ZDRAVA HRANA - SRBIJARaw Food SerbiaDobrodosli!

Evo prvo malo informacija sta je zapravo RAW FOOD? Ovaj termin podrazumeva sirovu (presnu) hranu koja je ili potpuno neobradjena u svom prirodnom obliku, ili minimalno obradjena seckanjem, blendovanjem, cedjenjem i zagrevanjem do 40 stepeni celzijusa. Termin nije vezan za nacin ishrane i sta konkretno jedete, iako po samoj definiciji mozete videti da u ovako neobradjenu hranu uglavnom spadaju voce, povrce i semenke, med, nekuvano mleko, jaja itd... Medjutim retko ko se odlucuje na 100% sirovu hranu, pa dalje dakle podrazumeva minimalno moguce pripremanje jela putem kuvanja na pari ili u vodi kako bi se ocuvali neophodni sastojci. Ovde cu potencirati biljnu (RAW VEGAN) ishranu jer verujem da je najzdravija, a u isto vreme i najmanje pogubna po planetu, ali isto vazi i za bilo koju drugu vrstu hrane. Dakle sve sto spremate, spremajte tako da minimalno moguce vremena jelo bude na visokoj temperaturi bilo da je u pitanju kuvanje, pecenje...

Definitivni vodic po vrstama hraneOvo je lista hrane koja je svrstana na osnovu uticaja na vase zdravlje. Sve sto pojedete ili popijete ce automatski uticati na vase zdravlje, nivo energije i vitalnosti, sposobnost da radite vase svakodnevne poslove, kao i na pojavu ili sprecavanje bolesti, koje se ne desavaju preko noci, vec postepeno, svakim zalogajem. Lista je sacinjena na osnovu saznanja koja nam daje moderna nauka (bar ona koju ne sponzorisu korporacije i farmaceutska industrija), a takodje i na osnovu vise hiljada godina iskustva tradicionalnih medicina koje su bile u skladu sa prirodom, a na koje se nazalost u moderno vreme potpuno zaboravlja da su i postojale. Listu necu suvise pretrpavati time ZASTO je nesto zdravo, a zasto nesto drugo nije, radi koliko toliko kompaktnog formata, to cu ostaviti za drugi post. Ocigledno, hrana je svrstana od zdravije ka manje zdravoj, da ne kazem totalno nezdravoj i boje su tome primerene :)

1. VODA  Nacinjeni smo oko 80% od vode, mislim da ne treba da naglasavam znacaj.. 2 litra ciste vode dnevno minimum! Vise ako svakodnevno jedete slano i ako slabo unosite voce (sto ne preporucujem).

2. SLATKO VOCE  Banane, Urme, Grozdje, Mango, Smokve, Tresnje. Negde oko 80% ugljenih hidrata svakog dana bi trebalo da dolazi od zrelog svezeg slatkog voca. Bitno je da bude zrelo, jer jedino onda mozete da apsorbujete secer koji vam je potreban za funkcionisanje. Bazirajte ishranu na omiljenom slatkom vocu, a jos bolje onom koje je u sezoni. Izbegavajte nezrelo voce, ako i kupite zeleno, uvek sacekajte da sazri. Ako oko njega pocnu da se skupljaju ose i stenice i ako mozete da osetite miris sa razdaljine, to je najbolje. :)

3. OSTALO VOCE  Jabuke, Kruske, Pomorandze, Limun i ostali Citrusi, Ananas, Breskve, Kivi, Lubenica, Dinja, Jagoda, Papaja, razne bobice itd.. Ovo ostalo voce koje je manje slatko, takodje treba da ima veliku ulogu u vasoj ishrani, ali samo kao dodatak raznovrsnosti da bi unosili veliki raspon vitamina/minerala koji svako od njih ima. Ne treba bazirati ishranu na ovom vocu jer se moze desiti da brzo ostanete bez goriva, energije. Ili ako vec nemate izbor onda uzimajte bar duplo vise ovog voca nego sto je slucaj sa slatkim vocem.

SOKOVI  Napomenucu ovde da je u redu povremeno konzumiranje kupovnih sokova od 100% voca, medjutim to bih preporucio samo u nekim drustvenim prilikama, ili kad ste u zurbi van kuce, dakle u nuzdi, kad nije jako prakticno jesti voce. Kupovni sokovi (cak i oni "sto posto") su od vocnog koncentratauglavnom sa dodatim secerom i imaju daleko manje hranjivih sastojaka nego sveze voce. Za istu cenu 1 litra soka, mozete kupiti 1 kg svezeg voca, koje je neuporedivo korisnije. Ako zelite, dalje mozete to voce sami u iscediti u sok, preporucljivo u sokovniku sa hladnim cedjenjem. Sve ostale sokove koje mozete kupiti u prodavnicama nikako ne preporucujem, jer su zapravo sacinjeni od neke cudne hemije i nemaju nikave veze sa vocem iako se zovu "vocni" sokovi. Isto vazi i za vitaminske napitke, napitke koji toboze daju "energiju" itd.. Zaobidjite u sirokom luku.

4. VOCE SA VELIKIM SADRZAJEM MASTI  Avokado, Durian, Masline, Kokos (koji je tehnicki gledano orah). Ovo voce uzimati u manjim kolicinama. Masti bi trebalo da cine svega 10% vaseg dnevnog kaloricnog unosa, dakle 1 avokado dnevno je i vise nego dovoljno. Ne preterivati, biljne masti u velikim kolicinama su stetne kao i zivotinjske.

5. ZELENO LISNATO POVRCE  Kelj, Spanac, Blitva, Zelje, Persun, Brokoli, Karfiol, Kupus, Maslacak, Kopriva itd.. Ima bezbroj zelenog lisnatog bilja i gajenog i divljeg, zapravo 90% divljih biljaka je jestivo i mnogo hranjivije nego domace povrce. VAZNO: Ovo povrce nikada ne kuvati, a ako ga i kuvate, potrudite se da to bude kratko i na pari. Samo 5 minuta kuvanja na visokoj temperaturi ce unistiti vecinu enzima i vitamina u njemu. Ono sto mozete jedite sirovo, ja licno bez problema mogu da jedem vecinu ovih, ono sto ne mozete blendujte ili cedite u zeleni sok, tako se mnogo lakse apsorbuje. Ovo bi trebalo da cini  10% vaseg dnevnog kaloricnog unosa (sto je mnogo vise nego sto mislite, jer je nisko kaloricno) i NEOPHODNO je u zdravoj ishrani!

6. OSTALO SVEZE POVRCE  Kad i koliko stignete, sve ostalo povrce opet zbog raznovrsnosti.

7. SEMENKE I ORASI  Badem, Kikiriki, Lesnik, Brazilski orah, Indijski orah, Pistaci, Semenke suncokreta i bundeve, Obicni orah itd.. Vazi isto sto i za voce sa velikim sadrzajem masti, dakle umereno, do 10% vaseg dnevnog kaloricnog unosa, sto je negde 1 saka oraha.. VAZNO: kupovati samo sirove orahe i semenke, przeni i peceni em sto imaju dodato brdo soli i ulja, em su toliko sprzeni da u njima vise nema vitamina..

Ovde negde je granica apsolutno zdrave hrane koju preporucujem svima. Sad prelazimo u zutu zonu pa da vidimo kako tu stoje stvari:

8. HRANA BOGATA SKROBOM: ZITARICE i KROMPIR  Braon (integralni) pirinac i ostale zitarice koje ne sadrze gluten, Krompir, Slatki Krompir, Kinoa, Seme Konoplje..  Sva ova hrana je bogata skrobom i ocigledno je potrebno kuvanje da bi bila svarljiva. Iako nije po definiciji sirova hrana, moglo bi se reci da je najzdravija moguca zamena voca, jer sadrzi veliki procenat ugljenih hidrata, koji se ipak nesto teze vare nego voce, ali je jako jeftina i uvek vam moze posluziti kao zamena ako nemate dovoljno voca. Psenica i proizvodi od nje isto ovde spadaju, ali je ne preporucujem jer nije sasvim jasno dejstvo glavnog proteina u psenici glutena. U svakom slucaju imate mnogo drugih zitarica, pa ne vidim ni potrebu koriscenja psenice. Ono za sta jeste korisna je ako je gajite kao klice i mlade izdanke, jer se u tom procesu razlaze i neutralise gluten i tada je zapravo jako zdrava. Opet preporuka je minimalno kuvanje ove hrane na pari ili u vodi.

9. MAHUNARKE  Pasulj, Boranija, Grasak, Soja itd... Za mahunarke vazi isto sto i za gore pomenute zitarice, s tim da su one na 9. mestu jer se slabije vare, izazivaju razne reakcije u stomaku, potrebno je duze kuvati ih, a dok se skuvaju izgube vecinu svojih hranjivih svojstava. Ne preporucuje se redovnija ishrana na mahunarkama, ali ako nemate drugog izbora, ili prosto zelite malo vise raznovrsnosti AKO nemate dovoljno VOCA, a zitarice i krompir vam dosade, onda povremeno mahunarke mogu da dodju u obzir. Ali savetujem da ih ipak izbegavate. Da i ovde napomenem, ako ih gajite kao klice i mlade izdanke mnogo su korisniji i u tom obliku su jako zdravi.

10. MED  Pcelinji proizvod, prirodna smesa fruktoze i glukoze. Mnogi se kunu u lekovitost meda i ja to ovde necu opovrgavati. Treba samo imati u vidu da je med koncentrisani secer i isto vazi kao sto je objasnjeno dole pod 11. Povremeno koriscenje sigurno nece imati negativne posledice, ali nikako nemojte bazirati ishranu na njemu, jer jednostavno ne sadrzi nista drugo osim secera. I kada god mozete koristite med UMESTO kristal secera, ako uopste morate.

11. RAFINISANI SECER  Neko ce sad da pita "Sta ce ovde secer u narandzastoj zoni, zar ne rece da nam treba secer? A jos je i vegan hrana??" Stvar je u tome sto secer sam po sebi nije nezdrav, ali nije problem u tome sta jeste, vec sta NEDOSTAJE seceru u kristalu. A nedostaju mu svi moguci hranjivi sastojci, nema vitamina, nema minerala, zapravo nema nicega.. Secer je ultimativna sarena laza, dace vam samo gorivo da pregurate dan.. Ocigledno dugotrajno unosenje rafinisanog secera i proizvoda sa njim ce vas uciniti sitim, ali ni malo zdravim. Ako vam je hitno potreban izvor energije a nemate ni VOCA, ni ZITARICA u kuci onda apsolutno pribegnite medu ili seceru, mada ne bi smeli da dopustite da se to uopste desi, uvek imajte rezervu.

12. ORGANSKA JAJA Iako nisu vegan hrana, jaja stavljam u narandzastu zonu i na ovo mesto jer UKOLIKO su kokoske gajene na seoski nacin gde imaju dobru prirodnu ishranu, slobodno kretanje i zdravlje, onda sigurno da daju zdravija jaja i ako ih vec kupujete trudite se da uzimate takva jaja, od ljudi koji na selu gaje kokoske na taj nacin. U ovom pregledu necu ulaziti u eticke dileme i odluke koje svako treba da donese, vec cu samo reci da ne postoje definitivni dokazi da su jaja posebno nezdrava ako su ovako proizvedena, narocito u kombinaciji sa svom gore pomenutom zdravom hranom. MEDJUTIM jaja koja mozete kupiti u prodavnicama, sa farmi itd, sto je 95% jaja koja se prodaju, su izuzetno zagadjena raznim antibioticima i koncentratima koji se daju zivini da bi uopste mogla da zivi u uslovima koji vladaju na farmama, i od bolesnih kokoski, da ih nikako ne preporucujem. Ako ste vec odlucili da budete vegetarijanac a ne vegan, potrudite se da zbog sebe, ako ne zbog kokosaka, nadjete jaja proizvedena prirodnim putem, kao i da ne preterujete u njihovom konzumiranju. Za pripremu vazi isto pravilo, kuvanje je najdalje koliko bih savetovao, ako ih przite zaboravite na sve hranjive sastojke, u tom slucaju ne jedete jaja nego cisto ulje/mast i so. A do njih jos nismo ni dosli..

13. NEKUVANO MLEKO, ORGANSKI MLECNI PROIZVODI  Ovde vazi slicno kao za jaja, ako mozete da nadjete kravu koja je zdravo gajena na pasnjacima, sto je danas skoro nemoguce, onda predpostavljam da vas ni casa ovog mleka nece bas ubiti. Ali opet isto, ako ga kuvate unistavate vecinu sastojaka pa onda to ponistava celu svrhu. Razlog zasto je cak i prirodno, organski dobijeno mleko zapravo gore od jaja, su govedji hormoni (cak 80 njih) koje krava prirodno proizvodi da bi tele raslo brze, a koji prave pometnju u nasem hormonalnom sistemu, jer ni po izgledu, ni bioloski, ni evolutivno ne licimo na goveda, pa mozete zamisliti sta sve moze izazvati ubacivanje hormona strane vrste u ljudski organizam.

Tako da ne postoji nikakva mogucnost zaobilaska toga. A o mleku koje mozete kupiti u prodavnicama, zaista necu ni da pricam, to su vec horor price koje cu ovaj put zaobici. Da napomenem ako ste vegetarijanac, potrudite se da nadjete prirodno kozje mleko i proizvode od njega, sir itd.. mnogo je zdravije i korisnije nego kravlje.

14. RIBA  Iako smo ovde vec izasli i iz domena vegetarijanske ishrane, neki ljudi (iz samo njima poznatih razloga) misle da ne mogu bez mesa, ili to ne zele. Ako je vec tako, onda je ovo poslednja hrana koju cu zapravo preporuciti kao relativno zdravu. Ako vec morate da jedete meso, ogranicite se na ribu i to onu koja je gajena u kontrolisanim uslovima, ribnjacima itd.. Morska ili recna riba su u moderno doba neminovno pune teskih metala, nafte, hemikalija i ko zna cega sve jos, jer su nam nazalost takva i mora i reke.. Opet kada je pripremate, trudite se da ne sprzite sve hranjive sastojke unutra.. Kao napomenu imajte na umu krajickom malog mozga da zivi svet u moru izumire i da jedenjem ribe to samo ubrzavate. Ako se ekosistem mora i reka srusi, sve su sanse da cemo i mi sa njim, jer 70% kiseonika u vazduhu koji disete ne dolazi iz suma i biljaka nego iz fitoplanktona u moru. Cisto kao info.

15. KUHINJSKA SO  So dehidrira organizam, pijenje slane vode izaziva ludilo i smrt kao sto je vecini poznato, so zadrzava vodu u telu pa vas cini debljim iako nemate masne naslage, telo se brani protiv soli stvarajuci sluz itd... Neko ce se cuditi da je so cak na 15. mestu malo pre crvene zone, ali tako je kako cinjenice kazu. Dnevno vam je potrebno 50-100 miligrama Natrijuma. To je mozda jedno zrno soli. Pa sami procenite strasnu nesrazmeru sa onim sto unosite. Ako jedete dovoljno ZELENOG lisnatog povrca, u njemu ima vise nego dovoljno natrijuma da zadovolji ove potrebe. Ali navika je cudo i bar meni je ovo jedna od najtezih stvari da potpuno izbacim. Smanjujte svaki dan i koristite MINIMALNU mogucu kolicinu.

16. JAJA SA FARME I PASTERIZOVANO MLEKO  koje mozete kupiti u svakoj prodavnici na par minuta od vas. Ovo je pocetak crvene zone, nesto vise sam pisao gore kod organskih jaja i mleka, pa da ne ponavljam. Ovo su stvari koje vam mogu ozbiljno ugroziti zdravlje, a narocito u vecim kolicinama i u kombinaciji sa "hranom" koja se nalazi ispod na listi. Ovde cu samo da napomenem da kao i kod svih sisara, i nasa deca imaju izuzetno visoku toleranciju prema proteinima i secerima u mleku. Sistem za varenje kod dece je drugaciji nego kod odraslih i u stanju su da svare i usvoje mnogo vise hranjivih sastojaka iz mleka. Nije strasna greska davati mleko deci negde do 7-8 godina starosti. Ali potrudite se da to bude organsko mleko, prirodno proizvedeno, a ne iz prodavnice, i to najbolje kozje posto ima najslicniji proteinski sastav ljudskom mleku, kravlje bih potpuno zaobisao, bilo organsko ili ne. Posle doba od 8 godina, ne bih preporucio unosenje mleka, moze da izazove vise stete nego koristi. Na ovu temu, verujem da posle prirodnog perioda dojenja majcinog mleka, deci zapravo nije neophodno kravlje mleko, ako unose veliku kolicinu zelenisa koji sadrzi sve potrebne kolicine kalcijuma, proteina itd.. Dokaz su malobrojni ljudi koji na taj nacin gaje decu, kojoj ispostavlja se, nista ne fali. Ipak, posto je u pitanju osetljiva tema, sami se dodatno informisite, nemojte ni ovo uzimati zdravo za gotovo, nisam strucan da tvrdim bilo sta, samo iznosim svoje vidjenje. Jos jednom, ODRASLIMA nikako ne preporucujem.

 

17. PILECE, SVINJSKO i DRUGO MESO Nikako ne preporucujem, u moderno doba nemoguce je potvrditi izvor mesa, kontaminirano je beskrajnim toksinima koje je zivotinja unosila u toku svog zivota, antibioticima i hormonima koje su joj davali da prezivi dovoljno dugo te iste toksine, necu ni pominjati prirodne parazite, i kolicinu masti i proteina koji se u njemu nalaze. Da, masti i proteini NISU zdravi, sta god vam neko pricao "Jedite proteine.. " To su isti ljudi koji prodaju te proteine.. Dnevno vam je potrebno10-15%  kalorija koje dolaze od masti i 10-15% koje dolaze od proteina i sluze samo za podmazivanje tj izgradnju organa, nikako za gorivo i energiju pomocu koje funkcionisete. Te kolicine lako mozete postici sa hranom van crvene liste, bilo da ste vegan ili mesojed. Necu dalje ovo izlagati, dovoljno je reci da dugotrajan unos masti i proteina izaziva bezbroj stanja i bolesti..

18. CISTE MASTI I ULJA Zivotinjska mast, Rafinisana ulja. Vec je bilo reci o tome koliko nam je masti potrebno i kako je dobiti iz prirodnih izvora. Da, cak i "Hladno cedjeno" maslinovo i kokosovo ulje su PRILICNO nezdravi. Mozda je jeres staviti vegan hranu na dno liste, ali ovo je bazirano na dosta istrazivanja i saznanja. Uostalom gde ste videli flasu ulja da lezi u prirodi i samo ceka na vas.. Cista koncentrovana mast i ulje nikako nisu zdravi i treba ih koristiti izuzetno retko. 2 kafene kasicice ulja (i to nekog od zdravijih hladno cedjenih varijanti) ce vec biti preko vasih dnevnih potreba i to da ne unosite nista drugo od masti putem gore navedene hrane. Zaista smanjite masti na minimum, ako trenutno stavimo eticku stranu veganstva na stranu, zdravije je jesti i jaja i mleko i meso nego velike kolicine rafinisanog suncokretovog ulja. Bukvalno se moze uporediti sa rafinisanim naftnim derivatima, motornim uljem. Paradoksalno ali tako je. Ne prelivajte uljem salate, stavite par kapi ako morate.. 1 litar hladno cedjenog ulja je kolicina koja bi trebala da vam potraje 6 meseci minimum! I to ukljucujuci spremanje kuvanih jela, salata, eventualno przenje itd.. Prirodni izvori masti, jos jednom cu da ponovim, su avokado i drugo masno voce, orasi i semenke. Umesto maslinovog ulja jedite masline, umesto kokosovog ulja jedite kokos. Prosto.

19. MESNE PRERADJEVINE, KONZERVE Virsle, Kobasice, Pastete, Salame, Konzervirana Riba, Proizvodi sa dugim rokom trajanja. Ovo je neka ultraljubicasta zona,  ja ni ne umem da opisem koliko je ovo stetno. Blago receno, ovo ce vam sigurno skratiti zivot, a mozda vas i ubije. Ko voli ruski rulet neka se oproba, srcani udar, teski infarkt, slog, anemija, rak, tumori samo cekaju na vas. Zapamtite prostu frazu: STO DUZI ROK TRAJANJA PROIZVODA U KONZERVI, TO CE VAS ROK TRAJANJA BITI KRACI. Ali opet, kako bi se onda prodavali u prodavicama i bili na policama toliko dugo vremena. Siguran sam da oni brinu o vasem zdravlju.

00. VESELA GRUPA PSIHODELICNE BOJE: OPOJNE DROGE  pod rednim brojem 00, jer zaista ne znam gde da ih klasifikujem. Heroin, Kokain, LSD, List Marihuane, Duvan - Cigare, Cxcx-Cola i drugi toksicni "sokovi", Energetska pica, Kafa, Kakao - Cokolade, Alkohol itd.. mislim da je lista beskrajna ali nisam toliko upucen u ove modernije.. Ovde stvarno ne znam sta da kazem, o stetnim efektima je bespredmetno govoriti, a neko se uvek nadje da prica i nesto pozitivno o ovim supstancama (verovatno neko ko ih i prodaje), ali necu u to ulaziti. Ako zelite da se drogirate, da pobegnete od problema i realnosti, umesto da se suocite sa njima i da ih resite, ko sam ja da nekome branim. Samo uvek imajte na umu da vam zavisnost koju stvaraju moze sasvim upropastiti zivot, ovaj jedan jedini koji mnogi upravo zeleci da "prozive" potpuno obezvredjuju. Svestan sam da su u listi neke skoro pa neuporedive stvari, ali poenta je ista. Mislite svojom glavom, cistog uma i bez potrebe za jos jednim fix-om i u svakoj situaciji provescete se neuporedivo lepse, a kvalitet zivota ce vam sigurno biti bolji.

I naravno ovo je jedan od saveta koje niko nece poslusati, jer su toliko zavisni da je to skoro pa nemoguce. Svako ko tvrdi da NIJE zavistan vec da ih samo povremeno i umereno konzumira, nek dokaze to samom sebi i nek prestane na samo 6 meseci, pa nek se posle vrati ako zeli. Mozda se neprijatno iznenadi pokusajem. Srecno s tim....

Na kraju zelim da istaknem da mi nije namera da ovim tekstom ucinim da se bilo ko oseca lose zbog hrane koju svakodnevno unosi. Moguce je zdravo ziveti samo ako volite ono sto jedete i ako uzivate u hrani dok je jedete. Vecina ljudi u Evropi i Americi jede hranu sa donjeg dela ove liste, ja sam licno veliki deo svog zivota jeo tu istu hranu iz crvene zone. Cilj mi je samo informisanje i ukazivanje na mogucnost promene svakoga od nas, onoliko koliko to zelimo. Ako je to za nekoga unos 20-30% vise hrane iz zelene zone, i pored ostale nepromenjene ishrane mocice da primeti poboljsanje, a unosom 50% vise hrane iz zelene-zute zone znacajno ce uticati na poboljsanje zdravlja, energije i vitalnosti, cak i ako ostalih 50% ne menja. Ipak zaista PREPORUCUJEM ako je moguce da smognete volje da predjete na hranu do narandzaste zone i da izbegnete crvenu. To je recimo razlika izmedju Azijskih i Evro-Americkih naroda, u Kini je velikim delom zastupljena hrana do narandzaste zone, povrce, pirinac i riba, a kinezi su jedna od najzdravijih nacija na svetu, mnoge bolesti modernog drustva tamo su apsolutna retkost.

Uvek se trudite da ako pokusate, a ne uspete, ne predjete odmah nazad na najgore ultraljubicasto, SVAKI prethodni korak na ovoj listi je bolji od sledeceg, trudite se da maksimalno izbegnete i redukujete gadne stvari sa dna ove liste, i ako se pomerite jedan jedini korak ka gore, to je zaista vec veliki uspeh i vec ste ispred 90% populacije. Rekao bih jos da ako imate srece i dobru genetiku, pa ipak i pored standardne ishrane izbegnete prevremeni kraj zivota, zapitajte se do koje godine cete moci da imate zdrav i aktivan zivot. Ne postoje definitivni dokazi da ce zdravija ishrana obavezno uciniti da zivite znacajno duze, ali ce SIGURNO uciniti da zivite znacajno bolje, ucinice da vam aktivan deo zivota traje do kraja zivota, ucinice da zaboravite na lekove i doktore i da se u 80-toj osecate kao da imate 40. Tuzno je da je ovo prva generacija u istoriji covecanstva koja zivi gore i krace od svojih roditelja. Fraza "Njima je bilo lako, oni su ziveli na selu, bez stresa modernog drustva" ne drzi vodu, jer iako je njima u startu zapao zdraviji zivot, izbor kako cete ziveti svoj zivot je SAMO na vama.

Zdravlje je zaista stvar izbora, bar u najsirem mogucem smislu, izuzimajuci lose stvari koje uvek neminovno nekome moraju da se dese, ali je sansa da se dese mnogo manja. Svake godine srcani udar ubije 150.000 ljudi, a 600.000 ljudi umre od srcanih obolenja, i to samo u Americi, sto su njihovi zvanicni podaci. Svakih 35 sekundi u USA po jedan covek dozivi infarkt (ne obavezno fatalan). Ovo su zvanicni podaci. Sansa da vas na zdravoj ishrani udari infarkt je ista kao i sansa da vas pogodi meteor dok setate ulicom. Taj podatak zapravo nije zvanican, jer do sad nije zabelezen slucaj infarkta niti bilo koje druge ozbiljnije bolesti na RAW VEGAN ishrani. Toliko o verovatnoci.  Za one koji zaista zele veliku promenu i imaju snage, volje i zelje da je sprovedu preporucujem RAW VEGAN ishranu, koja bi na ovoj listi bila od broja 1 do brojeva 7-9 po mogucnosti, a kao sto vidite i dalje postoji jako velika raznovrsnost u onome sto mozete da jedete. Za vecinu ljudi koji se odluce na ovaj korak mora postojati i jaka emotivna i eticka odluka, koja je na svakom od vas. I ka ovoj ishrani mozete doci postepeno, sa bilo koje druge ishrane koju trenutno imate, dan po dan povecavajuci unos voca i povrca i vremenom cete sami shvatiti da vam nista drugo i nije potrebno, niti je ikada bilo.

AKO NE MOZETE DA PREPOZNATE NESTO U NJEGOVOM PRIRODNOM OBLIKU, NEMOJTE TO NI DA JEDETESVE SU SANSE DA NI VASE TELO NECE ZNATI STA DA RADI S TIM. 

Akumulacija toksina u lancu ishraneIza ovog nezgrapnog naslova stoji zanimljiva tema, koju sam primetio vecina ljudi uopste ne razume.. Cesto kada se pomene zdrava hrana kontra-argument nekih ljudi je da su danas i biljke jednako zagadjene pesticidima i raznim otrovima kao i meso, mleko i jaja. Ovde je u pitanju osnovno nerazumevanje sistema za detoksikaciju kod zivotinja, pa i nas. Pokusacu slikovito da objasnim.

Uzmimo kao prvi primer podrucje Cernobila koje je pre nekog vremena bilo pogodjeno nuklearnom katastrofom i radijacijom velikih razmera kao najgori moguci primer uticaja toksina iz spoljne okoline. Pri proucavanju njenog uticaja kao toksina na ziva bica uoceno je da zivotinje koje su vise u lancu ishrane imaju mnogo gore posledice nego one koje su nize. Mesozderi su mnogo vise stradali nego biljojedi.. Zasto? Prosto zato sto se radijacija kumulativno akumulira u svakom zivom bicu i ono koje se hrani nisko u lancu ishrane ce pokupiti samo radijaciju iz biljaka i imati relativno male posledice. Medjutim jedan vuk recimo da bi se hranio mora da pojede te iste biljojede koji su pojeli svu tu radijaciju iz biljaka i da u sebe unese kumulativno SVU radijaciju iz SVIH biljaka koje su pojele SVE zivotinje biljojedi kojima se on hrani u toku svog zivota, sto je ogromna doza radijacije za jadnog vuka. Ovo samo kao ilustracija koncepta, ali hemijski toksini iz ishrane srecom ne funkcionisu ovako direktno inace bi 99% ljudi davno zavrsilo nesrecnom sudbinom ozracenog vuka iz Cernobila.

Da vidimo onda kako funkcionise nas sistem za detoksikaciju. Glavni organi za to kod nas su jetra, bubrezi i koza, medjutim ona se ne obavlja samo na nivou tih organa vec na nivou svake celije u organizmu. A evo i kako. U idealnim uslovima kada bilo koja celija prepozna toksin ona ga lepo prosledi jednom od ovih organa na uklanjanje i on putem mokrace, stolice i koze biva izbacen napolje. I nase telo je imalo milijarde godina da usavrsi ovaj sistem i on funkcionise u prirodi skoro pa idealno. Problem nastaje u poslednjih par hiljada godina kada je covek poceo da ubacuje u svoju zivotnu sredinu hemikalije i toksine koje ni jedna celija naseg ili bilo kog drugog organizma NIKADA nije ni videla u prethodnih par milijardi godina. Sta se onda desava na celijskom nivou? Pa jednostavno, one toksine koji su prirodni i za koje zna, celija ce i dalje da prosledi na ciscenje i da izbaci napolje, ali one za koje uopste ne zna sta su, ce malo da se "pocese po glavi" i da zakljuci da nema ideju sta da radi s njima i da li su ti molekuli nesto stetno ili korisno?? Kako celija ne zeli da rizikuje da izbaci nesto sto moze biti i korisno, ona ce to uredno da USKLADISTI u sebi, u depou koji sluzi za "nepoznate i zagubljene stvari". Otud slicnost s akumulacijom gore pomenute radijacije. Problem nastaje sto ti molekuli nisu samo nepoznati i zagubljeni vec i VRLO stetni i toksicni i vremenom oni ostete i ubiju celiju pa i ceo organizam.

Dakle svaki molekul svakog toksina koji nije prirodnog izvora, ce se u toku zivota jedne domace zivotinje koju gajimo za hranu uskladistiti u njenom mesu. A svi znamo koliko je hrana za ljude danas zagadjena, sta tek reci za stocnu hranu kojom hrane zivotinje, dovoljno je reci da je to dno dna nutritivno, a sa maksimumom toksina, pesticida, antibiotika i vestackih hormona. SVI oni bivaju uskladisteni u mesu zivotinje koja se nama posle servira kao obrok. Jednostavno poredjenje nivoa pesticida i toksina u bilo kojoj gajenoj biljci je neuporedivo manje od kolicine akumuliranih toksina u mesu.

Jedna domaca zivotinja u toku svog zivota pojede HILJADE kg hrane s pesticidima i jos gore direktno joj se ubrizgavaju hormoni i antibiotici. Da stvar bude jos gora na vec ocajnu sliku, les te zivotinje posle klanja ne moze da traje ni par dana bez trulenja, pa se meso dodatno tretira hemikalijama, ugljen monoksidom radi "lepe crvene" boje, kako bi moglo da stoji u prodavnici nedeljama itd... 

Za kraj mi samo ostaje da pozelim nekim hipotetickim vanzemaljcima mesojedima da nikad ne nabasaju na ovu planetu i ne pomisle da smo mi ljudi dobar i nepresusan izvor hrane za njih, posto im trovanje ne gine ako budu na lancu ishrane vise cak i od nas... ne bi potrajali ni mesec dana na takvoj ishrani sa svim akumuliranim toksinima u nasim telima od svih zivotinja koje prosecan covek pojede u toku svog zivota, a koje su dalje pojele sve toksine iz svih biljaka kojima ih hranimo...

Naravoucenije: ako vec morate da se trujete, onda nek to bude minimalno moguce, gde je najbolja biljna hrana koju ste licno gajili i divlje samoniklo bilje iz nezagadjenih podrucja, pa zatim organska biljna hrana koju su drugi gajili, pa zatim konvencionalno gajena biljna hrana s pesticidima, vestackim djubrivom.. tu valja stati, sve dalje od toga je ozbiljan rizik po svaku celiju vaseg organizma, jer njihove male unutrasnje deponije ce se vrlo brzo prepuniti a to nikako nije dobro :) Ne otezavajte im dodatno i onako tezak posao detoksikacije.

Na sve ovo treba jos reci da pored toga sto biljna hrana ima manje toksina u sebi ujedno i doprinosi izbacivanju toksina iz celijskih depoa i time dodatno detoksifikuje organizam, a posle 6 meseci na biljnoj ishrani VECINA vasih celija ce biti potpuno NOVE celije od materijala koje ste unosili to vreme putem biljne ishrane tako da ce stare mrtve celije pune toksina biti reciklirane i toksini u njima izbaceni van organizma. Proces detoksikacije se odvija dok smo zivi, iako ga mozemo povremeno ubrzati usmerenim detoksikacijama postom i sokovima od svezeg voca recimo, ali to nije preko neophodno osim u slucajevima tezih bolesti, jer ce se telo vremenom na prirodnoj ishrani sa svezim vocem i povrcem malo po malo ocistiti od vecine toksina. Taj proces je najintenzivniji u prvih 1-2 meseca i nazalost mnogi ovde i odustanu (jer osecaju posledice detoksikacije) a ni ne daju svom telu sansu da se oporavi posle godina trovanja. Prosto izdrzite te efekte i posle toga cete se osecati nikada bolje i zadrzacete taj osecaj do duboko u starost ako se drzite nase prirodne ishrane na svezem vocu, povrcu, zelenisu i semenkama iz maksimalno zdravog izvora koliko je to moguce u ovo danasnje vreme. 

Nedostaci na biljnoj ishrani? Gvozdje, Vitamin D i B12Cesto postavljano pitanje u vezi biljne ishrane je nedostatak vitamina B12. Ovo dosta zavisi od osobe do osobe. Neki su u stanju da proizvedu B12, neki nisu zbog svog sistema za varenje tj nedostatka odredjenih bakterija koje ga proizvode (ni biljke ni zivotinje nisu u stanju da samostalno proizvode ovaj vitamin, vec samo mikroorganizmi, odredjene bakterije).. Prirodni izvor je divlje bilje, tj bilje iz prirode koje nije sterilisano kuvanjem, pa sadrzi na sebi neke bakterije koje mozete uneti tim putem i povratiti proizvodnju B12. Medjutim za neke je ovo isto neizvodljivo, pa jedini siguran nacin da proverite je da uradite analizu krvi na B12, i da proverite nivo, ako je sve u redu nema potrebe da brinete, to mozete ponoviti jednom godisnje.. ako ima nedostatka ovog vitamina najlakse resenje je inekcija B12, koja ce povratiti ove nivoe na normalnu vrednost za jako dug period posto se ovaj vitamin skladisti u organizmu i nije neophodan svakodnevni unos. NI JEDNA hrana biljnog porekla ne sadrzi u sebi B12. Tako da ni jedna zaista nije siguran izvor. Jedini razlog zasto meso u sebi sadrzi male kolicine su rezerve koje je zivotinja pravila u toku svog zivota za sebe, pa su preostale u mesu. Medjutim ovo su jako male vrednosti, pa VECINA ljudi, nezavisno od ishrane imaju deficit ovog vitamina. Jedino sto su vegani svesniji toga jer nam uvek to svi napominju, a ne shvataju da verovatno i sami oni imaju deficit ovog vitamina iako jedu meso.. Dakle ukoliko vam je crevna flora ispravna, mozete sami da proizvodite ovaj vitamin. Proverite to analizom krvi. Ako nije, jedna inekcija B12 godisnje i mirni ste. (a isto bi trebalo da rade i svi ostali koji su na "standardnoj" ishrani). Ako jedete dosta zelenisa, narocito divljeg, crevna flora bi trebalo da se stabilizuje i da ponovo sama pocne da proizvodi B12.. Ali to nije "uzimaj ovu biljku i sigurno ces dobiti B12" (kao sto je na primer sa gvozdjem, ostalim vitaminima B kompleksa itd).. da, dobicete B12, ali samo ako se zadesi da su te bakterije bas NA toj biljci koju jedete i ako ih prethodno niste sterilisali kuvanjem (onda nema nista od B12). Dakle ili gomila raznog zelenisa (jer se nikad ne zna gde mogu da budu tacno, mada je veca sansa na divljem) ili po suplemente (hranu obogacenu sa B12 i neke tablete ili inekcije za vecu dozu). Ja licno preferiram ovaj prvi prirodni metod, da li cu imati srece videcemo kad budem uradio analizu krvi sledece godine.. Na kraju ne zelim da ostavim bez saveta i ljude koji jedu meso, izvor B12 na toj ishrani je jetra, tj dzigerica, jer telo zivotinja (kao i nase) skladisti ovaj vitamin u njoj. B12 se inace skladisti u organizmu jako dugo vremena (godinama) pa kad jednom uzmete vecu dozu putem suplemenata/inekcija jako dugo ste mirni sto se tice njega. Najbolje resenje je ipak zdrava crevna flora, koju zapravo imaju ljudi koji se hrane veganski, pa time i vecu sansu da sami mogu da ga proizvode svakodnevno. Ali proverite ovo, dok ne uradite analizu krvi ne mozete biti sigurni, na kojoj god ishrani bili. 

Ako planirate prelazak na biljnu ishranu vise bi trebalo da vas brine gvozdje nego B12. Jer je gvozdje neophodno unositi svakodnevno, a mnogi totalno zapostave zelenis i onda imaju veliki deficit gvozdja, sto moze dovesti do malokrvnosti itd.. Deficit B12 se jako lako resava, ali defiicit gvozdja moze biti ozbiljniji problem jer suplementi gvozdja uopste nisu preporucljivi, u svakom slucaju resenje za oba je nekuvani zelenis, idealno pola kila svezeg zelenisa dnevno.

Kad smo vec kod vitamina, takodje bi trebalo da proverite i nivo vitamina D, koji takodje ne postoji u biljnoj hrani, ali nase telo moze da ga proizvodi uz pomoc sunca.. Dakle ako ste se dobro osuncali letos, sjajno, sve su sanse da ce vam zalihe potrajati do proleca.

Ali ako niste, verovatno bi trebalo da razmislite o povremenom solarijumu zimi, ili suplementima vitamina D, bar dok opet ne dodje suncano vreme, jer se vitamin D skladisti maksimalno par meseci, ili dok traje ten od suncanja. U principu ovo su tri sastojka koja bi trebalo proveriti periodicno (recimo jednom godisnje): Gvozdje, Vitamin D i B12.

Nivo svih ostalih vitamina i minerala ce vam na biljnoj ishrani  uvek biti ne samo na preporucenim kolicinama vec vrlo verovatno i mnogo bolji od toga. Dok ce ljudi na ishrani siromasnoj sa vocem/povrcem imati redovno niske nivoe svih vitamina, ukljucujuci i ova tri. Mnogo je lakse resiti eventualni nedostatak tri vitamina nego opsti nedostatak SVIH vitamina..

Pregled po kalorijama Zitarice, Mahunarke, KrompirOvo je detaljan pregled po kalorijama za Zitarice, Mahunarke i Krompir (jeftinu zamenu za voce), od kojih takodje mozemo dobiti uglj.hidrate. Oko 80% kalorija svakog dana bi trebalo da dolazi od zrelog svezeg slatkog voca. Ovo ume da bude opterecenje za vase finansije, pa jedan deo mozete zameniti zitaricama i krompirom koji su takodje odlican izvor uglj.hidrata, a jeftini su. Prethodni pregled za voce mozete naci na:http://rawfoodserbia.blogspot.com/2012/09/pregled-po-kalorijama-voce.html

Ova tablica ce vam omoguciti lakse planiranje obroka, jer sadrzi tacno koliko ova hrana vredi kalorijski, a takodje i pregled koliko je potrebno uneti da bi postigli 1000 kalorija (dnevno bi trebalo da unosite minimum 2000-3000 kalorija). Iako ovo nije Raw Food, mislim da je korisno imati i ovu listu, kao dodatak temi jeftine zamene za voce o kojoj smo ranije pricali:http://rawfoodserbia.blogspot.com/2012/09/kako-ziveti-zdravo-ne-bankrotirati.html 

Nije bitno da budete 100% raw, nek to bude onaj procenat koji vama odgovara i koliko ste u mogucnosti. Ono sto jeste bitno je da unosite DOVOLJNO hrane da bi imali energije za svakodnevne aktivnosti. Preporuka je naravno minimalno moguce kuvanje ove hrane na pari ili u vodi, kako bi ocuvali vitamine i ostale sastojke koji se nalaze u njoj. Ono sto cete primetiti u listi je da psenica, a narocito soja sadrze manji procenat uglj.hidrata od onog koji zelimo pa pokusajte da ih izbegnete. Ostala navedena hrana odlicno odgovara 80/10/10 ishrani, pa vam apsolutno preporucujuem da ako nemate dovoljno voca, pre idete na ovu kuvanu hranu nego na sirove orahe i semenke (koje imaju visok sadrzaj masnoca). Evo liste:

http://1.bp.blogspot.com/-E0_E1W3KV2k/UGtuwhx69MI/AAAAAAAAADM/A0_IZg3HPb0/s1600/zitarice.jpg

Kako napraviti mleko od bademaVec je bilo reci o stetnosti kravljeg mleka i zivotinjskih proteina uopste, srecom mozete vrlo lako napraviti zamenu za mleko, koja je ukusnija i milion puta zdravija. Trebace vam neka vrsta sirovih oraha, mi cemo ovde koristiti badem, ali mozete probati i sa drugim (sirovi lesnik itd) u zavisnosti koji vam se ukus najvise svidja. Meni licno, bademovo mleko ima savrsen ukus, cak i bez zasladjivanja. Evo recepta:

Trebace vam sirovi badem, koji mozete naci u prodavnicama zdrave hrane, voda, cediljka, blender (pozeljno malo jaci) i po zelji neki prirodni zasladjivac (banane, urme..)

U obicnu solju (200-300 ml) naspete do pola badem (oko 1 saka) i prelijete vodom da solja bude puna. To ostavite da prenoci, kako bi badem omeksao, a u isto vreme zapoceo proces klijanja koji oslobadja korisne enzime u semenu. Sledeceg dana isperete badem i solju, stavite badem u blender i prelijete sa punom soljom ciste vode ili nesto vise. Odnos badema i vode je po ukusu, zavisno od toga zelite li redje ili gusce mleko, ali generalno moze 1:3. Ovo blendujete dok se vecina badema ne rastvori u vodi (vreme zavisi od jacine blendera, kod mene na blenderu od 600W treba oko 2-3 min). Zatim to iscedite kroz cediljku sa sitnim sitom, tako da odvojite mleko od ostataka. Ako ga koristite za musli, kornflejks itd nema potrebe da zasladjujete, a ako planirate da pijete odvojeno ili kao "smoothy" mozete u blender dodati zrele banane ili urme da bi dobili sladak ukus. Blender UVEK isperite odmah posle upotrebe (a ne 15 minuta kasnije), jer ce tako biti mnogo lakse da se ocisti. Ako zelite prilikom blendovanja mozete dodati i po 1 kasiku lana, suncokreta, golice bundeve, susama ili drugih semenki, isto prethodno potopljenih u vodi. Tako cete u mleku dobiti veci sadrzaj vaznih Omega-6 i Omega-3 masnih kiselina. U tom slucaju odnos vode moze biti i 1:4 zavisno od toga koliko semenki dodate. Jos bitna napomena da voda koja ostaje od potapanja bilo kojih oraha ili semenki NIJE za pice, jer sadrzi inhibitore enzima, i ako je popijete imacete problema s varenjem... sadrzi neke minerale, ali je dobra samo za zalivanje biljki.. dakle obavezno prospite i isperite bademe i druge semenke pre koriscenja za pravljenje mleka.

Bademovo mleko na 100 g upotrebljenih badema sadrzi oko 400 kalorija, sadrzi vase celokupne potrebe za masnocama i pola vasih potreba za proteinima, 85% potreba Vit B2, 175% Vit E, 30% Kalcijuma, 30% Gvozdja, 75% Magnezijuma, 70% Fosfora. Ove brojke su MNOGO vece nego u kravljem mleku, koje je apsolutno vise stetno nego korisno. Uz to, bademovo mleko se jako brzo i lako vari, i dace vam energiju odmah, dok obicno kravlje mleko izaziva citav niz problema s varenjem i mucninu tokom dobrog dela dana.

Nadam se da ce vam ovaj recept koristiti, jako se lako pravi i za sve koji misle da ne mogu bez mleka, ovo je idealna zamena, samo probajte i videcete da se vise nikada necete vratiti na kravlje mleko. 

Pregled po kalorijama: Voce

Ovo je detaljan pregled po kalorijama za prvu kategoriju hrane, voce, od kojih dobijamo uglj.hidrate tj proste secere. Oko 80% kalorija svakog dana bi trebalo da dolazi od zrelog svezeg slatkog voca. Ovo ume da bude opterecenje za vase finansije, pa jedan deo mozete zameniti zitaricama i krompirom koji su takodje odlican izvor uglj.hidrata, a jeftini su. Ako vam ova cifra od 80% deluje kao mnogo voca, unosite onoliko koliko vama odgovara i jednostavno unosite VISE voca nego sto ste ranije. Postavite sebi neki cilj (recimo 40%) i drzite se toga dok ne budete spremni za vise. Jako je lose postaviti sebi cilj koji ne mozete da ispunite, iz vise razloga. Uvek je bolje postaviti manji i realniji cilj, koji mozete ispuniti vec danas, a imati na umu veci cilj i siru sliku do koje zelite da dodjete.

Ova tablica ce vam omoguciti lakse planiranje obroka, jer sadrzi tacno koliko svako od voca vredi kalorijski, a takodje i pregled koliko je potrebno uneti da bi postigli 1000 kalorija (koliko preporucujem za dorucak). Ostalih 1000 kalorija mozete uneti u toku dana kasnije, tako da dodjete do cifre odminimum 2000 kalorija dnevno. Ako trenirate ili se bavite drugim fizickim radom, trebace vam i vise. Ovo je naravno samo preporuka, svako ima drugacije navike kada jede i koliko moze da pojede odjednom, pa ce to dosta zavisiti od vas. Ako vam je tako lakse, za pocetak mozete podeliti ovih 1000 kalorija u 2 obroka (dorucak i uzinu) ili kako god vec vama odgovara. Svako ima neko svoje omiljeno voce, koje moze koristiti kao bazu ishrane, ali potudite se da povremeno unosite i ostalo voce, narocito sezonsko, radi unosenja raznih vitamina i minerala koje svako od njih ima. Evo liste:

http://2.bp.blogspot.com/-V9a8rSOMVoc/UGEp35I8rLI/AAAAAAAAACI/Kivf4r0LIEI/s1600/voce.jpg

Sta je i kako napraviti zeleni sok?Vise puta sam pominjao zeleni sok, a mislim da mnogi ljudi uopste nemaju predstavu sta je i kako da naprave, pa evo recept. Prvi nacin (ako imate sokovnik sa hladnim cedjenjem) je prosto da zelenis iscedite i to je to. Ali posto vecina nema (jer kostaju 300-500 eur), druga varijanta je koriscenje obicnog blendera.

Trebace vam neki zelenis (Spanac, Kelj, Blitva, Kopriva, Maslacak, Zelje, Persun..) operete, malo iskidate na sitnije delove i napunite blender, naspete vodu i dodate jedan oljusteni limun (moze i drugo voce, citrusi, licno meni najvise pasuje limun, i najbolje pomaze kod apsorpcije sastojaka iz zelenisa). To sve izblendujete dok se ne pretvori u finu mesavinu, sto krace moguce, ja bih rekao 1 min maksimalno (jer ako preterujete dolazi do velike oksidacije sastojaka i njihovog unistavanja). Ovo moze i ovako da se pije u "Smoothy" obliku, ali ima malo hrapavu teksturu. Ako hocete cist sok koji se lakse pije, uzmete cediljku sa sitnim sitom (ja stavim i gazu preko za max filtriranje) i sve iz blendera procedite kroz nju. Dobicete jako pitak zeleni sok, s tim da ce za prvo vreme biti potrebno da vam se culo ukusa navikne na neobican ukus, moze vam cak delovati uzasno ako nikad niste probali ranije, ali verujte mi, nista bolje u stomak ne mozete staviti od zelenog soka. Resenje dok se ne naviknete na ukus je da ga popijete na eks sa sto manjim zadrzavanjem u ustima. Kazu da i banane dobro maskiraju ukus zelenisa, ako hocete smoothy, ali ja vise volim da mi bude skroz pitak sok s limunom.. Ako ga popijete na prazan stomak hranjivi sastojci iz njega, brdo vitamina i minerala ce se apsorbovati u vas sistem bukvalno za 10 min i dace vam instant svezinu i energiju. Na netu ima da se nadje puno raznih recepata, ali i ovaj najosnovniji je odlican.

Kako ziveti zdravo a ne bankrotirati?Verujem da je mnogima proslo kroz glavu „Sve je to lepo i krasno sto ti pricas i ja verujem da je sve to zdravo, ali otkud meni pare za sve to voce/povrce?“ ili „U Srbiji ljudi nemaju pare ni za ’leba, a ovaj nasao da pametuje o zdravoj ishrani“. Srecom, na ishrani koju ja preporucujem, necete morati da kupujete hleb, pa cete bar tu da ustedite :) E sad salu na stranu, da budemo prakticni i da vidimo kako mozete da se hranite zdravo, cak i ako ste na minimalcu, ili sa onoliko para koliko i sada trosite na svoju redovnu ishranu. Ali ajde da prvo postavimo sebi pitanje „Koliko vredi moje zdravlje?“ Da li bi dali vase zdravlje za 1000 evra? A za milion dolara? Mislim da mozemo ovde da se slozimo oko prve tacke:

1. VASE ZDRAVLJE NEMA CENU. Cak i kada bi voce i povrce bilo duplo skuplje nego sto je to danas, ja bih i dalje tvrdio da je izuzetno jeftino. Iz prostog razloga sto je neuporedivo zdravije od mesa i mesnih preradjevina na kojima se bazira „standardna“ ishrana. Kada bi to uzeli u obzir, dakle dejstvo hrane na vase zdravlje i cenu lekova koji ce vam biti potrebni da kasnije ponistite te efekte (ako je to uopste moguce), ispalo bi da kilo mesa recimo, treba da kosta 1 dinar (posto je glupo da cena ide u minus, da je to moguce, svaki put kada kupite meso, prodavac bi trebalo da vam isplati 1000 din u ime odstete za narusavanje zdravlja). Da ovo uopste nije preterivanje govori podatak da je kompanija Ferrero 2012.-te morala da plati odstetu od 3 miliona dolara jer je reklamirala svoje proizvode (Nutella) na TV itd kao zdrave i kao idealan dorucak, te je sud u Kaliforniji odlucio da moraju da plate odstetu i da prestanu sa takvim reklamiranjem.

To je nesto sto pre svega ostalog uvek treba da imate na umu. Neka vam vase zdravlje i zdravlje vase dece UVEK bude prioritet, nevezano za finansije. E sad kada smo to ustanovili, da predjemo na prakticni deo:

2. POSTOJI BESPLATNA HRANA  Ako bi ovu tacku ostavio bez objasnjenja, mnogi ljudi uopste ne bi znali da ovo protumace, jer su toliko uslovljeni sistemom u kome novac ima veliku ulogu, da uopste vise ne mogu ni da zamisle da mogu nesto da dobiju besplatno. Ali znate sta, pogledajte kroz prozor, gde ste videli da i jedno drugo stvorenje na planeti mora da plati da bi jelo? Gorila, Medved, Veverica ili Vuk svi oni jedu ono sto nadju u prirodi. I to su cinili milionima godina. To isto je cinio i covek sve do novijeg doba. 90% divljeg (samoniklog) bilja je jestivo, i ne samo da je jestivo vec je hiljadu puta bogatije vitaminima, mineralima i drugim hranjivim sastojcima, a takodje nije zagadjeno pesticidima i drugim ljudskim faktorima. Samo jedan list maslacka ima vise hranjivih materija nego 10 celih glavica salate iz prodavnice. Bilje koje bih ovde pomenuo da uspeva na nasim prostorima je: kopriva, maslacak, bokvica, kupina, sipurak, glog, trnjina, bosiljak, jagorcevina, menta, razno divlje voce, jestive pecurke itd..

Vecu listu jestivog divljeg bilja mozete naci ovde:http://jestivodivljebilje.blogspot.com/2012/09/jestivo-divlje-bilje.html

Jestivo divlje biljeOvaj spisak sadrži jestivo samoniklo (divlje) bilje i služi kao informacija o nazivu divlje biljke, opisu, glavnim karakteristikama i nameni u ishrani.

ARTIČOKA DIVLJA (Cynara carduncalis) – koristi se samo cvetna glavica (bez korena, stabljike i velikih listova). Sadrži luteonin i aligenin koji imaju lekovito svojstvo. Priprema se na isti način kao gajena artičoka.Lekovita svojstva: deluje na krvne sudove, povećava njihovu elastičnost (prvenstveno velikih arterija vrata i nogu). Može se uvrstiti u namirnice koje preveniraju moždani i srčani udar.

BEDRENIKA (Pimpinella saxifraga) – koristi se mladi koren, koji raste na nizinskim livadama i šumskim čistinama. Sadrži etarsko ulje, pimpinelin, tanin, gumu, kumarin, umbeliliferon, saponizid i smolu.

BOKVICA ženska (Plantago major) – sadrži: belančevine, šećer, masna ulja, vitamin C, limunsku kiselinu, tanin, pektin, saponizid, fitoncid, sluzi. Koristi se list koji se bere od maja do septembra.

BORAČ, boražina (Borago officinalis) – listovi su vrlo ukusni mladi. Koristi se kao začin za salatu (naročito od krastavaca), povrće, supe i umake. Plavi cvetovi su jestivi i koriste se za dekoraciju.Lekovita svojstva: pomaže kod prehlada disajnih puteva.

BOROVNICA, borovnjača (Vaccinium myrtillus) – koristi se sveži ili osušen bobičasti plod, jedu se sveži, ukuvani, kao voćni sok, a pravi se i vino. Plod je tamnoplave boje, sadrži: mineralne materije (magnezijum, kalijum, fosfor), brojne vitamine (provitamin A, B1, B2, B6 i C), šećer, limunsku, jabučnu i ćilibarsku kiselinu, pektin, arbutozid, holin, flobatanin i sluz.Lekovita svojstva: blagotvorno deluje kod dijareje, za nerve i oči. Napitak (od 120 g ispasiranih bobica pomešanih sa mlakim mlekom) smanjuje nadraženost želuca. Gusto skuvani sok pomaže kod fleka na koži i svraba.Posebna napomena: ruski naučnici su napravili preparat, prirodnu kombinaciju za očuvanje i poboljšanje vida. On sadrži biološke aktivne materije borovnice (antocijane, organske kiseline, karotin, pektinske materije) i vitamine B1, B2, B6, vitamin C, vitamin P (rutin) i cink.

BOSILJAK (Ocimum basilicum) – upotrebljava se samonikli i kultivirani, samo list u svežem ili sušenom stanju kao začinska biljka, naročito u mediteranskoj kuhinji. Koristi se u salatama, supama, jelima od povrća, ribama, umacima i marinadama. Najbolje odgovara u jelima od paradajza, patlidžana, belog luka i sireva. Od listova bosiljka, maslinovog ulja, belog luka, svežeg sira, soli i pinjola priprema se dobro poznati pesto, talijanski preliv za testenine, salate, sendviće.Miris bosiljka je sastavljen od preko 100 različitih sastojaka eteričnih ulja od kojih u svežem listu ima od 0,02–0,9%, a u suhom stanju i do 1,5%, zavisno od lokaliteta i porekla (države). Listovi imaju intenzivan i veoma aromatični ukus bibera. Sveže listiće iseckati sitno ili ih koristiti cele za garniranje.Lekovita svojstva: poboljšava apetit, pospešuje varenje, deluje umirujuće, omogućava dobar san, koncentraciju i ublažava upalu. Povoljno deluje na snižavanje šećera u krvi, smanjuje krvni pritisak i holesterol. 

BRAŠNJENIK, divlji spanač – male je energetske vrednosti, 54 kalorije u 100 g. Sadrži belančevine, mast, ugljene hidrate, vitamin A i C. Koristi se list na isti način kao i spanać.

BRUSNICA (Vaccinium vitis idaea) – plodovi su sitni crvene bobice, kiselog ukusa. Koristi se kao hrana i poseduje lekovita svojstva. Plodovi brusnice poboljšavaju apetit, a čaj od lista i ploda ima nakiseo ukus sa blagim antibakterijskim dejstvom.

CIKORIJA, vodopija, cigura (Cichorium intybus) – koristi se mlado lišće i koren. Sadrži: 7,7 % suve materije, 0,4% belančevina, 0,13% biljne masti, 4% ugljenih hidrata, mineralne materije (gvožđe, kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor), provitamin A, vitamine B1 i B2, 2,9 mg vitamina C i vitamin K. Osnovni sadržaj korena je inulin (voćni polisaharid), zatim pektin, voćni šećer, skrob i cikorietol. Preporučuje se dijabetičarima zbog sadržaja inulina jer snižava nivo šećera u krvi. Oblik lista je sličan maslačku. Od nje su stvorene nove vrste, kao: rukola, žuta i crvena cikorija, sve vrste radića i krupno mesnati koren, od kojeg se pravi cikora. Uglavnom se koristi za salatu, omlete, kuvano povrće, kolače, čaj i dr. ili kao začin drugim jelima. Pripremljena jela od lišća su specifičnog ukusa. Sušenjem, prženjem i mlevenjem korena cikorije dobija se nekada poznata cikorija (zamena za kafu). Suvi koren sadrži oko 72% ekstrativnih materija, većim delom šećera, zatim inulina 6-7%, gorku materiju intibin i eterično ulje.

ČIČAK (Arctium lappa L.) – za jelo se koriste mladi izdanci, mlade sočne stabljike, listovi i koren biljke. Bogat je mineralnim sastojcima (naročito gvožđem), vitaminima, prirodnim šećerima, naročito skrobom, organskim kiselinama i inulinom. Upotrebljava se presan, kuvan, pržen ili osušen kao dodatak različitim jelima od povrća. Prolećni ili jesenji mladi izdanci nakon što izbiju iz zemlje (skupljeni u martu i aprilu ili u jesen) su mekani i mesnati. Oni sadrže 25-40% vitamina C i oko 11% karotina, malo sluzi, tanina i eteričnog ulja.Mlade sočne stabljike (seku se pre nego biljka procveta) i peteljke lista ljušte se i koriste sirove u obliku salate, od njih se pripremaju čorbe, variva i pire ili se pohuju. Pre glavne pripreme mogu se prokuvati. Stabljike se jedu i kao desert, prokuvane i ušećerene.Koren biljke (Bardannae radix) se upotrebljava presan, kuvan, pržen ili osušen kao dodatak različitim jelima od povrća. Koren ima 71 kaloriju, a u 100 g sadrži: 1,33 g belančevina, 0,47 g masti, 15,70 g ugljenih hidrata, oko 45% inulina (posebne vrste šećera), masnih kiselina, fosforne i taninske kiseline, drugih organiskih kiselina, masnog i etarskog ulja. Od svežeg korena mogu da se pripremaju čorbe, varivo i pire. Dužim ukuvavanjem dobija se slatki sirup, pogodan u dijetalnoj ishrani. Osušen koren se može koristiti na razne načine. Napitak sličan kafi priprema se od pečenog i samlevenog korena čička. Može biti i dobra zamena za krompir jer sadrži mnogo skroba. Osušen i samleven koristi se kao dodatak raženom ili pšeničnom brašnu za pripremu hleba, raznih peciva i poslastica. Bere se u avgustu i septembru. Organizmu daje snažnu energiju i deluje okrepljujuće. Slaže se dobro sa ostalim korenastim povrćem, žitaricama i mahunarkama. Pečen i mleven koristi se kao zamena za kafu. U zimskim mesecima se konzerviše mariniranjem ili sušenjem. Koristi se u dijetalnoj ishrani kao ukusno povrće.

ČIČOKA DIVLJA (Helianthus tuberosus L) – krtole čičoke ne sadrže skrob već samo inulin (neka vrsta polisaharida), koji za vreme varenja i razgradnje u organizmu prelazi u fruktozu, prirodni šećer. Fruktoza je najbolji prirodni zaslađivač (dvaput slađi od običnog šećera) koji doprinosi prirodnoj kontroli osećaja gladi. 

ČUBAR (Satureja hortensis) – veoma aromatična biljka koja se koristi u malim količinama umesto bibera. Koristi se u svežem i osušenom stanju kao začin za jela od mahunarki, kupusa, mesa, divljači, gljiva, kobasičarskih proizvoda, salate i dr. Odličan je za stavljanje krastavaca i paradajza koje se dodaje uz fino povrće, meso ili ribu, jer njegova eterična ulja preuzmu osnovni ukus namirnica.Lekovita svojstva: pojačava apetit, ublažava nadimanje i druge stomačne tegobe.

ČUVARKUĆA (Sempervivum tectorum) – sadrži šećer, mineralne soli, jabučnu i mravlju kiselinu, sluz, gumu. Koristi se list, koji se bere od aprila-juna i u septembru.

DRAGUŠAC, potočarka, kreša (Nasturtium officinalis) je samonikla biljka, raste u plitkim rekama, potocima, izvorima, puže ili pliva na vodi. Vršci i listovi finog su i malo gorkog ukusa. Koriste se za salatu, kao dodatak drugim varivima i začin jelima. Bogat je vitaminom C i eteričnim uljem.Lekovita svojstva: utiče na lučenje probavnih sokova.

ĐUMBIR, ginger (Zingiber officinalis R.) – uspeva u skoro svim zemljma tropskog područja. Raste do 2 m visine, ima velike duguljaste listove i roza cvetove. Koristi se samo koren biljke. Svež đumbir je svetlosmeđe boje, a meso je sočno svetložute boje. Mirišljav je, papren, malo gorči i ima slatkasto-voćnu komponentu. Koren se koristi svež, osušen ili u prahu, kao začin, a ima i lekovita svojstva. Ljutu aromu daju ulje đumbira i eterična ulja. Kvalitet i jačina zavise od sorte, oblasti uzgajanja i perioda branja. U našem području se uzgaja samo japanski, sa manje ljutine i podseća na pomorandžu. Pristaje uz sva jela, pečenje, umake, čorbe i kolače. Ljutkastu aromu daje i kuvanim jelima mesa i ribe, a kombinuje se i sa drugim egzotičnim začinima. Zbog voćne arome može se koristiti i kao dodatak slatkišima (sitnim kolačima, pralinama, desertima, sirupima, likerima, slatkoj zimnici). Đumbir emituje toplotu, pa se tokom zime preporučuje čaj od đumbira. Što se duže kuva jelo je pikantnije. Đumbir je i afrodizijak, grickanjem svežeg ili kandiranog, poboljšava ljubavnu želju i jača potenciju. Najkorisnije ga je oljuštiti, izrendati (ili sitno iseckati) i dodati ga pred kraj kuvanja u jelo (radi blage ljutine).Lekovita svojstva: otvara apetit, poboljšava probavu. Čaj pomaže kod prehlada i stomačnih problema. Prah uništava ćelije raka jajnika, jer ubrzava proces u kome kancerogena ćelija pod uticajem enzima iz đumbira uništava samu sebe. Nekoliko kolutova svežeg đumbira osvežava kupku. Prethodno kolutove ostaviti da odstoje 15 minuta u ključaloj vodi, a zatim dodati u kupku, koja pobojšava cirlulaciju. Kandirani đumbir pomaže kod mučnine.Način čuvanja: svež se može očuvati u hladnjaku do tri nedelje ili ga zamrznuti na dužer vreme. Zamrznuti đumbir se lako deli, ljušti i renda.

ESTRAGON (Artemisia dracunculus) – koristi se veoma aromatični list kao začin za supe, jela od paradajza, piletine, ribe i gljiva, testenine, salate i umake. Najbolje ga je koristiti u svežem stanju u malim količinama. Svoj ukus razvija tek u toku kuvanja. Ima blago gorak ukus, sličan ukusu bibera. Mladi listovi se koriste i kao salata. Sadrži 0,1–0,4% eteričnog ulja. Od lista se pravi estragonsko sirće.Lekovita svojstva: poboljšava apetit.

GAVEZ (Symphytum officinale) – koristi se tamnosmeđi koren, mlado lišće i izdanci. Sadrži: šećer, mineralne materije, osobito vitamin A i C, asparagain, alantoin, etarsko ulje, gumu, sluzi, smole i tanin. Mladi listovi se upotrebljavaju samo u rano proleće dok su nežni i ukusni, pomalo oporog ukusa sličnog krastavcima. Mladi izdanci gaveza su ipak najukusniji. Sveži gavez se ne upotrebljava jer se smatra da se u listovima i izdancima nalaze neki štetni sastojci. Ove štetne sastojke toplota (termička obrada) pri kuvanju potpuno razgrađuje.

HRAST (Quercus) – postoje oko 200 vrsta, a najpoznatiji su: lužnjak (Quercus robur), cer (Quercus cerris), kitnjak (Quercus sessiliflora), medunac (Quercus lanuginosa), sladun (Quercusconfeta), crnika, česvina (Quercus ilex) i dr.Žir cera se koristio u ishrani ljudi tokom rata i poratnih godina. Pravilo se brašno i ukusan hleb. Kora žira sadrži gorke materije, pa se prethodno peče na 150oC dok ne otpadne, ili se kuva u dve vode.

IĐIROT (Acorus calamus L.) – upotrebljava se za pripremu mnogih jela, likera i desertnih pića, aromatičnih i gorkih rakija. Sadrži etarsko ulje, smole, tanin, amorfne žute mase akorina i malo organskih baza. Najčešće se meša sa korijanderom i koristi u vidu ”ratnog cimeta” ili kao ”ratni cimet”. Etarsko ulje i akorin otvaraju apetit i poboljšavaju varenje.

IZOP (Hyssopus officinalis) – sadrži kalijum nitrat, šećer, etarsko ulje, diosmozid, marubin, pektin, fitosterol, holin, sluzi, tanin i razne soli. Pomalo je gorkog ukusa, podseća na nanu i timijan. Izuzetno je ukusna u jelima od mesa i ribe, kao dodatak u biljnom puteru, majonezu, biljnom ulju, u jelima od krompira i mahunarkama.Lekovita svojstva: etarska ulja imaju dezinfekciono dejstvo. Čaj od izopa je veoma efikasno sredstvo protiv kašlja.

JAGORČEVINA, jaglac (Primula veris L.) – višegodišnja je zeljasta biljka i javlja se u nekoliko vrsta, ima hranljiva i lekovita svojstva. Rizom im je tanak, izdužen, obrastao žiličastim korenovima. Iz rizoma izbija rozeta od nekoliko listova, a zatim drška i na kraju žuti levkasti cvetovi. Lisna rozeta se formira u rano proleće. Listovi su jajasti ili izduženi, zaobljenog vrha, naborani, dlakavi na naličju. Plod im je valjkasta čaura. Listovi (Primulae folium) sadrži: šećer, vitamine (karoten, vitamin C oko 500 mg%), flavonoid, primaverin, do 2% saponizida, saponin, sluzi i metilni salicilat. List za ishranu treba da bude potpuno mlad i beru se samo nekoliko iz rozete. Stariji listovi su neupotrebljivi, jer su gorki. Mladi listovi se koriste sveži, kao dodatak salatama ili varivima. Ne treba ih koristiti u velikim količinama jer su u njima prisutni saponozidi (koji su blago otrovni). Lišće se pre upotrebe popari ključalom vodom, voda se baci i dalje se priprema kao i spanać.Listovi se ubrajaju među najbogatije izvore C vitamina.Cvetovi (Primulae flos) su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. Sveži cvetovi se mogu dodavati u salate kao ukras.Kontraindikacije: u većim količinama je štetna po zdravlje ljudi.Posebna napomena: jagorčevina je stavljena na listu zaštićenih biljnih vrsta.

JAREBIKA (Sorbus aucuparia L.) – plod je okruglast, žućkastocrven, gorkog i kiselog ukusa. Sazreva krajem avgusta a bere se posle prvih mrazeva. Plod u 100 g sadrži: 72 g vode, oko 6 g šećera (fruktozu, glukozu, sorbozu, i saharozu), 100 mg vitamina C, tanina, sorbitne, citronske, jabučne, jantarske i vinske kiseline, 20 mg% karotina. U tragovima ima i parasorbinske kiseline koja je otrovna. Veoma je lekovita. U ishrani od zrelih plodova se priprema sok, marmelada i pekmez, pravi se veoma dobro sirće, a peče se i rakija.Lekovita svojstva: kod laringitisa, edema glasnih žica, bolesti srca i krvnih sudova, hemoroida, opstipacije i dr.

KADULJA, žalfija (Salvia officinalis) — dugoljasti, sivozeleni, somotasti listovi imaju veoma intenzivan miris (malo podseća na kamfor). Koristi se list koji je prijatnog mirisa i gorkog ukusa. Sadrži etarsko ulje, tanin, smolaste i gorke supstance. Koristi se kao začin za meso, dodaje se ćevapu i umacima od paradajza. Nezamenjiva je kod teleće jetre.Lekovita svojstva: pospešuje varenje, deluje antiseptički, ublažava glavobolju i nervnu napetost. Njegova etarskla ulja su veoma lekovita kod obolele sluzokože.

KAMENIKA (Saxifraga) – ima pikantan i osvežavajući ukus, sličan orahu. Miris podseća na krastavac. Sadrži puno vitamina C. Obavezan je sastojak zelenim umacima, koristi se za jela od jaja, začinjavaju se supe, salate, jela od povrća i voća. Može se i zamrznuti.Lekovita svojstva: blagotvorno deluje na srce.

KAPRA, kapri (Capparis spinosa) – koriste se cvetni pupoljci i zrna veličine bibera koji se konzerviraju u sirćetu. Cvetovi sadrže pektinske materije, eterična ulja, saponine i smole. Koristi se kao začin u vidu dodatka u pripremi pikantnih sosova, preliva, salata i u raznim predjelima koja treba da imaju pikantniji ukus. Lekovita svojstva: podstiče apetit i olakšava varenje.

KESTEN PITOMI (Castanea sativa L.) – plodovi su crvenkastosmeđe boje i nalaze se u bodljikavoj čauri po nekoliko komada. Veoma su hranljivi, ukusni, slatkasti i teško se vare. 100 g ima 245 kalorija. Sadrži 2,42 g belančevina, 45,54 ugljenih hidrata (najviše skroba 44 g u sirovom oljuštenom plodu), 2,26 g masti. Od minerala sadrži kalijum, natrijum, fosfor, gvožđe, kalcijum, sumpor, magnezijum, hlor, mangan, bakar, a od vitamina A, B1, B12, C, E i 8,1 g dijetalnih vlakna.Plod kestena (jezgra) se koristi u sirovom (oljuštenom) i termički obrađenom stanju (kuvan ili pečen). Pre termičke obrade (za kuvanje ili pečenje) obavezno nožem zaseći vrh opne svakog kestena. U svežem stanju (oljušteni) mogu da se kuvaju, poširaju u mleku ili crvenom vinu ili dinstaju na maslacu za ukrašavanje jela. Od kuvanih oljuštenih kestena (oko 25 minuta sve dok se opna ne odvoji) priprema se pire (za supu, umake, dodatak jelima, nedevima i poslastice) ili kao prilog uz crveni kupus. Poznato je da se kesten pire s dodatkom šećera i šlaga pretvara u omiljenu poslasticu, tortu. Zasečeno kestenje se peče u poklopljenom tiganju oko 10-15 minuta uz trešenje ili u otvorenom plehu u pećnici oko 15 minuta na 200oC dok se kora ne odvoji. Posle pečenja kestenje se ljušti i jede. Tanka kožica se najbolje uklanja nožem. Sušeni kesteni se prerađuju u brašno, bogat je šećerima. Brašno se koristi za pripremu hleba (dodatak bezglutenskom brašnu), kolača i poslastica (palačinki, keksa i torti). Lišće pitomog kestena se odlikuje visokim sadržajem K vitamina. U kulinarstvu se od kestenova pripremaju supe, pirei, nadevi, razne poslastice a koriste se i kao dodatak drugim jelima.Lekovita svojstva: utiče na brže zarastanje rana, od lišća se priprema čaj, sličan pravom čaju).

KISELICA, štavelj (Rumex cetossela) – koriste se mladi sočni listovi i izdanci nakiselog ukusa koji se beru u proleće, a i kasnije posle košenja livada. U većim količinama nije preporučljiv jer njegovi sastojci stvaraju tegobe. Od njih se pripremaju jela kao i od divljeg zelja, ali i salate, umaci i kremovi. Mogu se konzervirati za zimu na različite načine. 

KOMORAČ, morač (Foeniculum vulgare P, Mill) – liči na kopar, ali miriše na anis. U ishrani se koristi list, lisna drška (kao začin) i zadebljali gomolj. On sadrži 2-6% etarskog ulja, čiji je glavni sastojak anetol 50-60%, fenhol, alfa-pinen, limonen i felandren. Osim toga plod sadrži oko 18% biljnog ulja, 5% šečera i 20% belančevina, zatim mineralne materije (kalcijuma i fosfora), vitamine (beta karotin oko 7mg%, grupu vitamina B, vitamina C od 50-120 mg%). Svi delovi imaju sladak ukus i prijatan miris koji potiču od fenolnog jedinjenja anetola koji ima antiseptično dejstvo. Gornji delovi (listovi) se upotrebljavaju sirovi, kao začin ili kao dodatak kuvanim jelima (varivima: grašku, bobu, soji), za umake, omlete, supe, marinade. Zadebljanje se koristi za jelo pojedinačno ili u kombinacijama. Kuvan se obično jede s nekim prelivom. Odličan je za varivo ili pečen uz dodatak peršuna, origana ili belog luka.

Svež gomolj se koristi i kao salata, začinjen solju, uljem i sokom od limuna. Koristi se i kao dodatak hlebu i pecivima, konzervisanom povrću. Dodaje se plodovima mora, ribi, svinjetini, umacima i keksu. Ekstrakti etarskog ulja se koriste u proizvodnji likera, desertnih alkoholnih i bezalkoholnih pića, za proizvodnju slatkiša, bombona i dr.Lekovita svojstva: osvežava, pospešuje probavu, jača apetit, preporučuje se kod kašlja i oboljenja disajnih puteva i dr. Sok od gajenog komorača pomaže kod skorbuta, reumatizma i nervoze. Ulje se koristi za inhalaciju i obolela reumatična mesta.

KOPRIVA VELIKA, prava kopriva (Urtica dioica) i KOPRIVA MALA (Urtica urens) – u ishrani se koriste samo sveži ili osušeni vršni listovi obe vrste kopriva. Lišće koprive je nisko kalorično i veoma lekovito. U 100 g jestivog dela ima svega 58 kcal. Ima veliku fiziološku hranljivu vrednost: belančevina (5,5%), koje su sastavljene od niza nezamenljivih esencijalnih aminokiselina osnovnih nosioca života, 0,7 odsto masti i 7 odsto ugljenih hidrata. Sadrži minerale (najviše gvožđa i mangana), zatim kalcijuma, fosfora, natrijuma, sumpora, kalijuma, magnezijuma, silicijuma, tanina, soli i drugih minerala, enzime i organske kiseline (mravlju, maslačnu, sirćetnu i pantotensku kiselinu) i supstance koje deluju na sekreciju želuca. List je bogat vitaminom A (beta karotinom do 20 mg na 100 g) i vitaminom C (75 do 140 mg, odnosno 20 puta više vitamina C nego u zelenoj salati ili drugim vrstama gajenog povrća), B2 i K vitamina, hlorofil, flavonoide, histamine, enzime, tanine, vosak. i 3% celuloze. Hlorofil podstiče razmenu materija, čisti organizam, dezinfikuje rane i pospešuje njihovo zarastanje.Listovi se koriste za pripremu raznih jela: čorbi, variva, kaše, umaka, kao nadev za razna pečena testa (pite) i salate. Koriste se samo vršni mladi listovi, koji mogu da se prže u ulju, kuvaju kao spanać. Koprive treba popariti vodom i na taj način odstraniti toksin, a zatim izgnječiti, praviti od nje pire koji se može upotrebiti kao prilog mešanim salatama, uz meso, čorbe, kajgane i dr. Konzervira se sušenjem za upotrebu u zimskim mesecima.Lekovita svojstva: popravlja opštu slabost organizma, smiruje kašalj, pomaže kod gripa, prehlade, bronhitisa, astme, upale krajnika i pluća, poboljšava varenje, popravlja krvnu sliku (protiv anemije). Jača organizam, srčani mišić, stimuliše aktivnost srca, ubrzava cirkulaciju, reguliše krvni pritisak i proliv, zaustavlja spoljašnje i unutrašnje krvarenje, u slučajevima fizičke iscrpljenosti, dobar je stimulans za jačanje korena kose i dr. Pomaže kod ateroskleroze, upaljenih i proširenih vena i hemoroida, krvarenja iz nosa. Čisti, jača krv, smanjuje šećer i mokraćnu kiselinu u krvi, smiruje upalu sluzokože, želuca i čir, stimuliše rad creva, jetre, izlučivanje žuči, utiče na veću aktivnost bubrega, izbacivanje vode iz tela. Pomaže kod uvećane prostate, reume, artritisa i gihta. Jača i umiruje nerve (naročito protiv neuralgija, išijasa, vratobolje i lumbaga).

BRANJE I KONZERVIRANJE LISTOVABeru se samo 3–4 mlada (gornja) zelena lista sa stabljikom (vršne visine do 15 cm), u proleće (od marta do maja).Nakon košenja (ili ručnog branja) ostavi se da jedan dan uvenu, zatim se rasprostru u tankom sloju na suvom i promajnom mestu da se osuše. Sa osušenih stabljika se pažljivo otkinu listovi i čuvaju u kartonskoj kutiji ili platnenoj kesi u kojima treba da budu dobro sabijeni.Posebna napomena: sveži listovi i stabljika su pokriveni lako lomljivim dlačicama, koje se kod najmanjeg dodira lome i zabadaju u kožu, ispuštajući acetilholin i histamin (usled kojih sveža kopriva žari). Ovo svojstvo se gubi odmah nakon prelivanja svežih kopriva vrelom vodom. Važno je znati da samo sveža kopriva jako žari, dok uvenula mnogo manje, a suva ne žari.

OSNOVNA PRIPREMAU svežem stanju: ubrane listove mladih kopriva treba probrati i dobro isprati vodom, zatim popariti (tako se odstranjuju toksin), izgnječiti i nakon toga koristiti.U sušenom stanju: konzervira se sušenjem, za upotrebu u zimskim mesecima.

KORIJANDER (Coriandrum sativum) – samonikla (ili kultivisana) biljka, ima svetlozelene rasperjane listove i žućkaste ili smeđe plodove koji sadrže etarsko ulje. Listovi su slični peršunu i mirišljavi. Seme podseća na biber.Koristi se samo potpuno zrelo osušeno aromatično seme, prijatne arome, kao dodatak slanim i slatkim jelima od povrća, za supe, testenine, mesa, divljači, ribe i pečurke, salate, ili za kiseljenje povrća. Upotrebljava se za proizvodnju rakije, likera i kao dodatak hlebu, pecivu, mesnim prerađevinama (kobasicama), medenjacima, a koristi se i kao zamena za biber.Lekovita svojstva: otvara apetit, pospešuje varenje, podstiče rad želuca, creva i jetre, sprečava nadimanje, snižava holesterol, jača koronarni sistem, smiruje nervnu napetost.Posebna napomena: u većim količinama postaje otrovan. 

KRABULJICA – listovi su vrlo nežni i osetljivi. Dodaje se u topla jela (naročito u supu i umake), neposredno pred serviranje. Ide uz šargarepu, krompir, jaja, šparglu i dr.Lekovita svojstva: podstiče rad bubrega i pomaže kod varenja

KRASULJAK, bela rada, petrovac (Bellis perrenis, Compositae) – jestiva je i lekovita biljka. Male je hranljive vrednosti, u 100 g ima samo 35 kalorija. Koriste se mladi listovi, lopatičastog ili jajolikog oblika. Svi listovi se nalaze u prizemlju rozete. Mladi listovi sadrže belančevine, masti, ugljene hidrate (šećer), vitamin C i karotin, jabučnu, sirćetnu i oksalnu kiselinu, zatim saponin, tanin, smole, eterično ulje i gorke materije. Listovi se jedu sirovi ili prokuvani, najviše u proleće i početkom leta, ali i u jesen. Ukus im je kiselkast, malo gorak i lagano opor. Salata je ukusnija ako se ostavi začinjena da stoji 1-2 sata. Kombinuje se i sa salatom od krompira ili drugog divljeg povrća. Naročito su ukusni usitnjeni listovi izmešani sa mladim sirom. Listovi se mogu mešati sa ostalim varivima ili se stavljaju u supu. Ovaj livadski krasuljak ima jedan nerv, a šumski i jednogodišnji krasuljak imaju po tri nerva i isto su jestivi.Lekovita svojstva: jača i podstiče varenje, deluje kao lek koji rastvara sluz, hladi, smiruje bolove i grčeve u želucu i crevima. 

LAZARKINJA, lazarica (Asperula odorata) – sadrži proteine, skrob, mineralne materije, kumarinske heterozide, gorke materije, etarsko ulje.Kumarin nastaje prilikom sušenja ove trave. Sveže grančice lazarkinje treba ostaviti preko noći na dobro promajnom mestu da se osuše. Staviti je u vodu da stoji oko 30 minuta, pa je izvaditi.Lekovita svojstva: pomaže kod bolova glave.

LIVADSKO ZELJE, poljsko zelje (Rumex pulcher) je zajedničko ime za raznovrsno samoniklo (divlje) bilje koje se koristi u ljudskoj ishrani. Najpoznatije vrste su: bedrenika, brašnjenik, cikorija, crni slez, čičak, gavez (crni koren), kiselica (kiseljak), kopriva, livadska detelina, loboda, luk vlašac, luk porjak, maslačak, matovilac, mečja šapa, mišjakinja, pupavac, poljsko zelje, sedmolist, špargla, štavelj i dr. Lišće je po pravilu bogato vitaminima i klorofilom (koji je najdragoceniji sastojak lista), plodovi šećerima i vitaminima, a korenje i lukovice sadrže skrob i šećere, dok su neki plodovi i semenke izvor masnoća.Osim nabrojanog, sadrže kiseli kalijum-oksalat, bogate su vitaminom C, provitaminom A, mineralnim materijama (naročito kalcijumom) i drugim korisnim sastojcima.

Koriste se mladi listovi i izdanci koji su ukusni i sočni. Njegovo lekovito dejstvo ima terapijsku vrednost. Sakupljaju se pre pojave cveta. Najbolje ih je brati ujutro po rosi ili posle kiše, birajući biljke koje rastu po senovitim mestima. Pripremaju se na isti način kao i kultivirano povrće, slično spanaću ili kupusu sa što manje osoljene i ključale vode. Jelo se priprema bez mešanja u poklopljenoj posudi. Pripremaju se kao samostalno jelo ili se dodaju čorbama, varivima, pasulju, pitama i drugim jelima. Varivo je najbolje pripremati u zemljanom loncu.Listove livadskog zelja za salatu najpre oprati, ocediti i preliti ključalom vodom i potom ocediti. Nekoliko kapi limuna ili vinske kiseline, vitamin C će zaštititi od razaranja na vazduhu.

LOBODA (Chenopodium album) – male je energetske vrednosti, svega 63 kalorije. Koristi se mlado lišće obične lobode i još nekih vrsta u proleće. Sadrži belančevine, masti, ugljene hidrate, mineralne materije i soli, vitamin A (karotenoid) i C, gorke materije, sluzi, gumu, vosak. Koristi se za salate, čorbe, variva i druga slana jela sa mesom. Bere se u aprilu, maju, junu, julu i avgustu.

LORBER (Laurus nobilis) – upotrebljava se list koji sadrži oko 1–3% eteričnog ulja u kome su glavni sastojci pinen i cineol. Koristi se kao dodatak kuvanim jelima od mesa i povrća, mesima od divljači, ribi, prelivima, marinadama i dr. Lekovita svojstva: pospešuje probavu, smanjuje nadimanje i smiruje živce.

LOTOS (Nelumbo nucifera) – vodena je biljka sa prelepim, velikim, beloružičastim cvetom. Koristi se krtolast koren (sličan šargarepi), koji u preseku ima dekorativnu šaru. Sadrži hranljive sastojke: nelbumin (stimuliše telesne tečnosti i mišićno tkivo), asparagin (pospešuje razlaganje i izbacivanje suvišne otpadne sluzi iz bronhija i pluća) i skrob (sadrži 13% jednostavnih šećera i odličan je izvor energije).Suši se u tankim kriškama. Koristi se za ishranu i pripremu tradicionalnih lekovitih napitaka. Kuva se, prži, ili se koristi kao dodatak povrću i supama ili kao lekoviti čaj (najefikasniji je od svežeg korena) ili njegovog praha.Bere se zimi, jer tada ima najviše hranljivih i lekovitih sastojaka.Lekovita svojstva: leči kašalj, prehladu, sinuse, infekcije, bronhitis, astmu i veliki kašalj.

LUK ALJMA, zimski luk ((Allium fistulosum L.) – koriste se pera, koja ostaju dugo zelena. Tera stalno novo lišće visine od 30 do 50 cm. Sadrži mnogo mineralnih materija, vitamin C, eterična ulja i flavonoide.Lekovita svojstva: pospešuje varenje, deluje antiseptično i preventivno na oboljenja srca i krvotoka.

LUK SREMUŠ, medveđi luk, divlji luk (Allium ursinum L.) – ima ga više vrsta, koristi se samo mlado lišće u sezoni od aprila do juna i lukovica. Listovi mirišu na beli luk i blagog su ukusa, a lukovica na mešavinu crnog i belog luka i ljutog je ukusa. Lukovica se koristi isto kao i beli luk. Sadrži mineralne sastojke (sumpor, magnezijum, mangan, gvožđe, cink) kao i beli luk, vitamin C, karotin, alin, zatim ugljene hidrate, belančevine, masti i celulozu i visoku komcentraciju sumpora (alicina). Upotrebljava se sirov za salate ili kuvani listovi za čorbe, variva, piree, kao začin i dodatak jelima. Za namaz se sitno isecka i pomeša sa mekim sirom i pavlakom, a seckani za ukrašavanje jela ili se dodaje hlebu.

Mlada biljka se može kiseliti za zimu. Stajanjem i sušenjem lišća, razgrađuju se njegove aktivne supstance. Lukovica se upotrebljava slično mladom luku, kao začin, dodatak jelima (stavlja se na hleb) namazan maslacem, kao salata ili podloga za variva, kao začin čorbama, krompriru i drugim jelima. Nikada se ne razvijaju mlade lukovice (razmnožava se putem semena).Lekovita svojstva: ima antibakterijska svojstva, snižava krvni pritisak, utiče na stvaranje krvi, čisti krv, jetru, creva i želudac, jača pamćenje, olakšava iskašljavanje. Vino od sremuša smanjuje sluz u plućima i dugotrajan kašalj.Kontraindikacije: osobe sa osetljivim želucem treba da isečene listove preliju toplim mlekom i da odstoju 2 sata, a zatim piju gutljajj po glutljaj

LUK VLAŠAC, drobnjak, sitni perjaš (Allium schoenoprasum L.) – divlja je i trajna biljka. Uzgaja se ili raste samoniklo i deo je svake začinske bašte. Biljka je visoka od 15 do 35 cm s malom i slabo oblikovanom lukovicom. Iz lukovice izbija gust snop uskih i cevastih listova plavozelene boje. Ima vrlo fin miris, na beli i crni luk, koji je vezan za prisutnost različitih disulfidnih spojeva. Jelima daje lagan, svež ukus. Za jelo i začin koristi se sitno iseckani sveži listovi, kao ugodan dodatak ili aromat i dekoracija jela. Seče se iznad zemlje najmanje 3 cm, da bi se sačuvala lukovica za narednu upotrebu (ili sezonu). Iz lukovice stalno niću novi listovi.Lekovita svojstva: skoro da nema lekovih svojstava.

MAJČINA DUŠICA, majkina dušica (Thymus serpyllum) – prijatnog je aromatičnog mirisa i oštrog ukusa. Koristi se za pripremu pečenja, posebno mlevenog mesa, specijaliteta od divljači, ribe, raznih umaka i supa od zeleni.

MAJORAN (Majorana hortensis) – upotrebljava se u svežem stanju ili cela osušena stabljika pokošena oko 10 cm iznad zemlje. Sličan je origanu. Sadrži etarsko ulje, tanin, gorke materije, terpena. Koristi se za kobasičarske proizvode, guščje i pačje pečenje i jela od mlevenog mesa, jela od krompira i povrća, mahunarkama i raznim supama, marinadama. Odličan je za umake za testeninu i punjeno povrće.Lekovito dejstvo: otvara apetit, poboljšava varenje (naročito masna jela), ublažava grčeve. Etarsko ulje ima baktericidne osobine i smiruje kašalj.Kontraindikacije: veće količine mogu da izazovu omamljenost i glavobolju.

MASLAČAK (Taraxacum officinale) – jestiva je i lekovita biljka. Jestivi deo biljke su listovi, koji su vrlo bogati hranljivim materijama, naročito proteinima. Listovi su prizemni, testerasto usečeni ili perasto deljeni koji obrazuju prizemnu rozetu. Cvetovi imaju oblik glavičaste cvasti. Koren je vretenast i uzdužno naboran. Svi delovi biljke su gorkog ukusa Za ishranu se upotrebljavaju svi delovi biljke: samo mlado lišće (stariji su gorki i tvrdi), koren i cvet. Da bi se uništila gorčina treba pre upotrebe staviti 30 minuta u slanu vodu. List se bere u rano proleće i u septembru kada biljka istera novo mlado lišće.Mladi list maslačka sadrži triterpene, fitosterole, flavonoide, fenilkarbonske kiseline, mineralne materije (naročito kalijum, gvožđe, kalcijum i fosfor), vitamin C, karotin-provitamin A (4 mg/100g), vitamine B1, B2. Lišće se koristi za pripremu salate, supe, čorbe, variva, pirea, nadeva i dodaka jelima.

Lekovita svojstva listova: otvara apetit, utiče na lučenje mokraće, čisti krv, odstranjuje bolove žuči i jetre i poboljšava rad organa za varenje. Svež sok deluje blagotvorno kod bolesti bubrega, jetre, žući, mokraćne bešike, kod malokrvnosti, nesanice, glavobolje, čisti pluća, želudac i creva. Odličan je diuretik i čistač organizma. Suvi list sadrži oko 4% kalijuma.Pupoljci maslačka, iako tvrdi, koriste se kao svež dodatak salatama ili se kisele za zimu.Cvet maslačka se koristi za pripremu poznatog maslačkovog meda. Kombinirano mlado lišće i koren, začinjeni uljem i limunovim sokom (posle 4 sata stajanja, koriste se kao vitaminska salata. Veliki stariji listovi i cvetovi, koje ne upotrebljavamo za jelo, služe za pripremu čajeva.Koren maslačka sadrži veću količinu inulina (u suvom korenu u jesen i do 40%). Koristi se kuvan (slično krompiru) ili sirov, isečen na tanke trake. Sitno isečen, prosušen i pržen koristi se kao zamena za kafu (slično korenu cikorije).Kontraindikacije: neželjeni efekti mogu da se jave u vidu želudačnih tegoba i ređe alergije na koži. Interakcije sa drugim lekovima nisu poznate.

MATIČNJAK, limun trava (Melissa officinalis) – koristi se list (Melissae folium) koji ima veoma specifičan miris kao limun. List je tamnozelene boje, slatkoljutog ukusa. Sveži list sadrži: 0,05 do 0,3% etarskog ulja, vitamin C, šećer, skrob, pektin kao i rozmaricinsku kiselinu. Glavni sastojak lista je etarsko ulje (Melissae aetheroleum) izuzetno osvežavajućeg prijatnog mirisa. U sastavu etarskog ulja dominiraju monoterpenski aldehidi citrali (geranial i neral). List se upotrebljava kao začin za pripremu supe od povrća, umake, prelive, marinade, kao dodatak salatama, namazima od sira i osvežavajućim napicima. Matičnjak se po pravilu koristi svež (iseckano lišće). Isečen na trake u voćnoj salati (ili serviran kao ledeni čaj) deluje aromatično, osvežava i ima ukus limuna. Sušeni listovi matičnjaka na temperaturi 35-40oC gube na kvalitetu.Lekovita svojstva: poboljšava varenje, protiv nadimanja, neuralgije, histerije, gađenja, povraćanja i proliva, smiruje nerve. Eterična ulja matičnjaka pomažu pri grčevima, pospešuju probavu, opuštaju i deluju umirujuće. Koriste se osušeni listovi, sakupljeni neposredno pred cvetanje (samoniklih ili gajenih) biljaka.

MEČJA ŠAPA, šapica (Heracleum sphondylium L.) – male je hranljive vrednosti, svega 50 kalorija. Sadrži belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamin C i karotin. Miriše na celer. Koriste se mladi sočni lislovi i mesnate mlade stabljike s još neotvorenim cvetnim pupoljcima, koji imaju jak miris i pomalo su gorkog ukusa. Koristi se kao zelen za supu, salate, mešana variva i druga jela. Stabljika sa cvetnim pupoljcima koristi se sirova ili se prethodno popari s vrelom vodom, uvalja u brašno ili testo za palačinke i peku na ulju. Za jelo se koristi i koren u kome ima dosta skroba i šećera. Upotrebljava se kao dodatak supama i varivima. Izrendan sveži koren kuvanjem u vodi, dobija se sirup koji se koristi kao začin, dodatak i preliv za jela. Koren se može sušiti i mleti za hlebno brašno.

MEHURICA OBIČNA, pljuskavac, pogančeva trava (Physalis alkekengi) – stabljika je uspravna, slabo razgranata, visine je 30-80 cm. U gornjem delu je pokrivena dlačicama. Sočne i slatkaste, veoma ukusne bobice istovremeno su i kiselkastogorkog ukusa. Plodovi se koriste kao voće.Napici svežih bobica upotrebljavaju se za lečenje bolesti bubrega i bešike, pospešuje pražnjenje creva i izlučivanje vode iz organizma. Posle cvetanja razvijaju se sjajne i sočne, kao trešnja velike zelene bobice, unutar mehuraste ovojnice. Kada su zrele, postaju jarko crvenoljubičaste boje.

Koriste se samo zrele bobice, jedu se sirove ili prerađene u sok, a koriste se i za ukrašavanje jela. Najčešće se jedu ušećerene ili kandirane, kao dodatak voćnim salatama, slatkim umacima i prelivima. Prerađuju se i u pekmez, džem i kompot. Pre kuvanja, sirove bobice se kratko stave u zamrzivač da se ukloni gorak ukus. Treba obratiti posebnu pažnju da plod ne dolazi u dodir s mehurastom ovojnicom, jer ovojnica sadrži otrovni i gorak glikozid fizalin. U malaoj količini se nalazi i u zelenim (nedozrelim) plodovima.Lekovita svojstva: potpomaže rad bubrega i izlučivanje mokraće, kod zastoja mokraće, teškog i bolnog mokrenja, deluje na upalu bubrega, bešike i mokraćnih kanala, kod reume i artritisa, reguliše menopauzu i klimakterijumske smetnjeKontraindikacije: preporuka je stručnjaka, da se dnevno može pojesti najviše do 20 sirovih bobica. Vruć čaj od ploda mehurice podstiče znojenje i smanjuje povišenu temperaturu.

MEHURICA PERUANSKA, jagodasta mehurica – egzotična je varijanta obične mehurice. 

MENTA, nana (Mentha piperita) – dodaje se jelima sa mlevenim mesom, jagnjetini, masnim jelima, salatama, umacima, mesima s roštilja, ribi, peradi, slatkim jelima, čajevima i likerima.. Lekovita svojstva: poboljšava apetit, olakšava varenje, ublažava stomačne tegobe.

MIROĐIJA, kopar (Anethum graveolens) – ima osvežavajući miris. Koriste se listovi i semenke kao dodatak jelima od mesa, riba i povrća, za supe, čorbe, umake, salate, majoneze, sireve i za pripremanje zimnice. Sadrži: etarsko ulje, masno ulje, C vitamin, pektin, azotna jedinjenja, limonen, karvon.Lekovita svojstva: ublažava grčeve u stomaku, jača otpornost organizma, deluje na upalu usne šupljine.

MIRTA, mrča (Myrtus communis) — koristi se tamnozeleni list i plod. List sadrži: etarsko ulje (0,3—0,5%), gorke materije, tanin, smolu, vitamin C, a plod: etarsko ulje, šećer, pektin, ćilibarsku, vinsku i jabučnu kiselinu. Upotrebljava se za ušećereno voće u alkoholu za pripremu likera.Lekovita svojstva: osvežava i ublažava bronhijalne tegobe. 

MIŠJAKINJA, mišje uvo (Stellaria media Vill.) – širokolisna biljka, slabe i tanke, jako razgranate stabljike. Gornji listovi su jajasti ili eliptični, obično krupniji od donjih. Cveta skoro cele godine. Najaktivnije klija ili niće u jesen i proleće. Beli cvetići sa laticama po sredini imaju izgled i oblik kao zvezdani zraci koji je karakterističan za sve njene srodnike koji su isto jestivi. Oni sadrže: minerale (magnezijum, gvožđe, kalcijum, kalijum, fosfor, bakar…, bogatstvo vitamina C, beta-karotin, rutin, biotin, holin i vitamine grupe B (B6 i B12) i D. Blagotvorno deluje na organe za varenje i na opšte zdravlje organizma. Ne sadrži štetne niti nadražujuće materije, pa se može konzumirati u prakrično neograničenoj količni.

PAPRAT, bujad, orlova paprat (Pteridium aquilinum) – višegodišnja je paprat koja raste u velikim kolonijama. Za jelo se koriste samo mladi izdanci, dok su savijeni poput puža i ne viši od dvadeset centimetara. Oni sadrže visok procenat skroba. Biljka je visoka 50-150 cm i ima listove trouglastog oblika, koji su dvostruko ili trostruko podeljeni.Lekovita svojstva: ublažava probavne smetnje, protiv crevnih parazita i reumatskih bolova.

PELEN, pelin (Artemisia absinthium) – sadrži apsintin,, anapsintin, etarsko ulje, holin, gorke materije. Koristi se u svežem i sušenom stanju. Delovi cveta se koriste kao začin koji se beru pre cvetanja. Imaju pomalo gorak ukus i naročito prijatan miris. List se koristi u malim količinama za pečeno i masno meso, piletinu, pileću sapu, salate, umake, povrće i jela od jaja.

POTOČARKA, ugas (Nasturtium officinale) – okrugli listovi podsećaju na ukus rotkve, ljutog je i gorkastog ukusa. Koristi se sveža kao garnirung za pileće meso, ribu, jela od krompira, kao začin za supe, umake, salate, kremu od sira. Sadrži brojne vitamine (visok sadržaj C, D, E, karotin), ulje slačice, minerale (gvožđe, kalijum, jod i sumpor).Lekovita svojstva: jača imuno sistem. Sok je diuretik, otklanja toksine, čisti krv i kožu, pomaže kod stomačnih tegoba, rastvara nikotin. Koristi se protiv anemije, rahitisa, slabog srca i vida.Kontraindikacije: ne preporučuje se jesti za vreme trudnoće.

RABARBARA (Rheum rhabarbarum) – trajno je gomoljasto povrće, od kojeg se koriste lisne peteljke i rebra listova. Niskokalorična je namirnica, 100 g ima svega 7 kcal. Sadrže voćne kiseline, pre svega jabučnu, koje daju jelu finu slatkasto-kiselkastu aromu. Još sadrže mineralne materije (naročito kalijum kalcijum), vitamin C i dijetalna vlakna. Koristi se za pripremu salate, kompota, supa, čorbi, umaka, sarme, savijača (pita, kolače), marmeladu, džemLekovita svojstva: ublazava probleme probavnog sistema.Kontraindikacije: sam list se ne koristi, jer sadrži oksalnu kiselinu, čija konzumacija može dovesti do pojave kamenca u bubrezima ili mokraćnoj bešici.

RUKOLA, riga, rikula (Eruca sativa) – listovi u osnovi stabla formiraju rozetu, izduženi su i nazubljeni. Sve vrste rukole imaju gorak i aromatičan ukus. Gorčina listova potiče od glukozinolata izotiocianata, ima i estre buterne kiseline i jedinjenja sa sumporom. Sadrži mineralne materije (naročito gvožđe, kalijuma, kalcijuma, fosfora, natrijuma), bogatstvo vitamina C (100-200 mg/100 g) i karotenom. Sadrže i eterična ulja jačeg ukusa i arome. Koristi se najčešće za pripremu salate ili u kombinaciji sa drugim mešanim salatama za poboljšanje ukusa i arome. Priprema se sa maslinovim uljem, vinskim sirćetom i ribanim parmezanom. Ukus rukole podseća na ukus salate potočarke. Semenke su ljutkaste i koriste se za priipremu domaćeg senfa.Lekovita svojstva: reguliše probavu, pomaže kod prehlade i kašlja.

RUZMARIN (Rosmarinus officinalis) – koriste se seckane ili cele iglice i grančice koje su oporog i blagog ukusa. Odlično ide uz jaka jela od pečenog mesa, naročito ako su pripremljena sa vinom i belim lukom. Dobro se slaže sa timijanom, žalfijom, belim lukom i peršunom.

SEDMOLIST, kozja noga (Aegopodium podagraria, Umbelliferae) – mladi listovi su jestivi i lekoviti, ukusa mešavine peršuna i celera. Male je hranljive vrednosti, svega 42 kalorije. Sadrži vitamin C i karotin. Koriste se prizemni mladi i meki listovi, svetlije i sjajne boje. On je prvenstveno začinska biljka, ali se koristi za čorbe, salate i variva. Varivo je ukusnije u kombinaciji sa koprivom, mišnjakinjom, lobodom, spanaćem i drugim lisnatim povrćem. Lekovita svojstva: olakšava rad želuca i sprečava upale organa za varenje.

SELEN, miloduh (Levisticum officinale) – veoma aromatična zeljasta biljka sa perastim listovima tamnozelene boje. Veoma podseća na miris celera. List sadrži: do 100 mg % vitamina C, etarsko ulje, šećer, gumu, tanin, smole i skrob. Osušen koren sadrži: etarsko ulje, šećere, organske kiseline, smole i dr. Koristi se sveže iseckan ili osušen list s vršnim delovima biljke za začinjavanje čorbi, jela od pasulja, mesa i povrća, salata i umaka.Lekovita svojstva: pospešuje rad želuca, ubrzava varenje, izbacuje višak vode iz organizma. Pripremljen kao čaj ublažava oboljenja disajnih puteva i kašalj, jača organizam, a deluje i kao antiseptik.

SLAČICA, gorušica (bela Brassica alba, crna Brassica nigra) – koristi se za pripremu kuvanih jela sa povrćem i kisele zimnice. Važan je sastojak za prelive, umake, salate i marinade. Sadrži do 30% masnog ulja, proteine. glukozinolate i sluzi. Crna slačica poseduje jako antibakterijsko dejstvo. Od semena se dobija masno brašno. Etarsko ulje se dobija njegovom destilacijom. Bezbojno je ili slabo žućkasto, bistro, ljutog i prodornog mirisa (izaziva suzenje i pecka kožu).Lekovita svojstva: deluje antiseptički i dezinfekciono. 

SPIRULINA (Spirullina maxima, Spirullina platensis) – mikroskopska plavo-zelena alga, koja raste u kontrolisanim uslovima u slatkim vodama i sadrži preko 100 hranljivih materija uzajamnog delovanja. Predstavlja najbogatiji izvor proteinske hrane (60%) koja sadrži sve esencijalne aminokiseline. Spirulina sadrži samo 6% masti (nezasićene masne kiseline, praktično je bez holesterola) 19% ugljenih hidrata, ukupno 8% minerala (kalcijum, magnezijum, gvožđe, fosfor, kalijum, natrijum, mangan, cink, bor, bakar i molibden). Od vitamina sadrži: beta-karotin, kompleks vitamina (B1, B2, B3, B6, B12), vitamin E (d-alfa-tokoferol), inositol, biotin, folnu kiselinu i pantotensku kiselinu. Od fitonutrijenata sadrži: hlorofil, fitocijanin i SOD (superoksiddismutaza, jak antoksidant). Ima bogat izvor enzima, RNK i DNK,sulfolipida, glikolipida. Sadrži 48 mg po gramu Omega 3, 6 i 9 masne kiseline. 95% je potpuno svarljiva.Spirulina obezbeđuje: dugotrajan izvor energije, skraćuje vreme oporavka posle fizičke aktivnosti, jačanje imuniteta, lakoapsorbirajuće gvožđe, pravilno i zdravo mršavljenje, moćan je borac protiv slobodnih radikala.Lekovita svojstva: antioksidantna zaštita, pomaže kod ulkusne bolesne, artritisa, alergija, dijabetesa, gojaznosti, visokog krvnog pritiska, kod smanjenja težine, energetski je dodatak. Za sportiste.Posebna napomena: može se nabaviti pod imenom Spirulina Pure Planet u apotekama ili prodavnicama zdrave hrane.

ŠPARGLA, šparoga (Asparagus officinalis) – kratka podzemna stabljika iz koje nad zemljom rastu mesnati izdanci sa spiralno poređanim listićima. Koriste se samo nadzemni izdanci koji se pre upotrebe oljušte. Oni se kasnije razvijaju u razgranatu stabljiku iz čijih lisnih pazuha rastu čuperci igličastih ili nitastih ogranaka. Divlja sadrži više vitamina nego kultivisana (vidi gajeno povrće, šparoga).

ŠTIR (Amarantus retroflexus) – izuzetno zdrava biljka visoka do 1 m, od koje se za ishranu koristi lišće i seme. Seme štira se koristi sveže ili osušeno i samleveno u brašno. Veoma je sitno, sjajno crne boje i izuzetno otporno na vlagu. Plodnost biljke može biti i do 100000 semenki, pa i više). Semenke štira sadrže visoko vredne belančevine koje nadmašuju žitarice (sadrže lizin, aminu kiselinu i druge amino kiseline koje sadrže sumpor, ugljene hidrate, šećer, vitamine B kompleksa i E, i sluzaste materije. Kuva se sa vodom, u zapreminskom odnosu 1:2, sve dok sva voda ne upije i ispari. Pre kuvanja može se malo propržiti na suvom tiganju. Po ukusu podseća na proso. Dodaje se drugim žitaricama, jer poboljšava ukus.LIšće štira se koristi sveže, kuvano 15-20 minuta (ili kuvano na pari) i dinstano. Listovi su bogati izvor vitamina C, beta karotina, niacina, riboflamina i minerala (posebno kalcijuma, kalijiuma i gvožda. 

TIMIJAN (Thymus vulgaris) – ima lako slatkasti ukus. Upotrebljava se svež ili osušen list kao začin za poboljšavanje ukusa raznih jela. Idealan je za pripremu marinada za roštilj, uz povrće i kuvana jela. Mladi izdanci se koriste celi, a sa drvenaste stabljike se otkidaju listići.Lekovita svojstva: veoma je lekovit, pomaže kod varenja, ublažava kašalj i nalazi se u redovnoj farmakopeji.

TUŠT, portulak (Portulaca oleracea L.) – pripada grupi lisnatih hranljivih i lekovitih biljaka. Ima sve kvalitete prave letnje hrane. Za jelo može služiti čitava mlada nadzemna biljka. Listovi su sočni, prijatno slankasto-nakiselog ukusa. Ledena je, jer deluje rashlađujuće, spolja i iznutra. Sadrži najviše vode (92-95%). U 100 g ima: 1-2,2% bjelančevina, 0,3-0,4% masti, 1,3-2,2% probavljivih ugljenih hidrata, 5% mineralnih materija (gvožđe, kalcijum, fosfor), vitamine (beta karotin (1,5-2 mg%, C i E) i omega 3-masne kiseline (alfalinolenska), askorbinsku kiselinu (20-50 mg). Otporan je na visoke i niske temperature i sušu, uspeva na lošem zemljištu. U ishrani se koristi za pripremu salata, čorbi, variva, đuveče, u testu za palačinke ili kao rskav začin u salatama. Kuva se najviše do 15 minuta, kuvanjem oslobađa sluz koja blago zgušnjava čorbe i daje im kremast izgled. Pogodan je i za kiseljenje, ali ne i za sušenje. U svežim salatama lepo se slaže sa krastavcem i paradajzom, krompirom, graškom i belim lukom dinjama i breskvama. Služi se i kao prilog za začinjena jela od mesa ili ribe. Bere se pre cvetanja, čim se odseče ponovo brzo raste.Lekovita svojstva: omega-3 masna kiselina je značajna za rast i razvoj organizma, štiti ćelijske zidove, reguliše nivo holesterina i sprečava bolesti srca i krvotoka.

VRANILOVKA, vranilova trava, origano (Origanum vulgare) – zeljasta aromatična začinska i lekovita biljka. Bere se nadzemni vršni deo stabljike u cvetu dužine 25 do 30 cm od jula do oktobra. Slična je majčinoj dušici, ali uvek je visine do 50 cm. U nadzemnim delovima aktivne materije su: etarsko ulje koje sadrži 40% fenola (timola i karvakrola).Koristi se u kulinarstvu, za začine, u jela sa paradajzom, prirodan je konzervans. Osušeno lišće sa cvetićima samelje se u najfiniji prah ili se krupnije usitni, stavlja se u peciva, jela od divljači i druge pikantne specijalitete slanog ukusa.Lekovita svojstva: jačanje organizma, poboljšava probavu, protiv proliva, olakšava disanje.

VRBOLIKA, noćurak (Chamaenerium angustifolium L., sinonim Epilobium angustifolium) – višegodišnja je zeljasta biljka čije stablo raste do 1,5 m visine. Raste uz rubove šuma, proplanaka i krčevina, livadama, kraj seoskih puteva, kao korov po poljima i dr. Hranljiva je, lekovita i medonosna. Listovi su uski, naizmenični, slični vrbovim. Pri vrhu stabljike nalazi se klasasta cvast sa cvetovima ljubičasto purpurne boje. Berba vrbolike počinje u martu ili aprilu, kada se ubiru mladi listovi i izdanci zajedno sa korenom. Listovi i koren sadrže 10-20% tanina, do 380 mg askorbinske kiseiline, karotina, šećera, pektinskih materija i alkaloida. Nadzemni deo biljke do cvetanja sadrži do 20% belančevina, soli kalcijuma, fosfora, kobalta i sluzi. Za jelo se koriste sočni vršci mladih biljaka i listovi u obliku salata, ukusnog variva ili pomešano sa drugim biljkama (vrbolika + mladi listovi koprive). Od podanka vrbolike priprema se hlebno brašno (jer sadrži skrob i šećer).

VUČJI (PASJI) TRN (Hippophae rhamnoides L.) – plodovi su hraljivi i lekoviti, narandžaste mesnate bobice, veličine graška. Koriste se samo u prerađenom stanju: za pekmez, džem i marmeladu sa dodatkom šećera, umake (kao kiseli začin jelima od riba). Presne bobice nisu za jelo. Sušenjem plodova sačuva se stabilna koncentracija vitamina C, E, F i karotina (koja se ne smanjuje tokom tri godine). Prijatan ukus i miris bobica potiče od masnih ulja koja su zastupljena u 2%. Plod u 100 g sadrži: 98 mg% vitamina C, 0,02 mg% vitamina B1, o,o5 mg% vitamina B2, 0,8 mg% vitamina B6, 8 mg% vitamina E, 15 mg% karotina, vitamina F i znatnih količina šećera. Odličan je izvor vitamina u zimskom periodu jer plodovi ostaju na granama tokom čitavog zimskog perioda. Pripada grupi medonosnih biljaka. Razmnožava se semenom i reznicama.

ZMIJSKA TRAVA, oskorušica (Sanguisorba minor) — koristi se list, koji sadrži tanin, gorke materije, vitamin C, skrob, galnu kiselinu, oksalat i vosak. Upotrebljava se za umake, ribu i perad. Lekovita svojstva: podstiče apetit, poboljšava probavu, ima diuretična svojstva.

ZOVA, bazga (Sambucus Nigra) – koristi se bobičasti plod i cvet za pripremu zimnice.Bobičasti plod sadrži: belančevine, šećer, bogatstvo vitamina B1 (i skoro otkriven vitamin J), organske kiseline (jabučnu i limunsku), gorke materije, tanin, pektin, antocijan (biljne boje) i sluzi. Od bobica se priprema lekovita zimnica: sokovi, pekmez, marmelada i džem. Bobice zove treba obavezno termički obraditi (bez gorkih peteljki), jer upotreba svežih bobica ili nekuvanog soka, izaziva mučninu, povraćanje i proliv. Cvet sadrži: sambunogrozid, rutozid, šećer, holin, etarsko ulje, organske kiseline, ruzin kobalt, tanin, smole i mineralne sastojke.Lekovita svojstva: čisti želudac, bubrege i mokraćnu bešiku, uklanja nervozu srca. Kao večernji obrok olakšava san i otklanja nesanicu.

ŽUTIKA (Berberis vulgaris) – plod su crvene, duguljaste bobe koje stoje u grozdovima. Od bobica se pripremaju marmelade, džemovi, retki i gusti sokovi. 

DELOVI BILJKE ZA ISHRANULIST - Breza, kopriva (vršni mladi listovi), poljsko zelje, planinsko zelje, kiseljak, lisac, srčenjak, paprac, troskot, brašnjenik, crni slez, velika slezovača, čuvarkuća, žuti jarić, medunika, detelina bela barska i livadska, bokvica ženska, jagorčevina, zvončić, maslačak, bela rada, sremuš, zečica.PLOD - Hrastov žir, borovnica, jabuka divlja, vodeni orah, dren, planika, crveni i beli glog, trnjina, divlja kruška, poljska i zimzelena ruža, šumska kupina, jarebika, mukinja.CVET – Bagrem.RESE – Leska.KRTOLA – Vranjak.LUKOVICA - Ptičje mleko, sremuš, dremovac.KOREN - Vodena bokvica, maslačak, zečica, divlja šargarepa.CELA BILJKA - Sibirski luk.HERBA - Mišjakinja.OVRŠCI - Omaga i crvena omaga, loboda, paprac.MLADI IZDANCI - Navala, bujad.

Naravno pre nego sto odete da berete sve sto stignete, OBAVEZNO se dobro informisite i budite sigurni da mozete da prepoznate ono sto berete, neke biljke ipak nisu za jelo, a neke su cak i otrovne! Ipak vecina nas ce bez problema prepoznati koprivu, maslacak i kupinu, pa se drzite sigurnih stvari dok ne naucite vise o divljem bilju. Takodje treba izbegavati branje u naseljenim mestima, blizu prometnih puteva i drugih izvora zagadjenja. Kao i do sad, nikako ne bih savetovao kuvanje ovih biljaka jer cete time unistiti sve sto imaju da ponude. Jedite ono sto mozete sveze u salatama, ili cedite u zeleni sok. Na kraju napomena da iako neverovatno korisno, ovo bilje je nisko-kaloricno i ne mozete ga koristiti kao osnov iz koga dobijate energiju, vec kao dodatak, iako vam preporucujem VELIKE kolicine zelenisa, kao i uvek. Dakle nemoj da vas mrzi, nego pravac u prirodu do najblize sume po hranu, dobicete u isto vreme i dobru fizicku aktivnost i najbolju hranu na planeti, a sve to potpuno besplatno.

3. ZDRAVA JEFTINA ZAMENA Mogu da primetim da ljudi nedostatak para resavaju na dva razlicita nacina u vezi sa ishranom. Jedni posto nemaju dovoljno za svakodnevnu kupovinu mesa, kupuju jeftine mesne preradjevine (kobasice, pastete itd) koje su, secate se, na samom dnu nase liste hrane i kao takve uzasno nezdrave. Drugi pak, umesto toga, povecaju unos hleba, krompira i pirinca uz mnogo manju kolicinu proizvoda od mesa, i time (nehotice) postignu zdraviju ishranu. Sad posto vec znamo ponesto o tome sta je zdravo, zelimo dakle da budemo kao ovi drugi, samo sa maksimalnim unosom pirinca i krompira, dok hleb i proizvode od mesa potpuno eliminisemo. Testenina je takodje jeftina opcija, samo ako ste vegan vodite racuna da bude bez jaja. Da zakljucimo ZA ISTE PARE koje trosite na vasu nezdravu jeftinu ishranu, mozete imati ZDRAVU JEFTINU ishranu. Kad kupujete pirinac najbolje je da to bude braon (integralni) pirinac jer je od celog zrna i sadrzi sve minerale i vitamine dok je u belom pirincu samo skrob bez vecine ovih sastojaka. Ako mozete da nadjete slatki krompir (Batat, Cicoka) po razumnoj ceni on je jos bolji od obicnog krompira, ali i obican je ok. Mahunarke takodje mozete povremeno konzumirati ako vam dosade pirinac i krompir.  Nije bitno da budete 100% raw, nek to bude onaj procenat koji vama odgovara i koliko ste u mogucnosti. Ono sto jeste bitno je da unosite DOVOLJNO hrane da bi imali energije za svakodnevne aktivnosti. Pirinac i krompir su vasi prijatelji, i jako je velika greska misliti da oni goje, stvar je samo u tome sto ljudi vecinom jedu krompir przen na brdu masti ili ulja uz dodatak mesa i soli, fakticki ubiju sav krompir i sve u njemu, i onda okrive krompir da goji (a uopste ne vide ulje na kome prze i mast koja se nalazi u mesu). Mozete bukvalno da se davite u kuvanom pirincu i krompiru, nema apsolutno nikakvih stetnih efekata, dace vam cistu energiju, a sto je najbolje imacete i savrsenu liniju. Voce jeste bolje i lakse se vari, ali ovo je tema o zdravoj ishrani ako nemate dovoljno para za 100% raw, sto bi po mojoj proceni izaslo negde na minimum 15 evra dnevno za jednu osobu za raznovrsnu i kolicinski dovoljnu 100% sirovu ishranu. Ako mozete da izdvojite 450 evra mesecno za to onda apsolutno preporucujem da predjete na 100% raw, ako ne i dalje mozete biti savrseno zdravi i sa ovim jeftinim zamenama i u onom procentu koliko vam mogucnosti dozvoljavaju. Ipak, smatram da je za vecinu ljudi apsolutno izvodljivo 50% sirove hrane i 50% kuvanog pirinca/krompira, za otprilike istu kolicinu para koje ste i ranije davali na standardnoj ishrani. 

4. HRANA SE KUPUJE NA PIJACI Zdravu hranu necete naci u prodavnicama u sekciji “Zdrava/dijetalna hrana”. Necete je naci ni u sekciji “Voce i povrce”. Ja ponekad prodjem kroz supermarket i ne uspem da nadjem nista sto bih stvarno hteo da pojedem. Jednostavno skoro sve voce i povrce tamo izgleda nikakvo, ili zeleno ili prezrelo, osuseno i nikako te ne privlaci. A i ono koje te privlaci veliko lepo i sjajno je hibridno gajeno pod pesticidima da izgleda takvo, a ukus mu je nikakav. Zato zaobidjite prodavnice i pravac na pijacu, nadjite ljude koji izgledaju kao da sami gaje to povrce, upoznajte se s njima i siguran sam da ce vam uvek izaci u susret. Podrzite ljude koji lokalno gaje hranu za vas, posao seljaka nije lak posao. Ono sto je najvaznije je da kupujete SVEZE voce i povrce, koliko god je to moguce. Postoje tvrdnje da se 50% hranjivih sastojaka zapravo izgubi 1 sat posle branja. Dakle zelite maksimalno moguce SVEZE. 

5. KUPUJTE NA VELIKO Prosto pravilo ako nesto kupujete na veliko, na kutiju ili na gajbu, dobicete i znacajno nizu cenu. Ako se sprijateljite sa ljudima koji to rade mozete cak stvari dobiti i po nabavnim cenama. Ovo vazi za bilo koji proizvod, a savetujem da isto primenite i u nabavci hrane. 

6. HRANA KOJOJ ISTICE ROK  Ovo je zanimljiv naslov :) Naravno, ne mislim ovde na cokolade, pastete i mleko kojima istice rok, vec NA ZRELO VOCE! Stvar je u tome da ce prodavci cesto, da im ne bi propala roba, prosto spustiti cenu voca kako bi ga prodali po nizoj ceni i time ipak nesto zaradili. Sto se srecom poklapa sa nasim nacinom ishrane, gde zelimo da jedemo ZRELO voce koje sadrzi visok procenat secera u sebi za maksimalnu energiju. Tako cete cesto (paradoksalno) dobiti najbolje zrelo voce za najnizu mogucu cenu. Banane su ovde dobar primer i cesto cete videti da imaju snizenu cenu kad pocnu da dobijaju pege po kori, a mi bas takve i zelimo da jedemo. Jedina je stvar sto morate u kratkom roku da ih pojedete, ali DOBRA HRANA se kvari brzo. Jer nema milion konzervanasa koji bi mogli da je sacuvaju mesecima kao sto je slucaj sa “hranom” na policama u prodavnici. 

7. NADJITE POSAO KOJI VAS ISPUNJAVA  Ako ste drasticno podcenjeni i ako vas placaju minimalno za ono sto radite, sve su sanse da ne volite posao koji radite. Edukujte se, nadjite na internetu sve mogucnosti, poslove koje bi voleli da radite u zivotu, sta god to bilo i idite ka tom cilju. Siguran sam da ce to usloviti i poboljsanje vase finansijske situacije, samo ako se potrudite i ako imate jaku volju i zelju da nesto promenite u svom zivotu. Nemojte koristiti izgovore, gde postoji zelja uvek postoji i nacin. Nemojte nikada misliti da je potrebno da se mucite non-stop da bi imali nesto u zivotu. Uvek verujte da cete imati sve sto vam treba sa najmanje moguce naprezanja. Uvek postoje nacini, svako od nas je doneo nesto posebno na ovaj svet, svoj poseban talenat, na vama je da ih nadjete, ono sto vi volite da radite i sto je vasa svrha u zivotu. 

PROSTO JE - JEDITE VISE SVEZEG VOCA I POVRCA!

Definitivni vodic po vrstama hraneOvo je lista hrane koja je svrstana na osnovu uticaja na vase zdravlje. Sve sto pojedete ili popijete ce automatski uticati na vase zdravlje, nivo energije i vitalnosti, sposobnost da radite vase svakodnevne poslove, kao i na pojavu ili sprecavanje bolesti, koje se ne desavaju preko noci, vec postepeno, svakim zalogajem. Lista je sacinjena na osnovu saznanja koja nam daje moderna nauka (bar ona koju ne sponzorisu korporacije i farmaceutska industrija), a takodje i na osnovu vise hiljada godina iskustva tradicionalnih medicina koje su bile u skladu sa prirodom, a na koje se nazalost u moderno vreme potpuno zaboravlja da su i postojale. Listu necu suvise pretrpavati time ZASTO je nesto zdravo, a zasto nesto drugo nije, radi koliko toliko kompaktnog formata, to cu ostaviti za drugi post. Ocigledno, hrana je svrstana od zdravije ka manje zdravoj, da ne kazem totalno nezdravoj i boje su tome primerene :)

1. VODA Nacinjeni smo oko 80% od vode, mislim da ne treba da naglasavam znacaj.. 2 litra ciste vode dnevno minimum! Vise ako svakodnevno jedete slano i ako slabo unosite voce (sto ne preporucujem).

2. SLATKO VOCE Banane, Urme, Grozdje, Mango, Smokve, Tresnje. Negde oko 80% ugljenih hidrata svakog dana bi trebalo da dolazi od zrelog svezeg slatkog voca. Bitno je da bude zrelo, jer jedino onda mozete da apsorbujete secer koji vam je potreban za funkcionisanje. Bazirajte ishranu na omiljenom slatkom vocu, a jos bolje onom koje je u sezoni. Izbegavajte nezrelo voce, ako i kupite zeleno, uvek sacekajte da sazri. Ako oko njega pocnu da se skupljaju ose i stenice i ako mozete da osetite miris sa razdaljine, to je najbolje. :)

3. OSTALO VOCE Jabuke, Kruske, Pomorandze, Limun i ostali Citrusi, Ananas, Breskve, Kivi, Lubenica, Dinja, Jagoda, Papaja, razne bobice itd.. Ovo ostalo voce koje je manje slatko, takodje treba da ima veliku ulogu u vasoj ishrani, ali samo kao dodatak raznovrsnosti da bi unosili veliki raspon vitamina/minerala koji svako od njih ima. Ne treba bazirati ishranu na ovom vocu jer se moze desiti da brzo ostanete bez goriva, energije. Ili ako vec nemate izbor onda uzimajte bar duplo vise ovog voca nego sto je slucaj sa slatkim vocem.

SOKOVI Napomenucu ovde da je u redu povremeno konzumiranje kupovnih sokova od 100% voca, medjutim to bih preporucio samo u nekim drustvenim prilikama, ili kad ste u zurbi van kuce, dakle u nuzdi, kad nije jako prakticno jesti voce. Kupovni sokovi (cak i oni "sto posto") su od vocnog koncentratauglavnom sa dodatim secerom i imaju daleko manje hranjivih sastojaka nego sveze voce. Za istu cenu 1 litra soka, mozete kupiti 1 kg svezeg voca, koje je neuporedivo korisnije. Ako zelite, dalje mozete to voce sami u iscediti u sok, preporucljivo u sokovniku sa hladnim cedjenjem. Sve ostale sokove koje mozete kupiti u prodavnicama nikako ne preporucujem, jer su zapravo sacinjeni od neke cudne hemije i nemaju nikave veze sa vocem iako se zovu "vocni" sokovi. Isto vazi i za vitaminske napitke, napitke koji toboze daju "energiju" itd.. Zaobidjite u sirokom luku.

4. VOCE SA VELIKIM SADRZAJEM MASTI Avokado, Durian, Masline, Kokos (koji je tehnicki gledano orah). Ovo voce uzimati u manjim kolicinama. Masti bi trebalo da cine svega 10% vaseg dnevnog kaloricnog unosa, dakle 1 avokado dnevno je i vise nego dovoljno. Ne preterivati, biljne masti u velikim kolicinama su stetne kao i zivotinjske.

5. ZELENO LISNATO POVRCE Kelj, Spanac, Blitva, Zelje, Persun, Brokoli, Karfiol, Kupus, Maslacak, Kopriva itd.. Ima bezbroj zelenog lisnatog bilja i gajenog i divljeg, zapravo 90% divljih biljaka je jestivo i mnogohranjivije nego domace povrce. VAZNO: Ovo povrce nikada ne kuvati, a ako ga i kuvate, potrudite se da to bude kratko i na pari. Samo 5 minuta kuvanja na visokoj temperaturi ce unistiti vecinu enzima i vitamina u njemu. Ono sto mozete jedite sirovo, ja licno bez problema mogu da jedem vecinu ovih, ono sto ne mozete blendujte ili cedite u zeleni sok, tako se mnogo lakse apsorbuje. Ovo bi trebalo da cini  10% vaseg dnevnog kaloricnog unosa (sto je mnogo vise nego sto mislite, jer je nisko kaloricno) i NEOPHODNO je u zdravoj ishrani!

6. OSTALO SVEZE POVRCE Kad i koliko stignete, sve ostalo povrce opet zbog raznovrsnosti.

7. SEMENKE I ORASI Badem, Kikiriki, Lesnik, Brazilski orah, Indijski orah, Pistaci, Semenke suncokreta i bundeve, Obicni orah itd.. Vazi isto sto i za voce sa velikim sadrzajem masti, dakle umereno, do 10% vaseg dnevnog kaloricnog unosa, sto je negde 1 saka oraha.. VAZNO: kupovati samo sirove orahe i semenke, przeni i peceni em sto imaju dodato brdo soli i ulja, em su toliko sprzeni da u njima vise nema vitamina..

Ovde negde je granica apsolutno zdrave hrane koju preporucujem svima. Sad prelazimo u zutu zonu pa da vidimo kako tu stoje stvari:

8. HRANA BOGATA SKROBOM: ZITARICE i KROMPIR Braon (integralni) pirinac i ostale zitarice koje ne sadrze gluten, Krompir, Slatki Krompir, Kinoa, Seme Konoplje..  Sva ova hrana je bogata skrobom i ocigledno je potrebno kuvanje da bi bila svarljiva. Iako nije po definiciji sirova hrana, moglo bi se reci da je najzdravija moguca zamena voca, jer sadrzi veliki procenat ugljenih hidrata, koji se ipak nesto teze vare nego voce, ali je jako jeftina i uvek vam moze posluziti kao zamena ako nemate dovoljno voca. Psenica i proizvodi od nje isto ovde spadaju, ali je ne preporucujem jer nije sasvim jasno dejstvo glavnog proteina u psenici

glutena. U svakom slucaju imate mnogo drugih zitarica, pa ne vidim ni potrebu koriscenja psenice. Ono za sta jeste korisna je ako je gajite kao klice i mlade izdanke, jer se u tom procesu razlaze i neutralise gluten i tada je zapravo jako zdrava. Opet preporuka je minimalno kuvanje ove hrane na pari ili u vodi.

9. MAHUNARKE Pasulj, Boranija, Grasak, Soja itd... Za mahunarke vazi isto sto i za gore pomenute zitarice, s tim da su one na 9. mestu jer se slabije vare, izazivaju razne reakcije u stomaku, potrebno je duze kuvati ih, a dok se skuvaju izgube vecinu svojih hranjivih svojstava. Ne preporucuje se redovnija ishrana na mahunarkama, ali ako nemate drugog izbora, ili prosto zelite malo vise raznovrsnosti AKO nemate dovoljno VOCA, a zitarice i krompir vam dosade, onda povremeno mahunarke mogu da dodju u obzir. Ali savetujem da ih ipak izbegavate. Da i ovde napomenem, ako ih gajite kao klice i mlade izdanke mnogo su korisniji i u tom obliku su jako zdravi.

10. MED Pcelinji proizvod, prirodna smesa fruktoze i glukoze. Mnogi se kunu u lekovitost meda i ja to ovde necu opovrgavati. Treba samo imati u vidu da je med koncentrisani secer i isto vazi kao sto je objasnjeno dole pod 11. Povremeno koriscenje sigurno nece imati negativne posledice, ali nikako nemojte bazirati ishranu na njemu, jer jednostavno ne sadrzi nista drugo osim secera. I kada god mozete koristite med UMESTO kristal secera, ako uopste morate.

11. RAFINISANI SECER Neko ce sad da pita "Sta ce ovde secer u narandzastoj zoni, zar ne rece da nam treba secer? A jos je i vegan hrana??" Stvar je u tome sto secer sam po sebi nije nezdrav, ali nije problem u tome sta jeste, vec sta NEDOSTAJE seceru u kristalu. A nedostaju mu svi moguci hranjivi sastojci, nema vitamina, nema minerala, zapravo nema nicega.. Secer je ultimativna sarena laza, dace vam samo gorivo da pregurate dan.. Ocigledno dugotrajno unosenje rafinisanog secera i proizvoda sa njim ce vas uciniti sitim, ali ni malo zdravim. Ako vam je hitno potreban izvor energije a nemate ni VOCA, ni ZITARICA u kuci onda apsolutno pribegnite medu ili seceru, mada ne bi smeli da dopustite da se to uopste desi, uvek imajte rezervu.

12. ORGANSKA JAJA Iako nisu vegan hrana, jaja stavljam u narandzastu zonu i na ovo mesto jer UKOLIKO su kokoske gajene na seoski nacin gde imaju dobru prirodnu ishranu, slobodno kretanje i zdravlje, onda sigurno da daju zdravija jaja i ako ih vec kupujete trudite se da uzimate takva jaja, od ljudi koji na selu gaje kokoske na taj nacin. U ovom pregledu necu ulaziti u eticke dileme i odluke koje svako treba da donese, vec cu samo reci da ne postoje definitivni dokazi da su jaja posebno nezdrava ako su ovako proizvedena, narocito u kombinaciji sa svom gore pomenutom zdravom hranom. MEDJUTIM jaja koja mozete kupiti u prodavnicama, sa farmi itd, sto je 95% jaja koja se prodaju, su izuzetno zagadjena raznim antibioticima i koncentratima koji se daju zivini da bi uopste mogla da zivi u uslovima koji vladaju na farmama, i od bolesnih kokoski, da ih nikako ne preporucujem. Ako ste vec odlucili da budete vegetarijanac a ne vegan, potrudite se da zbog sebe, ako ne zbog kokosaka, nadjete jaja proizvedena prirodnim putem, kao i da ne preterujete u njihovom konzumiranju. Za pripremu vazi isto pravilo, kuvanje je najdalje koliko bih savetovao, ako ih przite zaboravite na sve hranjive sastojke, u tom slucaju ne jedete jaja nego cisto ulje/mast i so. A do njih jos nismo ni dosli..

13. NEKUVANO MLEKO, ORGANSKI MLECNI PROIZVODI Ovde vazi slicno kao za jaja, ako mozete da nadjete kravu koja je zdravo gajena na pasnjacima, sto je danas skoro nemoguce, onda predpostavljam da vas ni casa ovog mleka nece bas ubiti. Ali opet isto, ako ga kuvate unistavate vecinu sastojaka pa onda to ponistava celu svrhu. Razlog zasto je cak i prirodno, organski dobijeno mleko zapravo gore od jaja, su govedji hormoni (cak 80 njih) koje krava prirodno proizvodi da bi tele raslo brze, a koji prave pometnju u nasem hormonalnom sistemu, jer ni po izgledu, ni bioloski, ni evolutivno ne licimo na goveda, pa mozete zamisliti sta sve moze izazvati ubacivanje hormona strane vrste u ljudski organizam. Tako da ne postoji nikakva mogucnost zaobilaska toga. A o mleku koje mozete kupiti u prodavnicama, zaista necu ni da pricam, to su vec horor price koje cu ovaj put zaobici. Da napomenem ako ste vegetarijanac, potrudite se da nadjete prirodno kozje mleko i proizvode od njega, sir itd.. mnogo je zdravije i korisnije nego kravlje.

14. RIBA  Iako smo ovde vec izasli i iz domena vegetarijanske ishrane, neki ljudi (iz samo njima poznatih razloga) misle da ne mogu bez mesa, ili to ne zele. Ako je vec tako, onda je ovo poslednja hrana koju cu zapravo preporuciti kao relativno zdravu. Ako vec morate da jedete meso, ogranicite se na ribu i to onu koja je gajena u kontrolisanim uslovima, ribnjacima itd.. Morska ili recna riba su u moderno doba neminovno pune teskih metala, nafte, hemikalija i ko zna cega sve jos, jer su nam nalzalost takva i mora i reke.. Opet kada je pripremate, trudite se da ne sprzite sve hranjive sastojke unutra.. Kao napomenu imajte na umu krajickom malog mozga da zivi svet u moru izumire i da jedenjem ribe to samo ubrzavate. Ako se ekosistem mora i reka srusi, sve su sanse da cemo i mi sa njim, jer 70% kiseonika u vazduhu koji disete ne dolazi iz suma i biljaka nego iz fitoplanktona u moru. Cisto kao info.

15. KUHINJSKA SO  So dehidrira organizam, pijenje slane vode izaziva ludilo i smrt kao sto je vecini poznato, so zadrzava vodu u telu pa vas cini debljim iako nemate masne naslage, telo se brani protiv soli stvarajuci sluz itd... Neko ce se cuditi da je so cak na 15. mestu malo pre crvene zone, ali tako je kako cinjenice kazu. Dnevno vam je potrebno 50-100 miligrama Natrijuma. To je mozda jedno zrno soli. Pa sami procenite strasnu nesrazmeru sa onim sto unosite. Ako jedete dovoljno ZELENOG lisnatog povrca, u njemu ima vise nego dovoljno natrijuma da zadovolji ove potrebe. Ali navika je cudo i bar meni je ovo jedna od najtezih stvari da potpuno izbacim. Smanjujte svaki dan i koristite MINIMALNU mogucu kolicinu.

16. JAJA SA FARME I PASTERIZOVANO MLEKO koje mozete kupiti u svakoj prodavnici na par minuta od vas. Ovo je pocetak crvene zone, nesto vise sam pisao gore kod organskih jaja i mleka, pa da ne ponavljam. Ovo su stvari koje vam mogu ozbiljno ugroziti zdravlje, a narocito u vecim kolicinama i u kombinaciji sa "hranom" koja se nalazi ispod na listi. Ovde cu samo da napomenem da kao i kod svih sisara, i nasa deca imaju izuzetno visoku toleranciju prema proteinima i secerima u mleku. Sistem za varenje kod dece je drugaciji nego kod odraslih i u stanju su da svare i usvoje mnogo vise hranjivih sastojaka iz mleka. Nije strasna greska davati mleko deci negde do 7-8 godina starosti.

Ali potrudite se da to bude organsko mleko, prirodno proizvedeno, a ne iz prodavnice, i to najbolje kozje posto ima najslicniji proteinski sastav ljudskom mleku, kravlje bih potpuno zaobisao, bilo organsko ili ne. Posle doba od 8 godina, ne bih preporucio unosenje mleka, moze da izazove vise stete nego koristi. Na ovu temu, verujem da posle prirodnog perioda dojenja majcinog mleka, deci zapravo nije neophodno kravlje mleko, ako unose veliku kolicinu zelenisa koji sadrzi sve potrebne kolicine kalcijuma, proteina itd.. Dokaz su malobrojni ljudi koji na taj nacin gaje decu, kojoj ispostavlja se, nista ne fali. Ipak, posto je u pitanju osetljiva tema, sami se dodatno informisite, nemojte ni ovo uzimati zdravo za gotovo, nisam strucan da tvrdim bilo sta, samo iznosim svoje vidjenje. Jos jednom, ODRASLIMA nikako ne preporucujem.

 17. PILECE, SVINJSKO i DRUGO MESO Nikako ne preporucujem, u moderno doba nemoguce je potvrditi izvor mesa, kontaminirano je beskrajnim toksinima koje je zivotinja unosila u toku svog zivota, antibioticima i hormonima koje su joj davali da prezivi dovoljno dugo te iste toksine, necu ni pominjati prirodne parazite, i kolicinu masti i proteina koji se u njemu nalaze. Da, masti i proteini NISU zdravi, sta god vam neko pricao "Jedite proteine.. " To su isti ljudi koji prodaju te proteine.. Dnevno vam je potrebno10-15%  kalorija koje dolaze od masti i 10-15% koje dolaze od proteina i sluze samo za podmazivanje tj izgradnju organa, nikako za gorivo i energiju pomocu koje funkcionisete. Te kolicine lako mozete postici sa hranom van crvene liste, bilo da ste vegan ili mesojed. Necu dalje ovo izlagati, dovoljno je reci da dugotrajan unos masti i proteina izaziva bezbroj stanja i bolesti..

18. CISTE MASTI I ULJA Zivotinjska mast, Rafinisana ulja. Vec je bilo reci o tome koliko nam je masti potrebno i kako je dobiti iz prirodnih izvora. Da, cak i "Hladno cedjeno" maslinovo i kokosovo ulje su PRILICNO nezdravi. Mozda je jeres staviti vegan hranu na dno liste, ali ovo je bazirano na dosta istrazivanja i saznanja. Uostalom gde ste videli flasu ulja da lezi u prirodi i samo ceka na vas.. Cista koncentrovana mast i ulje nikako nisu zdravi i treba ih koristiti izuzetno retko. 2 kafene kasicice ulja (i to nekog od zdravijih hladno cedjenih varijanti) ce vec biti preko vasih dnevnih potreba i to da ne unosite nista drugo od masti putem gore navedene hrane. Zaista smanjite masti na minimum, ako trenutno stavimo eticku stranu veganstva na stranu, zdravije je jesti i jaja i mleko i meso nego velike kolicine rafinisanog suncokretovog ulja. Bukvalno se moze uporediti sa rafinisanim naftnim derivatima, motornim uljem. Paradoksalno ali tako je. Ne prelivajte uljem salate, stavite par kapi ako morate.. 1 litar hladno cedjenog ulja je kolicina koja bi trebala da vam potraje 6 meseci minimum! I to ukljucujuci spremanje kuvanih jela, salata, eventualno przenje itd.. Prirodni izvori masti, jos jednom cu da ponovim, su avokado i drugo masno voce, orasi i semenke. Umesto maslinovog ulja jedite masline, umesto kokosovog ulja jedite kokos. Prosto.

19. MESNE PRERADJEVINE, KONZERVE Virsle, Kobasice, Pastete, Salame, Konzervirana Riba, Proizvodi sa dugim rokom trajanja. Ovo je neka ultraljubicasta zona,  ja ni ne umem da opisem koliko je ovo stetno. Blago receno, ovo ce vam sigurno skratiti zivot, a mozda vas i ubije. Ko voli ruski rulet neka se oproba, srcani udar, teski infarkt, slog, anemija, rak, tumori samo cekaju na vas. Zapamtite prostu frazu: STO DUZI ROK TRAJANJA PROIZVODA U KONZERVI, TO CE VAS ROK TRAJANJA BITI KRACI. Ali opet, kako bi se onda prodavali u prodavicama i bili na policama toliko dugo vremena. Siguran sam da oni brinu o vasem zdravlju.

00. VESELA GRUPA PSIHODELICNE BOJE: OPOJNE DROGE pod rednim brojem 00, jer zaista ne znam gde da ih klasifikujem. Heroin, Kokain, LSD, List Marihuane, Duvan - Cigare, Cxcx-Cola i drugi toksicni "sokovi", Energetska pica, Kafa, Kakao - Cokolade, Alkohol itd.. mislim da je lista beskrajna ali nisam toliko upucen u ove modernije.. Ovde stvarno ne znam sta da kazem, o stetnim efektima je bespredmetno govoriti, a neko se uvek nadje da prica i nesto pozitivno o ovim supstancama (verovatno neko ko ih i prodaje), ali necu u to ulaziti. Ako zelite da se drogirate, da pobegnete od problema i realnosti, umesto da se suocite sa njima i da ih resite, ko sam ja da nekome branim. Samo uvek imajte na umu da vam zavisnost koju stvaraju moze sasvim upropastiti zivot, ovaj jedan jedini koji mnogi upravo zeleci da "prozive" potpuno obezvredjuju. Svestan sam da su u listi neke skoro pa neuporedive stvari, ali poenta je ista. Mislite svojom glavom, cistog uma i bez potrebe za jos jednim fix-om i u svakoj situaciji provescete se neuporedivo lepse, a kvalitet zivota ce vam sigurno biti bolji. I naravno ovo je jedan od saveta koje niko nece poslusati, jer su toliko zavisni da je to skoro pa nemoguce. Svako ko tvrdi da NIJE zavistan vec da ih samo povremeno i umereno konzumira, nek dokaze to samom sebi i nek prestane na samo 6 meseci, pa nek se posle vrati ako zeli. Mozda se neprijatno iznenadi pokusajem. Srecno s tim....

Na kraju zelim da istaknem da mi nije namera da ovim tekstom ucinim da se bilo ko oseca lose zbog hrane koju svakodnevno unosi. Moguce je zdravo ziveti samo ako volite ono sto jedete i ako uzivate u hrani dok je jedete. Vecina ljudi u Evropi i Americi jede hranu sa donjeg dela ove liste, ja sam licno veliki deo svog zivota jeo tu istu hranu iz crvene zone. Cilj mi je samo informisanje i ukazivanje na mogucnost promene svakoga od nas, onoliko koliko to zelimo. Ako je to za nekoga unos 20-30% vise hrane iz zelene zone, i pored ostale nepromenjene ishrane mocice da primeti poboljsanje, a unosom 50% vise hrane iz zelene-zute zone znacajno ce uticati na poboljsanje zdravlja, energije i vitalnosti, cak i ako ostalih 50% ne menja. Ipak zaista PREPORUCUJEM ako je moguce da smognete volje da predjete na hranu do narandzaste zone i da izbegnete crvenu. To je recimo razlika izmedju Azijskih i Evro-Americkih naroda, u Kini je velikim delom zastupljena hrana do narandzaste zone, povrce, pirinac i riba, a kinezi su jedna od najzdravijih nacija na svetu, mnoge bolesti modernog drustva tamo su apsolutna retkost.

Uvek se trudite da ako pokusate, a ne uspete, ne predjete odmah nazad na najgore ultraljubicasto, SVAKI prethodni korak na ovoj listi je bolji od sledeceg, trudite se da maksimalno izbegnete i redukujete gadne stvari sa dna ove liste, i ako se pomerite jedan jedini korak ka gore, to je zaista vec veliki uspeh i vec ste ispred 90% populacije. Rekao bih jos da ako imate srece i dobru genetiku, pa ipak i pored standardne ishrane izbegnete prevremeni kraj zivota, zapitajte se do koje godine cete moci da imate zdrav i aktivan zivot. Ne postoje definitivni dokazi da ce zdravija ishrana obavezno uciniti da zivite znacajno duze, ali ce SIGURNO uciniti da zivite znacajno bolje, ucinice da vam aktivan deo zivota traje do kraja zivota, ucinice da zaboravite na lekove i doktore i da se u 80-toj osecate kao da imate 40. Tuzno je da je ovo prva generacija u istoriji covecanstva koja zivi gore i krace od svojih roditelja. Fraza "Njima je bilo lako, oni su ziveli na selu, bez stresa modernog drustva" ne drzi vodu, jer iako je njima u startu zapao zdraviji zivot, izbor kako cete ziveti svoj zivot je SAMO na vama.

Zdravlje je zaista stvar izbora, bar u najsirem mogucem smislu, izuzimajuci lose stvari koje uvek neminovno nekome moraju da se dese, ali je sansa da se dese mnogo manja. Svake godine srcani udar ubije 150.000 ljudi, a 600.000 ljudi umre od srcanih obolenja, i to samo u Americi, sto su njihovi zvanicni podaci. Svakih 35 sekundi u USA po jedan covek dozivi infarkt (ne obavezno fatalan). Ovo su zvanicni podaci. Sansa da vas na zdravoj ishrani udari infarkt je ista kao i sansa da vas pogodi meteor dok setate ulicom. Taj podatak zapravo nije zvanican, jer do sad nije zabelezen slucaj infarkta niti bilo koje druge ozbiljnije bolesti na RAW VEGAN ishrani. Toliko o verovatnoci.  Za one koji zaista zele veliku promenu i imaju snage, volje i zelje da je sprovedu preporucujem RAW VEGAN ishranu, koja bi na ovoj listi bila od broja 1 do brojeva 7-9 po mogucnosti, a kao sto vidite i dalje postoji jako velika raznovrsnost u onome sto mozete da jedete. Za vecinu ljudi koji se odluce na ovaj korak mora postojati i jaka emotivna i eticka odluka, koja je na svakom od vas. I ka ovoj ishrani mozete doci postepeno, sa bilo koje druge ishrane koju trenutno imate, dan po dan povecavajuci unos voca i povrca i vremenom cete sami shvatiti da vam nista drugo i nije potrebno, niti je ikada bilo.

Sta je 80/10/10 i o cemu se tu radi?Mozda se neko pita sta je ovaj odnos 80/10/10 koji se pominje.. To je odnos procenta uglj. hidrata/proteina/masti koji vam je dnevno potreban (za vecinu ljudi, posebne kategorije kao sto su vrhunski sportisti, trudnice itd mogu imati malo vise potrebe za proteinima, mastima ali i to je malo vise do +10%). Dakle, ovaj odnos nije vezan obavezno za biljnu hranu, ali biljna hrana ima to svojstvo da vec u sebi sadrzi prirodno ovaj odnos, bez stetnih efekata i najlakse je tako praktikovati. Idealno 80% vaseg dnevnog unosa bi trebalo da dolazi od voca ili skroba (pirinac, krompir..) sto vam daje secere tj. energiju za svakodnevne aktivnosti, 10% od proteina iz povrca (narocito zelenog lisnatog bilja) i 10% od masnoca iz oraha i semenki i povremeno nekog hladno cedjenog ulja.

Vazno je ovde napomenuti da je ovo kalorijski odnos, pa je 10% od zelenisa velika kolicina (negde pola kilograma dnevno) a 10% od masnoca je jako mala kolicina (2 kasicice ulja ili 1-2 sake oraha, semenki), jer je povrce jako slabo kaloricno, a ulje izuzetno kaloricno, zapravo 100% koncentrovana masnoca, pa je treba maksimalno izbegavati, i kad god mozete zameniti sa raznim orasima, semenkama, avokadom, kokosom, maslinama itd koji su prirodni izvori masnoca.. Ukoliko ipak odlucite da ne izbacite meso, mleko ili jaja onda vam i dalje preporucujem da se drzite ovog odnosa, ali ce vam to biti znatno teze i moracete da napravite neki plan ishrane da bi preracunali ovo (dok je kod biljne ishrane to dosta prosto jer se lako pamti).

U svakom slucaju za to vam moze posluziti program http://cronometer.com/gde mozete uneti sve sto jedete u toku dana i pogledati ovaj odnos, kao i kolicinu vitamina i minerala koje unosite.. na primer mleveno meso ima odnos 16/42/42, a slanina 8/12/80 pa bi vam stvarno trebala neka opasna matematika da od toga napravite 80/10/10 u kombinaciji sa drugom hranom... dok recimo ako uzmemo pirinac, njemu je odnos 87/7/6 skoro savrseno odnosu koji mi zelimo.. :) eto nadam se da je sada jasno o cemu se radi kad kazemo 80/10/10.. ako imate nekih pitanja, slobodno postavite u komentaru :)

Namerno nisam hteo da u objasnjenju ulazim u eticku stranu veganstva i u druge stetne posledice jedenja mesa, vec samo u kalorijski odnos, kako bi videli koliko je veliki procenat masti i stetnih zivotinjskih proteina u takvoj ishrani.. tako je skoro nemoguce doterati odnos do onoga koji je vasem telu potreban, i onda telo mora da pretvara proteine i masti nazad u secere, sto oduzima jako puno energije i stvara pri tome citav niz stetnih proizvoda te konverzije, plus u njoj dolazi do stvaranja ekstremno kisele sredine u kojoj ni jedan organ ne moze da funkcionise kako treba. Umesto toga svega, mnogo je lakse unositi biljnu hranu koja vec sadrzi 80-90% prirodnih secera glukoze, fruktoze ili skroba, koja se mnogo lakse vari i automatski stvara baznu sredinu.. Ako bas ne mozete bez mesa, gledajte da to bude sto manje, ja bih zaista savetovao jednom nedeljno maksimalno.. Ono sto ce se desiti posle odredjenog vremena, je da ce telo samo shvatiti da mu meso samo skodi i potpuno cete ga izbaciti iz upotrebe, iako ste mislili da ne mozete bez njega.. Sto se tice mleka i jaja to sami odlucite, ali verovatno ce se desiti isto i shvaticete da vam vise smetaju nego sto donose kada vam vecina ishrane bude biljna, bar je tako bilo kod mene..

Kako ukloniti pesticide sa biljne hrane?Iako ste presli na zdravu prirodnu biljnu ishranu, veliki je problem sto danas JAKO tesko mozete naci prirodnu organsku hranu. Cak i da ste najbogatiji covek na svetu, imali biste veliki problem da uopste nadjete prirodnu biljnu hranu koja nije zagadjena pesticidima i drugim hemikalijama koje se koriste u procesu proizvodnje. Kad je situacija vec takva da vidimo sta mozemo da uradimo da smanjimo rizike:

1. JESTIVO DIVLJE BILJE Vec sam pominjao, ali valja se podsetiti. 90% divljeg (samoniklog) bilja je jestivo, i ne samo da je jestivo vec je hiljadu puta bogatije vitaminima, mineralima i drugim hranjivim sastojcima, a takodje nije zagadjeno pesticidima i drugim ljudskim faktorima. Samo jedan list maslacka ima vise hranjivih materija nego 10 celih glavica salate iz prodavnice. Bilje koje bih ovde pomenuo da uspeva na nasim prostorima je: kopriva, maslacak, bokvica, kupina, sipurak, glog, trnjina, bosiljak, jagorcevina, menta, razno divlje voce, jestive pecurke itd..

Vecu listu jestivog divljeg bilja mozete naci ovde:http://jestivodivljebilje.blogspot.com/2012/09/jestivo-divlje-bilje.html

Naravno pre nego sto odete da berete sve sto stignete, OBAVEZNO se dobro informisite i budite sigurni da mozete da prepoznate ono sto berete, neke biljke ipak nisu za jelo, a neke su cak i otrovne! Ipak vecina nas ce bez problema prepoznati koprivu, maslacak i kupinu, pa se drzite sigurnih stvari dok ne naucite vise o divljem bilju. Takodje treba izbegavati branje u naseljenim mestima, blizu prometnih puteva i drugih izvora zagadjenja.

2. GAJITE SVOJU HRANU Ako imate uslova za to, zemlju, bastu, dvoriste itd, najbolja moguca varijanta pored divlje jestive hrane, je da gajite sami svoju hranu. Pazite jer ima raznih ljudi, pa cak i onih koji tvrde da hranu proizvode organski a ipak upotrebljavaju neke hemikalije kako bi uvecali svoju zaradu. Naravno ima i postenih proizvodjaca organske hrane, ali ako je sami gajite onda ste apsolutno sigurni u to, a pritom cete osetiti izuzetno zadovoljstvo i vezu s prirodom ako malo svog vremena posvetite gajenju vaseg voca i povrca.

3. ORGANSKI PROIZVEDENO BILJE Varijanta, koja bi trebalo da je apsolutno nezagadjena i zdrava, organsko voce i povrce. Kada i koliko ste u mogucnosti potrudite se da kada kupujete to bude organski proizvedeno. Ovde je vazno napomenuti da je najbolje ako je to od ljudi koje znate, kojima verujete ili koji su sertifikovani proizvodjaci organske hrane. Ipak i dalje savetujem da ako imate uslova za to, gajite svoju hranu, onda ste svakako 100% sigurni. Kao i uvek, podrzite ljude koji gaje zdravu hranu za vas, ako je nesto i skuplje, bar znate da pomazete ljude koji na zdrav i odrziv nacin gaje vasu hranu, a ne industriju koja ne gleda ni vase zdravlje niti ekologiju i odrzivost, vec ih zanima samo profit po svaku cenu.

4. NEORGANSKA HRANA Cesto nismo u mogucnosti iz mnogo razloga da dodjemo do prirodne organske hrane, pa moramo kupovati hranu koja je gajena sa upotrebom pesticida i drugih hemikalija, vestackog djubriva itd.. Ako je vec tako onda bar mozemo da se potrudimo da umanjimo nezeljena dejstva koja mogu izazvati supstance koje ne bi trebalo da se nalaze u hrani.

Jedan lak nacin je prosto da oljustite voce i povrce pre upotrebe. Ovo ce ukloniti dosta pesticida, medjutim u isto vreme ce ukloniti i dosta vitamina i minerala koji se nalaze u kori voca i povrca. Tako da nije idealno resenje. Pre ljustenja obavezno prvo operite voce.

Drugi nacin je koriscenje jako bazne ili kisele i slane sredine, koja ce zahvaljujuci velikoj sposobnosti nagrizanja ukloniti dosta pesticida. Prvo operite voce/povrce cistom vodom, zatim u veci sud naspite vode, u koju stavite malo sirca i soli. To ce stvoriti korozivnu sredinu u koju zatim potopite bilje i sacekate desetak minuta da se pesticidi skinu. Umesto sirceta, kao drugu opciju mozete koristiti sodu-bikarbonu koja obrnuto stvara jako baznu sredinu i ima isti efekat. Mozete cak koristiti oba metoda jedan za drugim (za maximalan efekat, kako bi se skinuli i bazni i kiseli pesticidi). Kada je voce odstojalo neko vreme u rastvoru, dobro operite pod mlazom ciste vode i spremno je za upotrebu.

Na kraju postoji voce i povrce koje je prirodno otpornije na parazite i propadanje pa ga proizvodjaci ne tretiraju mnogo hemikalijama, i samim tim je i zdravije cak i bez ciscenja.Na sajtu http://www.ewg.org/foodnews/summary mozete naci kompletan spisak hrane koja je vise zagadjena pesticidima (Dirty Dozen) i one koja je relativno sigurna (Clean 15). Evo liste i ovde:

http://3.bp.blogspot.com/-7TBizZfs-y4/UGN0re5AZzI/AAAAAAAAAC8/eosvOYyShNY/s1600/cisto+prljavo.jpg