zidarski radovi armirački radovi · 2020. 12. 21. · montažni radovi osnovni principi montažnog...

MONTAŽNI RADOVI

11. Predavanje – Tehnologija građenja

Predmetni nastavnik Mr Jasmina Todorović, d.g.i

Montažni radovi

Montažni radovi – radovi na izradi konstrukcije montiranjem, odnosno povezivanjem

na gradilštu fabrički proizvedenih elemenata (od betona, drveta ili čelika).

Montažna gradnja se primenjuje za izradu objekata visokogradnje i industrijskih

objekata, kod kojih je pri oblikovanju konstrukcije moguća tipizacija raspona, primena

modularnih mera i upotreba unificiranih tipova elemenata (=istih geometrijskih

karakteristika i nosivosti) i njihovih veza.

Proces proizvodnje je industrijalizovan: visokoserijska proizvodnja, dobar kvalitet

proizvoda, uigranost ekipa radnika koji stalno rade isti skup operacija, puno

iskorišćenje kapaciteta, što dovodi do visoke produktivnosti i brzog izvođenja radova.

Proces proizvodnje zahteva koordiniranje aktivnosti vezanih za proizvodnju montažnih

elemenata u fabričkim uslovima i aktivnosti na montaži tih elemenata na gradilištu.

Montažni radovi

Osnovni principi montažnog građenja:

Težiti ukrupnjavanju montažnih elemenata ( smanjuje broj aktivnosti na kompletiranju objekta)

Težiti ujednačenoj težini montiranih elemenata ( najbolje koristi nosivost mehanizacije i alata)

Težiti uprošćavanju veza elemenata (i privremene i stalne veze)

Težiti kontinualnom izvođenju radova na montiranju elemenata (u skladu sa planom montaže)

Težiti da rad obavlja kompleksna radna brigada (monteri, tesari, armirači, pomoćni radnici)

Težiti usklađivanju svih faza procesa proizvodnje (izrada, transport, deponovanje, montaža).

U projektu montažne konstrukcije jedno od osnovnih pravila je modularna koordinacija, koja

podrazumeva primenu modularnih mera elemanata i rastojanja između njih. Primena modularnih

mera dovodi do standardizacije proizvoda i samog procesa proizvodnje.

Osnovni građevinski modul – M = 10cm.

Projektni modul – A = n · M, n = 3, 6, 12.

Konstruktivni modul – K = 12 · M

Sistemi montažnog građenja


Skeletni sistem – osnovni noseći elementi su stubovi i grede, najčešće raspoređeni u ortogonalne mreže;za pregrađivanje prostora se koriste elementi od različitih materijala, što omogućava veliku prilagodljivostlokalnim uslovima; u cilju prijema horiz. opterećenja (seizmika, vetar) izvode se ukrućenja zidnim platnima ilijezgrima; montažni elementi su malih dimenzija i težine, pa je montaža laka u poređenju s ostalimsistemima, ali je izvođenje radova znatno duže zbog velikog broja veza elemenata; najveća primena u izradiindustrijskih objekata.

Panelni sistem – osnovni noseći elementi su zidovi (paneli) i ploče, koji istovremeno i pregrađuju prostor; uzavisnosti od veličine nosača mogu biti sitno-panelni (manje pogodan zbog velikog broja veza) i krupno-panelni (noseći zidovi upravni na ravan fasade, sa promenljivom širinom polja), a paneli se još u procesuizrade u fabrici mogu dovesti do viskokog stepena finalizacije (ugrađene instalacije i sl.); montažni elementisu većih dimenzija (ne preteranih), pa je montaža srednje teška, a mali broj veza ubrzava izvođenje radova;najveća primena u izradi objekata stanogradnje.

Ćelijski (blokovski) sistem – prostorne forme koje nastaju ukrupnjavanjem elemenata panelnog iskeletnog sistema u veće modularne blokove (pojedinačne prostorije, posebno sanitarne i kuhinjske kabine(jedinice ograđene sa svih strana)); montaža krupnih ćelija – blokova je teža nego kod ostalih sistema izahteva mehanizaciju velike nosivosti, ali je vreme izvođenja radova na gradilištu najkraće; kod nas se retkoprimenjuje zbog nefleksibilnosti pri oblikovanju rasporeda prostorija.

Oprema za izvođenje montažnih radova

Priroda montažnih radova i veličina montažnih elemenata zahteva primenu

specijalizovanih mašina za transport unutar fabrike za proizvodnju elemenata ili

unutar gradilišta, a koje su opremljene uređajima za zahvatanje i prenos komadnog

tereta različitih dimenzija, oblika i rasporeda masa.

Kapacitet ključnih mašina za manipulaciju i transport pri montažnoj gradnji zavisi od

težine elemenata koji se montiraju, i koji, generalno, mogu biti:

Laki elementi – mase do 2.5t, zapremine oko 1m3

Srednje teški elementi – mase oko 5-7.5t, zapremine oko 2-3m3

Teški elementi – mase preko 10t, zapremine oko 4m3

Oprema za izvođenje montažnih radova

Kranovi – dizalice za podizanje i prenos elemenata

Toranjski kranovi

Auto-dizalice

Portalni i mostni kranovi

Specijalizovani kranovi (konzolni, derik, kabl, lančani, ploveći itd.)

Ostala mehanizacija za podizanje i prenos elemenata

Hidraličke prese – dizalice i ručne dizalice

Viljuškari

Pomoćna sredstva za podizanje i transport

Sredstva koja pridržavaju teret (užad, lanci, traverze, sredstva za poduhvatanje)

Sredstva koja pritiskuju teret (klješta, hvataljke, klinovi)

Sredstva koja privlače teret (vakuum, magnetni, elektro-magnetni uređaji)

Sredstva koja zahvataju teret (grejferski uređaji)

Pomoćna sredstva pri izradi veza elemenata

Sredstva za stabilizaciju montiranog elementa (zatege, podupirači)

Sredstva za pristup montažera radnom mestu (merdevine)

Sredstva za bezbedan rad na montaži (korpe, radne skele, viseće platforme)


Kranovi – dizalice su specijalizovane građevinske mašine, mobilne ili stacionarne, sa pogonom na

dizel ili električni motor, koje se koriste pri vertikalnom i horizontalnom transportu. Glavne

karakteristike o kojima se vodi računa pri izboru adekvatnog krana su dohvat ruke krana i nosivost na

određenom radijusu.

Toranjski kran

Toranjski kran je najčešće primenjivana vrsta krana na gradilištima objekata visokogradnje. Toranj

krana je najčešće rešetkasti noseći stub koji se može obrtati oko svoje ose, a po potrebi i horizontalno

pomerati na gusenicama, točkovima ili po šinama. Pri vrhu tornja se nalazi komandna kabina i strela

(ruka, krak) krana za horiz. transport sa uređajem za podizanje tereta i balastom za održavanje

ravnoteže teretu koji se podiže. Strela krana je najčešće horizontalna, i tada se po njenoj donjoj strani

kreće uređaj za podizanje tereta na točkovima, tzv. „mačka“, a ređe može biti i kosa, pomerljiva u

vertikalnoj ravni, kada je uređaj za podizanje tereta (čekrk) na njenom kraju. Potrebni dohvat

toranjskog krana zavisi od konfiguracije objekta, položaja krana u odnosu na objekat, mesta zahvata

elementa i položaja elementa u konstrukciji.


Toranjski kran


Auto-dizalica

Auto-dizalica je na vozilu montirana obrtna platforma na kojoj se nalazi strela (ruka) dizalice i široko se

primenjuju pri izgradnji objekata male visine. Vozila na koja se dizalica montira mogu biti na pneumaticima ili

na gusenicama, a nosivost je ograničena tehničkim karakteristikama uređaja koji obezbeđuje stabilnost

protiv preturanja. Strela auto-dizalice može biti teleskopska (višedelna, kutijasta, sa ugrađenim hidrauličkim

uređajem za uvlačenje / izvlačenje pojedinačnih segmenata; nosivosti do 5t) ili rešetkasta (jednodelna, kruta

strela nepromenljive dužine, izrađena od valjanih ugaonih profila; nosivosti do 10t). Pri izboru vrste auto-

dizalice vodi se računa kako o osnovnim radnim parametrima (brzina okretanja oko osovine, brzina

podizanja tereta, dužina strele), tako i parametri nosivosti pri radu sa i bez stabilizatora.


Auto-dizalica



Portalni i mostni kranovi se primenjuju u fabrikama i na deponijama montažnih elemenata, ne

i na gradilištu. Kran se sastoji od dve paralelne šine po kojima se napred-nazad kreće gredni

(mostni) nosač, po kome se levo-desno kreće uređaj za podizanje tereta na točkovima, tzv.

„mačka“. Šine po kojima se kreće nosač krana su oslonjene na stubove (preko kratkih

elemenata) koji omeđuju prostor na kome se kran upotrebljava (fabrička hala, deponija).


Specijalni kranovi

Derik kranovi – koriste se za izvođenje montažnih radova na objektima manjih visina, a sastoje

se od jarbola i katarke zglobno vertikalno pomerljivih u ležištu i osiguranih čeličnim užadima, sa

pogonom na tri vitla (za pomeranje jarbola, katarke i podizanje tereta) – teret se podiže

katarkom, jarbolom se balansira teret.


Specijalni kranovi

Kabl kranovi – koriste se na velikim projektima za prenos velikih tereta na velike udaljenosti, a

sastoje se od 2 noseća tornja između kojih je razapeto noseće uže na kome je pokretni uređaj

za podizanje tereta

Konzolni kranovi – koriste se u fabričkim halama i na deponijama, jer imaju male dimenzije, avelike manipulativne mogućnosti, i njima se jednostavno upravlja.



Hidraulične prese – dizalice – stacionarni uređaj za potiskivanje ili povlačenje tereta kojiradi na principu klipne pumpe (potiskivanje klipa u cilindru), na ručni ili električni pogon, ikoji u jednom hodu podiže teret na oko 50cm. Sinhronizovanim dejstvom većeg brojahidrauličnih pumpi mogu se podizati jako veliki tereti, a nosivost je ograničena nosivošćupodloge na kojoj su pumpe montirane.

Ručne dizalice – manji uređaj (mase oko 50kg) kojim se okretanjem ručice prekozupčanika podiže poluga ili primiču / razmiču parovi poluga, i služi za podizanje tereta 5-10t na visinu 30-40cm sa čvrste podloge.

Viljuškari – samohodne mašine za transport komadnog tereta u proizvodnim halama i nadeponijama, sa hidrauličkim uređajem za podizanje tereta na kome je viljuška – radniorgan za zahvatanje tereta u obliku para čeličnih poluga ispred ili sa bočne strane mašine,i koja klizi po ramu čiji se nagib može podešavati (naginjanjem rama unazad za oko 10° sesprečava iskliznuće tereta pri transportu, a naginjanjem rama unapred se vrši istovar).



Užad se sastoje od snopa upredenih tankih čeličnih žica (prečnika 0.5-3mm). Žice se u uže upredaju

spiralno (deblja žica u jezgru oko koje je obmotano više tanjih žica), a mogu se koristiti samostalna

užad ili u formi kabla (više spiralnih užadi upredenih zajedno). Krajevi užadi se oblikuju kao omče

(uške) koje se osiguravaju stezačima (žabicama). Lanci se sastoje od čeličnih karika, a na njihovim

krajevi se nalaze spojnice specijalnog oblika. Na krajevima užadi i lanaca za hvatanje tereta koji se

transportuje se postavljaju obruči sa kukom, karabinerom ili karikom. Traverze su pomoćna

sredstva za transport elemenata velikih dimenzija / dužina / težina, koja služe za preraspodelu i

ujednačavanje sila kojima se deluje na montažni element. Traverse su od krutih čeličnih (punih ili

rešetkastih) nosača, s gornje strane su povezane užetom za kuku krana, a više užadi za podizanje

tereta se kači na krajeve traverse. Pri transportu montažnih elemenata koji menjaju položaj (iz horiz.

na deponiji u vert. na mestu ugradnje) o traverse se preko koturača kače tzv. balansirajuća užad

koja mogu menjati dužinu, čime se vrši i promena položaja elementa tokom transporta (uz svako

balansirajuće uže se obavezno postavlja i uže za osiguranje konačne dužine kojim se sprečava

rotacija van konačno potrebnog položaja).


Sredstva koja pritiskuju teret (klješta, hvataljke, klinovi) – koriste se za transort

montažnih elemenata na kojima nisu ostavljeni ankeri o koje se mogu kačiti kuke za

transport užadima; klešta su pogodna za prenos cevnih elemenata, hvataljke za

pločaste i linijske elemente; površine kojima se zahvataju montažni elementi mogu biti

orapavljene / nazubljene, a sigurnosni uređaji sprečavaju otvaranje i otpuštanje tereta.

Sredstva koja privlače teret (vakuum, magnetni, elektro-magnetni uređaji) –

najčešće se koriste u fabrikama za proizvodnju montažnih elemenata i na deponijama,

retko na gradilištima; napajanje pumpe za stvaranje podpritiska u vakuum uređaju, kao

i napajanje elektro-magnetnog uređaja moraju biti pouzdani; vakuum uređaji se koriste

za vađenje iz kalupa i transport do deponije površinskih betonskih elemenata, a

magnetni uređaji za transport površinskih čeličnih elemenata.

Pomoćna sredstva pri izradi veza elemenata

Sredstva za stabilizaciju montiranog elementa (zatege, podupirači) – zatege i

podupirači se koriste za pridržavanje montažnih elemenata u vert. položaju, i povezuju

tačku na vrhu elementa sa nepokretnom, ankernom tačkom na podlozi; zatege su od

užadi sa zateznim spojkama, a podupirači od krutih elemenata.

Sredstva za pristup montažera radnom mestu (merdevine) – kače se na vrh

vertikalnog montažnog elementa još dok je na tlu, u fazi pripreme za podizanje, i

najčešće se postavljaju zajedno sa korpom za bezbedan rad na montaži.

Sredstva za bezbedan rad na montaži (korpe, radne skele, viseće platforme) –

korpe se na vrh vert. montažnog elementa montiraju još dok je na tlu, u fazi pripreme

za podizanje; veze korpe i merdevina su pogodno oblikovane tako da se mogu kukom

krana otkačiti i preneti na sledeće radno mesto; radne skele i viseće platforme

omogućavaju komforniji rad nego korpe, ali je njihovo postavljanje i uklanjanje sporije.

Projekat montažnih radova

Projekat montažnih radova – projekat izgradnje montažne konstrukcije =obrazlaganje (grafičkim i pisanim prilozima) realizacije, tj. tehnologije izgradnjeobjekta. Sadrži:

1. Tehnički opis sa osnovnim tehničkim uslovima za montažne radove

2. Analiza usvojene metode s opisom tehnoloških rešenja

3. Fond radnog vremena za montažne radove

4. Tabelarni pregled podataka o montažnim elementima

5. Opis načina izrade montažnih nosača

6. Spisak radova koje treba izvršiti pre početka montaže

7. Šema redosleda montaže elemenata

8. Detaljan dijagram toka montažnih radova



9. Spisak opreme i alata za montažne radove

10. Prikaz pomoćnih sredstava za montažu sa kontrolom stabilnosti

11. Idejni projekat pomoćne skele za montažu

12. Kontrolu statičkih uticaja u svim nosačima za sve faze montaže

13. Izbor optimalnog sredstva za montažu

14. Sastav radne brigade za izvođenje radova, sa opisom rada na montaži

15. Šema gradilišta s prikazom trajektorija dizalica i transportnih sredstava

16. Prikaz mera zaštite na radu.


Šema redosleda montaže elemenata je najvažniji grafički prilog u Projektu

montažnih radova jer daje sumarni prikaz frontova rada, primenjene mehanizacije,

položaja stajnih tačaka kranova i daljine dohvata za grupe nosača. Pri projektovanju

redosleda montaže elemenata treba voditi računa da:

predhodno montirani deo konstrukcije je u statički i dinamički stabilnom položaju

usvojeni redosled montaže obezbeđuje kontinualno odvijanje radova sa približno

istim režimom rada (lake / srednja / teška montaža)

montažom nosača otvoriti što je moguće veći front rada drugim grupama radova u

cilju povećanja paralelizacije proizvodnih procesa.


Šema redosleda montaže elemenata sadrži:

dispoziciju saobraćajnica (unutrašnjih i spoljašnjih), sa trajektorijama kretanja transportnih

sredstava od/do mesta gradilišnih deponija i mesta montaže

dispoziciju susednih objekata (sa označenom udaljenošću od krana u radnom položaju)

osovine objekta koji se izvodi, sa prikazom osa i oznaka bitnih za orijentaciju na lokaciji

dispoziciju gradilišnih deponija i skladišta

dispoziciju pomoćnih sredstava za montažu (skele, ograde i sl.) u fazi privremenog

skladištenja i u fazi aktivne primene

oznake redosleda montaže sa tipičnim stajnim tačkama duž trajektorija kretanja krana, sa

karakterističnim šemama zahvatanja nosača na svakoj od stajnih tačaka krana

detaljan prikaz kraka dizanja i rotacije/translacije elementa koji se montira, za sve

karakteristične stajne tačke krana

jasno označene zaštićene radne zone u koje, tokom radova na montaži, imaju pristup samo

ekipe montažera i ovlašćena lica.


Tabelarni pregled podataka o montažnim elementima sadrži, za svaki tip montažnog elementa:

oznaku pozicije, sa naznakom vrste elementa

oblik poprečnog preseka

broj komada, dat po fazama izgradnje i ukupno

dužinu elementa, sa označenim mestima za zahvatanje tokom transporta

težinu elementa

položaj elementa u konstrukciji.

Izbor optimalnog sredstva za montažu podrazumeva usvajanje krana odgovarajuće nosivosti iproduktivnosti. Pri izboru odgovarajućeg krana, mora se voditi računa o najvećoj daljini i najvećoj visinidohvata ispruženom strelom. Optimalan izbor po pitanju nosivosti je kran za koji je težina većine montažnihelemenata 65-85% njegove nosivosti. Pri izgradnji industrijskih objekata često se koriste dve auto-dizalicerazličite nosivosti – jedna za tešku montažu krupnogabaritnih elemenata, a druga za manje i lakše elemente.Kranovi su ključne mašine za montažne radove, a pored adekvatnog izbora samog krana treba pažljivoizabrati i mesta gradilišnih deponija, i voditi računa o dobroj organizaciji i tehničkim merama za izvođenjaradova kako bi se minimizirala čekanja (posebno sredstava spoljnog transporta). Pri izboru mesta zapostavljanje krana treba voditi računa da položaj krana ne ugrozi ivice iskopa temeljne jame (najbližioslonac krana bi od ivice temeljne jame trebalo da bude udaljen bar onoliko metara koliko je temeljna jamaduboka – tačnije rastojanje treba proračunati u zavisnosti od tla u kom se gradi).

Metode izvođenja montažnih radova

Prema redosledu montaže delova objekata, metode izvođenja su:

Diferencijalna metoda montaže – montiranje elemenata po vrstama (stubovi, pa grede

itd.) – racionalna upotreba mehanizacije za transport i montažu i prostora u fabrici

montažnih elemenata, ali odsustvo paralelizacije radova i dugo vreme izgradnje

Kompleksna metoda montaže – – montiranje elemenata po konstruktivnim celinama

(sprat, polje i sl.) – za izgdanju velikih objekata; zahteva veliki broj kvalifikovanih radnika i

više mehanizacije, kratko vreme izvođenja

Prema pravcu izrade objekata, metode izvođenja su:

Metoda montaže narastanjem odozdo naviše – uobičajen metod građenja slaganjem

elemenata jedan na drugi; gotovo svi objekti se ovako izvode

Metoda montaže podrašćivanjem – veoma retko se primenjuje; podrazumeva izgradnju

krutog jezgra objekta, a onda se, na tlu izrađene međuspratne tavanice ili čitavi spratovi,

podižu do vrha, i sa vrha naniže spuštaju i montiraju u potreban položaj.

Metode izvođenja montažnih radova

Prema načinu postavljanja elemenata / prema podlozi i pravcu kretanja krana, metode izvođenja su:

Metoda montaže sa terena – kran se kreće po terenu pored ili kroz objekat

Metoda uspravljanja elemenata – masivni vert. elementi se izrađuju na gradilištu u horiz. položaju, a potom se uspravljaju (rotiranjem oko dna) i postavljaju u temeljnu čašicu

Metoda odizanja konstruktivnih sklopova – konstruktivni sklop dela objekta (npr. krovna konstrukcija) se montira na tlu, a potom se hidrauličnim presama podiže u projektovan položaj.

Metode montaže u mostogradnji

Metoda poluslobodne montaže – kran se kreće po već sastavljenom delu konstrukcije

Metoda slobodne montaže – kran se kreće zajedno sa slobodnim elementom, kada su stubovi u stanju da prime opterećenja bez ojačavanja

Metoda navlačenja elemenata – primena spec. uređaja „lansirne rešetke“ kojom se horiz. glavni nosač mosta navlači preko stubova (lansirna rešetka se oslanja na već izvedene stubove, kao predhodnik glavnog nosača koji se na stubove navlači)

Metoda navođenja elemenata – za rad na širokim, mirnim rečnim tokovima; polja mosta se montiraju na plovećim platformama uzvodno od mosta, pa se platforme brodovima navode u položaj između stubova i s njih se segment montira na stubove.

Proces izvođenja montažnih radova

Priprema ležišta za elemente – ležište je posebno obrađeni deo konstrukcije na koji se oslanja montažni

element; pre montaže ležište se mora pregledati, proveriti njegovo stanje i ukloniti eventualne prepreke za

normalan rad (šut i sl.); položaj osovina i visine ležišta se mora geodetski prekontrolisati, a ako postoje

razlike u visini ležišta u odnosu na projektvanu vrednost, potrebno je izvršiti korekciju visine ležišta

Priprema elementa za montažu – sve izmene na pojedinačnim elementima u odnosu na tipske

karakteristike elementa moraju biti jasno označene; da bi radovi na montaži tekli bez zastoja, još u fazi

transporta iz fabrike montažnih elemenata i deponovanja na gradilišnoj deponiji se mora poštovati redosled

utovara i istovara obrnut od redosleda montaže; o redosledu se mora voditi računa i ako se vrši tzv.

„montaža sa vozila“ (za veći broj malih elemenata čije bi privremeno deponovanje bilo neracionalno); pre

podizanja elementa treba izvršiti identifikaciju i pravilnu orijentaciju istog, uz tačno definisanje položaja

mesta za zahvatanje elementa (bilo da su u pitanju već ugrađeni ankeri ili projektom definisana neobeležena

mesta zahvatanja); vizuelnu kontrolu stanja elementa prati i detaljna provera oslonačke zone (i stanja

ostavljenih ankera); ukoliko se na elementima uoče oštećenja (koja mogu nastati tokom proizvodnje,

deponovanja, transporta), projektom predviđenim merama i sredstvima se ona moraju otkloniti pre montaže;

montažni elementi se moraju proračunati za sve uticaje kojima će biti izloženi tokom procesa izrade,

transporta, montaže i eksploatacije, a po potrebi se mogu, pre odizanja, privremeno ojačati obujmicama ili

protezama.


Probno podizanje – nakon zahvatanje nekim od pomoćnih sredstava za montažu, a pre početka

odizanja, svaki element se mora probno odići na visinu 10-30cm da bi se potvrdila stabilnost veze

pomoćnih sredstava; probno odizanje se vrši na malu visinu da bi se, u slučaju potrebe (npr. krivljenje

ankera i sl.), element brzo i bezbedno vratio na podlogu bez oštećenja

Postavljanje elementa u projektovani položaj – tokom transpota i postavljanja elementa u

projektovani položaj kran obavlja više operacija (podiže teret, okreće strelu i sl.), a transport teških

nosača treba organizovati tako da ne bude nužna promena dužine strele krana tokom podizanja;

transport se obavlja pod nadzorom montažera koji užadima usmerava krajeve elementa ka

oslonačkom mestu; postavljanje i centrisanje u projektovani položaj se mora obavljati pod geodetskim

nadzorom.

Izrada veze – nakon postavljanja elementa u projektovani položaj, a pre izrade veze elementa sa

ostatkom konstrukcije, položaj elementa (vertikalnost i nepomerljivost) se mora osigurati pomoćnim

sredstvima za stabilizaciju (zategama, podupiračima, klinovima); nakon fiksiranja položaja se ubrzano

izrađuje trajna veza elementa za ostatak konstrukcije (suva ili mokra veza).


Radne operacije prilikom montaže elemenata:

1. Po potrebi, postavljanje tornjeva pomoćnih skela (za montažu glavnih horiz. nosača)

2. Postavljanje na kuku krana pomoćnih sredstava za zahvatanje elementa

3. Zahvatanje elementa

4. Probno odizanje elementa

5. Uspravljanje elementa

6. Dizanje i prenos elementa

7. Postavljanje elementa u projektovan položaj

8. Centrisanje elementa uz geodetsku kontrolu

9. Privremeno učvršćivanje elementa

10. Demontaža sa elementa pomoćnog sredstva za zahvatanje

11. Po potrebi, demontaža tornjeva pomoćnih skela

12. Okretanje krana u prvobitni položaj

Sve planirane radne aktivnosti pri izvođenju montažnih radova moraju biti sinhronizovane, a

radna mesta adekvatno opremljena kako bi se maksimalno iskoristila uigranost radne brigade za

izvođenje radova.

TEHNOLOGIJA GRAĐENJA – Pitanja po oblastima – DEO 1c

MONTAŽNI RADOVI

1. Navesti sisteme montažnog građenja i osnovnu mehanizaciju za izvođenje montažnih radova

(2 poena)


Mehanizacija

2. Navesti osnovne aktivnosti tehnološkog postupka prilikom montaže elemenata (2 poena)

3. Koja je ključna mašina za izvođenje montažnih radova i koje vrste se najčešće koriste? (1

poen)

4. Navesti najvažnije priloge u projektu montažnih radova (1 poen)

5. Šta je šema redosleda montaže elemenata i šta sve sadrži? (2 poena)

6. Navesti operacije procesa prefabrikovane proizvodnje betonskih elemenata (2 poena) (iz

sledećeg predavanja)

7. Navesti tipove tehnoloških šema proizvodnje prefabrikovanih betonskih elemenata (1 poen) (iz

sledećeg predavanja)

8. Navesti vrste veza prefabrikovanih betonskih elemenata i njihove glavne karakteristike (2

poena) (iz sledećeg predavanja)

zidarski radovi armirački radovi · 2020. 12. 21. · montažni radovi osnovni principi montažnog...

Documents