Originalni nauni rad UDK: 001.94

Antropologija 12, sv. 3 (2012)

Predrag Krsti1 Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Univerzitet u Beogradu

ZEMNE STAZE ENTERPRAJZA: NAUKA I NAUNA FANTASTIKA2

Apsrtrakt: Ovaj lanak nastoji da izloi razumevanja odnosa nauke i naune fantasti-ke, prevashodno na osnovu recepcija televizijske i filmske produkcije Zvezdanih sta-za. Prvo se skiciraju obrisi jedne gotovo komplente nauke i tehnologije "udnih novih svetova" dvadesetetvrtog veka, da bi se potom ukazalo na reakcije koje je ta virtual-na projekcija budunosti izazvala u savremenoj naunoj zajednici. U poslednjem delu se sugerie jedan odnos proimanja naune fantastike i nauke koji se ne bi zaustavio na klieu proroke inspirativnosti prve za potonju, ve bi naunotehnike vizije naune fantastike ukljuio u saznajni protokol same nauke. Kljune rei: nauna fantastika, nauka, fikcija, injenica, Zvezdane staze.

Nauka u Zvezdanim stazama Ili je bolje zapravo rei, kao Etkin, "nauka Zvezdanih staza". To je sasvim

mlada "nauka", koja nije postojala pre sredine ezdesetih godina prolog veka; nauka koja ima sva spoljanja obeleja, dakle privid "prave nauke", ali je uistinu fascinantna "meavina prave nauke, ekstrapolacija trenutnih naunih teorija, pseudonauke i iste fantazije"; nauka ije teorije (uglavnom) nikada nisu ne samo dokazane nego ni testirane; nauka najzad koja je stvorila mnoge tehnike naprave, koje su pak opisane u brojnim tehnikim prirunicima, ali svaki pokuaj pravljenja, sklapanja ili upotrebe njenih izuma je osvedoeno neuspean. Neke od njih jedva da moemo zamisliti da emo imati za estristo

1 krstic@instifdt.bg.ac.rs 2 lanak je raen u okviru projekata "Istraivanje klimatskih promena i njihovog

uticaja na ivotnu sredinu, praenje uticaja, adaptacija i ublaavanje", potprojekat "Etika i politike ivotne sredine: institucije, tehnike i norme pred izazovom promena prirodnog okruenja (br. 43007) i "Retke bolesti: molekularna patofiziologija, dijagnostiki i terapijski modaliteti i socijalni, etiki i pravni aspekti, potprojekat "Bioetiki aspekti: moralno prihvatljivo u biotehnoloki i drutveno moguem (br. 41004), koje finansira Ministarstvo nauke i prosvete Republike Srbije.

Zemne staze Enterprajza. . .

Antropologija 12, sv. 3 (2012) 74

godina, dok drugi naroito iz Originalne serije (19661969) uopte ne iz-gledaju daleko (Atkin 1995, 47).

Dokumentovana "logika naunog otkria" tih izuma svedoi o jednom po-sebnom i neoekivanom odnosu fantazije i stvarnosti prilikom njihovog izu-mevanja. Naime, najpoznatiji meu njima nisu nastali u pokuaju da se spek-takularnim prognozama tehnonaunih optimista impresionira gledalite, ve kao dovijajua neophodnost realizacije jedne televizijske serije sa ogranienim budetom i uz ograniene mogunosti specijalnih efekata. Reci-mo, jedan od najprepoznatljivijih zatitnih znakova visoke tehnologije Zve-zdanih staza teleportacija ustanovljen je prevashodno kao jeftin nain da se inae skupo prikazivanje transporta predstavi na ekranu. Da se ne bi svakog vikenda izdvajala ogromna i uostalom nepostojea sredstva da bi se prikazalo kako se brod veliine Enterprajza sputa na razliite planete, tim konceptom je preskoeno ma kakvo "sputanje" i pristajanje u arolikoj scenografiji: likovi se prebacuju sa jednog mesta na drugo uz ne naroito zahtevno zamuivanja slike i svetlucanja njihovih obrisa.

Ne manje uven "vorp" pogon predstavlja takoe jedan "nauni prodor" koji su diktirale okolnosti, ovog puta dodue narativne. Pria je zahtevala da Enterprajz poseuje "udne nove svetove" u nedeljnom ritmu, pa je, dakle, morao da se kree po svemiru brzinom koja je daleko prevazilazila brzinu svetlosti, granicu koju je gotovo besprizivno postavio Ajntajn. Reenje se moglo pronai samo u smiljanju nekog nekonvencionalnog naina, koji izvi-toperuje (warps) prostor oko broda i dozvoljava putovanja takvom brzinom. Poto kriterijum koherencije vai i za nauku Zvezdanih staza, jedno reenje je provociralo drugo. Kako neustraivi istraivai ne bi bili nedostupni dok lete diljem galaksije brzinama stotinu puta brim nego njihovi pozivi kui, morao se ustanoviti i "potprostorni radio".

Teleportacija i vorp pogon spadaju u temeljne pronalaske nauke Zvezdanih staza pa se moda zato i danas, mada u neto manjoj meri nego pre vie od etiri i po decenije, ine odve fantastinim. Sa manje "temeljnim" izumima to nije sluaj. Neki od njih tavie ve izgledaju staromodno. Hiposprej, mlaz gasa pod visokim pritiskom, koji doktor Mekoj koristi da ubrizga lekove bez igle, u bolnicama se upotrebljava ve godinama; displejevi na monitorima ne-kih savremenih urgentnih centara uspeno konkuriu onima iznad biokreveta u Enterprajzovoj brodskoj bolnici; daljinski skener koji je kadar da ispita zna-ke ivota bez kablova, stetoskopa ili EKG-a, takoe odavno postoji u razliitim varijantama. Drugi izumi koji jo nisu dosegli tehnologiju Zvezda-nih staza, poput "fejzera" i uopte laserksog oruja, ini se samo to nisu.

Andre Bormanis, nauni savetnik za trei i etvrti serijal Zvezdanih staza, "Duboki svemir Devet" i "Vojader", priznaje da se razvoj tehnologije odvijao mnogo bre nego to se zamiljalo u drugoj polovini ezdesetih i da je polje informatike tehnologije verovatno najbolji primer za to: "Mikroelektronsku

Predrag Krsti

Antropologija 12, sv. 3 (2012) 75

revoluciju niko zaista nije anticipirao. Niko nije shvatio da e do sredine osamdesetih stoni raunar biti opte mesto. Te stvari su nas iznenadile, i mi smo vrlo svesni toga kada danas radimo na programu. elimo da pokuamo da ostanemo ispred oito rapidnog razvoja savremenih tehnologija" (Borma-nis, internet). Taj zadatak nije nimalo lagan, a uspeh ostaje neizvestan uprkos trudu. Prethodni neuspeh da se predvide karakteristike buduih raunara (vi-deti Gresh and Weinberg 2001) i dalja predvianja u ta e se kompjuteri izro-diti ostavlja na nivou opreznih nagaanja ili ak suspenzije ikakvih prognoza. Bormanis primeuje da kompjuteri svemirskih brodova u Zvezdanim stazama imaju neobino ogranienu vetaku inteligenciju u poreenju sa onim to ve sada mislimo da e uskoro biti sluaj: "Mogu da zamislim da e za petnaest ili dvadeset godina kompjuteri biti inteligentniji u nekom smislu od onih koje smo predstavili na Enterprajzu (sa izuzetkom Date, ako njega vidimo kao kompjuter)" (Bormanis, internet).

Andre Bormanis se, sa iskustvima u optoj i informatikoj nauci, pisanju scenarija, kao i po dvogodinjoj saradnji u NASA na "stvarnom" svemirskom programu, pridruio poslednji Okadi i Sternbahu u "TECH odeljenju" Zvezda-nih staza, ne bi li zajedno uinili konzistentnim i uverljivim svet njenih vizija. Ali nasledio je ve pristojan broj znanja i dostignua. Okada i Sternbah su ve pripremili "TECH bibliju" (Sternbach and Okuda 1991), koja sa zauujuom preciznou diskutuje mehanike i naune teorije na kojima poivaju operaci-je svemirskog broda dvadesetetvrtog veka. A i ta biblija je nastala pomalo sluajno. Njeni autori su pre nego to su to postali dobijali scenarija i u njima intervenisali predlozima, sugestijama, reenjima i preadaptacijama koje su se odnosile natehniku izvodivost zamisli pisaca. Primetili su, meutim, da je veliki broj tih internih zapisa bio provaljen, iznoen ili piratizovan na Konven-cijama fanova Zvezdanih staza. Tako su odluili da, kad ve postoji intereso-vanje, uine sve informacije dostupnim i autorizovanim u knjizi. Okadi se iz-gleda dopao ovaj posao sistematizovanja, pa je istupio sa jo dve, daleko obimnije i ambicioznije knjige, koje su u jo veoj meri postale legendarne i koje se ve rutinski "apdejtuju": Letopis Zvezdanih staza i Enciklopedija Zve-zdanih staza (Okuda and Okuda 1993; Okuda, Okuda and Mirek 1997).

Izuzetnost ovih poduhvata je ve na prvi pogled u impresivnoj kompletno-sti, sloenosti i detaljnosti opisa jednog fiktivnog sveta koji se predstavlja. To je u dobroj meri stvar i one (pod)anrovske karakteristike naune fantastike koja se najbolje uoava u poreenju sa jednom drugom fantastikom, sa gotikim hororom. Razlika je oita ve u fizikim artefaktima "nauke" kao uobiejenom elementu gotikih pria o "ludom nauniku": sva oprema, svi eksperimenti, laboratorije, narkotici, zraci ili snage pomou kojih oni izvode svoja dijabolika nedela predstavljeni su po pravilu kao "dvosmisleni, ilogini i misteriozni, drugim reima, iracionalni", kao nelogino povezan i jedva, ako uopte opravdan "materijalni otpad alhemiara". Scene misterioznog procesa

Zemne staze Enterprajza. . .

Antropologija 12, sv. 3 (2012) 76

stvaranja u Frankrentajnu Meri eli ili u filmovima The Golem, Metropolis, Frankenstein i Bride of Frankenstein (uporediti Abrams 2008; McMahon 2008), jednako su dobri primeri kao i manjak ikakvih fizikih detalja i viak dvosmislenih referenci na misterioznu so u farmakologiji Stivensonovog Dok-tora Dekila (Stevenson 1984, 661). Taj iracionalni nain predstavljanja re-kvizita (lude) nauke upravo slui tome da "antiracionalizam pripitomi racionalistiku nauku": da isprazni racionalizam od opipljivog dokaza nauke, da ak i fizikim priborom nauke ilustruje gledite da je sva stvarnost dvosmi-slena, ilogina i misteriozna. Potpuno je drugaije sa opisima instrumenata la-boratorije i svemirskog broda naune fantastike, koji nastoje da ponude naj-preciznije detalje o tome kako oni izgledaju i funkcioniu: svaki raf u Zve-zdanim ratovima ili Ratovima zvezda je vizuelno potpuno obraen. Nauna fantastika i na taj nain slavi tehnologiju. Ona joj pristupa sa neskrivenim oduevljenjem jer pretpostavlja da je tehnologija ekvivalent progresa i inteli-gencije, bez obzira na moralne snage ili slabosti dobrih ili loih momaka koji je koriste. Sledstveno, kao to primeuje Suzana Zontag (Sontag 1966), naunofantastina pria umogome zadobija