ČASOPIS Zk KN3IŽ EVNOST I KULTURU

:!, 5 7 ; ", ' ;V - - '■ 'i . - :. '

‘ ' '*# ' ‘ 'U OVOM BRO JU :

PETAR BILUŠIĆ

BORIS BAICA

ALEKSANDAR JELISAVĆIĆ

ROKO' DOBRA

NIKOLA VONČINA'

JOS’P STOŠIĆ

MIRKO MERLE

BORIS KALE

MATE PANJKOTA *

LIKOVNI PR ILO ZI:

ALEKSANDAR LJAHNICKY r;

GOD. I. BR. 1 ŠIBENIK, JUL11954.

POŠTARINA PLAĆEN * U OOTOVU

O S V I T. Č A S O P I S Z A K N J I Ž E V N O S T I K U C T U R U

UDRUŽENJA ŠIBENSKIH STUDENATA

GOD. 1. ŠIBENIK, JULI 1954 BROJ 1.

»Š T A M J> >f«<TISKARSKO I KNJIGOVEŽARSKO PODUZEĆE ŠIBENIK

GRAD SKA BNSUOTEKji„ J U R A J Ž I Ž S O R I Ć

Š I B E N I K N A U Č N I O D S J E k

UVODNA RIJEČ

S vako v rem en sk o razd o b lje , sv ak i d ru š tv e n i izraz, m a n ife s tira o se on kako bilo, tra ž i svo je o b ja šn je n je , tra ž i sv o je tu m ače , k o ji će, tum ačeći ž iv o t oko sebe, s tv a ra ti nešto novo, nešto što p re d s ta v lja te žn ju i že lju č itav e je d n e generacije .

U m je tn o s t k ao n a jv iš i iz raz čo v jekova s tv a ra n ja •često je zn a č ila s tim u lan s za n a p re d a k lju d sk o g d ru š tv a k a b o ljem i sa v rše n ije m . U to j svo jo j m is iji u m je t­n o s t je b ila iz raz i »poprište ibor'be za to naslućeno , novo i n ap red n o . N jen a u loga u ra z v itk u d ru š tv a b ila je veom a zn ača jn a , a n je n a u n iv e rz a ln o s ti m a n ife s tira la se je u ono j n e izm jern o j p lem en ito sti, k o jo m je p r is tu p a la čovjeku .

N a d a h n u ti že ljom d a b a re m nešto dop rin esem o k u ltu rn o m ž ivo tu našega g rad a , p o k re n u li sm o ovaj časopis s n am je ro m da on bude iz raz n a p re d n ih i pozitiv ­n ih s tre m lje n ja sv ih n a š ih lju d i, k o ji im a ju v o lje i n a d a re n o s t d a u n jem u su ra đ u ju . 4 •

N aši n a p o ri b it će n a g ra đ e n i oko ovaj časopis bude postigao sv o ju sv rh u i n am jen u , ako on b u d e sred s tv o za o k u p lja n je sv ih n a p re d n ih lju d i n ašeg a -grada.

N adam o se da o v a j naš časopis neće o s ta ti sam o pokuša j, već da će on b iti v je ra n p ra ti la c d ru š tv en o g ž iv o ta u n ašem g radu .

PETAR BILUŠIĆ :

N A D N I Č A R

D o šav š i toga d a n a iz '.polja kući, ž e n a »ga d o č e k a :sa sm ije šk o m n a u sn a m a . P o g le d a v š i 'je p re k o ra m e n a , J a k o v z a s ta d e u o k v iru k u ć n ih v ra ta . Z n ao je on d a se o sm ije s i n a n je n im u sn a m a p o ja v l ju ju u d u g im v re m e n sk im ra z m a c im a , kao p lju s k o v i k iše u p re ž g a n im l je tn im d a n im a . I o n i šu d o n o sili so b o m s v je ž a o b i­te l js k a ra sp o lo ž e n ja , ikoja b i se p a m tila do id u ć ih p ro m je n a . N je n g la v n i p r iv la č n i lič n i n a k i t 'bile su n je n e p la v e oči, o b o je n e b ezaz len o m n ježn o šću , k o je jo j d a v a h u a u re o lu m u čen i'š tv a . S tv o re n a z a m a jk u , k o ja u m ije d a ž iv i i o n d a k a d a p a t i , s k ro m n a i uiporna, o n a je u s v a k i k u ć n i k u ta k u n o s ila p e č a t sa m o p rije g o ra , to p lin e i s k rb i, p o m ije ša n e s k r a jn im o d ric a n je m . S v u d a p r is u tn a , a is to v re m e n o n ig d je n a m e tljiv a .

— S m ije š s e t i , M aro? — u p ita on , n a k o n k ra ć e g ra z m iš lja n ja . E, d av n o n isa m v id io o sm ije h rva tv o jim u sn a m a . D av n o . G rozdove d a je š d je c i, a m e n i o s ta v lja š o z u p k e . . . A li n ije m i žao. N ije . I o n ak o n e m a ra d o s ti z a sv e dovoljno.; P a n ek a , (bar, d je c a p o ž iv e . . .

H tio >je p ro d u ž it i , no ž e n a g a za d rž i, u h v a t iv š i g a za ru k a v od k o šu lje .— P o g le d a j n a k re v e t, r e k la je sm ire n o . P o g le d a j . . . V iše nećeš nositi

tu đ e gu m aše . Nd k a p u . N i h lače . N i-k o š u l je . O dzv o n ilo j e 'g azd insk im p rn ja m a . Z a u v ije k .

U g led a v ši n a k r e v e tu d v i je n o v e k o šu lje , h lače , k a p u i c ipele , n ije m ogao p o v je ro v a ti d a su s v e te s tv a r i n jeg o v e , d a im je on je d in i v la sn ik . N iš ta n ije govorio u sn a m a , a l i n je g o v p o g led p re la z io je s p re d m e ta n a p re d m e t, d o k se, k o n ačn o , n ije z a u s ta v io n a ž e n in u p r i ja z n u licu . N ije n i o p ažao d a g a žen a , jo š u v ije k , p r id rž a v a ru k o m za r u k a v od k o šu lje . S v e s u m u s tv a r i u k u ć i z a ig ra le . O živ je le . T o g a ča sa u g le d ao je i p o n o še n u o d je ću , k o ju je , u m je s to novca , p r im a o od seo sk ih g a z d a za sv o j ra d . I p ru ž e n e p r s te se o sk ih o b je še n ja k a opaz io je u p e ­re n e p re m a seb i. I š a p a t že n a , u p u ć e n n je m u , n a d n ič a ru , z a b ru ja o je u n je g o v o m u h u . A k a d a je , n ap o k o n , sm ogao to lik o sn a g e d a u p ita : .»Čije je sve to?« — žena se g ro h o to m n a sm ija la . S u ze s m ije h a p o tek o se n iz n je n o lice, k o je ona n ije n i p o k u ša la o b r isa ti. S m ija la se sv im u d o v im a , o sim o č iju k o je p la k a h u i s rc a k o je je p ro izv o d ilo suze.

— Č ije je sv e to? — p o n o v i on u n ev je r ic i.— T v o je — o d g o v o ri ona . To s a m ti k u p ila za tr id e se ti ro đ en d a n .

4 a

Z a g r lila g a je s a o b je m a ru k a m a , no n ije se u s u d ila d a ga p o lju b i, j e r b i to b ilo i 'previiše s r e ć e z a s iro tu žen u , k o ja je k ro z sv o j k ra ta lk ž iv o t p ro ž iv je la s v a k o ja k ih n e v o lja . N e tre m ic e »ga je g le d a la u d r h ta v e u sn e i z a č u đ e n e oči.

— M . . .o . . . je ? ! To n ik a k o n e m o g u sh v a tit i . U k u ć i n ism o im a li v iše o d d v a d e s e ta k d in a ra . T o zn a m . A za ta k o m a le n o v ce n is i m o g la k u p it i ovalko k ru p n e s tv a r i . C ip e le će s ta ja t i o s a m d e se ta k d in a ra , ak o n e i v iše . H lač e s to tin ja k . P a g d je su jo š d v ije k o šu lje ? A k o lik o je to s v e sk u p a ? K o liko , rec i?!

— A ip a k je to s v e tv o je — n je ž n o ć e o n a . Jo š je o s ta lo i n e š to go tov ine . S e s t s to t in a sa m p r im ila za m a te r in s tv o . J u č e r . O s ta lo sa m u š te d je la s lažu ć i p o ld in a r k u n a p o ld in a rk u . O d še s to d in a r a d v a d e se t s u »petače«, a o s ta lo je si’tn iž . T o s a m z a ra d ila n a v re te n u . K rišo m . (Radila s a m tr i s to t in e d a n a po č e t i r i s a ta d n ev n o .

— S e s t s to t in a za m a te r in s tv o ! I to lik o u š te d je la ! N a p re la . B ogam i, to su novci, ženo! — M alk o je za s ta o , z a g rc n u v š i se, a z a tim n a s ta v i: »Z ar n e b i b ilo b o lje d a s i z a ta j n o v a c t u p i l a seb i i d je c i n e š to o d je će , a sv im a s k u p a m a lo h ra n e ? A , p o č e k a j: n is a m se s je t io m a g a rč ić a k o g a b i tre b a lo k u p iti . P u le n c e nekaikvo . . .

B ez n je g a n ig d je p r is ta t i .— O! — s u p ro ts ta v i s e žen a . S e b i i d je c i d a k u p im o d je će , a t i d a i d a l je

n o s iš tu đ u k o šu lju . I h la če . I k a p u . Z a to b o m d je c a da , do k r a j a tv o g a ž iv o ta , p o k a ­

z u ju p rs to m ? I p u le n c e n e k a k v o d a k u p im o , v e liš . . . N e, ne , d ra g i m oj! I po s to p u ta — ne! A ko im a š n a m je ru u z e ti n a o b ra d u tu đ u z e m lju i tim e n a le đ a n a v u ć i

• n o v o g a g azd u , ta d a s e ti l ju to v a ra š . D a, l ju to i p re l ju to . T a z n a d e š i s a m d a je k m e t g o ri od n a d n ič a ra . O, g o r i za k ilo m e ta r! A seo sk i g az d a b e z d u šn iji je od

sv ih g a z d a n a ze m lji. N a o v o m p re ž g a n o m p lo č a ru . —J a k o v a n e š to s te g n u u igrlu. T o p la . N a b u ja la je n je g o v a d u ša p o p u t p o to ­

č ića u p ro lje ć e , k a d p o čn e k o p n iti sn ijeg . O n je , k ro z te k u p lje n e p re d m e te , o s je tios k rb sv o je žene . T o g a č a s a n itk o m u n ije b io r a v a n u s re ć i. D o laz ilo m u je d a k lik n e : H e j, d o b ri l ju d i! I ja im a m sv o ju v la s t i tu k o šu lju . N ovu . I h la č e im am . I k a p u . I c ip e le , je d in e u ž iv o tu . Č u je te li m e! N e ša p u ć ite v iše za m nom , je r m e to

ja k o v r ije đ a .O d b a c iv š i d o t r a ja lu » fran cu z icu « u k u t, počeše se po k u š tra v im v la s im a .

Z a tim trg n e d e sn o m nogom i, k ro z o tv o re n a v ra ta , o d b ac i g u m a š d a lek o u d v o riš te .

A k a d a je to p o n o v io i s l ije v o m nogom , ž e n a p o n o v n o p ra s n u u sm ijeh .— (Sve sk in i — p o s a v je tu je o n a . S v e je to p r l ja v o i d o tra ja lo . O p ra t ću sve.

J e d n o m u g od in i.— D a o b u č e m c ip e le? — b o ja ž ljiv o ć e on.— C ip ele? S v a k a k o — o d o b r i ona .— N e č in i l i ■ti se d a b ih ih m o g ao u b rz o p o d e ra ti? .

— N e. T o m i se n e čin i. Č v rs te su.— A m a te r in s tv o se d v a p u ta n e p r im a — d o d a on u ša li.

\ — U k o lik o n e m a š n a m je r u p r o m ije n i t i ž e n u — p r im ije t i ona .— N e. T o n e m a m n a m je r u u č in iti. N isa m iiz p o ro d ic e begova .

5

N a n jegovu licu po jav io se m laz obojenog sm iješka . Z a tim s pažn jom o v ije ženi lijev u ru k u oko v ra ta i s tad e je lju b iti. No n i t i po lju p c i n isu b ili s tra s tv e n i, kao što je to p r iro d n o kod m la d ih lju d i.

S p u stiv š i g lavu n a n jegove g ru d i, ona za jeca. No n i te suze n isu b ile suze radosn ice , je r ta k v e rad o sn e tre n u tk e o\ii su r ije tk o k ad a doživ ljava li. Sve je kod n jih b ilo siklupčano p a tn ja m a i ta jn im u n u ta rn j im sa g o rijev a n jim a . I n ik ad a , oče­k ivano sunce n ije ‘banu lo p re d n jih o v a v ra ta .

— T i p lačeš, M aro? — u p ita on, pod igavši jo j b rad icu .— Evo p lačem — odgovori ona, b rišu ć i suze.— A z a čim p lačeš?— Z a on im š to je p ro šlo , a što se v iše n ik a d a ne će p o v ra titi n a tra g .— Z a m ladošću?— P a i za m ladošću.— H m . . . K a k v a je ona b ila? Reci, k a k v a je b ila n aša m ladost! Sve

p rošlo je m rtv o .— S am a se čud im iz čega sm o s tv o rili d jecu.— (I ja — složi se on.— I ti?— D a. I ono što sm o im ali, uze li su d rug i. N išta nam a n ije osta lo osim

žulja .— I suza — u p o tp u n i ona.— D a. B ilo je i n jih .— A m lad o st, ako ćem o po d u ši, n ije ni p ro šla — p rim ije ti ona nakon

k raće stanke .— Daibome da n ije — složi še on.— Jo š bi se ona d a la o k rp iti . . .— S vakako . U b o ljim ž ivo tn im uslovim a.— Eto, -tebi je tr id e se t o sv e to m Ja k o v u . A m eni . . . C ekn ider da se

p ris je tim . . . O vam o su d v ad ese t . . ., a ovam o dva p u ta po tr i . . . Izlazi svesk u p a d v ad ese t še st i p e tn a js t d an a . J e su T to godine?

— N isu. D abom e da n isu — složi se on.— E to , v id iš i sam da n isu . To sam ja u v ije k govorila . N as dvo je im am o

tek p o la v ijek a .O n a m u sagnu g lavu p rem a svo jim u sn a m a i u tisn u m u jed an v ruć i

i poljulbac izm eđu b rad e i c rn ih Ibrčića. Z a tim p o lju b a c ponovi još dva p u ta .— E to — reče žena — sa ov im sa m te p o d m irila za t r i m jeseca.No on je znao d a ona to govori sam o zato d a se p red n jim o p rav d a zbog

tak v o g neuob iča jenog m ilovan ja . T ako je , u s ličn im p rilik a m a , sta lno rad ila .— E, n e d a m ja 'n i š ta n a tako d u g e rokove . . . — P o lju b io ju je u svako oko

i u u sn e d v a p u ta . A k ad a je h tio po ljupce ponoviti, n jih o v m a lišan se u šu lja tiho u kuću , i, za le tjev ši se p rem a ocu, o d g u rn u ga od m a jk e svo jom m alom snagom . N akon toga u d a r i u g la san p lač . A k a d a ga ro d ite lji s tad o še u m iriv a ti, on jogunasto n a p u s ti k u ću i s a k r i je se u d rv im a , n ab acan im u jed n o m u g lu dvorišta .

6

— E to v id iš — p o stiđ en o ć e žena. T ek je p rohodao , a već zn a što m i ra d im o . . .

—I N am a m ila je svoga m a liša n a n a nove ta tin e cipele , p o k az u ju ć i m u ih k ak o v ise o žn ira m a .

— M eni k a p ita ! M eni k ap ita ! — razg alam io se on p rs k a ju ć p lju v a čk u . Do­g rab io je n o v u ta t in u k ap u , k o ju naibije, do nosa, n a g lavu.

— To je sve ta tin o — u p ozo ri m am a. T eb i ćem o k u p iti no v u k ap icu . P lav u .— N ecu p la v u . N ecu p lav u .— D obro, o n d a zelenu .— N ecu ze lenu . N ecu ze le n u . . .— H oćeš li c rv e n u sa re sa m a? R usku .— N ecu ru sk u . N ecu ru s k u sa resa m a . . .— K u p i m u k ap icu , M aro — p o sa v je tu je m už. Z a d ese ta k d in a ra p ru ž it

ćem o d je te tu d v a d e se ta k d a n a rad o sti.— N ovaca n em am o s a ra z b ac iv an je , d a znaš — su p ro ts ta v i se žena.— N em am o?— N e.

\ — N isi li r e k la d a si n a p i l ja la d v a p u ta po še st s to tin a? ,—* R e k la sam .— K oliko ti je još o s t . . . — H tio je reć i ostalo, no, n a »brzinu se p redom islio i u

z a d n je m m o m en tu isp u stio p o s lje d n ju r i j e l S h v a tio je d a on n em a p ra v a tra ž iti ra č u n o novcu , k o ji je n je n im k ra jn im za la g an je m ušteđen .

— 'O stalo m i je , ta m an , to liko d a te u p u tim u sv ije t. — Ž ena je to re k la tako h lad n o , k ao k a d s e govori o sv a k id a n jim s itn im k u ćn im s tv a rim a .

— U sv ije t!? — u ču d u će on. T i se, po svoj p rilic i, šališ, ženo. E to, u sk o ro će n a v rš it i god ina d an a , o tk ak o sam dobio p o m o rsk u 'knjižicu, a ja još u v ije k ček am n a u k rc a n je . O sim seosk ih gazda n ik o m u n a sv ije tu n isam p o treb an .

— A ko m isliš d a se ša lim , ta d a se ti, d rag i, lju to v a ra š . T a n e ćeš, v a ljd a , č itav svoj živo t p o sv e titi seosk im 'gazdam a za k a p u k u k u ru z n o g b ra š n a i ponošenu od jeću? U osta lom , M arko te če k a n a S u šak u . D obio si m jesto ložača n a »Carici M ilici«. Evo i p ism a.

— A aaa . . . — zag rcn u se o n u g rim asi p r ija tn o g o lak šan ja . Z a tim se od­m a k n u od žene- i s ta d e je u p o rn o m o triti. A k a d a se, konačno , u v je rio d a o n a govoriis tin u , re k a o je tiho : »H vala t i ženo. N ik ad a t i toga neću zabo rav iti« .

— T a z a r t i ja n isam sta ln o -govorila d a je Čovjek bez žene sam o upo lačov jek? — p rim ije ti ' o n a u sm ijeh u .

— Bez d o b re žen e k ao što s i t i — u p o tp u n i on.

7

NIKOLA VONČINA:

VODA KRKA

T eče r ije k a k ro z sive g u d u rep o k ra j g rad in a i m a n a s tirateče k ro z zelene u v alei sm iren e ru k e m aslin ik an je n i su s lap o v i b u č n iji od grom ovas ja jn ij i od m u n ja i ja č i od v je tro v au n je n im d r ag am a tr s t ik e se m aču ju s b u ra m ai g n ju rc i lepe tom k r i la b u d e ju ta rn je tiš in eu n je n im g rad in a m a noću se s a s ta ju v ilen jac ii v ile se m jeseč in jom o d ije v a jur ije k a im a p o sto jan o st ja b la n a — zra čn ih čuvarai d o b ro tu s rca s ta r ih voden icar ije k a im a te šk e snove m u tn ih o b la k ai lje p o tu ra sc v a lih b ad em o v ar ije k a im a s ta ro s t k am en ai m lad o st ja sen o v a lišćar ije k a im a ra d o s t r ib ai lju b a v g rlica i tu g u ku k av ica .

8

BORIS BAICA

S U SR E T I

D ošao sam u vag o n i sjeo potkraj p rozora . P o slije n e p ro sp a v an e noći, g lav a m i je b ila kao ko tao . O sjećah se u m o rn im , tako da sam s n es trp ljen jem dočekao tre n u ta k , k ad sam se m ogao udobno sm jes titi u fo te lju d rugog ra z re d i . P o g led am n a sa t; b ilo je osam . Jo š č itav je d a n sa t do po laska. M alo zad rijem ah . N e zn am ko liko je dugo to tra ja lo , a li k ad se p ro b u d ih , u k u p eu je b ilo još n ek o ­liko osoba. P o k ra j m ene s je d ila je m la d a žena, do n je s ta r i j i čov jek , a v is -a -v is n je m u m oj p r i ja te l j V. . . . Je d n o lič an šu m bio je zn a k da je v la k već k renuo .

— Z d rav o , m om če! — reč e m oj p r i ja te l j V . I Z a r i t i ju tro s n a p u t?— K ak o v id iš __ odgovorim bezvo ljno . N a sljepoočicam a sam osjećao u -

p ra v o o d v ra ta n p r itisa k .— Izg leda d a si o p e t točio? ___ reče V., p ro m a tra ju ć i m e od g lave do

z a p rlja n ih v rš a k a m o jih ci/pela._ N e baš m nogo.— Z nam , ali dovo ljno da se osjećaš slabo.M lada m e žena pogleda. N jen e lijep e u sne raz v lač ile su se u osm ijeh ,

f s ta r i j i je čo v jek gledao.K v rag u , z a r z a is ta izg ledam kao neko čudo , k ad m e ovako bezobrazno

p ro m a tra ju , pom islim , sp u š ta ju ć i pogled. M oje od ije lo bilo je zibilja jad n o ; v iše je lič ilo n a stolnja«k k a k v e re s ta u ra c ije , nego n a od ijelo . S velik ih , još sv ježih m rlja , d izao se je la g an i za d ah v in a . O dvezana k ra v a ta v is je la je niz v ra t k ao Komad konopa. Z aista , izg ledaš b ijedno , rečem sam sebi.

P og ledam 'kroz p ro zo r: sv u d a k rš i p razn in a . N ešto o d v ra tn o i teško s te ­zalo m i je grlo . D olazilo m i je da pov raćam . P o k rije m g lav u k ap u to m : m ožda će m i ovako b iti lak še . ■£

Vi ste p r ija te lj i? __ reče m lad a žena, k o ja je sig u rn o m islila , da javeć sp av am . N jen o lice b ilo m i je pozna to , a i b o ja n jen o g a g lasa zvučila je n e- Kako s ta r in sk i u m o jim ušim a.

— D a odgovori V. — B ili sm o n ekada . S v ađ en i? __ u p ita d jev o jk a .— . V eć dugo.— K ako? P a ip a k govorite? V iše iz ob iča ja , nego iz že lje ___ reče V.T e za d n je r ije č i u h v a tio sam u po lusnu . N ekoliko e a sa k a -k a sn ije , ja sam

već spavao . A li p o d sv ije s t m i je s ta ln o p o n a v lja la ; Da, b ili n ek ad a . . S vađen i?. . . D a . . . B ili sm o n ek a d a . . . S vađen i? . . .

Da li pod u tje c a je m v in a ' ili p rem o ren o s ti — to ne b ih znao reći, ali m o ja je p o d sv ije s t ra d ila kao k in o -a p a ra t . . .

. . . S jed im za sto lom i p ijem . V eč ern ja o d ije la i d u g e h a ljin e . N alazim se n a V elikom plesu . O ko m en e sv e v rv i p lesač im a . Z a m ojim sto lom n em a nikoga,

9

osim jed n e čaše, k o ju d rž im u ru k am a .U d a ljin i, sm iješi m i so jedno žensko lice. P lav e kose p a d a ju jo j niz

o lk r ita ram en a . G led a ju ć i N ju , tije lom m i je s tru jila p r i ja tn a top lina . M uzika je p res ta la . D va čov jeka došla su za m oj sto l . . . N egdje , n e itzm jern o daleko , s jed ila je O na, o k ru žen a m noštvom m u šk a raca .

— Što m isliš — u p ita m e je d a n glas. D ro lja odgovorim m irno .— . Z ašto? — . reče 'brzo._ Zato! M ožda? __ reče on. O tje ra li su je iz ško le zbog toga __ nastav im .—. S igu rno?

. N a js ig u rn ije .O na m e g leda i k ao d a m i hoće reći: Izv in i n a onoj »korpi« p red jed an

sa t: sa d m e m ožeš d ig n u ti; sad sam slobodna.J a u s ta n em . O na kao d a m i odob rava . P o g led am još jednom , zapalim

c ig are tu i iz iđem napo lje . Najpolju je b ilo h ladno . S av se . . .

O tv o rim oči: p rozor k u p e a b io je o tvoren ._ Izv in i __ reče V. __ M orao sam nešto b ac iti k roz prozor.— N išta __ odgovorim , ok rećući se na d ru g u s tran u . M oj san jiv i po­

gled zau stav io se n a d jevo jci.J a n ju poznajem , nem a sum nje . N egd je sam je već vidio; sam o gdje? . . .N egd je . . . N egd je . . . N egd je . . . M agla.

. . . S jed im u k av an i. P išem k a r tu p r ija te lju . U k av a n i je i O na sa još d v ije kolegice. N asto jim da je ne g ledam . . . M alo k asn ije , netko, je sjeo na stolicu n a su p ro t m eni. Moj pogled još u v ije k počiva n a dopisnici.

—- O p r o s t i te _ reče O na.J a podignem glavu. D va v e lik a c rn a oka p rp m a tra ju m e s prezirom .— Vi nešto hoćete? u p itam .— D a — reče O na. D a V am za vežem jezik!— D a m i zaveže te jezik? . . . Z ašto?— To vi zn a te b o lje od m ene.K ako je d ivna , pom islim . Izg leda k ao k a k v a boginja.— Ž alim , ali ja nem am p o jm a . . . O čem u zapravo, vi govorite? ___ retgm

polaigano.— O to m e kako s te v i n a jo b ičn ija h u lja , tračav ac , baba, a n e m uškarac! D ok je to govorila , N jen e su oči poče le sv je tlu c a ti. J a u stanem .— S ad b jež ite? __ reče Ona.N jen e se oči za is ta sv je tlu c a ju .— Ne, n e b ježim , sam o ne dozvo ljavam da m e bilo tko v r ije đ a __ odgo­

vorim. lju tito .— A zašto ste v i m en e v rije đ a li? J a ? K ada?— Juče , p re d dvojicom ljud i.

10

P re d dvo jicom lju d i? — ponovim .— D a. M ože b iti __ rečem .— A zašto? Š to v i im a te p ro tiv m ene? N iš ta . . . O sim . . .— . O sim ? —p u p a d n e O na.N jen e oči n isu v iše sv je tlu c a le . N iš ta __ ponovim , g ledajuć i p rav o u N jeno lice, k o je m i je po sta ja lo

sve n e ja sn ije , izgub ivši se konačno negd je daleko , da leko u p ro s to ru m oje pod­sv ije s ti . . .

. . . V i je p o zn a je te? go v o rila je m la d a žena. D a __ odgovori s ta r i j i gospodin. __ V ašeg b ra ta ta k o đ e r. D obro, ali

k ak o je došlo do toga d a se u d a la za vašeig b ra ta ? M oj b r a t je d o b rič in a i b u d a la . O n n i d an a s n e v id i n iš ta osim nje.

K a d a je d o šla u Z ag reb , o b ra ti la se m a jc i . . .J a ju d o is ta poznajem , pom islim . N egd je sam ju već vidio.— Vi zacijelo ipoznajete i n je n u m a jk u ? _ u p ita d je v o jk a ._ D a — o d v ra ti gospodin . O nda ta k o đ e r zn a te i k ak o živ i ta žena?— Čuo sam nešto . Ovo jo j je sad č e tv r ti m už. N eki s ta rk e lja . T ri d a n a k asn ije m o ra la ju

je p o sla ti od seibe, je r se je s ta r i počeo isuv iše in te re s ira t i za svo ju p as to rk u . N ak o n to g a je a b o r tira la , a čak sa m čula, da je neko v r ije m e sp a v a la u k o lo d v o r­skoj čekaonici.

— J a to n ik a d n e (biih m ogao v je ro v a ti ___ reče gospodin . __ B ila jeu v ije k sk ro m n a i rad išn a .

D a __ reče d je v o jk a . ___ To je i p r iv u k lo m oga b ra ta . O n ju je po­znavao od ra n ije , kaid je m oguće b ila ta k v a . K a d sa m m u re k la š to znam o n jo j, on je odgovorio : »Svi m i u ž ivo tu n ap ra v im o p o ko ju g rije šk u , k o ja nas zna skupo s ta ja ti , a li to još u v ije k ne znači da sm o izgubili p rav o na ž iv o t i n a ono 'što bi n am ta j živo t m ogao p ru ž iti« . T ako su se v jenča li.

— P a k ak o žive? — u p ita p o s lije m ale s ta n k e gospodin. D obro. O n je lu d za n jom , -ali ja je ne m ogu v id je ti. Jo š n i d an a s

m i ne ide u g lavu , k ak o je m oj b ra t m ogao o žen iti je d n u ob ičnu d je v o jču ru , pam a k a r da je sam o jed n o m p o g rije š ila u životu .

M oj p r i ja te l j V. g ledao je k roz p rozor. D jev o jk a u s ta n e i pođe p rem an jem u .

— H oćeš li je s ti? — u p ita V. d jev o jk u .— Ne, n e ću, o s jećam n ek u m u čn in u u želucu __ odgovori d jev o jk a .P om atrao . sam n je n o tije lo , k o je je bilo v iše nego lijepo . M ali ču p e rak kose

padao jo j je n a desno oko. O na u č in i la g an i trz a j glavom i č u p e rak odskoči povrh d u g u lja s te ob rve.

T a j la g an i trz a j g lave, k o ji se je p ren io č itav im n je n im tije lom , bilo je d o v o ljn o za m o ju m a g lo v itu m e m o riju . . .

U m o jo j g lav i s tv a ra la se je s lik a . . .

11

. . . Je s t, s jećam se, bilo je to n a ž u ru kod A. . .. B ilo n as je m nogo. A. je slav io ro đ en d an . Č itav s ta n »bio n am je n a ra sp o lag an ju . R aspo ložen je je doseglo svoj v rh u n ac . »Fante« n am je dosadio , oček iva li sm o nešto više.

S ad će n am C ica p lesati! ___ v ikne je d a n g las p o k ra j m ene. Cica! Cica! ___ počeli su sk a n d ira ti oko m ene m u šk a rc i i žene, o k re ­

ćući g lave k jed n o j crn k i, k o ja je s jed ila u d n u sotoe. N e, dečki, d an a s ne bum p l e s a l a reče Cica.— Hoćeš! H oćeš! __ čulo se je sa v iše s tran a .J e d a n m u šk a ra c u h v a ti C icu za ru k u i povuče je n a s red in u sobe. Cica je

b ila ^pijana. G ram ofon je već sv irao »K aravan« . Cica je počela p le sa ti trb u šn i ples. U d a ra ju ć i u ru k e , p ra ti l i sm o Cicino p le san je . P ra v ila je razn e figu re . Je d a n m ali č u p e rak kose padao jo j je n a oči, a li o n a ga je svak i p u t p rkosn im trza jem g lave odbaciva la .

— . N a stol! N a sto l sa Cicom! _ v ik n e netko . 'D va m u šk a rc a u h v a te Cicu i podignu je n a stol. C icine ny lonke po ig rava le

su isp red n aš ih očiju . R aspo ložen je je raslo . P o k re ti C icinog tije la b ili su sve tem ­p e ra m en tn i j i.

— H oćem o p rav i p les! __ oglasi se je d n a d jevo jka.— T ako je! H oćem o p ra v i ples! __ u p ad n e još neko liko n jih .

Cica je p lesala dalje . (Dijelovi od jeće leb d je li su sobom. Svega nekoliko časaka i Cica je __ p o tp u n o n a g a izvodila svoj r itm ičk i ples. Z ad im ljenom p ro ­sto rijo m p ro lam ala se je užasna d reka . S ve je bilo- u pok re tu .

K ad je završio »K aravan« svo je p u to v a n je p ro sto rom , ne tko obgrli Cicu oko s tru k a i sk ine je sa stola. O d jednom sm o osta li u m rak u . N etko je ugasio

n

sv ije tlo . T a m a je t r a j a l a v r lo dugo , m is lim , sv e do z o re

. . . D je v o jk a se n a s lo n i n a p ro z o r vaigona. ' %

— M o raš n e š to je s t i __ re č e m o j p r i ja te l j V._ N e, d ra g i, z a is ta n e m ogu ___ o d g o v o ri žen a , p ru ž iv š i ru k u , n a k o jo j

se je svjetlucaQ vjenčani prsten._ T i s i o ž e n je m ? _ u p ita m svog p r i ja te l ja .*_J D a o d v r a t i o n veselo . — V eć č e tir i m je se ca .

_ O n d a č e s ti ta m __ rečem , s t i s k a ju ć i n je g o v u ru k u .N je g o v a ž e n a p r o m a tra la m e je p re k o ra m e n a .

_ I v a m a ta k o đ e r .

_ H v a la ___ re č e ona.Č u d n a ig ra su d b in e , p o m is lim , o k re ć u ć i g la v u p re m a p ro zo ru .

NIKOLA VC N Č /\A

B O R O V I

B o ro v i su p je sm a z e m lje k a m e n iteb o ro v i p ov ij en i b u r a m as a u re z a n im s rc im a n a k o ra m ab o ro v i sa su n c em u g o d o v im asa l ju b a v l ju u (k ro šn jam asa su z a m a u k o r ije n im ab o ro v i p re d p lićac i n>a u u v a la m a n a o toc im ab o ro v i u z o ra m a u n o ć im a u su to n im a .

JOSIP STOŠIĆ :

SERENADA MJESEČEVA SJAJA

K ad to p la noć u A p riluO d ijev a g ra d u s jeneI u n ev in o s t ta m e u ta p a o š tre k o n tu re ,N asluću ješ li i t iU m jesečevom sm ije šk uH a rm o n iju n ek u snenu ,Što opčin ja t i biće i suzom v laži z jenu?

K ad a k roz noć u A p rilu S re b rn i m jeseca trac i S k ro šn ja m a čudno se spliću,A u licam a p u s tim n ježno se la h o r šu lja ,

D a 1’ se i te b i č in i D a m jesec u san te lju l ja D ivnu ti p r ič a ju ć p riču?

K ad a je noć u A p rilu I t i sa n ja r iš sam a, —D ok m jesec tih o šeće po u sp av an o m gradu , T ad zna j, d a n e tk o za te N jegove iblijede t r a k e S laže u se ren ad u .

PETAR BILUŠIĆ:

MOLBA MJESECU

M jeseče, lu talice,S ak rij se iza ob laka,D a potonem , d a nestanem U n jed rim a mraikal

•Da tiho, tih o nestanem ,Da p o sto ja ti p restanem Za jedan k ra ta k čas . . .

A li ne sam . . .

N eka se sliju u jedno D va raz ig ran a srca!A zatim , neik v rpca crvena • Spoji nas dvoje,J e r ja ne želim Lju'bav u tro je . . .

S lušaš U, m jeseče, s ta rin o znana, Moj š a p a t u noći?M akni se D a m ogu proći,Mjeseče,Izdajico u noći!

BORIS KALE ;

DJEVOJKA S ULICE

H odala je zureći, a slika ulice po tonula je u n jo j: u n jen im k re tn jam a , u n jenom licu, u n jen im očima.Za tam n ih večeri, dok m oje m isli tone u zv ijezdam a gledam k re tn je , lice i oči d jev o jk e s ulice.

ALEKSANDAR /EL ISA VČ IĆ :

NA HODNIKU SU N C A

i»>Bezobraština!« — u rlik n u o je G u tu ren k o i za stao n a s re d in i dugačkog hodniika, d rh ću ć i od b ijesa , s itan , d ro n jav , ja d an , ik o n tra revo luc ionar u m ladosti, sa d a n itko i n iš ta , raz b a ru šen e , r i je tk e ikose, p r lja v o sm eđ ih očiju , ikoje <su bile v e lik e 'i n es tab iln o sm ješten e s o b je s tra n e košćatog nosa. M arta , suh o n jav a , ru žn a i n ab u s ita žena šo fe ra G ra n d ija sam o :je za lu p ila v ra tim a svoje sobe i u dugačkom je ho d n ik u za v la d a la tiš ina . ;S lije v e s tra n e b ili su p ro zo ri, a s d esn e zid. U zidu — p e t v ra ti ju , za v ra tim a — p e t o b ite lji.

M a rta je n a jv iše m rz ila G ospođu, ikoja je s ta n o v a la n a k ra ju hodniika i im ala s inč ića P rin c a , a to je b ilo žgoljavo, b lijed o če ljad e ; sv a k i je d a n p lak a lo i sv ira lo v io linu . G ospođa uopće n ije h t je la ra z g o v a ra ti s M arto m (s d ru g im a tek to liko , da dokaže M a rtin u bezvrijednost), p a se o v a ug lavnom sv ad ila s G u tu renkom , k o ji je živio u s red n jo j sobi s u v ije k bolesnom , debelom ženom E vangelikom i sinom M aksim om , ko jem u je bilo neko liko godina, a sv e š to je im ao za jedn ičkog s ocem b ile su oči, u d lak u je d n a k e ikod obojice. O dm ah do v ra ti ju s ta n o ­v a la je iK atica s a svo jim m užem . O n i su b ili n e v je ro v a tn o tih i i s ram ežljiv i. Već u rano ju tro izgubili bi se neg d je i n e b i se v ra ć a li sve do večeri, a s itn u kćerk icu L uciju , k o jo j je g lav a b ila p o k riv en a groznim k ras ta m a , o s ta v lja li su kod M iro ­slave. V ra ta M iroslav ine sobe b ila su izm eđu G u tu ren k o v ih i G ospođinih. M iro ­s la v a je Ikao 's ta r ija i o sam ljen a žen a b ila to liko pobožna, ida su se sv i d iv ili. U s ilno j že lji d a b u d e d o b ra i da ne sag riješi, o n a je g lad ila o d v ra tn e L u c ijin e k ra s te i l ju b i la ih sv o jim ta n k im usn icam a, č im b i m a la n ag o v ijes tila da želi plaikati.

M a rta ije im a la n a jv iše novaca, je r jo j je m už reidovito davao i n jen e su d v ije kćenkice s b e sk ra jn o g lup im , v o d n jik a v cp lav im očicam a u v ije k b ile site. O s ta n ju n je n a m uža n itko n ije n iš ta znao. G ospođa, elega tno ob u čen a i u v ijek d o tje ra n a , donosila je svakog d an a paketiće; ob lbžene šu š tav im pap irom . K ad bi P rin c p lakao , o n a je viikala ta k o d a se čulo i n a h o d n ik u : »Jedi te kolače, m a- m laze! Z a r hoćeš da ždereš k u k u ru z , k ao ova Ibagra okolo?« T oliko :je n ag lašav a la ono »kolače« d a je M a rta b ila u v je re n a , d a je sv e to ob ičan tr ik . M iroslava gotovo n ije n i iz laz ila iz sobe, a li u v ije k je im a la n ek a k v e teg liee s m arm eladom , p a isu ­šene bonbone i s tv rd n u te »komadiće s ira , k o je b aš lkao da .je sam b o g d o tu riv a o pod n je n sam ačk i k rev e t.

G u tu ren k o v i su u p ra v o m sm islu r ije č i g ladovali, je r on n ije h tio {ili n ije

16

m ogao) d a rad i, a E v an g e lik in u .bolesničku ipomoć p o je li bi za p e t d an a , p a i p r ije . E v an g e lik a je n e p re s ta n o le ž a la i n e ra zu m ljiv o š a p u ta la , a on, G u tu ren k o , m otao se po sob i i v ječ ito tra ž io nešto d a sipremi, ida n a p ra v i n ek u h ra n u i d a je pojede. M aksim je bio tv rd o g lav o , ali m irn o d ije te . P ro ž d rljiv o je jeo sve š to b i p ro n ašao , a k a d n ije bilo n iš ta , s jed io je i n ikoga n ije p ita o n i z a *što.

B ila je zim a i p r ije podne. S u n ce se lje sk a lo k ao č u tu ra , a z ra k e su, b o lež ljiv e i nem oćne, p a d a le ispod p rv o g p ro zo ra n a hodn ik , j e r su d ru g a d v a b ila n a n ed o h v a tljiv o j v isin i. G u tu re n k o je sjeo p re m a sunčanom prozo ru , op ružio se i zad igao p a n ta lo n e gotovo d o k o ljen a , k ak o b i g a su n ce d o h v a tilo po go lim n o g a ­m a. G led ao je p o sp an o u sv o je ča rap e , k o je s u ibile z a v rn u te u debe lu ro lu i u noge, koS tun jave , g a d ljiv o b ije le i d la k av e , i u b o le ž ljiv e z ra k e , š to su dob ro ću d n o p o ig ra ­v a le s n jeg o v im s ja jn im d lač icam a. P re k o , r a d i ja iz d ru g e k u ć e s lu šao je m uziku, s ličn u v itla n ju , ta p k ao p rs tim a p o ta k tu č a rd a ša i n a s lađ iv ao se. U u g lu P r in c je već p o p e t i p u t p rem a z iv a o n e k e s ta re cipele, a s d ru g e s tra n e n a ilaz ile s u M a rtin e k će rk e , d rže ć i se z a ruke .

G u tu re n k o je neob ično m rzio ove d v ije cu rice b a š zato , š to je nalaz io da su to n a jg lu p lja s tv o re n ja n a sv ije tu .

S ta r i ja O lg a p r iš la je , p o g le d a la ga v o d n jik a v im očim a i o teg n u to izgovorila: »M am a je re k la d a s ta n em o n a sunce«.

V rijeđ a o ga je bezob razn i to n te ibalavice i, n e želeći uopće d a govori, p om akao se m alo u s tra n u , kako bi i on e im ale m jesta . O nda m u je bilo žao što je to učin io . Z ašto o n da n jim a p o p u š ta ?

O ne su s ta ja le je d n a p re m a d ru g o j, p la z ile jez ik e k roz g lup i sm ijeh i -ne­p re s ta n o s e g u rk a le k ao p ra šč ić i, tak o d a je je d n a u v ije k b iv a la p o tisn u ta u hlad.

G u tu ren k o se gorko o sm ijeh iv ao p r i pom isli kako je s tra š n o n es re tan , je r ne m ože n i č a sa k n a m iru da p rož iv i. O tk u d baš sad a ovi đavo li d a naiđu ! Više n ije m ogao da uživa u pospanom sn a tre riju , nego je g ledao n jih o v u ig ru i sam o se čud io kaiko uopće m ogu d a s e ro d e tak o g lu p a v a bića.

17

O n d a je s ta r i ja o p e t p ro g o v o rila , n e g led a ju ć i u n jeg a :'»iPomalknite se još m alo , m i nem am o m jesta« .O n je z a d rh ta o i k r v m u je načas u d a r ila u lice. — N eće ž iv in a d a ga

ostav i n a m iru — pom islio je. Sm oždio 'bi ih n a jra d ije , ali n e m ože. N e zna.

»P om akn ite m alo te noge« — d odala je s ta r i ja suho i n es trp ljiv o .On je čuosam o » te« . O n a n je m u — t e n o g e ! — P a on je čov jek , bogam u , čov jek , a Šta . . .— T e n o g e — o n a n jem u ! P a k o lik o godina, m a Šta, zg rč ila m u se ru k a , a ne sm ije d a je po g led a u oči. O n n e sm ije da pogleda?! Z a r se sram i? Z a r se bo ji? M a koga, b ra te , koga?

■»Počupaj ga, O lga, za d lake, p a će d a ih mridne«, na iv n o je p r im ije tila m an ja . T a jac . N jegove d la k e d a počupa, z a r n jegove!? O va b alav ica? A Šta da m rd n e? O n, o n će -da m rdne!? O ne n e z n a ju što govore. Z bog sv o je guposti v r i­jeđ a ju . A tko to ! O ve ovd je! B a lav ice! G rozno! N eki 'blijedi, b lijed i, ta n k i, h ladni, neoibojeni, n eo p ip ljiv i, p r lja v i, n eu k u sn i g rče v i p r ip ili m u se uz reb ra , ov ili m u d u šn ik i za tro v a li m ozak. iSkupio se n a sto lici, za tegao k ao n a p e ti ruk, noge m u se ukočile , s la d a k o sjeća j za d o v o ljs tv a ra sk ra v io se i b u jic a m a p o tek ao , dižući m u (kožu. Z v iznu je. Z viznuo svom snagom . U sta su se d je t in ja s iln o p o k re n u la p rem a isp ruženo j šaci, nosić se uzdigao, oči za sja jile , a ob rašč ić pukao k ao crven i, p re ­zre li p lod . N a g la tko j koži izdigle se če tiri sv ije tlo k rv a v e p ru g e i u to n u le i izdigle se opet, sv e ta m n ije i sam o načas o p e t u tonu le . U žasnu to d ije te p o trča lo je te tu ra ju ć i p re m a v ra tim a , a m a n ja je v r isk a la i trč a la za n jom , to p ta ju ć i nogam a.

G u tu ren k o je sjed io sa v slom ljen , zažaren , raz b u k tan , sv e je v rilo , p jen ilo u n je m u i m ag lilo se p re d n jim . D a ode? D a p o b jeg n e u sobu? Z ašto? U dario je. U plašio se. N ije treb a o ta k o jako . A li š to im a sa d a d a se kaje. T reb ao je i gotovo. Đ it će gužve, a o n to n e voli. M ira n je p o p r iro d i, a n a jg o re je k a d m ira n nekoga u d a r i. Z a m irn o g a je na jgo re . Š ta im a d a se k o g a b o ji. Č ovjek je i u d a rio je ibala- v icu . I Š ta tu im a? P rv a je poče la d a z a d irk u je . N jega, čo v jek a da zad irk u je . Isk a lio se za sve dosada, a v iše je ne će. N ik ad v iše neće u sm ra d d a d ira . P rin c je iz ug la zn a tiže ljn o p ro m a tra o . S to g led a ta j k re te n ? U dario i u d ario i sa d je svršilo . Ip a k se m alo p rid ig ao . (Maksim je o tšk rin u o v ra ta i očev im očim a pogledao U O C a. , ..

T a d a je izišla M a rta sa cu ricam a , k o je su još u v ije k p la k a le . S va b ijesna zas ta la je ikad v ra ti ju .

<»Ti da tučeš m o ju d jecu , ž iv o tin jo je d n a besposlena!« — vilknula je gušećise u isk reno j l ju tn ji. »Tko s i ti, što si? O d rp an k o jed an , n iš ta r ija ob ična. D a sičo v jek ne b i n a d ije te d izao ru k u . S ra m te bilo!«

R asp a lila se, o d g u rn u la m a lu i u trč a la u sv o ju sobu. G u tu ren k o se pom akao p re m a v ra tim a p red o sje ća ju ć i zlo, a v ra ta se do n jegov ih o tvo rila . M a rta je izle­t je la s kom adom tv rdog , žu tog k ru h a od k u k u ru z a i jak o ga bac ila p rem a G u tu renku . O vaj je usp io .gurnuti M aksim a i zak lo n iti s e iza v ra ti ju , a l i b a š u ta j čas iz lazila je iz M iros'lavine sobe m a la L u c ija i tv rd ju je k o m a d žu tog k ru h a pogodio u glavu. Z a lju lja la se i p a la n a zid, a o g u lje n a k ra s ta nar g lav i p o če la d a k rv a ri.

D ije te je bilo om am ljeno , a k rv je ta n k im m lazom c u r ila p rek o glave. P rin cse počeo s tra š n o d e ra ti , je r n ije m ogao d a podnese k rv . M aksim je skočio do k ru h ai jeo ga. G u tu ren k o je u rlik a o : »B ezobraština!« i d rh tao od s tra h a , a M a rta je

18

g lasno p so v a la n a n je g a i p ak o sn o se sm iju c k a la gluipoj d je tin jo j k rv i. M a n ja je k ć e rk a p o te za la m a jk u za su k n ju i govorila : »M am a, M ak sim je d e naš k ruh !« , a s ta r i ja se d rž a la za o b ra z i m rm lja la , kaiko će ta ta , k ad dođe, dobro is tu ć i G u tu - ren k a . Iza š la je M iroslava i sv a z a p a n je n a ša p u ta la : »Bože, k ruhom , k ru h o m su je . . . O h, d ra g i bože! . . .«

B ila je z im a i p r i je p o d n e , i sunce se lje sk a lo k a o č u tu ra , jed ino lijen o u žu rb i, k o ja je n a s ta la . U p a k le n sk u P rin č e v u d e rn ja v u i M iroslav ine p sovke , pune •gadosti, u m ije ša o se p o n ek i u zd a h L uci je , k o ja se sad a p o tp u n o raz b u d ila i počela p la k a ti .

A k r v je cu rila , u v ije k nanovo, k a o d a je n e tk o iz n u tra g u ra ; p r l ja la je p r lja v u d je tin ju g lav icu , p ro v la č ila se m eđu isp u can im k ra s ta m a i p o d rh ta v a la p ri svaikom novom d je tin je m d rh ta ju .

ROKO DOBRA:

POD ZVIJEZDAMA

D a su t i d a n i tm u rn i — d a li tk o znade? A oči izv o ri tu g e — d a 1’ tk o s lu ti? R a n je n e s u p tice. S lo m lje n e su n ad e ,A u c rn e m ag le ovili se pu ti.

B a rk e tv o jih sn o v a -grebenje c jeliva. E lik s ir ž iv o ta g o rak o kus nud i.T a las tv o g se b o la p ro p in je i s liva . . . H ada bi pob jeći da lek o od lju d i

I n e s ta ti negd je, g d je z loba ne v reba . A li, tk o će, veliš, sam o sn a g e sm oći?No, ipalk, š to p r ije t rg n u t i se tre b a I u su s re t nov im o lu ja m a poći!

ROKO DOBRA :

TKO BI SLUTIO

K ad a tu g a m o ja s ta d e .p reb ira tin a g ita r i tprocvalih uspom ena, tk o b i, rec i, ta d a s lu tio , d a izgub ljeno p lov im n a v a lim a tv o jih p rs i ju i da u za lu d n o tra g a m za jed inom zv ijezdom u p lav im cfčima?

OKOVANA ŽELJA

D ari B e tr ia n i

Tko bi se usud io rećid a zv ijezde n isu lijepe,k a d a ih obuzm e lud ilo je se n jih noćii k a d a p lam en im s tr ije la m asvo je bezočne nagostira n ja v a juveć ra n je n o srce sam otn ika?

A li, reci, zašto im ja ta d a n e m ogli reći: 'lijepe ste!M ožda zbog tvo jih očiju zv jezdano — tužn ih?

20

PETAR BILUŠIĆ :

G R A D M R TVIHK a k v u p o p u tb in u sobom d a p o n esem N a p u t za .grad m r tv ih ?

N a m ra m o rn im spom enici)* b .Z la tn i n a tp is i T k u ć ilim P ro la z n o s ti I v je č n o s ti . . .

T a d a se s je t ih D a je to g r a d m r tv ih K o ji •počiva u s je n i D u g o n o g ih č e m p re sa .

» L ak u noć« — re k o h u p ro laz uI p o g n u tih r a m e n aP ro d u ž im k a m e n im s te p e n ic a m a ,U g ra d ž iv ih .

M A T E P A N J K O T A ;

M A E ST R A L

z u b i s u m u o d k a m e n a so l je

izd u že n a s je n a o d o b la k a d r h t i n a v e č e rn jo j m a s lin i sv e d o k je č o v je k n e po sječe

BORIS K A L E :

VEČER U LUCI

U sjen i borova i sm rek a s tiša lo se m ore i sp u s tila jed ra . S ve n es ta je : po v ršin e p la v e i lađe i r ib a r i i ž ivo t n ep o v ra tn o g d an a .

A v a l se neoibuzdano širi, kao m isao u m rk o j noći, tam o u izgub ljene d a ljin e . G alebov i le te sa h r id in a i k riče : »Da 1* će o p e t doći?v« P uževi, šk o ljk e i t r a v e n a žalu žu b o re u p jesm i o novom valu

22

F E U I L L E T O N

MIRKO MERLE

O KAZALIŠNOM Ž IV O T U U ŠIBENIKU

Iak o n em a to čn ih p o d a ta k a o d a tu m im a p rv ih d ram sk ih p re d s ta v a na n ašem tlu , ip a k im a n e su m n jiv ih d o k az a d a je k aza lišn i ž iv o t u D alm ac iji i I s t r i počeo re la tiv n o ran o cv je ta ti. U D alm ac iji i I s t r i začeli su k a z a lišn u u m je tn o s t već R im lja n i. S ač u v a n i su o s tac i a m fi te a ta ra u P u li (dva r im sk a m a n ja a m fite a tra :

»jedan p o r e i zg ra d e d a n a šn je g m uzeja , a d ru g i iznad d a n a šn je g N arodnog k aza­liš ta i A rene). T a k v ih .o s ta ta k a a m fite a ta ra im a i u S o linu , C a v ta tu i n a o to k u Visu.

T isu ću g o d in a n a k o n toga v je sn ic i p ro b u đ en o g i p rep o rođenog kaza lišnog ž iv o ta b ila su c rk v e n a p rik a z a n ja . Z a tim su s lije d ili sv i oni d ra m sk i oblici sv je ­to v n e i c rk v e n e d ra m a tik e k o je jn o ž em o p ra t i t i i u o s ta lim ev ro p sk im k aza lišn im c e n t r im a . S re d n je g v ije k a i .renesanse . O d ^ V -T r ^ V m . v ije k a raz v ijao se k a z a ­lišn i ž iv o t u D alm ac iji n a h rv a tsk o m jeziku , a te k poče tkom X IX . v ije k a s u u te n aše k ra je v e poče le p ro d ira t i ita lijan sd ce jk aza lišn e d ružine . G lav n a s re d iš ta k az a ­lišnog ž iv o ta n a o b ali n ašeg J a d ra n a b ili s u D u b r o v n ik , H var, i S p lit. K aza lišn i život raz v ijao se je i u o s ta lim g rad o v im a D alm ac ije : Š ib e n ik u ,-Z a d ru ,-T ro g iru iJECorčuli,

Igdje su p re d s ta v e d a v a n e p re te žn o n a trg o v im a, u c rk v am a, p lem ićk im d v o ro v im a i ^sam ostanim a. J e d n a od p rv ih k az a lišn ih z g ra d a u E vrop i, a u je d n o i p rv o h rv a tsk o k aza liš te b ilo je sa g ra đ e n o god. 1612. n a H v aru . S ag rad io -ga je knez P e ta r S em lte -

\c o lfu n a te m e ljim a s ta ro g m le tačk o g a rse n a la . K az a liš te s to ji i d a n a s kao ponos h rv a ts k e k u ltu re .

I li ja C rijev ić , GVEavro V etranov ić , H a n ib a l Lučić, D inko Z la ta rić , M arin l D ržić, G u n d u lić i d ru g i sa sv o jim o rig in a ln im rad o v im a i tra ž e n jim a sav ezn ik a u a n - P tičk o j k u ltu r i, p o p u la riz ira ju ć i v e lik e a n tičk e p isce u n aš im k u ltu rn im ce n tr im a D alm ac ije , s tv o r ili su o n aj v rlo s r e ta n p o č e ta k / k o ji b i b io n ašu d ra m u v je ro v a tn o doveo n a onaj sam o sta ln i p u t, k o jim je k a s n ije pošla šp a n jo lsk a i en g lesk a d ram a , d a p o lit ič k a ra sc je p k a n o s t i p re u s k a d ru š tv e n a b az a n ije onem ogućila ta k a v razvo j u p ra v c u n ac io n a ln e d ram e , k ak o je to uočio već C reizenach u svo jo j » H isto riji no­v ije d ram e« .

Ia k o Š ib en ik n ije im ao n e k u vodeću u logu u k u ltu rn o m p re v ira n ju k a z a ­lišnog ž iv o ta n a J a d ra n u , on je ip a k u n je m u v rlo ak tiv n o učestvovao . C tfkveno-

23

relig iozna p rik azan ja , religiozna dram a kao n a js ta r ija o rgan iz irana fo rm a sredn jo ­vjekovnog te a tra po jav ila se u našim k ra jev im a te k u u 'doba kada jeu zapadnoj E vropi b ila u svojoj posljednjoj i završnoj fazi. T im e je ona u jedno bila prožeta elem entim a litu rg ijsk e dram e, ko ja se već u X I_ i X II. v ijeku znatno seku­la riz ira la i u naše k ra jev e p ro d rla sa p riličnom prim jesom svjetovnih , književnih i te a ta rsk ih elem enata. Je d a n p o d a tak o tim p rikazan jim a u Š ibeniku im idem o iz X'I. v ijeka k o ji nam govori o dram i-.* M uk a sv. M argapite«, za koju se sm a tra da -ju je napisao M ihovio V rančić. Ta sredn jov jekovna k ršćanska d ram a pojav ila se kod nas pod im enom p rik azan ja ili m isterija , a izvodili su je članovi b ra to v štin a kao i u ostalim ’ zem ljam a Evrope. Sve uloge, pa i ženske, ig rali su m uškarci. Izuzetak čine p rikazan ja u ženskim sam ostanim a, gdje su opet sve uloge, pa i m uške, igrale

žene. Š ibenik n ije n iti tu izostao. Godine 1615. u ženskom sam ostanu Sv. Spasa su bened ik tinke p rikaz ivale p red s ta v u ’ »Na_Jri_ k ra lja« . P re d stav a je ig rana u sam o­stanskom k laustru , a ženska pub lika g leda la -je -Jz crkve. In te res za p redstavu bio je velik. Jednom jedinom m uškarcu iz g rada uspjelo je da ju vidi, barem djelom ično, ali k ad a su ga opatice o tk rile u svojoj sredini za v rijem e p redstave izvukao je b a ti­na. T ekst tog d je la n ije sačuvan, ali je sačuvan tek st procesa, na kojem je b iskup A rrigon i kaznio opatice žbog nepredviđene tučnjave.

D ram ske scene davane su i u c rk v i s v . , F rane. Godine 17J5. osnovano je društvo »Casino d e i Nofoili« za plem iće i vojne časnike ko je je davalo predstave. Ju lije . B ajam onti 1792. god- zah v alju je B arto le ttiju Z u la ttiju što su iz Silbeniika došli u S p lit G alli i d ile tan ti koji su sv irali n a Sv. D ujm a i razveselili Splićane.

N eki podaci nam govore da. je Š ibenik imao svo je kazalište već u m le­tačko doba s dvoranom u K nežeaflj-palači. D ana 19. IX. 1777. donijelo je zaključak

n

plem ićko v ije će da se podign« k az a liš te n a ve likom trg u k o d g rad sk e V ijećnice, k o je ć e služi,ti, k a k o se kaže u te k s tu zak lju čk a , »kao' v ječn a u sp o m en a n aš ih ljud i, k o ji p r i ovom e m isle n a p rv o m m je s tu n a odgoj po tom aka« .

O va nam jera-3aj£G a-xxiie izv ršena , ali je p ro b u đ en a že lja Š ib en čan a d a pod sv a k u c ije n u dolbiju k az a lišn u zg radu .

O p ć in sk a u p rav a , g ra đ a n s tv o i d ile ta n tsk e d ru š tv o složili su 1809. poseban odbor, koj-i je sa k u p lja o dop rinose z a g ra d n ju novog k aza liš ta . U sp jeh a n ije b ilo n i t i tu .

K arlo R everi, g rađ e v n i p o d u ze tn ik u Š ib en ik u , dob io je 2*1. IV. 1841. dozvolu da p o d ig n e k aza liš te . Za tu sv rh u je a d a p tira o n ek i m agazin Š im u n a K u - lušića . A d ap ta c ija je Ibila tek to lik a d a se n ek ak o zadovo ljilo pučanstvo . To ta k o zvano p rv o šibensko k a z a liš te sa ložam a je (Reveri 1842. p ro d ao P a v lu G rub išiću po k o je m je k az a liš te dob ilo im e '»(Kazalište G rubišić« . A kcije da se podigne u Š ibe­n ik u re p re z e n ta tiv n o k a z a liš te p o s to ja le su i d a lje . K a d je 1861. izgorje lo s ta ro k a z a ­liš te , p i ta n je iz g ra d n je re p re z en ta tiv n o g k az a liš ta posta lo je još ak tu e ln ije . G odine 1867. novo d ru š tv o za iz g ra d n ju k az a liš ta sa 28 d io n ica dobilo je dozvolu d a p o ­d igne novo k a z a liš te n a -gradskom fbedemu v a ro šk ih v ra ta , k o ja su b ila po ru šen a 1864. N a c rte je n ap ra v io dr. Jo s ip S la d e iz T ro g ira . N ovo k az a liš te je svečano o tv o ­ren o 19. I. 1870. p red s ta v o m Teoibalda C icon ija » S ta tu a d i carne« .

P a v a o M azzoleni, k ao n a jja č i d io n ičar, p red ložio je da se ovo k aza liš te n a ­zove »T eatro M azzoleni« u ča st sv je tsk o g a p jev ača F ra n je M azzoleni ja . P oslije i'ta lija n sk e o k u p a c ije k a z a liš te je n azv an o -»Gradskim«.

D an a 18. ja n u a ra 1945. d ile ta n tsk a d ru ž in a O kružnog n aro d n o g o d bo ra Š ib en ik p ro s la v ila je god išn jicu svog p o s to ja n ja i r a d a p rem ije ro m G ogoljeve »Ženidbe« i tim d a tu m o m Š iben ik je p rv i p u ta u h is to rij i dobio p rav o p ro fesio n a ln o kaza liš te .

U je d n o m b ro ju b eo g rad sk o g —»iCola«, izdanog 1. a p r ila 1889., nap isao je S im o M a ta v u lj izm eđu o s ta lo g a i ovo: »N eka je iz v an ja c iz neke v e lik e varoši, te v ičan ra z m rs iti sp le t u lica , o p e t će se z b u n iti u to m e m ra v in ja k u , dokle .ga ko ne n a p u ti d a ide p rav c em k ak o je k ren u o (čovjek na ra sk ršć u u v ije k m isli d a m u tre b a sv ra ti ti) . O s ta je m u još to liko p u ta d a p re laz i pa je dopro do s ta r i je h g rad sk ijeh v ra ta , ili p ra v i je do n e k e n o v e z g ra d e n a d v a p oda , sa p rev iso k ijem p rozo rim a 1 c rv e n ije m kapc im a , k o ja je z a m ijen ila d rev n i b as tio n . P u tn ik će n a p rv i pogled p o m is liti d a je to 'bo ln ica ili n ah o d iš te ili s iro tin jsk i dom , ili tih o sk lo n iš te » Isu k rs to - v ih se sta ra« ili d v o r ikakvog čudnog sveca sk o ro v e č e rn ja k a ko ji se n a p ra sn o obo ­gatio i l i . . . š to m u d rag o d ru g o , a n e pozorište , k p je je sta lo . 50.000 ta lije ra .

|O d s ta ro g S v . J a k o v a do novog te a tr a p u tn ik je za d ese t m in u ta p re laz io sa v g rad |u d u ljin u . T u je zgoda da se upo re d i u k u s i g rađ e v in a s ta r ih i d a n a šn jih Š ib en ­čana« . S im o M a tav u lj je im ao »potpuno p ra v o u k o liko p ro m a tra m o šibensko k az a ­

l i š t e .samo izvana . T r i re d a p rek ra sn o iz ra đ en ih loža, ra z ig ra n e lin ije , š tu k a tu re i pozla te naro č ito n a p o r ta lu d je lo su i ta lija n sk o g m a js to ra Z u c c a ra ^ k o ji je k ao k ru ­n u sv o jim rad o v im a n a u re đ e n ju u n u tra š n jo s ti k az a liš ta iz ra d io d iv n i s tro p , k o ji im a

J l a p re d s ta v lja apoteozu^J&foemtea. D ru g i v e lik i i ta li ja n sk i m a js to r X IX . s to ljeća k ip a r H ek tar--X im enes,<koji- -je iz rad io spom enik N ikoli T om m aseu , p rigodom svog b o ra v k a u Š ib en ik u iz ra d io je za s to r za k az a liš te , n a k o je m je n as lik a o scenu iz V erd ijevog »K rab u ljnog plesa«. D anas od tog za s to ra posto ji sam o je d n a loše iz ra đ e ­

25

na fo to g ra fija , a » res tau ra to ri« u n u tra šn jo s ti k a z a liš ta iprije neko liko godina n isu n aš li za shodno d a g a p o h ran e , ako n e u k az a liš tu , k a d m u već ionako n isu znali v r ijed n o st, a ono b a r u šib en sk o m m uzeju , već su ga naprosto^b& cilU u. .sm eće, a d an as se od n je g a n a laz i još je d n a k rp ic a p r ib ije n a n a s ta ru k u lisu g d je za m je n ju je ju tu .

S ve do 194)5. šibensko k az a liš te n ije im alo s ta ln o g ansam 'b la , a li je zato već od n a jra n ij ih v rem e n a Š iben ik ak tiv n o učestvovao- n a p o lju k aza lišn e u m je t­nosti p rek o r a z n ih . d ru š ta v a i d ile ta n tsk ih d ru ž in a . Uz v la s tite p o k u ša je u po­s ta v lja n ju n a scenu dom aćih d je la , d je la k o ja su n ik la u p rav o u Š iben iku , na ši­benskoj sceni su gostova li m nogi velik i p je v ač i i g lum ci, ikako n a j is ta k n u tiji članov i raz n ih v e lik ih ev ro p sk ih 'pozornica, tak o i d om aći iz n a š ih već ih k az a lišn ih cen ta ra . N iko la Tom m aseo ikaže da su se u Š ib en ik u d av a le p red s ta v e g lasov ite d ru ž in e za d ram u i operu , d a su se izvodile d ram e M o lie ra i B eau m aro h aisa , k o je se n isu n i u I ta l i j i izvodile. In te re s a n tn o je i to da je i ta lija n sk o tfilharm onično d ru š tv o u Š ibe­n ik u za n ek e o pere u v ježb av a lo sa am a te rim a o rk e s ta r i zborove, dok je so­lis te pozivalo n a g o sto v an je iz v a n a i tako davalo o p e rn a d je la . V eć u ovom le ti­m ičnom i nes is tem atsk o m p reg le d u kazališnog ž ivo ta u Š ib en ik u m ožem o v id je ti k o lik e su n ap o re u la g a li Š ibenčan i za o d rža n je i ra z v ita k kazališnog ž ivo ta u g rad u . T a opća u n u tra š n ja p o tre b a za u m je tn o šć u uopće, a napose za k az a lišn u u m je t­nost, sa s to ji se u p ra v o u tom e, što čov jek teži da sebi uzd igne u n u tra š n j i i spo- lja šn ji sv ije t do sv ijes ti, kao p re d m e t u k o je m o n sa zn a je sebe sam a. O ko dobrog d ram sk o g k az a liš ta o d u v ije k su se o k u p lja li n a jv eć i d u hov i v rem en a , u n je m u su uč ili i p o s ta ja li p o k re ta č i v e lik ih m isli. K azališ te sa svojom dram skom um je tnošću , kao lite ra rn im tu m ačem n a jv iše k n jižev n e v rste , p o s ta je m ed ij p rek o k o jeg p u b lik a dozna je iz ra ž a jn e m ogućnosti jed n e sred in e i k u ltu rn i n ivo jednog v rem ena.

T ra d ic ije kazališnog ž iv o ta u Š iben iku , ia k o re la tiv n o snažne , n isu ostav ile nekog n aroč itog utjecaj«a n a d a n a šn je kazališno s tv a ra n je . S v e su to b ile m an je v iše p ro laz n e im p resije , ikoje su ž iv je le u s je ć a n ju pub like , k o ja se svakodnevno m ijen ja la .

D an ašn ji u slo v i za ra d k az a liš ta u Š iben iku , p o tre b e pu b lik e , k o ;e sv ak o ­dnevno ra s tu , p red k az a liš te p o s ta v lja ju nove zah tjev e .

P o slije oslobođen ja n a šibensko j sceni d je lovalo je neko liko d o b rih g lum aca i re d a te lja , ali n ep re k id n o o d lažen je je d n ih i do lažen je d ru g ih , unosilo je raz lič ite in d iv id u a ln e pog lede n a scesku u m je tn o st, što je najčešće na_.onaj s ta ln i dio m la ­d ih g lum aca n ega tivno u tjeca lo . J e d a n od osnovn ih z a d a ta k a odgovorn ih lju d i za šibensko k aza liš te sa s to ji se u tom e d a se k aza liš te popun i s tru č n im i k v a lite tn im g lum cim a, k o ji će u jednom tak v o m sa s tav u d je lo v a ti d u lje v rem e n a k ao cjelina. D anas k az a liš te d je lu je sa s ta ln o m d ram o m , a povrem eno d a je o p ere te z a k o je im a a n g a ž ira n e s ta ln e soliste, a o rk e s ta r i zbor je sa s ta v lje n od v o jn ih m uziča ra i g ra ­đ an a , S a sv im dolbrim s tra n a m a i s labostim a šibensko k az a liš te s m nogo n ap o ra •i vo lje v rš i sv o ju fu n k ciju , a p o jed in e p red s ta v e često ugodno iznenade pub lik u .

26

4

ALEKSANDAR JELISA VČIĆ:

O Z B IR C I PJESAMA „G R A D NA M O R U u P E T R A BILUŠIĆ A

Z b irk a p je s a m a » G rad n a m o ru « sa d rž a v a p o ez iju , k o ja je u d o b ro j m je r i l iš e n a ra f in ir a n i j i e f e k a ta d o s je tk e , is k re n a je , k a d je jed n o stav n a* a u m je tn ič k i v r ije d n a , k a d je isk re n a . S ta k v im k v a l i te t im a ta b i se z b irk a n a š la n a p o lo ža ju p ro d u h o v lje n e , in d iv id u a liz ira n e se lja č k e p oez ije , k a k v e je d a n a s m alo k od nas, a k o ja bi __ a k o n iš ta v iše — m o g la m e đ u bez ib ro jn im tu ro b n o -z a m rše n im iz lje ­v im a b ro jn ih d a n a š n jih »p jevača« u n ije t i n e š to sv je ž in e . B ez s tih o v a , k o j i b i b ili p r ik la d n i i za e n ig m a tsk e lis to v e , bez oko lo n a n iz a n ih r ije č i, k o je i u je d u p o n ek a d u s iln o j ž e lj i d a b u d u iz n a d o n o g p o d ru č ja , n a k o je m ih s rc e ili ra z u m č ita o c a jo š m ože d o se g n u ti, a s p o n e k o m n ep ro ž iv lje rio m sličicom , k ao ono k a d p je s n ik o s ta n e u sob i sa m »sa s je n o m i s ta ro m ženom « i d iv i se L e o n a rd u (jpjesm a » K ris t n a zidu«), i s r i je tk im b o le ć iv im in te le k tu a liz m o m , k o ji je sam o z a v ir io u k n jig u , a n e i o v la d a o n jo m , z h irk a p je s a m a P e t r a B ilu š ić a o g led a lo je je d n e n je ž n e i p o š te n e p je sn ič k e duše .

N a jv e ć i d io z b irk e s a č in ja v a ju p je sm e , k o je su o d ra z a u to ro v ih ra sp o lo ž en ja , a u z n j ih su i n e k e č is to o p isn o g k a r a k te r a , d a k le p je sn ič k e slike . T e se s lik e is tiču sk ro m n o m iz ra ž a jn o šć u . A k o su p o n e k a d i sk u čen e , n ik a d n isu p a ra liz ira n e , n ik a d n isu gru 'be, a n i o d v iše s e n tim e n ta ln e . P o s lu ša jm o je d n u u s p je li ju .(» P a n o ra m a ju tra « ) :

»M ore.B ro d o v i.G a le b u le tu .T v o rn ic e p je sm e :»StrojU p o k re tu .

B rodov i.M a slin e .S iv o ć a k ru g a .S u n ce .V alov i:

I o n d a p o k v a re n a z a d n jim s tih o m :D v a v e s la juiga«.

27

T aj s tih ne m ože da s to ji n i ide jno (o b jašn jen je v a lova n ije p o trebno , kao n i o b ja šn je n je m ora, b rodova , n i m aslina), n i fo rm alno , je r sm e ta r ije č »vesla«. T aj za d n ji s tih je v je ro v a tn o zibog rim e, s b ezn ača jn o m k o n tra d ik c ijo m (ili sivoća ili sunce!), ta je p je sm a ž iv ah n a , d in am ičn a -sličica u dobro pogođenom tonu , bez tendencioznog g o m ilan ja riječ i.

O snovna raspo ložen ja , k o ja p re v la d a v a ju već inom p je sam a su ra d o s t i cuga. M eđu tim , kao što se r ije tk o u d a l ju je od te okosnice, tak o p je sn ik i iferado ulazi u n ija n se izm eđu tih raspo ložen ja , o s ta ju ć i ta k o je d n o s tra n i sn ažn ije p je ­sn ičk i fo rm u liran .

P jesm e iz p rvog d ije la , pod naslovom »O kovani prozori«, p je sm e su, čezn u t­ljiv e tu-ge 'ili tu g a ljiv e čežn je, n a jlje p še su, n a jv iše su u sp je le , s -n a jv iše živoga a u to ra u sebi. S ta p a ju se je d n a s d rugom u tih u p rip o v ije s t o čovjeku , k o ji je bio ž r tv a pobjede, p a ž r tv a i po b jed n ik , p o b je d n ik i ž r tv a i onda sam o pob jedn ik , a u v ije k ostao čovjek sa živ im že ljam a, sa sk riv en im m islim a i neu n ištiv o m srećom zbog živo ta. Cesto u m je tn ič k i d o tje ra n a i p ro fin je n a slič ica od b acu je pom isao d a bi -te p jesm e m ogle o s ta ti sam o d o k u m en a t onoga što je doživljeno ili obični odjeci jed n e te šk e prošlosti:

»R edaju se m rač n e oči U tr i red a :Iz svakoga okovanog okaD rugo oko gleda«. (»O kovani prozori«)

Je d n a je lijep a osobina našeg p je sn ik a što on pokazu je p o tp u n i im u n ite t p rem a o tro v an im ubo d im a iz raza d a n a šn je lirike , naroč ito one m la đ ih n a ra š ta ja . CJopće ne posto ji o pasnost da se posluž i k rik o v im a i v ap a jim a kao sred stv o m za iz ra ža v an je tu g e , da h in i k a k o je silno is trz an a srca i r a z a p e t izm eđu b esko ­n ačn o sti i -beskonačnosti. N eka n am stilsk i g la d ak i r itm ičk i ž iv ah a n p rv i dio p jesm e »Hod bez odjeka« posluži k a o p r im je r :

■»Idemo tak o večeri jedne,Spotičuć se O svak i k am ičak ,D ok duša sn a tri O d in a rsk o j v a tr i N agazim N a zulbati

- Č ičak . . .«P isa n a n a p o v ra tk u iz logora, ta p jesm a nem a u seb i n iš ta kl'ik tavog, već

je u tonu elegije, a s dubokom i n e p r ita je n o m že ljo m , naroč ito u drugom , jednako usp je lom d ije lu :

»H odam i 'gnjecam , *I nem oćno klecam .•Zri k rv■Na m om e tra g u . . . 7D ok srce kuca Z v ijezda sv je tlu ca I vod i rodnom e praigu.«

28

R a d o stj a jo š k o n k re tn i je sm ije h k a o iz raz ra d o s ti , to lik o p o tre b a n čo v jek u i v a ž a n u n je g o v u ž iv o tu , d o p ro je do p je s n ik a isk u s tv o m ili u če n je m , a li sudeći po p je sm a m a n i je sđ z rio . I z r e č e n je n e p o tp u n o i n e p r ih v a tl j iv o m n o g im a k o j i n e p o z n a ju sa m o g a a u to ra .

•Nekoliko p je s a m a o Š ib e n ik u , o ž iv o tu r ib a ra , o naišem m o ru , o r ib a rn ic i i d ru g o m e , n i po je d n o j sv o jo j o so b in i n e izdižiu se n a d p s ta lim p je sm a m a ta k v e v rs te . D o b ro je š to n e p re la z e u ap o teo zu , je r ta k o o s ta je is t in ita to p lin a k o jo m se p je s n ik o b ra ć a lju d im a , n a g la š a v a ju ć i d a je n je g o v ž iv o t bio d io n jih o v a ž iv o ta . T ak o p je s n ik is p u n ja v a c i lj sv o g a p je v a n ja i o p ra v d a v a m o tto sv o je poez ije , ko ji m o ž e m o . p ro n a ć i u p je sm i » S k ro m a n dar« . D o n o sim je u c je lin i:

» Š ijem p je s m u : O sm ijeh e ž a n je m ,S tih za s tih o m se n iž e ;I j a i p je s m a p lo v im o sm je lo N a še m u c i lju b liže.

A c ilj je m o j s k ro m a n d a r K o v a č u i o ra č u A ko u s t r e b a i m n ogo v iše O d p je s m e n jim a c ta t ću«.

L ju b a v n e p je sm e m a lo su z a s tu p a n e u zb irc i, te je te šk o r a z a z n a ti o sn o v n u n jih o v u in to n a c i ju . U p je sm i »T ajna« , k o ja se is tič e lje p o to m iz raza , č itam o k ak o je l ju b a v 'ip ak v e lik a s re ć a , a ta is t in a n e m rs i s t r u n e p r a v e lir ik e , k o jim a je p je sm a re to r ič k a , a l i je p a , i s p re p le te n a do konca .

N a v e d e n e p ro b le m e (što je p r il ič n o n ez g o d an iz raz , k a d se g o v o ri o ovoj zb irc i) , k o jih s a d rž a j n i je n i to lik o u za k , p re m d a n i je š iro k o z a m iš ljen , p je s n ik je s p r o m je n lj iv o m s re ć o m u sp io iz ra z iti. N a jb o l ja m je s ta s u v eć sp o m e n u ta . R ezi­m ir a t i d o b re o so b in e p je sn ik o v a s t i la zn ač i "nag lasiti g la tk o ću , k o ja je “m je s tim ičn o K ris ta ln a , a r je đ e izguibi s j aj u z a m rš e n i je m s li je d u reč en ic a . O sjeća j za a k c e n t u s t ih u r a z v ije n je go tovo u sv a k o j p je sm i, a r im e su r i je tk o n a m je š te n e i jo š r je đ e n e s k la d n e , ta k o d a p je s n ik s n j im a p ro la z i m nogo bo'lje n e g o s a slo b o d n im s tih o m .

N o im a i s t i ls k ih n e d o s ta ta k a , k o ji n e iz g le d a ju k ro n ič n i, a ja v l ja ju s e u p o n e k o j n e k v a l i te tn o iz ra đ e n o j te m i, p a u le lu ja v o s ti , k o ja p r i je t i d a p r e đ e u n e o d re đ e n o s t i n a p o k o n u n e p je sn ič k o m k o m b in ira n ju , z a k o je p r im je r n a la z im o u p je sm i »L astav ice« . U to j p je s m i je n a b a č e n a 'id e ja o č o v je k u s d v i je d om o­v in e , p a n e r a z r a đ e n a id e ja o p o tr e b i za je d in s tv e n o m dom ov inom , t e n a p o k o n g ru b i p r i je la z u s a t i r u n a k o n o b a re i (g ran ičare , a k o t r e b a ta k o sh v a titi , ak o ne, o n d a :jo š g ru b l ja n e s h v a tl j iv a d e k a d a n c a .

T a k v i i jo š n e k i n e d o s ta c i s i tn i su u to lik o j m je r i d a t r e b a z a is ta p o h v a lit i iz d a v a č a (S avez k u l tu r n o - p ro s v je tn ih d ru š ta v a ) , k o ji j e om ogućio š ta m p a n je ove Z b irk e p je sa m a . T im e se u n a š e m g ra d a m o ž d a n e š to p ro b u d ilo . A ko se tim p u te m o u d e išlo i d ^ lje , o n d a će ovo p io n irsk o d je lc e im a ti jo š v eć i zn a ča j.

R a d P . B ilu š ić a n e t r e b a h v a lit i . P je sm e s u te n ik le iz duše , n e zbog to g a d a ibuđu h v a lje n e , n eg o je d n o s ta v n o , je r su m o ra le n ik n u ti . B ile su sam o n je - goye, a p o s ta le su sv a k o g a onog k o ji že li d a ih sh v a ti, d a ih p r im i i p o sv o ji. M is lim d a će o b o je ibiti z a d o v o ljn i: i p je s n ik i o v i d ru g i.

29

Poduzeće luka i skladištaŠ I B E N I K

T E L EFO N I: U PR A V A 2-01, K O M E R C IJA L N I I RAČUNOVODSTVO 2-24

E K S P L O A T A C IJA 4-31. — T E LEG R A M I: O I R L U K A - Š IB E N IKI

OBAVLJA SVE POSLOVE I MANIPULACIJE OKO IZVOZA, UVOZA, RAZVOZA, USKLADI STEN J A I OSIGURANJA ROBE, RASPOLAŽE ZATVORENIM I OTVORENIM SKLADIŠTIMA I STOVARIŠTIMA. —

UNAJMLJUJE PRIBOR ZA RAD U LUCI: VOŠTANE POKROVE, KOLICA, PRIKOLICE, TRAKTORE i T. D.

ZA VEĆE P O Š IL JK E T R A Ž IT E S PE C IJA L N E F O R FETN E STAVOVE!

Poduzeće za promet prehrambenim artiklima na veliko i malo

„PREHRANA" - ŠIBENIK

O b av ješ tav a svu d e ta lj is tičku m režu n a te r i to ri ju k o ta ra Š iben ik i o b ližn jih , k o ta ra , da raspo laže bogatim aso rtim an o m p reh ram b en ih a rtik la , ko lon ija lnom robom , kućn im p o trep š tin am a k ao i svim v rs tam a m lin sk ih 'p re rađev ina , ko je se m ogu dobiti u sv im količ inam a.

CIJENE VELEPRODAJNE I TVORNIČKE.

OBRTIIO PODUZEĆE „Dane Rončevic SIBIRU sv o jim rad ion icam a: m ehan ičko j, fin o -m eh an ičk o j, b rav a rsk o j, lim arsk o j, e lek tr ič a rsk o j, s to la rsk o j i c ipe la rsko j v rš i sve p o p rav k e i; p ro izvode s tru k e .

S O LID N A IZRADBA! — PR IST U PA Č N A C IJEN A !

T V O R N I C U E L E K T R O D U I f f B O l E O I l i l R - Š I 8 I U I KTE L E F O N I: 3-37, 3-39

BRZ. K R A TIC A : FER M A L

ELEK TR O D E IZ A M O RFNO G U G LJEN ELEK TR O D N E M ASE FER O M A N G A N I S IL IK O MAiNGANI S IL IK O K A L C IJ PROM OLIBDE'N SPEOIJALiNA SIROV A Ž E LJEZA KARBiUR'IT ELEK rrRO 'G RA FIT VA PN OŽ E L JE Z N I S U L F IT

Pomorsko građevno poduzećeŠ I B E N I K

TELEFONI: 2-96,'2-86, 3-73

iisia*

IZVODI POMORSKO GRAĐEVNE RADOVE: OBALE, LUČKE

OBJEKTE, POSTROJENJA, POMORSKE SVJETIONIKE I DRUGE

RADOVE.

„Mesopromet" poduzeće za promet mesom ŠibenikTelegram i: M esopromet. — Telefoni: U prava 2-40

Skladište mesa 4-87 Skladište stoke 2-81

K U P U J E na veliko sve v rsti stoke za 'klanje, perad, m esne p rerađe­vine i. t. d. sa cijelog područja FNiRJ

P R O D A J E preko svojih prodavaonica u Š iben iku i M andalini gornje a rtik le za grad i ko ta r Šibenik. — Vrši p reradu crijeva za izvoz.

TRfiOUflČKO PODUZEĆE J R I I D S K I M H 6H Z IH “ - SlBElflK— I Z V J E Š T A V Apoljoprivredne zadruge, trgovačke radnje, trgovačka poduzeća, industriju i ustanove na području grada i kotara Šibenik, da je otvorilo svoje

SKLADIŠTE TEKSTILA Z A P R O D A iU N A VELIK O ul. Bratstva i Jedinstva b. b. (uz brijačnicu Antunac)

Za sve inform acije izvolite se obratiti našem prodajnom odjelu tel. 4-52.

„TT K A N S J UMEĐUNARODNO OTPREMNIŠTVO

P R E U Z I M A

SVE OTPREMNIČKE POSLOVE U UVOZU I IZVOZU, PREKOMORSKE TRANSPORTE, SVE OTPREME U TUZEMNOM PROMETU.

P O S R E D U J E

KOD POSLOVA OSIGURANJA TRANSPORTA, KOD CARINJENJA ROBE I UNAJMIVANJA BRODSKOG PROSTORA, KORESPONDENTI I POSLOViNE VEZE U SVIM ZEMLJAMA SA KOJIMA FNRJ VRSI RAZMJENU ROBE.

ŠIBENIK VI. B A K A R IĆ A BR. I- - TELEFO N I: 4 -9 6 , 4 -9 7 .

S A D R Z A J :

„ . V ' ''' 7,: ■ ‘ strana;.H l S |IS|ijaB8B r , - •/„ | %$ . ' ’ f

UVODNA RIJEČ -T̂ r — ■— — 0 , — _ 3■ •; ••••' „ "<!t-•,§j T-.:; jg* ■ r. .' . - . i:- $ • -'PETAR RlLUSlC: NADNIČAR — _ / ' -i- ' _ _ _ ...4

NIKOLA VONČINA: VODA I&tKA — — r - > - 7 — •— — — — 8

f BORIS BAICA: SUSRETI' —•/' ̂ ;,ŠŠ ,| i j * 1 — t — p l l ■ .9

NIKOLA VONČINA: BOROVI — ' — — — _ _ -1 — 13 -

JO SIP STOŠIĆ: SERENADA MJESEČEVA SJAJA — | | —V — . 14

PETAR* BJLUSlp: MOLBA MJESECU — — .V-̂ - _ — -i- — __ _ 15

BORIS KALE: DJEVOJKA*S ULICE ' ^ — >4^ — — v - _ 15

ALEKSANDAR JELISAVĆIĆ: NA HODNIKU SUNCA — — . — „ - —: 16

. ROKO DOBRA: POD ZVIJEZDAMA'* — — _ — — —| -Z- — — — 19

ROKO DOBRA: TKO B I SLUTIO — — — ' — — ' § | _ ; _ L i '20

ROKO DOBRA: OKOVANA Z&LJA — —■ —. — —. — — 20 . .

; PETAR BILUŠIĆ: GRAD MRTVIH-—. — ' — , —- _ |fcj >21

MATE PANJKOTA: .MAESTRAL;1 2 1 '

. BORIS. KALE: VEČER U LUCI — — ■ —■ •— p § — ■ „ — — — ,22 ,

:,V • ' - . f e u i l l e t o ®§ ‘

MIRKO MERLE: O KAZALIŠNOM ŽIVOTU U ŠIBENIKU M /’— . — — — . 23

•ALEKSANDAR JELISAVĆIĆ: O ZBIRCJI PJESAMA »GR.Ad N A MORU« ",-^'-27

. .. V ' „ IZDAVAČ: UDRUŽENJE iSlBEN SKIH STUDENATA i

I • - ^ L i |g UREDUJE: REDAKCIONI ODBOR

- : I • , ; .•!• GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK -BORIS BAICA

' . ; | | i j V KOREKTURA: NIKOLA PERKETA. ' ; ' >• '

ADRESA UREDNIŠTVA: BOSILJKE FULGOSI BR, 1 - ŠIBENIK