНА ДРУШТВА ........................................ 344

15. НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ ........................... 345

РЕГИСТАР, РЕЧНИК ....................................... 371

АЗБУЧНИК ИМЕНА ........................................ 373

ТУЂИЦЕ И АРХАИЗМИ ........................................ 405

БИБЛИОГРАФИЈА ........................................ 408

СПИСАК СКРАЋЕНИЦА ........................................ 408

НА КРИЛИМА ЗАВИЧАЈА ........................................ 409

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ ........................................ 412


ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА

Тираж: 300 примерака

Штампа: S-Print Крушевац

Штампање књиге помогао Град Крушевац

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

929(497.11)"1833/1944"

94(497.11 Крушевац)"1833-1944"

СИЈИЋ, Милорад, 1953-

Значајни људи Крушевца : (1833-1944) /

Милорад Сијић. - Крушевац : Епархија

крушевачка, 2012 (Крушевац : S-Print). -

412 стр. : илустр. ; 25 cm

Ауторова слика. - Тираж 300. - Стр. 3-7:

Предговор / Прота Драгић Илић. - Стр.

409-411: На крилима завичаја / Слободан

Симоновић. - Белешка о писцу: стр. 412.

- Туђице и архаизми: стр. 405-407.

- Скраћенице: стр. 408. - Напомене и

библиографске референце уз текст. - Регистар.

- Библиографија стр. 408.

ISBN 978-86-89241-013

a) Знамените личности - Крушевац -

1833-1944

COBISS.SR-ID 194785292

značajni ljudi kruševca

Documents