zemunska naselja - dobrodošli! zemun/09-zemunska naselja.pdf · i 1996. godine, dolaskom izbeglica...

ZEMUNSKA NASELJA

149 "Altina" naselje lepog imena i bez elementarnih uslova za normalan ìvotVA@NO JE BILO PRODATI PLACEVE(Br. 22/ 13. januar 2001)

152 Stvarno ili mogu}e, ali je najavljeno ZATRPA]E "BUSIJE" SME]EM! (Br. 24/ 10. februar 2001.)

154 [ta }e biti sa zemunskim naseljima "spomenicima"radikalske vlasti MALO NADE NA HORIZONTU(Br. 30/ 5. maj 2001.)

156 Naselje „13 maj” ni u Zemun polju, ni u BatajniciOVDE JE I VREME STALO (Br. 32/ 2. jun 2001)

158 TRANSFUZIJA U TRI FAZE (SVE@A KRV)(Br. 37/ 1. septembar 2001.)

160 KROJAÎ NA[IH SUDBINA(Br. 49/ 23. februar 2002.)

162 Da li }e Op{tina Zemun biti svedena gotovo na polovinu sada{nje teritorije I BATANJIÂNI TRA@E OP[TINU

(Br. 58/ 20. jul 2002.)

164 Divlja gradnja u naselju "Zmaj - kolonija" kao posledica "lo{e istorije" "OTPISANI" NE @ELE DA BUDU I "ZABORAVLJENI" (Br. 59/ 24. avgust 2002)

167 Bolji dani u naselju "Plavi horizonti" po~eli tek kad su se samoorganizovali STIGLA STRUJA, ÊKA SE AUTOBUS

(Br. 63/ 19. oktobar 2002.)

147

148

DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

170 Grmovac jo{ jedna [e{eljeva "nedo|ija" nadomak Zemuna, naselje prevarenihMILIONI MARAKA ZA "KAMEN OKO VRATA" (Br. 66/ 30. novembar 2002)

175 ZEMUN POLJE

149

"Hronika" broj 22/ 13. januar 2001

ALTINA naselje lepog imena i bez elementarnih uslova za normalan ìvot

VA@NO JE BILO PRODATI PLACEVESocijalisti nisu ni{ta uradili, a radikali su planure|enja naselja totalno ignorisali. Prodali su ~ak iplaceve na kojima su trebali da budu podignuti pija-ca, obdani{te i crkva

Do 1991. tu su bile parcele Poljoprivrednog kombinata "Beograd”.Onda se neko iz PKB dosetio da ljudima proda dràvnu, nacionali-zovanu zemlju i za kratko vreme zaradi mnogo novca. Prvo su nikledve ku}e, da bi potom " spontano " izraslo i celo naselje. Tokom 1995.i 1996. godine, dolaskom izbeglica iz Hrvatske i Bosne, ovo naseljedoìvljava svoju ekspanziju. Kasnije se dodatno pro{irilo zahvalju-ju}i radikalskoj vlasti, koja je tako|e nelegalno i bez ikakvog planaprodavala placeve, da se prakti~no Zemun spojio sa Zemun poljem.To je naselje preko puta "Galenike" (deli ih samo autoput), poznatopod imenom "Altina".

Krajem decembra ìtelji "Altine" su na sebe i svoje problemeskrenuli pa`nju {ire javnosti blokadom autoputa zbog hroni~nognedostatka struje. Me|utim, struja je samo vrh ogromnog breganeda}a koje oni imaju.

- Samo je ulaz u naselje asfaltiran, dalje su rupa do rupe. Sveprethodne op{tinske vlasti, i socijalisti~ka i radikalna, su samo uzi-male pare odavde, a ni dinara nisu uloìli u infrastrukturu naselja.Postoje detaljni planovi koje je uradio Zavod za urbanizam i koji supredo~eni i jednoj i drugoj vlasti. Socijalisti nisu, {to se njegoveprimene ti~e ni{ta uradili, a radikali su ovaj plan totalno ignorisali.Prodali su ~ak i placeve na ~ijim mestima su trebali da budupodignuti pijaca, obdani{te i crkva - kaè @eljko Ra|enovi}.

- Detaljan urbanisti~ki plan napravljen je 1995. a pro{le godine sena{ao na javnoj raspravi u Op{tini. Me|utim, zbog nere{enih imovin-sko-pravnih pitanja nije usvojen - isti~e Lazar Mom~ilovi}.

- Videli ste i sami: voziti ovim ulicama najvi{e li~i na brdsku relitrku. Ulice su posute tucanikom koji se brzo razi|e i sve ispo~etka, ato sve pla}aju stanovnici. Tako|e nemamo ni jednu autobusku liniju,a u samom naselju sme{teno je nekoliko privatnih prevoznika koje tone interesuje. Jedva smo se izborili da autobus 704 ima jedno sta-jali{te u naselju - pri~a nam Ra|enovi}. - Istina, tu nije bila u pitanjuvolja ljudi iz GSB, ve} nemogu}nost pravljenja stajali{ta zbog divljeprodaje placeva oko auto-puta.

ZEMUNSKA NASELJA

150


Deca iz "Altine" idu i po pet kilometara pe{ke u najbliù osnovnu{kolu. Tako|e, hitno je i pitanje vodovoda. Na{i sagovornici ipakmisle da neki od ovih problema mogu ubrzo da se re{e.

- Nadamo se kad budemo imali mesnu zajednicu da }emo sve oveprobleme re{avati lak{e. Mnogo je problema koje mi imamo, a maloje prostora u va{im novinama. Ovde mogu da se prave feljtoni… -kaù nam na rastanku,

VEDRAN IVANKOVI}

STIGLA STRUJA I NA "ALTINU"Operacija povratka struje na "Altinu" uspe{no je zavr{ena nakondeseto~asovne blokade auto-puta Beograd-Novi Sad 27. decem-bra. Posle blokade i izno{enja ovog problema gra|ana "Altine" nasednici Skup{tine op{tine formiran je krizni {tab koji se stara oelektro-energetskoj situaciji u ovom delu Zemuna.- Posle dva sata blokade pojavili su se neki likovi, o~iglednoinstruisani od predhodne vlasti, da prave pometnju. Bili smo naivici da odustanemo. Sva sre}a pa smo istrajali i posle nekolikodana dobili smo struju. Odjednom je sve moglo. âk je u rekord-nom roku stara trafo-stanica osposobljena i postavljena nova,koja je rasteretila sistem. Kako kaù ljudi koji su to uradili, bilismo " drugi prioritet " posle Zemunske bolnice. Tu`no je re}i, napo~etku 21. veka, da smo posle nekoliko dana mogli da se poz-abavimo li~nom higijenom - kaè za " Hroniku " Mirko Mi{kovi}.- Posebno bismo se zahvalili va{em uredniku i odborniku u SOZemun Draganu Stojkovi}u, koji se jedini od odbornika pojaviona blokadi i pojasnio nam na{a prava, dok odbornika koga smomi izabrali u " Altini " nije bilo nigde.

MESNA ZAJEDNICA UMESTO "ULICE"U petak, 12. januara, u 13 ~asova u sali u Kosovskoj odrà}e sekonstitutivna sednica Mesne zajednice "Altina". Kako su nam na{isagovornici rekli interesovanje za ovaj skup je veliko, tako da }ebiti organizovan i autobuski prevoz.- U naselju smo skupili vi{e od 2.500 potpisa za osnivanje mesnezajednice. Ako treba za prvo vreme ustupi}u ja prostoriju zakancelariju, a na leto planiramo, uz pomo} op{tine, koja bi namdala plac, da sazidamo i neki objekat koji bi sluìo ovoj nameni.Ovde ima dosta stovari{ta, neka svako da ne{to materijala, ja }uda zidam, pekar }e da hrani radnike... Sve }e to biti uz malo dobrevolje za op{te dobro, da ne bismo ponovo do{li u situaciju damoramo da izlazimo na ulicu zbog nekog problema - nagla{ava@eljko Ra|enovi}.

151

ZEMUNSKA NASELJA

Altina na fotografijama objavljenim u “Hronici” 2000. godine

Umesto epiloga: deo teksta u listu “Politika” koji je objavljen 4. januara 2008. godine

"Hronika" broj 24/ 10. februar 2001

Stvarno ili mogu}e, ali je najavljeno

ZATRPA]E "BUSIJE" SME]EM!Potpredsednik gradske vlade Ljubomir An|elkovi}nedvosmisleno tvrdi da }e u "Busijama" uskoro ni}ipredvi|ena gradska deponija

Kao grom iz vedra neba odjeknula je nedavna izjava pot-predsednika gradske vlade Beograda Ljubomira An|elkovi}akoji je, govore}i o deponijama i izno{enju sme}a u glavnomgradu rekao "da }e ku}e u zemunskom naselju "Busije" moratiili da se sru{e ili }emo ih zatrpati sme}em"!

Obja{njavaju}i da se svakog dana na deponiju sme}a uVin~i odvozi izme|u 1.300 i 1.500 tona sme}a, da se ona pro-stire na oko 50 hektara i da je bilo planirano da se pro{iri zanovih 20 hektara, ali da to jo{ nije u~injeno, An|elkovi} jenapomenuo da se na levoj strani Save (op{tine Zemun i NoviBeograd) ne nalazi ni jedna deponija i da su tro{koviodvo`enja sme}a iz ovog dela Beograda izuzetno veliki zbogkilometarske udaljenosti do Vin~e.

- Hteli mi to da priznamo ili ne "Busije" su jedino mesto nalevoj strani Save pogodno za otvaranje nove deponija, kako jeto ina~e i bilo ranije predvi|eno - rekao je LjubomirAn|elkovi}.

Poznato je da je prethodna vlast u Zemunu, na ~elu satada{njim predsednikom SO Zemun Vojislavom [e{eljom, prepar godina isparcelisala prostor izme|u Batajnice iUgrinovaca, zvani "Busije", i ogla{avaju}i ga u tada{njim"Zemunskim novinama" prodalo zainteresovanima za stambe-nu izgradnju.

Nije nikakva tajna da su te ku}e na "Busijama" gra|ene bezikakve tehni~ke i druge dokumentacije, da je cena kvadratnogmetra bila samo 15 dinara, da su placeve na tom prostorukupovali uglavnom ljudi bez velike akumulacije za gradnjukrova nad glavom i da je me|u njima najvi{e bilo nevoljnikasa statusom izbeglica.

An|elkovi} je tako|e podsetio da je jo{ tada gradska vlastupozoravala, pa ~ak i povela sudski spor sa radikalskim~elnicima SO Zemun, sve u `elji da se poni{te ugovori i ile-

152


galno izdate gra|evinske dozvole na ovoj lokaciji... Sve je bilouzalud. Gradnja u "Busijama" odmicala je velikim tempom, uz~vrsto obe}anje radikala da nikada nikome, ~ak i ako oni odusa vlasti, ne}e pasti na pamet da ru{i tek ili nedavno izgra|eneporodi~ne ku}e.

Rajka Bradovi}, izbeglica, ~ija je ku}a u naselju "Busije" jo{u izgradnji hvata se za glavu posle saop{tenja da }e njena"muka" ili biti sru{ena ili - zatrpana sme}em.

- Mi ovde ne ìvimo dobro, daleko je to od dobrog, jer gazi-mo blato, od po~etka imamo problema sa strujom, ni{ta nijeonako kako su nam obe}ali ~elnici radikalske vlasti sa[e{eljom, ali imamo krov nad glavom... Ne mogu da shvatimda neko ho}e da nas zatrpa sme}em. Obmanuti smo u sop-stvenoj nevolji pre ~etiri godine, a sada neko jo{ ho}e da namstane na veliku muku - pri~a nam Rajka Bradovi}.

Potpredsednik gradske vlade ima puno razumevanja za jadi nevolje stanovnika "Busija", ali i obja{njava:

- Prethodna vlast je na ilegalan na~in prodavala placeve.Jeste da tamo ìve izbeglice, ali se njihov krov nad glavom nere{ava na takav na~in. Nehumano je bilo dovoditi ljude na"Busije" i terati ih da tamo ìve, jer su na tom terenu vrlovisoke podzemne vode i postoji jalovi{te. Tamo se ne ìvi...Tamo je predvi|ena deponija i bi}e izgra|ena - kategori~an jeLjubomir An|elkovi}

JOVAN KOZOMARA

RECIKLA@A, [email protected]è li se dogoditi da reciklaà sme}a za koju su zainteresovanistrani ulaga~i spasi "Busije" od ru{enja ili najavljenog zatrpavanjasme}em?- Problem deponija mora se re{avati vrlo brzo ina~e }emo se suko-biti sa ekolo{kom katastrofom... [to se ti~e stranog ulaganja ureciklaù postoji velika zainteresovanost, ali to je posao u koji semora u}i vrlo oprezno i sa ve} napravljenim projektima. Poredtoga postoji i odre|ena procedura koja se mora zadovoljiti, a kojazahteva odre|eni vremenski period. A nama gori pod nogama -kaè Ljubomir An|elkovi}, potpredsednik vlade Skup{tineBeograda.

153

ZEMUNSKA NASELJA

"Hronika" broj 30/ 5. maj 2001.

[ta }e biti sa zemunskim naseljima "spomenicima" radikalske vlastiMALO NADE NA HORIZONTU

Mnoga izbegla lica, kao i ljudi bez re{enog stambenog pitanja,pomislili su da je re{enje njihovih problema na vidiku, kad je predve godine Op{tina Zemun raspisala javni konkurs za prodajuplaceva u naselju "Plavi horizonti", po ceni od 100 dinara pokvadratnom metru. Me|utim, budu}i "sre}ni vlasnici" nisu nisumnjali kakve ih sve neda}e o~ekuju.

Njive "Vo}arskih plantaà" PKB isparcelisane su i podeljene naplaceve razli~itih veli~ina, tako da je prose~an plac od 6 ari vre-deo oko 11.000 (jedanaesthiljada) nema~kih maraka u tada{njojdinarskoj protivvrednosti. Svako ko je uplatio adekvatnu sumuna odre|eni ìro ra~un i doneo na uvid li~nu kartu ili izbegli~kulegitimaciju, postao je "vlasnik" gra|evinskog zemlji{ta u naselju"Plavi horizonti".

Ali, ni jedan ugovor nije posedovao najbitniji element - nije biooveren od strane nadle`nog suda. Bilo je predvi|eno da se svikupoprodajni ugovori, zaklju~eni izme|u Op{tine Zemun ifizi~kih lica koji su kupili placeve, blagovremeno overe od straneêtvrtog op{tinskog suda u Beogradu, ali smenom op{tinskihvlasti sve je stalo. Da problem bude ve}i, sada{nja op{tinska vlastne priznaje re{enja izdata od prethodne vlasti, jer zvani~nikupoprodajni ugovori ne postoje. Za oko 600 prodatih placeva(oko 500 su kupila izbegla lica), pitanje svojine je jo{ uvekneizvesno.

Uprkos tome kupci placeva zapo~eli su izgradnju svojih domo-va neposredno po sklapanju ugovora sa biv{im op{tinskim vlasti-ma. U me|uvremenu suo~ili su se i sa novim problemima veza-nim za infrastrukturu koja predstavlja jedno od najspornijihpitanja. Naime, mnogi su, pored zavr{enih ku}a, bili primoranida proteklih par meseci plate privatan sme{taj, jer struja, voda ikanalizacija, za {ta su izdvojena sredstva, nisu jo{ uvekpriklju~eni u ovom naselju. Svojevremeno su Op{tina Zemun,biv{i Sekretarijat za izbeglice i Vlada Srbije izdvojili 58 milionadinara za uvo|enje struje na "Plave horizonte", kao i u naselja"Busije" i "Grmovac". Gra|ani ovog naselja su veoma ogor~eni,mada se gradnja objekata nastavlja.

154


Do sada smo u vezi svega ovoga zahteve upu}ivali samoOp{tini. Prethodna vlast se dobro "pokrila" pravno, jer nikoga odnas nije vezala pravosna`nim ugovorom, ali sa kim god smo pot-pisivali ugovore - potpisivali smo je sa Op{tinom. Do sada jeizgra|eno oko 250 objekata, a oko 30 porodica ve} ìvi na"Horizontima" jer nemaju kud. Pitanja legalizacije, struje, vode,kanalizacije, puta, autobuske linije, {kole i obdani{ta, svakod-nevno nam stoje nad glavama poput pri~e bez kraja. Uostalom,niko od nas nije nasilno zaposeo placeve, ve} smo po{teno platilisve {ta su od nas traìle tada{nje op{tinske vlasti, kaè njihovpredstavnik Nina Kosovi}.

OLGA ZORI}

155

ZEMUNSKA NASELJA

Razgovor zapo~et u decembru 2000. nije nastavljen

"Hronika" broj 32/ 2. jun 2001.

Naselje 13 MAJ ni u Zemun polju, ni u BatajniciOVDE JE I VREME STALOMuke s prevozom, ambulantom, mesna zajednicapod katancem a odbornik i ne stanuje u naselju…

Na samo sedam kilometara od centra Zemuna nalazi senaselje “13.maj”, koje je, kako tvrde stanovnici ovog kraja,uvek i u svakoj garnituri vlasti bilo na margini doga|aja i bri-ge Op{tine Zemun.

- Ovo naselje se nalazi u zemunskom ataru i nikad nije bilou batajni~kom, ali nas pojedine neznalice strpa{e u Batajni-cu, pa nam odredi{e da pla}amo autobusku kartu deset dina-ra. A da muka bude jo{ ve}a GSP nam je ukinuo ku}icu za~ekanje autobusa na Batajni~kom putu, koju smo mi sami na-pravili i odràvali sve dok GSP nije preuzeo “brigu” o njoj. Iz-mestili su stanicu u oba pravca za po pedeset do sto metaraod raskrsnice, tako da imamo mnogo vi{e vremena za {etnju,budu}i da od naselja do Batajni~kog puta ima 1.300 metara,kaè @arko Gruji} koji ve} 48 godina ìvi u ovom kraju.

Grupa stanovnika naselja “13 maj” je 25.aprila ove godineposlala zvani~an dopis Skup{tini grada Beograda i predsed-niku Skup{tine op{tine Zemun, u nadi da }e im zvani~nici po-mo}i u prevazilaènju problema, ali do danas, kako kaù, odpomo}i nema ni{ta. Da ironija bude jo{ ve}a, njihov odbornik~ak i ne ìvi u ovom kraju, nego u Zemun polju, a stanovnicisumnjaju da je ikada i posetio njihov kraj.

- Uputili smo pismo Skup{tini grada i na{e Op{tine. @elelismo da probudimo savest nadle`nih, jer smo po volji politikepripojeni Zemun polju, tako da smo ostali bez bilo kakve po-dr{ke, zaklju~uje Gruji}.

Saobra}aj nije jedini problem me{tana naselja”13 maj”.U ovom naselju koje broji oko hiljadu stanovnika, postojijedna ambulanta, koja je u doba inflacije ukinuta kao ne-rentabilna. Uz zalaganje pojedinih stanovnika ovog nase-lja ambulanta je vra}ena u nove adaptirane prostorije.Sad, ponovo zbog nerentabilnosti, Ministarstvo zdravljaplanira da ukine ambulantu, uprkos ~injenici da u ovomnaselju uglavnom ìve stariji sugra|ani.

156


157

Naselje je podignuto 1947. godine i od tada nije ulagano unjega. Kanalizacija je dotrajala, |ubre je svuda naokolo, nasvakih trideset porodica postoji samo jedan kontejner, koji seprazni jednom u dve nedelje. A kao dokaz da je vreme stalo uovom kraju pokazuje i sat na vodotornju koji tako|e godinamanije u funkciji.

A. PRODANOVI}

NAVODNJAVANJE NIJE VI[E POTREBNONekada se skoro ~itav Beograd hranio sa PKB njiva, sve dok biv{aradikalska vlast nije isparcelisala 16 hektara poljoprivrednogzemlji{ta i prodala ga kao gra|evinsko. Skupoceni sistem zanavodnjavanje je time prese~en i izba~en iz upotrebe. Ogromnasredstva su ulagana u ovu opremu koja sada napu{tena zarasta ukorov.

ZEMUNSKA NASELJA

Svedo~anstva pro{losti: Socrealisti~ki toranj Poljoprivredno-industrijskog kombinata i

napu{tena, odba~ena oprema za navodnjavanje

"Hronika" broj 37/ 1. septembar 2001.

TRANSFUZIJA U TRI FAZE(SVE@A KRV)

Umesto sve~anih ceremonija povodom 250 godinagra|anske uprave u Zemunu, Grmovac i Busije, naseljaiznikla na Ugrinova~kim njivama, posta}e àlostan simbol nesamo ovog zemunskog jubileja nego i prve godine tre}egmilenijuma, ili 21.veka. Oko 2.500 stanovnika ovih naselja jo{uvek, u opet jubilarnoj stotoj godi{njici uvo|enja elektrike uZemunu nemaju struju, a bogami ni vodu.

Dnevnik "Danas" u reportaì (30.juli) op{irno iznosijadikovke i vajkanja ovih ljudi i upoznaje nas sa jo{ gorom~injenicom, da nema nade da se problem struje skoro re{i.Navodno, predstavnici nove op{tinske vlasti su im rekli"obratite se va{im radikalima, koji su vam to obe}ali…".

Da podsetimo. Kada su pre ~etiri godine radikali po~eli dausre}uju Zemun deo njihovog plana je bio i naseljavanjeizbeglica. Po{to su tada osvojili vlast samo u Zemunu, taj plannisu mogli da realizuju ravnomerno po celoj Srbiji, pa su seskoncentrisali na vi{e lokacija u Zemunu, a Grmovac i Busijesu uz Altinu i Plavi horizont postali najve}a naselja. Kao {to to~esto biva u na{em narodu, niko nije razmi{ljao o budu}nosti,posledicama, niti je bio mogu} razgovor izme|u grupe vlasto-dràca (usre}itelja izbeglica) i naprimer, ljudi iz struke -urbanista, gra|evinara, sociologa… Ipak, na jednom narod-nom zboru odrànom u Be~menu, na primedbu Sremaca danije u redu da se na ve{ta~ki na~in stvaraju posebna naseljadoseljenika, jer to moè izazivati sukobe zbog razlika u men-talitetu, kulturi, obi~ajima, doktor [e{elj im je odgovorio"Vama Sremcima je potrebna sveà krv".

Stru~njak za pitanja krvi i tla, pomenuti doktor, na ovajna~in je kao i svi geniji, mislio da re{ava, jednim potezom,vi{e pitanja. Pre svega, ostvario je prihod od vi{e desetina(stotina?) miliona nema~kih maraka kojima se u lavirintufinansijskog poslovanja zametnuo trag. Zatim, ono krvi {to jepreostalo posle krvoproli}a u Hrvatskoj i Bosni, dodao jesrema~koj koja je po njegovom doktorskom mi{ljenju bilaslaba. Re{io je i pitanje tla, jer je umesto deponije sme}asmestio ljude, sveù krv. Najdalekovidiji deo tog projekta bila

158


je njegova fazna realizacija. U prvoj fazi sveà krv je do{la,isplatila sve` novac (DM) i podigla stotine zgrada. Naravno, tuje angaòvan i drugi deo sveèg novca, u stovari{timagra|evinskog materijala i gra|evinskim, preduzimljivim fir-mama ~iji vlasnici po zidovima svojih kabineta imaju ikonenacionalnih svetaca, vojvoda i politi~ara u znak zahvalnosti zasrebrene mercedese kojima se vozikaju dok raznose paketi}ehumanitarne pomo}i.

Druga faza, uvo|enje vode, struje, kanalizacije, izgradnjaulica, trotoara, tr`nog centra, {kole, obdani{ta, ambulante,po{te, banke, sportskih terena…naravno nije mogla biti finan-sirana od pomenutih desetina (stotina?) miliona maraka jerim se, kao {to rekosmo, zagubio trag. Ta faza je prepu{tenapoliti~kim protivnicima. Po{to politi~ki protivnici nisu za ovihdeset meseci bili u stanju da u|u u trag fantomskim milioni-ma maraka, po{to nisu imali vi{e {ta da prodaju, oni sleùramena, i upu}uju Grmov~ane i Busija{e na radikale. Kao dasu im rekli "molimo vas da slede}i put glasajte za radikale,mo`da oni prona|u milione maraka koje su vam uzeli i dovr{eposao koji su zapo~eli".

Sveà krv iz Grmovaca i Busija tako ostaje u mraku i bezvode, o~ekuju}i tre}u fazu. Sveà krv je ogor~ena,razo~arana. Sveà krv je umorna od neispunjenih obe}anja."Stara" srema~ka krv }uti i posmatra. Bi}e jednog dana i stru-je i vode. U memoriji ima zabeleèno se}anje na pretke koji suisto tako do{li odnekud i posle nekog vremena postali Sremci.Zato se i ne jede mnogo. Znaju da je najbolji doktor vreme, jerono le~i ili zatrpava sve gluposti koje naprave genijalni dok-tori koji sve znaju i sve mogu.

DRAGAN STOJKOVI}

159

ZEMUNSKA NASELJA

„Hronika“ broj 49/ 23.februar 2002.

KROJAÎ NA[IH SUDBINA

Davno je to bilo, u pozori{nom muzeju je sa~uvano, kojiono be{e glumac proslavio pre vi{e od ~etiri decenije “Boru[najdera”. Nema vi{e pisca, zaboravljen je glumac, ali je traj-no sa~uvan lik i delo druga Bore koji je, ako ume da krojiodela, sposoban da po zadatku Partije kroji i u limarskojzadruzi.

Vremena se menjaju, menjaju se reìmi, ali neumoljivalogika partijskog mi{ljenja ostaje. Pogotovo kad novi smenju-ju stare i kad je odanost partijskih kadrova najva`niji ljudski,profesionalni i moralni kvalitet.

Preure|enje dràve bio je jedinstven zahtev monumentalnoizraèn Petog oktobra 2000. U opravdanost ovog zahteva nijesumnjao niko, pa ~ak ni mnogi nosioci prethodne vlasti. Kadse bura sti{ala gra|ani su nastavili da ~ekaju, a politi~ari kojisu uzeli vlast po~eli su da pripremaju promene koje suobe}ali. Pro{la su vremena ideolo{kih rasprava – na dnevnired je do{lo pitanje: Gde su pare? Jedno od obe}anja bila je idecentralizacija dràvne uprave. Ovo je bio veoma jednosta-van, jasan, i konkretan zahtev gra|ana. Nemojte vi{e da namuzimate na{e pare, da biste zadovoljili svoje potrebe, pa danam vra}ate mrvice. Hajde da stvari obrnemo, da mi zado-voljimo svoje osnovne potrebe, a da onda damo dràvi {tanam ostane. Da ta proporcija bude u korist onih ~ije se pareuzimaju. Neka dràva ìvi od svojih prihoda, i neka tro{i ono-liko koliko je zaradila.

Kako stvari stoje, naàlost, izgleda da }e se nastaviti postarom.

Nasuprot interesima gra|ana, opet su nadvladali interesiPartija. Da bi se dràla vlast potrebna je kontrola nad parama.Ko drì Beograd, vlada i Srbijom. Beograd je najve}i izvorpara. Zbog toga, sa lako}om }e se dràva decentralizovatitamo gde nema konkretnog interesa (para). Op{tine u provin-ciji sa 15.000 stanovnika }e i dalje imati mnogo ve}usamostalnost, i sve {to im treba, ali zato podru~je Beograda i

160


njegovih gradskih op{tina ostaje zlatni rudnik za one kojiho}e da vladaju. Izvor politi~ke mo}i u celoj Srbiji je u ke{u sabeogradskih pijaca, parkinga, od raznih administrativnihtaksa, od naplate poreza, kori{}enja gradskog zemlji{ta…

Naslednike “Bore [najdera” ne interesuje {to Batajnica sa60.000 stanovnika ili Sur~in, Dobanovci, i ostala naseljanemaju elementarne uslove za ìvot. Oni }e gradskim op{tina-ma Beograda pod parolom “decentralizacije vlasti” prepustitisamoupravu u oblasti kulture i obrazovanja, gde se pare tro{e,ali te{ko da }e dozvoliti da prihodi za gradsku ~isto}u, od pija-ca i parkinga, gra|evinskog zemlji{ta, postanu izvor prihodalokalne samouprave.

Oni }e sebe, grad od dva miliona stanovnika, opet progla-siti za jednu op{tinu - jedinicu lokalne samouprave. Gradskeop{tine }e ostati njihove mesne zajednice kojima }e davationoliko koliko je dovoljno da nezadovoljstvo gra|ana drèpod kontrolom. Dava}e gra|anima njihove pare samo kadmoraju. Kao i svih ovih proteklih decenija. I opet sve kao uBorino vreme: to su zahtevi izgradnje i obnove ratomporu{ene zemlje, me|unarodna situacija se “intenzivira” aunutra{nji neprijatelj jo{ nije poraèn. Narod treba da se`rtvuje za dràvu – a dràva to su oni.

Tako su sudbine na{ih roditelja, nas i na{e dece bile i ostaleu rukama nadobudnih partijskih [najdera, koji ih kroje premasvome skromnom znanju, ali ogromnom samopouzdanju.

DRAGAN STOJKOVI}

161

ZEMUNSKA NASELJA

"Hronika" broj 58/ 20. jul 2002.

Da li }e Op{tina Zemun biti svedena gotovo napolovinu sada{nje teritorijeI BATANJIÂNI TRA@E OP[TINU

Dok su Sur~inci pet godina posle prikupljanja potpisa za“narodnu inicijativu” na najboljem putu da ubrzo dobiju svojuop{tinu, u Batajnici je pro{log vikenda tek po~elo prikupljanjepotpisa ispod inicijative gra|ana za formiranje posebne Op{ti-ne Batajnica. Dok su neki Sur~inci i zaboravili kad su i za{topotpisivali, a neki se bogami i predomislili, entuzijazam je uBatajnici iz ~asa u ~as u porastu. Odluku o pokretanju inicija-tive doneo je Savet mesne zajednice na sednici odrànoj 8. ju-la, a od subote 13. jula po~elo je svakodnevno prikupljanjepotpisa na nekoliko mesta u naselju.

Za razliku od op{tine Sur~in ~ijih }e tridesetak hiljada sta-novnika biti raspore|eno u sedam naselja, Op{tina Batajnicabi, sa ~etrdeset hiljada ìtelja imala mnogo kompaktniju teri-toriju – samo dva naselja Batajnica i Ugrinovci.

Raspoloènje stanovnika Batajnice prema ovoj ideji je, ~inise, mnogo slo`nije nego u susedstvu u kojem ima ~itavih na-selja (Dobanovci) koja imaju druga~ija vi|enja ustrojstva bu-du}e sur~inske op{tine, pa ~ak ima i zahteva za daljim osamo-staljivanjem (Boljevci, Dobanovci).

- U prvoj nedelji potpisivanja prikupljeno je oko dve hiljadepotpisa. Za inicijativu je potrebno 4.000, ali mi }emo prikupi-ti mnogo vi{e - uverava nas ~lan Inicijativnog odbora GoranJordanovski.

H.Z.Z.

„[TAMPARSKA GRE[KA“ ILI POLITI^KA VOLJA

Izgleda da je politi~ka volja, kad je re~ o formiranju novih op{tinamnogo odlu~nija za podru~je Sur~ina, nego za Batajnicu. O tomesvedo~i i odgovor koji je elektronskom po{tom jednom gra|aninuBatajnice uputio prvi ~ovek beogradske vlade i Demokratskestranke Beograda, Nenad Bogdanovi}:

162


- Da bi Batajnica dobila status grada ili prigradske op{tine,potrebno je izmeniti Statut grada Beograda. Izmena Statutagrada Beograda mogu}e je preko odbornika Skup{tine gradaBeograda ili preko Skup{tine gradske op{tine. ̂ lanom 67 Statutagrada Beograda utvr|eno je da predlog za promenu Statutagrada mo`e podneti najmanje 20 odbornika u Skup{tini gradaBeograda ili Skup{tina gradske op{tine. S druge strane, gra|animogu inicirati izmene Statuta grada pokretanjem narodne inici-jative. U skladu sa postoje}im Statutom grada za pokretanjenarodne inicijative potrebno je 50.000 potpisa gra|ana koji imajubira~ko pravo i prebivali{te na teritoriji grada Beograda, otpisaoje Bogdanovi}.

Nije na{e da utvr|ujemo da li se slu~ajno u ovom dopisupojavila “nula vi{ka”, kako bi se obeshrabrili Batanji~ani.Me|utim, sasvim je sigurno da ni Sur~inci nisu svojevre-meno prikupili 50.000 potpisa, ve} su ~itav posao zavr{ili sadeset puta manje potpisa.

163

ZEMUNSKA NASELJA

Uzaludno prikupljanje potpisa u Batajnici

"Hronika" broj 59/ 24. avgust 2002.

Divlja gradnja u naselju ZMAJ - KOLONIJAkao posledica "lo{e istorije" "OTPISANI" NE @ELE DA BUDU I "ZABORAVLJENI"

Naselje "Zmaj - kolonija" ste{njeno izme|u autoputa, prugei KBC "Beànijska kosa", iako pored tako zna~ajnih komu-nikacija, potpuno je izolovano i zaboravljeno od sveta i osta-lih sugra|ana. Nastalo je odmah posle Drugog svetskog ratakad su pored franctalskih konjskih {tala na ovom mestuizgra|ene barake za sme{taj doma}ih Nemaca koji su tu, ulogorskim uslovima, ~ekali deportaciju iz Jugoslavije. Poodlasku Nemaca, u tih 16 baraka uselili su se graditelji auto-puta Beograd - Zagreb. Kad su radovi odmakli od Beograda,unutra{njost baraka je ispregra|ivana zidovima od presovaneslame pa je tako 1950. godine napravljeno 96 jednakih stano-va od po 34 kvadrata, u koje su sme{teni radnici "Zmaja".Sme{taj je bio privremen i "nuàn", jer stanovi nisu imalikupatila i klozete, koji su se, kao i zajedni~ka "ve{ernica",nalazili u baraci broj 17.

Po{to se izgradnja socijalizma otegla u nedogled, privre-meni i nu`ni sme{taj je postao trajan, pa su stanari vremenomumesto ostave napravili improvizovane klozete i sudopere, aispred baraka verande. Periferijska idila je tako trajala deceni-jama, poneko bi i dobio pravi stan ali bi odmah dolazio novibesku}nik, sre}an {to je dobio kakav takav krov nad glavom.

Po~etkom devedesetih proletarijat je dobio priliku da zamale pare postane i vlasnik tih "stanova". Time je bar malobila zadovoljena pravda jer su mnogi odlazili u penziju bezstana iako su ceo ìvot upla}ivali u stambeni fond. U to vremepo~ela je ubrzana promena strukture i izgleda naselja. Do{aoje veliki broj novih stanovnika, a na okolnim placevima po~elesu da ni~u ku}e. Porodice su se {irile i borba za ìvotni pros-tor se prirodno razmahnula. Posledice su stvaranje naseljakoje se pretvorilo haoti~an splet uskih uli~ica, prolaza i staza,zidanih vila i drvenih baraka, bez ikakvog reda i smisla.

164


Glavni problem predstavlja ru{enje tro{nih stanova ubarakama i zidanje na njihovom mestu zgrada koje pomera-njem zidova izlaze iz starog gabarita, pa tako zatvaraju ina~etesne prolaze i vidike. To je bio razlog da Eva Te{ovi} koja jeu ovom naselju odrasla, a koja sada dolazi da neguje svojudevedesetogodi{nju majku Draganu, najstarijeg stanovnikakolonije, zatraì od komunalne inspekcije SO Zemun da seuvede red u ovu divlju gradnju.

- Uputila sam telegram predsedniku op{tine Zemun, ipro{le su dve nedelje a ni{ta nije preduzeto. Komunalniinspektor Du{an Matijevi} kao da nije ni dolazio u naselje, idalje nesmetano zida kako ko ho}e - àli se Eva. - Umesto dase oslobodi prostor koji je nekada sa ljulja{kama sluìo kaomali park za decu, na sve strane se zida i naselje zatrpava igu{i. Ako kom{ija bude zidao i sprat, bi}emo kao ìvi zazi-dani.

Najgore je {to neki "koji su ju~e do{li", onima koji su ovdeceo ìvot, ne daju ni pravo da se pobune.

- Opsuju nas i kaù nam "[ta te briga {ta ja radim" - àlinam se jedan starosedelac koji je zamolio da mu ne pominje-mo ime.

Prvi kom{ija Dragi{a To{kovi}, portir "Zmaja" u invalidskojpenziji je svoju gradnju zavr{io, i u novih sto kvadrata smes-tio mnogobrojnu porodicu. Dve }erke i zetovi, sa unu~i}ima,ukupno 11 ~lanova. Njegova }erka - Biljana Luki} je na ovognovinara bila ljuta {to nije fotografisao celo naselje, a ne samonekoliko ku}a.

- I ostali grade. Zar treba da ~ekamo da nam se ove tro{nebarake sru{e na glavu - ogor~ena je Biljana.

Kom{ija do njih Dragi{a Vuli~evi} nam pokazuje sobu od20 kvadrata i pita: "Dokle da ìvim u ovakvim uslovima?" Zatoje zapo~eo gradnju u jednoj polovini svoje parcele, zapo~etak.

Kolonija "Zmaj" je drasti~an primer nemara dràve premasvojim gra|anima. Dok su sve o~i uperene u naselja nikla prenekoliko godina, zaboravljeno privremeno naselje od pre 52godine izgubilo je strpljenje. Bez urbanisti~kog plana, bezikakve komunalne kontrole, stanovnici u borbi za ìvotniprostor re{avaju svoje li~ne probleme, ne razmi{ljaju}i oposledicama za ìvot svoje neposredne okoline i celog naselja.

Ume{nost vladanja i svrha politike jeste da se razni intere-si usklade, zadovolje, a da se izbegne njihovo sukobljavanje.

165

ZEMUNSKA NASELJA

U slu~aju Kolonije "Zmaj" dràva (op{tinska vlast) je pro-pustila priliku da pomogne svojim gra|anima i usmeri ih kare{enjima prihvatljivim za sve. Ovo naselje vapi za timom ukojem bi urbanisti, arhitekte, sociolozi i pravnici svoje znanjestavili u slu`bu gra|ana, a na ra~un vlasti koja treba da budereformska i na mikro planu - jer, tu se glasa i bira vlast.

DRAGAN STOJKOVI}

A OP[TINE NIGDE NEMA

Pro{le godine je Op{tina Zemun dozvolila da se od svojih parapriveèmo za kanalizaciju "Zmaja", pa sada ne moraju kamioni dase provla~e do septi~kih jama - kaè nam Miodrag Mladenovi},penzioner "Impe" koji ìvi u ovoj koloniji punih 35 godina. - Ipak,problemi su ostali. Ugalj i drva dovozimo samo malim kamionimado tri tone. Do sada nisu trebali vatrogasci, a bolesnu kom{inicusu na nosilima prebacivali do hitne pomo}i na putu. Ono {to jenajgore je da se mi ovde me|u sobom sva|amo i tuìmo, a nigdenema Op{tine i njenih slu`bi da reguli{u ìvot u naselju popropisima koji svuda vaè.

166


Kolonija “Zmaj” jedno od slepihcreva Zemuna, tavori ~ekaju}inekog gradskog vizionara

"Hronika" broj 63/ 19. oktobar 2002.

Bolji dani u naselju PLAVI HORIZONTI po~eli tek kad su se samoorganizovaliSTIGLA STRUJA, ÊKA SE AUTOBUS

Sijalice su zasijale ovog 3. oktobra u tristotinak ku}a, posle~etiri godine provedenih u mraku u neurbanizovanom naselju"Plavi horizonti", na periferiji Zemuna. U ovaj kraj jo{ nipo{tar ne donosi pisma i penzije, ali se stanovnici"Horizonata" nadaju da }e ga uskoro do~ekati, kao i put, tele-fonske linije, kanalizaciju, gradske autobuse, prodavnice,{kolu, obdani{te…

O~ekuju, jednostavno, ono {to im je obe}ano kad su kupo-vali placeve od Skup{tine op{tine Zemun. Pri~a o naselju"Plavi horizonti" po~ela je pre ~etiri godine kad je SO Zemunraspisala javni konkurs za prodaju placeva po ceni od stodinara po kvadratnom metru. Predmet kupoprodaje, neza-konito, bilo je obradivo zemlji{te, ni{ta novo za vremeradikala na vlasti u Zemunu. Gra|ani su navikli da na velikimpovr{inama obradivog zemlji{ta preko no}i niknu fabri~kehale, stambene vi{espratnice, ku}e i udèrice u privatnomvlasni{tvu, koje, neretko, nisu imale uredne kupoprodajneugovore i projekte za gradnju. U ovom slu~aju predmet javnogkonkursa bile su njive “Vo}arskih plantaà” PKB koje suisparcelisane i podeljene na placeve razli~itih veli~ina.

Vi{e od petsto placeva procenjeno je na oko pet milionamaraka (koliko su tada vredeli) prodato je tokom prve godineod objavljivanja konkursa, a kupoprodajni ugovori suzaklju~eni izme|u op{tine Zemun i fizi~kih lica. Za{to ugovo-ri ni do danas nisu overeni u sudu, jedno je od mnogih pitan-ja koja mu~e "vlasnike" tih po mnogo ~emu bezvrednih papi-ra, kao i u ~iju kasu je oti{lo vi{e od pet miliona maraka kojeje trebalo uloìti u infrastrukturu.

Nakon pet godina vlasnici ku}a na "Horizontu" shvatili suda moraju da se organizuju i , na àlost, da sve iz svog plitkogdèpa finansiraju, ako èle minimum gradskog standarda,kao {to su voda, struja i ulica. Samoorganizovanjem do{li su ido svog investitora, privatnog preduze}a "Pozni} inènjering".

167

ZEMUNSKA NASELJA

- Kao {to vidite privodimo kraju elektrifikaciju naselja"Plavi horizonti". Postavljeni su stubovi, sedam trafostanica,visoki napon oko 6,5 kilometara, niski napon na 8-10 kilo-metara, a preostaje nam da re{imo pitanje uli~ne rasvete.Obavljeni su svi poslovi koji garantuju kvalitet i kapacitet zasve one koji su kupili placeve i grade ku}e za stanovanje, kaèza "Hroniku" Jovo Pozni}, direktor "Pozni} inènjeringa". -Moj ulog je 40 odsto, a gra|ani u~estvuju sa 60 odsto investi-cija, s tim {to sam im dao po~ek, sukcesivno otpla}uju dug jerovde je ve}ina plitkog dèpa.

Kako saznajemo svi korisnici nove elektri~ne mreè napo~etku su udruìli protivrednost tri hiljade maraka, a sada jetaj ulog oko 3.900 maraka u dinarskoj protivrednosti.

- Mnogi kaù da su plac kupili od [e{elja, ali ja tvrdim dasam plac kupio od op{tine Zemun. A, ko je tada ili sada navlasti, meni nije va`no, kaè Nikola Raili}. Va`no mi je, kao isvima nama, u ovom naselju da ìvimo kako dolikuje civilizo-vanom ~oveku. Kad sam prvi put do{ao ovde je bila pustinja.Kupio sam 12 ari zemlje obrasle korovom po ceni od 1.400maraka po aru. To je bilo bedno u pore|enju sa onim {to samsilom prilika ostavio u Sarajevu, gde sam pre dolaska ve}proveo tri godine ìvota bez struje. Radio sam danono}no, jersam shvatio da je ovo po~etak novog ìvota i zato sam me|uprvima shvatio da se moramo me|usobno osloniti i samipoku{ati da re{avamo probleme u ovom naselju, isti~e Raili}.

Takvog mi{ljenja su i Nina i Dragan Kosovi}, sli~ne sud-bine.

- Do{li smo u naselje me|u prvima. Kad smo kupili placobe}ali su nam u roku od dve godine osnovnu infrastrukturu- autobusku liniju, telefone, {kolu i obdani{te. Od nas se samozahtevalo da platimo plac po propisanoj ceni i da u roku od trigodine postavimo temelje. Pro{le su ~etiri godine kako samokupili plac i evo, ve} dve godine ìvimo u Ulici 25. Novoj.Te{ko je ìveti bez struje, bez puta, bez kanalizacije i telefona,pogotovo kada imate dvoje dece {kolskog i pred{kolskoguzrasta. Svedoci smo mnogih neda}a i nedoumica kroz kojesmo prolazili. Znamo da moramo da budemo slo`ni i istrajnida bismo na{oj deci pruìli kakvu takvu budu}nost,zaklju~uju Kosovi}i.

OLGA ZORI}

168


GDE JE NESTALO PET MILIONA MARAKA

Na zahtev ìtelja naselja "Plavi horizonti" SO Zemun je napravilapredra~un za nasipanje okolnih i asfaltiranje glavne ulice, kao i zaizgradnju okretnice za autobusku liniju (najverovatnijeproduètak linije 15 GSP) {to je iznelo oko 27 miliona dinara.Op{tina tih para nema. I su{tina problema, kaù gra|ani ovogkraja Zemuna, uglavnom je u tome {to op{tinska kasa nemanovca za urbanizaciju ovog naselja, ali ni nadle`nosti joj nedoseù dotle da moè vi{e da uti~e na sudbinu ljudi koji su stica-jem okonosti postali gra|ani Zemuna. Me|utim, op{tina moè dapomogne da se otkrije ko je preuzeo novac u protivvrednosti petmiliona maraka, koliko je stara vlast naplatila za prodate placeve.Izvesno je da gra|ani tome u trag ne mogu u}i bez pomo}i vlastii njenog angaòvanja da se bar deo tog kapitala povrati u prvo-bitne namene.

169

ZEMUNSKA NASELJA

Plavi horizonti: Zemunski neorealizam na po~etku 21. veka

"Hronika" broj 66/ 30. novembar 2002.

GRMOVAC - jo{ jedna [e{eljeva "nedo|ija" nadomak Zemuna, naselje prevarenihMILIONI MARAKA ZA“KAMEN OKO VRATA”

Na svega petnaestak kilometara od Zemuna, skretanjem saautoputa Beograd-Zagreb, preko Dobanovaca, stiè se u jo{jedno "[e{eljevo naselje" - "Grmovac". Imali smo sre}e {to jebilo suvo vreme pa smo kolima mogli da do|emo do samognaselja i porazgovaramo sa njegovim ìteljima o tome kakoìve. Ina~e, zbog podvodnog terena i neasfaltiranih ulica, zimii u jesen je nemogu}e automobilom pri}i ku}ama ovog nase-lja, a ponekad je i usred leta sli~na situacija. Ono {to prvopada u o~i je da su ku}e u ovom naselju ra{trkane toliko da biza svaku trebalo najmanje po pet bandera da bi se dovela stru-ja, a desetine metara puta vode samo do jedne ku}e.

- Ve} je pet godina otkako sam sa porodicom do{ao saBanije beè}i od ratne stihije o~ekuju}i da }e nam ovde bitibolje. Kao i mnogi, videli smo tra~ak nade za budu}nostkupovinom ovog placa. Tada nismo ni slutili da nas ponovo~eka borba za osnovne ìvotne uslove. Obe}avali su namsva{ta, a nisu dali ni{ta. Nemam kuda da se vratim, a ni ovdene mogu normalno da ìvim. Nemam stalni posao, zara|ujemnadni~enjem na gra|evini preko leta, a svaku zimu do~eku-jem sa sve ve}om zebnjom. Mo`da }e neko re}i da preteru-jem, ali da sam znao da }u se i ovde ovoliko mu~iti verovatnobih ostao tamo odakle sam do{ao rizikuju}i glavu, kaè @ivko@ivkovi}, jedan od mnogih ìtelja "Grmovca" kojeg smo zatek-li u poslu ispred ku}e.

U centralnom delu "Grmovca" zatekli smo zvonik, kako gazovu, od dasaka iskovan sto i tabla sa natpisom da se tu sku-pljaju dobrovoljni prilozi za budu}i hram Sv. Ilije. Nedalekood ovog mesta je i ku}a Sime El~i}a, predsednika "Sloge"Udruènja gra|ana "Grmovca".

- Prvi temelji "Grmovca" udareni su krajem 1997. i od tadasagra|eno je 350 ku}a, a toliko je jo{ zapo~etih. Nedopustivoje da ljudi kojima je to posao kaù da im je nepoznata ~injeni-ca da je na ovom potezu tokom 1997. i 1998. prodato vi{e od2.800 placeva, da je za to uzeto vi{e od pet miliona nema~kih

170


maraka i da danas ovde ìvi oko 70 porodica bez struje i vode,bez kanalizacije, bez puta i daleko od telefona i prve pro-davnice...

- Prose~an plac, nastavlja pri~u El~i}, kupovali smo za oko2.500 nema~kih maraka. Nismo tada mislili kako kupujemosamo par~e njive, ve} smo se nadali par~etu bolje sutra{njice.Na àlost, kako vreme odmi~e imamo ose}aj da smo pre-vareni i napu{teni. Pate svi ìtelji Grmovca a najvi{e 25 |akakoji svakodnevno pe{a~e oko pet kilometara do {kole, a u~epod svetlo{}u sve}a. Na re{enju koje smo dobijali od Op{tinepisalo je da smo obavezni da ku}u na placu sagradimo u rokuod tri godine od potpisivanja ugovora. Po zavr{etku ku}e,podneo sam zahtev za dobijanje ku}nog broja i evo me u ku}ibroj 57 u Ulici 14. Novoj. Me|utim, mnoge moje kom{ije brojnisu dobile, jer je izdavanje ku}nih brojeva obustavljeno.Ose}amo se kao taoci u ku}ama koje smo te{kom mukomsagradili. Para za bilo {ta drugo nemamo, jer se borimo za goliìvot u nadnici, u jednom dahu opisuje tu`nu pri~u El~i}zapo~etu za vreme vladavine radikala u zemunskoj op{tini.

Radikalski usre}itelji su ratnim vojnim ivalidima delilibesplatne placeve, a o uslovima u kojima danas ìve, kakokaè El~i}, moè se samo pretpostaviti.

Zvjezdanu Lon~arevi}, predsednika Upravnog odboraUdruènja "Sloga" i majku najmla|eg stanovnika Grmovcadvadesetomese~nog Stefana zatekli smo na putu do VladeSrbije sa pripremljenim zahtevom Udruènja da se "Grmovac"uvrsti u Generalni plan Beograda.

- Ure|enje "Grmovca" je prevelika investicija i za op{tinu iza grad, pa zato svi kojima smo se obra}ali "peru ruke" odna{ih zahteva da nam se ispune osnovne ljudske potrebe kojese podrazumevaju u naseljenim mestima. Na àlost, postalismo ogledno dobro za preìvljavanje u srcu Evrope, a deo togeksperimenta je i moj sin ro|en u "Grmovcu". Pomo} dosad niod koga nismo dobili, a pismo koje sam uputila Ministarstvuurbanizma i gra|evine prosledi}u Izvr{nom odboru Op{tineZemun i Skup{tini grada Beograda. U prilogu dostavljamo ikartu "Grmovca" sa obeleènim objektima i temeljima uzzahtev da "Grmovac" bude uvr{ten u Generalni plan gradaBeograda.

U Udruènju "Sloga" saznajemo i da me|u kupcima place-va ima i takvih koji nisu izbeglice i koji nisu po~eli ni{ta dagrade. Veruje se da su me|u njima prijatelji prodavaca koji su

171

ZEMUNSKA NASELJA

se nadali da }e kad na teren "Grmovca" do|e infrastrukturabiti prilike da prodaju placeve i tako dobro profitiraju. Zasadse takva o~ekivanja nisu obistinila.

OLGA ZORI}

NEKI IZBRISANI, NEKI DVOSTRUKOZvjezdana Lon~arevi} isti~e jo{ jednu pojedinost u "dosijeuGrmovac" a to je da je biv{a vlast izbrisala iz op{tinskog kom-pjutera podatke o broju i potpisanim re{enjima o prodatim place-vima. Zato se sada javljaju pojedinci koji za isti plac poseduju dvare{enja {to zna~i da je ista njiva dva puta prodavana. âk i oni kojisu dobijali besplatno placeve, ispostavilo se da imaju dvovla{}e naistom zemlji{tu. Nedostatak podataka u op{tinskoj administracijinavodi na sumnju da to nisu slu~ajne gre{ke.

"ÂSNO I PO[TENO" Grmovac je izgra|en na zemlji{tu pored autoputa koje je pros-tornim planom predvi|eno za zeleni za{titni pojas a dalje od njegakao poljoprivredno zemlji{te. Kako je radikalska vlast u op{tiniZemun mogla da prodaje imovinu Republike Srbije bez njenesaglasnosti, protivno propisima o nameni danas nije nikomejasno. Niko ne zna ni gde je oti{lo preko pet miliona maraka odprodaje ovih placeva. Verovatno u politi~ku kampanju podnazivom "âsno i po{teno" umesto na izgradnju infrastrukture -puteva, struje i vodovoda.

D.S.

172


173

ZEMUNSKA NASELJA

Prva struja u Grmovac do{la je krajem 2007. godine. Dok porastedrve}e koje }e {tititi od sunca i vetra pro}i}e jo{ mnogo godina. O

{koli, obdani{tu, ambulanti, biblioteci, razmi{lja}e se jednog dana...

Simo El~i} sa planom Grmovca:Placevi pod konac, ali je u`ivotu sasvim druga~ije

Zvjezdana Lon~arevi} je otkri-la mahinacije sa dvostrukomprodajom placeva

174


zemunska naselja - dobrodošli! zemun/09-zemunska naselja.pdf · i 1996. godine, dolaskom izbeglica...

Documents