zbornik referata - ifvcns.rs referata... · ns hibridi kukuruza za sve proizvodne rejone - prilog...

ZBORNIK REFERATA

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

UDK: 631/635(082) ISBN 978-86-80417-42-4

47. SAVETOVANJE AGRONOMA SRBIJEZlatibor, 3-9.2.2013.

ZBORNIK REFERATA47. Savetovanje agronoma Srbije

Zlatibor, 3.-9.2.2013.

Organizator i izdavač:Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Za izdavača:prof. dr Miroslav Malešević

Programski odbor:dr Ana Marjanović Jeromela

dr Radivoje Jevtićdr Đorđe Jocković

prof. dr Srbislav Denčićdr Vladimir Mikličdr Zorica Nikolić

dr Ankica Kondić Špikadr Miloš Vidić

dr Janko Červenskidr Lazar Kovačevdr Đura Karagićdr Jovica Vasin

dipl. inž. Adam Takač

Organizacioni odbor:dr Radivoje Jevtić

dr Ana Marjanović Jeromelamr Gojko Mladenović

Glavni urednik:dr Ana Marjanović Jeromela

Tehnički urednik:Tanja Vunjak Kvaić

Lektor:Dušanka Stojšić

Priprema za štampu i realizacija štampe:Grafički Atelje ABRAKA DABRA, Novi Sad

Tiraž 1.000

ISBN 978-86-80417-42-4

© 2013 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Štampano u Srbiji.

Štampano uz finansijsku pomoć Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine.

SADRŽAJ

Genetički modifikovani organizmi – pitanja i dilemeMiodrag Dimitrijević, Sofija Petrović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7

Fuzariotoksini u žitaricama – pojava, rizik i prevencijaSonja Tančić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17

Aflatoksini u žitaricama i proizvodima na bazi žitarica – pojava, uticaj na ljudsko zdravlje, zakonska regulativaMarija Škrinjar, Đorđe Jocković, Zoran Matijević, Sunčica Kocić-Tanackov . . . . . . . . 27

Produktivnost NS hibrida suncokreta u mikroogledima i preporuka sortimenta za setvu u 2013. godiniVladimir Miklič, Igor Balalić, Siniša Jocić, Radovan Marinković, Sandra Cvejić, Dragana Miladinović, Milan Jocković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Korišćenje genetičkih resursa suncokreta u NS oplemenjivačkim programimaSreten Terzić, Jovanka Atlagić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Optimalnom gustinom do rekordnih prinosa suncokretaIgor Balalić, Vladimir Miklič, Jovan Crnobarac, Nenad Dušanić, Zlatica Miladinov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Pet godina bez reklamacije na kvalitet dorađenog semena NS hibrida suncokretaSiniša Prole, Jelena Mrđa, Goran Jokić, Daliborka Butaš, Velimir Radić, Branislav Ostojić, Vladimir Miklič . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Specifičnosti u gajenju uljane repiceJovan Crnobarac, Branko Marinković, Nenad Dušanić, Igor Balalić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

Soja u 2012. godiniJegor Miladinović, Miloš Vidić, Svetlana Balešević-Tubić, Vojin Đukić, Vuk Đorđević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

Uticaj sadržaja vlage u semenu na fizičke osobine i životnu sposobnost semena sojeVelimir Lončarević, Svetlana Balešević-Tubić, Ivan Pavkov, Vuk Đorđević, Miladin Kostić, Jegor Miladinović, Vojin Đukić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

Seme i proizvodi iz organske proizvodnje Instituta za ratarstvo i povrtarstvoJanko Červenski, Dušan Adamović, Vladimir Sikora, Mirjana Vasić, Jelica Gvozdanović-Varga, Janoš Berenji, Livija Maksimović, Ivica Đalović, Sreten Terzić,Vera Popović, Radica Vasić, Anamarija Petrović, Aleksandra Savić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Očuvanje agrobiodiverziteta kao šansa za održivi i ruralni razvojMirjana Vasić, Mirjana Milošević, Aleksandra Savić, Anamarija Petrović, Zorica Nikolić, Sreten Terzić, Jelica Gvozdanović-Varga, Vladimir Sikora, Dušan Adamović, Janko Červenski, Livija Maksimović, Ivica Đalović, Vera Popović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

Raznovrstnost roda Allium i mogućnost korišćenja u organskoj proizvodnjiJelica Gvozdanović-Varga, Mirjana Vasić, Janko Červenski, Anamarija Petrović, Sreten Terzić, Aleksandra Savić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .117

Ekonomski značajne bolesti paprike i paradajza i njihovo suzbijanjeSlađana Medić-Pap, Maja Ignjatov, Dragana Milošević, Dragan Jovićević, Dušanka Bugarski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

Sortiment povrća za setvu 2013. godineAdam Takač, Đuro Gvozdenović, Jelica Gvozdanović-Varga, Dragan Jovićević, Janko Červenski, Mirjana Vasić, Vukašin Popović, Svetlana Glogovac, Dario Danojević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147

NS hibridi kukuruza za sve proizvodne rejone - prilog rejonizacijiMilisav Stojaković, Mile Ivanović, Đorđe Jocković, Goran Bekavac, Božana Purar, Aleksandra Nastasić, Bojan Mitrović, Dušan Stanisavljević, Rajko Laišić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155

NS hibridi kukuruza za 2013. godinuĐorđe Jocković, Goran Bekavac, Mile Ivanović, Milisav Stojaković, Božana Purar, Aleksandra Nastasić, Ivica Đalović, Bojan Mitrović, Dušan Stanisavljević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

Ublažavanje negativnih efekata suše na prinos lucerke primenom agrotehničkih meraSlobodan Katić, Dragan Milić, Đura Karagić, Goran Malidža, Snežana Katanski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

Ekološki aspekti proizvodnje crvene deteline u Republici SrbijiSanja Vasiljević, Dragan Milić, Branko Milošević, Nikola Bokan, Goran Dugalić, Snežana Katanski, Dalibor Živanov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195

Odeljenje za biotehnologiju– podrška razvoju i kvalitetuAnkica Kondić-Špika, Borislav Kobiljski, Dragana Miladinović, Ksenija Taški-Ajduković, Nevena Nagl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .207

Savremeni pristup ispitivanju tolerantnosti na sušuLjiljana Brbaklić, Ankica Kondić-Špika, Ksenija Taški-Ajduković, Nevena Nagl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213

Biotehnologija u oplemenjivanju suncokreta na otpornost prema volovoduDragana Miladinović, Ivana Imerovski, Aleksandra Dimitrijević, Siniša Jocić, Sandra Cvejić, Boško Dedić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221

Životna sposobnost semenaDušica Jovičić, Zorica Nikolić, Gordana Tamindžić, Gordana Zdjelar, Maja Ignjatov, Dragana Milošević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227

Rezultati postignuti sa NS sortama strnih žita kod nas i u stranim zemljamaSrbislav Denčić, Vojislava Momčilović, Borislav Kobiljski, Novica Mladenov, Nikola Hristov, Miloš Blagojević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235

Oplemenjivanje šećerne repe na tolerantnost prema sušiŽivko Ćurčić, Nevena Nagl, Ksenija Taški-Ajduković, Dario Danojević, Lazar Kovačev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247

Produktivnost NS sorti šećerne repe u različitim ekološkim uslovima gajenjaLazar Kovačev, Živko Ćurčić, Željka Stojaković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253

Kvalitet zemljišta za organsku proizvodnju u okruženju zaštićenih prirodnih dobaraJovica Vasin, Vesna Kicošev, Stanko Milić, Jordana Ninkov, Tijana Zeremski, Adrijana Grujić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263

Kvržične bakterije i njihova primena: 30 godina proizvodnje NS-NitraginaNastasija Mrkovački, Jelena Marinković, Branislava Tintor, Dragana Bjelić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275

Organska proizvodnja sa aspekta odnosa i/ili interakcije: zemljište – biljka – mikroorganizmiIvica Đalović, Nastasija Mrkovački, Srđan Šeremešić, Dušan Adamović, Janko Červenski, Jelena Marinković, Jovica Vasin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad6

GENETIČKI MODIFIKOVANI ORGANIZMI – PITANJA I DILEME

Miodrag Dimitrijević, Sofija Petrović

Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovića 8, 21000 Novi Sad

E-mail: [email protected]

Uvod

Transgena tehnologija, čiji su proizvodi genetički modifikovani organizmi (GMO), je dostignuće čoveka koje je obeležilo kraj prošlog i početak novog milenijuma. Mani-pulacija naslednom osnovom jednog organizma, dodavanjem jednog, ili manjeg broja gena drugog, sasvim nesrodnog organizma, je svakako biotehnološki proces koji će da igra značajnu ulogu u daljim putevima čoveka kroz Vaseljenu.

Sigurno je i već sada neizbežno, da su genetički modifikovani organizmi posta-li deo svakodnevnog života ljudi. Kao što je uvek bio slučaj sa novim tehnologijama i transgena tehnologija donosi sa sobom niz pitanja. Ta pitanja i dileme se kreću od tehničkih do moralnih i etičkih. Genetika je u poslednjih dvadesetak godina, od nauke kojom se ekskluzivno bavila relativno malobrojna naučna zajednica, postala tema za diskusiju ne samo stručne, već i najšire javnosti. Dok jedni očekuju da će ova tehno-logija da otvori neslućene perspektive i da značajno unapredi kvalitet življenja, drugi izražavaju otvoren strah pred mogućim posledicama probijanja svih ograničenja u pri-rodi. Jedni od transgene tehnologije očekuju proizvode kao što su prehrambeni artikli sa novim i boljim hranljivim vrednostima, hranu koja je istovremeno i vakcina ili lek, biljke koje su otporne na abiotičke i biotičke stresove u proizvodnji. Pobornici smatraju da proizvodi koji sadrže GMO i sami GMO ne ugrožavaju zdravlje ljudi (Mather et al. 2012). Drugi GMO tehnologiju optužuju da stvara neprirodne, monstruozne organizme, te je smatraju potencijalnom i sasvim realnom opasnošću, koja preti čovekovoj okolini do stepena ugrožavanja samog opstanka. Smatraju je i nedovoljno usavršenom i da je nedovoljno ispitan njen uticaj na zdravlje, potkrepljujući to rezultatima na eksperimen-talnim životinjama koji upućuju da zdravlje ljudi može da bude ugroženo korišćenjem genetički modifikovanih organizama u ishrani (Spiroux de Vendômois et al. 2009, Ba-ranov et al. 2010, Nazarova & Ermakova 2010). Manipulacija genima na način kako se to čini u ovom delu biotehnologije se, prema stavovima oponenata, smatra opasnim poigravanjem čoveka sa granicama koje je priroda, ili božanska ruka postavila.

Pored svih dilema, ostaje činjenica je da je čovek kumulisao znanje i ovladao još jednom tehnikom koja mu pomaže da prodre u mikrokosmos gena i genetičke infor-macije. Činjenica je, takođe, da mu dostignuti nivo saznanja omogućava i da potire, ili pomeri prirodne zakone i postavljene granice u horizontalnom prenosu gena, odnosno


razmeni genetičkih infirmacija između vrsta. Kao i svaka dramatična novoosvojena na-učna i tehnološka oblast i biotehnologija može da ima svoje dobre strane, ali i zastrašu-jući nesagledive i nepovratne negativne posledice. Šta će da preovlada, pokazaće vreme.

Ono, međutim, što je sagledivo u prvih dvadesetak godina komercijalne upotrebe proizvoda transgene tehnologije je da su GMO, pre svega u poljoprivredi, postali važan činilac u oblasti geo-politike. Zato je pitanje odnosa prema GMO postalo važno ne samo za pojedince, grupe i organizacije, već i za same države.

Genetički modifikovani organizmi – modifikacije ili mutacije

Genetički modifikovani (transgeni) organizmi su oni čiji je gen sastav izmenjen na način koji se nikada ne bi desio klasičnim razmnožavanjem ili prirodnom rekom-binacijom postojećih gena vrste (Dimitrijević & Petrović 2004). Prema zakonodavstvu Evropske unije, genetički modifikovani organizmi se zvanično definišu kao „organizmi u kojima je genetički materijal (DNK) promenjen na način koji se ne bi desio prirodnim ukrštanjem i/ili prirodnom rekombinacijom“ (Damien &Van den Eede 2010). Međutim, postupak koji se naziva genetičkom modifikacijom, može da se smatra takvim samo u najširem smislu. Modifikacije su, u stručnoj terminologiji, nenasledne promene fenotipa (spoljnog izgleda) koje najčešće traju jednu generaciju. U slučaju genetičkih modifikaci-ja dolazi do promena nasledne osnove organizma. Ovo više odgovara definiciji mutacija, koje se u stručnoj i udžbeničkoj literaturi definišu kao proces u kome dolazi do struktur-ne promene gena (King et al. 2006). Genska manipulacija koja se vrši u postupku krea-cije GMO je u svojoj suštini indukovana mutacija, jer se radi o „promeni DNK sekvence“, što je upravo definicija mutacije gena prema Klung et al. (2006). Ove indukovane muta-cije se prenose se na sledeće generacije i donose nepovratne (ireverzne) promene.

Genetički inženjering – prirodan ili neprirodan put

Geni predstavljaju biološke jedinice pamćenja zapisane u molekulima dezoksiri-bonukleinske kiseline (DNK), koji se nalaze u ćelijama čineći naslednu osnovu. Nasled-na osnova organizama je hiljadama i hiljadama godina stabilizovana harmonija suprot-nosti – nepromenljivosti i promenljivosti. Genski sistem treba da je nepromenljiv tako da predstavnici jedne vrste reprodukuju potomstvo koje ima sve karakteristike te vrste. Promenljivost genskog sistema je neophodna da bi se ostvarila varijabilnost neophod-na da se organizmi, u međusobnoj interakciji sa životnom sredinom, toj sredini pri-lagođavaju. Nasledna osnova bolje prilagođenih je bila širena prirodnom selekcijom.

Čovek se uključio u ovu prirodnu harmoniju onog trenutka kada je počeo da prilagođava žive organizme svojim potrebama. Prvi genetički inženjering, u najširem smislu ovog pojma, je počeo zajedno sa instinktivnom selekcijom koju je čovek vršio nad organizmima u skladu sa kriterijumima koji su formirani prema ovim potrebama. Već tada je počela da se menja frekvencija pojedinih gena. Oni geni koji su bili čoveku poželjni su bili selekcijom favorizovani.

Zbornik referata sa 47. Savetovanja agronoma Srbije 9

Ukrštanja odabranih roditelja, praćena selekcijom u potomstvu, su bila dalji korak čoveka u stvaranju iskoristive genetičke varijabilnosti. Genetički inženjering je ovim unapređen sa promene frekvencija postojećeg genskog fonda u prirodi, ka indukovanim rekombinacijama naslednih osnova roditelja koji su, takođe, birani po kriterijumima čovekovih potreba. Ukrštanje roditelja je bio osnovni put ka stvaranju nove genetičke varijabilnosti. Ukrštanjem je i Gregor Mendel 1865. došao do osnovnih postulata na kojima se genetika razvila kao naučna disciplina. Posledica je bila, da su izučavanja u genetici prevashodno bila vezana za tok nasledne informacije sa roditelja na potomstvo, ili vertikalni tok gena (Dimitrijević & Petrović 2008). Posledica je bila da je vertikalni tok gena, od strane široke, pa i dela stručne javnosti, shvaćen i prihvaćen kao prirodni put.

Stvaranje nove genetičke varijabilnosti prenošenjem gena sa organizma na or-ganizam bez ukrštanja je bilo nepoznato sve do kraja druge decenije prošlog veka (Griffith 1928). Transformacije nasledne osnove jednog organizma segmetnima na-sledne osnove drugog organizma prenetim putem vektora, pokretnih bakterijskih DNK alamenata ili virusa, su potvrđene i kasnijim radovima (Avery et al. 1944, Morse et al. 1956, Bentley 1971). Dugo se smatralo da je horizontalni tok gena karakteristi-čan samo za mikroorganizme. Danas je sasvim jasno da je horizontalni transfer gena karakterističan za sve organizme. Ovaj transfer gena ne poznaje barijere koje prate vertikalni genski tok, te je DNK kontaminacija kao pojava prepoznata i izučavana (Ro-binson et al. 2010). Transgena tehnologija je prva koja je donela namerno, svesno i donekle kontrolisano stvaranje nove i poželjne genetičke varijabilnosti protokom gena bez ukrštanja sa organizma na organizam – horizontalni tok gena. Virusi (bakteriofazi) kao i onkogene bakterije, su prirodni genski inženjeri. Dakle, iskorišćen je i stavljen u službu čoveka, princip horizontalnog prenosa genetičke informacije koji je već posto-jao u prirodi. Međutim, ono što transgenu tehnologiju udaljava od prirodnih tokova je genska konstrukcija, odnosno himerni gen. Himerni gen koji je ugrađen u genetičku osnovu GM soje, čineći je otpornom na totalni herbicid, glifosat, RoundUp, sadrži gen-ske delove virusa, bakterije i cveća – petunije (Dimitrijević & Petrović 2005). Na ovaj način definicija GMO kao organizama koji nastaju isključivo u laboratoriji događajima koji se nikada ne bi desili u prirodi jeste sasvim istinita i verodostojna.

Način na koji se horizontalni genski tok realizuje u genetički modifikovan orga-nizam ukazuje i na svojevrsan genetički determinizam. Geni se na ovaj način shvataju kao autonomne jedinice, koje predominantno deluju samostalno i konstantno bez ob-zira ostalu genetičku osnovu, pri čemu su sasvim pasivni objekti dešavanja promena (mutacija). Mendel je svojim učenjem, ne sporeći značaj tog učenja, znatno doprineo shvatanju da su geni statične kategorije sa malim i slučajnim udelom promena. Men-delovski odnosi razdvajanja u monohibridnom nasleđivanju, kao i drugim tipovima na-sleđivanja, su zasnovani na shvatanju gena kao pojedinačnih (autonomnih) kategorija koje međusobno stupaju u ograničen broj odnosa, odnosno različite tipove jednostav-nih intraalelnih i interalelnih interakcija (dominantno-recesivno, kodominantno itd.). Ovo znači da će isti geni (dominantni, recesivni, ili parcijalno dominantni) imati isti efekat bez obzira na različitu genetičku osnovu u kojoj mogu da se nađu tokovima pre-nosa nasledne informacije. Ovo učenje u dobrom delu razdvaja uticaj spoljne sredine


od genske varijacije. Po tom učenju, akcija gena i efekat sredine se objedinjuju na nivou fenotipa, što se zasniva na stavu da geni i genomi ne mogu da se direktno menjaju, kao odgovor na efekte spoljne sredine. Ovakvo shvatanje naslednog sistema daje slobodu i da se transgeni insertuju u genom domaćina na mestima koja su sasvim van kontrole, odnosno slučajna. Štaviše, i da se sasvim neprecizno insertuju vektorskom bakterij-skom DNK, ili čak „upucavaju“ biolostičkim metodom koji rasprskava gen po genomu često oštećujući i sam himerni gen koji se insertuje (Palevitz 2000). Prihvatanje do-gme o genskoj individualnosti je osnov kreiranja himernih gena, odnosno genskih kon-strukcija u kojima su kombinovani strukturni i regulatorni geni, takođe, sasvim takso-nomski udaljnih organizama. Sve ovo se prihvata ako eksperimenti pokažu da transgen u GMO funkcioniše i da se negativne posledice, u trenutku komercijalizacije genetički modifikovanog proizvoda, ne vide (Dimitrijević & Petrović 2005a).

GMO u poljoprivredi – napredak ili nastavljanje puta stranputicom

Do sredine XX veka u proizvodnji većine poljoprivrednih kultura su preovladavali divlji srodnici karakteristični za pojedine reone gajenja i lokalne populacije, dobro adaptirane na lokalne agroekološke uslove. Ove populacije nisu tražile velika ulaganja u proizvodnju i davale su, za ono vreme, dovoljan prinos i kvalitet (Dimitrijević et al. 2011). Premda su Ferčajld i Kelrojter tokom XVIII započeli planska ukrštanja i selekci-ju, tek Mendelovi eksperimenti šezdesetih godina XIX veka su značajnije uticali da se krajem XIX i početkom XX veka pređe sa instinktivnog oplemenjivanja, na naučno za-snovano oplemenjivanje poljoprivrednih kultura (Acquaah 2007). Prvi hibridi kukuru-za koji su se pojavili u SAD početkom prošlog veka uneli su nov kvalitet u poljoprivred-nu proizvodnju korišćenjem heterotičnog efekta u prvoj generaciji potomstva (Crow 1998). Iako je zamena lokalnih populacija u proizvodnji, intenzivnijim oplemenjenim kulturama počela početkom XX veka, puna intenzifikacija poljoprivredne proizvodnje je krenula sredinom prošlog veka. Kraj pete i početak šeste decenije XX veka je obele-žen “zelenom revolucijom”, koja je značajnom promenom arhitekture biljke višestru-ko povećala prinos osnovnih poljoprivrednih kultura. Intenzifikacija poljoprivredne proizvodnje, odnosno “poljoprivredna revolucija”, kako je nazvana od strane Vilijama Gauda direktora Američke agencije za međunarodni razvoj, marta 1968. je imala za cilj da reši “problem gladi u svetu”. To je bio planski poduhvat velikih američkih fondacija (Rokafeler, Ford) i vlada zemalja u razvoju. Intenzivna poljoprivredna proizvodnja se zasnivala na novim genotipovima koji su bili sve udaljeniji od svojih divljih srodnika, a sve više zavisni od intervencija čoveka. Poljoprivredna revolucija je tražila navodnja-vanje, više đubriva, upotrebu pesticida i intenzivnije korišćenje mehanizacije. Dakle, iako je rezultovala povećanim prinosima, poljoprivredna proizvodnja je poskupela, te postala visoko zavisna od energenata i proizvoda hemijske industrije. Da bi se ovakva ulaganja ekonomski isplatila, poljoprivreda je sve više dobijala karakteristike industrij-ske proizvodnje. Samim tim klasičan plodored, smena useva, više nije bio održiv i sve se više sejalo na velikim površinama u monokulturi.


Sabirajući rezultate poljoprivredne revolucije u poslednjih četrdesetak godina prošlog veka može da se uoči sledeće:

• Ostvareno je povećanje prinosa.• Nije rešeno pitanje gladi u svetu. Postoje mišljenja da problem gladi nije pro-

uzrokovan nedostatkom hrane, koje ima i u suvišku, već neadekvatnom raspodelom i nemogućnošću siromašnih da kupe visokokvalitetne prehrambene proizvode.

• Gajenjem intenzivnih sorti i hibrida na velikim površinama, došlo je do gu-bljenja mnogih lokalnih sorti i spontanih, “divljih”, populacija. Posledica je sužavanje genetičke varijabilnosti, odnosno smanjenja biodiverziteta.

• Navodnjavanje i intenzivna obrada su doveli do značajne erozije oraničnog sloja i degradiranja zemljišta.

• Poljoprivreda je postala veoma zavisna od energenata - nafte, pre svega.• Poljoprivredna proizvodnja je, takođe, postala zavisna od upotrebe hemijskih

sredstava (pesticida i đubriva). Ovo je, pored poskupljenja proizvodnje, kao posledicu imalo i zagađivanje zemljišta, vode i sveukupne čovekove okoline.

• Intenziviranje poljoprivredne proizvodnje je dovelo u bolji geopolitički i eko-nomski položaj razvijenije zemlje, koje su mogle da organizuju i finansiraju programe oplemenjivanja biljaka, kao i intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju i da na svetskom tržištu plasiraju semenski materijal i poljoprivredne proizvode. Polarizacija u poljopri-vredi je, dakle, počela da se povećava.

• Proizvodnja u monokulturi je dovela do pojačane pojave korova, bolesti i šte-točina. Problemi koji karakterišu industrijsku poljoprivrednu proizvodnju su posebno bili izraženi u Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno u onim razvijenim država-ma koje su organizovale ovakvu proizvodnju na velikim površinama, kao što je američ-ki Srednji Zapad (kukuruzni pojas – corn belt).

Problemi koji su pratili industrijalizaciju poljoprivrene proizvodnje su se odnosili na monokulturu i gajenje sličnih genotipova na velikim površinama, a to su pojačana pojava štetočina i korova. Ovi problemi su direktno vezani za pojavu nove faze poljo-privredne revolucije – transgenu tehnologiju i pojavu GMO. Moderna biotehnologija je ponudila genetički inženjerovana rešenja. Ishodni centar nove revolucije u poljo-privredni su SAD, a novu tehnologiju su mogle da prate samo najrazvijenije države, odnosno multinacionalne kompanije.

Oni su ponudili novo radikalno rešenje za probleme koji su izazvani prethodnim činjenjima u poljoprivredi. Genetički inženjering je izneo na tržište GMO, koji su više udaljeni od svojih rođaka u prirodi nego što su to bili njihovi, klasičnom hibridizacijom dobijeni, oplemenjeni i selekcionisani intenzivni prethodnici. U čemu se ogleda ta sve veća udaljenost? Biljke u prirodnim populacijama, divlji srodnici, se racionalno i eko-nomično ponašaju. Veoma su adaptabilni. Ako su uslovi nepovoljni oni se reprodukuju minimalno, tek da produže vrstu. Što su uslovi povoljniji reprodukuju se u većoj meri, ali nikada ne luksuziraju i ne proizvode u suvišku. Moderna poljoprivredna proizvod-nja, međutim, “traži” od biljaka upravo da što više proizvode (hiperluksuziraju) i to po mogućstvu što stabilnije, skoro bez obzira na ekološke uslove (Petrović et al. 2008). Ovakav “zahtev” mora da dovede do pojačane intervencije čoveka u poljoprivrednoj


proizvodnji i da vodi u sve dalje i dalje promene u biljnom genomu, pre svega u cilju smanjenja interakcije genotip – spoljna sredina, čime se biljka sve više približava maloj fabričkoj jedinici za proizvodnju hrane. Klasično oplemenjivanje (ukrštanje roditelja iste vrste, ili bliskih srodnika i selekcija potomstva) više nije dovoljno brz i efikasan me-tod da ponudi zadovoljavajuća rešenja. Tehnologija kreiranja transgenih organizama se nameće kao brži i efikasniji pristup kreiranju nove genetičke varijabilnosti. Opet se pominje rešavanje problema gladi u svetu. Da li ćemo ovoga puta uspeti, ili će problem gladi ostati, a novi problemi će se pojaviti, ostaje da se vidi (Dimitrijević & Petrović 2004). Ono što je u ovom trenutku izvesno je da transgena tehnologija, po jednima, nudi put prosperiteta, jeftinije i nutritivno vrednije hrane, čak i ekološki opravdanije proizvodnje, a po drugima je nastavak putovanja stranputicom još veće industrijaliza-cije primarne agrarne proizvodnje, koja nas vodi ka sve većoj eroziji životne sredine do tačke kada je sama planeta ugrožena, a time i opstanak čoveka.

Transgena tehnologija kao oruđe geopolitike

Istorija razvoja poljoprivredne proizvodnje nosi sa sobom i put suženja demo-kratije u proizvodnji hrane. Do početka XX veka, proizvodnja hrane je bila jedna od najslobodnijih aktivnosti čoveka. Hrana se proizvodila uglavnom na bazi semena koje se prenosilo sa generacije na generaciju i obnavljalo najčešće sa sopstvenog poseda, ili dobavljalo razmenom. Pojava prvih hibrida, koji su bili prinosniji od svojih sortnih srodnika, ovu slobodu je počela da ograničava. Proizvođač je bio primoran da se, ako je želeo hibridno seme, svake godine pojavljuje kao kupac kod proizvođača ovog semena. To je bio i začetak prvih semenskih kompanija. Sredinom prošlog veka, proizvodnja semena je počela sve snažnije da prelazi iz ruku instinktivnih oplemenjivača – proi-zvođača u ruke državnih oplemenjivačkih kuća. Jake naučne jedinice, u javnom sek-toru, su bile osnov semenske proizvodnje. Već tada je niz zemalja i regiona doveden u situaciju da seme uvozi iz onih zemalja koje su imale dovoljno sredstava i naučnih potencijala da formiraju i jačaju javne naučne institucije kao što je bio, primera radi, PBI (Plant Breeding Institute) u Kembridžu (Velika Britanija), kao što je i Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Ovde sada se više nije radilo o odnosu sužavanja individualne slobode proizvođača u odnosu proizvođač – semenska kuća, već se ovaj odnos globalizovao u odnos onih zemalja koje su imale dovoljno efektiva i potencijala da stvaraju viskokoprinosne sorte (hibride) poljoprivrednih kultura i onih koje to nisu mogle da prate i zavisile su od uvoza semenskog materijala. Odnosi u proizvodnji hrane su počeli da dobijaju geopolitički značaj. Osamde-setih godina prošlog veka je došlo do prelaska proizvodnje semenskog materijala iz javnog, ka privatnom sektoru. Dešavanja u Velikoj Britaniji su tipičan primer ovih trendova. Javni sektor, u ovoj zemlji je osme decenije XX veka imao 23 instituta i 18 istraživačkih jedini-ca. Privatizacijama javnog sektora, do kraja 90-tih proizvodnju semena pšenice u Velikoj Britaniji kontrolisalo je šest privatnih kompanija (McGuire 1997). Hemijska i farmaceutska industrija su počele da preuzimaju javni sektor semenske proizvodnje. Već tada je pro-cena bila da će, sa povećanjem humane populacije na zemlji, daoći do trke za resursima,


posebno za hranom. Monsanto, kao farmaceutska kompanija, osnovan je 1901. u Sent Lu-isu, Misuri, SAD. Do sredine 80-tih ova kompanija nije pokazivala interes za poljoprivredu, pa ni za proizvodnju semena. Od tog doba, Monsanto je počeo da „jede“ semenske kuće i sada predstavlja najveću semensku kompaniju na svetu. U poslednjih 15-tak godina hemij-ske i farmaceutske korporacije su preuzele stotine, ranije nezavisnih, semenskih kompanija (Huff 2011). Danas deset privatnih kompanija drže oko 73% globalnog tržišta semena, čija se vrednost procenjuje na oko 27.000 miliona dolara. Tri kompanije kontrolišu oko 53% svetskog tržišta semenskom robom. Dobar deo se odnosi na GM poljoprivredne kulture. Kada se posmatra učešće ovih kompanija u prometu GM semena, ovi procenti su još veći. Ako se uzmu u obzir ugovorne obaveze onih koji kupuju i seju GM kulture, vezanost bio-loškog i hemijskog dela proizvodnje, vrednost patentnih prava itd, jasno je da je transgena tehnologija korak dalje u sužavanju slobode u proizvodnji hrane. Ako se ima u vidu da je prehrambena nezavisnost, uslov svake ostale nezavisnosti, onda semenska proizvodnja i proizvodnja hrane postaju značajan faktor geopolitičkih odnosa u svetu.

Zaključak

Transgena tehnologija, zasnovana na genskom inženjeringu, čiji su proizvodi gene-tički modifikovani organizmi, postala je sastavni deo savremene poljoprivredne proizvod-nje. Srbija se kao država suočava sa pitanjem odnosa prema ovoj tehnologiji. Da bi se zau-zeo pravilan stav u najboljem državnom i nacionalnom interesu, potrebno je da se trezveno razmotre prednosti i nepovoljnosti koje, po nas, nosi ova tehnologija. Srbija je, u sklopu SFRJ, decenijama razvijala svoje potencijale u agraru. To je značilo da su ulagani napori i sredstva da se postigne taj naučno-tehnološki nivo da možemo da sami proizvodimo seme kultura koje koristimo u poljoprivredi. U rasponu od 20-tak godina, Srbija je razvila nauč-ne i oplemenjivačke programe u istraživačkim institucijama koji su u rangu svetskih pro-grama i institucija, kada se radi o proizvodnji semenskog materijala za klasičnu poljopri-vrednu proizvodnju. Naš semenski materijal je cenjen u svetu i ne zaostaje za inostranom konkurencijom. Isto važi i za naše naučnike i stručnjake u oblasti klasične poljoprivrede. Iako imamo i institucije i naučne efektive koji mogu da prate transgenu tehnologiju, naša finansijska i geopolitička snaga da se uključimo u kreiranje GM kultura i eksploataciju ove tehnologije je sasvim neznatna. U odnosu na tu tehnologiju mi možemo da se javljamo samo kao potrošači, odnosno kupci semena GM kultura. Da li je interes Srbije da, na uštrb tehnologije kojom vlada i koju pouzdano realizuje u zemlji i nostranstvu, u ovom trenutku uvozi i seje produkte skupe strane tehnologije? Da li je kukuruzni plamenac limitirajući faktor u proizvodnji u Srbiji? Da li nas korovi toliko dave da su jedino rešenje totalni herbi-cidi? Da li je dokazano, bez opravdane sumnje, da su GM proizvodi zdravstveno i ekološki bezbedni? Da li Srbija treba da traži ekonomsku šansu u proizvodnji klasičnih prehrambe-nih proizvoda, pa i u organskoj proizvodnji (u jednom, ekskluzivnom, delu poljoprivredne proizvodnje), ili u gajenju GM kultura? To su neka od pitanja na koja ćemo morati da nađe-mo odgovore, pri formiranju stava prema sve agresivnijim promoterima GMO.

Posebno je pitanje – Da li smo mi sve probleme u agraru rešili, pa sad samo još da rešimo i ovo o GMO?


Literatura

Acquaah G (2007): Principles of Plant Genetics and Breeding. Publ. Blackwell Publis-hing Ltd.

Avery OT, MacLeod CM, and McCarty M (1944): Studies on the chemical nature of the substance inducing transformation of pneumococcal types. Induction of tran-sformation by a desoxyribonucleic acid fraction isolated from Pneumococcus Type III. J. Exp. Med, 79(2), 137–158

Baranov AS, Chernova OF, Feoktistova NYu, Surov AV (2010): A New Example of Ec-topia: Oral Hair in Some Rodent Species. Doklady Biological Sciences, 431: 117–120. [doi: 10.1134/S0012496610020134]

Bentley G (1971): Milislav Demerec 1895-1966. A Biographical Memoir. Publ. National Academy of Sciences, Washington D.C, U.S.A.

Crow JF (1998): 90 Years Ago: The Beginning of Hybrid Maize. In Anectdotal, Hi-storical and Critical Commentaries on Genetics. Ed. Crow JF and Dove WF. Genetics, 148: 923-928

Damien P, Van den Eede G (2010): The EU Legislation on GMOs. An overview. JRC Technical Report. Joint Research Centre, European Commission, Institute for Health and Consumer Protection. Publ.: Publications Office of the European Union, Luxembourg

Dimitrijević M, Petrović S (2004): Genetički modifikovani organizmi - pitanja i dile-me. Zelena mreža Vojvodine, Novi Sad

Dimitrijević M, Petrović S (2005): GMO: Evolution under control or frankengene tech-nology. Savremena poljoprivreda, 54(1-2): 287-291

Dimitrijević M, Petrović S (2005a): Genetički determinizam, transgena tehnologija i ekstranuklearni geni. Arhiv za poljoprivredne nauke.

Dimitrijević M, Petrović S (2008): Genetic modification in function of ecologically ju-stified food or a mortal sin. XII International ECO- conference „Safe food“.24-27. 09. Novi Sad. Proceedings, 101-108

Dimitrijević M, Petrović S, Cimpeanu C, Bucur D, Belić M (2011): Cereals and Aegilops genus biodiversity survey in the west Balkans: Erosion and preservation. Jour-nal of Food, Agriculture & Environment, 9 (3&4): 219-225.

Griffith F (1928): The Significance of Pneumococcal Types. Journal of Hygiene (Cam-bridge University Press), 27 (2), 113–159.[doi:10.1017/S0022172400031879]

Huff EA (2011): Consolidation of seed companies leading to corporate domination of world food supply. http://www.naturalnews.com/z033148_seed_compani-es_Monsanto.html

King RC, Stansfeld WD, Mulligan PK (2006): A Dictionary of Genetics (7th Ed.). Publ. Oxford University Press Inc., New York, U.S.A.

Klug WS, Cummings MR, Spencer CA (2006): Concepts of Genetics (8th Ed.). Publ. Pearson Education Inc., Upper Saddle River, NJ, U.S.A.


Mather DW, Knight JG, Insch A, Holdsworth DK, Ermen DF and Breitbarth T (2012): Social Stigma and Consumer Benefits : Trade-Offs in Adoption of Geneti-cally Modified Foods Science Communication, 34(4), 487–519 [doi: 10.1177/ 1075547011428183]

McGuire, S. (1997), “The Effects of Privatization on Winter Wheat Breeding in the UK.” Biotechnology and Development Monitor, 33: 8 11

Morse M, Lederberg EM, and Lederberg J (1956): Transduction in Escherichia Coli K-12. Genetics, 41(1): 142–156

Назарова АФ, Ермакова ИВ (2010): Влияние соевой диеты на репродуктивные функции и уровень тестостерона у крыс и хомячков// В мире научных открытий. Биологические науки. № 4(10), часть 1: 13-18

Palevitz BА (2000): DNA Surprise: Monsanto discovers extra sequences in its Roun-dup Ready soybeans. The Scientist, 14(15):20.

Petrović S, Dimitrijević M, Vuković N (2008): Utilization of wheat genetic resources in safety food production. XII International ECO- conference „Safe food“. 24-27. 09. Novi Sad. Proceedings, 185-191

Robinson MJ, Erlwein OW, Kaye S, Weber J, Cingoz O, Patel A, Walker MM, Kim W-J, Uiprasertkul M, Coffin JM, McClure MO (2010): Mouse DNA contamination in human tissue tested for XMRV. Retrovirology, 7: 108-114

Spiroux de Vendômois J, Roullier F, Cellier D, Séralini G-E (2009): A Comparison of the Effects of Three GM Corn Varieties on Mammalian Health. Int. J. Biol Sci, 5(7): 706-726 [doi:10.7150/ijbs.5.706]

FUZARIOTOKSINI U ŽITARICAMA – POJAVA, RIZIK I PREVENCIJA

Sonja Tančić

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad


Izvod: Fuzariotoksini su mikotoksini koji nastaju kao sekundarni metaboliti vr-sta roda Fusarium. U fuzariotoksine se ubrajaju trihoteceni koji čine najveću grupu, zatim zearalenoni, fumonizini, moniliformin, fuzarin, fuzaproliferin, bovericin i dr. Visok potencijal toksikogenih gljiva za stvaranje mikotoksina u povoljnim agroekološ-kim uslovima, prenošenje mikotoksina kroz lanac ishrane i njihov kumulativni efe-kat u organizmu predstavljaju veliki rizik po zdravlje životinja i ljudi. Bolesti nastale usled ishrane hranom kontaminiranom mikotoksinima su mikotoksikoze. Sprečava-nje nastanka mikotoksina je u nadležnosti agronoma, selekcionera i tehnologa, dok je prevencija mikotoksikoza u nadležnosti veterinara i lekara. Pojava i nivo mikotoksina u poljoprivrednim proizvodima uslovljeni su osetljivošću biljnog domaćina na toksi-kogenog patogena, genetskom sposobnošću patogene gljive da stvara mikotoksine, i povoljnim uslovima spoljašnje sredine za razvoj patogena i stvaranje i akumuliranje mikotoksina. Ukoliko dođe do stvaranja mikotoksina u polju, radi prevencije unošenja mikotoksina u lanac ishrane važnu ulogu ima redovna kontrola proizvoda i poštovanje zakonski propisanih standarda.

Ključne reči: mikotoksini, fuzariotoksini, Fusarium, mikotoksikoze

Uvod

Pod pojmom mikotoksina smatraju se sekundarni metaboliti gljiva sa fitotoksič-nim, zootoksičnim i antibiotičkim dejstvom (Lević 2008). Mikotoksini nastaju u razli-čitim metaboličkim procesima plesni i nisu esencijalni za održavanje ćelija ili razvoj gljiva. Plesni se mogu podeliti na plesni polja, odnosno prirodnih staništa, i plesni skla-dišta. Plesni polja su najčešće vrste gljiva iz rodova Alternaria, Helmithosporium, Fusa-rium, Rhizopus, Cladosporium i Chaetomium, dok su plesni skladišta gljive iz rodova Penicillium, Aspergillus i Mucor. Glavni rodovi plesni koji sintetišu mikotoksine su As-pergillus, Penicillium, Fusarium, Claviceps, Alternaria, Pithomyces, Phoma, Stachybotrys i Diploidia (Duraković & Duraković 2003)

Pojava i nivo mikotoksina u poljoprivrednim proizvodima uslovljeni su osnovnim či-niocima spoljašnje sredine, kao što su prevelika vlažnost u polju i skladištima, ekstremne temperature, vlažnost ili suša, kao i napadi insekata. Mikotoksini se u prirodi mogu poja-viti pojedinačno ili u kombinaciji više mikotoksina zajedno. Posledice kontaminiranosti


biljaka mikotoksinima su loš kvalitet zrna i niži prinos. Mikotoksini ulaze u lanac ishrane ljudi ili životinja, direktnom ili indirektnom kontaminacijom biljaka ili bilj-nih proizvoda. Prilikom direktne kontaminacije svaka prehrambena sirovina može biti pogodna za razvoj plesni i sintezu mikotoksina u nekim od stadijuma proizvod-nje, prerade, transporta i skladištenja. Indirektna kontaminacija nastaje u kasnijim stupnjevima lanca ishrane, kada se u organizam unosi hrana životinjskog porekla u čijem mesu ili produktima su već akumulirani mikotoksini kao posledica njihove prethodne ishrane hranom koja je sadržala mikotoksine. S obzirom na prenos mi-kotoksina kroz lanac ishrane i njihov kumulativni efekat, toksini u organizmu ljudi i životinja mogu prouzrokovati bolesti tipa mikotoksikoza. Dijagnostika mikotoksikoza je obično otežana zbog nespecifičnosti simptoma, a jasni simptomi mikotoksikoza se mogu ispoljiti tek nakon dužeg vremenskog perioda zavisno od količine i dužine uno-šenja mikotoksina kroz ishranu. Zdravstveni rizik varira zavisno od količine i vrste mikotoksina, a stepen osetljivosti varira u zavisnosti od vrste, starosti i zdravstvenog stanja životinja i ljudi. Male promene u strukturi toksina mogu dati derivate s još toksičnijim dejstvom. Biološka aktivnost mikotoksina obuhvata akutnu i hroničnu toksičnost, teratogenost, mutagenost i kancerogenost. Po izazivanju velikog broja oboljenja uzrokovanih mikotoksinima se mogu istaći tri roda – Aspergillus, Penicilli-um i Fusarium.

Postoji preko 300 identifikovanih toksičnih metabolita gljiva, od čega je 139 fuzariotoksina (Lević i sar. 2004). Od toksina, koje produkuju vrste roda Fusarium, trihoteceni predstavljaju najveću grupu, a zatim slede zearalenoni, fumonizini i dru-gi toksini ovog roda (moniliformin, fuzarin, fuzaproliferin, bovericin i dr). U triho-tecene spadaju deoksinivalenol (DON), diacetoscirpenol (DAS), T-2 i HT-2 toksini, nivalenol koji pripadaju prirodnim kontaminantima semena žitarica (Moretti i sar. 2002, Jajić i sar. 2007, Stanković i sar. 2012). Veliki broj Fusarium vrsta može sin-tetisati ove toksine, pa tako DON mogu sintetisati F. culmorum i F. graminearum, zatim DAS - F. tricintum, F. equiseti, F. sambucinum, F. graminearum, F. semitectum, F. oxysporum, F. solani, F. scripi, F. sporotrichioides i dr. Toksine T-2 i HT-2 sintetišu vrste F. tricinctum, F. poae, F. solani, F. culmorum i F. sporotrichioides, dok T-2 toksin mogu sintetisati i vrste F. equiseti, F. oxysporum, F. nivale i F. heterosporum (Leslie & Summerell 2006).

Zearalenon (ZEA) mogu sintetisati vrste F. graminearum, F. culmorum, F. equiseti, F. cerealis, F. heterosporum i F. sporotrichioides (Leslie & Summerell 2006) i ovaj tok-sin je poznat po svom estrogenom efektu kod životinja, naročito svinja, a smatra se i primarnim metabolitom gljiva jer reguliše polni razvoj gljiva i obrazovanje teleomorfa (Mirocha & Pathre 1979 cit. Lević 2008).

Fumonizini su grupa oko 15 različitih mikotoksina koja se najčešće javlja na ku-kuruzu i produkt su Fusarium vrsta iz sekcije Liseola - F. verticillioides, F. proliferatum, F. subglutinans i F. nygamai (Leslie & Summerell 2006, Logrieco et al. 2002). Najčešći iz grupe fumonizina je FB1, a pored njega se mogu produkovati i FB2 i FB3, i svi imaju toksično i kancerogeno dejstvo na pacove, svinje i konje.


Pojava

Pojava mikotoksina prvenstveno zavisi od osetljivosti biljnog domaćina na pato-gen koji stvara mikotoksine, zatim od genetske sposobnosti samog patogena da stvara mikotoksine, i od povoljnih uslova spoljašnje sredine za razvoj patogena i za stvara-nje i akumuliranje mikotoksina. Vlažnost, pored temperature, predstavlja odlučujući abiotički faktor za pojavu i razvoj biljnih bolesti. Tokom patogeneze bolesti, padavine imaju najveći uticaj na rasejavanje, klijanje spora i porast patogena u polju. Glavni činioci koji određuju da li će u skladištima doći do kontaminacije gljivama koje mogu prouzrokovati značajne štete su, takođe, sadržaj vlage, temperatura, količina polomlje-nog zrna i prisustvo stranih materija, zatim stepen zaraze pre skladištenja, prisustvo insekata i grinja i dužina čuvanja zrna (Harley 1997 cit. Lević 2008).

Vrste roda Fusarium imaju kosmopolitsku rasprostranjenost, ali se predomi-nantno nalaze u suptropskim i umerenim klimatima. Generalno, vrste roda Fusarium se intenzivnije javljaju u polju pri povećanoj vlažnosti zemljišta. Padavine u vreme cvetanja strnih žita i padavine (>60 mm) u prvih 10-16 dana nakon svilanja kukuru-za, uz pad temperature, pogoduju razvoju vrste F. graminearum i stvaranju jednog ili više mikotoksina (Lević i sar. 2004). Vlažan period od najmanje 24 sata i temperature iznad 15°C su potrebne za značajniju infekciju klasa pšenice vrstama F. graminearum, F. culmorum, F. poae i F. avenaceum (Doohan i sar. 2003). Vlažnost tokom proleća i leta pogoduje intenzivnom razvoju F. graminearum i biosintezi ZEA i DON-a u zrnu ku-kuruza dok suša omogućava jaču infekciju vrstom F. verticillioides i biosintezu fumo-nizina (Bennett & Richard 1996). U mediteranskim zemljama je nivo kontaminacije i frekvencija fumonizin pozitivnih uzoraka veća nego u Centralnoj Evropi i USA, zbog povoljnih klimatskih uslova za razvoj toksigenih plesni roda Fusarium (Castellá et al. 1999). Prema Doohanu i sar. (2003) vrste F. verticillioides i F. proliferatum se najbolje razvijaju na 30°C, dok je optimalna temperatura za razvoj vrsta F. subglutinans, F. cul-morum i F. poae nešto niža odnosno od 20 do 25°C, a za vrste F. avenaceum i F. nivale 20°C. Temperatura sa najnižom stopom rasta izolata F. verticillioides i F. proliferatum i produkcije fumonizina je 15°C, dok su optimalne temperature za produkciju fumonizi-na od 15 do 25°C (Samapundo et al. 2005). Maksimalna produkcija DON-a vrste F. gra-minearum na pšenici i poliranom pirinču je bila prilikom inkubacije na 27°C u mraku (Lori et al. 1990). Optimalna temperatura za sintezu ZEA varira zavisno od Fusarium vrste i supstrata na kome se sintetiše toksin, pa tako prema Jimenéz i sar. (1996) za F. graminearum i F. oxysporum na kukuruzu je optimalna temperatura za maksimalnu sintezu ZEA bila 25-28°C u trajanju od 15 dana na 12-15°C narednih 28 dana, dok je za neke izolate vrsta F. graminearum i F. culmorum optimalna temperatura bila 16-25˚C u trajanju od 30 dana inkubacije, uz relativnu vlažnost od 97%. Produkcija ZEA od strane izolata vrste F. culmorum na pšenici je favorizovana toplim i vlažnim uslovima do 25°C i 90% relativne vlažnosti.

Kada su u pitanju supstrati i hranljive podloge u kojima su do sada registrovani toksini, najčešći trihotecen koji je utvrđen u zrnu žita je DON, dok je najveća tok-sičnost utvrđena za T-2 toksin (Prelusky et al. 1994). Prema Öhlinger (2008) odnos kontaminacije žitarica DON-om na osnovu trogodišnjih istraživanja je bio sledeći:


kukuruz, zatim durum, pa pšenica i tritikale, i na kraju ječam, raž i ovas. Pored DON-a se često javlja ZEA u žitaricama kako što su pšenica, ječam, ovas i kukuruz (http://www.costscience.org/pub/mycotoxins.pdf, Stanković i sar. 2007, 2012). U hranivima za stočnu ishranu se često nađu mikotoksini, a pored kikirikijevog brašna koje sadrži dosta proteina pa se koristi u hranivima, kukuruz najviše unosi mikotoksina u hraniva (Duraković 2003).

Rizik

Visok potencijal za sintezu mikotoksina gljiva iz roda Fusarium, Aspergillus i Pe-nicillium predstavlja veliki problem i rizik po zdravlje ljudi i životinja. Poznato je da u poljskim uslovima izolati F. verticillioides poreklom sa kukuruza, mogu biosintetisati FB1 u koncentracijama od 6 do 300 ppm, zavisno od uslova spoljašnje sredine i poten-cijala produkcije izolata (Sydenham et al. 1990, Ritieni et al. 1997, Pascale 2002). Po-tencijal biosinteze FB1 izolata čistih kultura F. verticillioides na kukuruzu u laboratorij-skim uslovima je varirao od 88,6 do 1300,6 ppm (Tančić 2009), zatim od 900 do 2350 ppm i 307-4425 ppm (Nelson et al. 1993), kao i od 960 do 2350 ppm (Ross i sar, 1990), do 3800 ppm (Logrieco et al. 2003; Moretti et al. 1997). Izolati vrste F. proliferatum u polju biosintetišu FB1 u koncentracijama od 18 do 361,5 ppm (Ritieni et al. 1997, Pasca-le et al. 2002), dok im je maksimalni potencijal biosinteze FB1 čistih kultura u optimal-nim laboratorijskim uslovima varirao od 1246 ppm (Tančić 2009), 1670 ppm (Nelson et al. 1993), 2250 ppm (Logrieco et al. 1995), 2790 ppm (Ross et al. 1990) i čak do 2500 ppm FB1 (Logrieco et al. 2003, Moretti et al. 1997). Izolati F. subglutinans su poznati kao slabi producenti FB1 ali u optimalnim laboratorijskim uslovima mogu sintetisa-ti na kukuruzu od 0,78 ppm do čak 1500 ppm (Tančić 2009, Stanković i sar. 2008).

Prema podacima raznih svetskih autora, u poljskim uslovima DON može biti sin-tetisan u zrnu kukuruza od 0,027 do 2,210 ppm, a u zrnu pšenice od 0,057–0,423 ppm (Jajić i sar. 2008). Utvrđen je znatno veći potencijal čistih kultura F. graminearum u produkciji DON-a – čak do 465,9 ppm (Jajić i sar. 2007) i od 160 do 1302 ppm (Harris et al. 1999).

U poljskim uslovima ZEA je registrovan u žitaricama od 0,01 do 160 ppm (Tomczak et al. 2002, Ittu et al. 2004), i od 0,004 do 18 ppm (Moretti et al. 2002, Varga i sar. 2002). Maksimalni potencijal za sintezu ZEA su u optimalnim uslovima pokazale čiste kulture F. graminearum od 0,11 do 97,5 ppm (Tančić 2009), 5-60 ppm (Logrieco et al. 1990), 60–180 ppm (Cvetnić i sar. 2005), i čak do 1500 ppm (Logrieco et al. 2003). Znatno niži potencijal za sintezu ZEA su imali izolati F. semitectum od 0,073 do 43,55 ppm, kao i izolati F. equiseti 0,076-0,52 ppm (Tančić 2009) i do 7,4 ppm (Logrieco et al. 1990).

Usled kruženja mikotoksina kroz lanac ishrane i njihov kumulativni efekat u or-ganizmu životinja i ljudi, postoji rizik od oboljevanja i pojave mikotoksikoza usled ishrane kontaminiranom hranom. Bolesti izazvane mikotoksinima karakterišu time da nisu prenosive, vezane su za ishranu kontaminiranom hranom, ne leče se antibiotici-ma, slične su avitaminozama, i imaju kumulativan efekat u organizmu ljudi i životinja.


Prema bolestima i simptomima koje izazivaju, mikotoksini se mogu grupisati na (Ožegović & Pepeljnjak 1995): neurotoksine koji izazivaju oštećenje nervnog sistema i krvarenja u mozgu (fumonizini, moniliformin), hepatotoksine koji izazivaju oštećenja jetre i razvoj karcinoma jetre (fumonizini), estrogene toksine koji dovode do hipere-strogenizma i degeneracija ćelija reproduktivnog sistema (zearalenol, ZEA), zatim na citotoksine koji izazivaju oštećenja ćelija epitela, sluzokože i crevnog trakta (trihote-ceni), imunosupresivne toksine koji oštećuju imuni sistem (trihoteceni), respiratorne toksine koji oštećuju disajne puteve (fumonizini, trihoteceni) i mikotoksine koji su fak-tori odbijanja hrane (DON, trihoteceni).

Trihoteceni, u koje se svrstava i DON, dovode do oštećenja poliribozoma i ribo-zoma, sprečavaju ribozomalni ciklus i ometaju reakcije inicijacije i terminacije sinteze polipeptida, a DON je inhibitor elongacije polipeptidnog lanca (Ožegović & Pepelj-njak 1995, Duraković 2003). Trihoteceni se povezuju sa pojavom simptoma kao što su odbijanje hrane, povraćanje, iritacija kože, leukopenija, hemoragija i poteškoće u razmnožavanju. Poznata oboljenja i simptomi uzrokovani konzumiranjem hrane koja sadrži DON su gastrointenstinalne nekroze, promene u koštanoj srži i limfatičnim tkivima. Kod pasa i svinja dolazi do odbijanja hrane, povraćanja, dijareje, slabosti i drhtanja mišića, kome, hipoglikemije – kao posledice lezije ostrvskih pankreatičnih ćelija, i smrti (Ožegović & Pepeljnjak 1995). DON se kod svinja brzo apsorbuje (82% od primljene doze) i raspoređuje se u sva tkiva, uključujući moždani likvor, a najveće su koncentracije u bubrezima i jetri. Kod živine i preživara apsorbcija DON-a je niža (1%) što objašnjava njihovu toleranciju na ovaj mikotoksin.

Poznato je i oboljenje Akakabi byo koje se javlja u Japanu kao posledica 100% kontaminacije zrna pšenice i ječma vrstama F. graminearum i F. sporotrichioides, koje sintetišu DON, DAS, NIV, T-2 toksin i ZEA (Desjardins & Hohn 1997). Bolest se mani-festuje povraćanjem, dijarejom, glavoboljom, uspavanošću ljudi, a kod životinja odbi-janjem hrane i hemoragijom gastrointestinalnog trakta.

Trihoteceni (naročito T-2 toksin) su poznati i kao uzročnici alimentarne toksič-ne aleukije (ATA) koja je zabeležena u Sibiru za vreme Drugog svetskog rata usled konzumiranja žitarica kontaminiranih F. sporotrichioides i F. tricinctum. Simptomi se javljaju u vidu gubitka čula ukusa, otečenosti sluzokože usta, mestimičnih krvarenja, naglim padom broja leukocita i trombocita a moguća je smrt (Ožegović & Pepeljnjak 1995). T2 toksin i nivalenol su korišćeni i kao bojni otrovi (tzv. „žuta kiša“) u Aziji tokom 1975–1984. godine usled čega je umrlo 6.500 ljudi u Laosu i 1000 ljudi u Kambodži jer se ovi toksini unose u organizam putem kože, inhalacijom i hranom (http://www.who.int/csr/delibepidemics/en/annex2May03.pdf).

Fumonizini vrše inhibiciju metabolizma sfingolipida, usled strukturne slično-sti sa sfingolipidima, čime se remeti metabolizam lipida i rasta ćelije kod životinja, biljaka i nekih kvasaca (Visconti et al. 1999). Efekti i bolesti, uzrokovani ovom grupom toksina, su hepatotoksičnost i hepatokancerogenost za pacove (Gelderblom et al. 1991), ali i za većinu životinja (konji, svinje, patke, pacovi, primati) (Hachek et al. 1992, Jes-chke et al. 1987, Gelderblom et al. 2001), dok su drugi ciljni organi specifični za vrstu: pluća i pankreas za svinje, mozak za konje, bubrezi kod pacova, zečeva i ovaca (Visconti et al. 1999). Delovanjem fumonizina na biosintezu sfingozina, oštećuju se hepatociti i


njihovi fragmenti dospevaju putem krvi u pluća, što utiče na povećanje permeabilnosti kapilara u plućima i uzrokuje edem pluća (Norred et al. 1992).

Leukoencefalomalacija (ELEM) je bolest uzrokovana fumonizinima koja se ispo-ljava u vidu nekrotičnih lezija bele moždane mase konja, magaraca i mula (Wilson et al. 1992). Bela masa u području nekroze cerebralnih hemisfera postaje edematozna i bezstrukturna i dolazi do njenog razređivanja i perivaskularnih krvarenja (Haliburton et al. 1979, Ožegović & Pepeljnjak 1995). Kod svinja je još poznata i pojava plućnog ede-ma u vidu blagih do težih oblika intersticijalnih edema pluća, hidrotoraksa i povećanog odnosa u težini vlažnih i suvih pluća (Harrison et al. 1990, Haschek et al. 1992).

Pojava karcinoma jednjaka kod ljudi nije potvrđena, ali je prisustvo fumonizina u kukuruzu statistički povezano sa ovim oboljenjem ljudi (Visconti et al. 1999, Sydenham et al. 1990).

Biomehanizam dejstva ZEA se ogleda u njegovom dejstvu slično estrogenima (Protić 2000). ZEA i njegovi metaboliti su poznati po estrogenim i anaboličkim svoj-stvima, kao i svojstvima podsticanja rasta, stoga mogu prouzrokovati subakutni, akutni i hronični estrogenizam kod svinja kao najosetljivijih, ali i kod preživara i peradi. I ovaj toksin deluje na reprodukciju jer izaziva atrofiju jajnika, tj. ugibanje oocita u Grafovom folikulu, kao i degenerativne promene na jajnicima. Kod mužjaka prouzrokuje smanji-vanje testisa i degeneraciju semenog epitela. Hronična trovanja ili jača akutna trovanja ostavljaju trajne posledice u vidu steriliteta, abortusa i lažne gravidnosti (Ožegović & Pepeljnjak 1995, Bočarov-Stančić i sar. 2003). Zbog ovakvog dejstva kod životinja, ZEA se dovodi i u vezu sa karcinomom uterusa (cerviksa) i vagine kod žena zbog svoje aktivnosti slične dietilstilbestrolu (DES). Pitanje mogućeg učešća ZEA u smanjenju fertiliteta i razvoju steriliteta kod žena, ostaje otvoreno (Miller 1995, Ožegović & Pe-peljnjak 1995). Ishrana proizvodima od zaraženog kukuruza koji su sadržali ZEA je u nekim zemljama Srednje Amerike čak bio uzrok pojave preuranjenog puberteta kod dece (Ožegović & Pepeljnjak 1995).

Prevencija

Kada su miktoksini u pitanju, postoje dva vida prevencije - prevencija nastanka mikotoksina i prevencija nastanka mikotoksikoza. Sprečavanje nastanka mikotoksina je u nadležnosti agronoma, selekcionera i tehnologa, dok je prevencija mikotoksikoza u nadležnosti veterinara i lekara. Kako bi se prevencija mikotoksina i mikotoksikoza adekvatno obavljala, neophodno je postojanje zakonski propisanih standarda na osno-vu toksikoloških ispitivanja i informacija o izloženosti ljudi i životinja ovim toksinima. Imajući u vidu ove činjenice, trebalo bi obratiti pažnju i na donošenje adekvatnih za-konskih regulativa kako bi se distribucija mikotoksina kroz lanac ishrane ograničila na minimalne količine. Prema podacima Organizacije za poljoprivredu i hranu (FAO), u 2003. godini oko 99 država u svetu je imalo propisanu pravnu regulativu vezanu za mikotoksine u ljudskoj hrani i hranivima, što predstavlja približno 87% svetske popu-lacije. Najnoviji propisi zakonodavstva Evropske unije (2006. uz dopune 2010. godi-ne) definišu maksimalno dozvoljene koncentracije mikotoksina u hrani i hranivima, u


okviru kojih su od fuzariotoksina obuhvaćeni DON, ZEA, ukupni FB1+FB2, T-2 i HT-2 toksin (http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2006:229:0007:0009:EN:PDF; http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CONSLEG:2006R1881:20100701:EN:PDF) .

Ukoliko već dođe do razvoja toksigenih gljiva i sinteze mikotoksina, tada je mo-guće primeniti neke od metoda za dekontaminaciju – koje se dele na fizičke, hemijske i biološke. Fizičkim metodama kao što su čišćenje i odstranjivanje jako inficiranih zrna nakon berbe moguće je sniziti nivo kontaminacije gljivama i mikotoksinima – npr. za 5-19% smanjenje koncentracije DON-a (Abbas et al. 1985).

Mogućnost hemijskog suzbijanja Fusarium vrsta u skladištima su minimalne. Re-gistrovano je nekoliko preparata na bazi organskih kiselina, ali ovako tretirano seme usled korišćenih hemijskih supstanci nije za ljudsku upotrebu, može se eventualno koristiti za ishranu životinja mada su i u tom slučaju registrovani štetni efekti na zdrav-lje životinja. Tretiranje semena propionskom, mravljom ili sirćetnom kiselinom ima fungistatičko dejstvo, ali je poznato da propionska kiselina kod goveda izaziva hemora-gičnu dijatezu i hipovitaminozu E (Ožegović & Pepeljnjak 1995). Takođe, gljive su razli-čito osetljive na propionsku kiselinu, a neodgovarajuća obrada propionskom kiselinom može čak dovesti do stimuliranja sinteze pojedinih toksina od strane gljiva koje su tolerantnije na propionsku kiselinu. Usled gore navedenog, hemijski tretman semena nije pouzdan po pitanju rezultata niti preporučljiv zbog mogućeg trovanja konzume-nata.

Adsorbensi na bazi alumnosilikata poput bentolita i zeolita, ili na bazi aktivnog uglja fizički uklanjaju mikotoksine i teške metale i pogodni su za detoksikaciju hrane životinja. U Srbiji, komercijalno su dostupni preparati na bazi zeolita kao što su Mi-nazel i Minazel Plus. Ovi preparati imaju aktivne centre koji efikasno adsorbuju afla-toksine i ergot alkaloide (preko 85%), koji spadaju u grupu polarnijih molekula. Isto-vremeno se adsorbuju manje polarni molekuli (ZEA, ohratoksin A i T-2 toksin), ali sa manjom efikasnošću (30-50%). Minazel i Minazel Plus ne adsorbuju vitamine, mikro-elemente i aminokiseline i ne ostavlja rezidue u mesu, mleku i jajima. Minazel Plus su proizvodi treće generacije sa poboljšanim svojstvom adsorpcije pojedinih mikotoksina preko 90% za aflatoksine i ergot alkaloide, 85% za ZEA, ohratoksin A, T-2 toksin, i 50% za DAS (http://www.patent-co.com/minazel3.html). Brzina adsorpcije mikotoksina na mineralnim adsorbentima je dovoljna da ih čini konkurentim u odnosu na brzinu re-sorpcije mikotoksina u organizmu, čak i u slučaju ZEA koji se za 1h resorbuje preko 90%. Doziranje Minazela je od 2-5 kg/t hrane za sve kategorije životinja u živinarstvu, svinjarstvu i govedarstvu, a dodatak 0,2% Minazel-a Plus u stočnoj hrani je dovoljan da blokira ZEA u koncentraciji od 10 ppm.

Zaključak

Visok potencijal toksikogenih gljiva za stvaranje mikotoksina u povoljnim agroe-kološkim uslovima, prenošenje mikotoksina kroz lanac ishrane i njihov kumulativni efekat u organizmu predstavljaju veliki rizik po zdravlje životinja i ljudi. Prevencija


stvaranja mikotoksina u polju primenom dobre poljoprivredne prakse i gajenjem hi-brida otpornih na toksikogene gljive imaju ključnu ulogu. Ukoliko dođe do stvaranja mikotoksina u polju, radi prevencije unošenja mikotoksina u lanac ishrane važnu ulogu imaju postojanje adekvatnih zakonskih propisa o zdravstveno bezbednoj hrani i moni-toring, odnosno redovna kontrola proizvoda na prisustvo mikotoksina. Mikotoksini ne mogu biti potpuno odstranjeni iz hrane, ali stoga je potrebno obezbediti uslove koji će smanjiti sve rizike na prihvatljiv nivo.

Literatura

Abbas HK, Mirocha CJ, Pawlosky RJ, Pusch DJ (1985): Effect of cleaning, milling and baking on deoksinivalenol in wheat. Appl. Environ. Microbiol, 50: 482-486

Bacon CW, Sweeney JG, Hobbins JD, Burdick D (1973): Production of penicillic acid and ochratoxinAon poultry feed by Aspergillus ochraceus: Temperature and mo-isture requirements. Appl. Microbiol, 26:155–160

Bennet GA, Richard JL (1996): Influence of processing on Fusarium mycotoxins in contaminated grains. Food Technol:235-238

Bočarov-Stančić A, Laco D, Tomašević-Čanović M, Adamović M, Daković A (2003): Toksigenost izolata Fusarium spp. sa zrna pšenice kontaminiranog zearaleno-nom. Zbornik radova X Simpozijuma „Tehnologija hrane za životinje” (sa među-narodnim učešćem), Vrnjačka Banja. 299-305

Castellá G, Bragulat MR, Cabañes FJ (1999): Surveillance of fumonisins in maize-ba-sed feeds and cereals from Spain. Journal Agric. Food Chemistry, 47:4707-4710

Desjardins AE, Hohn MT (1997): Mycotoxins in Plant Pathogenesis. Molecular Plant-Microbe Interactions, 10 (2): 147-152

Doohan FM, Brennan J, Cooke BM (2003): Influence Of Climatic Factors on Fusarium Species Pathogenic to Cereals. European Journal of Plant Pathology, 109: 755-768

Duraković S, Duraković L (2003): Mikologija u biotehnologiji. Kugler d.o.o., Zagreb, Hrvatska. http://www.costscience.org/pub/mycotoxins.pdf

Haliburton JC, Vesonder RF, Lock TF, Buck WB (1979): Equine encephalomalacia (ELEM): A study of F. moniliforme as an ethiological agent. Vet. Hum. Toxicol, 21(5): 348-451.

Ito Y, Peterson SW, Wicklow DT, Goto T (2001): Aspergillus pseudotamarii, a new afla-toxin producing species in Aspergillus section flavi. Mycological Res, 105: 233-239

Jajić I, Abramović B, Jurić V, Krstović S (2007a): Presence od Deoxynivalenol in Maize of Vojvodina. In: Matica Srpska Proceedings for Natural Sciences, 113: 135 – 142

Leslie JF, Summerell AB (2006): The Fusarium Laboratory Manual. Blackeell Publis-hing, Ames, Iowa, USA


Lević J, Stanković S, Bočarov – Stančić A (2004): Pojava i suzbijanje toksigenih vrsta gljiva u uskladištenom žitu. Biljni Lekar, XXXII, 3-4: 245 - 252. Poljoprivredni fakultet, Institut za zaštitu bilja „Dr Pavle Vukasović“, Novi Sad

Logrieco A, Bottalico A, Mulé G, Moretti A, Perrone G (2003): Epidemiology of toxige-nic fungi and their associated mycotoxins for some Mediterranean crops. Euro-pean Journal of Plant Pathology, 109: 645-667

Lori GA, Henning CP, Violante A, Alippi HE, Varsavsky E (1990): Relation between the production of deoxynivalenol and zearalenone and the mycelial growth of Fusa-rium graminearum on solid natural substrates. Microbiologia 6: 76–82

Mirocha CJ, Pathre SV (1979): Mycotoxins – their biosynthesis in fungi – zearalenone biosynthesis. J. Food Prot. 42: 821-824

Moretti A, Logrieco A, Doko B, Frisullo S, Visconti A, Bottalico A (1997): Fusarium pro-liferatum from asparagus in Italy: Occurence, fertility and toxigenicity. Cereal Research Communications, 25 (3/2): 785-786

Nelson EP, Desjardins EA, Plattner DR (1993): Fumonisins, Mycotoxins produced by Fusarium Species: Biology, Chemistry and Significance. Annual Review of Phytopathology, 31: 233-252

Öhlinger R (2008): Fusarium toxins in unproceesed cereals and cereal-based feed – some data from Austria. 5th Fusarium toxin forum, Brussels, 10th-11th January 2008. (http://www.micotossine.it/public/pag_551.pdf)

Ožegović L, Pepeljnjak S (1995): Mikotoksikoze. Školska knjiga, Zagreb, HrvatskaPascale M, Visconti A, Chelkowski J (2002): Ear Rot Susceptibility and Mycotoxin

Contamination of Maize Hybrids Inoculated with Fusarium Species under Field Conditions. In: Mycotoxins in Plant Disease (A. Logrieco, J. A. Bailey, L. Corazza, B. M. Cooke eds). European Journal of Plant Pathology, 108: 645 – 651

Payne GA, Hagler WM Jr, Adkins CR (1988): Aflatoxin accumulation in inoculated ears of field-grown maize. Plant Disease, 72: 422-424

Ritieni A, Moretti A, Logrieco A, Bottalico A, Randazzo G, Monti SM, Ferracane R, Foglia-no V (1997): Occurence of Fusaproliferin, Fumonisin B1 and Beauvericin in Maize from Italy. Journal of Agricultural and Food Chemistry, 45 (10): 4011-4016

Samapundo S, Devliehgere F, De Meulenaer B, Debevere J (2005): Effect of water activity and temperature on growth and the relationship between fumonisin production and the radial growth of Fusarium verticillioides and Fusarium pro-liferatum on corn. Journal of food protection, 68 (5): 1054-1059

Stanković S, Lević J, Ivanović D, Krnjaja V, Stanković G, Tančić S (2012): Fumonisin B1 and its co-occurrence with other fusariotoxins in naturally-contaminated wheat grain. Food control, 23: 384-388

Stanković S, Lević J, Krnjaja V, Bočarov – Stančić A, Tančić S, Kovačević T (2007c): Frequency of Toxigenic Fusarium Species and Fusariotoxins in Weat Grain in Serbia. In: Matica Srpska Proceedings for Natural Sciences, Novi Sad, 113: 93 – 102


Stanković S, Lević J, Petrović T (2008): Toksikološki profil kompleksne vrste Gibberella fujikuroi poreklom sa kukuruza u Srbiji. Zbornik rezimea, V Simpozijum o za-štiti bilja BiH, Sarajevo, 16-18. Decembar. 71-72

Sydenham EW, Thiel PG, Marasas WFO, Shepard GS, Van Schalkwyk DJ, Koch KR (1990): Natural occurrence of some Fusarium mycotoxins in corn from low and high esophageal cancer prevalence areas of the Transkei, Soutern Africa. Jour-nal of Agricultural Food Chemistry, 38: 1900-1903

Tančić S (2009): Varijabilnost toksigenih vrsta roda Fusarium i fuzariotoksina u razli-čitim agroekološkim uslovima uzgajanja kukuruza i pšenice. Univerzitet u Beo-gradu, doktorska disertacija.

Visconti A, Marasas WFO, Miller JD, Riley R (1999): Mycotoxins of growing interest. Fumonisins, Third Joint FAO/WHO/UNEP International Conference on Myco-toxins, MYC-CONF/99/5a. (ftp://ftp.fao.org/es/esn/food/myco5a.pdf)

Wilson TM, Ross PF, Owens DL, Rice LG, Green SA, Jenkins SJ, Nelson HA (1992): Experimental reproduction of ELEM. A study of determine minimum toxic dose in ponies. Mycopathologia, 117: 115-120

http://www.costscience.org/pub/mycotoxins.pdfhttp://www.patent-co.com/minazel3.htmlhttp://www.who.int/csr/delibepidemics/en/annex2May03.pdfhttp://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2006:229:0007:0009:

EN:PDF; http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CONSLEG:2006R1881:20100701:EN:PDF

AFLATOKSINI U ŽITARICAMA I PROIZVODIMA NA BAZI ŽITARICA – POJAVA, UTICAJ NA LJUDSKO

ZDRAVLJE, ZAKONSKA REGULATIVA

Marija Škrinjar1, Đorđe Jocković2, Zoran Matijević3, Sunčica Kocić-Tanackov1

1Tehnološki fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Bulevar Cara Lazara 1, 21000 Novi Sad2Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21 000 Novi Sad

3Industrija mesa „Matijević”, Rumenački put 86, 21 000 Novi Sad


Izvod: U ovom radu dat je osvrt na jednu od najznačajnijih grupa fungalnih toksina – aflatoksina u žitaricama i na njihove proizvode, fungalne vrste koje imaju sposobnost stvaranja aflatoksina u određenim uslovima, na biološke efekte koje izazivaju kod životi-nja i ljudi, na nalaz u pojedinim žitaricama i njihovim proizvodima kod nas i u svetu i na zakonsku regulativu, kojom su određene maksimalno dozvoljene koncentracije aflatok-sina u žitaricama namenjenih za ishranu životinja i hrane za ljudsku upotrebu.

Ključne reči: aflatoksini, žitarice, biološki efekti, zakonska regulativa

Uvod

Aflatoksini predstavljaju, sa aspekta uticaja na zdravlje ljudi i životinja, najzna-čajniju grupu fungalnih toksičnih metabolita. Radi se o ekstracelularnim sekundarnim metabolitima - mikotoksinima, koji se nakon sinteze izdvajaju u spoljašnu sredinu, npr. u tkivo zrna žitarice, nadev kobasice, sirnu masu i dr.

Proizvođači aflatoksina su različite vrste gljivica, a najznačajnija vrsta, po kojoj je čitava grupa ovih toksičnih supstanci dobila naziv, jeste vrsta Aspergillus flavus.

Aflatoksini su otkriveni 1960. godine u Engleskoj (Allcroft & Carnaghan 1960), kada je u toku proleća i leta došlo do uginuća više stotina hiljada živine na više živi-narskih farmi, ali i drugih vrsta životinja, što je dovelo do intenzivnijih istraživanja u oblasti mikotoksikologije. Iz hrane, kojom su životinje hranjene, kako je utvrđeno, izolovana je plesan A. flavus, istovremeno sa toksičnom supstancom, nazvanom afla-toksin. Toksin i plesan izolovani su iz kikirikijevog brašna, koje je korišćeno kao jedna od komponenata za pripremu smeša za ishranu pilića i drugih životinja.

Aflatoksini su izuzetno toksični kumarinski derivati, koje uglavnom proizvode vr-ste A. flavus i A. parasiticus. Sintetišu se u različitim poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, kao što su semena uljarica, žitarica i njihovi proizvodi, začini, sušeno voće i drugim proizvodima, pogotovo u onima sa niskom aktivnošću vode. Njihovo raspro-stranjenje je posebno zabeleženo u zemljama tropskog i subtropskog pojasa. Aspergillus


vrste i njihovi toksini se najčešće nalaze u proizvodima koji nisu dovoljno osušeni posle žetve i tokom skladištenja pri relativno visokim temperaturama (Balaž et al. 2002).

A. flavus ima veoma široko rasprostranjenje. Spore A. flavus nalaze se u zemljištu, na biljnom materijalu u raspadanju, u zrnima kikirikija i žitarica, posebno u kukuruzu. Pored toga, A. flavus je izolovan iz začina, čajeva, mlinskih, pekarskih i konditorskih proizvoda. Optimalno raste u temperaturnom rasponu između 25 i 42°C, minimalno pri temperaturi od 12°C, a maksimalna temperatura pri kojoj se rast još uvek može uočiti, iznosi 48°C. A. flavus raste pri minimalnoj aktivnosti vode između 0,78 i 0,80, čime je svrstan u tipične kserofilne fungalne vrste (Samson et al. 2004).

Sinteza aflatoksina odvija se pri optimalnoj temperaturi od 30°C, pa i višoj i re-lativnoj vlažnosti između 88 i 95% (Finoli et al. 1995, Gqaleni et al. 1997). Međutim, do sporulacije plesni dolazi već pri vlažnosti supstrata većoj od 15%. Ako postoje optimalni uslovi za rast A. flavus, pre svega, odgovarajuća temperatura i vlažnost vazduha, do sinteze aflatoksina može doći već nakon 48h. A. flavus se uglavnom razvija na zrnima koja su oštećena, npr. usled suše, mehanički u toku berbe ili delovanjem insekata i drugih životinja. Fungalna infekcija ne mora uvek biti vidljiva, jer nekada do infekcije zrna može doći prodorom micelije kroz spoljašnju opnu, a posledica je infekcija samog endosperma (Ožegović & Pepeljnjak 1995).

Dugogodišnjim istraživanjima, počevši od 1960. godine pa do danas, utvrđeno je, da postoje brojne frakcije aflatoksina, a kao najznačajnijom smatra se aflatoksin B1 (AB1), jer je prema saznanjima brojnih mikotoksikologa širom sveta svrstan u grupu najsnažni-jih kancerogenih materija. Prema toksičnosti zatim slede aflatoksin G1 (AG1), aflatoksin M1 (M1) i aflatoksin B2 (AB2) (Fink-Gremmels 2008, Kocić-Tanackov & Dimić 2012).

AM1 je tzv. mlečni toksin, koji nastaje metaboliziranjem AB1 u jetri muzne stoke nakon hranjenja hranom kontaminiranom ovim toksinom. AM1 pojavljuje se u manjim koncentracijama u mleku već nakon 12 do 14h od ingestije kontaminirane hrane, a tokom narednih sati koncentracija AM1 se povećava i najveća je nakon 2 do 4 dana od unosa AB1. Toksin je prvenstveno vezan za kazein, koji npr. u kravljem mleku predstav-lja oko 80% ukupnih proteina. AM1 se izdvaja najvećim delom sa mlekom, mada može da se konstatuje i u jetri, bubrezima i urinu (Sinovec et al. 2006).

Mikotoksini kod ljudi i životinja izazivaju alimentarna trovanja poznata pod nazi-vom mikotoksikoze. Do njihove pojave može doći i inhalacijom vazduha zagađenim spo-rama aflatoksigenih plesni i njihovim fragmentima, pa čak perkutano, što je ređi slučaj.

Toksičnost pojedinih mikotoksina različita je i zavisi od vrste, starosti i pola ži-votinje i metaboličke aktivnosti ciljnog organa (receptora). Toksični efekti različito se ispoljavaju kod gravidnih i negravidnih jedinki, zatim kod onih kod kojih već postoji neko oboljenje ako se nalaze u stresnoj situaciji ili postoje nedostaci pojedinih, za život neophodnih jedinjenja, kao što su vitamini ili proteini.

Aflatoksini izazivaju kod ljudi i životinja kancerogene, mutagene, teratogene i imunomodulatorne promene. Tipični su hepatotoksini koji oštećuju morfološku i funk-cionalnu strukturu ćelija jetre i stimulišu razvoj karcinoma jetre (Sinovec et al. 2006).

Oboljenja izazvana aflatoksinima nazivaju se aflatoksikozama. Radi se o alimen-tarnim trovanjima, koja se mogu pojaviti u perakutnom, akutnom ili hroničnom obliku (Ožegović & Pepeljnjak 1995). Perakutni oblik aflatoksikoze već nakon nekoliko sati nakon uzimanja kontaminirane hrane dovodi do kolapsa i uginuća životinje. Akutni


oblik javlja se obično nakon 12 sati, a subakutni nakon ingestije hrane kontaminirane aflatoksinom kao hepatotoksikoza i nefrotoksikoza. Hroniči oblik aflatoksikoze odli-kuje se izraženim nekrozama jetre, hemoragije i proliferacijom epitelnih ćelija žučnih kanala. Kao rezultat, razvija se ciroza, i zatim karcinom.

Aflatoksini, kao i drugi fungalni toksični metaboliti u organizam čoveka dospe-vaju direktnim i indirektnim putem. Do kontaminacije direktnim putem dolazi usled konzumiranja namirnica biljnog ili životinjskog porekla, koje su kontaminirane toksi-nom tokom neadekvatnog tehnološkog procesa proizvodnje ili skladištenja. Indirektna kontaminacija rezultat je konzumiranja namirnica animalnog porekla (meso i proi-zvodi od mesa, jaja i proizvodi od jaja, ribe, školjke, rakovi i njihovi proizvodi, mleko i proizvodi od mleka) kontaminiranih toksinima preko hrane za ishranu životinja.

Neophodno je napomenuti da aflatoksini spadaju u izuzetno termostabilna jedinje-nja i da se struktura AB1, kao najznačajnijeg među njima, razara na temperaturama iz-među 140 i 160°C, a to su temperature koje se u prehrambenoj industriji ne primenjuju.

Ispitivanja prisustva aflatoksina vrše se, pre svega, u zrnastim hranivima, sporednim proizvodima dobijenim njihovom preradom, hranivima animalnog porekla i industrijski proizvedenoj hrani. Međutim, mikotoksikološkim ispitivanjima neophodno je obuhvatiti i poljoprivredne i prehrambene proizvode, koji se proizvode i u domaćinstvima, a po-gotovo one, koje se isporučuju na tržište (pijace i dr.). Dobijeni rezultati podjednako su interesantni za proizvođače sirovina, kao i za proizvođače i korisnike gotovih proizvoda.

Prema zvaničnim podacima (FAO 1995) prosečan sadržaj AB1 u stočnoj hrani poreklom iz 33 zemlje kretao se između 4 i 8 µg/kg, sa maksimalnom vrednošću od 30 µg/kg ispitanog uzorka, a ukupnih aflatoksina do 50 µg/kg. U isto vreme nijedan uzorak žita u Evropi nije sadržavao AB1 u koncentraciji većoj od 5 µg/kg, dok je u SAD utvrđena maksimalna količina ovog toksina od 20 µg/kg uzorka.

U periodu od 1986 do 1977. godine u svetskim razmerama je od 2460 ispitivanih uzoraka žita čak 1273 uzoraka sadržavalo AB1 u koncentracijama od 7 do 144 µg/kg (Sinovec et al. 2006).

U Brazilu je od 2546 ispitanih uzoraka kukuruza čak 51% bilo kontaminirano sa AB1, a maksimalna koncentracija je iznosila 2440 µg/kg. Aflatoksikološkim ispitivanji-ma izvedenim u Kini utvrđeno je da je od 486 analiziranih uzoraka 117 bilo pozitivno na nalaz AB1 i to u koncentracijama od 5 do 251 µg/kg.

U našoj zemlji je u toku 2012. godine zapažena incidentna pojava plesni A. fla-vus na kukuruzu. Razlog tome su svakako izuzetno visoke temperature koje su trajale već od juna pa sve do septembra i prouzrokovale sušu, koja je nepovoljno uticala na kulture, koje su u to vreme bile u fazi zrenja. U takvim uslovima razvoj vrste A. flavus optimalno se odvijao, što je rezultiralo i pojavom aflatoksina u zrnima kukuruza.

O nalazu aflatoksina i njihovim koncentracijama i učestalosti njihove pojave u kukuruzu namenjenim za ishranu životinja i ljudi u navedenoj godini postoje različiti podaci. Nažalost, do sada nije urađen detaljan monitoring, na osnovu kojeg bi se mogla dobiti prava slika o egzaktnim podacima o stepenu kontaminacije, ali su u pojedinim institucijama rađena ispitivanja određivanja aflatoksina u određenim brojevima uzora-ka kukuruza, koji donekle ukazuju na povećanu pojavu aflatoksina u odnosu na ranije godine, kada je ta pojava bila više sporadična. Naime, rasprostranjenje aflatoksigenih


vrsta i pojave aflatoksikoza kod ljudi i životinja prvenstveno je vezano za zemlje trop-skog i subtropskog pojasa, a manje za područja sa umerenom klimom.

Kos et al. (2013) izvršili su ispitivanja 78 uzoraka kukuruza, namenjenog za ishra-nu životinja, na nalaz aflatoksina i ustanovili da je 44 uzoraka sadržavalo aflatoksine. Od toga je 23,1% uzoraka sadržavalo toksine u koncentracijama od 1 do 10 µg/kg, 17,9% od 10 do 50 µg/kg i 15,4% između 50 i 80 µg/kg. Matijević (2013) saopštava da je 12 uzoraka kukuruza koji su ispitani na prisustvo aflatoksina B1, B2, G1 i G2 bili kontami-nirani ovim toksinima u koncentracijama od 6,2 µg/kg do 145,8 µg/kg.

Maksimalno dozvoljene količine aflatoksina B1, B2, G1 i G2 u žitaricama i proizvo-dima na bazi žitiraca u našoj zemlji propisane su Pravilnikom o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje i o hrani i hrani za životinje za koju se utvrđuju maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstava za za-štitu bilja (Sl. list RS, br. 25/2010 i 28/2011, Prilog 5, tačka 2.1), koji je u skladu sa Evrop-skom regulativom (Commission regulation (EU) No 165/2010 amending Regulation (EC) No 1881/2006 setting maximum levels for certain contaminants in foodstuffs as regards aflatoxins) i iznose od 0,1 do 5,0 µg/kg za aflatoksin B1 i 4,0 i 10,0 µg/kg za aflatoksine B1, B2, G1 i G2 (Tab. 1). Takođe, prema ovom Pravilniku utvrđena je i maksimalno dozvo-ljena količina aflatoksina M1 u mleku u koncentraciji od 0,05 µg/kg.

Pravilnikom o kvalitetu hrane za životinje (Sl. list RS, br. 4/2010, član 99) pro-pisane su maksimalno dozvoljene količine aflatoksina B1 u hranivima i smešama za životinje u našoj zemlji u koncentracijama od 0,01 do 0,05 mg/kg (Tab. 2).

Tabela 1. Maksimalno dozvoljene količine aflatoksina B1 u žitaricama i proizvodima na bazi žitiraca

Hrana i hrana za životinje Aflatoksin B1 (μg/kg)

Aflatoksini B1, B2, G1, G2 (μg/kg)

Aflatoksin M1 (μg/kg)

Sve žitarice i svi proizvodi dobijeni od žitarica, uključujući i obrađene proizvode od žitarica

2,0 4,0 –

Kukuruz i pirinač koji su predmet sortiranja ili se drugačije fizički (mehanički) obrađuju pre upotrebe za ishranu ljudi ili se koriste kao sastojak hrane

5,0 10,0 –

Prerađena hrana na bazi žitarica i hrana za odojčad i malu decu 0,10 – –

Sirovo mleko, termički obrađeno mleko i mleko za proizvodnju mlečnih proizvoda

0,05

(Pravilnik o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hra-ni za životinje i o hrani i hrani za životinje za koju se utvrđuju maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstava za zaštitu bilja, Sl. list RS, br. 25/2010 i 28/2011, Prilog 5, tačka 2.1 i Commi-ssion regulation (EU) No 165/2010 amending Regulation (EC) No 1881/2006 setting maximum levels for certain contaminants in foodstuffs as regards aflatoxins)


Tabela 2. Maksimalno dozvoljene količine aflatoksina B1 u hrani za životinje

Hrana za životinje Aflatoksin B1 (mg/kg)

Hraniva 0,05

Potpune i dopunske smeše za goveda, ovce i koze, izuzev mlečnih krava, teladi, jagnjadi i jaradi 0,05

Potpune i dopunske smeše za mlečne krave 0,01

Dopunske smeše za svinje i živinu, izuzev podmlatka 0,03

Potpune i dopunske smeše za svinje i živinu, izuzev podmlatka 0,02

Potpune i dopunske smeše za telad, jagnjad, jarad,prasad, piliće, ćuriće, pačiće 0,01

(Pravilnik o kvalitetu hrane za životinje, Sl. list RS, br 4/2010, član 99)

Zaključak

Stvaranje mikotoksina uključujući i aflatoksine u znatnoj meri zavisi od klimatskih uslova. Prema dostupnoj literaturi u našoj zemlji aflatoksini su se pojavljivali sporadično u stočnoj hrani i životnim namirnicama. Međutim, u 2012. godini došlo je do incidentne pojave vrste A. flavus, kao najznačajnijeg proizvođača aflatoksina, kao i samih aflatoksina u kukuruzu i to često u višim koncentracijama od maksimalno dozvoljenih propisanim našim pravnim aktima, usled visokih temperatura i dugotrajne suše. Imajući i vidu da aflatoksin B1 spada u snažne kancerogene materije, neophodna je konstantna kontrola stočne hrane, životnih namirnica, kao i sirovina za njihovu proizvodnju.

Zahvalnica

Ovaj rad je deo istraživanja koja se izvode u okviru projekta (III46009) Ministar-stva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Literatura

Allcroft R, Carnaghan RBA (1963): Groundnut toxicity. An examination for toxin in human food production from animals fed toxic groundnut meal. Vet. Record, 76: 259-262

Balaž F, Balaž J, Tošić M, Stojšin V, Bagi F (2010): Fitopatologija, bolesti ratarskih i povrtarskih biljaka. Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu


Commission regulation (EU) No 165/2010 amending Regulation (EC) No 1881/2006 setting maximum levels for certain contaminants in foodstuffs as regards afla-toxins

FAO (1995): Worldwide regulations for mycotoxins: A compendium. (FAO Food and Nutrition Paper 64) Food and Agriculture Organization of the United Nations, Rome

Fink-Gremmels J (2008): The role of mycotoxins in the health and performance of dairy cows. Vet. J. 176: 84–92.

Finoli C, Galli A, Vecchio A, Villani A (1995): Aflatoxin-producing strain of Aspergillus flavus from spices. Industrie Alimentari, 34: 1147-1151

Gqaleni N, Smith JE, Lasey J, Gettinby G (1997): Effect of temperature, water activity and incubation time on production on aflatoxin and cyclopiazonic acid by an isolate of Aspergillus flavus in surface agar culture. Appl. Environ. Microbiol. 63: 1048-1053

Kocić-Tanackov DS, Dimić RG (2012). Fungi and mycotoxins: Food contaminants. Hem. Ind. DOI:10.2298/HEMIND120927108K

Kos JJ, Janić Hajnal EP, Mastilović JS, Milovanović ILJ, Kokić BM (2013): The influence of drought on the occurence of aflatoxins in maize. Matica Srpska Proceedings for Natural Sciences (accepted for publication)

Matijević Z (2013): Aflatoksini u kukuruzu berbe 2012 (nepublikovani podaci)Ožegović L, Pepeljnjak S (1995): Mikotoksikoze. Školska knjiga, ZagrebPravilnik o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u

hrani i hrani za životinje i o hrani i hrani za životinje za koju se utvrđuju mak-simalno dozvoljene količine ostataka sredstava za zaštitu bilja, Sl. list RS, br. 25/2010 i 28/2011, Prilog 5, tačka 2.1.

Pravilnik o kvalitetu hrane za životinje, Sl. list RS, br 4/2010, član 99Samson RA, Hoekstra SE, Frisvad CJ (2004): Introduction to Food-and Airborne Fun-

gi. Centraalbureau voor Schimmelcultures, Utrecht, The NetherlandsSinovec ZJ, Resanović RM, Sinovec SM (2006): Mikotoksini – Pojava, efekti i preven-

cija. Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beograd

PRODUKTIVNOST NS HIBRIDA SUNCOKRETA U MIKROOGLEDIMA I PREPORUKA SORTIMENTA

ZA SETVU U 2013. GODINI

Vladimir Miklič, Igor Balalić, Siniša Jocić, Radovan Marinković, Sandra Cvejić, Dragana Miladinović, Milan Jocković



Izvod: Cilj rada je bio da se ocene NS hibridi suncokreta na osnovu rezultata koje su ostvarili za prinos semena, sadržaj ulja u semenu i prinos ulja u mreži mikroogleda u Vojvodini i centralnoj Srbiji tokom 2012. godine, kao i da se dâ preporuka sortimenta za 2013. U mikroogledima je ispitivano 11 hibrida na 13 lokaliteta u regionu Vojvodine i 3 lokaliteta u centralnoj Srbiji. Prosečan prinos semena u Vojvodini, posmatrajući sve hibride i lokalitete, iznosio je 3,83 t ha-1, a u regionu centralne Srbije 3,38 t ha-1. U Vojvodini, najveći prosečan prinos semena ostvarili su hibridi NS Oskar (4,05 t ha-1), NS Fantazija (4,00 t ha-1), NS-H-111 (3,91 t ha-1) i NS Novak (3,90 t ha-1), a u centralnoj Srbiji NS Fantazija (3,77 t ha-1) i NS Novak (3,53 t ha-1). Opšti prosek prinosa ulja (1,83 t ha-1) za sve hibride i lokalitete bio je značajno veći u Vojvodini u odnosu na teritoriju centralne Srbije, gde je iznosio 1,56 t ha-1. Na lokalitetima regiona Vojvodine prosečne vrednosti prinosa ulja iznad opšteg proseka dali su hibridi NS Oskar (2,02 t ha-1), NS-H-111 (1,92 t ha-1) i NS Fantazija (1,90 t ha-1). Rezultati trogodišnjeg perioda (2010-2012) pokazuju da su hibridi NS Fantazija (3,60 t ha-1), Orfej (3,57 t ha-1), Duško (3,50 t ha-1) i Sremac (3,49 t ha-1) u proseku bili najbolji u prinosu semena.

Ključne reči: hibrid, mikroogledi, lokalitet, prinos semena, sadražaj ulja, prinos ulja

Uvod

Suncokret (Helianthus annuus L.) je jedna od glavnih uljarica, koja se gaji u mnogim delovima sveta (Hu i sar. 2010). U Srbiji je suncokret najznačajnija uljana kultura. On godinama postiže stabilne proizvodne rezultate. Imajući u vidu činjenicu da će se svetska populacija od 6,8 milijardi u 2010. godini povećati na oko 9 milijardi u 2050. godini (Godfray i sar. 2010), postoji potreba, kako na svetskom tržistu, tako i u Srbiji, za što što prinosnijim, kvalitetnijim i stabilnijim hibridima suncokreta. Stvaranje rodnijih hibrida, uz primenu odgovarajućih agrotehničkih mera koje smanjuju uticaj limitirajućih faktora u proizvodnji, doprinose povećanju prinosa.


Cilj rada je ocena novosadskih hibrida suncokreta na osnovu rezultata koje su postigli za prinos semena, sadržaj ulja i prinos ulja u mreži mikroogleda, postavljenih na različitim lokalitetima u Vojvodini i centralnoj Srbiji tokom 2012. godine, kao i preporuka sortimenta za setvu u 2013. godini.

Materijal i metod rada

U cilju ocene prinosa semena, sadržaja ulja i prinosa ulja, tokom 2012. godine izvedeni su mikroogledi na 13 lokaliteta u Vojvodini (Rimski šančevi, Vrbas, Senta, Šupljak, Sombor, Aleksa Šantić, Kikinda, Novo Miloševo, Zrenjanin, Pančevo, Vršac, Neštin, Erdevik) i na 3 lokaliteta u centralnoj Srbiji (Kula-Vitovnica, Zaječar, Kraljevo), sa 11 hibrida suncokreta (Duško, Novosađanin, Sremac, NS-H-111, Baća, Branko, Velja, NS Oskar, Orfej, NS Novak, NS Fantazija), stvorenih u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Veličina osnovne parcelice iznosila je 28 m2

. Dva srednja reda (isključujući rubne biljke) korišćena su za berbu. Veličina neto parcele iznosila je 13,3 m2 (0,7 x 0,25 x 76). Ogledi su postavljeni po slučajnom blok sistemu u 4 ponavljanja, uz primenu optimalne agrotehnike. Tokom vegetacije vršena su fenološka opažanja i merenja. U radu je analiziran prinos semena (t ha-1), sadržaj ulja (%) i prinos ulja (t ha-1). Prinos semena meren je nakon obavljene žetve sa dva unutrašnja reda, bez prvih i zadnjih biljaka u redu. Dobijeni prinos semena suncokreta je preračunat u t ha-1 i korigovan na 11% vlage. Sadržaj ulja u čistom semenu određen je metodom nuklearno-magnetene rezonance (NMR), prema Granlund & Zimmerman (1975). Prinos ulja izračunat je kao proizvod prinosa semena i sadržaja ulja i izražen u t ha-1.

Statistička obrada podataka je urađena u programima Excel i Statistica 8.

Rezultati i diskusija

Prinos semena

U prinosu semena postoje značajne razlike među pojedinim hibridima, godinama i lokalitetima na kojima se gaji suncokret (Crnobarac & Dušanić 1996, Dozet & Škorić 2000, Chandra i sar. 2011, Balalić i sar. 2012). Savremeni hibridi suncokreta imaju visok potencijal rodnosti, koji varira od 4-6 t ha-1 (Aksyonov 2007). Međutim, prinosi semena suncokreta u širokoj proizvodnji najčešće variraju između 1,5-3 t ha-1 (Škorić i sar. 2007). Cilj izvođenja multilokacijskih mikroogleda je ispitivanje NS hibrida suncokreta u proizvodnim uslovima, a ne utvrđivanje njihovog genetskog potencijala.

U mreži mikroogleda tokom 2012. godine prosečan prinos semena u Vojvodini, posmatrajući sve hibride i lokalitete, iznosio je 3,83 t ha-1 (Tab. 1), što je značajno viši prinos u odnosu na 2011. godinu, kada je on iznosio 3,47 t ha-1 (Balalić i sar. 2012). U regionu centralne Srbije, gde su mikroogledi postavljeni na 3 lokaliteta, prinos semena iznosio je u proseku 3,38 t ha-1 (Tab. 2).


Tabela 1. Prinos semena (t ha-1) hibrida suncokreta u mreži mikroogleda u Vojvodini 2012. godine

Hibrid

Lokalitet

Rim

ski

šanč

evi

Vrba

s

Sent

a

Šupl

jak

Som

bor

Alek

sa

Šant

ić

Kik

inda

Nov

oM

iloše

voZr

enja

nin

Panč

evo

Vrša

c

Neš

tin

Erde

vik

Prosek

1 DUŠKO 4,93 4,63 3,54 2,46 4,04 2,50 5,19 3,86 3,73 3,87 3,31 3,83 3,52 3,80

2 NOVOSAĐANIN 5,51 4,80 3,91 1,98 3,69 2,27 4,67 3,69 3,69 4,18 3,61 4,093,20 3,79

3 SREMAC 4,87 5,16 3,68 2,07 4,06 2,30 5,24 3,60 3,78 3,75 3,19 3,85 3,35 3,76

4 NS-H-111 5,30 4,89 4,24 2,72 3,47 2,29 4,58 3,95 3,57 4,06 3,79 4,55 3,41 3,91

5 BAĆA 5,35 4,55 3,61 2,07 4,04 2,47 4,51 3,53 2,88 3,18 3,28 3,89 3,15 3,58

6 BRANKO 5,36 4,23 4,23 2,16 3,57 2,21 4,50 3,69 3,40 4,22 3,64 4,16 3,18 3,73

7 VELJA 5,42 4,42 3,90 2,15 3,87 2,31 5,02 3,88 3,59 3,79 3,48 3,80 3,14 3,75

8 NS OSKAR 5,29 5,02 4,63 2,42 4,10 2,39 5,03 4,03 3,66 4,32 4,01 4,56 3,23 4,05

9 ORFEJ 5,13 4,29 3,68 2,20 4,16 2,54 5,47 3,44 3,37 4,02 3,34 4,69 3,41 3,83

10 NS NOVAK 5,55 4,67 3,94 2,79 3,92 2,41 4,65 3,87 3,69 4,13 3,83 4,11 3,15 3,90

11 NS FANTAZIJA 6,01 4,53 4,06 2,31 3,88 2,60 4,96 4,03 3,90 3,87 4,12 4,45 3,18 4,00

Prosek lokaliteta 5,34 4,65 3,95 2,30 3,89 2,39 4,89 3,78 3,57 3,94 3,60 4,18 3,27 3,83

LSD Hibridi Lokaliteti Hibrid × lokalitet

0,05 0,14 0,13 0,48

0,01 0,18 0,17 0,63

U Vojvodini, najveći prosečan prinos semena dali su hibridi NS Oskar (4,05 t ha-1), NS Fantazija (4,00 t ha-1), NS-H-111 (3,91 t ha-1) i NS Novak (3,90 t ha-1), dok je prinos na nivou opšteg proseka postigao hibrid Orfej. Najveći prosečan prinos semena, koji je bio niži u odnosu na lokalitete u Vojvodini, kao glavnom regionu gajenja suncokreta, u centralnoj Srbiji ostvarili su hibridi NS Fantazija (3,77 t ha-1) i NS Novak (3,53 t ha-1).

Uzimajući u obzir svih 13 lokaliteta u Vojvodini na kojima su postavljeni mikroogledi, može se videti da su u većini lokaliteta, osim u lokalitetu Šupljak i Aleksa Šantić, prinosi bili iznad 3 t ha-1. Najveći prosečan prinos semena postignut je na lokalitetu Rimski šančevi (5,34 t/ha). Na tri lokaliteta (Vrbas, Kikinda, Neštin) prinos je bio iznad 4,00 t ha-1 (Tab.1)

Neki hibridi su na pojedinim lokalitetima ostvarili izuzetno visoke prinose. Na Rimskim šančevima hibridi su postigli najviše prinose, tako je NS Fantazija dala prinos od čak 6,01 t ha-1, što je apsolutni rekord svih vremena za novosadske hibride u mikroogledima. U Kikindi su ostvareni izuzetno visoki rezultati, gde su 5 hibrida postigli prinose preko 5 t/ha. U Neštinu, 7 hibrida je imalo prinos veći od 4 t ha-1, pri čemu je hibrid Orfej sa 4,69 t ha-1 bio rekorder. Na lokalitetu Vrbas hibridi Sremac (5,16 t ha-1) i NS Oskar (5,02 t ha-1) su postigli najviše prinose, tab.1.


Tabela 2. Prinos semena (t ha-1) hibrida suncokreta u mreži mikroogleda u centralnoj Srbiji 2012. godine

HibridLokalitet

Kula-Vitovnica Zaječar Kraljevo Prosek

1 DUŠKO 3,02 3,43 3,46 3,30

2 NOVOSAĐANIN 2,94 3,65 3,43 3,34

3 SREMAC 2,97 3,44 3,60 3,33

4 NS-H-111 3,20 3,82 2,94 3,32

5 BAĆA 2,80 3,56 3,40 3,25

6 BRANKO 3,08 3,72 3,29 3,36

7 VELJA 2,95 3,80 3,25 3,33

8 NS OSKAR 3,02 3,69 3,32 3,34

9 ORFEJ 2,78 3,64 3,48 3,30

10 NS NOVAK 3,21 3,79 3,59 3,53

11 NS FANTAZIJA 3,21 3,97 4,14 3,77

Prosek lokaliteta 3,02 3,68 3,45 3,38


0,05 0,09 0,18 0,31

0,01 0,12 0,24 0,41

Posmatrajući lokalitete u centralnoj Srbiji, Zaječar i Kraljevo su imali značajno viši prinos semena u odnosu na ukupan prosek (Tab. 2). Prema saopštenju Miklič i sar. (2009) lokalitet Zaječar imao je visoko značajno viši prinos semena (4,56 t ha-1) u odnosu na ostala tri lokaliteta u 2008. godini.

Sadržaj ulja

Sadržaj ulja u velikoj meri zavisi od srednjih dnevnih temperatura i pristupačne vlažnosti u periodu nalivanja semena i uglavnom je determinisan dužinom trajanja perioda od cvetanja do fiziološke zrelosti, kako su utvrdili Gontcharov i Zaharova (2008). Nakupljanje ulja će biti uspešnije ukoliko srednja dnevna temperatura ne prelazi 25°C, uz odgovarajuću vlažnost zemljišta i odsustvo napada bolesti u periodu nalivanja semena (Škorić 1989, 2012).

Prosečan sadržaj ulja za 11 ispitivanih hibrida u 2012. godini za region Vojvodine iznosio je 47,79%, a za region centralne Srbije 46,10% (Tab. 3 i 4). U 2010. godini, kako navode Miklič i sar. (2011), u regionu Vojvodine postignut je u proseku niži sadržaj ulja (43,69%) za 13 hibrida zasejanih na 10 lokaliteta, dok su za iste hibride na 3 lokaliteta u centralnoj Srbiji dobili 46,10% ulja.

Zbornik referata sa 47. Savetovanja agronoma Srbije 37Ta

bela

3. S

adrž

aj u

lja u

sem

enu

(%) h

ibri

da s

unco

kret

a u

mre

ži m

ikro

ogle

da u

Voj

vodi

ni 2

012

. god

ine

Hib

rid

Loka

litet

Rimskišančevi

Vrbas

Senta

Šupljak

Sombor

Aleksa Šantić

Kikinda

NovoMiloševo

Zrenjanin

Pančevo

Vršac

Neštin

Erdevik

Prosek

1D

UŠK

O46

,67

47,0

144

,64

44,6

647

,13

46,6

847

,86

46,1

843

,58

46,4

546

,94

46,4

246

,47

46,2

1

2N

OV

OSA

ĐAN

IN49

,10

49,1

346

,81

47,8

649

,81

49,0

149

,60

47,6

847

,20

49,1

749

,36

50,7

348

,11

48,7

3

3SR

EMAC

45,1

845

,93

44,2

144

,37

49,3

346

,43

46,2

446

,13

43,5

145

,44

46,1

146

,07

45,4

945

,73

4N

S-H

-111

50,1

149

,29

46,8

149

,28

51,0

547

,88

49,4

448

,29

48,2

050

,13

49,5

249

,31

48,9

249

,09

5B

AĆA

49,6

750

,92

48,6

350

,39

50,8

348

,03

50,9

248

,37

48,2

349

,83

49,9

450

,65

50,4

949

,76

6B

RAN

KO

47,7

548

,70

45,9

947

,54

48,9

649

,97

47,3

446

,69

46,8

047

,84

48,6

047

,64

48,2

547

,85

7V

ELJA

47,4

847

,09

45,2

645

,38

48,4

145

,04

48,1

446

,28

45,0

047

,07

45,7

047

,05

46,7

346

,51

8N

S O

SKAR

50,2

050

,03

47,6

749

,07

49,4

651

,38

50,9

947

,88

48,7

750

,51

50,5

350

,22

50,4

149

,78

9O

RFE

J46

,32

47,6

244

,25

45,0

446

,34

48,0

448

,36

45,4

645

,42

47,8

247

,42

48,0

847

,49

46,7

4

10N

S N

OVA

K47

,75

47,8

246

,33

47,0

249

,09

48,5

748

,28

46,2

546

,62

47,8

348

,05

48,7

248

,33

47,7

4

11N

S FA

NTA

ZIJA

47,7

547

,64

46,2

146

,68

48,5

848

,91

47,5

746

,59

45,7

847

,78

48,5

948

,22

48,1

047

,57

Pros

ek lo

kalit

eta

48,0

048

,29

46,0

747

,03

49,0

048

,18

48,6

146

,89

46,2

848

,17

48,2

548

,46

48,0

747

,79

LSD

Hib

ridi

Loka

litet

i

Hib

rid

× lo

kalit

et

0,0

50

,39

0,3

61,

31

0,0

10

,52

0,4

81,

72


Značajno najviši sadržaj ulja u regionu Vojvodine postigli su hibridi NS Oskar (49,78%) i Baća (49,76%). Vredno je istaći da je hibrid NS Oskar na 8 lokaliteta postigao sadržaj ulja preko 50%. Značajno viši sadržaj ulja u odnosu na opšti prosek (47,79%) pokazali su hibridi NS-H-111 i Novosađanin (Tab. 3). Najviši sadržaj ulja u centralnoj Srbiji imali su hibridi Baća (48,60%) i NS Oskar (48,44%), tab. 4.

Tabela 4. Sadržaj ulja (%) hibrida suncokreta u mreži mikroogleda u centralnoj Srbiji 2012. godine

HibridLokalitet


1 DUŠKO 45,53 44,23 43,06 44,27

2 NOVOSAĐANIN 47,39 46,18 47,23 46,93

3 SREMAC 44,85 42,89 42,21 43,31

4 NS-H-111 47,94 46,40 47,24 47,19

5 BAĆA 49,27 47,60 48,95 48,60

6 BRANKO 47,77 46,03 46,04 46,61

7 VELJA 44,62 43,42 44,46 44,16

8 NS OSKAR 48,41 48,30 48,62 48,44

9 ORFEJ 47,05 43,80 43,66 44,84

10 NS NOVAK 46,87 46,04 47,10 46,67

11 NS FANTAZIJA 46,71 45,93 45,48 46,04



0,05 0,38 0,72 1,25

0,01 0,50 0,96 1,65

Lokaliteti koji su bili veoma povoljni za sintezu ulja u regionu Vojvodine su Sombor, Kikinda i Neštin. Uticaj uslova spoljne sredine na sadržaj ulja najbolje se sagledava iz činjenice da su isti hibridi na nekim lokalitetima ostvarili visok sadržaj ulja (Sombor i Kikinda), dok su na drugim ostvarili niži sadržaj ulja (Senta i Zrenjanin), tab. 3. Na lokalitetima u regionu centralne Srbije značajno najviši sadržaj ulja bio je na lokalitetu Kula-Vitovnica, dok se Zaječar i Kraljevo nisu značajno razlikovali u ovoj osobini (Tab. 4). Lokalitet u velikoj meri utiče na sadržaj ulja, što potvrđuju rezultati Luquez i sar. (2002), koji su na 17 lokaliteta u Argentini, dobili variranje sadržaja ulja koje se kretalo od 38,7% do 48,2%.

Prinos ulja

Prinos ulja po hektaru predstavlja glavni cilj gajenja suncokreta. On je pod uticajem velikog broja osobina genotipa kao i faktora spoljašnje sredine (Škorić 2012).

Opšti prosek prinosa ulja (1,83 t ha-1) za sve hibride i lokalitete na kojima su tokom 2012. godine postavljeni mikroogledi, bio je značajno veći u Vojvodini (Tab. 5) u odnosu na teritoriju centralne Srbije, gde je iznosio 1,56 t ha-1 (Tab. 6).

Zbornik referata sa 47. Savetovanja agronoma Srbije 39Ta

bela

5. P

rino

s ul

ja (t

ha-1

) hib

rida

sun

cokr

eta

u m

reži

mik

roog

leda

u V

ojvo

dini

20

12. g

odin

e

Hib

rid

Loka

litet

Rimskišančevi

Vrbas

Senta

Šupljak

Sombor

Aleksa Šantić

Kikinda

NovoMiloševo

Zrenjanin

Pančevo

Vršac

Neštin

Erdevik

Pros

ek

1D

UŠK

O2,

302,

181,

581,

101,

901,

172,

481,

781,

631,

801,

551,

781,

641,

76

2N

OV

OSA

ĐAN

IN2,

702,

361,

830

,95

1,84

1,11

2,32

1,76

1,74

2,0

61,

782,

07

1,54

1,85

3SR

EMAC

2,20

2,37

1,63

0,9

22,

00

1,0

72,

431,

661,

641,

711,

471,

771,

521,

72

4N

S-H

-111

2,66

2,41

1,98

1,34

1,77

1,10

2,26

1,91

1,72

2,0

31,

882,

241,

671,

92

5B

AĆA

2,66

2,32

1,75

1,0

42,

05

1,18

2,30

1,71

1,39

1,58

1,64

1,97

1,59

1,78

6B

RAN

KO

2,56

2,0

61,

951,

03

1,75

1,10

2,13

1,73

1,59

2,0

21,

771,

981,

531,

78

7V

ELJA

2,57

2,0

81,

770

,97

1,88

1,0

42,

421,

801,

621,

791,

591,

791,

471,

75

8N

S O

SKAR

2,66

2,51

2,21

1,19

2,0

31,

232,

561,

931,

792,

182,

02

2,29

1,63

2,0

2

9O

RFE

J2,

372,

04

1,63

0,9

91,

931,

222,

651,

561,

531,

921,

582,

251,

621,

79

10N

S N

OVA

K2,

652,

231,

831,

311,

921,

172,

251,

791,

721,

981,

842,

00

1,52

1,86

11N

S FA

NTA

ZIJA

2,87

2,16

1,87

1,0

81,

881,

272,

361,

881,

781,

852,

00

2,14

1,53

1,90

Pros

ek lo

kalit

eta

2,56

2,25

1,82

1,0

81,

901,

152,

381,

771,

651,

901,

742,

03

1,57

1,83

LSD

Hib

ridi

Loka

litet

i

H

ibri

d ×

loka

litet

0,0

50

,07

0,0

60

,24

0,0

10

,04

0,0

30

,12


Na lokalitetima regiona Vojvodine prosečne vrednosti prinosa ulja iznad opšteg proseka postigli su hibridi NS Oskar, NS-H-111 i NS Fantazija, dok su hibridi NS Novak i Novosađanin postigli prinos ulja na nivou opšteg proseka. Lokalitet Rimski šančevi odlikuje se značajno najvišim prinosom ulja u mikroogledima izvedenim u Vojvodini tokom 2012. godine. Svi ispitivani hibridi postigli su prinos iznad 2 t ha-1. Isti slučaj bio je i na lokalitetima Kikinda i Vrbas. Prinos iznad opšteg proseka postignut je i na lokalitetima Neštin, Sombor i Pančevo (Tab. 5).

Tabela 6. Prinos ulja (t ha-1) hibrida suncokreta u mreži mikroogleda u centralnoj Srbiji 2012. godine

HibridLokalitet


1 DUŠKO 1,38 1,52 1,49 1,46

2 NOVOSAĐANIN 1,40 1,69 1,62 1,57

3 SREMAC 1,33 1,48 1,52 1,44

4 NS-H-111 1,53 1,77 1,39 1,57

5 BAĆA 1,38 1,69 1,67 1,58

6 BRANKO 1,47 1,71 1,51 1,57

7 VELJA 1,31 1,65 1,45 1,47

8 NS OSKAR 1,46 1,78 1,61 1,62

9 ORFEJ 1,31 1,60 1,52 1,48

10 NS NOVAK 1,50 1,75 1,69 1,65

11 NS FANTAZIJA 1,50 1,83 1,88 1,74



0,05 0,05 0,10 0,15

0,01 0,02 0,04 0,09

Tri najbolja rezultata u pogledu prinosa ulja u centralnoj Srbiji postigli su NS Fantazija (1,74 t ha-1), NS Novak (1,65 t ha-1) i NS Oskar (1,62 t ha-1). Kao bolji lokalitet u pogledu prinosa ulja (1,68 t ha-1) pokazao se Zaječar (Tab. 6). Za isti lokalitet Miklič i sar. (2009) navode značajno više prosečne prinose ulja (2,11 t ha-1) tokom 2008. godine u odnosu na 2012.


Rezultati trogodišnjih ispitivanja NS hibrida suncokreta

Da bi se stekla prava slika o vrednosti pojedinih hibrida, potrebna su ispitivanja i u više godina. Ukoliko se uporede prinosi semena 11 hibrida koji su gajeni u mikroogledima u Vojvodini tokom trogodišnjeg perioda (2010-2012), može se uočiti da su hibridi NS Fantazija (3,60 t ha-1), Orfej (3,57 t ha-1), Duško (3,50 t ha-1) i Sremac (3,49 t ha-1) u proseku za tri godine, bili najbolji po prinosu semena. Prinos semena iznad ili na nivou opšteg proseka (3,42 t ha-1) postigli su i hibridi NS Oskar, Velja, NS Novak i NS-H-111 (Tab.7).

Tabela 7. Prinos semena (t ha-1) hibrida suncokreta u mreži mikroogleda u Vojvodini u periodu od 2010-2012. godine

Hibrid2010 2011 2012 2010-2012

Prosek Prosek Prosek Prosek

1 DUŠKO 3,08 3,63 3,80 3,50

2 NOVOSAĐANIN 2,68 3,62 3,79 3,36

3 SREMAC 2,98 3,74 3,76 3,49

4 NS-H-111 2,92 3,36 3,91 3,40

5 BAĆA 2,72 3,45 3,58 3,25

6 BRANKO 2,50 3,31 3,73 3,18

7 VELJA 2,93 3,65 3,75 3,44

8 NS OSKAR 2,60 3,70 4,05 3,45

9 ORFEJ 2,97 3,92 3,83 3,57

10 NS NOVAK 2,66 3,65 3,90 3,40

11 NS FANTAZIJA 3,07 3,75 4,00 3,60

Prosek 2,83 3,62 3,83 3,42

Posmatrajući godine ispitivanja, 2012. je po prinosu semena bila najbolja (3,83 t ha-1), zatim sledi 2011. godina (3,62 t ha-1), dok je najlošija bila 2010. godina. U 2010. godini vremenski uslovi su bili relativno nepovoljni za proizvodnju suncokreta. Generalna odlika te godine je zakasnela setva usled vremenskih i zemljišnih uslova koji su otežavali setvu u optimalnom roku (prva dekada aprila). Ovo je uticalo na to da je prinos u ovoj godini bio nešto niži, za razliku od 2011. i 2012. godine koje su bile povoljne za proizvodnju suncokreta, te su u tom periodu ostvareni viši i stabilniji prinosi ispitivanih hibrida.

S obzirom da je poznato da nepovoljni uslovi spoljašnje sredine predstavljaju ograničavajući faktor u proizvodnji suncokreta (Vranceanu 2000, Škorić i sar. 2006, Miklič i sar. 2007), neophodno je u ispitivanja, osim lokaliteta uključiti kao faktor i godine, kako bi se što bolje sagledao uticaj agroekoloških uslova na realizaciju genetskog potencijala hibrida.


Izbor NS hibrida suncokreta za setvu u 2013. godini

Na osnovu osnovu postignutih rezultata u masovnoj proizvodnji, kao i u mikroogledima u ovoj i prethodnim godinama za setvu u 2013. godini predlažu se sledeći hibridi:

A. Dominantni hibridi na parcelama gde je uočeno prisustvo volovoda (Orobanche cumana) su: Novosađanin, Branko, Baća i Duško.– Takođe, na ovim parcelama se uspešno mogu gajiti i IMI/Clearfield hibridi

uz obaveznu primenu herbicida Pulsar-40, a to su novi hibrid Rimi PR koji je genetski otporan na plamenjaču.

B. Za setvu na parcelama gde nije prisutan volovod najbolji izbor su hibridi: Sremac, NS-H-111 i Velja.

C. Za proizvodnju proizvoda od jezgra suncokreta hibride Vranac i Cepko, kao i hibride najnovije generacije NS Slatki i NS Gricko.

D. Za setvu krajem maja i u prvoj polovini juna meseca treba sejati rani hibrid Dukat.

E. U grupi dekorativnih suncokreta preporučuje se Neoplanta, koja se odlikuje bordo bojom jezičastih cvetova.

U 2013. godini u ponudi će biti i nekoliko potpuno novih NS hibrida suncokreta koji su po genetskom potencijalu za prinos nadmašili postojeći sortiment i koji svakako predstavljaju budućnost:

1. NS Oskar - pravi naslednik hibrida NS-H-111, hibrid za 21. vek, otporan na volovod.

2. NS Novak - izuzetno prinosan hibrid otporan na volovod.3. NS Fantazija - jedan od rekoredera u sortnoj komisiji, otporan na volovod.4. Gigant - često najprinosniji hibrid, i do 6 t ha-1, otporan na volovod.5. Orfej - u ovom hibridu su objedinjene otpornosti na volovod i plamenjaču.6. Pegaz - IMI/Clearfield hibrid suncokreta, otporan na volovod.7. NS Taurus - novi, do sada najrodniji, IMI/Clearfield hibrid suncokreta.8. Sumo 1 PR - hibrid otporan na herbicide iz grupe sulfonil urea (tribenuron-

metil), nova tehnologija za borbu protiv širokolisnih korova, čak i palamide, otporan na plamenjaču.

Zaključak

Na osnovu rezultata postignutih u mikroogledima u 2012. godini, koji su izvedeni u regionu Vojvodine i centralne Srbije, mogu se doneti sledeći zaključci:

– Prosečan prinos semena u Vojvodini, na 13 lokaliteta, posmatrajući sve hibride i

lokalitete, iznosio je 3,83 t ha-1, dok je u regionu centralne Srbije, gde su mikroogledi postavljeni na 3 lokaliteta, prinos semena bio 3,38 t ha-1. U Vojvodini, najveći prosečan


prinos semena ostvarili su hibridi NS Oskar (4,05 t ha-1), NS Fantazija (4,00 t ha-1), NS-H-111 (3,91 t ha-1) i NS Novak (3,90 t ha-1). Najveći prosečan prinos semena u centralnoj Srbiji ostvarili su hibridi NS Fantazija (3,77 t ha-1) i NS Novak (3,53 t ha-1). Najveći prosečan prinos semena postignut je na lokalitetu Rimski šančevi (5,34 t ha-1). Na tri lokaliteta (Vrbas, Kikinda, Neštin) prinos je bio iznad 4,00 t ha-1. U centralnoj Srbiji, Zaječar i Kraljevo su imali značajno viši prinos u odnosu na prosek (3,38 t ha-1).

– U 2012. godini prosečan sadržaj ulja za 11 ispitivanih hibrida u regionu Vojvodine iznosio je 47,79%, a za region centralne Srbije 46,10%. Značajno najviši sadržaj ulja u regionu Vojvodine postigli su hibridi NS Oskar (49,78%) i Baća (49,76%). Značajno viši sadržaj ulja u odnosu na opšti prosek (47,79%) postigli su hibridi NS-H-111 i Novosađanin. Najviši sadržaj ulja u centralnoj Srbiji imali su hibridi Baća (48,60%) i NS Oskar (48,44%). Lokaliteti koji su bili veoma povoljni za sintezu ulja u regionu Vojvodine su Sombor, Kikinda i Neštin, a u centralnoj Srbiji u Kula-Vitovnica.

– Opšti prosek prinosa ulja (1,83 t ha-1) za sve hibride i lokalitete bio je značajno veći u Vojvodini u odnosu na teritoriju centralne Srbije, gde je iznosio 1,56 t ha-1. Na lokalitetima u Vojvodini prosečne vrednosti prinosa ulja iznad opšteg proseka postigli su hibridi NS Oskar (2,02 t ha-1), NS-H-111 (1,92 t ha-1) i NS Fantazija (1,90 t ha-1). U Vojvodini svi ispitivani hibridi postigli su prinos iznad 2 t ha-1 na lokalitetima Rimski šančevi, Kikinda i Vrbas. Kao najbolji lokalitet u pogledu prinosa ulja (1,68 t ha-1) pokazao se Zaječar u centralnoj Srbiji.

– Na osnovu prosečnih prinosa semena 11 hibrida suncokreta koji su gajeni u mikroogledima u Vojvodini tokom trogodišnjeg perioda (2010-2012), može se uočiti da su hibridi NS Fantazija (3,60 t ha-1), Orfej (3,57), Duško (3,50 t ha-1) i Sremac (3,49 t ha-1) u proseku za tri godine bili najbolji. Ako se uporede godine ispitivanja vidi se da je 2012. po prinosu semena bila najbolja (3,83 t ha-1), zatim sledi 2011. godina (3,62 t ha-1), dok je najlošija bila 2010. godina.

Literatura

Aksyonov I (2007): Effect of cultivation measures on index of photosynthesis and yield of sunflower. Helia 30: 79-86

Balalić I, Miklič V, Jocić, S, Marinković R, Cvejić S, Hladni N, Miladinović D (2012): Interakcija hibrid × lokalitet u mikroogledima suncokreta. Ratar. Povrt. 49(3): doi: 10.5937/ratpov49-1772

Chandra BS, Kumar SS, Ranganadha ARG, Dudhe MY (2011): Combining ability studi-es for development of new hybrids over environments in sunflower (Helianthus annuus L.). J Agric Sci, 3(2): 230-237

Crnobarac J, Dušanić N (1996): Uticaj gustine useva na prinos i kvalitet suncokreta. Zbornik savetovanja o unapređenju uljarstva Jugoslavije, 30: 490-497

Dozet B, Škorić D (2000): Ocena vrednosti hibrida suncokreta u FAO ogledu u 1999. godini. Zbornik referata, XXXIV Seminar agronoma, 81-87


Godfray HC, Beddington JR, Crute IR, Haddad L, Lawrence D, Muir JF, Pretty J, Ro-binson S, Thomas SM, Toulmin C (2010): Food decurity: the challenge of fee-ding 9 billion people. Sci, 327: 812-818

Gontcharov S, Zaharova M (2008). Vegetation period and hybrid sunflower producti-vity in breeding for earliness. Proc. 17th Inter Sunfl Conf. Cordoba, Spain, 531-533

Granlund M, Zimmerman DC (1975): Effect of drying conditions on oil contents of sun-flower (Helianthus annuus L.) seed determined by wide-line Nuclear magnetic Resonance (NMR). North Dakota Acad. Sci. Proc. 27: 128-132

Hu J, Seiler G, Kole C (2010): Genetics, genomics and breeding of sunflower. Routled-ge, USA, pp. 342

Luquez JE, Aguirrezabal LAN, Aguero ME, Pereyra VR (2002): Stability and adaptabi-lity of cultivars in non-balanced yield trials. Comparison of methods for grain yield and quality in “high oleic” sunflower. http://www.inta.gov.ar

Miklič V, Škorić D, Balalić I, Jocić S, Jovanović D, Hladni N, Marinković R, Joksimović J, Gvozdenović S (2007): Rezultati ispitivanja NS hibrida suncokreta u ogledi-ma i preporuka za setvu u 2007. godini. Zbornik radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 43: 115-128

Miklič V, Balalić I, Jocić S, Marinković R, Hladni N, Gvozdenović S, Stojšin V (2009): Produktivnost NS hibrida suncokreta u multilokacijskim ogledima i preporuka sotimenta za setvu u 2009. godini. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povr-tarstvo, Novi Sad, 46: 293-310

Miklič V, Balalić I, Jocić S, Marinkovic R, Cvejić S, Hladni N, Miladinović D (2011): Produktivnost NS hibrida suncokreta u mikroogledima u Srbiji u 2010. godini. Ratar. Povrt. 48: 57-66

Škorić D (1989): Sunflower breeding. In: Polak V (ed.) Sunflower-Monograph Nolit, Beograd, 285-393

Škorić D, Joksimović J, Jocić S, Jovanović D, Marinković R, Hladni N, Gvozdenović S (2006): Rezultati dvogodišnjih ispitivanja novosadskih hibrida suncokreta u mikroogledima. Zbornik radova, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 42: 61-74

Škorić D, Jocić S, Hladni N, Vanozzi GP (2007): An analysis of heterotic potential for agronomically important traits in sunflower (Helianthus annuus L.). Helia 30: 55-74

Škorić D (2012): Sunflower breeding. In: Sunflower genetics and breeding (eds: Škorić D, Sakač Z). Inter Monography, Serbian Academy of Science and Arts, Branch in Novi Sad, 165-354

Vranceanu AV (2000): Floarea-sourelni hibrida. Editura Ceres, Bucharest, 1-1147

KORIŠĆENJE GENETIČKIH RESURSA SUNCOKRETA U NS OPLEMENJIVAČKIM PROGRAMIMA

Sreten Terzić, Jovanka Atlagić



Izvod: Glavni razlog za uspostavljanje kolekcije divljih vrsta suncokreta je smanjena genetska varijabilnost gajenog suncokreta. Vrste iz roda Helianthus, putem međuvrsnih ukrštanja u programima oplemenjivanja, uglavnom su korišćene za unos poželjnih gena za otpornost na bolesti ali i povećanje kvaliteta semena gajenog suncokreta. Kolekcija je nastala kroz sakupljačke ekspedicije na teritoriji današnjih SAD, što je i centar porekla suncokreta. Značajan broj uzoraka je sakupljen i u Crnoj Gori, nakon čega je kolekcija dopunjavana razmenom semena sa drugim gen bankama i istraživačkim centrima. U početku je ispitivan ukupan sadržaj ulja i proteina što je dovelo i do ispitivanja kvaliteta kroz sastav masnih kiselina, tokoferola i aminokiselina. Ispitivanje otpornosti na patogene je stalni i najznačajniji istraživački program od osnivanja kolekcije do danas. Imajući u vidu važnost kolekcije roda Helianthus za oplemenjivanje gajenog suncokreta, cilj ovog rada je da predstavi rezultate rada u prethodnih 30 godina na karakterizaciji divljih vrsta i njihovom korišćenju kao izvora poželjnih gena.

Ključne reči: suncokret, poželjne osobine, ukrštanje, Helianthus

Uvod

Kroz više od trideset godina vrste roda Helianthus se koriste u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u programu oplemenjivanja gajenog suncokreta kao jedan od izvora poželjnih gena za širok spektar agronomski važnih osobina, a posebno otpornosti na patogene, pronalaženje novih izvora CMS i RF gena, povećanje kvaliteta ulja, otpornost na herbicide, tolerantnost na sušu, povećan salinitet tla i kiselost, kao i za razvoj novih ideotipova suncokreta (Atlagić & Terzić 2008). Međuvrsna ukrštanja divljih vrsta i gajenog suncokreta su uglavnom dobijena klasičnim ukrštanjem, sa samo povremenim korišćenjem kulture embriona ili somatske hibridizacije. U okviru NS programa interspecies hibridi su dobijeni sa 7 jednogodišnjih i 14 višegodišnjih vrsta. Uspeh ukrštanja je ocenjen na osnovu morfoloških zapažanja, citogenetskih analiza, kao i molekularnih markera (Terzić & Atlagić 2005, Terzić et al. 2006).

Korišćenje genetskih resursa u okviru roda Helianthus oplemenjivanje gajenog suncokreta je propraćeno mnogim teškoćama. Pored barijera u kompatibilnosti u ukrštanju, divlje vrste su i izvor nepoželjnih gena. Zbog toga se vrše povratna ukrštanja radi dobijanja osobina gajenog suncokreta (Atlagić & Terzić 2008).


Neophodan je multidisciplinarni pristup za uspešno korišćenje genetskih resursa u okviru roda Helianthus u oplemenjivanju gajenog suncokreta.

Kolekcija divljih vrsta

Najveći deo kolekcije roda Helianthus Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu je formirana u pet sakupljačkih ekspedicija. Četiri su izvedene u saradnji sa istraživačima iz SAD 1980, 1985, 1987. i 1989. (Ćuk & Seiler 1985, Seiler et al. 1987, 1990), a jedna je izvedena u Crnoj Gori 1991. godine (Dozet et al. 1993). U tom periodu je sakupljeno ukupno 917 uzoraka koji su obuhvatali ukupno 37 od 51 vrste u rodu Helianthus (Schiling & Heiser 1981), a u svakoj od ekspedicija je sakupljeno od 52 do 384 uzorka, u 6−21 federalne države SAD.

Trenutno stanje rezervi semena jednogodišnjih vrsta kreće se od nekoliko desetina do nekoliko hiljada, a višegodišnjih od jednog do nekoliko stotina. Seme se čuva u hladnoj komori (+4oC) i višegodišnje vrste se održavaju i kao stalni zasad u polju (Atlagić et al. 2006).

Niska autofertilnost kod divljih vrsta otežava održavanje kolekcije. Za proizvodnju semena se koriste metode izolacije cvasti sa papirnim kesama, prenos polena sa jedne na drugu cvast, a najviše izolacija sa kavezima i pospešivanje oplodnje korišćenjem smeše polena u okviru iste populacije. Niska klijavost semena je naročito problem u održavanju višegodišnjih divljih vrsta. Testirane su različite metode za podsticanje klijanja i rezultati su pokazali da je najefikasnije uklanjanje ljuske i semenjače (Atlagić et al. 2006).

Program rada na kolekciji obuhvata merenja, ocene i analize radi povećanja upotrebljivosti vrsta u oplemenjivačkim programima (Terzić et al. 2006). Visok stepen varijabilnosti za mnoge osobine, uključujući i morfološke varijabilnosti (Miljanović et al. 2000) utvrđen je posle analize podataka statističkim metodama i molekularne varijabilnosti uz korišćenje molekularnih markera (Saftić-Panković et al. 2005).

Kompatibilnost u ukrštanju vrsta

Kompatibilnost u ukrštanju vrsta roda Helianthus sa gajenim suncokretom je u NS programu oplemenjivanja suncokreta ispitivana uglavnom korišćenjem klasičnih metoda ukrštanja. Uspešna ukrštanja su dobijena sa 7 jednogodišnjih (F1 i BC1F1 - BC4F1) i 14 višegodišnje (F1 - BC2F1) vrste (Tab. 2).

Jednogodišnje vrste su filogenetski bliže gajenom suncokretu, tako da u interspecies programima mogu da se koriste lakše nego višegodišnje vrste. Vrste H. annuus, H. argophillus, H. petiolaris, H. praecox, H. debilis, H. neglectus i H. niveus su uspešno ukrštene sa linijama gajenog suncokreta (Atlagić 1990, Terzić 2006).

Rezultat velikog broja ukrštanja višegodišnjih vrsta i gajenog suncokreta su interspecies hibridi sa 14 višegodišnjih vrsta. Grupa diploidnih višegodišnjih vrsta je veoma interesantna za oplemenjivače kao izvor otpornosti na prouzrokovače bolesti (H. maximiliani i H. occidentalis), kao izvor visokog sadržaja ulja u semenu (H. salicifolius), kratke vegetacije (H. nuttallii) i novog ideotipa (H. mollis) (Atlagić & Terzić 2008). Ove vrste su uspešno ukrštene sa linijama gajenog suncokreta i dobijen je znatan broj interspecies hibrida (Atlagić 1991).


Tetraploidne vrste H. hirsutus, H. decapetalus, H. laevigatus i H. strumosus su korišćene kao izvor otpornosti na bolesti (Atlagić 1994). Od heksaploidnih, uglavnom je korišćena vrsta H. tuberosus kao izvor otpornosti na prouzrokovače bolesti (Atlagić et al. 1993, Terzić 2006), a F1 hibridi su dobijeni sa još tri heksaploidne vrste H. rigidus, H. resinosus i H. eggertii (Atlagić 1996).

Potencijal za ukrštanje koji je prikazan u tabeli 1. pokazuje da je većina ukrštanja postignuta u periodu između 1981. i 1991. godine. To je rezultat intenzivnijeg rada na programu ukrštanja koji se ogleda i u većem broju pokušaja ukrštanja nego u narednom periodu. Slično novosadskom programu, veliki broj ukrštanja divljih vrsta i gajenog suncokreta je napravljen i u drugim istraživačkim centrima (Georgieva-Todorova 1990, Christov 1991, Jan 1997).

Tabela 1. Potencijal za međuvrsno ukrštanje gajenog suncokreta i vrsta iz roda Helianthus. (Tabela preuzeta i adaptirana iz rada Atlagić i Terzić 2008)

VrstaBroj

hromo-zoma

1981–1991 1992−2006

Broj populacija F1 gen. Broj populacija F1 gen.

Oprašeno Ukršteno Broj biljaka Oprašeno Ukršteno Broj

biljakaH. annuus 17 24 17 123 28 11 169H. petiolaris 17 22 20 35 23 3 7H. argophyllus 17 8 6 24 9 2 30H. neglectus 17 2 2 14 4 1 12H. debilis 17 12 9 32 13 1 3H. praecox 17 11 9 24 19 4 0H. niveus 17 2 1 8 3 0 0H. mollis 17 4 3 10 7 2 0H. salicifolius 17 2 1 7 7 2 0H. maximiliani 17 7 3 10 31 5 0H. occidentalis 17 3 1 8 0 0 0H. nuttallii 17 3 1 9 24 1 0H. smithii 17 2 2 27 0 0 0H. decapetalus 17, 34 5 1 28 10 1 0H. hirsutus 34 3 2 66 3 1 0H. strumosus 34, 51 8 1 13 14 5 24H. laevigatus 34 5 3 51 3 1 4H. tuberosus 51 17 9 90 11 4 27H. rigidus 51 7 3 105 11 4 0H. eggertii 51 1 1 5 1 1 0H. resinosus 51 2 2 89 3 1 0H. divaricatus 17 6 1 1 13 2 3H. giganteus 17 6 1 0 12 0 0H. grosseserratus 17 3 0 0 16 0 0H. microcephalus 17 2 0 0 1 0 0


Citogenetska ispitivanja

Citogenetska ispitivanja divljih vrsta, kao i interspecies hibrida su korisni za definisanje uzroka teškoća u ukrštanju i odabir metoda za njihovo prevazilaženje. Citogenetske metode se uglavnom koriste za analizu mejoze, pravilnost mikrosporogeneze i vitalnosti polena (Atlagić 1989, Atlagić & Terzić 2008, Atlagić et al. 2012). Sve divlje vrste koje su korišćene u interspecies programu su analizirane kao i F1 hibridi. Dobijeni rezultati su pokazali da iako jednogodišnje vrste imaju isti broj hromozoma kao i gajeni suncokret, ponekad postoje razlike u strukturi hromozoma koje dovode do nepravilnosti u dijakinezi (Terzić 2006).

Višegodišnje diploidne vrste se razlikuju od jednogodišnjih vrsta po strukturi, a tetraploidne i heksaploidne vrste prema strukturi i broju hromozoma, što dodatno otežava njihovo korišćenje. Interspecies hibridi dobijeni iz ukrštanja ovih vrsta i gajenog suncokreta su imali velike nepravilnosti u dijakinezi. Posledica nepravilne mejoze - mikrosporogeneze je smanjena vitalnost polena interspecies hibrida, posebno F1 i BC1F1 generacije u odnosu na roditeljske vrste, kao i česte pojave sterilnih biljaka (Atlagić 2004).

Najčešće barijere za interspecies hibridizaciju su: nekompatibilnost u ukrštanju, niska klijavost semena, snižena plodnost ili potpuna sterilnost F1 i drugih ranih generacija interspecies ukrštanja. Razlike u ploidnosti, filogenetsko poreklo i genetska udaljenost divljih vrsta u odnosu na gajeni suncokret su uzrok pomenutih barijera.

Interspecies hibridizacija donosi ne samo poželjne, već i veliki broj neželjenih osobina (grananje, mali prečnik cvasti, itd) (Atlagić 1986, Terzić 2006) i to je razlog zašto je neophodno da se F1 interspecies hibridi povratno ukrštaju sa gajenim suncokretom. Citogenetske analize BC1F1 hibrida su pokazale veliki procenat nepravilnosti u mejozi, aneuploide, biljke sa različitim brojem hromozoma, smanjenom vitalnosti polena (Atlagić & Škorić 1999). S druge strane, poželjni geni su izgubljeni nakon nekoliko povratnih ukrštanja sa gajenim suncokretom. Zato je neophodno da se rane generacije prate, ne samo na citogenetskom, već i na molekularnom nivou - prisustvo genoma divljih vrsta u odnosu na genom gajenog suncokreta u interspecies hibridima (Atlagić et al. 2003, Terzić & Atlagić 2006).

Ispitivanje kolekcije i korišćenje u oplemenjivanju

Primena interspecies hibridizacije u oplemenjivanju gajenog suncokreta je najznačajnija u stvaranju hibrida otpornih na ekonomski značajne bolesti. Izvori otpornosti su najčešće višegodišnje divlje vrste, a kao primer se može navesti rad na prenosu otpornosti na sivomrku pegavost (Phomopsis helianthi) gde je korišćena i tehnika spasavanja embriona radi dobijanja interspecies hibrida (Dozet et al. 1996). Geni za restauraciju fertilnosti za CMS (PET-1) su pronađeni u velikom broju jednogodišnjih vrsta (Marinković & Atlagić 2007). Među jednogodišnjim vrstama H. annuus i H. petiolaris, pojedini uzorci su poslužili kao novi izvori CMS (Atlagić i Marinković 1998).


Na prenosu gena za otpornost na prouzrokovače bolesti u periodu posle 2000. godine, radilo se na više patogena. Divlje vrste su testirane na otpornost na ugljenastu trulež (Macrophomina phaseolina (Tassi) Goid.) (Tančić et al. 2012) i pepelnicu (Erisiphe cichoracearum) (Dedić et al. 2012). Tolerantnost na belu trulež cvasti (Sclerotinia sclerotiorum (Lib.) De Bary) je ispitivana na inbred linijama suncokreta nastalim u okviru programa međuvrsnog ukrštanja (Dedić et al 2008), a ukrštanja su vršena konvencionalnim i laboratorijskim metodama (Vasić et al. 2002). Na istom materijalu je ispitivana i otpornost na crnu pegavost stabla (Phoma macdonaldii) (Neobjavljeni podaci). Na vrsti Helianthus tuberosus je ispitivana otpornost na sivomrku pegavost (Phomopsis helianthi) kao osobini od interesa za njeno gajenje, ali i kao izvor otpornosti za oplemenjivanje gajenog suncokreta (Dedić et al. 2011). Jedan od faktora koji značajno otežava gajenje suncokreta je volovod (Orobanche Cumana Wallr) pa je ispitivana otpornost vrsta roda Helianthus na tu parazitnu cvetnicu i mogućnost prenosa gena za otpornost u gajeni suncokret (Terzić et al. 2010, Dedić et al. 2011). Ispitivanje materijala je dovelo i do poboljšanja metoda testiranja (Dedić et al. 2011). Testirana je i otpornost divljih vrsta na plamenjaču (Plasmopara halstedii) i započet program ukrštanja za prenos gena u linije gajenog suncokreta (Terzić et al. 2007).

Pored upotrebe za oplemenjivanje gajenog suncokreta, vrsta Helianthus tuberosus je ispitivana i za direktno korišćenje kao perspektivna gajena biljna vrsta za proizvodnju silaže od nadzemnog dela ili/i proizvodnju etanola inulina od krtola (Terzić 2010).

Za smanjenje troškova gajenja komercijalnih hibrida suncokreta bitna je i otpornost na totalne herbicide kao što je tribenuron, a ona je potvrđena kod nekih divljih vrsta suncokreta (Terzić & Atlagić 2008).

Zaključak

Prikazani rezultati ilustruju teškoće, ali i mogućnosti u korišćenju kolekcije roda Helianthus. Ispitivane osobine delimično pokazuju i oblasti u kojima se radilo na unapređenju gajenog suncokreta. Pri tome je konstantno povećavana primenljivost kolekcije u oplemenjivačkim programima kroz akumulaciju podataka o pojedinačnim populacijama.

Zahvalnica

Ovaj rad je podržalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, kroz projekat broj TR 031025.


Literatura

Atlagić J (1986): Biološke osobine nekih vrsta roda Helianthus L. i njihovih hibrida sa kulturnim suncokretom u F1 generaciji. Magistarski rad. Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Atlagić J (1989): Citogenetika suncokreta, Suncokret (monografija). Nolit, 231-258 Atlagić J (1990): Pollen fertility in some Helianthus L. species and their F1 hybrids with

the cultivated sunflower. Helia, 13: 47-54Atlagić J (1991): Karakteristike mejoze i fertilnosti biljaka F1 interspecies hibrida sun-

cokreta. Disertacija. Univerzitet u Novom SaduAtlagić J (1994): Mogućnost korišćenja tetraploidnih vrsta roda Helianthus L. u ople-

menjivanju suncokreta. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, 22: 463-473

Atlagić J (1996): Cytogenetic studies in hexaploid Helianthus species and their F1 hybrids with cultivated sunflower, H. annuus. Plant Breeding, 115: 257-260

Atlagić J (2004): Roles of interspecific hybridization and cytogenetic studies in sun-flower breeding. Helia, 41: 1-24

Atlagić J, Marinković R (1998): Cytogenetic study of potential sources of cytoplasmic male sterility in sunflower. Proceedings of 2nd Balkan Symposium on Field Crops, 16-20 June, Novi Sad, Yugoslavia, 1: 365-368

Atlagić J, Dozet B, Škorić D (1993): Meiosis and pollen viability in H. tuberosus L. and its hybrids with cultivated sunflower. Plant Breeding, 111: 318-324

Atlagić J, Dozet B, Škorić D (1995): Meiosis and pollen grain viability in Helianthus mollis, Helianthus salicifolius, Heliathus maximiliani and their F1 hybrids with cultivated sunflower. Euphytica, 81: 259-263

Atlagić J, Škorić D (1999): Cytogenetic study of Helianthus laevigatus and its F1 and BC1F1 hybrids with the cultivated sunflower, H. annuus. Plant Breeding 118, 555-559

Atlagić J, Panković D, Pekanović A (2003): Backcrosses in interspecific hybridization in sunflower. Genetika, 35(3): 187-199

Atlagić J, Terzić S, Škorić D, Marinković R, Vasiljević Lj, Panković-Saftić D (2006): The wild sunflower collection in Novi Sad, 44: 55-64

Atlagić J, Terzić S, (2008): Utilization of wild sunflower species in Novi Sad breeding program. Proc. international conference on conventional and molecular breeding of field and vegetable crops „Breeding 08“ November 24-27: 201-206

Atlagić J, Terzić S (2008): Estimation of cross compatibility and fertilization potenti-al by fluorescent microscopy. Book of Abstracts of the fifth scientific-research Symposium on Breeding and Seed Production. May 25-28, Vrnjačka Banja, 102

Atlagić J, Terzić S, Marjanović-Jeromela A (2012): Staining and fluorescent micros-copy methods for pollen viability determination in sunflower and other plant species. Industrial Crops & Products, 35: 88-91.


Christov M (1991): Possibilities and problems in the hybridization of cultivated sun-flower with species of the genus Helianthus L. Helia, 15: 35-41

Ćuk L, Seiler G (1985): Collection of wild sunflower species. A collection trip in the USA. Zbornik radova, 15: 283-289

Dedić B, Terzić S, Atlagić J (2008): Resistance of interspecific sunflower progenies to head rot caused by Sclerotinia sclerotiorum (Lib.) de Bary. Proc. internatio-nal conference on conventional and molecular breeding of field and vegetable crops „Breeding 08“.November 24-27. Novi Sad, 336-339

Dedić B, Terzić S, Tančić S, Atlagić J, Mrđa J, Miklič V (2011): Evaluation of some annu-al wild sunflower species for resistance to broomrape. International symposium on sunflower genetic resources. October 16-20th, Kusadasi, Turkey, 40

Dedić B, Miladinović D, Terzić S, Mrđa J, Tančić S, Jocić S, Miklič V (2011): Optimisati-on of Laboratory Method for Sunflower Screening for Resistance to Broomrape, International Symposium on Broomrape (Orobanche spp.) in Sunflower, Chisi-nau, Moldova, 16

Dedić B, Terzić S, Atlagić J, Miladinović D, Mrđa J, Tančić S, Miklič V (2012): Scree-ning perennial Helianthus species for resistance to powdery mildew. Proc. 18th International sunflower conference, Mar Del Plata & Balcarce, Argentina. Feb-ruary 27 - March 1, 175-179

Dozet B, Marinković R, Vasić D, Marjanović A (1993): Genetic similarity of the Jeru-salem artichoke populations (Helianthus tuberosus L.) collected in Montenegro. Helia, 18: 41-48

Dozet B, Atlagić J, Vasić D (1996): Transferring stem canker resistance from Heliant-hus tuberosus L. into inbred line of sunflower by embryo rescue technique. He-lia, 25: 87-94

Georgieva-Todorova J (1990): Genetic and Cytogenetic Investigation of the Genus He-lianthus L. (in Bulgarian). Bulgarian Academy of Sciences, Sofia

Jan CC (1997): Cytology and Interspecific Hybridization. In: AA. Schneiter et al., (ed.) Sunflower Technology and Production. Agron. Monogr. 35. ASA, CSSA and SSSA, Medison, WI, 497-558

Marinkovic R, Atlagic J (2007): Analysis of wild Helianthus annuus and Heliathus peti-olaris populations for presence of Rf genes for PET-1 cytoplasm. Indian Journal of Genetics and Plant Breeding, 67:115 – 117

Miljanović T, Boža P, Atlagić J, Škorić D (2000): Morphological variability of H. gigan-teus L. and H. maximiliani Sch. populations. Helia, 32: 45-52

Saftić-Panković D, Atlagić J, Miljanović T, Radovanović N (2005): Morphological and molecular variability of Helianthus giganteus L. and Helianthus maximiliani Sch. Species. Genetika, 37: 121-130

Schilling EE, Heiser ChB (1981): Infrageneric classification of Helianthus (Compositae). Taxon, 30: 393-403

Seiler GJ, Roath WW, Skoric D (1987): Wild sunflower germplasm collection from the eastern United States. Helia, 10: 43-46


Seiler GJ, Pomeroy J, Dozet B, Gavrilova V (1990): Wild sunflower germplasm collec-ted from the Great Lakes region of the U.S. Helia, 13: 21-27

Tančić S, Terzić S, Dedić B, Atlagić J, Jocić S, Miklič V (2012): Disease resistance of wild sunflower species to Macrophomina Phaseolina. Proc. 18th International sunflower conference, Mar Del Plata & Balcarce, Argentina. February 27 - March 1, 304-308

Terzić S (2003): The possibilities of F1 interspecies hybrid production in the genus Helianthus L. Journal of Scientific Agricultural Research, 64: 21-25

Terzić S (2006): Mogućnosti korišćenja divljih vrsta roda Helianthus u oplemenjiva-nju gajenog suncokreta. Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Terzić S (2010): Genetička varijabilnost i upotrebna vrednost populacija divlje vrste suncokreta Helianthus tuberosus L. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakul-tet, Univerzitet u Novom Sadu

Terzić S, Atlagić J (2005): Phenotype variability and inheritance of leaf shape in F1 generation of sunflower. Genetika, 37: 49-55

Terzić S, Atlagić J, Panković D, (2006): Characterization of F1 interspecific hybrids between wild Helianthus annuus L. populations and cultivated sunflower Gene-tika, 38: 159-168

Terzić S, Zorić M, Miladinović F (2006): Phenotype variability and inheritance of plant height and branching in F1 generation of sunflower. Helia, 44: 87-94

Terzić S, Dedic B, Atlagić J, Maširević, S (2007): Transferring of Plasmopara resistance from annual wild into cultivated sunflower. Helia, 47: 199-204

Terzić S, Atlagić J (2008): Tribenuron-methyl resistance in accessions of annual wild sunflower species from the Novi Sad germplasm collection. Proc. 17th Interna-tional sunflower conference, Cordoba, Spain. June 8-12, 667-671

Terzić S, Dedić B, Atlagić J, Jocić S, Tančić S (2010): Screening wild sunflower species and F1 interspecific hybrids for resistance to broomrape. Helia, 53: 25-30

Terzić S, Dedić B, Atlagić J, Miklič V (2011): Otpornost topinambura (Helianthus tu-berosus L.) prema sivo-mrkoj pegavosti suncokreta u poljskim uslovima. Ratar. Povrt. 48: 161-166

Škorić D, Marinković R, Atlagić J (1988): Determination of restorer genes for sources of citoplasmic male sterility in wild sunflower species. Proc. of the 12th. Interna-tional Sunflower Conference, 25-29. VII 1988., Novi Sad, Jugoslavija, 282-287

Vasić D, Taški K, Terzić S, Kevrešan S, Škorić D (2002): Transferring of Sclerotinia resistance from wild into cultivated sunflower - combining of conventional and laboratory techniques. Matica srpska, proceedings for natural sciences, 102: 29-33

OPTIMALNOM GUSTINOM DO REKORDNIH PRINOSA SUNCOKRETA

Igor Balalić1, Vladimir Miklič1, Jovan Crnobarac2, Nenad Dušanić1, Zlatica Miladinov1

1Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad2 Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovića 8, 21000 Novi Sad


Izvod: Cilj rada je bio da se ispita uticaj gustine useva na prinos i masu 1000 semena, kao i da se utvrde optimalne gustine useva za hibide konzumnog tipa suncokreta, koji će u uslovima koji vladaju u određenom području dati najveće prinose. U dvogodišnjim ogledima ispitivano je pet konzumnih hibrida suncokreta (NS Golijat, NS Slatki, NS Gricko, Vranac i Cepko) i jedan za ishranu ptica (NS-H-6485). Hibridi su posejani u šest gustina (od 20.000 do 70.000 biljaka ha-1, sa korakom od 10.000 biljaka ha-1). Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu u četiri ponavljanja. Na osnovu proseka dvogodišnjih rezultata najviši prinos semena postigao je hibrid za ishranu ptica NS-H-6485 (4,40 t ha-1). Prinos semena veći od opšteg proseka imao je i hibrid NS Gricko (4,18 t ha-1). U dvogodišnjem proseku prinos semena značajno raste do 40.000 i 50.000 biljaka ha-1, kada dostiže vrednost od 4,21 t ha-1, a zatim opada. Značajno najniži prinos postignut je kod najmanje gustine useva (20.000 biljaka ha-1). Kod hibrida NS Slatki, NS Gricko i Cepko najviši prinos semena postignut je pri gustini od 50.000 biljaka ha-1, kod hibrida NS Golijat i NS-H-6485 pri 60000 biljaka ha-1, dok je kod Vranca najviši prinos bio pri gustini useva od 40.000 biljaka ha-1. Kod hibrida NS Golijat, NS Slatki, NS-H-6485 i Cepko nije bilo značajnih razlika pri gustini useva od 40.000, 50.000 i 60.000 biljaka ha-1. Posmatrajući uticaj gustine useva na masu 1000 semena u dvogodišnjem perodu zapaža se da je ona značajno opadala do 50.000 biljaka ha-1, dok između gustina od 60.000 i 70.000 biljaka ha-1 u masi 1000 semena razlike nisu bile značajne.

Ključne reči: hibrid, gustina useva, konzumni suncokret, masa 1000 semena, prinos semena

Uvod

U svetu se uzgajaju dva osnovna tipa suncokreta: (i) uljani tip namenjen za proizvodnju biljnog ulja i (ii) konzumni tip namenjen ishrani ljudi i ptica (Lu & Hoeft 2009). Uljani tip suncokreta je jedan od najvažnijih izvora ulja u ishrani ljudi, kako u svetu, tako i u našoj zemlji. Konzumni tip (Helianthus annuus L. var. macrocarpus


(DC.) Cockerell) naziva se još neuljani, proteinski, gricko ili krupnoplodni suncokret. Proizvodnja suncokreta konzumnog tipa kod nas iznosi 5-10 % od ukupne proizvodnje (Dijanović 2003). Potražnja za konzumnim tipom u našoj zemlji je u porastu zahvaljujući njegovoj hranljivoj vrednosti i sve većoj upotrebi u ljudskoj ishrani. Oljuštena jezgra mogu da se koriste pržena, nepržena, soljena, nesoljena, sa dodatkom raznih začina kao i za pripremanje preko 100 različitih prehrambenih proizvoda. Najznačajniji prehrambeni proizvodi su specijalne vrste hleba, kolača, sladoleda i čokolada. Konzumni suncokret u prerađenom ili neprerađenom obliku, sve više nalazi svoje mesto u ljudskoj ishrani, prehrambenoj i konditorskoj industriji (Dijanović 2003, Hladni i sar. 2011). Odlikuje se visokom masom 1000 semena, koja je često viša od 100 g (Dozet & Jovanović 1997, Dijanović i sar. 1997), i bilo bi idealno da ima manje od 30% ulja (Kaya i sar. 2008). Uz to je svakako bitan što veći prinos semena. Kod konzumnih (visokoproteinskih) hibrida pored prinosa i otpornosti na bolesti veoma je značajna krupnoća, oblik i boja semena, visok udeo jezgra, uniformnost u krupnoći semena, lako ljuštenje i dugotrajno i bezbedno čuvanje (Fick & Miller 1997).

Pod uticajem različitih oblika vegetacionog prostora i broja biljaka stvaraju se i posebni uslovi za usvajanje hranljivih materija iz zemljišta, efikasnost fotosinteze i njihovo nakupljanje u pojedinim organima suncokreta, a tim i postizanje različitih prinosa u istim agroekološkim uslovima određenog regiona. S obzirom na činjenicu da se pri velikim gustinama povećava konkurencija između biljaka i da je treba smanjiti radi što efikasnijeg iskorišćavanja vode, mineralnih hraniva i sunčeve svetlosti, neophodno je utvrđivanje optimalnog sklopa u cilju maksimalnog iskorišćavanja genetskog potencijala za prinos. Gustina useva, kao jedna od tri osnovne komponente prinosa, zavisi od karakteristika hibrida i agroekoloških uslova regiona gajenja. Za postizanje optimalnih prinosa uljanog suncokreta navode se u literaturi podaci o različitim gustinama useva (Villalobos i sar. 1994, Andrade 1995). Optimalna gustina useva suncokreta je pod uticajem nekoliko faktora kao što su temperatura, plodnost zemljišta, pristupačnost vode i genotip (Villalobos i sar. 1994, Diepenbrock i sar. 2001). Na osnovu višegodišnjih rezultata Crnobarac i Dušanić (1995) za naše agroekološke uslove saopštavaju da je optimalna gustina useva za uljane hibride suncokreta kraće vegetacije 50-55.000 biljaka ha-1, a za hibride pune vegetacije 45-50.000 biljaka ha-1.

Ustanovljena je visoka pozitivna korelacija između prinosa semena i mase 1000 semena (Marinković 1992, Hladni i sar. 2008).

Cilj ovih istraživanja je da se ispita uticaj gustine useva na prinos i masu 1000 semena, kao i da se utvrde optimalne gustine sklopa za hibide konzumnog tipa suncokreta, koji će u uslovima koji vladaju u određenom području dati najveće prinose.


U dvogodišnjim ogledima (2011, 2012) na lokalitetu Rimski šančevi ispitivan je prinos semena i masa 1000 semena kod 6 novosadskih hibrida suncokreta, od kojih su 5 konzumni (NS Golijat, NS Slatki, NS Gricko, Vranac i Cepko), a jedan je za ishranu ptica (NS-H-6485).


NS Golijat je konzumni hibrid suncokreta za ishranu i ljuštenje. Pripada grupi srednje ranih hibrida. Stabljika je čvrsta, prosečna visina biljke je 190 do 195 cm. Genetski potencijal za prinos semena je veći od 4,5 t ha-1. Sadržaj ulja u semenu manji od 33%. Sadržaj proteina u jezgru veći od 23%. Ima nizak sadržaj ljuske. Otporan je prema rđi i suncokretovom moljcu. Tolerantan je prema Phomopsis-u. Atraktivan je za oprašivače, a takođe je i dobro adaptabilan za različite ekološke uslove i tipove zemljišta.

NS Slatki je konzumni hibrid suncokreta za ishranu i ljuštenje. Pripada grupi srednje ranih hibrida. Stabljika je čvrsta, prosečna visina biljke je 185 do 195 cm. Genetski potencijal za prinos semena je veći od 4,5 t ha-1. Sadržaj ulja u semenu manji od 35%. Sadržaj proteina u jezgru veći od 25%. Ima nizak sadržaj ljuske. Otporan je prema rđi i suncokretovom moljcu. Tolerantan je prema Phomopsis-u. Atraktivan je za oprašivače, a takođe je i dobro adaptabilan za različite ekološke uslove i tipove zemljišta.

NS Gricko je konzumni hibrid suncokreta za ishranu i ljuštenje. Pripada grupi srednje ranih hibrida. Stabljika je čvrsta, prosečna visina biljke je 185 do 195 cm. Genetski potencijal za prinos semena je veći od 4,5 t ha-1. Sadržaj ulja u semenu manji od 35%. Sadržaj proteina u jezgru veći od 25%. Ima nizak sadržaj ljuske. Otporan je prema rđi i suncokretovom moljcu. Tolerantan je prema Phomopsis-u. Atraktivan je za oprašivače, a takođe je i dobro adaptabilan za različite ekološke uslove i tipove zemljišta.

NS-H-6485 je hibrid suncokreta za ishranu ptica. Pripada grupi srednje ranih hibrida. Stabljika je čvrsta, prosečna visina biljke je 180 do 190 cm. Genetski potencijal za prinos semena je veći od 4,5 t ha-1. Sadržaj ulja u semenu je 37-40%. Sadržaj proteina u jezgru je oko 25%. Seme je crne boje sa izraženim sivim linijama na krajevima. Otporan je prema rđi.

Vranac je konzumni hibrid suncokreta za ishranu i ljuštenje. Pripada grupi srednje ranih hibrida. Stabljika je čvrsta, prosečna visina biljke je 175 do 180 cm. Genetski potencijal za prinos semena je veći od 4 t ha-1. Sadržaj ulja u semenu je od 44 do 48%. Ima nizak sadržaj ljuske. Otporan je prema rđi i suncokretovom moljcu. Tolerantan je prema Phomopsis-u. Atraktivan je za oprašivače, a takođe je i dobro adaptabilan za različite ekološke uslove i tipove zemljišta.

Cepko je konzumni hibrid suncokreta za ljuštenje i ishranu ptica. Pripada grupi srednje ranih hibrida. Stabljika je čvrsta, prosečna visina biljke je 180 do 185 cm. Genetski potencijal za prinos semena je veći od 4,5 t ha-1. Sadržaj ulja u semenu je manji od 42%, a povećan je sadržaj proteina u semenu na preko 16%, te je stoga ovaj hibrid pogodan za ishranu ptica. Otporan je prema rđi i suncokretovom moljcu, a tolerantan prema Phomopsis-u. Ovaj hibrid je atraktivan za oprašivače, a takođe je i dobro adaptabilan za različite ekološke uslove i tipove zemljišta.


Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu u četiri ponavljanja. Setva je obavljena na 6 različitih gustina (od 20000 do 70000 biljaka ha-1, sa korakom od 10000 biljaka ha-1). Seme hibrida posejano je u 4 reda na razmak od 70 cm sa 2-3 semenke u kućici. U fazi 1-2 para listova vršeno je proređivanje na po jednu biljku u kućici. Dužina reda je bila 10 m. Prvi i četvrti red služili su kao zaštitni, dok su se za analize koristila dva unutrašnja reda.

Prinos semena meren je nakon obavljene žetve sa dva unutrašnja reda, bez prvih i zadnjih biljaka u redu. Dobijeni prinos semena suncokreta je preračunat u t ha-1 i korigovan na 11% vlage. Masa 1000 semena dobijena je merenjem 2 × 200 zrna i preračunata na 1000.

Statistička obrada podataka je urađena primenom programa Excel i Statistica 8.


Prinos semena

Najznačajnije osobine NS konzumnih hibrida suncokreta su stabilan prinos i kvalitet.

U proseku za sve gustine u 2011. godini između ispitivanih hibrida konzumnog tipa suncokreta postojale su značajne razlike u prinosu semena. Najviši prinos postigli su NS-H-6485, hibrid za ishranu ptica (4,03 t ha-1) i NS Gricko (3,93 t ha-1). Najniži prinos semena izmeren je kod hibrida NS Slatki (Tab. 1).

Posmatrajući u proseku za sve hibride, prinos semena se u 2011. povećavao do gustine useva 40.000 biljaka ha-1, a zatim je opadao do 70.000. Najniži prinos postignut je kod gustine useva od 20.000 biljaka ha-1 (Tab. 1).

Tabela 1. Prinos semena (t ha-1) hibrida suncokreta u 2011. godini

Hibrid

Gustina useva (broj biljaka ha-1)

Prosek20.000 30.000 40.000 50.000 60.000 70.000

Prinos semena (t ha-1)

1 NS Golijat 2,94 4,02 3,70 4,04 4,12 3,75 3,762 NS Slatki 2,77 3,13 3,50 3,70 3,39 2,93 3,24

3 NS Gricko 3,74 3,97 4,18 4,53 3,90 3,29 3,93

4 NS-H-6485 3,32 3,90 4,39 4,09 4,38 4,11 4,03

5 Vranac 3,65 3,80 4,11 3,25 3,23 3,23 3,556 Cepko 3,74 3,77 3,86 3,90 3,94 3,54 3,79

Prosek 3,36 3,77 3,96 3,92 3,83 3,47 3,72

LSD Hibridi Gustina useva Hibrid × gustina useva

0,05 0,17 0,17 0,420,01 0,23 0,23 0,56


U toku 2012. godine u proseku za sve gustine najviši prinos semena imali su hibridi NS-H-6485 (4,77 t ha-1) i NS Gricko (4,43 t ha-1), dok je Cepko dao najniži prinos. U 2012. godini prosečan prinos (4,29 t ha-1) bio je značajno viši u odnosu na 2011. (3,72 t ha-1), što je posledica povoljnijih vremenskih uslova tokom vegetacije 2012. godine (Tab. 2).

U proseku za sve hibride prinos semena u 2012. godini značajno raste do 50.000 biljaka ha-1, kada dostiže vrednost od 4,50 t ha-1, a zatim opada (Tab. 2).

Tabela 2. Prinos semena (t ha-1) hibrida suncokreta u 2012. godini

Hibrid


Prosek20.000 30.000 40.000 50.000 60.000 70.000


1 NS Golijat 3,49 3,60 4,21 4,24 4,33 4,26 4,02

2 NS Slatki 3,79 4,19 4,53 4,56 4,57 4,41 4,34

3 NS Gricko 4,31 4,48 4,24 4,84 4,38 4,31 4,43

4 NS-H-6485 3,94 4,69 4,88 5,16 4,93 5,05 4,77

5 Vranac 4,18 4,42 4,39 3,99 4,10 4,14 4,20

6 Cepko 3,75 4,12 3,88 4,19 4,03 3,71 3,95

Prosek 3,91 4,25 4,35 4,50 4,39 4,31 4,29


0,05 0,22 0,22 0,53

0,01 0,29 0,29 0,71

Na osnovu proseka dvogodišnjih rezultata uticaja gustine useva na prinos semena zapaža se da je najviši prinos postigao hibrid za ishranu ptica NS-H-6485 (4,40 t ha-1). Prinos semena veći od opšteg proseka imao je i hibrid NS Gricko (4,18 t ha-1), tab. 3. Prema navodima (Hladni i sar. 2011) srednja vrednost prinosa semena konzumnih hibrida suncokreta kretala se od 3,77 t ha-1 (Cepko) do 4,44 t ha-1 (NS-H-6318) na osnovu ogleda u trogodišnjem periodu na dva lokaliteta.

U dvogodišnjem proseku za sve hibride prinos semena je rastao do 40000 i 50000 biljaka ha-1, kada je postigao najvišu vrednost (4,21 t ha-1), da bi pri većim gustinama ponovo opadao. Značajno najniži prinos postignut je kod najmanje gustine useva (Tab. 3). Za hibride uljanog suncokreta Crnobarac i sar. (2007) navode da je optimalna gustina useva za prinos semena bila blizu 60.000 biljaka ha-1. Dušanić i sar. (2004) saopštavaju da je u proseku za tri godine prinos rastao do 60.000, a regresioni maksimum je bio pri 55.000 biljaka ha-1. Prema rezultatima Barros i sar. (2004) optimalna gustina useva za postizanje maksimalnog prinosa semena suncokreta u uslovima Mediterana kretala se između 3 i 4 biljke m-1. Do ovog zaključka autori su došli na osnovu ispitivanja tri genotipa uljanog suncokreta, posejanih u tri gustine (2,5; 5,0 i 7,5 semena m-1) tokom dve godine.


Tabela 3. Prinos semena (t ha-1) hibrida suncokreta (prosek 2011/2012)

Hibrid


Prosek20.000 30.000 40.000 50.000 60.000 70.000


1 NS Golijat 3,21 3,81 4,11 4,14 4,22 4,00 3,92

2 NS Slatki 3,28 3,66 4,01 4,13 3,98 3,67 3,79

3 NS Gricko 4,03 4,22 4,21 4,68 4,14 3,80 4,18

4 NS-H-6485 3,63 4,29 4,63 4,62 4,66 4,58 4,40

5 Vranac 3,91 4,11 4,25 3,62 3,66 3,68 3,87

6 Cepko 3,74 3,95 3,87 4,04 3,99 3,62 3,87

Prosek 3,63 4,01 4,18 4,21 4,11 3,89 4,01


0,05 0,19 0,19 0,47

0,01 0,26 0,26 0,63

Prema reakciji na gustinu useva postojale su uočljive razlike između pojedinih hibrida. Kod hibrida NS Slatki, NS Gricko i Cepko najviši prinos semena postignut je pri gustini od 50000 biljaka ha-1, kod hibrida NS Golijat i NS-H-6485 kod 60000 biljaka ha-1, dok je kod Vranca najviši prinos bio pri gustini useva od 40000 biljaka ha-

1. Kod hibrida NS Golijat, NS Slatki, NS-H-6485 i Cepko nije bilo značajnih razlika pri gustini useva od 40.000, 50.000 i 60.000 biljaka ha-1 (Tab. 3).

Masa 1000 semena

Kao pokazatelj krupnoće semena koristi se masa 1000 semena. Masa 1000 semena je veoma varijabilna osobina i nalazi se kako pod uticajem genetskih, tako i pod uticajem faktora spoljašnje sredine (Joksimović i sar. 2004, Škorić 2012).

Između hibrida u 2011. bilo je značajnih razlika u masi 1000 semena, pri čemu je visoko značajna najviša vrednost zabeležena kod hibrida NS Golijat (134,04 g). Između hibrida NS Slatki i NS Gricko nije bilo razlika u ovoj osobini, posmatrajući prosek gustina useva. Najmanju masu 1000 semena postigli su hibridi Vranac i Cepko. Najveća masa 1000 semena bila je pri najmanjoj gustini useva (20.000 biljaka ha-1), i ona je pravilno opadala sa povećanjem gustine. Između najvećih gustina (60.000 i 70.000 biljaka ha-1) nije bilo značajnih razlika. U ova dva sklopa masa 1000 semena je bila značajno najniža (Tab. 4).


Tabela 4. Masa 1000 semena (g) hibrida suncokreta u 2011. godini

Hibrid


Prosek20.000 30.000 40.000 50.000 60.000 70.000


1 NS Golijat 158,71 147,50 136,25 128,74 116,90 116,12 134,04

2 NS Slatki 145,37 133,54 124,62 116,97 103,00 103,00 121,09

3 NS Gricko 157,65 142,49 123,80 119,64 112,13 111,09 127,80

4 NS-H-6485 141,37 127,14 116,27 105,17 96,12 94,15 113,37

5 Vranac 94,24 88,22 82,25 76,84 78,25 78,34 83,02

6 Cepko 108,40 97,52 86,90 79,79 77,39 72,57 87,10

Prosek 134,29 122,74 111,68 104,53 97,30 95,88 111,07


0,05 1,62 1,62 3,97

0,01 2,14 2,14 5,26

Mada je masa 1000 semena bila viša u proseku za sve hibride u 2011. u odnosu na 2012. godinu, u 2012. godini bio je sličan je redosled hibrida. Prosečna masa 1000 semena kretala se od 72,68 kod Vranca do 118,86 g kod hibrida NS Golijat (Tab. 5). Dijanović (2003) na osnovu ogleda izvedenog na tri lokaliteta (Zaječar, Leskovac, Požarevac) tokom dve vegetacione sezone zaključuje da je inbred linija proteinskog suncokreta Rs4 i 10-S3 u trećoj godini samoopldnje imala najveću masu 1000 semena i iznosila je 117,6 g, što je bilo na nivou sorte Kolos (118,0 g), koja je bila standard.

Tabela 5. Masa 1000 semena (g) hibrida suncokreta u 2012. godini

Hibrid


Prosek20.000 30.000 40.000 50.000 60.000 70.000


1 NS Golijat 143,36 126,56 119,92 111,27 109,13 102,88 118,86

2 NS Slatki 133,38 118,00 115,03 105,74 94,17 90,66 109,50

3 NS Gricko 126,57 116,07 113,40 100,10 96,46 94,33 107,82

4 NS-H-6485 139,84 125,68 109,70 105,66 98,59 92,81 112,05

5 Vranac 86,14 76,30 73,31 69,00 66,72 64,62 72,68

6 Cepko 93,09 86,30 78,03 74,33 71,62 67,18 78,43

Prosek 120,40 108,15 101,57 94,35 89,45 85,42 99,89


0,05 3,25 3,25 7,95

0,01 4,29 4,29 10,52


U proseku za dve godine i sve gustine useva između hibrida ustanovljene su značajne razlike u masi 1000 semena, pri čemu je značajno najvišu vrednost pokazao hibrid NS Golijat (126,45 g). Sa značajno najmanjom masom 1000 semena odlikuju se hibridi Vranac i Cepko. Između hibrida NS Slatki i NS Gricko nije bilo značajnih razlika u prosečnim vrednostima ove osobine (Tab. 6). Hladni i sar. (2011) saopštavaju da su novi konzumni hibridi (NS-H-6316, NS-H-6318 i NS-H-6320) u dvogodišnjim ispitivanjima na lokalitetu Rimski šančevi imali znatno višu prosečnu vrednost mase 1000 semena (120,1 g, 117,4 g i 103,7 g) u poređenju sa standardima Cepko (79,3 g) i Vranac (73,4 g).

Tabela 6. Masa 1000 semena (g) hibrida suncokreta (prosek 2011/2012)

Hibrid


Prosek20.000 30.000 40.000 50.000 60.000 70.000


1 NS Golijat 151,04 137,03 128,09 120,00 113,02 109,51 126,45

2 NS Slatki 139,38 125,77 119,83 111,36 98,59 96,83 115,29

3 NS Gricko 142,11 129,28 118,60 109,87 104,30 102,71 117,81

4 NS-H-6485 140,61 126,41 112,99 105,42 97,36 93,48 112,71

5 Vranac 90,19 82,26 77,78 72,92 72,49 71,48 77,85

6 Cepko 100,75 91,91 82,47 77,06 74,50 69,88 82,76

Prosek 127,35 115,44 106,62 99,44 93,37 90,65 105,48


0,05 3,31 3,31 8,11

0,01 4,36 4,36 10,69

Posmatrajući uticaj gustine useva na masu 1000 semena u dvogodišnjem periodu zapaža se da je ona značajno opadala do 50000 biljaka ha-1, dok između gustina useva od 60.000 biljaka ha-1 i 70.000 biljaka ha-1 u masi 1000 semena razlike nisu bile značajne (Tab. 6).

Zaključak

Na osnovu rezultata dobijenih u ovim istraživanjima mogu se izvesti sledeći zaključci:

• Najviši prinos semena u 2011. godini postigli su NS-H-6485, hibrid za ishranu ptica (4,03 t ha-1) i NS Gricko (3,93 t ha-1), dok je najniži prinos izmeren je kod hibrida NS Slatki. U 2012. godini u proseku za sve gustine najviši prinos semena imali su hibridi NS-H-6485 (4,77 t ha-1) i NS Gricko (4,43 t ha-1). Na osnovu proseka dvogodišnjih


rezultata najviši prinos postigao je hibrid za ishranu ptica NS-H-6485 (4,40 t ha-1). Prinos semena veći od opšteg proseka imao je i hibrid NS Gricko (4,18 t ha-1).

• U dvogodišnjem proseku prinos semena značajno raste do 40000 i 50000 biljaka ha-1, kada dostiže vrednost od 4,50 t ha-1, a zatim opada. Značajno najniži prinos postignut je kod najmanje gustine useva (20.000 biljaka ha-1). Kod hibrida NS Slatki, NS Gricko i Cepko najviši prinos semena postignut je u gustini od 50.000 biljaka ha-1, kod hibrida NS Golijat i NS-H-6485 kod 60.000 biljaka ha-1, dok je kod Vranca najviši prinos bio pri gustini useva od 40.000 biljaka ha-1. Kod hibrida NS Golijat, NS Slatki, NS-H-6485 i Cepko nije bilo značajnih razlika pri gustini useva od 40.000, 50.000 i 60.000 biljaka ha-1.

• U 2011. godini značajno najviša vrednost mase 1000 semena zabeležena je kod hibrida NS Golijat (134,04 g). Između hibrida NS Slatki i NS Gricko nije bilo razlika u ovoj osobini, posmatrajući prosek gustina useva. U 2012. prosečna masa 1000 semena kretala se od 72,68 kod Vranca do 118,86 g kod hibrida NS Golijat. U proseku za dve godine i sve gustine useva značajno najvišu vrednost mase 1000 semena pokazao je hibrid NS Golijat (126,45 g). Između hibrida NS Slatki i NS Gricko nije bilo značajnih razlika u prosečnim vrednostima ove osobine.

• Posmatrajući uticaj gustine useva na masu 1000 semena u dvogodišnjem periodu zapaža se da je ona značajno opadala do 50.000 biljaka ha-1, dok između gustina useva od 60.000 i 70.000 biljaka ha-1 u masi 1000 semena razlike nisu bile značajne.

• Na osnovu iznetih rezultata može se zaključiti da je optimalna gustina za konzumne hibride suncokreta ona kod koje se postiže dovoljno visok prinos (mada često ne i najviši), a masa 1000 semena je još uvek dovoljno visoka da zadovolji potrebe specifičnog tržišta konzumnih hibrida. Na osnovu toga preporučena optimalna gustina useva za hibride NS Golijat, NS Slatki, NS Gricko, Vranac i Cepko je 42.000-46.000 biljaka ha-1, odnosno 45.000-50.000 biljaka ha-1 za hibrid NS-H-6485.

Literatura

Andrade F (1995): Analysis of growth and yield of maize, sunflower and soybean grown at Balcarce, Argentina. Field Crops Res. 41: 1-12

Barros JFC, de Carvalho M, Basch G (2004): Response of sunflower (Helianthis annuus L.) to sowing date and plant density under Mediterranean conditions. Eur. J. Agron. 21(3): 347-356

Crnobarac J, Dušanić N (1995): Uticaj gustine useva na prinos i kvalitet suncokreta. Savetovanje o proizvodnji i preradi uljarica, Budva, 490-497

Crnobarac J, Balalić I, Dušanić N, Jaćimović G (2007): Efekat vremena setve i gustine useva na prinos i kvalitet suncokreta u 2006. godini. Zbornik radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, 43: 129-137

Diepenbrock, Long M, Feil B (2001): Yield and quality of sunflower as affected by row orientation, row spacing and plant density. Aust. J. Agric. Res, 52: 29-36


Dijanović D, Stanković V, Jovanović D (1997): Ispitivanje hibridnih kombinacija sunco-kreta proteinskog tipa. Zbornik radova, 38. Savetovanje: Proizvodnja i prerada uljarica, Budva, 16-21.06.1997, 242-245

Dijanović D (2003): Fenotipska stabilnost perspektivnih genotipova proteinskog sun-cokreta Helanthus annuus L. Magistarska teza, Univerzitet u Novom Sadu, Po-ljoprivredni fakultet, 2003.

Dozet B, Jovanović D (1997): Kombinacione sposobnosti i način nasleđivanja dimen-zije semena u F1 generaciji konzumnog suncokreta (Helianthus annuus var ma-crocarpus (DC.) CKll). Selekcija i semenarstvo 3-4

Dušanić N, Crnobarac J, Miklič V, Joksimović J, Vasić D (2004): Uticaj gustine useva na prinos semena kod suncokreta. J Scientific Agric Res, 65(1): 35-44

Fick GN, Miller JF (1997): Sunflower breed ing. sunflower technology and production. Madison, Wisconsin, USA, 395-441

Hladni N, Jocić S, Miklič V, Mijić A, Saftić-Panković D (2008): Direct and indirect effects of morphophysiological traits on seed yield of sunflower (Helianthus annuus L.) Proc. of 17th Inter. Sunf. Conf, Cordoba. Spain, I, 393-397

Hladni N, Jocic S, Miklic V, Saftic-Pankovic D, Kraljevic-Balalic M (2011): Interdepen-dence of yield and yield components of confectionary sunflower hybrids. Gene-tika 43(3): 583-594

Joksimović J, Atlagić J, Jovanović D, Marinković R, Dušanić N, Miklić V (2004): Path coefficient analysis of some head and seed characteristics in sunflower. Proc 16th Inter. Sunf. Conf, Fargo, North Dakota, USA II: 525-530

Kaya Y, Goksel E, Veli P, Tahir G, Yilmaz I (2008): Yield relationships in confectio-nery sunflower (Helianthus annuus L.). НАУЧНИ ТРУДОВЕ НА РУСЕНСКИЯ УНИВЕРСИТЕТ 47(1.1): 7-11

Lu G, Hoeft E (2009): Sunflower. Compendium of Transgenic Crop Plants. 125-168Marinković R (1992): Path-coeficient analysis of some yield components of sunflower

(Helianthus annuus L.). Euphytica 60: 201-205Škorić D (2012): Sunflower breeding. In: Sunflower genetics and breeding. Intern. Mo-

nography (eds: Škorić D & Sakač Z), 165-354Villalobos FJ, Sadras VO, Soriano A., Fereres E (1994): Planting density effects on

dry matter partitioning and productivity of sunflower hybrids. Field Crops Res 36: 1-11

PET GODINA BEZ REKLAMACIJE NA KVALITET DORAĐENOG SEMENA NS HIBRIDA SUNCOKRETA

Siniša Prole, Jelena Mrđa, Goran Jokić , Daliborka Butaš, Velimir Radić, Branislav Ostojić, Vladimir Miklič



Izvod: U radu su prikazane petogodišnje vrednosti parametara kvaliteta dorađenog i isporučenog semena NS hibrida suncokreta. Seme je dorađeno u savremenom doradnom centru Odeljenja za uljane kulture Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, koji je kompletno prilagođen specifičnim zahtevima ove kulture. Ispitivanje kvaliteta hibridnog semena suncokreta obavila je Laboratorija za ispitivanje semena novosadskog Instituta, a od ispitivanih parametara u radu su prikazani: čistoća semena, energija klijanja, klijavost semena, masa 1000 semena i sadržaj vlage u semenu. Prosečne vrednosti ispitivanih parametara kvaliteta i svedene su na kilogram dorađenog i ispitanog semena, a analizirane su partije semena koje su zadovoljile kriterijum minimalne klijavosti ne manje od 85%.

Partije dorađenog hibridnog semena suncokreta u petogodišnjem periodu prosečno su imale izuzetnu čistoću, sa vrednostima od 99,7% i 99,8%. Klijavost semena je bila u granicama od 90% do 94%, uz visoku energiju klijanja. Kvalitet semena hibridnog suncokreta koje je isporučeno na domaće tržište u periodu od 2008. godine do 2012. godine daleko prevazilazi Zakonom propisane norme. Prosečne vrednosti čistoće od 99,8%, klijavosti od 93%, i mase 1000 semena od 66,4%, sa sadržajem vlage u semenu od 7,5% ukazuju da se radi o semenu izuzetnog kvaliteta.

Ključne reči: suncokret, hibridno seme, kvalitet semena

Uvod

Kvalitet semena je složena osobina na koju utiče veliki broj različitih faktora. Prvenstveno varira u zavisnosti od specifične reakcije na uslove spoljašnje sredine (Hrstkova et al. 2006), a Wardlaw & Moncur (1995) i Malešević (2008) navode da su dužina perioda nalivanja zrna, temperature, raspored padavina kao i uslovi ishrane u periodu posle cvetanja značajni faktori koji utiču na kvalitet semena. Samim tim se i proizvodnja semena hibridnog suncokreta organizuje u rejonima koji omogućavaju stabilnu i ekonomičnu proizvodnju, a to su rejoni sa plodnim zemljištima, dovoljnim količinama padavina i njihovim pravilnim rasporedom u toku vegetacije. Proizvodni


rejoni su u umerenom klimatu, bez ekstremno visokih i ekstremno niskih temperatura u toku vegetacije (Radić et al. 2009). Takođe, i izbor proizvođača predstavlja važan preduslov za proizvodnju kvalitetnog semena. Odabiraju se najprogresivniji i najbolji proizvođači koji brzo i kvalitetno primenjuju odgovarajuće agrotehničke mere.

Pored dobro organizovanog semenarstva, koje je jedan od osnovnih preduslova za kvalitetnu proizvodnju semena, Institut za ratarstvo i povrtarstvo je prepoznao značaj uloge dorade semena, u cilju postizanja vrhunskog kvaliteta semenskog materijala, koji po svojim karakteristikama dostiže najviši nivo na svetskom tržištu.

Seme hibridnog suncokreta se dorađuje u savremenom doradnom centru Odeljenja za uljane kulture, koji je kompletno prilagođen specifičnim zahtevima ove kulture. Sistem dorade je u funkciji ostvarenja što boljeg kvaliteta dorađenog semena suncokreta, čije dorađene karakteristike prevazilaze standardom propisane kvalitete (Prole i sar. 2011).

Poslednjih nekoliko decenija uslovi na tržištu su se značajno promenili. Iz ambijenta viška potražnje, formirao se ambijent viška ponude, uz zahteve tržišta za što kvalitetnijim proizvodom ili uslugom, sa što konkurentnijom cenom. Promene tržišnih uslova prouzrokovale su i promene u shvatanju pojma kvaliteta, njegove definicije, mesta u struktuiranju proizvoda ili usluga, organizovanju procesa proizvodnje, standardizaciji i upravljanju kvalitetom. Samim tim i u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo prate se svetski trendovi, uz svakodnevno usavršavanje i modernizaciju, ne samo doradnog centra kao jedne celine, već i stručnjaka koji rade u ovom centru.

Potvrda o kvalitetu rada stigla je i kroz međunarodnu certifikaciju jer od 2000. godine Institut poseduje certifikate za sistem upravljanja kvalitetom, zasnovane na međunarodnom standardu ISO 9001, kao i za sistem upravljanja zaštitom životne sredine, koji je usaglašen sa standardom ISO 14001. Takođe, uvođenjem novog optičkog sortera kvalitet dorađenog semena podignut je na najviši nivo jer od 2009. godine ova mašina preuzima ulogu završnog segmenta mehaničke dorade hibridnog semena suncokreta. Osnovna namena optičkog kolor sortera je izdvajanje sklerocija iz semena.

Proizvodni sistem

Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada osnovan je još davne 1938. godine i danas je lider u semenskoj proizvodnji u Republici Srbiji, sa značajnom ulogom na tržištima mnogih zemalja. Kada je u pitanju seme hibridnog suncokreta, Institut je uvek bio među pionirima u svetskim razmerama. Naučni i stručni radnici Instituta su među prvima u svetu stvorili hibride suncokreta koji su zamenili sorte, među prvima su stvorili hibride otporne prema mnogim bolestima i među prvima uneli otpornost prema određenim grupama herbicida, te zahvaljujući tome postali pioniri u Clearfield tehnologiji. Zbog toga ne čudi što je danas NS hibridima u svetu zasejano preko tri miliona hektara.

Opšte uzajamne veze između parametara kvaliteta semena hibridnog suncokreta prikazane su grafikonom 1, gde se vidi veza različitih karakteristika kvaliteta proizvoda, tehnoloških postupaka, zahteva tržišta, genetskih karakteristika i drugih parametara, povezanih uzročno-posledičnim vezama.


Grafikon 1. Činioci koji određuju kvalitet semena

Gra

fiko

n1.

Čin

ioci

koj

i odr

eđuj

u kv

alite

t sem

ena

Kva

litet

an p

roiz

vod

se m

ože

real

izov

ati s

amo

u ur

eđen

om p

roiz

vodn

om s

iste

mu,

sa

kon

trolis

anim

usl

ovim

a pr

oizv

odnj

e i n

edvo

smis

leno

def

inis

anim

kon

troln

im ta

čkam

a,

kao

i pr

opis

anim

po

stup

kom

,ev

iden

tiran

jem

i

anal

izom

re

zulta

ta

kont

role

.B

itna

pret

post

avka

je

da s

e uo

čene

i d

efin

isan

e ne

usag

laše

nost

i na

vre

me

prep

ozna

ju i

pr

opis

anim

kor

ektiv

nim

mer

ama

otkl

one.

U z

avis

nost

i od

seg

men

ta p

roiz

vodn

je (

Gra

f.2.

) od

ređe

nesu

kon

troln

e ta

čke

na o

snov

u pr

omen

e st

anja

pro

izvo

da,

bilo

u p

ogle

du

vege

taci

onog

per

ioda

, vre

men

a i k

limat

skih

usl

ova,

ped

ološ

kih

kara

kter

istik

a ze

mlji

šta,

pr

omen

i st

anja

i o

blik

a se

men

a, p

rom

eni

fizič

kih

osob

ina

sem

ena,

pro

men

i st

anja

u

pogl

edu

hem

ijske

zaš

tite,

pak

ovan

ja, s

klad

ište

nja

i dis

tribu

cije

got

ovog

proi

zvod

a.

Gra

fiko

n2.

Šem

atsk

i prik

az č

inila

ca p

roiz

vodn

je se

men

a

KV

ALIT

ET

SE

ME

NA

HIB

RID

NO

G

SUN

CO

KR

ETA

K

VAL

ITE

T

FIZI

ČK

IH

KAR

AKTE

RIS

TIK

A SE

ME

NA

K

VAL

ITE

T H

EM

IJSK

E

ZAŠ

TITE

SE

ME

NA

K

VAL

ITE

T G

EN

ETS

KIH

K

ARAK

TER

ISTI

KA

SEM

EN

A

•Č

ISTO

ĆA

•P

RIM

ESE

•

RE

LATI

VNA

VLA

ŽNO

ST

•D

IME

NZI

JE-K

ALIB

RAC

IJA

•O

BLI

K

•B

OJA

K

VAL

ITE

T P

RIM

EN

JEN

IH

AGR

OTE

HN

IČK

IH

ME

RA

ZA

HTE

VI

K

UP

ACA

•K

VAL

ITET

ŽE

TVE

•K

VAL

ITET

PR

IJE

MA

•K

VAL

ITET

SU

ŠEN

JA

•K

VAL

ITET

KO

NTR

OLE

•

KV

ALIT

ET P

AKO

VAN

JA

•K

VAL

ITET

SK

LAD

IŠTE

NJA

•

KV

ALIT

ET IS

PO

RU

KE

•FU

NG

ICID

IMA

•IN

SEK

TIC

IDIM

A •

STIK

ER

IMA

•K

VAL

ITET

MAŠ

INA

ZA

HE

MIJ

SKI T

RE

TMAN

•

SAV

REM

ENA

TEH

NO

LOG

IJA

ZAŠT

ITE

•IN

FOR

MIS

ANJE

KU

PC

A

•G

EN

ETS

KA

ČIS

TOĆ

A •

DU

ŽIN

A VE

GET

ACIJ

E •

PR

INO

S •

OTP

OR

NO

ST N

A P

ATO

GE

NE

•O

TPO

RN

OST

NA

HE

MIJ

SKA

SRE

DST

VA

•K

VAL

ITET

O

PLE

MEN

JIV

ANJA

•

PR

IZN

AVAN

JE N

OV

IH

HIB

RID

A •

CLI

ER

FIE

LD T

EHN

OLO

GIJ

A

•P

RIP

RE

MA

ZEM

LJIŠ

TA

•V

RE

ME

SET

VE

•N

AČIN

SET

VE

•P

RE

POR

UČ

ENI S

KLO

P •

KO

RE

KTI

VN

E M

ERE

•N

AČIN

ŽET

VE

•N

AČIN

TR

ANSP

OR

TA

•O

GLE

DI

•IS

PIT

IVAN

JA

•M

ER

EN

JA

•K

LIJA

VO

ST

•Č

ISTO

ĆA

•P

AKO

VAN

JE

•D

UŽI

NA

VEG

ETAC

IJE

•K

ALIB

RAC

IJA

•ZA

ŠTIT

A •

TOLE

RAN

TNO

ST

•M

ARK

ETI

NG

•

ED

UK

ACIJ

A •

OG

LED

I •

PR

ISU

TNO

ST N

A TR

ŽIŠT

U

•R

EZU

LTAT

I ISP

ITIV

ANJA

SIST

EM

P

RO

IZV

OD

NJE

SE

ME

NA

O

PLE

ME

NJI

VA

NJE

NAU

ČN

A

LAB

OR

ATO

RIJ

SKA

IS

PIT

IVAN

JA

P

RO

IZV

OD

NJA

DO

RAD

A

M

ARK

ETI

NG

I

DIS

TRIB

UC

IJA


Kvalitetan proizvod se može realizovati samo u uređenom proizvodnom sistemu, sa kontrolisanim uslovima proizvodnje i nedvosmisleno definisanim kontrolnim tačkama, kao i propisanim postupkom, evidentiranjem i analizom rezultata kontrole. Bitna pretpostavka je da se uočene i definisane neusaglašenosti na vreme prepoznaju i propisanim korektivnim merama otklone. U zavisnosti od segmenta proizvodnje (Graf. 2.) određene su kontrolne tačke na osnovu promene stanja proizvoda, bilo u pogledu vegetacionog perioda, vremena i klimatskih uslova, pedoloških karakteristika zemljišta, promeni stanja i oblika semena, promeni fizičkih osobina semena, promeni stanja u pogledu hemijske zaštite, pakovanja, skladištenja i distribucije gotovog proizvoda.

Grafikon 1. Činioci koji određuju kvalitet semena

Kvalitetan proizvod se može realizovati samo u uređenom proizvodnom sistemu, sa kontrolisanim uslovima proizvodnje i nedvosmisleno definisanim kontrolnim tačkama, kao i propisanim postupkom, evidentiranjem i analizom rezultata kontrole. Bitna pretpostavka je da se uočene i definisane neusaglašenosti na vreme prepoznaju i propisanim korektivnim merama otklone. U zavisnosti od segmenta proizvodnje (Graf.2.) određene su kontrolne tačke na osnovu promene stanja proizvoda, bilo u pogledu vegetacionog perioda, vremena i klimatskih uslova, pedoloških karakteristika zemljišta, promeni stanja i oblika semena, promeni fizičkih osobina semena, promeni stanja u pogledu hemijske zaštite, pakovanja, skladištenja i distribucije gotovog proizvoda.

Grafikon 2. Šematski prikaz činilaca proizvodnje semena

KVALITET SEMENA

HIBRIDNOG SUNCOKRETA

KVALITET FIZIČKIH

KARAKTERISTIKA SEMENA

KVALITET

HEMIJSKE ZAŠTITE SEMENA

KVALITET

GENETSKIH KARAKTERISTIKA

SEMENA

• ČISTOĆA • PRIMESE • RELATIVNA VLAŽNOST • DIMENZIJE-KALIBRACIJA • OBLIK • BOJA

KVALITET

PRIMENJENIH AGROTEHNIČKIH

MERA

ZAHTEVI KUPACA

• KVALITET ŽETVE • KVALITET PRIJEMA • KVALITET SUŠENJA • KVALITET KONTROLE • KVALITET PAKOVANJA • KVALITET SKLADIŠTENJA • KVALITET ISPORUKE

• FUNGICIDIMA • INSEKTICIDIMA • STIKERIMA

• KVALITET MAŠINA ZA

HEMIJSKI TRETMAN • SAVREMENA

TEHNOLOGIJA ZAŠTITE • INFORMISANJE KUPCA

• GENETSKA ČISTOĆA • DUŽINA VEGETACIJE • PRINOS • OTPORNOST NA

PATOGENE • OTPORNOST NA HEMIJSKA

SREDSTVA

• KVALITET

OPLEMENJIVANJA • PRIZNAVANJE NOVIH

HIBRIDA • CLIERFIELD TEHNOLOGIJA

• PRIPREMA ZEMLJIŠTA • VREME SETVE • NAČIN SETVE • PREPORUČENI SKLOP • KOREKTIVNE MERE • NAČIN ŽETVE • NAČIN TRANSPORTA

• OGLEDI • ISPITIVANJA • MERENJA

• KLIJAVOST • ČISTOĆA • PAKOVANJE • DUŽINA VEGETACIJE • KALIBRACIJA • ZAŠTITA • TOLERANTNOST

• MARKETING • EDUKACIJA • OGLEDI • PRISUTNOST NA TRŽIŠTU • REZULTATI ISPITIVANJA

SISTEM PROIZVODNJE

SEMENA

OPLEMENJIVANJE

NAUČNA LABORATORIJSKA

ISPITIVANJA

PROIZVODNJA

DORADA

MARKETING I DISTRIBUCIJA

Grafikon 2. Šematski prikaz činilaca proizvodnje semena


U radu su prikazani parametri kvaliteta dorađenog semena iz komercijalne proizvodnje NS hibrida suncokreta. Semenska proizvodnja je bila zasnovana na više lokaliteta i u više regiona, a u radu su prikazani podaci iz pet vegetacionih sezona (2007-2011).

Ispitivanje kvaliteta hibridnog semena suncokreta obavila je Laboratorija za ispitivanje semena iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novog Sada, a od ispitivanih parametara u radu su prikazani: čistoća semena, energija klijanja, klijavost semena, masa 1000 semena i sadržaj vlage u semenu. Metodologija ispitivanja parametara kvaliteta, kao i ocena dobijenih vrednosti utvrđeni su prema ISTA Pravilima (2008-2012), važećim za godine u kojima su ispitivanja obavljena i Pravilniku o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja (Službeni list SFRJ br. 47/87).

Prosečne vrednosti ispitivanih parametara kvaliteta i svedene su na kilogram dorađenog i ispitanog semena, a analizirane su partije semena koje su zadovoljile kriterijum minimalne klijavosti ne manje od 85%.



Iz rezultata koji su prikazani u tabeli 1. može se videti da je u 2007. godini semenska proizvodnja za srpsko tržište bila zasnovana za 18 hibrida suncokreta, različitih namena. Ovo seme dorađeno je, i većinom isporučivano, u 2008. godini, a prosečne vrednosti parametara kvaliteta dorađenih partija semena bili su viši od kriterijuma propisanih u Zakonu o semenu (Službeni Glasnik RS, 45/2005).

Tabela 1. Prosečne vrednosti parametara kvaliteta dorađenih partija semena po hibridima u 2008.godini

Br. Hibrid Čistoća (%)

Energija klijanja

(%)

Klijavost semena

(%)

Masa1000 semena

(g)

Sadržaj vlage u semenu

(%)

1 NS-H-111 99,5 92 93 60,7 7,1

2 Velja 99,7 90 91 74,5 8,2

3 Šumadinac 99,6 91 92 68,6 8,2

4 Sremac 99,7 88 89 77,7 7,9

5 Dukat 99,5 91 92 57,8 7,7

6 Baća 99,6 90 91 66,6 6,7

7 Bačvanin 99,7 91 91 70,1 7,7

8 Cepko 99,5 80 86 115,6 7,9

9 Rimi 99,8 92 92 52,7 8,0

10 Perun 99,6 83 88 68,7 8,3

11 Olivko 99,8 93 95 54,0 7,6

12 Krajišnik 99,7 89 90 56,8 6,8

13 Plamen 99,8 86 87 58,3 6,5

14 Vranac 99,6 86 87 97,3 7,5

15 Labud 99,7 93 93 74,3 7,4

16 Kazanova 99,8 91 92 71,4 9,0

17 Branko 99,3 92 94 65,3 9,4

18 Duško 99,9 95 95 83,9 10,4

Čistoća semena kretala se u granicama od 99,3% kod hibrida Branko do 99,9% kod hibrida Duško. Minimalnu klijavost od 86% imalo je seme hibrida Cepko, dok su maksimalne vrednosti od 95% utvrđene kod hibrida Olivko i Duško. Masa 1000 semena imala je vrednosti od 52,7 do 83,9g kod uljanih hibrida, dok je kod konzumnih iznosila 97,3g kod hibrida Vranac i 115,6g kod hibrida Cepko. Sadržaj vlage u semenu bio je uglavnom ispod 9%.




Energija klijanja

(%)

Klijavost semena

(%)

Masa1000 semena

(g)


(%)

1 Bačvanin 99,7 85 88 70,2 7,02 Velja 99,9 91 92 74,8 8,0

3 Šumadinac 99,6 92 93 73,9 6,7

4 Cepko 99,7 84 88 102,5 8,4

5 Rimi 99,8 94 94 59,4 7,5

6 Vranac 99,7 93 93 94,7 7,6

7 Labud 99,4 89 91 62,3 7,0

8 Kazanova 99,8 90 93 77,1 7,6

9 Sumo 3 99,9 92 92 60,4 6,4

10 Rimi PR 99,9 90 93 62,7 7,3

11 Sumo 1 PR 99,6 92 92 71,2 6,8

12 NS-H-45 99,8 93 94 58,1 7,113 Sumo 2 OR 99,6 95 95 58,8 6,5

Ispitivani parametri kvaliteta dorađenog semena hibridnog suncokreta proizvedenog u 2008, a dorađenog i isporučivanog u 2009. godini imali su više vrednosti u odnosu na seme isporučivano 2008. godine (Tab. 2). Čistoća semena je bila viša od 99,6%, sem kod hibrida Labud (99,4%), dok je klijavost semena hibrida Bačvanin i Cepko bila 88%, a kod svih ostalih veća od 91%. Sadržaj vlage u semenu je bio ispod 8,4%.



Energija klijanja

(%)

Klijavost semena

(%)

Masa1000 semena

(g)


(%)

1 Šumadinac 99,8 97 97 58,0 6,82 Sremac 99,8 94 95 66,2 6,93 Dukat 99,7 88 90 66,7 7,74 Cepko 99,8 96 96 94,5 7,25 Rimi 99,7 84 87 68,6 7,36 Perun 99,9 96 97 57,3 6,57 Labud 99,4 94 94 58,9 7,38 Novosađanin 99,6 86 89 75,5 5,79 NS Oliva 99,8 78 86 70,4 7,4

10 Rimi PR 99,9 90 90 67,9 8,411 Sumo 1 PR 99,8 97 97 74,8 7,0


Karakteristike dorađenog semena iz semenske proizvodnje 2009. godine, dorađivanog i isporučivanog u 2010. godini, predstavljene su u tabeli 3 iz koje se može videti da su čistoća i masa 1000 semena bile zadovoljavajuće, a da je klijavost semena pojedinih hibrida dostigla vrednosti od 96% i 97%, što daleko prevazilazi Zakonom propisanu minimalnu klijavost od 80%. Takođe, i sadržaj vlage u semenu je bio dosta nizak, sa minimalnom vrednošću od 5,7% kod hibrida Novosađanin.

Za seme dorađeno u 2011. godini može se reći da je pored dobre klijavosti i mase 1000 semena, uz nizak sadržaj vlage u semenu, imalo izuzetnu čistoću koja je iznosila 99,7% i 99,8%, dok je seme hibrida NS Oliva imalo čistoću od čak 99,9% (Tab. 4).



Energija klijanja

(%)

Klijavost semena

(%)

Masa1000 semena

(g)


(%)

1 NS-H-111 99,8 84 86 60,1 7,5

2 Velja 99,7 90 91 70,4 7,7

3 Sremac 99,8 85 90 74,1 8,3

4 Baća 99,7 84 85 69,1 7,7

5 Bačvanin 99,7 86 87 68,5 7,5

6 Branko 99,8 92 93 70,1 8,6

7 Duško 99,7 87 89 75,3 8,0

8 Novosađanin 99,7 84 85 67,3 7,9

9 NS Oliva 99,9 80 85 71,9 8,3

10 Rimi PR 99,8 92 93 61,9 7,5

11 NS-H-45 99,8 93 94 50,5 7,9

Proizvodnu sezonu 2011. godine obeležio je izuzetan nedostatak padavina, uz visoke temperature, što se ipak nije značajno odrazilo na kvalitet semena hibridnog suncokreta dorađivanog i isporučivanog u 2012. godini. Iz rezultata prikazanih u tabeli 5 može se videti da je kvalitet dorađenog semena suncokreta ipak bio dobar. Visoka čistoća semena, dobra klijavost i masa 1000 semena i nizak sadržaj vlage parametri su koji garantuju da će na tržište biti isporučeno kvalitetno seme.

Treba napomenuti da na kvalitet semena pre svega utiču spoljašnji uslovi i kvalitet primenjenih mera u procesu proizvodnje i dorade seman, ali uticaj ima i struktura proizvedenih hibrida jer postoje izvesne razlike između njih kada su potencijali semenskih kvaliteta u pitanju.


Tabela 5. Prosečne vrednosti parametara kvaliteta dorađenih partija semena po hibridima u 2012. godini


Energija klijanja

(%)

Klijavost semena

(%)

Masa1000 semena

(g)


(%)

1 NS-H-111 99,4 84 87 69,0 6,52 Sremac 99,8 92 93 75,1 7,0

3 Baća 99,6 84 86 65,2 6,5

4 Vranac 99,9 90 91 92,4 7,5

5 Branko 99,8 92 93 66,5 7,0

6 Duško 99,8 89 90 66,0 6,9

7 Novosađanin 99,9 91 92 56,5 7,1

8 NS Gricko 99,7 90 92 91,0 6,4

9 NS Oliva 99,6 79 85 81,7 6,8

10 NS Slatki 99,7 83 87 87,2 6,7

11 Rimi PR 99,8 90 91 59,3 7,712 Sumo 1 PR 99,8 89 90 72,9 7,3

U tabeli 6 prikazane su prosečne vrednosti svih partija dorađenog hibridnog semena suncokreta u petogodišnjem periodu. Rezultati ukazuju da je seme imalo izuzetnu čistoću, sa vrednostima od 99,7% i 99,8%. Klijavost semena je bila u granicama od 90% do 94%, uz visoku energiju klijanja.

Tabela 6. Prosečne vrednosti parametara kvaliteta dorađenog semena za period 2008-2012.godine

Br. Godina Čistoća (%)

Energija klijanja

(%)

Klijavost semena

(%)

Masa1000 semena

(g)


(%)

1 2008 99,7 90 91 66,4 7,82 2009 99,8 91 92 65,4 7,3

3 2010 99,8 93 94 68,1 7,1

4 2011 99,8 88 90 67,4 7,75 2012 99,7 88 90 67,1 6,9

Prosek 99,7 90 91 66,6 7,4

Kvalitet semena hibridnog suncokreta koje je isporučeno na domaće tržište u periodu od 2008. godine do 2012. godine daleko prevazilazi Zakonom propisane norme (Tab. 7). Prosečne vrednosti čistoće od 99,8%, klijavosti od 93%, i mase 1000 semena od 66,4%, sa sadržajem vlage u semenu od 7,5% ukazuju da se radi o semenu izuzetnog kvaliteta. Takođe, prosečna energija klijanja i klijavost semena isporučenog


u Srbiji u ovom periodu, bile su za 2% veće od prosečnih vrednosti za dorađeno seme u istom periodu, što pokazuje da se za domaće tržište odabiraju najbolje partije semena.

Tabela 7. Prosečne vrednosti parametara kvaliteta isporučenog semena za period 2008-2012.godine

Br. Godina Čistoća (%)

Energija klijanja

(%)

Klijavost semena

(%)

Masa1000 semena

(g)


(%)

1 2008 99,8 93 93 66,0 7,62 2009 99,8 92 93 67,0 7,4

3 2010 99,9 92 94 65,9 7,4

4 2011 99,8 92 93 67,2 7,45 2012 99,7 92 93 67,8 7,1

Prosek 99,8 92 93 66,4 7,5

Ako se uporede prosečne vrednosti klijavosti dorađenog i isporučenog semena na domaće tržište u petogodišnjem periodu predstavljenih na grafikonu 3 dolazi se do zaključka da Institut za ratarstvo i povrtarstvo bira najbolje partije semena za domaće kupce. Takođe, može se i videti da je taj trend dodatno pojačan u poslednje dve godine, sa tendencijom daljeg nastavka. Iako je u Srbiji još uvek zakonski dozvoljen minimum klijavosti kod suncokreta 80%, Institut na tržište Srbije od 2007. godine isporučuje samo seme sa klijavošću iznad 85%, a od 2012. godine skoro isključivo preko 90%.

Ohrabruje i podatak da prvi rezultati analiza semenskih kvaliteta roda 2012. ukazuju da će i u 2013. godini na tržište Srbije Institut plasirati veoma kvalitetno seme hibridnog suncokreta.

Grafikon 3. Prosečna klijavost dorađenog i isporučenog semena hibridnog suncokreta za period 2008-2012.godine


Zaključak

Na osnovu izloženog vidi se da je dorada semena hibridnog suncokreta deter-minisan i kontrolisan proces, koji ne dozvoljava odstupanje parametara kvaliteta ni u jednom svom segmentu. Stroga kontrola i propisani postupci su dali i svoje rezultate, a to je činjenica da Institut za ratarstvo i povrtarstvo pet godina nije imao reklamaciju na kvalitet dorađenog i isporučenog semena hibridnog suncokreta i po tome je jedin-stvena kompanija na srpskom tržištu

Zahvalnica

Ovaj rad je nastao kao rezultat projekta TR-31025: Razvoj novih sorti i poboljšanje tehnologije proizvodnje uljanih biljnih vrsta za različite namene, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Literatura

Hrstkova P, Chloupek O, Bebarova J (2006): Estimation of barley seed vigour with respect to variety and provenance effects. Czech J. Genet. Plant. 42(2): 44-49

International Seed Testing Association (2008-2012): International rules for seed te-sting. International Seed Testing Association, Switzerland

Malešević M (2008): Mineralna ishrana strnih žita u sistemu integralnog ratarenja. Ratar. Povrt. 45(1): 179-193

Prole S, Radić V, Mrđa J (2011): Dorada semena suncokreta. U: M. Milošević i B. Kobilj-ski (ured.), Semenarstvo. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 265-330

Pravilnik o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja, Službeni list SFRJ br. 47/87Radić V, Vujaković M, Marjanović-Jeromela A, Mrđa J, Miklič V, Dušanić N, Balalić I

(2009): Interdependence of sunflower seed quality parameters. Helia 32(50): 157-164

Wardlaw IF, Moncur L (1995): The response of wheat to high temperature following anthesis. I. The rate and duration of kernel filling. Aust. J. Plant Physiol, 22(3): 391-397

Zakon o semenu Republike Srbije. Službeni Glasnik Republike Srbije br. 45/2005

SPECIFIČNOSTI U GAJENJU ULJANE REPICE

Jovan Crnobarac1, Branko Marinković1, Nenad Dušanić2 i Igor Balalić2

1Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, 2100 Novi Sad2Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad


Izvod: U kreiranju tehnologije proizvodnje za novi usev (genotip), polazi se od njegovih bioloških osobina, odnosno zahteva prema postojećim zemljišno klimatskim uslovima. U ovom radu ćemo razmatrati povezanost osnovnih specifičnih bioloških osobina i tehnologije proizvodnje uljane repice, što je potkrepljeno sa sličnostima ili razlikama u odnosu na glavne ratarske useve koji se gaje u nas. Razmatrani su razlozi i osobine repice koji potenciraju njeno gajenje, odnosno osobine koje iziskuju dodatnu pažnju ili ulaganja u komercijalnoj proizvodnji

Ključne reči: uljana repica, biološke osobine, tehnologije proizvodnje

Uvod

U celokupnoj biljnoj proizvodnji cilj gajenja ili tzv. tehnologije proizvodnje je usklađivanje postojećih agroekoloških (zemljišno klimatskih) uslova lokaliteta sa bio-loškim osobinama (zahtevima) nekog useva, kako bi se u što većem stepenu realizovao genetički potencijal. Međutim, kreiranje tehnologije proizvodnje za novi usev (geno-tip), zasniva se na njegovim specifičnim biološkim osobinama, odnosno zahtevima prema postojećim zemljišno klimatski uslovima koje tada posmatramo kao postojanu karakteristiku regiona-lokaliteta. Daljom primenom istog pravila na gentipove unutar jednog useva, dolazimo do pojma „sortna tehnologija” kojom se uvažavaju i specifič-ne biološke osobine svake sorte ili hibrida. U ovom radu ćemo razmatrati povezanost osnovnih specifičnih bioloških osobina i tehnologije proizvodnje uljane repice, ali samo generalno na nivou vrste. Ovo će biti potkrepljeno sa sličnostima ili razlikama u odnosu na glavne ratarske useve koji se gaje u nas.

U svetskim razmerama uljana repica je važnija uljana biljka od suncokreta, dok je u nas ona neopravdano malo zastupljena (Crnobarac et al. 2002). Da bi se gajila na većim površinama i to posebno u brdskoplaninskim regionima na zakišeljenim ze-mljištima, otkupne cene moraju biti stimulativnije jer se ipak radi o usevu koji nema tradiciju gajenja u našem podneblju.


Analiza specifičnih bioloških osobina i tehnologija proizvodnje

Razlozi i osobine uljne repice koji potenciraju njeno gajenje na većim površinama u našim uslovima su:

Ozimost omogućava dužu vegetaciju i skladniji rast i razviće, odnosno u proleće imamo dobro razvijen i ukorenjen usev koji je manje osetljiv na sušu i korove. Takođe, žetva uljane repice se vrši pre letnje suše u julu i avgustu. Sve to omogućava više i stabilnije prinose, zbog čega se kod nas gotovo isključivo gaji ozima forma. U odnosu na jaru formu, ozima uljana repica u idealnim uslovima ima veći genetski potencijal za 20-30% (Boyles et al. 2006).

Uskoreda setva poboljšava konkurentnost u odnosu na korove, posebno u pro-lećnom delu vegetacije, tako da, kao i kod strnih žita, nije obavezna primena herbicida. Kao i kod drugih useva poželjan je optimalni sklop radi bolje konkurentnosti, s tim u vezi treba istaći da su hibridi konkurentniji prema korovima od sorata uljane repice. Repica je vrlo osetjiva na korove u fazi nicanja, odnosno osetljiva je uglavnom u jesen do sklapanja redova, s tim da letnji i jesenji korovi izmrzavaju tokom zime. U kasni-jim fazama, a posebno od prolećnog buđenja vegetacije, vrlo je konkurentna prema korovima. Veći problem predstavljaju samonikla strna žita i korovi iz iste familije kao repica (gorušica) koji imaju slične zahteve i dinamiku razvoja - teško se uočavaju, a primenjeni selektivni herbicidi ne deluju na njih. Zato je dobro da se posle preduseva koriste totalni herbicidi.

Repica je vrlo dobar predusev, ostavlja zemljište čisto od korova, rano se skida, poboljšava strukturu i plodnost zemljišta jer u žetvenim otacima ima povoljniji C/N odnos od žita, a smatra se da od glukozinolata iz žetvenih ostataka repice nastaju pro-dukti koji su toksični za insekte, nematode i gljivice, pa kažemo da repica ima fitosani-tarni efekat na zemlište (Brown et al. 2008). Takođe zbog intenzivnog đubrenja repice azotom nakon njene žetve ostaje veća količina N u zemljištu koju koristi naredni usev (Rathke et al. 2006)

Repica podnosi zemljišta lošijeg kvaliteta, jer je tu njeno gajenje u odnosu na druge useve znatno rentabilnije, po čemu je vrlo slična suncokretu. Prednost u odnosu na suncokret što se uspešno može gajiti na nadmorskoj visini do 750 m i pri niskoj pH vrednosti do 5,5 bez kalcifikacije.

Dugo i postepeno cvetanje repice je karakteristika po kojoj je slična soji. Cveta-nje traje 2-3 nedelje, počinje od osnove primarne cvasti ka vrhu, dok bočne grane cve-taju kasnije. Ova osobina sa jedne strane utiče negativno jer dovodi do neravnomernog sazrevanja, a sa druge strane ona omogućava bolju adaptabilnost repice na nepovoljne uslove u kritičnoj fazi cvetanja. U nepovoljnim periodima se potencira stvaranje novih pupoljaka i cvetova čime se nadoknađuje broj propalih. Repica stvara znatno više cve-tova nego što ima plodova na biljci. Smatra se da samo oko 50% od procvetalih cvetova daje plodne ljuske koje opstaju na biljci do žetve, dok ostatak propada. Najpodložniji propadanju su kasnije formirani, odnosno pupoljci, cvetovi ili ljuske na bočnim gra-nama, dok na glavnoj cvasti i vršnim bočnim granama imamo više produktivnih ljuski. Na biljci ostaje samo onoliko plodova, koje biljka sa postojećim potencijalom fotosin-


teze može potpuno ishraniti do sazrevanja zbog čega masa 1000 semena malo varira. Glavna komponenta prinosa, preko koje uslovi uspevanja prevashodno utiču na prinos, jeste broj zrna po jedinici površine.

Hibridi su kod repice, za razliku od drugih useva, uvedeni u komercijalnu proi-zvodnju tek nedavno. Oni imaju brži tempo rasta u ranijim fazama razvoja useva, što u proizvodnji omogućava i nešto kasniju setvu, odnosno više vremena za kvalitetnu pripremu zemljišta. Hibridi su u odnosu na sorte bujniji, odnosno stvaraju više suve materije, a posebno u fazi posle cvetanja što se odražava i na veće prinose semena. Ta-kođe, hibridi bolje podnose klimatski stresne uslove (niske temperature, sušni period) i mnogo su adaptibilniji.

Razlozi i osobine uljne repice koji iziskuju dodatnu pažnju ili ulaganja u komerci-jalnoj proizvodnji su:

Prezimljavanje kod repice je slabije nego kod pšenice. Za razliku od pšenice, čija je tačka rasta tokom jeseni i zime ispod površine zemljišta u čvoru bokorenja, kod uljne repice ona je između kotiledona iznad površine zemljišta i samim tim je izložena nižim temperaturama pa je i veći rizik od izmrzavanja tokom zime (Boyles et al. 2006). Zato je kod repice još bitnije da u kratkom jesenjem periodu stvori veću lisnu površinu, odnosno više hrane za rast korena i njenu akumulaciju u zadebljanom vratu korena. Kod repice, kao i kod žita, sa ulaskom u zimu odvija se proces kaljenja - očvršćavanja, odnosno postepenog povećanja otpornosti na niske temperature. Da bi se kaljenje zavr-šilo, važno je da tokom jesenjeg i zimskog perioda imamo postepen pad temperature, jer se u prvoj svetloj fazi na temperaturama od +7 do +5oC tokom 14-20 dana akumuliraju se šećeri, a tek u drugoj, tamnoj fazi kaljenja na temperaturi od –5 do –7oC koja traje 5-7 dana dolazi od obezvodnjavanja ćelija i postiže se konačna otpornost na niske tempe-rature, što je u slučaju golomrazice do –15oC (Dow Elanco 1991), a uz snežni pokrivač debljine 2-6 cm i do -25oC (Atamanenko 1997). Generalno se smatra da je repica nešto slabije otpornosti na niske temperature od ozimog ječma.

Za postizanje optimalnog razvoja potrebno je da repica nikne 6 nedelja pre pojave mrazeva od -5C° (Atkinson et al. 2007), odnosno da do zime sakupi 600oC efektivnih uz baznu temperaturu od 4oC (Brown et al. 2008) ili suma srednjih dnevnih temperatura od 800 do 900oC. Optimalno, faza za prezimljavanje je kada biljke imaju 7-10 snažnih listova rozete, prečnik vrata korena iznad 8 mm, visine pravog stabla do 1 cm, odnosno da je nadzemni deo biljke visine oko 25 cm, što podrazumeva da je glavni koren dubine 10-15 cm. Osim prezimljavanja od faze u kojoj repica uđe u zimu u mnogome zavisi i sposobnost regeneracije repice u proleće. Naime, zbog skraćenog dana i niskih tem-peratura uobičajeno je da tokom zime list gubi zelenu i dobija bordo boju. U hladnijim godinama veći deo listova rozete može odumreti, ali je biljka živa sve dok je vrat korena vitalan jer se iz njega regeneriše cela biljka u proleće. Stanje u kom repica ulazi u zimu je vrlo važno zato što repica ulazi u generativnu fazu pre zime, naime začinjanje cvetova je od početka novembara (kod setve u VIII) do sredine decembra (kod setva u IX). Znači da u se u tom periodu određuje broj cvetova po biljci, odnosno potencijalni nivo rodnosti, što osim na visinu utiče i na stabilnost prinosa (Diepenbrock 2000). Za realizaciju tog potencijala je vrlo značajna dužina trajanja listova (LAD) koji je u visokoj korelaciji sa prinosom suve materije i broja ljuski po biljci (Hunakova et al. 2011). Osim toga smatra


se da mnogobrojni cvetovi sa žutim laticama zaklanjaju listove zbog čega se smanjuje njihova fotosinteza, ali formiranjem plodova zbog zelene boje oni postaju značajan izvor asimilata.

Sitno seme repice, koje je u odnosu na pšenicu sitnije za 8-10 puta, zahteva kva-litetniju predsetvenu pripremu. Ona se seje pliće i ranije od pšenice pa je osetljivija na nedostatak vode, a takođe je osetljivija na pokoricu, žetvene ostatke i zbijenost ze-mljišta. Svaki naredni prohod u pripremi zemljišta treba da bude plići od prethodnog kako bi se što bilje sačuvala vlaga. Setveni sloj zemljišta mora biti optimalno usitnjen i sabijen zbog boljeg kontakta sa semenom i mora biti ujednačene dubine setve.

Optimalna gustina useva zavisi od tipa genotipa, kvaliteta predsetvene pripre-me, agroekoloških uslova itd. U Americi se smatra da je za repicu optimalno ako u proleće imamo od 60 do 100 biljka po m2. Prinos se neće značajnije smaniti ako je gustina useva u intervalu od 40 do 150 biljka po m2. U retkom sklopu od 10 do 20 biljka m-1 dolazi do jakog grananja čime se značajno kompenzira nedostatak biljaka. U tako retkom sklopu dobija se čak 60-70% prinosa u odnosu na optimalnu gustinu, ali je izraženiji problem sa korovima i neujednačenim sazrevanjem. Optimalan sklop omogućava ranije i ujednačenije sazrevanje zbog manjeg grananja, odnosno tanje sta-blo što sve skupa olakšava žetvu a takođe je i niži sadržaj glukozinolata i veći sadržaj ulja. Pri gustinama preko 150 biljka po m2 pre zime, formiraju se slabije razvijene bijke koje su osetljivije na izmrzavanje, a takođe usev je skloniji poleganju i napadu bolesti. U uslovima sličnim našim za hibride koji su robusniji i imaju brži početni porast se preporučuje 40-50 biljka po m2, a za linijske sorte 60-70 biljaka m-1 u žetvi.

Đubrenje repice je specifično jer ona zahteva za 25% više azota i sličnu količi-nu P i K kao pšenica. Jedna četvrtina do 1/3 ukupnog N se daje u jesen predestveno, a ostatak u prihrani. Jesenja primena N je vrlo bitna zbog bržeg rasta i formiranja dovoljno rezervne hrane za prezimljavanje. Đubrenje azotom vrlo značajno utiče na prinos, uglavnom preko povećanja lisne površine i produženjem aktivnosti listova (Di-epenbrock 2000). Optimalne količine azota u uslovima Nemačke su 40 kg ha-1 u jesen i 160 kg ha-1 N u proleće. Ovo su na prvi pogled velike količine, no repica ima visoke za-hteve u pogledu azota, za 1 tonu semena i odgovarajuću vegetativnu masu, u zavisnosti od nivoa đubrenja potrebno je od 58,5 kg do 74,2 kg N. Ovo je povezano i sa vrlo niskom agronomskom efikasnošću azota, jer se sa primenom 1 kg mineralnih đubriva dobija samo od 5,4 do 8,8 kg semena (Barłog & Grzebisz 2004b). Jedan od razloga za to je što repica ima manji žetveni indeks od pšenice, 50% prema 25%, pa čak iako se niveliše prema stvorenoj energiji, taj odnos je 50% prema 33% u korist pšenice (Diepenbrock 2000). Kao i kod pšenice, pri primeni veće količine N u prihrani bolje je podeliti na dva dela. Konkretno kod repice je najbolja varijanta bila sa 80 kg odmah posle buđenja vegetacije (BBCH 20-22), a preostalih 80 kg dve do tri nedelje kasnije (BBCH 31). Nije opravdano drugu dozu deliti na dva dela (50+30) i tu treću koliičinu od 30 kg davati u početku pojave cvetnih pupoljka (BBCH51) (JSC2004). Ovako podeljena prihrana u dve doze omogućava brz oporavak biljke u proleće i brz tast rast i akumulaciju suve materije u cvetanju i sazrevanju (Barłog & Grzebisz 2004). Slične podatke o optimal-noj količini N za prihranu uljne repice od 160 kg ha-1 N i njenoj podeli u dve porcije navodi i Rathke et al. (2005).


Trend prinosa kod repice u svetskim razmerama je stalni visok porast prinosa od 26 kg ha-1 godišnje. No, u nekoliko zapadnoevropskih zemalja koje imaju visok prinos, od 1990. godine nema porasta prinosa (Berry & Spink 2006). Osnovni razlog za to je smanjeni nivo agrotehnike u komercijalnoj proizvodnji koji ne dozvoljava realizaciju povećanog genetičkog potencijala novih gentipova. Dokaz za to je da u sortnim ogledi-ma gde se primenjuje puna agrotehnika i dalje postoji trend rasta prinosa repice. Glav-ni faktori stagnacije prinosa su sužavanje rotacije repice u plodoredu, što je posledica dobre profitabilnosti repice. Takođe su se smanjile doze i broj primene fungicida, što uz gubitak genetske otpornosti na bolesti, posle nekoliko godina dovodi do smanjenja prinosa. Naredni razlog je velika nekritična primena direktne setve umesto konven-cionalne obrade, jer se pokazalo da pri ovakvom načinu obrade zemljišta, ako su ne-dovoljno usitnjeni žetveni ostaci - i na jako vlažnim zemljištima ili ako su zemljišta sa lošom strukturom, repica daje niže prinose. Zbog negativnog efekta azota na spoljšnu sredinu smanjena je upotreba sa 250 kg ha-1 na 180-200 kg ha-1.

Češća kontrola stanja useva i blagovremene intervencije, su potrebne posebno zbog napada ekonomski važnih štetočina. Po tome je repica slična šećernoj repi, s tim da kod repice ima više štetnih insekata, i to kako u jesenjem tako i prolećnom periodu, koji se obavezno moraju suzbijati.

Osetljivost na residiume i drift herbicida. Repica je vrlo osetljiva na ostatke perzistentnih herbicida od preduseva kao što su sulfonilurea, imidazilinoni i traizini, a takođe zanošenje herbicida koje se koriste kod žita.

Sklonost ka osipanju u vreme zrelosti kod repice je posledica dugog i poste-penog cvetanja koje dovodi do neravnomernog sazrevanja što je potencirano lakim pucanjem prezrelih ljuski. Najpovoljnija vlaga zrna u žetvi je 15-10%, a žetvu se obavlja žitnim kombajnima uz određene adaptacije (produženi radi sto, vertikalna kosa, što manji broj okretaja vitla i smanjena snaga ventilatora).

Oplemenjivanjem uljane repice su se u velikom stepenu prevazišle njene pri-rodne nepovoljne osobine. To se najbolje vidi iz kriterijuma koji se koriste pri izboru sorti i hibrida: otpornosti na niske temperature, visine prinosa, sadržaj ulja, otpornost na poleganje i visina stabla, otpornost prema bolestima i otpornost na pucanje ljuski.

Literatura

Атаманенкo ВК (1997): Технологiя вирощування рiпака. Вiнниця Atkinson AD, Rich BA, Tungate KD, Creamer KS, Green JT, Moore AD (2007): North

Carolina Canola Production, p. 1-7 http://ncsc.ncsu.edu/wp-content/uploads/ 2011/09/Canol-Guide-Final.pdf

Barłog P, Grzebisz W (2004): Effect of Timing and Nitrogen Fertilizer Application on Winter Oilseed Rape (Brassica napus L.). I. Growth Dynamics and Seed Yield, J. Agronomy & Crop Science, 190: 305-313

Barłog P, Grzebisz W (2004b): Effect of Timing and Nitrogen Fertilizer Application on Winter Oilseed Rape (Brassica napus L.). II. Nitrogen Uptake Dynamics and Fertilizer Efficiency, J. Agronomy & Crop Science, 190: 314-323


Berry PM, Spink JH (2006): A physiological analysis of oilseed rape yields : Past and future, Journal of Agricultural Science, 144: 381–392.

Boyles M, Peeper T, Stamm M (2006): Great Plains Canola Production Handbook, Oklahoma State University, Kansas State University and University of Nebraska

Brown J, Davis J, Lauver M, Wysocki D (2008): U.S. Canola Association. Canola Grow-ers’ Manual. University of Idaho & Oregon State University

Crnobarac J, Marinković R, Marjanović-Jeromela A, Marinković B, Dušanić N (2002): Unapređenje tehnologije proizvodnje uljane repice. Traktori i pogonske maši-ne, 7(1): 34-42

Diepenbrock W (2000): Yield analysis of winter oilseed rape (Brassica napus L.): a review, Field Crops Research 67: 35-49

Dow Elanco (1991): Das Rapshandbuch. MunchenHunková E, Živčák M, Olšovská K (2001): Leaf area duration of oilseed rape (Brassi-

ca napus subsp. napus) varieties and hybrids and its relationship to selected growth and productivity parameters, Journal of Central European Agriculture, 12 (1): 1-15

Rathke GW, Behrens T, Diepenbrock W (2006): Integrated nitrogen management strategies to improve seed yield, oil content and nitrogen efficiency of winter oilseed rape (Brassica napus L.): A review, Agriculture, Ecosystems and Envi-ronment 117: 80-108

Rathke GW, Christen O, Diepenbrock W (2005): Effects of nitrogen source and rate on productivity and quality of winter oilseed rape (Brassica napus L.) grown in different crop rotations, Field Crops Research 94: 103–113

SOJA U 2012. GODINI

Jegor Miladinović, Miloš Vidić, Svetlana Balešević-Tubić,Vojin Đukić, Vuk Đorđević



Izvod: Uslovi za proizvodnju soje tokom 2012. godine bili su veoma nepovoljni.

Osim na samom početku, u aprilu i maju, tokom čitavog vegetacionog perioda vladala je izuzetno jaka zemljišna i vazdušna suša, i soja je bila u stalnom deficitu vlage. Rezultat ovakvih proizvodnih uslova jesu najniži prinosi soje u ovom veku, a obim proizvodnje je značajno niži u odnosu na prethodnih nekoliko godina. Nove sorte i linije su, zajed-no sa standardnim sortama, i ove godine testirane u mreži makroogleda postavljenim u svim važnijim regionima gajenja soje u našoj zemlji. Na osnovu rezultata makroogleda sagledane su agronomske osobine novostvorenih genotipova i identifikovani su geno-tipovi pogodni za široku proizvodnju. Sorte iz aktuelnog NS sortimenta soje su posma-trane u tri godine, veoma različite u pogledu uslova za proizvodnju soje, i izdvojene one koje imaju najbolju stabilnost, odnosno adaptabilnost na različite uslove gajenja.

Ključne reči: soja, prinos, proizvodnja, sortiment

Uvod

Prema podacima Poslovne zajednice Industrijsko bilje, u Srbiji je u 2012. godi-ni soja požnjevena na oko 163.000 ha, uz ostvareni prosečan prinos od oko 1,7 t ha-1 i ukupnu proizvodnju od oko 280.000 tona. Proizvodnja je značajno manja u odnosu na prethodne godine i pre svega je rezultat izuzetno niskog prinosa, najnižeg u ovom veku (Graf. 1). U 2010. godini ostvareni su rekordni prinosi soje od 3,15 t ha-1, najviši otkako se ova biljna vrsta gaji na značajnijim površinama u našoj zemlji (Miladinović i sar. 2011), dok je u 2011. godini ostvaren rekord u površinama zasejanim sojom, sa preko 165.000 ha (Đukić i sar. 2012). Posle dve rekordne godine, značajan pad prinosa u 2012. godini uslovio je da i prinos u posmatranom periodu (2001-2012) ima slab negativan trend.

y = -0.0091x + 2.5247y = 5.6992x + 99.399

0.020.040.060.080.0

100.0120.0140.0160.0180.0

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

ha

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

3.5tha-1

Površine Prinosi Trend (Prinos) Trend (Površine)

Grafikon 1. Površina i prinosi soje u Srbiji u periodu 2001-2012.


Za posmatrani period, prosečan prinos soje iznosi 2,47 t ha-1, dok su prosečne povr-šine zasejane sojom 136.442 ha. U poslednjih 5 godina, na prosečno 154.066 ha ostvaren je prosečan prinos od 2,48 t ha-1, što Srbiju svrstava ne samo u red značajnijih proizvo-đača soje u evropskim razmerama, već i u red zemalja sa višim prosečnim prinosima soje u svetskim razmerama. Na ovakve rezultate uticala su tri činioca. Najpre, uvođenje u proizvodnju najnovije generacije domaćih sorti, visokog genetskog potencijala rod-nosti, bolje prilagođenih agroekološkim uslovima za gajenje soje u našoj zemlji. Zatim, vremenom su proizvođači sve više ulagali u proizvodnju soje i više poštovali tehnologiju proizvodnje preporučenu na osnovu rezultata brojnih višegodišnjih ogleda u kojima su ispitivani svi aspekti tehnologije proizvodnje – od osnovne obrade i predsetvene pripre-me, vremena i gustine setve, do mera nege i žetve. Konačno, velika potražnja za genetski nemodifikovanom sojom, i kod nas i u Evropi, već godinama uslovljava dobru cenu soje, pa i u ekstremnim godinama kakva je bila 2012, kada proizvođači ostvaruju prinose ispod proseka, cena raste i proizvodnja soje je i dalje rentabilna.

Proizvodnja soje u 2012. godini

Vegetacioni period 2012. godine karakteriše izraziti nedostatak padavina i tem-perature značajno više u odnosu na višegodišnji prosek (Tab. 1). Tokom vegetacionog perioda, u rejonu Novog Sada palo je 226,8 mm2 kiše, što je za 148 mm2 manje od višegodišnjeg proseka, dok je temperatura u proseku bila viša za čak 2,5oC. Kao i pret-hodnih godina, padavine su i tokom 2012. bile uglavnom lokalnog karaktera, pa je u pojedinim regionima i pored manje količine padavina njihov raspored bio zadovolja-vajući, što se pozitivno odrazilo na ostvareni prinos.

Vremenske prilike na početku vegetacionog perioda, sa neuobičajeno obilnim pada-vinama u aprilu, dvostruko većim u odnosu na višegodišnji prosek, značajno su usporile setvu. Takav raspored padavina je, suprotno dosadašnjim preporukama i iskustvima, više pogodovao usevima sejanim na kraju ili čak posle optimalnih rokova setve, krajem aprila i početkom maja meseca. Naime, u martu gotovo da i nije bilo padavina, pa je soja krajem marta i početkom aprila sejana u suvo i hladnije zemljište, dok su pri kasnijim rokovima setve uslovi za nicanje i početni razvoj useva bili optimalni. Povoljni vremenski uslovi, pre svega dovoljne količine padavina, nastavljene su i tokom maja, što je pogodovalo biljkama soje, i uslovilo brz i bujan porast ali i slabiji razvoj korenovog sistema koji se nije razvio duboko, budući da je oranični sloj bio dobro obezbeđen vodom. Zato je i većina useva soje teško podnela ekstremno visoke temperature i nedostatak padavina u junu mesecu. Na Rimskim šančevima je tokom juna palo manje od 30 mm2 kiše, što je tek oko 30% u poređenju sa višegodišnjim prosekom za ovaj mesec, a slično je bilo i u ostalim regionima Srbije. U trećoj dekadi juna i prvoj dekadi jula nije bilo padavina, srednje dnevne tempe-rature bile su znatno iznad višegodišnjeg proseka, a vetar je ubrzao isušivanje zemljišta. Površinski sloj zemljišta (do 30 cm dubine), gde se nalazi najaktivniji deo korenovog si-stema ostao je skoro potpuno bez pristupačne vode. Ovako nepovoljni vremenski uslovi u prvoj polovini vegetacionog perioda su neuobičajeni za naš klimat. Najčešće padavina ima dovoljno do polovine jula meseca, a zatim nastupi beskišni period.


Tabela 1. Vremenski uslovi u 2012. godini – Rimski šančevi

Mesec Period

Srednja mesečna temperatura

(oC)

Višegodišnjiprosek

Padavine (mm)

Višegodišnjiprosek

2011 1964-2010 2011 1964-2010

April

I dekada 10,8 10,8 10,1 11,9

II dekada 11,6 10,6 27,9 19,7

III dekada 16,6 13,3 44,8 15,9

April 13,0 11,6 82,8 47,6

Maj

I dekada 19,6 15,7 4 21,0

II dekada 15,3 17,2 22,7 18,2

III dekada 17,5 18,1 25,5 23,8

Maj 17,5 17,0 52,2 62,9

Jun

I dekada 21,3 19,2 8,3 34,8

II dekada 22,9 19,8 18,1 30,4

III dekada 24,7 20,8 1,1 24,0

Jun 23,0 19,9 27,5 89,3

Jul

I dekada 28,3 21,3 10,5 24,0

II dekada 24,2 22,0 0,0 17,9

III dekada 23,4 21,8 37,2 23,3

Jul 25,2 21,7 47,7 65,2

Avgust

I dekada 26,5 22,1 0,0 20,1

II dekada 22,0 21,7 0,0 17,0

III dekada 25,2 20,3 3,5 23,2

Avgust 24,6 21,3 3,5 60,3

Septembar

I dekada 21,8 18,1 0,6 16,0

II dekada 17,8 16,9 3,4 18,1

III dekada 19,9 15,9 9,1 13,4

Septembar 19,8 16,9 13,1 47,4

Vegetacioni period: 20,5 18,0 226,8 375,1

U 2012. godini sušni period nastupio je neuobičajeno rano, u vreme intenzivnog porasta i cvetanja soje. Posledice suše prvo su uočene na lakšim, peskovitim zemljišti-ma i na parcelama gde nisu pravilno i blagovremeno primenjene agrotehničke mere. Najpre je usporen a kasnije skoro potpuno zaustavljen porast useva. Vrlo visoka tem-peratura vazduha, tokom dužeg vremenskog perioda, isprovocirala je raniji početak


cvetanja i brzo precvetavanje soje, naročito kod ranostasnih sorti. Kao posledica preu-ranjenog precvetavanja usevi su ostali znatno niži nego što je to uobičajeno za pojedi-ne sorte soje pri povoljnijim uslovima gajenja, čime je značajno umanjen broj nodusa na kojima soja formira plod, odnosno mahune. Na sušom oslabljenim biljkama soje zapaženo je masovno opadanje cvetova, pa i mahuna, naročito na prizemnom delu sta-bla. Lišće je takođe prevremeno žutelo, venulo i opadalo, prvo na prizemnom delu stabla, a vremenom i na gornjim etažama. Posledice suše bile su iz dana u dan sve izraženije, i konačno su, u kombinaciji sa tropskim temperaturama, dovele do prisilnog i neravnomernog sazrevanja useva. Na istoj biljci mogle su se naći i ispucale mahune, ali i mahune sa zelenim zrnom, zbog čega je žetva 2012. bila izuzetno teška, posebno za semenske useve. Kiše koje su pale krajem jula meseca bile su lokalnog karaktera i nedovoljne da anuliraju katastrofalne posledice dotadašnje zemljišne i vazdušne suše.

Na grafičkom prikazu deficita vlage u odnosu na potrebe soje za vodom (Graf. 2), uočava se da je vode bilo dovoljno samo na početku vegetacionog perioda, tokom aprila i početkom maja meseca, kada je padavina bilo više u odnosu na višegodišnji prosek. Od prve dekade maja meseca soja je stalno bila u deficitu, što je i glavni razlog podbačaja prinosa.

4

Grafikon 2. Padavine (mm) tokom 2012. godine u odnosu na višegodišnji prosek i potrebe soje za vodom

Sortni ogledi soje

Sortnim ogledima soje postižu se dva podjednako važna cilja: identifikovanje sortipogodnih za širenje u proizvodnji i rejonizacija sortimenta. Makroogledi postavljeni na širem geografskom području, u različitim proizvodnim uslovima, omogućavaju sagledavanje svih važnih agronomskih osobina novostvorenih genotipova. Višedecenijska praksa testiranja genotipova soje u mreži makroogleda nastavljena je i u 2012. godini.

U 2012. godini ogledi su postavljeni u svim važnijim regionima gajenja soje. Uspešno je izvedeno 17 ogleda, od toga 15 u Vojvodini i dva u Mačvi. U ogledima je testirano 19genotipova soje koji pripadaju različitim grupama zrenja i to u 0, I i II grupi zrenja. Pored standardnih sorti (Galina, Sava i Vojvođanka) testirane su i novopriznate sorte, kao i pet perspektivnih linija. Makroogledi su postavljeni i izvedeni po ustaljenoj metodici (Hrustić i sar.1995), pod neposrednim rukovodstvom stručnjaka regionalnih stručnih službi. Prikupljenirezultati o prinosima testiranih genotipova soje analizirani su po lokalitetima i genotipovima.

Ukupan prosečan prinos u mreži makroogleda 2012. je nizak, svega 2.043 kg ha-1, što je nešto više u odnosu na prosečan prinos ostvaren u širokoj proizvodnji. Najviši prinos, preko 4 tha-1 ostvaren je u Hajdučici, ali u uslovima navodnjavanja (Graf. 3). Prinosi preko 3 t ha-1

ostvareni su samo u Loznici i Kikindi. Uslovi na lokalitetu Loznice su povoljni za gajenje soje, pa se dobar prinos mogao očekivati i u sušnoj godini kakva je bila 2012, dok je lokalitet Kikinde tradicionalno aridan, ali je u prethodnim godinama zahvaljujući povoljnom rasporedu padavina najviši prinos u mreži makroogleda postizan upravo u ovom lokalitetu (Miladinović i sar. 2011; Vidić i sar. 2012). Prinosi na nivou 2,5 t ha-1 postignuti su u Šapcu, Pančevu i Karavukovu. Geografska udaljenost lokaliteta na kojima su postignuti prinosi viši od proseka slikovito prikazuje izrazito neravnomeran rasporedom padavina (prostorni i vremenski) tokomvegetacionog perioda. Suša je bila najizraženija na severu Bačke, gde su na lokalitetima Subotice i Sente ostvareni prinosi ispod 1 t ha-1.

Grafikon 2. Padavine (mm) tokom 2012. godine u odnosu na višegodišnji prosek i potrebe soje za vodom

Sortni ogledi soje

Sortnim ogledima soje postižu se dva podjednako važna cilja: identifikovanje sorti pogodnih za širenje u proizvodnji i rejonizacija sortimenta. Makroogledi postavljeni na širem geografskom području, u različitim proizvodnim uslovima, omogućavaju sagle-davanje svih važnih agronomskih osobina novostvorenih genotipova. Višedecenijska praksa testiranja genotipova soje u mreži makroogleda nastavljena je i u 2012. godini.


U 2012. godini ogledi su postavljeni u svim važnijim regionima gajenja soje. Uspešno je izvedeno 17 ogleda, od toga 15 u Vojvodini i 2 u Mačvi. U ogledima je testi-rano 19 genotipova soje koji pripadaju različitim grupama zrenja i to u 0, I i II grupi zrenja. Pored standardnih sorti (Galina, Sava i Vojvođanka) testirane su i novopriznate sorte, kao i pet perspektivnih linija. Makroogledi su postavljeni i izvedeni po ustaljenoj metodici (Hrustić i sar. 1995), pod neposrednim rukovodstvom stručnjaka regionalnih stručnih službi. Prikupljeni rezultati o prinosima testiranih genotipova soje analizirani su po lokalitetima i genotipovima.

Ukupan prosečan prinos u mreži makroogleda 2012. je nizak, svega 2.043 kg ha-1, što je nešto više u odnosu na prosečan prinos ostvaren u širokoj proizvodnji. Najviši prinos, preko 4 t ha-1 ostvaren je u Hajdučici, ali u uslovima navodnjavanja (Graf. 3). Prinosi preko 3 t ha-1 ostvareni su samo u Loznici i Kikindi. Uslovi na lokalitetu Loznice su povoljni za gajenje soje, pa se dobar prinos mogao očekivati i u sušnoj godini kakva je bila 2012, dok je lokalitet Kikinde tradicionalno aridan, ali je u prethodnim godinama zahvaljujući po-voljnom rasporedu padavina najviši prinos u mreži makroogleda postizan upravo u ovom lokalitetu (Miladinović i sar. 2011, Vidić i sar. 2012). Prinosi na nivou 2,5 t ha-1 postignuti su u Šapcu, Pančevu i Karavukovu. Geografska udaljenost lokaliteta na kojima su postignuti prinosi viši od proseka slikovito prikazuje izrazito neravnomeran rasporedom padavina (prostorni i vremenski) tokom vegetacionog perioda. Suša je bila najizraženija na severu Bačke, gde su na lokalitetima Subotice i Sente ostvareni prinosi ispod 1 t ha-1.

Grafikon 3. Prosečni prinosi sorti i linija soje (kg ha-1) po lokalitetima u mreži makroogleda u 2012.

Prinosi sorti na 17 lokaliteta nisu značajnije varirali u odnosu na prosek ogleda i kreću se od 2.185 kg ha-1 (linija NS-L-420073) do 1.915 kg ha-1 (sorta Diva, Graf. 4). Posmatrano po grupama zrenja, očekivalo bi se da u jednoj nepovoljnoj godini kakva je bila prethodna, genotipovi kraće vegetacije, 0 grupe zrenja, ostvare bolje rezultate u odnosu na kasnostasnije. Takve pravilnosti, međutim, nema. Vremenske prilike tokom vegetacionog perioda bile su takve da su najbolje prinose ostvarile upravo kasne sorte II grupe zrenja i rane sorte 0 grupe zrenja. Srednjestasne sorte koje se prema dužini


vegetacije i drugim agronomskim osobinama smatraju optimalnim za naše uslove ga-jenja su, izuzimajući liniju NS-L-410071 i sortu NS Maximus, imale najslabiji prinos. Od sorti koje se nalaze u proizvodnji, visok nivo tolerantnosti prema sušnim uslovima ispoljile su standardna sorta Valjevka u grupi zrenja 0 i nove sorte, NS Maximus u grupi zrenja I i Trijumf u grupi zrenja II.

Odluka o izboru sorte nije laka. Najvažnije osobine svake sorte, kako agronomske, tako i hemijske nalaze se pod jakim uticajem faktora spoljašnje sredine i podložne su promenama u zavisnosti od uslova klime i zemljišta. U tom smislu, izuzetno je važno da odabrana sorta bude ne samo dobro prilagođena konkretnim agroekološkim uslovima, već i da zbog promenljivosti ovih uslova ima dobru adaptabilnost, kao i stabilnost pri-nosa. Da bismo sa sigurnošću utvrdili koje sorte imaju ove osobine, nije dovoljna samo prostorna dimenzija, to jest široko geografsko područje i različiti proizvodni uslovi. Oglede je potrebno ponoviti više godina, pri čemu je pogodno da vremenski uslovi u posmatranoj godini budu različiti. Upravo su takve bile tri poslednje godine. 2010. je bila izuzetno povoljna godina i ostvareni su rekordni prinosi soje. 2011. godina se može smatrati prosečnom jer su prinosi bili na nivou višegodišnjeg proseka, dok je 2012. bila nepovoljna za proizvodnju soje (Graf. 5)

6

Grafikon 4. Prosečni prinosi (kg ha-1) sorti i linija u mreži makroogleda u 2012. godini

U 2011. i 2012. godini, u mrežu makroogleda bilo je uključeno 14 sorti soje. U okviru grupe zrenja 0 četiri – Valjevka, Galina, NS Zenit i NS Virtus, u grupi zrenja I šest – Balkan, Sava, Victoria, NS Maximus, NS Optimus i Diva i u grupi zrenja II četiri sorte – Vojvođanka, Venera, Rubin i Trijumf.

Iako 4 sorte (Galina, NS Virtus, Diva i Venera) nisu bile uključene u mrežu makroogleda u 2010, moguće je na osnovu dvogodišnjih podataka izvući određene zaključke. U grupi zrenja 0, i Valjevka i NS Zenit ostvarili su bolje prinose u dve godine u kojima su bile zastupljene sve 4 sorte, a Valjevka je od Zenita bila bolja u dve, 2010. i 2012. godini. Ovi podaci ukazuju da je sorta Valjevka sa dobrim razlogom već nekoliko proteklih godina nosilac sortimenta u grupi zrenja 0.

U udarnoj, I grupi zrenja, situacija je još jasnija − u sve tri godine najbolji prinos ostvarila je nova sorta NS Maximus, što svedoči o tome da Maximus pored visokog genetskog potencijala za prinos poseduje i izuzetnu stabilnost prinosa, jer je svoju dominaciju potvrdio u tri veoma različite godine. Za očekivati je, dakle, da ova sorta ubrzo preuzme primat u svojoj grupi zrenja, a time i u NS sortimentu soje.I u grupi zrenja II izdvojila se jedna nova sorta – Trijumf, koja je u sve tri posmatrane godine ostvarila veći prinos u odnosu na druge sorte iz ove grupe.Ovakva analiza nam može dati odgovor na pitanje koje NS sorte soje imaju najbolju adaptabilnost i stabilnost prinosa. Da bi se izvršio izbor sorte ili sorti za određeni lokalitet, potrebno je ovakvu analizu, na osnovu višegodišnjih podataka, izvršiti za konkretne agroekološke uslove lokaliteta.

2156 21572185

2116

20602084

20181982

1915

1978

2099

1932

1995

1918

20142035

20532019

2101

1500

1600

1700

1800

1900

2000

2100

2200

Val

jevk

a

Gal

ina

NS

Zen

it

NS

Virt

us

NS

-L-2

0138

3

Bal

kan

Sav

a

Vic

toria

NS

Max

imus

NS

Opt

imus

Div

a

NS

-L-2

1039

1

NS

-L-4

1007

1

Voj

vodj

anka

Ven

era

Rub

in

Triju

mf

NS

-L-4

2007

3

NS

-L-2

2039

7

II grupa zrenja0 grupa zrenja I grupa zrenja

Grafikon 4. Prosečni prinosi (kg ha-1) sorti i linija u mreži makroogleda u 2012. godini

U 2011. i 2012. godini, u mrežu makroogleda bilo je uključeno 14 sorti soje. U okviru grupe zrenja 0 četiri – Valjevka, Galina, NS Zenit i NS Virtus, u grupi zrenja I šest – Balkan, Sava, Victoria, NS Maximus, NS Optimus i Diva i u grupi zrenja II četiri sorte – Vojvođanka, Venera, Rubin i Trijumf.

Iako 4 sorte (Galina, NS Virtus, Diva i Venera) nisu bile uključene u mrežu makro-ogleda u 2010, moguće je na osnovu dvogodišnjih podataka izvući određene zaključke.

kg h

a–1


U grupi zrenja 0, i Valjevka i NS Zenit ostvarili su bolje prinose u dve godine u kojima su bile zastupljene sve 4 sorte, a Valjevka je od Zenita bila bolja u dve, 2010. i 2012. godini. Ovi podaci ukazuju da je sorta Valjevka sa dobrim razlogom već nekoliko pro-teklih godina nosilac sortimenta u grupi zrenja 0.

U udarnoj, I grupi zrenja, situacija je još jasnija - u sve tri godine najbolji prinos ostvarila je nova sorta NS Maximus, što svedoči o tome da Maximus pored visokog ge-netskog potencijala za prinos poseduje i izuzetnu stabilnost prinosa, jer je svoju domi-naciju potvrdio u tri veoma različite godine. Za očekivati je, dakle, da ova sorta ubrzo preuzme primat u svojoj grupi zrenja, a time i u NS sortimentu soje.

I u grupi zrenja II izdvojila se jedna nova sorta – Trijumf, koja je u sve tri posma-trane godine ostvarila veći prinos u odnosu na druge sorte iz ove grupe.

Ovakva analiza nam može dati odgovor na pitanje koje NS sorte soje imaju naj-bolju adaptabilnost i stabilnost prinosa. Da bi se izvršio izbor sorte ili sorti za određeni lokalitet, potrebno je ovakvu analizu, na osnovu višegodišnjih podataka, izvršiti za kon-kretne agroekološke uslove lokaliteta.

7

Grafikon 5. Prosečni prinosi (kg ha-1) sorti i linija u mreži makroogleda u periodu 2010-2012.

Preporuka sortimenta

Sortiment za 2013. godinu ne razlikuje se mnogo u odnosu na prethodnu – okosnicu sortimenta čine kvalitetne, visokoprinosne sorte, dobro poznate našim proizvođačima. Prvugrupu zrenja čine pouzdane, dobro proverene sorte Balkan, Sava, Novosađanka, Diva, te novija sorta Victoria, a novinu u sortimentu predstavlja sorta NS Maximus, koja je u 2012. godini u ovoj grupi ostvarila viši prinos u odnosu na druge ispitivane sorte.

U okviru druge grupe zrenja i dalje dominiraju standardne sorte Vojvođanka i Venera, ali je poslednjih nekoliko godina registrovano više izvanrednih sorti među kojima se naročito ističu Rubin i Trijumf − koji je u 2012. godini najprinosnija sorta u mreži makroogleda.

Grupa zrenja 0 je, pored standardnih sorti Valjevka i Galina, proširena novim sortama NS Virtus i NS Zenit koje se odlikuju visokim potencijalom rodnosti koji realizuju pri povoljnim uslovima gajenja.

Vrlo rane sorte grupe zrenja 00, Fortuna, Merkur i Tajfun namenjene su za setvu soje kao drugog useva, posle graška i ječma, dok se najranije sorte grupe zrenja 000, Gracia i Favorit, mogu gajiti i nakon žetve pšenice.

Zaključak

U 2012. je prekinut trend rasta prinosa soje u našoj zemlji. Usled jake zemljišne i vazdušne suše, ostvareni su najniži prinosi u ovom veku, iako je većina proizvođača ispoštovala i primenila punu agrotehniku. Rezultati makroogleda su takođe bili niži od uobičajenih. Najniži su ostvareni na severu Bačke, a najviši u Mačvi. Nepovoljne vremenske uslove najbolje su podnele nove linije soje, NS-L-420073, NS-L-220397 i NS-L-410071, dok su od sorti koje se nalaze u

1500

2000

2500

3000

3500

4000

4500

Valje

vka

Gal

ina

NS

Zeni

t

NS

Virtu

s

Balk

an

Sava

Vict

oria

NS

Max

imus

NS

Opt

imus

Div

a

Vojv

oðan

ka

Vene

ra

Rub

in

Triju

mf

2012 2011 2010

II grupa zrenja0 grupa zrenja I grupa zrenja

Grafikon 5. Prosečni prinosi (kg ha-1) sorti i linija u mreži makroogleda u periodu 2010-2012.

Preporuka sortimenta

Sortiment za 2013. godinu ne razlikuje se mnogo u odnosu na prethodnu – oko-snicu sortimenta čine kvalitetne, visokoprinosne sorte, dobro poznate našim pro-izvođačima. Prvu grupu zrenja čine pouzdane, dobro proverene sorte Balkan, Sava, Novosađanka, Diva, te novija sorta Victoria, a novinu u sortimentu predstavlja sorta NS Maximus, koja je u 2012. godini u ovoj grupi ostvarila viši prinos u odnosu na druge ispitivane sorte.

kg h

a–1


U okviru druge grupe zrenja i dalje dominiraju standardne sorte Vojvođanka i Venera, ali je poslednjih nekoliko godina registrovano više izvanrednih sorti među ko-jima se naročito ističu Rubin i Trijumf - koji je u 2012. godini najprinosnija sorta u mreži makroogleda.

Grupa zrenja 0 je, pored standardnih sorti Valjevka i Galina, proširena novim sortama NS Virtus i NS Zenit koje se odlikuju visokim potencijalom rodnosti koji rea-lizuju pri povoljnim uslovima gajenja.

Vrlo rane sorte grupe zrenja 00, Fortuna, Merkur i Tajfun namenjene su za setvu soje kao drugog useva, posle graška i ječma, dok se najranije sorte grupe zrenja 000, Gracia i Favorit, mogu gajiti i nakon žetve pšenice.

Zaključak

U 2012. je prekinut trend rasta prinosa soje u našoj zemlji. Usled jake zemljišne i vazdušne suše, ostvareni su najniži prinosi u ovom veku, iako je većina proizvođača ispoštovala i primenila punu agrotehniku. Rezultati makroogleda su takođe bili niži od uobičajenih. Najniži su ostvareni na severu Bačke, a najviši u Mačvi. Nepovoljne vremenske uslove najbolje su podnele nove linije soje, NS-L-420073, NS-L-220397 i NS-L-410071, dok su od sorti koje se nalaze u proizvodnji u svojim grupama zre-nja bolje od ostalih bile Valjevka, NS Maximus i Trijumf. Iste sorte imale su najbolje performanse i u trogodišnjem periodu, pri čemu je posebno značajno to što su sve tri godine bile specifične i međusobno različite.

Zahvalnica

Ovaj rad predstavlja deo istraživanja u sklopu projekta TR31022, „Interdis- ciplinarni pristup stvaranju novih sorti soje i unapređenju tehnologije gajenja i dora-de semena”, finansi ranog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvo-ja Republike Srbije.

Literatura

Đukić V, Balešević-Tubić S, Vidić M, Miladinović J, Đorđević V, Tatić M, Kostić M (2012): Specifičnosti proizvodnje soje u 2011. godini. Zbornik referata 46. Save-tovanje agronoma Srbije. Zlatibor, 29.01-04.02.2012, 295-302

Hrustić M, Vidić M, Jocković Đ (1995): Makroogledi sa sojom u 1993 i 1994. godini. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, 23: 539-545

Miladinović J, Vidić M, Balešević-Tubić S, Đukić V, Đorđević V (2011): Soja u 2010: re-kordni prinos soje. Zbornik referata 45. Savetovanje agronoma Srbije. Zlatibor, 30.01-05.02.2011, 71-77

Vidić M, Miladinović J, Đukić V, Đorđević V, Tatić M, Popović V, Petrović K (2012): Ana-liza sortnih ogleda soje u 2011. godini. Zbornik referata 46. Savetovanje agrono-ma Srbije. Zlatibor, 29.01-04.02.2012, 279-286

UTICAJ SADRŽAJA VLAGE U SEMENU NA FIZIČKE OSOBINE I ŽIVOTNU SPOSOBNOST SEMENA SOJE

Velimir Lončarević1, Svetlana Balešević-Tubić1, Ivan Pavkov2, Vuk Đorđević1, Miladin Kostić1, Jegor Miladinović1, Vojin Đukić1

1Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad2Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovića 8, 21000 Novi Sad

Uvod

Seme je živi organizam i može biti povređeno ili oštećeno nepravilnim rukovanjem, ali neke biljne vrste su osetljivije od drugih. Zbog svoje anatomije, seme soje je posebno osetljivo prema grubom tretmanu. Ono se sastoji od dva kotiledona i embriona, obavijenih semenjačom, na kojoj se nalazi hilum. Semenski omotač je vrlo tanak, lako se oštećuje i čini slabu zaštitu semena. Embrion je smešten na površini kotiledona, neposredno ispod omotača i jako je izložen povredama od udara, odnosno mehaničkim oštećenjima (Teplitski & Mahon 1999). Najčešća mehanička oštećenja su gubitak semenjače ili razaranje semena.

Seme soje postiže maksimalni potencijal klijavosti i vigor u fiziološkoj zrelosti. Zrelo seme soje lako upija i otpušta vlagu, tako da vlažnost semena varira i za nekoliko procenata u toku dana, što treba imati u vidu prilikom određivanja vremena žetve. Najmanje mehaničko oštećenje semena soje u žetvi je pri vlažnosti od 12 do 14% (Egli et al. 2005). Oštećenje semena i semenjače najčešće se dešava pri višim i nižim sadržajima vlage. Žetva pri niskom sadržaju vlage (8-10%), praćena smenjivanjem suvog i vlažnog perioda, može prouzrokovati povećano pucanje semenjače (Berglund & Helms 2003). Zavisno od vremenskih uslova to je obično pet do deset dana pošto 95% mahuna dostigne boju zrelosti (Staton & Harrigan 2008). Vlažno-suvi ciklusi smanjuju kvalitet semena, povećavaju žetvene gubitke i napad bolesti (Bohner 2004). Takođe, kasnijom žetvom povećavaju se gubici i smanjuje se klijavost semena (Hrustić i sar. 1996).

Životna sposobnost u zavisnosti od sadržaja vlage u semenu

Seme soje je veoma osetljivo i podložno promeni kvaliteta ne samo tokom žetve, nego i u predžetvenom i postžetvenom periodu. Najveći deo žetvenih gubitaka (oko 80% ukupnih gubitaka) nastaje na hederu (Kulkarni 2008). Problem žetvenih gubitaka može se skoro potpuno rešiti, ukoliko se reši pitanje smanjenja gubitaka na hederu. Može se, dakle reći da se žetveni gubici mogu svesti na podnošljiv nivo agrotehničkim merama, blagovremenom žetvom, dobrom podešenošću kombajna, kao i odgovornim radom kombajnera. Picket (1973) je merio mehanička oštećenja semena soje tokom žetve pri brzini cilindra kombajna od 7,2 do 15,2 m/s i pri vlažnosti između 15,7% i


22,7%. Dobijeni rezultati su pokazali da se oštećenje semena povećavalo sa povećanjem brzine cilindra i smanjenjem sadržaja vlage u semenu.

Drugi segment, značajan sa aspekta oštećenja semena soje, predstavlja dorada semena. Tokom dorade semena soje postoje mnogi koraci pri kojima može doći do oštećenja semena, što se odražava na kvalitet semena soje (Vearasilp et al. 2001). Shreekant et al. (2002) određivali su uticaj čišćenja i manipulacije u doradnom centru (vertikalni kofičasti elevator, selektor za čišćenje i sortiranje po veličini i gravitacioni separator) na mehanička oštećenja, klijavost semena i vigor pri različitom sadržaju vlage. Takođe je ispitivano ponašanje semena u skladištu i gubitak sposobnosti skladištenja izazvane oštećenjima koja su rezultat slobodnog pada sa različitih visina. Oni ističu da kofičasti elevator značajno smanjuje klijavost i povećava oštećenje semenjače. Partije sa 12% vlažnosti imaju manji gubitak kvaliteta nego partije sa 10 ili 11% vlažnosti. Kvalitet skladištenog semena, procenjen testom ubrzanog starenja, sa 12% vlažnosti bio je, takođe, bolji nego partija sa 10 ili 11% vlažnosti. Slobodan pad semena soje sa različitih visina na betonski pod, rezultirao je većim gubitkom kvaliteta nego pad na pod od pocinkovanog lima.

ponašanje semena u skladištu i gubitak sposobnosti skladištenja izazvan oštećenjima koja su rezultat slobodnog pada sa različitih visina. Oni ističu da kofičasti elevator značajno smanjuje klijavost i povećava oštećenje semenjače. Partije sa 12% vlažnosti imaju manji gubitak kvaliteta nego partije sa 10 ili 11% vlažnosti. Kvalitet skladištenog semena, procenjen testom ubrzanog starenja, sa 12% vlažnosti bio je, takođe, bolji nego partija sa 10 ili 11% vlažnosti. Slobodan pad semena soje sa različitih visina na betonski pod, rezultirao je većim gubitkom kvaliteta nego pad na pod od pocinkovanog lima.

Grafikon 1. Klijavost semena soje sorte Sava pre i tokom dorade primenom testa standradne laboratorijske klijavosti (N – naturalno seme, U – na usipnom košu, E – posle elevatora, D – nakon dorade)

Grafikon 2. Klijavost semena soje sorte Sava pre dorade (N) i nakon dorade (D) primenom hladnog testa

Pri nižem i visokom sadržaju vlage u semenu, zabeležena je i najniža klijavost semena, primenom oba vigor testa (Graf. 1 i 2), kod ispitivane sorte Sava, a niža klijavost je bila na kritičnim mestima manipulacije, usipni koš i elevator. Dobijeni rezultati pokazuju da je za očuvanje životne sposobnosti semena najpovoljniji sadržaj vlage u semenu od 11 do 14%, što u svojim istraživanjima tvrde i Berglund i Helms (2003), koji ističu da se razaranje

Grafikon 1. Klijavost semena soje sorte Sava pre i tokom dorade primenom testa standradne laboratorijske klijavosti (N – naturalno seme, U – na usipnom košu,

E – posle elevatora, D – nakon dorade)

ponašanje semena u skladištu i gubitak sposobnosti skladištenja izazvan oštećenjima koja su rezultat slobodnog pada sa različitih visina. Oni ističu da kofičasti elevator značajno smanjuje klijavost i povećava oštećenje semenjače. Partije sa 12% vlažnosti imaju manji gubitak kvaliteta nego partije sa 10 ili 11% vlažnosti. Kvalitet skladištenog semena, procenjen testom ubrzanog starenja, sa 12% vlažnosti bio je, takođe, bolji nego partija sa 10 ili 11% vlažnosti. Slobodan pad semena soje sa različitih visina na betonski pod, rezultirao je većim gubitkom kvaliteta nego pad na pod od pocinkovanog lima.

Grafikon 1. Klijavost semena soje sorte Sava pre i tokom dorade primenom testa standradne laboratorijske klijavosti (N – naturalno seme, U – na usipnom košu, E – posle elevatora, D – nakon dorade)


Pri nižem i visokom sadržaju vlage u semenu, zabeležena je i najniža klijavost semena, primenom oba vigor testa (Graf. 1 i 2), kod ispitivane sorte Sava, a niža klijavost je bila na kritičnim mestima manipulacije, usipni koš i elevator. Dobijeni rezultati pokazuju da je za očuvanje životne sposobnosti semena najpovoljniji sadržaj vlage u semenu od 11 do 14%, što u svojim istraživanjima tvrde i Berglund i Helms (2003), koji ističu da se razaranje



Pri nižem i visokom sadržaju vlage u semenu, zabeležena je i najniža klijavost semena, primenom oba vigor testa (Graf. 1 i 2), kod ispitivane sorte Sava, a niža klijavost je bila na kritičnim mestima manipulacije, usipni koš i elevator. Dobijeni rezultati pokazuju da je za očuvanje životne sposobnosti semena najpovoljniji sadržaj vlage u semenu od 11 do 14%, što u svojim istraživanjima tvrde i Berglund i Helms (2003), koji ističu da se razaranje semena i pucanje semenjače najčešće dešavaju pri nižim i višim vlagama. Interesantno je napomenuti da pri sadržaju vlage u semenu od 12% tokom procesa dorade, nije došlo uopšte do promene klijavosti, primenom testa standardne laboratorijske klijavosti. Najveća razlika u klijavosti dorađenog semena i semena u procesu dorade bila je pri najnižem sadržaju vlage u semenu.

Fizičke osobine semena soje

Da bi se napravio projekat opreme za sušenje i skladištenje, potrebno je poznavati promenu fizičkih osobina materijala u funkciji sadržaja vlage (Altuntas et al. 2005). Naučnici su napravili veliki napredak u proceni osnovnih fizičkih osobina poljoprivrednih materijala koje imaju praktične koristi pri projektovanju i kontroli rada mašina (Amin et al. 2004). Regresiona analiza pokazuje značajan uticaj vlažnosti semena na gustinu semena i nasipnu gustinu. Opadanje vrednosti obe fizičke veličine pri povećanju sadržaja vlage semena zavisi pre svega od strukture (sastava) vlakana zrnastog proizvoda, kako to navode mnogi autori (Aviara et al. 2005, Mwithiga & Sifuna 2005). Ugao unutrašnjeg trenja povećava se sa povećanjem vlažnosti semena i iznosi maksimalno 31,8°, pri vlažnosti semena od 16%, ili minimalno 27,4° pri vlažnosti semena od 8%, što su potvrdili Molenda et al. (1998). Ugao nasipanja zavisi od kohezije između pojedinačnih semena. Što je kohezija veća, veći je i ugao nasipanja.

Tavakoli et al. (2009) napisali su studiju o proceni uticaja vlažnosti semena soje na neke fizičke osobine, kao i promenu mehaničkog oštećenja semena pri opterećenju na pritisak. Koristili su četiri nivoa vlažnosti u rasponu od 6,92% do 21,19%. Prosečna dužina, širina, debljina, ekvivalentni prečnik i poroznost mase semena povećavali su se pri povećanju vlažnosti semena, dok su se vrednosti gustine i nasipne mase smanjivale. Pri povećanju vlažnosti semena povećavao se deformacioni rad (energija razaranja), dok se maksimalna sila razaranja smanjivala.

Poznavanje poroznosti mase semena bitno je za projektovanje sistema za skladištenje, a posebno sistema za sušenje poljoprivrednih materijala. Nasuto seme veće poroznosti omogućava lakše prostrujavanje vazduha tokom sušenja što dovodi do intenzivnijeg transporta vlage iz zrna, uz manji utrošak energije za prinudno strujanje vazduha. Utvrđeno je da poroznost mase semena ispitivane sorte Sava raste pri povećanju sadržaja vlage u semenu (Tab. 1).


Tabela 1. Srednje vrednosti poroznosti mase semena za sortu soje Sava pri različitim vrednostima vlažnosti semena

Godina 2009. 2010.

Srednja vrednost vlažnosti semena ω (%) 20,7 15,7 12,5 11,1 9,5 17,4 12,3 11,6

Srednja vrednost poroznosti semena P (%) 43,7 43,0 41,4 40,7 39,9 42,3 39,1 37,4

Tabela 2. Srednje vrednosti dinamičkog ugla nasipanja semena za sortu soje Sava pri različitim vrednostima vlažnosti semena

Godina 2009. 2010.


Srednja vrednost dinamičkog ugla nasipanja

semena αnd (º)33,52 31,12 31,10 28,38 24,93 30,07 29,15 27,15

Za praksu veliki značaj ima dinamički ugao nasipanja, jer su stvarne manipulacije sa semenom skoro uvek sa materijalom koji je u pokretu. Ugao nasipanja određuje kohezija između pojedinih semena. Što je kohezija veća, veći je i ugao nasipanja. Na višim sadržajima vlage semena imaju tendenciju da se grupišu, a to dovodi do zbijenosti i manje sipkosti semena, što povećava vrednost ugla nasipanja (Tab. 2). Navedeni rezultati su u skladu sa rezultatima drugih autora (Altuntas et al. 2005, Tavakoli et al. 2009).

Tabela 3. Srednje vrednosti koeficijenta trenja za sortu soje Sava pri različitim vrednostima vlažnosti semena

Godina 2009. 2010.


Srednja vrednost koeficijenta trenja semena

μs

0,401 0,246 0,219 0,213 0,207 0,161 0,151 0,135

Statički koeficijent trenja može biti potreban za određivanje ugla pod kojim se mogu postaviti transportna sredstva (trake, cevi, razdelnici i sl.) u cilju postizanja normalnog protoka semena. Takva informacija je korisna i za veličinu elektromotora za pokretanje transportnih sredstava. Utvrđeno je da se statički koeficijent trenja povećavao sa povećanjem sadržaja vlage (Tab. 3). Razlog tome je povećanje adhezije između semena i površine materijala pri većem sadržaju vlage.


Zaključak

Primenjeni vigor testovi su pokazali da postoji značajan uticaj vlažnosti semena na klijavost semena soje. Najpovoljnija vrednost vlažnosti semena za održavanje životne sposobnosti je između 11% i 14%. Gubitak vigora uglavnom se dešava u početku manipulacije kada su i najveća mehanička oštećenja semena, kao i tokom procesa dorade u kome se dešavaju oštećenja koja utiču na smanjenje klijavosti.

U svakom segmentu dorade bi se morala obratiti pažnja na očuvanje životne sposobnosti semena, kako bi se oštećenje svelo na najmanju moguću meru, što ističu i drugi autori naglašavajući da je mehaničko oštećenje semena neizbežan problem, ali da se može minimizirati korišćenjem adekvatne opreme pri žetvi i doradi semena soje.

Literatura

Altuntas E, Özgöz E, Taer ÖF (2005): Some physical properties of fenugreek seeds (Trigonella foenum-graceum L.). J. Food Eng. 71: 37-43

Amin MN, Hossain MA, Roy KC (2004): Effects of moisture content on some physical properties of lentil seeds. J. Food Eng. 65(1): 83-87

Aviara NA, Maman E, Umar B (2005): Some physical properties of balanites aegytiaca nuts. Biosystems Eng. 92: 325-334.

Berglund RD, Helms CT (2003): Soybean Production. North Dakota State University, Fargo, A-250

Bohner H (2004): Soybean harvest considerations, Ministry of Agriculture and Food, Ontario.Crop Technology Branch, 4(4)

Egli DB, TeKrony DM, Heitholt JJ, Rupe J (2005): Air Temperature During Seed Fill-ing and Soybean Seed Germination and Vigor.

Hrustić M, Vidić M, Miladinović J, Milošević M, Jocković Ð (1996): Delayed harvesting of soybean: effects on pod shattering and seed germination. Eurosoya, 10: 9-13.

Kulkarni S (2008): Importance of Minimizing Field Losses During Soybean Harvest. University of Arkansas Cooperative Extension Service Publication FSA 1048

Molenda M, Horabik J, Ross IJ (1998): Сtress and deformation of wheat in direct shear test. Int. Agrophysics, 12: 115-118

Mwithiga G, Сifuna MM (2005): Effect of moisture content on the physical properties of three varieties of sorghum seeds. J. Food Eng. 75: 480-486

Picket LK (1973): Mechanical damage and processing losses during navy bean harvest-ing. Transactions of the AСAE, 16:1047–1050

Shreekant R, Parde Rameshwar TK, Digvir Jayas S, Noel DG 2002: Mechanical dam-age to soybean seed during processing, Journal of Stored Products Research, 38(4): 385-394


Staton M, Harrigan T (2008): Reducing Soybean Harvest Losses. SOYBEAN FACTS.Tavakoli H, Rajabipour A, Mohtasebi SS (2009): Moisture-Dependent Some Engineer-

ing Properties of Soybean Grains, Agricultural Engineering International: the CIGR Ejournal. Manuscript 1110, XI

Teplitski M, McMahon P (1999): Legume seed anatomy (information provided by The Ohio State University

Vearasilp S, Pa-oblek S, Krittigamas N, Thanapornpoonpong S, Suriyong S, Pawelzik E (2001): Investigation of Post-harvest Soybean Seed Storability after Passing the Different Steps of Processing. Proceedings of the Conference on International Agricultural Research for Development: 85

SEME I PROIZVODI IZ ORGANSKE PROIZVODNJEINSTITUTA ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO

Janko Červenski, Dušan Adamović, Vladimir Sikora, Mirjana Vasić, Jelica Gvozdanović-Varga, Janoš Berenji, Livija Maksimović, Ivica Đalović,

Sreten Terzić,Vera Popović, Radica Vasić, Anamarija Petrović, Aleksandra Savić



Izvod: Formiranjem Odeljenja za organsku proizvodnju i biodiverzitet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada je prihvatio izazov organske proizvodnje, kako u naučno-istraživačkom tako i u komercijalnom smislu. Institut od 2009. godine raspolaže certifikovanom organskom površinom, a od 2012. godine proširuje ove površine, odnosno uključuje druge parcele u proces certifikacije, sa ciljem stvaranja uslova za naučno-istraživački rad (organsko oplemenjivanje i druga istraživanja) i za proizvodnju certifikovanog organskog semena i sadnog materijala za domaće tržište i izvoz. Na navedenim povšinama naučno-istraživački rad se ostvaruje kroz projekte i oplemenjivačke programe ratarskih, povrtarskih i lekovitih vrsta. Institut proizvodi certifikovano organsko seme i sadni materijal sledećih ratarskih, povrtarskih i lekovitih biljnih vrsta: ozima pšenica spelta (Nirvana), ozima pšenica (Etida), soja (Galina), heljda (Novosadska), jesenji beli luk (Bosut), pasulj (Balkan), proso (Biserka), pitoma nana (Danica), bosiljak (Sitnolisni), neven (Gelb orange), mirođija (Domaća aromatična), kao i proizvode takođe iz certifikovane organske proizvodnje: herba i list pitome nane, etarska ulja i čajni koncentrati.

Ključne reči: organska proizvodnja, organsko seme, organski proizvodi

Uvod

Organski način proizvodnje sprovodi se prema propisanoj proceduri, što doprinosi unapređenju zdravlja i produktivnosti uzajamno zavisnih zajednica života – zemljišta, biljaka, životinja i ljudi, zaštita prirodnih resursa od zagađenja, dugoročno povećavanje i održavanje plodnosti zemljišta i očuvanje biodiverziteta (Gliessman 2004). Organska proizvodnja odlikuje se boljim kvalitetom proizvoda, većom biološkom vrednošću zemljišta i u velikoj meri je u skladu sa prirodom, u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. U isto vreme, ovaj sistem proizvodnje je složeniji i potrebno je više informacija, znanja i veština za ostvarivanje uspešne i profitabilne proizvodnje (Lampkin & Measures 2001). Za razliku od konvencionalnih poljoprivrednih sistema koji su orijentisani ka kupovini resursa, organska farma prvenstveno se fokusira na sopstvene resurse u kreiranju proizvodnih sistema prilagođenih svom lokalitetu (Haas 2012). Specifične agrotehničke mere u organskoj proizvodnji daju mogućnost da biljke


u optimalnim proizvodnim uslovima sintetišu, za vrstu i sortu karakteristične materije. Ovi proizvodi, posebno povrće, voće i aromatične vrste, imaju prirodan miris, ukus, često intenzivniju boju i veći sadržaj šećera, vitamina C i karotenoida, a manji sadržaj štetnih nitrata i nitrita (štetnih oblika N). Doslednim sprovođenjem principa organske proizvodnje dugoročno se održava i povećava plodnost zemljišta. Zemljište svojim fizičkim, hemijskim i mikrobiološkim svojstvima stvara uslove za rast i razviće biljaka, odnosno za proizvodnju hrane (Lazić & Malešević 2010).

U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, u Odeljenju za organsku proizvodnju i biodiverzitet započeta su intenzivna istraživanja razvoja tehnologije gajenja najvažnijih ratarskih, povrtarskih i lekovitih biljnih vrsta po principima organske proizvodnje. Sortnim i agrotehičkim ispitivanjima u Institutu određujemo i uvodimo savremene tehnologije gajenja u proizvodnju, kako klasičnih - konvencionalnih, tako i alternativnih vrsta strnih žita, soje, pasulja, belog luka, heljde, lekovitih i aromatičnih biljnih vrsta od kojih se dobija čitav niz proizvoda koji spadaju u biološki vrednu hranu. Na oglednom polju Instituta, koje je certifikovano za organsku proizvodnju, među prvima u Srbiji, započeta je proizvodnja deklarisanog sortnog semena ozime pšenice, spelta pšenice, soje, pasulja, prosa. Dugoročni ciljevi su da se pored razvoja tehnologije gajenja u budućnosti ponuda organskog sortnog semena proširi i na druge biljne vrste. U organskoj proizvodnji radi očuvanja prirodnih resursa intenziviraju se biološki ciklusi unutar proizvodnog sistema same proizvodnje, uključujući mikroorganizme, zemljišnu floru i faunu, biljke i životinje (Mrkovački i sar. 2012).

Organska proizvodnja u Republici Srbiji

Posmatrajući globalno, organska proizvodnja je još uvek skromna i regionalnog je karaktera, što se može očekivati i u njenom bu dućem razvijanju. Srbija spada u grupu zemalja koje su na početku razvoja organske po ljoprivrede. Međutim, s obzirom na širok i višestruki značaj organske proizvodnje data joj je podrška raznim dokumentima Evropske unije (Pržulj et al. 2012).

U Republici Srbiji je zabeleženo oko 230.000 ha certifikovanog zemljišta za organsku proizvodnju (März et al. 2012). Prema istraživanjima Tomaš et al. (2011) 96% ove površine su regioni certifikovani za prikupljanje plodova iz prirode (skoro 201.000 ha), a poljoprivredna proizvodnja se odvija na svega 4% od ukupno certifikovane površine, na oko 8.660 ha. Najveći deo površina je pod višegodišnjim kulturama (oko 5.000 ha), zatim pod pašnjacima i livadama (oko 2.500 ha) i ratarsko-povrtarskim kulturama (1.250 ha). U pogledu regionalne distribucije i značaja organske proizvodnje za pojedine regione, istraživanja su pokazala da se 90% ratarsko-povrtarskih kultura proizvodi u Vojvodini, dok su višegodišnji zasadi, pašnjaci i livade lokalizovani uglavnom u regionu južne i zapadne Srbije. Celokupna količina voća proizvedenog po principima organske proizvodnje predviđena je za izvoz. Prema istraživanju, u Srbiji se nalazi oko 3.000 malih farmera koji su uključeni u sistem organske proizvodnje. U pogledu aktera koji su bliski tržištu, najveći broj njih istovremeno obavlja više aktivnosti, što znači da su prerađivači u isto vreme i izvoznici, trgovci, uvoznici i snabdevači inputa.


März et al. (2012) navode da obradivo zemljište korišćeno za organsku proizvodnju zauzima površinu od 8.000 do 9.000 ha ili 1-1,1% ukupno analiziranih površina zemljišta. Od ukupnih površina pod organskom proizvodnjom, višegodišnje vrste se uzgajaju na oko 40% površina, jednogodišnje vrste na oko 16%, a livade i pašnjaci su zastupljeni na 44% površina (Graf. 1).

Povećanjem površina pod organskom proizvodnjom u Srbiji, javlja se i povećana potražnja za semenom i sadnim materijalom. Prema evidenciji Ministarstva poljoprivrede u Republici Srbiji organska proizvodnja se primenjuje na više od 6.000 ha poljoprivrednog zemljišta, te je primetan trend porasta u odnosu na prethodne godine (http://www.mpt.gov.rs).

Posebna pažnja se posvećuje certifikaciji proizvoda, koja obuhvata kontrolu i certifikaciju primarne proizvodnje, prerade, pakovanja, skladištenja i prodaje. Sličan postupak kontrole i sertifikacije primenjuje se u proizvodnji, doradi, pakovanju i plasmanu semena. Na taj način se vrši praćenje i provera tokom proizvodnog ciklusa, sve do krajnjeg proizvoda.

U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, u Odeljenju za organsku proizvodnju i biodiverzitet započeta su intenzivna istraživanja razvoja tehnologije gajenja najvažnijih ratarskih, povrtarskih i lekovitih biljnih vrsta po principima organske proizvodnje. Sortnim i agrotehičkim ispitivanjima u Institutu određujemo i uvodimo savremene tehnologije gajenja u proizvodnju, kako klasičnih − konvencionalnih, tako i alternativnih vrsta strnih žita, soje, pasulja, belog luka, heljde, lekovitih i aromatičnih biljnih vrsta od kojih se dobija čitav niz proizvoda koji spadaju u biološki vrednu hranu. Na oglednom polju Instituta, koje je sertifikovano za organsku proizvodnju, među prvima u Srbiji, započeta je proizvodnja deklarisanog sortnog semena ozime pšenice, spelta pšenice, soje, pasulja, prosa. Dugoročni ciljevi su da se pored razvoja tehnologije gajenja u budućnosti ponuda organskog sortnog semena proširi i na druge biljne vrste. U organskoj proizvodnji radi očuvanja prirodnih resursa intenziviraju se biološki ciklusi unutar proizvodnog sistema same proizvodnje, uključujući mikroorganizme, zemljišnu floru i faunu, biljke i životinje (Mrkovački i sar. 2012).


Posmatrajući globalno, organska proizvodnja je još uvek skromna i regionalnog je karaktera, što se može očekivati i u njenom budućem razvijanju. Srbija spada u grupu zemalja koje su na početku razvoja organske poljoprivrede. Međutim, s obzirom na širok i višestruki značaj organske proizvodnje data joj je podrška raznim dokumentima Evropske unije (Pržuljet al. 2012).

Grafikon 1. (a, b, c) Površine prema vrsti biljnih kultura u organskoj proizvodnji u 2010. godini u Republici Srbiji (März et al. 2012)

a) b)

c)

U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, u Odeljenju za organsku proizvodnju i biodiverzitet započeta su intenzivna istraživanja razvoja tehnologije gajenja najvažnijih ratarskih, povrtarskih i lekovitih biljnih vrsta po principima organske proizvodnje. Sortnim i agrotehičkim ispitivanjima u Institutu određujemo i uvodimo savremene tehnologije gajenja u proizvodnju, kako klasičnih − konvencionalnih, tako i alternativnih vrsta strnih žita, soje, pasulja, belog luka, heljde, lekovitih i aromatičnih biljnih vrsta od kojih se dobija čitav niz proizvoda koji spadaju u biološki vrednu hranu. Na oglednom polju Instituta, koje je sertifikovano za organsku proizvodnju, među prvima u Srbiji, započeta je proizvodnja deklarisanog sortnog semena ozime pšenice, spelta pšenice, soje, pasulja, prosa. Dugoročni ciljevi su da se pored razvoja tehnologije gajenja u budućnosti ponuda organskog sortnog semena proširi i na druge biljne vrste. U organskoj proizvodnji radi očuvanja prirodnih resursa intenziviraju se biološki ciklusi unutar proizvodnog sistema same proizvodnje, uključujući mikroorganizme, zemljišnu floru i faunu, biljke i životinje (Mrkovački i sar. 2012).


Posmatrajući globalno, organska proizvodnja je još uvek skromna i regionalnog je karaktera, što se može očekivati i u njenom budućem razvijanju. Srbija spada u grupu zemalja koje su na početku razvoja organske poljoprivrede. Međutim, s obzirom na širok i višestruki značaj organske proizvodnje data joj je podrška raznim dokumentima Evropske unije (Pržuljet al. 2012).


Organski proizvodi na tržištu prepoznaju se po zakonski definisanom znaku. Potrošači kupovinom proizvoda koji nose znak organski mogu biti sigurni da je najmanje 95% sastojaka ovog proizvoda organskog porekla, da se proizvod slaže sa propisima inspekcije koju ovi proizvodi prolaze i da je zapakovan u biorazgradivu ambalažu. Sertifikovan organski proizvod mora biti obeležen oznakom organski proizvod (Vlahović et al. 2011).

Sertifikacija je jedina garancija potrošaču da je organski proizvod proizveden po svim kriterijumima i standardima organske poljoprivrede. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da je garancija kvaliteta proizvoda, koja u isto vreme štiti proizvođača i potrošača organskih proizvoda od nelojalne konkurencije, zaista neophodna budući da na jedini pravi način pomaže širenju tržišta organskih proizvoda. Inspekcijska organizacija ima za cilj da svojim efikasnim i nepristrasnim programom inspekcije i sertifikacije stimuliše doslednu primenu pravila koja važe za organsku proizvodnju (www.terras.org.rs).

Zakonom o organskoj proizvodnji (“Službeni glasnik RS”, br. 30/10 od 07.05.2010) čija primena je počela 1. januara 2011. godine, detaljno je uređena proizvodnja poljoprivrednih proizvoda dobijenih metodama organske proizvodnje, kao i ciljevi i načela organske proizvodnje, metode organske proizvodnje, kontrola i certifikacija u organskoj proizvodnji, prerada, obeležavanje, skladištenje, prevoz, promet, uvoz i izvoz organskih proizvoda, nadzor nad vršenjem poverenih poslova, kao i druga pitanja od značaja za organsku proizvodnju. Ovaj zakon i prateći podzakonski akti, kojima se regulišu uslovi za organsku proizvodnju i pravila uvoza organskih proizvoda, usklađeni su zakonskom regulativom Evropske unije (EC) No. 834/2007, (EC) No. 889/2008 i Reg. (EC) No. 1235/2008.

Prema autorima März et al. (2012) nabavka sirovina je jedan od najvećih problema u organskoj prozvodnji. Certifikovano seme je retko dostupno, pesticidi dozvoljeni u organskoj proizvodnji gotovo da ne postoje na tržištu, a čak je i upotreba đubriva sporno pitanje (organska proizvodnja se oslanja na stajnjak i kompost). Uzimajući u obzir da se mali broj proizvođača bavi organskom stočarskom proizvodnjom, dostupan stajnjak nije dovoljan da bi se zemljište opskrbilo nutrijentima potrebnim za optimalne prinose.

Takođe, problematična je i zastupljenost proizvoda na tržištu. S obzirom da je često prisutan nedostatak skladišnog prostora, proizvodi su dostupni samo tokom glavne sezone, kada proizvođači zasite tržište.

Poljoprivredni proizvođači su, u određenom stepenu, svesni ovih problema. Po njihovom mišljenju, glavna ograničenja u proizvodnji su: mali prinosi prouzrokovani nedovoljnom upotrebom oplemenjivača zemljišta, pojava zaraza i štetočina usled nedostatka odgovarajućih pesticida, kao i navodnjavanje. Proizvođači su zadovoljni kvalitetom pružanja savetodavnih usluga, jer jednom u dva meseca imaju priliku da sa savetodavcima razgovaraju o glavnim temama kao što su upotreba sredstava za zaštitu bilja i oplemenjivača zemljišta i o dostupnosti sirovina za organsku proizvodnju (März et al. 2012).


Organsko sertifikovano polje Odeljenja za organsku proizvodnju i biodiverzitet Instituta za ratarstvo i povrtarstvo

Formiranjem Odeljenja za organsku proizvodnju i biodiverzitet Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada je prihvatio izazov organske proizvodnje. U ovom Odeljenju čija se lokacija nalazi u Bačkom Petrovcu, pre pet godina, certifikovana je površina od 7,5 ha u organskoj proizvodnji, sa tendencijom povećanja na 20 ha. U prvoj godini konverzije se nalazi jedna parcela, a još jedna parcela planirana je da se prijavi za konverziju. Na ovim parcelama sprovode se principi organske proizvodnje, što u pogledu plodosmene podrazumeva tropolje koje obuhvata strna žita, leguminoze i okopavine. Nega polja obuhvata isključivo mehaničko uništavanje korova, a sintetičke hemikalije, pesticidi i mineralna đubriva se ne primenjuju. U Institutu se na certifikovanoj organskoj parceli prvenstveno organizuje semenska proizvodnja. Treba napomenuti da se iz ove semenske poizvodnje mogu dobiti i sekundarni proizvodi, koji takođe imaju sertifikat organske proizvodnje i svoje mesto na tržištu (Tab. 1).

Tabela 1. Seme i proizvodi iz organske proizvodnje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo

Organsko semeOrganski proizvodi

Biljna vrsta Sorta

SojaHeljda

Ozima speltaOzima pšenica

ProsoBeli lukPasulj

Pitoma nanaBosiljakNeven

Mirođija

GalinaNovosadska

NirvanaEtida

BiserkaBosutBalkanDanica

SitnolisniGelb orange

Domaća aromatična

Herba i list pitome naneEtarsko ulje

Čajni koncentrat

Sortiment organskog semena i sadnog materijalaInstituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad

Organsko seme, pored klasične deklaracije, poseduje i poseban certifikat koji izdaje ovlašćena kontrolna organizacija.

U odeljenju za Organsku proizvodnju i biodiverzitet, krajem avgusta 2012. godine požnjevena je NS sorta soje Galina iz organske proizvodnje. Ostvareni prinos ove sorte u organskoj proizvodnji bio je 3,36 t ha-1 zrna. Tokom vegetacije usev soje navodnjavan je sa ukupno 150 l vode. Takođe, parcela pod ovom sortom soje je redovno čišćena


od korova međurednim kultiviranjem i ručnim čupanjem korova, posebno pred žetvu. Sorta soje NS Galina je rana sorta (grupa zrenja 0) i posebno povoljna za organsku proizvodnju. Optimalna gustina setve je 500.000 klijavih zrna po hektaru, a seje se tokom aprila i u prvoj dekadi maja.

Pšenica spelta se koristi u ishrani ljudi zbog zrna bogatog hranljivim materijama. U proizvodnji je manje zahtevna prema klimatskim i zemljišnim uslovima, kao i prema agrotehnici. Kao takva, pogodnija je za organsku proizvodnju. U 2012. godini proizvedena je kasna ozima sorta pšenice Nirvana, koja je veoma otporna na niske temperature. Formira “obuveno” zrno sa hektolitarskom masom 75–78 kg, masom 1000 zrna oko 41 g i sadržajem proteina oko 15%. Sadrži vitamine B grupe (osim vitamina B12), i 7-8 puta više kalcijuma, magnezijuma, fosfora i selena od ostalih žita. S obzirom da su u ovoj pšenici ti minerali vezani organskim ugljenikom, mogu kompletno da se apsorbuju u organizmu. Spelta sadrži gluten, tako da se njeno brašno može koristiti za pripremu peciva i testenina bez jaja. Integralno brašno od organski proizvedene pšenice i makarone od integralnog organskog brašna spelte, pravi su izbor za osobe koje žele da se hrane zdravo i žive u skladu sa prirodom, a neki je smatraju i žitaricom budućnosti.

Zahvaljujući nutritivnoj vrednosti i hemijskom sastavu zrna, heljda se sve više koristi u ljudskoj ishrani u vidu kaše ili hleba. U tom smislu i njeno gajenje u uslovima organske proizvodnje dobija na sve većem značaju (Oljača & Bavec 2011). O mogućnosti uspešnog gajenja heljde u sistemu organske proizvodnje govore rezultati sortnih ogleda izvođenih u Severnoj Dakoti (www.ag.ndsu.edu/carrington/buckwheat). U ovim ogledima su upoređivane agronomske osobine četiri komercijalne sorte heljde u dva sistema proizvodnje, pri čemu su prinosi na organskoj parceli bili značajno veći u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Sorta heljde Novosadska cveta sukcesivno i sazreva za 70-75 dana, računajući od setve. Ostvaruje veoma dobar prinos i zrno je odličnog kvaliteta karakterističnog, uglastog oblika i mrke boje s tipičnim šarama. Heljda je sklona osipanju, te se određivanju vremena i načinu žetve mora posvetiti posebna pažnja. Medonosna je biljka.

Za sortu prosa Biserka karakteristično je krupno, ujednačeno zrno bele boje. Odlikuje se kratkom vegetacijom (oko 115 dana) što omogućava njeno uspešno gajenje kao postrnog useva. U poslednje vreme primenu prosa kao komponente ptičje hrane skoro u potpunosti zamenjuje njegovo korišćenje u ljudskoj ishrani. Usled izuzetnih nutritivnih karakteristika i relativno jednostavne i jeftine tehnologije proizvodnje proso će i u budućnosti sigurno imati svoje mesto u sistemu organske proizvodnje.

Jesenji beli luk Bosut ima kompaktne lukovice, pljosnato-okruglog oblika, bele boje, težine oko 60 g. Lukovice imaju dobro zatvoreni vrat, što im omogućava dugo čuvanje. Čenovi su beli sa ovojnim listovima krem boje, prosečne mase iznad 5 g. Svi čenovi su ujednačeni, koncentrično raspoređeni u lukovici. Broj čenova je 10-11. Sadržaj suve materije iznosi i do 40%. Ova sorta je pogodna i za industrijsku preradu i za svežu upotrebu.

Sorta pasulja Balkan karakteriše se blistavo belim, elipsasto-okruglim zrnom odličnog ukusa. Masa 1000 zrna iznosi oko 350 g. Pogodna je za gajenje u čistom usevu, srednjestasna je, a prva mahuna je na zadovoljavajućoj visini. Cvetanje,


zametanje mahuna i sazrevanje ove sorte je združeno. Mahune su vrlo otporne na pucanje. Dobro podnosi ekstenzivne uslove gajenja, a odlično reaguje i na zalivanje. Odlično se pokazala u organskoj proizvodnji (Vasić i sar. 2011), kako u redovnom roku setve tako i kao drugi usev, a posebno kao međuusev u mladim zasadima voća. Pasulj Balkan je najkasnija sorta u našem asortimanu.

Sorta pitome nane Danica odlikuje se tamno zelenim listom, intenzivnog mirisa. Potencijal za prinos sirove herbe iz dva otkosa je iznad 30 t ha-1 , a sadržaj etarskog ulja u suvom listu do 5%. Razmnožava se vegetativno pomoću stolona. Najčešće se sadi u jesen, a može i u proleće. Nana je lekovita, mirisna, medonosna, začinska i industrijska biljka. U listu ima najviše etarskog ulja, od čega uglavom i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. Osim etarskog ulja svojstvenog prijatnog mirisa koje osvežava i hladi (zbog prisutnog mentola), u listu ima i tanina, gorkih i drugih korisnih sastojaka, zbog čega je dejstvo ove biljke višestruko, raznovrsno, pa joj je i primena tako široka.

Reznice ili stoloni se koriste za vegetativno razmnožavanje pitome nane. U Odeljenju se proizvode reznice nane na certifikovanoj organskoj parceli. Reznice nane iz organske proizvodnje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo predstavljaju zdrav, visoko kvalitetan sadni materijal. Treba istaći da je razmnožavanje reznicama - stolonima - najrasprostranjeniji način masovnog razmnožavanja. U suštini slično je deljenju busena, jer se stoloni za razmnožavanje proizvode vađenjem semenskih zasada.

Sorta bosiljka Sitnolisni ima potencijal za prinos sirove herbe iznad 15 t ha-1 i sadržaj etarskog ulja do 2%. Najčešće se seje u aprilu direktno u polje. Može se proizvesti i iz rasada. Najnovija istraživanja pokazuju da je moguća proizvodnja bosiljka kao postrnog useva u organskoj proizvodnji uz postizanje dobrog prinosa i kvalitet sirovine (Adamović 2012). Bosiljak je tipična začinska biljka, osetljiva na niske temperature. Sveži, ali i suvi listovi bosiljka koriste se kao začin za razne sosove, salate, povrće, jela od mesa, poslastice i slatkiše. Etarsko ulje bosiljka i njegove komponente koriste se u parfimerijskoj industriji za izradu parfema i drugih proizvoda. Masno ulje dobijeno iz zrelog semena bosiljka po kvalitetu se približava masnom ulju lana. Medonosna je biljka.

Sorta nevena Gelb orange je jednogodišnja vrsta. Cvasti su narandžaste boje, prečnika 5–8 cm, sa višestrukim jezičastim cvetovima. Dobro uspeva na osunčanom do polusenovitom položaju, uz umereno zalivanje. Poznato je i njegovo delovanje na smanjenje broja nematoda u zemljištu. Proizvodi se najčešće direktnom setvom od marta do maja meseca. Može se proizvesti i iz rasada. Istražuje se i mogućnost proizvodnje nevena kao postrnog useva u organskoj proizvodnji (Adamović 2011).

Sorta mirođije Domaća aromatična daje visoke prinose lista i nadzemne mase. To je začinsko aromatična sorta, od koje se upotrebljavaju mlade sočne grančice i lišće kao začin u salatama, jelima i prilikom konzerviranja. Od nicanja, za berbu pristiže za 40–50 dana, odsecanjem grančica, kada biljke dostignu visinu 20-30 cm. Svi delovi biljke, a najviše plod, sadrže etarsko ulje. Sveže lišće sadrži do 170 mg vitamina C i 8 mg karotina. Veoma je poznata kao sredstvo protiv nadimanja, gasova i kod poteškoća prilikom varenja.


Proizvodnja organskih sirovina, etarskih ulja i čajnih koncentrata

Prednosti certifikovanih organskih proizvoda na bazi lekovitog i aromatičnog bilja su: potpuna zdravstvena bezbednost, visok organoleptički kvalitet, minimalan udeo biljnih primesa i drugih nečistoća, mikrobiološka ispravnost i visok sadržaj bioaktivnih materija. Imajući u vidu te zahteve, kao i činjenicu da se u poslednje vreme konstantno narušava životna sredina, poseban značaj ima razvoj organske proizvodnje lekovitog bilja. Ova proizvodnja je usmerena ka zahtevima tržišta uz povećanje kvaliteta proizvoda. S tim u vezi u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, u Odeljenju za organsku proizvodnju i biodiverzitet, gajenje lekovitog i aromatičnog bilja se sve više usmerava na proizvodnju i sakupljanje na organski način. Zbog toga se intenzivno radi na istraživanju i formulisanju uslova organske proizvodnje. Osnovni cilj organske proizvodnje lekovitog bilja je dobijanje proizvoda visokog kvaliteta, primena organskih đubriva i dalji razvoj proizvodnje, uz očuvanje ekosistema. Ovo naročito važi za ugrožene vrste, kao i za one za kojima je povećana potražnja.

U Odeljenju se istražuju i najpovoljniji uslovi destilacije i ekstrakcije različitih vrsta lekovitog i aromatičnog bilja. U poluindustrijskom i industrijskom postrojenju, pretežno od sopstvenih sirovina, proizvode se etarska ulja i ekstrakti iz organske i konvencionalne proizvodnje.

Etarsko ulje pitome nane, svojstvenog je i prijatnog mirisa, koji osvežava i hladi. Mnogobrojni korisni sastojci čine ovo ulje višestruko značajnim. Koristi se u farmaciji, u industriji parfema i kozmetičkoj industriji. Ima svojstvo da opušta i relaksira. Etarsko ulje deluje antimikrobno, spazmolitički na sistem za varenje i rashlađujuće, pa se koristi spolja za smanjenje bolova. Takođe, ulje se primenjuje i za inhaliranje.

Ekstrakt čaja (čajni koncentrat) pitome nane ima potpun lekoviti učinak, jer pored komponenata rastvorljivih u vodi (flavonoidi, tanini u dr.) sadrži i u vodi slabo rastvorljivo etarsko ulje, što nije slučaj sa čajevima pripremljenim na uobičajeni način. Čaj od pitome nane ima široku upotrebu kao topli ili hladni napitak. Čaj pripremljen od čajnog koncentrata kamilice ima potpunije lekovito delovanje od čaja pripremljenog na uobičajeni način jer, pored u vodi rastvorljivih aktivnih materija, sadrži i nedovoljno rastvorljivo etarsko ulje. Doziranje ovih ekstrakata čaja je individualno, 15–20 kapi na šolju vode. Ispitivanje kvaliteta ovih koncentrata pokazalo je da oni u značajnoj meri prevazilaze klasične čajeve po koncentraciji aktivnih materija, lakše se u tečnoj formi doziraju i imaju veći učinak u terapiji (Pekić i sar. 1995, 1995a).

Zaključak

Komparativne prednosti organske proizvodnje, a posebno prerade organskih proizvoda, stvaraju veliku šansu za razvoj Srbije. Promet organskih proizvoda u Evropi je dostigao sumu od blizu 20 milijardi evra i godišnju stopu rasta od blizu 10%. Potražnja raste mnogo brže nego domaća proizvodnja. Upravo ovaj trend može biti šansa da se potencijali organske proizvodnje iskoriste kao izvozne mogućnosti. Sa kvalitetnim


poljoprivrednim zemljištem i svojom dugom tradicijom poljoprivredne i prehrambene proizvodnje, Srbiji se pruža mogućnost plasmana sertifikovanog organskog semena i proizvoda na strana tržišta, kao i zadovoljenje sopstvenih potreba za ovim proizvodima.

Formiranjem Odeljenja za organsku proizvodnju i biodiverzitet Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad je potvrdio ozbiljan pristup organskoj proizvodnji. Tokom prvih pet godina rada u ovom sistemu, definisani su pravci naučno-istraživačkog rada sa ciljem unapređenja ove oblasti. NS seme za organsku proizvodnju je postalo realnost, o čemu svedoči činjenica da se iz godine u godinu povećava potražnja od strane organskih proizvođača.

Zahvalnica

Ovaj rad predstavlja deo istraživanja u sklopu projekta TR 31030 “Stvaranje sorata i hibrida povrća za gajenje na otvorenom polju i zaštićenom prostoru”, finansiranog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Literatura

Adamović SD (2011): Variranje prinosa cvasti i sadržaja ukupnih karotenoida u za-visnosti od vremena berbe u postrnoj organskoj proizvodnji nevena. Bilten za alternativne biljne vrste 43 (84): 43-47

Adamović SD (2012): Yield and quality of basil grown as a second crop under organic and conventional conditions. 16th International Eco-Conference® on 7th Safe Food. Novi Sad (Serbia), 26–29 September 2012, 315-319

Berenji J (2009): Uloga sorte i sortnog semena u organskoj poljoprivredi. Zbornik ra-dova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo 46 (1): 11-16

Gliessman SR (2004): Agroecology and Agroecosystems. Eds. D. Rickerl and C. Fran-cis, Agroecosystem Analysis. American Society of Agronomy, Madison

Lampkin NH, Measures M (2001): Organic Farming Management Handbook. Welsh Institute of Rural Studies, University of Wales, Aberystwyth

Lazić B, Malešević M (2010): Organska poljoprivreda? Da! www.zelenamreza.org/in-dex.php/odrziva-poljoprivreda/vise-o-odrzivoj-poljoprivredi-i-korisne-adrese/organska-poljoprivreda-da

Lazić B, Lazić S (2008): Organska poljoprivreda. U „Organska poljoprivreda” (ur. Lazić B & Babović J), Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad: 7-38

März U, Stolz T, Kalentić M, Mišković N (2012): Organska poljoprivreda u Srbiji 2012. Beograd, Serbia Organica, Zemun, Zemunplast: 44

Michelsen J, Lynggaard K, Padel S, Foster C (2001): Organic Farming Development and Agricultural Institutions in Europe: A Study in Six Countries (Organic Far-ming in Europe: Economics and Policy, 9), Hohenheim 174


Milošević M, Dragin S, Stegić M (2010): Značaj genetičkih resursa i način njihovog očuvanja. Ratar. Povrt. 47 (1): 11-19

Milošević M, Marjanović-Jeromela A (2012): Održivi razvoj i organska poljoprivreda. Zbornik referata, 46. Savetovanje agronoma Srbije, Zlatibor. 29. 01-04. 02. 2012, 335-346

Milošević M, Teofanov S (2012): Osnovi organske biljne proizvodnje. Vlada Vojvodine, Uprava za zajedničke poslove pokrajinskih organa i Institut za ratarstvo i povr-tarstvo, Novi Sad, 60

Mrkovački N, Adamović D, Đalović I, Najvirt B (2012): Brojnost mikroorganizama u rizosferi nevena i mente pri konvencionalnom i organskom sistemu gajenja. 19. naučnostručni skup „Proizvodnja i plasman lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja“, Bački Petrovac, 28. 9. 2012. Izvodi radova, 2-3

NDSU Carrington Research Extension Center (2012): Variety Trial Data (http://www.ag.ndsu.edu/carrington/buckwheat/)

Oljača S, Bavec F (2011): Organska proizvodnja heljde i alternativnih žita. Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju Serbia Organica, Beograd, 1-62

Pekić B, Vasić R, Adamović D, Ikić I (1995): Ispitivanje kvaliteta čajnog koncentrata pitome nane (Mentha piperita L.). Lekovite sirovine 14: 75-77

Pekić B, Lepojević Ž, Vasić R, Adamović D (1995): Uporedno ispitivanje ekstrakata - ča-jeva od kamilice primenom TLC. Medicinal Plant Report 2 (2): 70-75

Pržulj N, Momčilović V, Denčić S, Kobiljski B (2012): Alternativne vrste strnih žita namenjene organskoj proizvodnji. Zbornik referata, 46. Savetovanje agronoma Srbije, Zlatibor, 29. 01-04. 02. 2012, 123–144

Sikora V, Berenji J (2012): Organska sorta kao faktor uspešne organske biljne proi-zvodnje Zbornik referata, 46. Savetovanje agronoma Srbije, Zlatibor, 29. 01–04. 02. 2012, 347–356

Todorović V, Vasić M, Zarić D, Čičić D, Davidović M (2011): Possibility of using the genetic resources of Eastern Herzegovina in organic farming“. Proc. of 22. In-ternational symposium „Food safety production“, 19-25 jun 2011, Trbinje, BiH – RS, 281-283

Tomaš M, Pejanović R, Glavaš-Trbić D, Njegovan Z (2011): Organska poljoprivreda u podunavskom regionu. Ekonomika poljoprivrede, 58 (1): 220-227

Ugrenović V, Filipović V, Glamočlija Đ, Jovanović B (2010): Organsko seme – proi-zvodnja i sertifikacija na oglednom polju Instituta ‘Tamiš’ Pančevo. Selekcija i semenarstvo 16 (1): 55-62

Vasin J, Milić S, Sekulić P, Ninkov J, Zeremski T, Mijić B, Milošević M (2012): Plodnost zemljišta u organskoj proizvodnji. Zbornik referata, 46. Savetovanje agronoma Srbije, Zlatibor, 29. 01 – 04. 02. 2012, 329–334


Vasić M, Tepić A, Gvozdanović-Varga J, Šumić Z, Nešković J, Todorović V (2011): Seed weight and content of important compounds in dry bean from organic produc-tion. Proc. of 22. International symposium „Food safety production“, 19-25 jun 2011, Trbinje, BiH – RS, 287-289

Vlahović B, Radojević V, Živanić I (2011): Istraživanje stavova potrošača o potrošnji organske hrane u Srbiji. Ekonomika poljoprivrede 3: 443–456

http://www.mpt.gov.rs/ - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.http://www.serbiaorganica.info/ - Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnjehttp://www.mojafarma.rs/index.php/Organska-poljoprivreda/Aktuelno/regulativa-u

organskoj-proizvodnji-u-skladu-sa-eu.html

OČUVANJE AGROBIODIVERZITETA KAO ŠANSA ZA ODRŽIVI I RURALNI RAZVOJ

Mirjana Vasić, Mirjana Milošević, Aleksandra Savić, Anamarija Petrović, Zorica Nikolić, Sreten Terzić, Jelica Gvozdanović-Varga, Sikora Vladimir,

Dušan Adamović, Janko Červenski, Livija Maksimović, Ivica Đalović, Vera Popović



Izvod: Intenzivni razvoj poljoprivredne proizvodnje je, donekle neracionalnim kori-šćenjem zemljišta, vode, vazduha, biljnog i životinjskog sveta, narušio ravnotežu na našoj planeti. Opasnost po celokupni živi svet čovek sve jasnije uočava i teži ka obnavljanju uni-štenih i očuvanju postojećih prirodnih resursa. Razvoj savremene poljoprivrede usmeren je ka racionalnom korišćenju prirodnih resursa u cilju proizvodnje dovoljno kvalitetne hrane. Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada je, između ostalog i formira-njem Odeljenja za organsku proizvodnju i biodiverzitet, prihvatio nove trendove u po-ljoprivredi, kako u naučno-istraživačkom tako i u komercijalnom smislu.

Za uspešno uvođenje organske poljoprivrede kao najčešćeg oblika održive poljo-privrede, a u funkciji održivog razvoja pre svega ruralnih područja, mora se omogućiti povećanje agrobiodiverziteta. Javlja se potreba za intenzivnijim plodoredom uz prisu-stvo useva na njivama tokom cele godine, gajenjem združenih i pokrovnih useva, uspo-stavljanjem zaštitnih pojaseva, osnivanjem farmi i gajenjem biljaka potrebnih za ishranu stoke. U održivoj poljoprivredi se koriste saznanja o alelopatskim odnosima i to ne samo rasporedom biljnih vrsta u vremenu i prostoru. Od mnogobrojnih biljnih vrsta i mikroor-ganizama prave se i biopreparati kojima se vrši zaštita gajenih useva od korova i patogena i stimulacija njihovog rasta i razvoja.

U svim vidovima održive poljoprivrede gaji se veći broj vrsta od uobičajenih i raspro-stranjenih na velikim površinama u konvencionalnoj poljoprivredi. To su vrste specifične i tradicionalne za dato područje. Stare sorte ili lokalne populacije, ekotipovi, karakteristične za određeni lokalitet, prilagođene su klimatskim prilikama, navikama u ishrani i načinu gajenja. One su nastale izborom lokalnog stanovništva tokom dugog niza godina. Poboljša-nim osobinama i specifičnim genetskim sastavom pravo su svedočanstvo istorije i tradicije, ali su značajne za sadašnje ali i za još nedefinisane buduće potrebe u stvaranju novih sorti.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu oduvek je pridavao značaj pri-kupljanju, proučavanju i očuvanju autohtonih sorti. Naučni radnici, oplemenjivači, iz ovog Instituta znaju da samo ako im na raspolaganju stoji velika genetska raznovrsnost biljne vrste sa kojom rade mogu uspešno stvarati nove, prinosnije sorte visokih nutri-tivnih kvaliteta. Svi koji se rade u oblasti održivog i ruralnog razvoja bave se poveća-njem i očuvanjem agrobiodiverziteta, i ujedno ga koriste za dalji napredak.

Ključne reči: agrobiodiverzitet, organska proizvodnja, malo gajene vrste, genetski resursi


Uvod

Razvijajući svoju civilizaciju ljudski rod je, brinući se prvenstveno za svoje preživ-ljavanje i dobrobit, narušio umnogome ravnotežu u prirodi. Opasnost po celokupni živi svet čovek sve jasnije uočava, shvata i prihvata. Teži se ka obnavljanju uništenih i očuva-nju i daljem racionalnom korišćenju postojećih prirodnih resursa. U okviru toga biodi-verzitet je označen kao jedan od važnijih faktora za budućnost čovečanstva. Generalna skupština Ujedinjenih nacija, proglasivši 2010. međunarodnom godinom biodiverziteta, apelovala na sve da se brinu o očuvanju biološke raznovrsnosti naše planete. U okviru opšteg biodiverziteta značajno mesto ima i agrobiodiverzitet.

Intenzivni razvoj poljoprivredne proizvodnje doneo je mnogo dobroga, između ostalog i dovoljne količine hrane rastućem broju svetskog stanovništva, ali je donekle ne-racionalnim korišćenjem zemljišta, vode, vazduha, biljnog i životinjskog sveta naneto i mnogo štete. Zbog toga je razvoj savremene poljoprivrede sve više usmeren je ka obnav-ljanju uništenih i očuvanju i daljem racionalnom korišćenju postojećih prirodnih resursa za ekonomičnu proizvodnju dovoljno kvalitetne hrane. Teži se proizvodnji hrane visokog kvaliteta u okviru održive poljoprivrede. Srbija, kao i zemlje Evropske unije i mnoge druge države sveta, u svojoj agrarnoj politici smatraju da organska proizvodnja treba da bude najzastupljeniji model održive poljoprivrede (Malešević i sar. 2002, Merz i sar. 2012, Mi-lošević i Teofanov 2012). Organska proizvodnja daje hranu visokog kvaliteta, a bazira se na principima održive poljoprivrede i očuvanja ekosistema (Lazić i Malešević 2004).

Prema navodima Oljače i sar. (2002), gotovo sve metode koje se koriste za povećanje agrobiodiverziteta (intenziviranje plodoreda, združivanje useva-polikulture, pokrovni usevi, osnivanje ekološki integralnih farmi) koriste se u sistemima održive poljoprivrede.

Poseban aspekt povećanju agrobiodiverziteta u funkciji održivog razvoja, preko održive poljoprivrede i njenog najčešćeg oblika, organske poljoprivrede (Milošević i Mar-janović- Jeromela 2012) daje korišćenje biljnih vrsta koje se gaje u određenom, pre svega, ruralnom području. Sem vrsta uobičajenih i rasprostranjenih na velikim površinama i u konvencionalnoj poljoprivredi gaje se i specifične, tradicionalne biljne vrste (Bavec & Bavec 2006, Dardić i sar. 2010, Lazić 2011, Milošević i Teofanov 2012).

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad je, između ostalog i formiranjem Ode-ljenja za organsku proizvodnju i biodiverzitet, prihvatio nove trendove u poljoprivredi i izazov organske proizvodnje, kako u naučno-istraživačkom tako i u komercijalnom smislu. Značajan segment naučno istraživačkog i rada na oplemenjivanju ratarskih, povrtarskih i lekovitih vrsta je rad na povećanju agrobiodiverziteta. Posebno je inter-santan rad na prikupljanju, ispitivanju i čuvanju genetskih resursa, pre svega ekotipova i starih sorata sa našeg područja.

Agrotehnički razlozi za očuvanje i povećanje agrobiodiverziteta

Do povećanja agrobiodiverziteta dovodi intenziviranje plodoreda, združivanje use-va-polikulture, pokrovni usevi, osnivanje ekološki integralnih farmi, a gotovo sve se kori-ste u sistemima održive poljoprivrede (Oljača i sar. 2002).


Izbor useva tj. biljnih vrsta treba da obezbedi funkcionisanje jednog održivog sistema u kojem su usklađeni svi faktori. Plodored ima ključnu ulogu u ostvarivanju ciljeva organske poljoprivrede (Milošev i Šeremešić 2004). Jedan od principa uzgoja u skladu sa prirodom je da njive i bašte (Dardić i sar. 2010, Lazić 2011) treba da budu zasejane tokom cele godine. Plodoredi treba da uključe i gajenje poduseva, naknadnih i postrnih, te gajenje međuuseva i ozimih pokrovnih useva (Malešević i sar. 2009). Radi unošenja organske materije u zemljište seju se usevi za zelenišno đubrenje. Neophod-no je pomoću smene useva napraviti što boji balans hraniva.

Povećava se potreba za biljnim vrstama različitim po dužini vegetacije, osetlji-vosti na niske temperature, osetljivosti na zasenjivanje. Na primer, sem uobičajenog postrnog useva pasulja u te svrhe može da se koristi i bosiljak (Adamović 2012). Legu-minoze treba da zauzimaju značajan deo površina (Malešević i sar. 2009), posebno sa gledišta snabdevanja zemljišta azotom. Gaje se i neke vrste koje su slabije zastuplje-ne u kaonvencionalnoj proizvodnji (Vasić i sar. 2012). Interesantne sa više aspekata su i ređe gajene uljane vrste: uljana repica, ricinus (Ricinus communis), lan (Linum usitatissimum), uljana tikva (Cucurbita pepo var.oleifera), uljana bundeva (Cucurbita pepo convarietas citrullinina), slačica (Sinapsis alba L.), susam (Sesamum indicum L.), korijander (Coriandrum sativum), mirođija (Anethum graveolens), bamija (Abelmoschus esculentus), lanik (Camelina sativa), krtičnjak (Euphorbia lathyris), gospin trn (Silуbum marianum), peronjika (Cyperus esculentus), (Marjanović-Jeromela i sar. 2007).

U organskoj proizvodnji javlja se potreba za uspostavljanjem pojasa, najčešće ži-vog, od biljaka, radi razgraničenja od okolnih površina u konvencionalnoj proizvodnji, puteva, kanala. Sem mehaničke zaštite (na primer od primenjenih sintetičkih sredstava ili izduvnih gasova) ti pojasevi su i zaštita od korova, sprečavaju prenošenje patogena na useve, privlače insekte, pružaju sigurno stanište i njima i sitnim životinjama (Lampkin & Measures 2001). Za formiranje ovih pojaseva ranije su se najčešće koristili suncokret i kukuruz, ređe konoplja. Sad su na našim njivama česti facelija (Phacelia tanacetifolia Benth), neven (Calendula officinalis), bosiljak (Ocimum basilicum), mirođija (Anethum graveolens). Ugrenović i sar (2012) referišu o prednostima uzgoja višegodišnjeg morača (Foeniculum vulgare P. Mill.) u živom zaštitnom pojasu oko parcela.

Od morača se, kao i od mnogih drugih napred navedenih biljaka preradom može dobiti biopreparat koji se može primeniti u organskoj proizvodnji. Za potrebe pravljenja preparata mogu se gajiti i kopriva (Urtica dioica), kamilica (Matricaria chamomilla), bo-siljak (Ocimum basilicum), pelin (Artemisia absinthium), kadifica (Tagetes sp.), hajdučka trava, stolisnik (Achillea millefolium), dragoljub (Tropaeolum majus), buvač (Chrysanthe-mum ili Tanacetum cinerariifolium), odoljen (Valeriana officinalis) (Lazić i Babović 2008, Dardić i sar. 2010).

Primenom savremenih laboratorijskih tehnika, iz stabla, listova i korena biljke sirka, izolovano je nekoliko alelohemikalija čije delovanje na druge biljke može biti in-hibitorno ili stimulativno, a zbog inhibitornog delovanja prema nekim korovima alelo-hemikalije poreklom iz sirka u perspektivi mogu predstavljati potencijalni bioherbicid selektivnog dejstva (Sikora i Berenji 2008).

Dejstvo ovih biopreparata se zasniva na alelopatskim odnosima među živim or-ganizmima. Kad pominjemo alelopatske odnose prvenstveno mislimo na smenu useva


u vremenu i prostoru, na plodored i biljke dobre susede (Lazić i Babović 2008, Lazić 2011, Milošević i Teofanov 2012). Međutim pojava i korišćenje alelopatije je, kao što se iz navedenog da zaključiti, mnogo šira. Iskorićavanje alelopatiskih pojava sve više dobija na značaju u konvencionalnoj, a pogotovo u održivoj, organskoj poljoprivredi. Prirodne aktivne materije su biorazgradive, pa se smatra da je njihova upotreba mnogo bezbednija u poređenju sa sintetičkim (Duke et al. 2000 cit. Sikora i Berenji 2008).

Iskorišavanje alelohemikalija u praksi se vrši ostavljanjem žetvenih ostataka kao pokrova na zemljištu, primenom malča od nadzemnih delova biljaka ili prskanjem vo-denim rastvorom koji se dobija od svežeg ili suvog biljnog materijala na više načina.

Mnoge od napred pomenutih biljnih vrsta od kojih se mogu praviti biopreparati do sada su se skupljale ili gajile na manjim površinama. Mogle su se naći i kao odoma-ćene populacije kod poljoprivrednih proizvođača, najčešće na okućnicama i u baštama (Mileusnić i sar. 2009, Vasić 2013). Povećanjem površina pod organskom proizvodnjom javila se potreba za uvođenjem tih biljnih vrsta u uzgoj i korišćenje na većim površinama. Takođe se javila i potreba za prinosnim i kvalitetnim sortama i njihovim semenom. In-stitut za ratarstvo i povrtarstvo vrši istraživanja (Adamović 2012) i proizvodnju semena nekih od tih biljnih vrsta (Červenski i sar. 2012).

Ekonomski razlozi za očuvanje i povećanje agrobiodiverziteta

Svi napred navedeni razlozi kojima se treba voditi prilikom izbora biljne vrste za organsku proizvodnju su respektabilni i neophodni za postizanje zadovoljavajućih prinosa i uspešnu, i ekološki i ekonomski, održivu poljoprivredu. Mnoga gazdinstva, od onih koja su se bavila organskom proizvodnjom, ranije su bila okrenuta zadovoljavanju sopstvenih potreba. Međutim, danas je to za većinu izvor zarade tako da se ne sme za-nemariti ni ekonomski aspekt. To je pre svega mogućnost prodaje na tržištu.

Konzumenti hrane organskog porekla, takozvane zdrave hrane, najčešće žele što pravilnije da se hrane. Mnogi već imaju zdravstvenih problema. S obzirom da je ta hrana skuplja od one iz konvencionalne proizvodnje, njeni kupci su najćešće i boljeg materijalnog stanja. Sem toga žele i nešto novo i neobično u svojoj ishrani.

Zbog toga se izbor vrsta koje se gaje proširuje na alternativne vrste strnih žita (Pržulj i sar. 2012), uključujući i heljdu (Oljača i Bavec 2011), mnoge uljane i protein-ske vrste (Bavec & Bavec 2006). Postoji zainteresovanost za čičoku, izvanredno bogatu mineralima (Terzić et al. 2012), koja se koristi u dijeti bolesnika od šećerne bolesti. Za ishranu ovih bolesnika preporučuje se i sastrica (Lathyrus sativus) koja je gotovo iščezla sa naših polja, pa čak i iz bašta i nađen je vrlo mali broj tih dragocenih populacija (Mi-kic et al. 2011). Sem sastrice ili graha poljaka, kako ga zovu u mnogim našim krajevima, interesantne su sve leguminoze: Vicia faba (bob), Ervum lens (sočivo, leća), Lathyrus sativus (sastrica, poljski grah), Cicer arietinum (leblebija, naut, slanutak), Vigna ungui-culata (crnookica, pasuljica). Phaseolus coccineus (mnogocvetni ili turski pasulj), Vigna unguiculata var. sesquipedalis (metar boranija), Vigna angularis (azuki), Vigna radiata (mung), Lablab purpureus (Vasić et al. 2012). Na našoj teritoriji je najrasprostranjenija leguminoza u ljudskoj ishrani je pasulj koji i u organskoj proizvodnji zadržava svoje


kvalitete (Vasić et al. 2011). Velika grupa vrsta su gajeni i samonikli lukovi (rod Allium) koji su se koristili u poljoprivredi od samih njenih početaka, a imaju mnoge potrebne osobine za uspešno podizanje agrobiodiverziteta u održivoj popljoprivredi. Zanimljive, i sve češće u proizvodnji, su biljke iz roda Amaranthus, mnoge biljne vrste iz grupe kupusnjača (Brassica sp.) ili salata (Lactuca sp.), endivije i cikorije (rod Cichorium) kod kojih se upotrebljava koren, list ili cela biljka.

Sem neobičnih biljaka koje imaju visoku dijetološku i nutritivnu vrednost gaje se i dobro prodaju i uobičajene biljne vrste, ali se traže stare, tradicionalne sorte, dobro poznatog izgleda i ukusa. Time zalazimo u sledeću oblast interesantnu za očuvanje i povećavanje agrobiodiverziteta, a to je oblast genetskih resursa.

Agrobiodiverzitet i genetski resursi

Za proizvodnju biljaka na većim površinama i za intenzivni uzgoj stoke sa ubr-zanim prirastom uz mehanizovanje proizvodnih procesa stvorene su visokoprinosne sorte ne samo ratarskog neko i povrtarskog bilja (Gvozdanović-Varga i sar. 2006). U korist veće produkcije hrane preko povećanja prinosa nije se vodilo računa o nutri-tivnoj vrednosti namirnica i ulozi različitih biljnih vrsta u ishrani. Usled favorizacije pojedinih osobina biljke došlo je do značajnog osiromašenja genetske osnove u okviru najčešće gajenih biljnih vrsta u konvencionalnim načinima proizvodnje. Prestale su da se gaje neke biljne vrste ranije korišćene u ishrani (Mikić et al. 2011, Vasić i sar. 2006). Migracijom seoskog stanovništva ka gradovima, nestanak lokalnih sorti je drastično pojačan i ubrzan. Njihovo prikupljanje i ispitivanje je prepoznato kao izuzetno važno za celokupno čovečanstvo i njegovu budućnost (Vetelainen et al. 2008, Milošević i sar. 2009, Vasić i sar. 2011, Milošević i Marjanović-Jeromela 2012).

Značajno za uspešan razvoj organske poljoprivrede je i očuvanje i korišćenje sta-rih sorti jednog područja, regiona (Prodanović i Šurlan-Momirović 2006). Stare sorte ili lokalne populacije, ekotipovi , karakteristične za određeni lokalitet, prilagođene su klimatskim prilikama, navikama u ishrani i načinu gajenja. One su nastale izborom lokalnog stanovništva tokom dugog niza godina. Poboljšanim osobinama i specifičnim genetskim sastavom pravo su svedočanstvo istorije i tradicije (Vasić 2004, Takač i sar. 2005, Milenković i sar. 2009, Todorović i sar. 2012), ali i bogatstvo za još nedefinisane buduće potrebe u stvaranju novih sorti.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu oduvek je pridavao značaj priku-pljanju autohtonih sorti (Ćuk & Seiler 1985, Mikic et al. 2008). Naučni radnici, opleme-njivači, iz ovog Instituta bili su svesni da samo ako im na raspolaganju stoji velika genet-ska raznovrsnost biljne vrste sa kojom rade mogu stvoriti nove, prinosnije sorte visokih nutritivnih kvaliteta (Vasić i Gvozdanović-Varga 2008). Seme starih sorti je nosilac po-tencijalno korisnih gena koji se mogu koristiti u daljim oplemenjivačkim programima, a sačuvane u bankama gena predstavljaju prehrambenu sigurnost (Milošević i sar. 2009). Ovim se čuva i tradicija i kulturno nasleđe jednog područja (Tomaš i sar. 2011).

Čuvanje genetskih resursa se vrši na više načina (ex situ ili in situ) i u više vrsta kolekcija različite namene (osnovne kolekcije, aktivne kolekcije, sržne kolekcije, gen


kolekcije). Faze rada koje dovode do formiranja genetskih kolekcija koje mogu da se čuvaju su inventarisanje ili evidentiranje uzoraka, prikupljanje uzoraka, uvođenje pri-stupnih (pasoških) podataka o uzoracima u baze podataka (od koga i odakle je dobijen uzorak uz podatke o načinu uzgoja i korišćenja), osnovno opisivanje uzoraka uz formi-ranje dokumentacije o izgledu uzorka i njegovim semenskim kvalitetima (fotografije, klijavost, količina semena). Nakon toga se vrši umnožavanje prikupljenog semena ili sadnog materijala i dalje ispitivanje i opisivanje materijala.

Širom sveta postoje ustanove koje se bave ovim vrlo zahtevnim poslom, i to su najčešće genbanke i to na nacionalnom i multinacuonalnom nivou. Međutim time se bave i druge organizacije, pa i Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Rad na prikupljanju genetskih resursa najčešće se odvija u okviru projekata (Lazić 1988, Agič 2009, Vasić i sar. 2011).

Samo prikupljanje genetskih resursa je prvi, ali u današnje vreme ubrzanog gu-bljenja lokalnog biljnog materiajla, možda i najvažniji korak u očuvanju agrobiodiver-ziteta. Prikupljanje se odvija u centrima porekla određenih biljnih vrsta (Ćuk & Seiler 1985) i ono je od posebnog značaja za naučna istraživanja i dalji oplemenjivački rad. Onaj material koji se prikuplja u našim krajevima (Mikic et al. 2008, Mileusnić i sar. 2009, Todorović i sar. 2012) mnogo je zanimljiviji za očuvanje i povećanje agrobiodi-verziteta.

Poslednja u nizu aktivnosti u oblasti prikupljanja genetskih resursa bio je rad na projektu „Za vojvođanskog paora“ koji je prihvatio i finansirao Pokrajinski sekretarijat za nauku. S obzirom da je područje Fruške gore od izuzetnog značaja za Vojvodinu kao regiju (www.uns.ac.rs/sr/projekti/masterplan/masterplan20111223.pdf), ideja Projekta bila je da se sagleda stanje genetskih resursa i prikupi seme i sadni materijal ratarskog, povrtarskog i krmnog gajenog i samoniklog bilja. Bilo je predviđeno, a to je i urađeno, da stručnjaci iz Instituta održe niz predavanja o značaju lokalnih genetskih resursa, starih sorti i samoniklog bilja, i njihovoj upotrebi u savremenim sistemima proizvod-nje, pre svega organskoj i tradicionalnoj. Sem prikupljanja semena beleženo je, u na-meri da se sačuva od zaborava i podeli sa drugima, i znanje, iskustvo i navike u gajenju i korišćenju pojedinih biljnih vrsta. Sve to predstavlja nemerljivo blago koje, nažalost, vrlo brzo iščezava. Značajan način očuvanja ovih tradicionalnih sorti od izumiranja je gajenje u okviru manjih domaćinstava, gde je kod mnogih povrtarskih vrsta on farm gajenje najefikasniji metod čuvanja. Stoga se preporučuje domaćicama da nastave sa njihovim uzgojem, što je rađeno i tokom ovog Projekta. Međutim, najsigurnije je ipak čuvanje reprezentativnih uzoraka u adekvatnim uslovima gen banke.

Tokom leta i jeseni ekspedicije su prošle kroz više sela u jugozapadnom delu Fruš-ke gore. Sakupljeno je 103 uzorka semenskog i sadnog materijal. Seme je, uz urednu dokumentaciju o tome odakle je, ko ga je dao, kako se gaji i koristi, kao i kratak opis i fotografije, pohranjeno na čuvanje u adekvatnim uslovima u Odeljenju za organsku proizvodnju i biodiverzitet novosadskog Instituta u Bačkom Petrovcu.

Od prikupljenih uzoraka najviše je iz vrste (Phaseolus vulgaris): pasulja - 15 i bo-ranija - 12. Pet uzoraka pasulja su belog zrna, jedan genotip žutog zrna, četiri genotipa šarenog, tri zelenog zrna, jedan nazvan limunada (zrna boje limuna) i jedan genotip pasulja zrna sličnog zrnu soji.


Boranija ima i niskog i visokog rasta različite boje mahuna te, sledstveno tome, i zrna. Od pet uzoraka paradajza (Solanum lycopersicum) javljaju se krupni, mali, šljivar, žuti. Tu su i 7 tikava (Cucurbita sp, Lagenaria sp.), dva genotipa paprike (Capsicum anuum), roga i ljuta feferona, zatim 7 salata (Lactuca sativa) među kojima se razlikuju prolećne, jesenje, kupusarke-kovrdžavke, glavičaste. Pored toga, prikupljeno je pet ge-notipova kukuruza za ljudsku ishranu (Zea mays), od čega dva genotipa belog (jedan za brašno, a drugi za kuvanje suvog zrna) i po jedan kokičara, domaćeg šećerca i ukrasnog kukuruza (sivkast, tvrdunac). Takođe je prikupljeno i pet različitih genotipova belog luka (Allium sativum) od čega tri prolećne, tri jesenje sadnje. Od tri genotipa crnog luka (Allium cepa) crvenih i žutih lukovica se izdvaja okrugli genotip sa veoma dugom tradicijom gajenja na tom lokalitetu. Dobijeno je i seme po jedan genotip vlašca (Alli-um shoenoprasum), Allium fistrulosuma (var. viviparum) i praziluka (Allium porum). Ekspedicija je prikupila i nekoliko genotipova boba (Vicia faba), bele bundeve (Cucur-bita sp.), mirođije (Anethum graveolens), spanaća (Spinacea oleracea), peršuna (Petro-selinum crispum), maka (Papaver somniferum), graška (Pisum sativum), žalfije (Salvia officinalis ) i po jedan genotip lana (Linus usitatissimum), ovsa (Avena sativa), pšenice (Triticum aestivum), enotere (Oenothera biennis), lobode (Atriplex hortensis), macine trave (Marrubium vulgare). Ističemo i dva genotipa sastrice (Lathirus sativus), vrste čiji je uzgoj skoro u potpunosti napušten u Srbiji, a koja ima primenu u ljudskoj ishrani, za ishranu stoke, kao zelenišno đubrivo i drugo (Mikić i sar. 2010).

Uzorci će u toku zime biti pripremljeni za setvu radi umnožavanja, morfološke karakterizacije i evaluacije kao i procene njihove upotrebne vrednosti.

Zaključak

U savremenim sistemima gajenja visoko vredne hrane, u održivoj poljoprivredi, u organskoj proizvodnji najčešće dolazi do povećanja agrobiodiverziteta iz više razloga. Niz njih proizilazi iz same postavke, filozofije, ovakve poljoprivredne proizvodnje kojoj je cilj i obnavljanje uništenih i očuvanje i racionalno korišćenje postojećih prirodnih resursa.

Proširenje broja vrsta i sorata koje se gaje proizilazi iz potrebe za intenzivnijim plo-doredom uz prisustvo useva na njivama tokom cele godine, gajenje združenih i pokrovnih useva, useva za zelenišno đubrivo, uspostavljanjem zaštitnih pojaseva, osnivanjem farmi i gajenjem biljaka potrebnih za ishranu stoke. U održivoj poljoprivredi, koristeći saznanja o alelopatskim odnosima, gaji se veći broj biljnih vrsta za izradu biopreparata kojima se vrši zaštita gajenih useva od korova i patogena i stimulacija njihovog rasta i razvoja.

U okviru razvoja proizvodnje organske hrane, a posebno zbog omogućavanja odr-živog razvoja ruralnih područja, uključuju se tradicionalne vrste i u okviru njih ekotipovi i stare sorte gajene u lokalnom klimatskom području. Svako povećanje agrobiodiver-ziteta vezano za uvođenje ili proširenje gajenja na većim površinama neke vrste treba početi prikupljanjem autohtonog genetskog materijala. Smatramo da treba nastaviti sa prikupljanjem autohtonog genetskog materijala svih vrsta biljaka, posebno u brdsko planinskom području, ali i ravničarskom području, naročito doline reka gde su povr-tarski baseni, ne treba zanemariti. Uz prikupljanje biljnog materijala izuzetno je važno,


i neophodno, beležiti i tradicionalna znanja vezana za uzgoj pojedinih vrsta i sorata, kao i podatke u vezi sa njihovom upotrebom u ishrani i lečenju ljudi i stoke ili za zaštitu useva drugih biljnih vrsta.

Deo prikupljenog materijala može se direktno koristiti u organskoj proizvodnji. Mora da se obezbedi adekvatno čuvanje i dostupnost semena i sadnog materijala svim korisnicima. Kod prikupljenih populacija i genotipova treba ispitati najvažnije osobine i proceniti njihovu vrednost poređenjem sa savremenim sortama i to ne samo u konven-cionalnom nego i u tradicionalnom, organskom, održivom sistemu proizvodnje. Nakon procene vrednosti materijala on se može uključivti u selekcioni i oplemenjivački rad.

Da bi se nove i nove-stare biljne vrste mogle uspešno koristiti u proizvodnji treba kreirati optimalnu agrotehniku za gajenje bazirajući se i na prikupljenim saznanjima o tradicionalnim načinima proizvodnje.

Zahvalnica

Ovaj rad je proistekao iz istraživanja na više projekata: TR31030 „Stvaranje i ko-rišćenje sorata i hibrida povrća za gajenje na otvorenom polju i u zaštićenom prosto-ru“, TR31025 “Razvoj novih sorti i poboljšanja novih tehnologija proizvodnje uljanih biljnih vrsta za različite namene” finansiran od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i projekta “Za vojvođanskog paora”, finansiranog od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj.

Literatura

Adamović SD (2012): Yield and quality of basil grown as a second crop under organic and conventional conditions. 16th International Eco-Conference® on 7th Safe Food, Novi Sad, Serbia, 26 – 29 September 2012, 315-319

Bavec F, Bavec M (2006): Organic Production and Use of Alternative Crops, CRC Taylor and Fransis, New York, 241

Červenski J, Adamović D, Sikora V, Vasić M, Gvozdanović-Varga J, Berenji J, Maksimo-vić L, Đalović I, Terzić S, Popović V, Vasić R, Petrović A, Savić A (2012): Seme i proizvodi iz organske proizvodnje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Zbornik radova 47. Savetovanja agronoma Srbije, Zlatibor, in press.

Ćuk L, Seiler G (1985): Collection of wild sunflower species. A collection trip in the USA. Zbornik radova, 15: 283-289

Dardić M, Travar J, Ostojić A, (2010): Organska proizvodnja bilja. Poljoprivredni fakul-tet Banja Luka, 188

Duke SO, Dayan FE, Romagni JG, Rimando AM (2000): Biosynthesized products as sources of herbicides: Current status and future trends. Weed Research 40, 345-352


Gvozdanović-Varga J, Lazić B Gvozdenović Đ, Vasić M, Bugarski D, Takač A, Jovićević D, Červenski J (2006): Razvoj povrtarske proizvodnje tokom 40. godina. Zbor-nik radova Seminara agronoma I, (42): 191-205

Hammer K, Arrowsmith N, Gladis T (2003): Agrobiodiversity with emphasis on plant genetic resoursec. Naturwissenschaften, 90: 241-250

Lampkin NH, Measures M (2001): Organic Farming Management Handbook. Welsh Institute of Rural Studies, University of Wales, Aberystwyth, 1-100

Lazić B, Malešević M (2004): Osnovni principi organske poljoprivrede. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, 40: 439-445

Lazić B, Babović J (2008): Organska poljoprivreda. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 686

Lazić B (2011): Organsko povrtarstvo. Zadužbina Andrejević, Beograd, 88Malešević M, Lazić B, Dušić D, Horvat-Skenderović T, Hopić S, Kolesarić V (2002):

Organska proizvodnja – zakonska regulativa. Zbornik radova sa savetovanja u Subotici, septembar 2002. Savezno ministarstvo privrede i unutrašnje trgovine SR Jugoslavije, Beograd, 320

Malešević M, Jaćimović G, Latković D (2009): Organska proizvodnja-mogućnosti, sta-nje i perspektive u Srbiji, savetovanje na temu „Organska proizvodnja, stanje i perspektive“, Beograd, 7-22

Marjanovic-Jeromela A, Marinković R, Atlagić J, Terzić S, Lečić N (2007): Mogućnost korišćenja uljanih biljaka iz novosadske kolekcije. Bilten za hmelj sirak i lekovi-to bilje, 39(80): 47-52

Marjanović Jeromela A, Terzić S, Marinković R, Atlagić J, Milovac Ž, Jocković M, Mikić A (2012): Collection of minor oil crops and how to utilize it. International Con-ference on BioScience: Biotechnology and Biodiversity – Step in the Future – The Forth Joint UNS – PSU Conference. Novi Sad, Serbia, June 18-20, 25-29.

Merz U, Stolz T, Kalentić M, Mišković N (2012): Organska poljoprivreda u Srbiji 2012. Serbia Organica, Zemun, Zemunplast, Beograd, 44

Mikic A, Mihailovic V, Cupina B, Djuric B, Krstic Dj, Vasic M, Vasiljevic S, Karagic Dj (2011): Towards the re-introduction of grass pea (Lathyrus sativus) in the West Balkan Countries: the case of Serbia and Srpska (Bosnia and Herzegovina). Food and Chemical Toxicology, 49 (3):650-654.

Mikic A, Mihailovic V, Cupina B, Djuric B, Krstic Dj, Hauptvogel P, Hauptvoge R, Vasić M, Duc G, Burstin J (2008): Genetic resources of vetches (Vicia spp.) In Serbia. Proceedings.pdf of Inter.Conf.“Conventional and Molecular Breeding of Field and Vegetable Crops”, 24-27 Nov. 2008, Novi Sad, Serbia, 121-127

Mileusnić V, Lazić B, Todorović V, (2009): Genetički resursi u organskoj proizvodnji kao faktor ruralnog razvoja. Agro-knowlige Jurnal, 10(4):51-57

Milenković L, Ilić Z, Vasić M, Đurovka M, (2009). Morphological characteristics and chemical composition of old pepper cultivars and populations in South Serbia and Central Kosovo. Agrokn. J, 10(39): 99-105


Milošev D, Šeremešić S (2004): Značaj plodoreda u organskoj proizvodnji ratarskih biljaka. Zbornik radova sa III Međunarodne EKO konferencije, Ekološki pokret grada Novog Sada, Novi Sad, 413- 418

Milošević M, Dragin S, Stegić M (2009): Biljni genetički diverzitet iu poljoprivredi. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 176

Milošević M, Teofanov S (2012): Osnovi organske biljne proizvodnje. Vlada Vojvodine, Uprava za zajedničke poslove pokrajinskih organa i Institut za ratarstvo i povr-tarstvo, Novi Sad, 60

Milošević M, Marjanović-Jeromela A (2012): Održivi razvoj i organska poljoprivreda. Zbornik ref. 46. Savetovanje agronoma Srbije, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 335-346

Oljača S, Kovačević D, Dolijanović Ž (2002): Agrobiodiverzitet u organskoj poljopri-vredi. Zbornik radova sa savetovanja „Organska proizvodnja – zakonska regu-lativa“ Subotica, septembar 2002. Savezno ministarstvo privrede i unutrašnje trgovine SR Jugoslavije, Beograd, 83-92

Oljača S, Bavec F (2011): Organska proizvodnja heljde i alternativnih žita. Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju Serbia Organica, Beograd, 1-62

Prodanović S, Šurlan-Momirović G (2006): Genetički resursi biljaka za organsku po-ljoprivredu. Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd

Pržulj N, Momčilović V, Denčić S, Kobiljski B (2012): Alternativne vrste strnih žita namenjene organskoj proizvodnji. Zbornik referata, 46. Savetovanje agronoma Srbije, Zlatibor, 29. 01 – 04. 02. 2012, 123–144

Sikora V, Berenji J (2008): Alelopatski potencijal sirkova. Bilten za hmelj, sirak i leko-vito bilje, 40: 5-16

Takač A, Gvozdenović Đ, Gvozdanović-Varga J, Vasić M, Dušanka B (2005): Characte-ristics of old tomato cultivars. Proc. of I Symp.of ecologists of the rep. of Mone-negro, 14-18 october 2004, Tivat, 97-103

Terzić S, Atlagić J, Maksimović I, Zorić M, Zeremski-Škorić T, Miklič V, Balalić I (2012): Genetic variabilityof mineral concentration in tuberes and lives of Jerusalem artichoke. Scientia Horticulturae, 136:135-144

Todorović V, Vasić M, Zarić D, Čičić D, Davidović M (2011): Possibility of using the genetic resources of Eastern Herzegovina in organic farming“. Proc. of 22. In-ternational symposium „Food safety production“, 19-25 jun 2011, Trbinje, BiH – RS, 281-283

Todorović V, Vasić M, Vasić J, Zarić D, Gvozdanović-Varga J, Tepić A (2012): Rezultati inventarizacije i kolekcionisanja visokih pasulja i boranije u Republici Srpskoj. Zb.radova XVII Savetovanja o biotehnologiji, Čačak, 6-7. april 2012, 117(19): 62-66

Tomaš M, Pejanović, R, Glavaš-Trbić D, Njegovan Z (2011): Organska poljoprivreda u podunavskom regionu. Ekonomika poljoprivrede, 58(1): 220–227

Ugrenović V, Filipović V, Glamočlija Đ, Subić J, Kostić M, Jevđović R (2012): Pogodnost korišćenja morača za izolaciju u organskoj proizvodnji. Ratar. Povrt. 49(1): 126-131


Vasić M, 2004: Genetička divergentnost pasulja; Genetic divergence in a bean collec-tion. Zadužbina Andrejević, Beograd, 94.

Vasić M, Mihailović V, Mikić A, Gvozdanović-Varga J (2006): Bob (Vicia faba L.) – ne-kad, sad i nadalje. Tematski zbornik IV međunarodne eko-konferencije Zdrav-stveno bezbedna hrana, Novi Sad, Srbija, 20-23. septembar 2006, II, 331-336.

Vasić M, Mihailović V, Mikić A, Gvozdanovic-Varga J, Mladenović D, Ćupina B, Krstić Đ (2008): Return of faba bean (Vicia faba L.) – new old plant. The Book of Ab-stracts of III International Symposium of Ecologists of the Republic of Monte-negro, Herceg Novi, Montenegro, 8-12 October 2008, 136.

Vasić M, Gvozdanović-Varga J (2008): Development of vegetable cultivars from dome-stic populations. Book of Abstracts of Inter.Conf.“Conventional and Molecular Breeding of Field and Vegetable Crops”, 24-27 Nov. 2008, Novi Sad, Serbia, 57

Vasić M, Tepić A, Gvozdanović-Varga J, Šumić Z, Nešković J, Todorović V (2011): Seed weight and content of important compounds in dry bean from organic produc-tion. Proc. of 22. Int. SymP. „Food safety production“, 19-25 jun 2011, Trbinje, BiH – RS, 287-289

Vasić M, Pavlović N, Gvozdanović-Varga J, Ilić Z, Moravčević Đ, Zdravković M, Cvikić D, Červenski J, Anačkov G (2011): SEEDNet (2004–2010) u genetskim resursima povrća u Srbiji. Zbornik radova XVI Savetovanja o biotehnologiji, Čačak, 4-5. mart 2011, 16 (18), 145-151

Vasić M, Mihailović V, Mikić A, Ćota J, Tepić A, Todorović V, Gvozdanović Varga J (2012): Zrnene mahunjače koje se gaje kao varivo i povrće. I International symposium and XVII scientific conference of agronomists of Republika Srpska, 19-22 March 2012, Trebinje, BiH – RS, Book of Abstracts, 52 i 46

Vasić M (2013): Cilj je očuvanje biodiverziteta. Poljoprivrednikov poljoprivredni ka-lendar

Vetelainen M, Negri V, Maxted N (2008). European landraces: onfarm conservation, management and use. Bioversity Technical Bulletin No. 15. Bioversity Interna-tional, Rome, Italy

Zdravkovic J, Pavlovic N, Girek Z, Zdravkovic M, Cvikic D (2010): Characteristics im-portant for organic breeding of vegetable crops. Genetika, 42(2): 223 -233

www.uns.ac.rs/sr/projekti/masterplan/masterplan20111223.pdf : Master plan održivog razvoja Fruške gore od 2012. do 2022. godine. Vlada AP Vojvodine, Univerzitet ju Novom Sadu, JP „Nacionalni park Fruška gora”, oktobar 2011, Novi Sad

RAZNOVRSTNOST RODA ALLIUM I MOGUĆNOST KORIŠĆENJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

Jelica Gvozdanović-Varga, Mirjana Vasić, Janko Červenski, Anamarija Petrović, Sreten Terzić, Aleksandra Savić

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, Novi Sad


Izvod: Uloga organske poljoprivrede, bez obzira da li govorimo o proizvodnji, pre-radi, distribuciji ili potrošnji jeste da podrži i poboljša zdravlje ekosistema i organizama od najmanjih, u zemljištu, do ljudi, u cilju proizvodnje hrane visokog kvaliteta. Prema IFOAM-u, organska poljoprivreda kombinuje tradiciju, inovacije i nauku u korišćenju zajedničke životne sredine, uz promociju odnosa pravičnosti i dobarog kvaliteta života za sve učesnike. Složenost, ali i prednost organske proizvodnje povrća leži u brojnosti povrtarskih vrsta koje se mogu koristiti u ishrani. Lukovi, kao prve domestifikovane povr-tarske vrste, nalaze svoje mesto u organskoj poljoprivredi, u proizvodnji i potrošnji. Rod lukova (Allium) objedinjuje višegodišnje i dvogodišnje zeljaste biljke sa dobro razvijenim ili nerazvijenim lukovicama koje se odlikuju specifičnim ukusom i mirisom. Allium-i su taksonomski spečifičan i bogat rod koji, prema savremenim klasifikacijama, uključuje više od 700 vrsta. Lukovi obuhvataju vrste čiji je areal uspevanja do 60o s.g.š. a na jugu do tropa, što je rezultat sposobnosti vrsta da se prilagode različitim ekološkim uslovima. Raznovrsnost lukova se ogleda u načinu proizvodnje (seme, rasad, sadni material), različi-tim oblicima proizvodnje (bašta, njiva, zaštićen prostor) i različitom vremenu proizvodnje (rana prolećna, prolećna, letnja, jesenja i zimska) kao i različitim načinima korišćenja.

Ključne reči: organska proizvodnja, crni luk, beli luk, aljma, šalot, vlasac

Uvod

Uloga organske poljoprivrede, bez obzira da li je reč o proizvodnji, preradi, dis-tribuciji, ili potrošnji, jeste da podrži i poboljša zdravlje ekosistema i organizama od najmanjih, u zemljištu, do ljudi. Konkretno, organska poljoprivreda ima za cilj da pro-izvede visok kvalitet hrane, u čijoj proizvodnji nije dozvoljeno korišćenje mineralnih đubriva, pesticida, životinjskih lekova i prehrambenih aditiva, koji mogu imati nega-tivne posledice po zdravlje. Jednom rečju, prema definiciji IFOAM (http://www.ifoam.org) „Organska poljoprivreda je proizvodni sistem koji održava zdravlje zemljišta, eko-sistema i ljudi. Ona se oslanja na ekološke procese, biodiverzitet i cikluse prilagođe-ne lokalnim uslovima, umesto inputa sa neželjenim efektima. Organska poljoprivreda kombinuje tradiciju, inovacije i nauku da koriste zajedničku životnu sredinu uz pro-mociju odnosa pravičnosti i dobar kvalitet života za sve učesnike“.


Složenost organske proizvodnje povrća leži u brojnosti povrtarskih vrsta (pozna-to je oko 1200 vrsta, a kod nas se gaji 20-30), različitim načinima proizvodnje (seme, rasad, sadni material), različitim oblicima proizvodnje (bašta, njiva, zaštićen prostor) i različitom vremenu proizvodnje (rana prolećna, prolećna, letnja, jesenja i zimska) (Lazić i sar. 2003). Među dominantnim povrtarskim vrstama koje se gaje u svetu i kod nas su lukovi. Najzastupljeniji su crni (Allium cepa L.) i beli luk (Allium sativum L.), praziluk (Allium porrum L.), aljma (Alllium fistulosum L.), šalot (Allium ascalonicum L.) i vlasac (Allium schoenoprasum L.).

Cilj rada je da se prikažu agronomske i nutritivne vrednosti lukova i mogućnost gajenja u organskoj proizvodnji.

Rasprostranjenost lukova

Rod lukova (Allium) objedinjuje višegodišnje i dvogodišnje zeljaste biljke sa do-bro razvijenim ili nerazvijenim lukovicama koje se odlikuju specifičnim ukusom i miri-som. Lukovi obuhvataju vrste čiji je areal uspevanja do 60o s.g.š. a na jugu do tropa, što je rezultat sposobnosti vrsta da se prilagode različitim ekološkim uslovima (Kazakova 1978). Rastu na normalnim zemljištima, na suvim, kamenim, brdskim površinama ali i na slanim zemljištima – solončacima kao i na vlažnim terenima. Neke vrste se jav-ljaju kao korovi, u Evropi to su A. vineale L (vinogradski), A. oleraceum L (baštenski), A. angulosum L, A. rotundum L, dok se neki uzgajaju kao dekorativne vrste (A. schoe-noprasum L, A. giganteuumL, A. christophii) sa krupnim, intezivno obojenim cvastima (Brewster 2008).

Allium-i su taksonomski specifičan i bogat rod, koji prema savremenim klasifika-cijama uključuje više od 700 vrsta (Kamenetsky & Rabinowitch 2006). Osnovne mor-fološke razlike su u obliku lista, prisustvu ili odsustvu lukovice i načinu razmnožavanja. Molekularni podaci pokazuju veoma veliku genetsku udaljenost u okviru roda Allium. Ovakve udaljenosti su tipične za udaljenosti između podfamilija, pa čak i familija kod drugih biljaka. Ovo ukazuje da je rod Allium drevan po poreklu, ali da evoluciju na molekularnom nivou nije pratila velika divergentnost tipa same biljke. Molekularne različitosti, uz širok areal gajenja ukazuje da rod potiče iz ranog Tercijara, odnosno oko 60 miliona godina unazad (Friesen et al. 2006).

Jestivi lukovi, poput crnog i belog luka, praziluka ili aljme su neke od najranije gajenih useva. Crteži lukovica crnog luka i modeli lukovica belog luka, stariji više od 5000 godina, pronađeni su u Egiptu (Kazakova 1978). Najvažniji gajeni lukovi evolui-rali su iz divljih srodnika koji su rasli u planinskim regijama centralne Azije. Veliki broj divljih lukova su jestive vrste i još uvek se skupljaju za hranu, ali samo neki od ovih vrsta se gaje u komercijalne svrhe (Brewster 2008).

Saglasno ekološkim i ekonomskim uslovima u različitim delovima sveta su u ishrani zastupljene različite vrste lukova (Rabinowitch 1988). U zemljama oko Atlant-skog okeana i Sredozemnog mora, gde je umereno vlažna klima gaje se slatke i po-luljute sorte crnog luka, krupnih lukovica, koje se proizvode iz rasada ili semena na jednogodišnji način. Različite su dužine vegetacije, od najranijih do vrlo kasnih sorti, i


različite dužine čuvanja i načina korišćenja. U oblastima kontinentalnog klimata koji se odlikuje višim temperaturama bez dovoljne količine padavina tokom vegetacije zastu-pljene su pretežno poluljute i ljute sorte koje se gaje iz arpadžika. Odlikuju se srednje krupnom lukovicom, sa visokim sadržajem suve materije i veoma se dugo čuvaju, što je odlika i naših domaćih sorata (Gvozdanović-Varga et al. 1996, 2003, 2005). U područ-ju Kine i Japana najraširenije su sorte aljme koji ne obrazuje lukovicu i koristi se kao mladi luk. U surovim uslovima krajnjeg severa Evrope, Azije i Kanade, sem kulturnih vrsta koje su prilagođene datom klimatu, u ishrani se koriste i druge vrste kao što su A. altaicum, A. galantum, A. ursinum i A. sibiricum koji se odlikuju skromnim zahtevima prema klimatskim uslovima i vrlo su otporni na niske temperature.

Poreklo Allium-a

Najveći broj autora (Kazakova 1978, Vavilov cit. Puhalovski 1987) navodi da lukovi potiču iz četiri primarna gen centra porekla, a to su: srednjeazijski centar, maloazijski, kineski i sredozemni.

Srednjeazijski centar uključuje severozapadnu Indiju, deo Avganistana, Tadžiki-stan, Uzbekistan i zapadni Tjan Šan. Tu je rasprostranjen A. cepa L. a takođe se sre-ću divlji srodnici A. oschaninii O. Fedsch., A. vavilovi Ved., A. praemixtum koji, prema Regelu, pripada A. cepa var. silvestre Regel, a kasnije je svrstan kao varijetet A. cepa. Takođe je to stanište velikog broja različitih ekotipova crnog i belog luka koji su vrlo slični divljim vrstama. Tako da Friesen i Klaas (1998), Fritsch et al. (2002) smatraju da je A. vavilovi najbliži srodnik vrste A. cepa L. te da je domestifikacija crnog luka započela upravo na području Srednjeg Istoka, odnosno iz područja Irana i Avganistana (nekadašnja Persija). U srednjeazijskom centru se nalazi divlji srodnik belog luka A. longicuspis Regel.

Maloazijski centar obuhvata Zakavkazje, Iran i gornje predele Turkmenije gde su veoma rasprostranjeni crni luk, divlji praziluk i beli luk.

Kineski centar je domovina višegodišnjih lukova, a pre svega najraširenije vrste A. fistulosum L., zatim A. macrostemon Bunge, A. chinense Don (tetrapoid), kao i A. odo-rum L. koji ptiče iz severnih predela Kine, tačnije široko je rasprostranjen u stepskim predelima Mongolije.

Sredozemlje (mediteranski centar) je sekundarni centar porekla krupnih, poli-ploidnih formi crnog luka sa intezivno obojenim lukovicama i krupnih formi belog luka. Takođe je primarni centar porekla praziluka (A. porrum L.) kao i vlašca (A. kurrat L.).

Privredni značaj lukova se ogleda u ekonomskoj, nutritivnoj i medicinskoj vred-nosti. Lukovi (crni i beli luk, praziluk, šalot i ostale vrste gde se koristi cela biljka) se u svetu gaje na površini većoj od 6 miliona hektara (FAOSTAT 2011). Već ova činjenica ukazuje na privredni značaj lukova, koji je uslovljen njihovom širokom adaptabilnošću i načinom korišćenja. Lukovi se koriste u svežem stanju i prerađeni (dehidrirani, mari-nirani...). U svežem stanju se koristi cela biljka (mladi luk, listovi , lukovica) i u tu svrhu mogu se gajiti praktično sve vrste lukova sa različitim načinom i vremenom proizvod-nje. Ekonomski najznačija je proizvodnja lukovica crnog i belog luka.


Nutritivna vrednost lukova uslovljena je hemijskim sastavom jestivog dela bilj-ke. Kod crnog, belog luka, šalota i A. proliferum-a to je mlada biljka i lukovica, a kod ostalih lukova se koriste mladi listovi i lažno stablo, koji imaju dug period korišćenja. Osnovne komponente kod lukova su voda i suva materija. Sadržaj nutritivnih elemena-ta u suvoj materiji pojedinih lukova je različit (Tab. 1).

Tabela 1. Sadržaj suve materije, pepela, šećera i vitamina C u lukovicama

Vrsta Suva materija (%)

Pepeo (%)

Ukupni šećer (%)

Prirodni invert (%)

Saharoza (%)

Vitamin C (mg/100g)

1Allium cepa L. 16,51 0,65 4,45 3,03 1,35 21,28

Allium cepa L. 15,41 0,66 3,99 3,28 0,67 22,77

Allium cepa L. 14,23 0,59 3,51 3,44 0,07 22,032Allium sativum 39,76 1,31 33 _ 31,35 17,00

Allium ampeloprasumL. 37,99 1,14 31,54 _ 29,96 17,21

Sorte: 1Junski srebrnjak; Kupusinski jabučar; Ptujski crveni; 2 Bosut

Najveći sadržaj suve materije ima beli luk, te se kod njega ove vrednosti kreću i preko 40%, ali treba istaći da je ova osobina pod velikim uticajem klimatskih uslo-va (Gvozdanović-Varga & Vasić 2009). Sadržaj suve materije u lukovici crnog luka se kreće od 5% do 24%, dok listovi sadrže oko 12%. Najveći sadržaj suve materije imaju lukovice ljutih sorti koje se proizvode iz arpadžika, kao i sorti koje su namenje za dehi-draciju, a najmanji sadržaj suve materije je u lukovicama slatkih sorti koje se proizvode iz rasada ili direktno iz semena. Osnovni deo suve materije čine ugljeni hidrati 65%, od kojih šećeri mogu da čine i 80-90% (monosaharidi, disaharidi i trisaharidi), a speci-fičan miris po tiče od eteričnih ulja. Pri tome ljute sorte sadrže više saharoze, a slatke više glukoze i manje eteričnih ulja. U uslovima navodnjavanja, odnosno kišnih godina sadržaj suve materije i šećera se smanjuje (Lazić i sar. 2000).

Tabela 2. Sadržaj suve materije, pepela i šećera u uzorcima mladog luka

Vrsta SM (%)

Pepeo (%)

Ukupan invert (%)

Prirodan invert (%)

Saharoza (%)

1Allium sativum L. 13,43 0,98 5,57 3,62 1,88

Allium ampeloprasumL. 14,42 0,83 9,10 4,78 4,12

A. fistulosum var. viviparum Makino 10,57 0,48 6,46 4,79 1,692Allium cepa L. 8,56 0,87 2,78 2,25 0,51

Sorte: 1Bosut; 2Ptujski crveni

Od složenih šećera lukovi sadrže polimere fruktoze, tipa inulina. Sadržaj frukata-na je vrlo različit i kreće se od 1,1-10,1%, kod crnog luka, dok je šalot imao 9,8%, a beli


luk 17,4% (Muir et al. 2007). Fruktani predstavljaju rezervne hranljive materije kod lukova, uvećavaju toleranciju na smrzavanje, jer se vezuju za membrane čime pomažu u održavanju ćelija pri niskim temperaturama.

Od mineralnih materija crni luk sadrži u znatnoj količini: kalijum, kalcijum, na-trijum, magnezijum, gvožđe, mangan, bakar i dr. Luk sadrži male količine li munske, jabučne i pirogrožđane kiseline. Bojene materije suvih listova lukovica mogu biti u koloritnom rasponu od crvene do žute, sadrže glu kozan kvercetin i veoma su postojane te se mogu koristiti za bojenje. Mineralni sastav varira u zavisnosti u kojoj fazi se kori-ste lukovi. Prema našim istraživanjima (neobjavljeni rezultati) visok sadržaj kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i gvožđa imaju mladi lukovi, dok je visok sadžaj kalijuma i magnezijuma kod zrelih lukova (Tab. 3).

Tabela 3. Mineralni sastav različitih vrsta lukova (mg/kg)

Vrste luka/sorta K Na Ca Mg Fe Mn Zn Cu

Mladi luk1Crni luk 1788.2 68.2 1466.8 211.0 9.6 1.8 1.9 0.52Crni luk 2431.8 127.1 1866.6 287.6 71.4 3.1 2.2 0.9

A. Fistulosum 1473.8 70.4 1566.2 245.8 5.3 1.8 1.9 0.7

A. ascalonicum 1690.6 217.1 1716.3 267.3 20.5 2.1 1.6 0.6

A. proliferum 1435.1 101.1 1378.5 157.3 15.2 0.8 1.3 0.4

Lukovice

Beli luk-Bosut 4133.5 135.5 29.0 258.6 9.6 1.3 7.6 1.5

A. ampeloprasum 3506.8 131.8 19.3 386.5 6.9 1.4 4.9 1.01Crni luk 1412.7 80.0 76.3 135.2 3.3 0.1 2.1 0.72Crni luk 1513.8 68.7 62.7 119.5 2.9 0.0 2.0 0.63Crni luk 2068.2 85.4 90.7 165.7 4.6 0.4 2.5 0.8

Sorte crnog luka: 1Kupusinski jabučar; 2Ptujski crveni; 3Junski srebrenjak

Ljut ukus i specifičan miris crnom luku daje eterično ulje. Osnovna jedinica ete-ričnog ulja je izopren, sa čitavim nizom sumpornih jedinje nja, od kojih S–alil cistein sulfoksid čini osnovnu, lako isparljivu kom ponentu (Lancaster & Boland 1990). Najveći sadržaj eteričnog ulja je u klici luka a znatno manje u otvorenim sočnim i zatvorenim listovima. Njegov sadržaj zavisi od sorte kao i od načina proizvodnje i rejona uzgoja. Lekovita svojstva lukova potiču upravo od eteričnih ulja, što je bilo poznato još narodi-ma koji su ga prvi počeli uzgajati. Crni luk se odlikuje fitoncidnim svojstvom, poseb no baktericidnim i fungicidnim. Najveće fitoncidno dejstvo ima stablo, „dance” luka. Zbog ovakvog svojstva lukovi (ekstrakt, kaša ili sok) ko riste se kao lek, odnosno u farmace-utskoj industriji kao komponenta nekih lekova. Kvalitet belog luka, kao biljne lekovite sirovine, definisan je pre svega količinom etarskog ulja u lukovici. Prvi zvanični kriteri-jum za kvalitet droge Bulbus alliisativi dala je VI Nemačka farmakopeja, koja ističe da minimalni sadržaj etarskog ulja u njoj ne sme biti manji od 0,2% (cit. Božin 2009). Iz svežih čenova belog luka etarsko ulje dobija se hidrodestilacijom. Količina isparljivog


etarskog ulja varira u rasponu od 0,14 do 0,74% i zavisi od genotipa, uslova uspevanja, načina čuvanja lukovice. U etarskom ulju crnog i belog luka, u zavisnosti od vrste ana-lize, detektuje se veći broj aktivnih jedinjenja, prvenstveno sumpornih (Kimbaris et al. 2006). Sumporna jedinjenja koja su prisutna u etarskom ulju najodgovornija su za njegovo antimikrobno delovanje. Ulje deluje na brojne gram-pozitivne i gram-nega-tivne bakterije. Etarska ulja lukova kao prirodni antimikrobni agensi privlače posebnu pažnju zbog uloge koju bi mogla imati u zaštiti hrane od mikroorganizama i, za razliku od sintetičkih konzervanasa, nisu toksična (Dimić et al. 2008). Sastav eteričnih ulja je i sortna karateristika, kako kod crnog tako i kod belog luka (Kocić-Tanackov et al. 2009), i takođe može da posluži kao pomoćni mehanizam za identifikaciju pojedinih vrsta roda Allium (Fritsch & Keusgen 2006).

Crni luk (Allium cepa L.)

Gajenje i korišćenje crnog luka bilo je poznato još pre 4000 godina (Kazakova 1978, Rabinowitch 1990). Iz Srednje Azije preko Irana je donesen u Egipat, gde je ga-jen na velikim površinama u dolini reke Nil. U staroj Grčkoj je korišćen u ishrani, a takođe su poznavali i njegova lekovita svojstva, te je široko upotrebljavan u narodnoj medicini. Kasnije je crni luk preko Rima dospeo u Zapadnu Evropu. U centralnoj Evro-pi je poznat u V i VI veku, a na američki kontinent je donesen iz Evrope.

U različitim geografskim područjima su se formirale različite grupe ekotipova crnog luka, iz kojih su kasnije selekcijom nastale sorte, odnosno hibridi. Odlučuju-ći faktor za širenje sorata i hibrida crnog luka u različitim delovima sveta su dužina dana i temperatura potrebni za formiranje lukovice. Baš zbog duge istorije gajenja i neophodnosti prilagođenosti razvoja lukovice i cvasti temperaturnim i fotoperiodskim uslovima područja gde se uzgaja, postoji široka paleta sorata i tradicionalnih ekotipova crnog luka, koji su se razvijali vekovima kako bi odgovorili na uslove raznovrsnih kli-mata i prehrambenim zahtevima sveta. Moderan sortiment koji nude međunarodne semenske kompanije, pogotovo F1 hibridi, su uske (siromašne) genetičke osnove, i sve više zamenjuju ove stare sorte. Stare sorte su rezultat dugogodišnjeg izbora odgajiva-ča, prilagođene najčešće ekstenzivnom načinu gajenja, i kao takve predstavljaju dobru osnovu za uključivanje u organsku proizvodnju.

Prinos crnog luka u konvencionalnom i organskom sistemu proizvodnje u Holan-diji je značajno različit. Interval prinosa je od 50 do 80 t ha-1 u konvencionalnim uslo-vima, a u organskim uslovima proizvodnje između 25 i 40 t ha-1 (Scholten & Kuyper 2012). Sortiment koji koriste u organskoj proizvodnji je upravo zasnovan na paleti sta-rih sorata, koje se odlikuju visokom adaptabilnošću na uslove organske proizvodnje (Osman et al. 2008). Organsku ili low-input proizvodnju karakteriše bitno smanjen unos lako dostupnih hraniva koji su veoma važni za gajenje crnog luka. Da bi se održala plodnost zemljišta, koristi se stajnjak, kompost i leguminoze. Sporo oslobađanje hran-ljivih materija je tipično za ove organske dodatke. Temperatura i vlažnost zemljišta su ključni za mineralizaciju i dostupnost N tokom vegetacije, naročito u proleće (Scholten & Kuyper 2012). Gajenje crnog luka iz arpadžika u organskoj proizvodnji ima svoje prednosti


pre svega jer je početni rast biljke parazitski, odnosno koristi hranljive materije lukovice u periodu intezivnog razvoja korenovog sistema. Sa povećanjem temperature biljka pre-lazi na sopstvenu ishranu i tada su joj hranjljive materije dostupne, jer je stepen minera-lizacije znatno veći. Korišćenje domaćih sorata koje se proizvode iz arpadžika u organ-skoj proizvodnji ima svoje prednosti. Ove sorte su namenjene za proizvodnju arpadžika. Takav vid proizvodnje je kod nas još uvek dominantan, prilagođene našim agroekološkim uslovima i poseduju visok kvalitet, koji uključuje dugo čuvanje i visok sadržaj suve ma-terije (Gvozdanović-Varga et al. 2003, 2005). Takođe se u sortimentu nalaze sorte za različite vidove proizvodnje i potrošnje, koje se odlikuju krupnom lukovicom, od bele do ljubičaste boje, i mogu služiti i za proizvodnju mladog luka.

Beli luk (Allium sativum L.)

Visoka biološka vrednost, kako nutritivna tako i lekovita, beli luk svrstava u jed-nu od najstarijih vrsta čije je korišćenje i gajenje bilo poznato drevnim civilizacijama. Selekcije belog luka su veoma malo zastupljene, kako u svetu tako i kod nas, posebno namenjene organskoj proizvodnji.

Biološke specifičnosti belog luka, otpornost na niske temperature, reakcija na dužinu dana i vegetativni način razmnožavanja, određuju rasprostranjenost sorata i gajenih populacija, i definišu tehnologiju proizvodnje. Većina gajenih populacija su vi-soko specifična za pojedina agroekološka područja, odnosno imaju uzan areal u kojem se uspešno proizvode.

Preduslov za postizanje visokih prinosa, uz ostvarivanje visokog ekonomskog efekta u proizvodnji belog luka, kao i u proizvodnji ostalih vrsta, jeste korišćenje dekla-risanog sadnog materijala. Međutim, kod ove povrtarske vrste koja se isključivo vege-tativno razmnožava, postoji stalni nedostatak deklarisanog sadnog materijala, i to čini poseban problem u ovoj proizvodnji. Razloga je više, napred pomenuta biološko geno-tipska specifičnost, koja uslovljava potrebu za lokalnim sortama, kao i mali koeficijent razmnožavanja, što određuje veliku količinu sadnog materijala po jedinici površine, kao i korišćenje sadnog materijala samo u toku jedne sezone.

Površine koje se nalaze pod belim lukom ukazuju na to da imamo veoma povoljne agroekološke uslove za gajenje ove povrtarske vrste. Razlozi ovako niskih prinosa su pre svega rezultat nedovoljnog poznavanja biologije i tehnologije gajenja, kao i kori-šćenje sadnog materijala iz merkantalne proizvodnje, odnosno gajenje domaćih popu-lacija, što u znatnoj meri snižava ukupan prinos. Jedan od razloga za to je i nedostatak savremenih sorata belog luka.

Specifičnosti u rastu i razviću belog luka (vegetativni način razmnožavanja, re-akcija na dužinu dana) uslovljavaju areal gajenja sorata. U oplemenjivanju se koristi metod klonske selekcije, i to najčešće sa ciljem stvaranja homogenih klonova, odnosno sorata (Gvozdenović i sar. 1996, 1997). Početni materijal predstavljaju domaće gajene populacije koje su prilagođene datom agroekološkom području i koje se prethodno moraju pažljivo i detaljno proučiti (Gvozdanović-Varga et al. 2002). U organskoj proi-zvodnji sve više se koristi cvetajući beli luk (A. sativum var. sagitatum L.) koji se proizvodi


u dvogodišnjem ciklusu. Vazdušne lukovice se sade u jesen, da bi naredne godine dale jednočenu lukovicu, koja ustvari predstavlja arpadžik, koji se ne vadi, te nakon miro-vanja nastavlja sa rastom i sledeće godine i obrazuje lukovicu. Ovaj vid proizvodnje je ekonomičan jer se smanjuje broj radnih opreracija i usev ostaje na istoj parceli.

Proučavanjem gajenih populacija belog luka, sa aspekta varijabilnosti, divergen-tnosti, adaptabilnosti i stabilnosti (Gvozdanović-Varga et al. 2005, 2006, 2007) kvan-titativnih i kvalitativnih osobina omogućilo je izdvajanje genotipova visokog kvaliteta, koji će se testirati i u organskoj proizvodnji.

Aljma (Allim fistulosum L.)

Aljma je višegodišnji luk koji se gaji za proizvodnju mladog luka. Ova vrsta luka ne formira pravu već lažnu lukovicu, sa karakterističnim izduženem i zadebljalim laž-nim stablom i veoma bujnim listovima. Gajenje aljme je rašireno u Kini i Japanu, gde je u ovim zemljama najraširenija vrsta posle crnog luka. Ova vrsta luka je iz Sibira (Aleksejeva 1960) i za nju je karakeristino da je visoko tolerantna na niske temperatu-re i nedostatak zemljišne vlage (sušu). Ovako visoka tolerantnost na stresne uslove je uslovljena dobro razvijenim korenovim sistemom, koji je dva do tri puta razvijeniji u odnosu na crni luk (Melo 2003).

Aljma se razmnožava semenom i deljenjem bokora. Gaji se na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru (staklenicima i plastenicima). Ekonomski, gajenje u plasteniku je veoma profitabilno, za proizvodnju mladog luka, koji pristiže krajem zime i rano u prole-će. Veoma dobro reaguje na primenu organskih đubriva (zgorelog stajnjaka, komposta), kako na otvorenom polju tako i u plasteničkoj proizvodnji, brzo raste i daje veliku zelenu masu. Kada se izvrši ogrtanje biljaka, dobija se izduživanje i debljanje lažnog stabla, te ovako proizveden mladi luk ima visok kvalitet. Na otvoreno polje se seje krajem jula i početkom avgusta, na međurednom rastojanju od 30 do 40cm. Ako su visoke tempera-ture u ovom periodu neophodno je zalivanje da bi ubrzalo nicanje. Nakon zime biljke se veoma brzo razvijaju i vrši se čupanje celih biljka, koje dostižu visinu i preko 50 cm (Lazic et al. 1997). Setva se takođe može obaviti rano u proleće za proizvodnju rasada, koji se kasnije sadi na stalno mesto i mladi luk pristiže tokom leta i jeseni. Drugi način razmnožavanja je deljenjem bokora, tako što se deo biljaka proizvedenih setvom ostavi da formira bokor. U bokoru se nakon jedne godine formira 4-5 biljaka, nakon dve godine 5-10, a posle treće godine 10-15 biljaka (Aleksejeva 1960). Ovaj način proizvodnje aljme je zastupljen najčešće na okućnicama, te je pogodan za gajenje na organskim farmama.

Allium fistulosum var. viviparum Makino, je vrsta aljme koja potiče iz Kine i koristi se kao mladi luk. Biljke su veoma bujne, sa izrazito krupnim cilindričnim listovi-ma, tamnozelene boje, dugog lažnog stabla, ne formiraju lukovicu. Višegodišnja biljka, koja se razmnožava vegetativno, vazdušnim lukovicama. Na cvetnom stablu formira vazdušne lukovice u više spratova.

U prvom spratu su najkrupnije lukovice, veličine krupnog arpadžika, dok su ka-snije sitnije. Vazdušne lukovice se sade u jesen, da bi rano u proleće biljke nastavile sa


rastom, tako da se vrlo rano može koristiti u ishrani za mladi luk. Praktično kada je to višegodišnja biljka, deljenjem bokora može da se koristi cele godine. Ima minimalne zahteve za toplotom te dobro podnosi niske temperature tokom zime.

Šalot, ljutika, vlašac (Allium ascalonicum L.) je vrsta koja je daleko manje eko-nomske važnosti u odnosu na druge lukove koji formiraju lukovicu. Uglavnom se proizvodi na okućnicama, pre svega zbog svoje kulinarske vrednosti i dugog čuvanja. Koristi se kao mladi luk ali je sve raširenija upotreba lukovica. Posebno je cenjen u Francuskoj, gde je važan komercijalan usev koji se gaji na 2400 ha pri čemu se godiš-nje ostvari prinos od 50.000 t (Brewster 2008).

Šalot je višegodišnja biljka koja se razmnožava semenom i lukovicama. Kod nas se gaji sadnjom lukovica. Lukovica šalota se sastoji od više sitnih lukovica (3-15) koje su obavijene zajedničkim ovojnim listovima, najčešće ljubičaste ili braon boje. U za-visnosti od boje suvih listova, sočni listovi su svetlo ljubičasti ili beli. Lukovice su ne-pravilnog oblika, u kojima klica dugo miruje tako da se mogu čuvati i koristiti do juna meseca. Listovi šalota su sitniji od listova crnog luka, sa kraćim i užim lažnim stablom od aljme. Kada se koristi za mladi luk praktično se čupa busen sa 3-5 biljaka.

Kada se šalot koristi za proizvodnju mladog luka, tada se u jesen sade sitne lu-kovice, dok za proizvodnju lukovica sadnja se odvija rano u proleće, u martu mesecu i dospevaju u julu mesecu. Nakon vađenja potrebno ih je dobro osušiti i ostaviti na promajno mesto da se čuva. Izdržava niske temperature u skladištu i ne izmrzava. Ova vrsta luka je veoma pogodna za gajenje u organskoj proizvodnji, jer dobro podnosi đubrenje sa organskim đubrivima (zgoreli stajnjak).

Vlasac, drobnjak (Allium schoenoprasum L.) je vrsta luka koji ne formira lukovicu već veoma bujan bokor. Vlasac ima veliki broj listova, sa finom strukoturom, i rozalju-bičaste cvetove, te se često gaji kao ukrasna biljka (Petrović et al. 1997). Listovi vrlo intezivno rastu, i kada dostignu visinu oko 20 cm seku se. Nakon sečenja nastavljaju sa rastom, tako da se vlasac može 3-4 puta godišnje seći (kositi). Kada se gaji na većim površinama služi za sušenje, i koristi se kao dodatak supama i sosovima. Proizvodi se iz semena, i vrlo je skroman u pogledu uspevanja, te je vrlo pogodan za organsku proi-zvodnju u baštama, i kao ukrasna biljka. Seje se na stalno mesto jer je višegodinja vrsta.

Višeredni luk, slatki luk (Allium proliferum L., Allium cepa var. proliferum L.) je vrsta luka koji se razmnožava vegetativno, vazdušnim lukovicama. Ove lukovice se for-miraju na vrhu cvetnog stabla umesto cvetova, i mogu biti različite veličine u prečniku od 0,3-1,2 cm. Vazdušne lukovice se koriste za sadnju u jesen ili u proleće. Iz jesenje sadnje formiraju krupnije lukovice, čija masa se kreće od 50-150 grama. Ovaj luk se koristi za proizvodnju mladog luka a lukovice se koriste za salate, jer je vrlo prijatnog ukusa, sa većim sadržajem šećera. Proizvodnja ovog luka je uglavnom zastupljena u baštama.


Zaključak

Složenost, ali i prednost organske proizvodnje povrća leži u brojnosti povrtarskih vrsta koje se mogu koristiti u ishrani. Lukovi, kao najstarije gajene povrtarske vrste, nalaze svoje mesto u organskoj poljoprivredi, u proizvodnji i potrošnji.

Rod lukova objedinjuje višegodišnje i dvogodišnje zeljaste biljke sa dobro ra-zvijenim ili nerazvijenim lukovicama koje se odlikuju specifičnim ukusom, mirisom i visokom nutritivnom vrednošću. Raznovrsnost lukova se ogleda u načinu proizvodnje (seme, rasad, sadni materijal), različitim oblicima proizvodnje (bašta, njiva, zaštićen prostor) i različitom vremenu proizvodnje (rana prolećna, prolećna, letnja, jesenska i zimska) kao i različitim načinima korišćenja.

Zahvalnica

Istraživanja u ovom radu su deo projekta „Stvaranje i korišćenje sorata i hibrida povrća za gajenje na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru“, broj TR 31030, koji finansira Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Literatura

Alekseva MV (1960): Kulturnieluki. Moskva. 186-189.Božin B (2009): Biohemijska i farmakološka ispitivanja vrsta roda Allium L. (Sect. Alli-

um). Doktorska disertacija. 1-71Brewster J L (2008): Onions and Other Vegetable Alliums (2nd edition). CAB Interna-

tional, Wallingford, UK. 27-169 Dimić G, Kocić-Tanackov S, Vujičić B, Gvozdanović-Varga J, Tepić A, Šumić Z: Investi-

gation of antimicrobial activity of onion essential oil essential oil. International Conference on Science and Technique in the AGRI-FOOD Business (ICoSTAF), November 2008, Szeged, Hungary. 268-274

Friesen N, Klaas M (1998): Origin of some minor vegetatively propagated Allium crops studied with RAPD and GISH. Genetic resources and crop evolution, 45: 511-523

Friesen N, Fritsch R, Blattner FR (2006): Phylogeny and new intrageneric classificati-on of Allium L. (Alliaceae) based on nuclear ribosomal DNA ITS sequences. In: Columbus, J.T. (ed) Monocots III. Proceedings of the Third International Con-ference on the Comparative Biology of the Monocotyledons. Rancho Santa Ana Botanic Garden, Claremont, California. 372–395

Fritsch RM, Friesen N (2002): Evolution, domestication and taxonomy. In: Rabi-nowitch, H.D. and Currah L. (eds) Allium Crop Science: Recent Advances. CAB International, Wallingford, UK. 5–30


Fritsch RM, and Keusgen M (2006): Occurrence and taxonomic significance of cyste-ine sulphoxides in the genus Allium L. (Alliaceae). Phytochem, 67: 1127-1165

Gvozdanović-Varga J, Takač A, Vasić M, Panajotović J, Červenski J (1996): Characters of bulbs of diferent onion populations (Allium cepa L.). Genetika, 28(2): 85-89

Gvozdanović-Varga J, Vasić M, Červenski J (2002): Variability of characteristics of garlic (Allium sativum) ecotypes, Proceedings of the Second Balkan Symposium on Ve-getables and Potatoes, Acta Horticulturae 579: 171-177

Gvozdanović-Varga J, Vasić M, Červenski J (2003): Characterization and evoluation of onion (Alliumcepa L.) by multivariate analysis. Scientific Session of Jubilee, 120 Years Agriculture Science in Sadovo, Sadovo-Plovdiv, Bulgaria, Scientific Reports, 1: 150-155

Gvozdanović-Varga J, Lazić B, Vasić M, Červenski J (2005): Evaluation of onion (Allium cepa L.) genotypes. Natura Montenegrina, 4: 113-120

Gvozdanović-Varga J, Mirjana V, Červenski J (2005): Quality diferences among garlic ecotypes. Contemporary Agiculture, 54, 3-4, 171-176.

Gvozdanović-Varga J, Vasić M, Takač A (2006): Divergence of springer garlic genotypes for dry matter content. Biotehnology 2006, Scientific Pedagogical Publishing, Česke Budjejovice, Czech Republic. 480-482

Gvozdanović Varga J, Vasić M, Červenski J (2007): Stability of fall garlic ecotypes. Plant Genetic Stoks – The Basis of Agriculture of Today, Plovdiv–Bugarska 13-14.06.2007

Gvozdanović-Varga J, Vasić M (2009): Response of spring garlic ecotypes to envi-ronmental growing conditions. Natura Montenegrina, 8(2): 73-81

Gvozdenović Đ, Vasić M, Bugarski D, Gvozdanović-Varga J, Takač A, Jovićević D, Čer-venski J (1996): Stanje i perspektiva selekcije povrća. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, 25: 455-467

Gvozdenović Đ, Vasić M, Bugarski D, Gvozdanović-Varga J, Takač A, Jovićević D, Čer-venski J (1997): Dostignuća i glavni pravci u oplemenjivanju povrtarskih biljaka u svetu i kod nas. Zbornik radova Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, 29: 291-309

IFOAM (http://www.ifoam.org)Kamenetsky R, Rabinowitch HD, (2006): The Genus Allium: A Developmental and

Horticultural Analysis, Horticultural Reviews, 32: 329-378Kazakova AA (1978): Luk. Kulturna flora SSSR. LeningradKimbaris AC, Siatis NG, Dafarera DJ, Tarantilis P, Pappas CS, Polissiou MG (2006):

Comparision of distillation and ultrasound-assisted extraction methods for the isolation of sensitive aroma compounds from garlic (Allium sativum). Ultrasonics Sonochem., 13(1): 54-60

Kocić-Tanackov S, Dimić G, Tepić A, Vujičić B (2009): Influence of Allium ampelopra-sum L. and Allium cepa L. essential oils to growth of some yeasts and moulds. Matica Srpska Proceedings for Natural Sciences, 116: 121-130


Kocić-Tanackov S, Dimić G, Lević J, Tanackov I, Tepić A, Vujičić B, Gvozdanović-Varga J, (2012): Effects of Onion (Allium cepa L.) and Garlic (Allium sativum L.) Essen-tial Oils on the Aspergillus versicolor Growth and Sterigmatocystin Production. Journal of Food Science, 77(5): 278-284

Lancaster JE, Boland MJ (1990): Flavor biochemistry, Ed. by Brewster J.L. CRS Press. Florida. Onions and Allied Crops, 3: 33-72

Lazic B, Cupurdija N, Tomcic M, Gvozdanovic J (1997): Agrobiological characteristics of rare onion A. fistulosum L, A. nutans L. and A. schoenprasum L. Acta Hort. (ISHS) 462: 577-584

Lazić B, Đurovka M, Gvozdanović-Varga J (2000): Uticaj ekoloških uslova i agroteh-ničkih mera na prinos i kvalitet crnog luka. Zbornik radova Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, 33: 135-144

Lazić B, Đurovka M, Mišković A (2003): Osnove organske poljoprivrede u povrtarstvu. Savremena poljoprivredna tehnika, 29(1-2): 1-68

Melo PE (2003): The root system of onion and Allium fistulosum in the context of or-ganic farming: a breeding approach. Ph. D. Thesis, Wageningen University and Research Centre, The Netherlands.

Muir JG, Shepherd SJ, Rosella O, Rosella R, Barret JS, Gibson P (2007): Fructan and free fructose content of common Australian vegetables and fruit. Journal of Agricultural and Food Chemistry, 55(16): 6619-6627

Osman AM, Almekinders CJM, Struik PC, Lammerts van Bueren ET (2008): Can conven-tional breeding programmes provide onion varieties that are suitable for organic farming in the Netherlands? Euphytica 163: 511–522.

Petrović N, Lazić B, Igić R, Gvozdanović-Varga J (1997): Biological characterictics of some rarely-grown species of the genus Allium. II Meždunarodnij simposium “Novie i netradicionalnie rastenie i perspektivi ih praktičeskogo opita”, Tom 4. Pušino, Ru-sija, 149-152

Rabinowitch HD (1988): Genetics and breeding: state of the art, or: too slow but not too late. In: TJ Riggs, D Astley, JL Brewster, PR Dawson and RB Maude (eds.). Proc. 4th Eucarpia Allium Symp. Sept. 6-9 1988,Wellesbourne, UK. 57-70

Rabinowitch HD, Brewster JL (1990): Onions and allied crops, Ed. by Brewster J.L. CRS Press. Florida. (Vol. I)

Scholten O, Kuyper TW (2012): Onions: Breeding onions for low-input and organic agriculture. In: Lammerts van Bueren, E.T. and Myers, J.R (eds.) Organic crop breeding. Wiley-Blackwell, UK. 263-272

Vavilov NI (1987): Teoretičeskie osnovi selekcii. (red.) Puhalovskij AV, Sozinov AA „Nauka”-Moskva. 113-119

EKONOMSKI ZNAČAJNE BOLESTI PAPRIKE I PARADAJZA I NJIHOVO SUZBIJANJE

Slađana Medić-Pap, Maja Ignjatov, Dragana Milošević, Dragan Jovićević, Dušanka Bugarski



Izvod: U proizvodnji paprike i paradajza srećemo se sa velikim brojem prou-zrokovača oboljenja koji dovode do smanjenja prinosa i kvaliteta plodova ovih gajenih biljaka. U radu su opisani ekonomski značajni patogeni ovih biljnih vrsta. Prikazane su preventivne mere zaštite koje mogu preduprediti ili smanjiti štete prouzrokovane pojavom bolesti, kao i pregled fungicida registrovanih na našem tržištu za primenu u paprici i paradajzu.

Uvod

S obzirom na značaj paprike (Capsicum annuum L.) i paradajza (Lycopersicon esculentum Mill.) u našoj zemlji, kao rentabilnih i profitabilnih gajenih biljnih vrsta, veoma je važno očuvati useve zdravim (Obradović et al. 2008, Gvozdenović & Cvejić, 2009). Na paprici i paradajzu parazitira veliki broj patogenih gljiva, bakterija, virusa i mikoplazmi, koji prouzrokuju oboljenja u različitim fazama njihovog razvoja (Perezny et al. 2003, Jones et al. 2006). Intenzitet pojave oboljenja i štete prouzrokovane fitopatogenim mikroorganizmima zavise od mnogobrojnih činalaca, kao što su klimatski i mikroklimatski uslovi, potencijal inokuluma, otpornost genotipa, fenofaza razvića, stanje useva, primenjene mere zaštite. U određenim godinama fitopatogeni mikroorganizmi mogu pričiniti značajne štete, što navodi istraživače da tragaju za novim načinima suzbijanja tj. da kroz integralne mere zaštite uključe i primenu bioloških preparata (Maširević 2008).

Mikoze paprike i paradajza

Trulež semena, palež klijanaca i poleganje rasada

Trulež semena, palež klijanaca i poleganje ponika paprike i paradajza prouzrokuje veći broj fitopatogenih mikroorganizama: Pythium spp., Fusarium spp., Rhizoctonia solani Kühn i Sclerotinia sclerotiorum (Lib.) de Bary (Balaž et al. 2009). Ove gljive spadaju u zemljišne patogene i mogu se održavati kao saprofiti tako što kolonizuju


organsku materiju. Gljiva R. solani formira sklerocije putem kojih prezimljava, dok se Pythium vrste održavaju oosporama u zemljištu ili na biljkama korovske vegetacije.

Simptomi bolesti zavise od faze razvoja biljke u vreme infekcije i prouzrokovača oboljenja. Zaraženo seme ne klija, tamni, vremenom postaje meko i truli. Na ponicima se javljaju smeđe nekrotične lezije, dok je donji deo stabla sužen i ne daje potporu poniku koji vremenom vene, pada i uginjava. Korenov sistem je redukovan, tamni i truli, pri čemu su sekundarni korenovi slabo razvijeni ili ih uopšte nema. Pojava bele paučinaste micelije po obolelim biljkama ukazuje da se radi o prouzrokovačima iz roda Pythium. U prizemnom delu stabla u nivou zemljišta vrste koje obično zaražavaju biljku su R. solani i Fusarium. Pri proizvodnji rasada propadanje biljaka se javlja u vidu koncentričnih krugova sa karakterističnim ćelavim mestima.

Bela trulež (prouzrokovač Sclerotinia sclerotiorum (Lib.) de Bary)

Bela trulež u našoj zemlji predstavlja problem u proizvodnji povrća pri produženom hladnom vremenu i stalnoj vlažnosti zemljišta (Mijatović et al. 2007). Češće se javlja pri gajenju paradajza u zaštićenom prostoru (Marić et al. 2001) i u povoljnim uslovima štete mogu biti izuzetno visoke jer zaražene biljke se suše i propadaju ne donoseći plod (Balaž et al. 2009).

Simptomi bolesti. Gljiva može zaraziti biljke tokom čitave vegetacije. U klijalištu dovodi do propadanja semena i paleži klijanaca. Usled prisustva inokuluma u zemljištu na odraslim biljkama u polju nakon rasađivanja dolazi takođe do obrazovanja vodenaste pege koja obuhvata stablo. Pri vlažnim uslovima u okviru pege se formira gusta bela micelija, a ubrzo zatim u centralnom delu stabla i sklerocije-stormatične tvorevine gljive crne boje. Napadnute biljke venu i suše se. Gljiva može zaraziti i plodove.

Ciklus razvića patogena. Prenosi se semenom, a održava se u zaraženim biljnim ostacima u obliku micelije ili sklerocijama, i u zemljištu. Sklerocije su ipak najznačajnije za održavanje gljive i mogu zadržati vitalnost u zemljištu i do 10 godina.

Plamenjača paradajza (prouzrokovač Phytophthora infestans (Montagne) de Bary)

Plamenjača je veoma destruktivno oboljenje koje se redovno javlja na paradajzu i na krompiru. Najveće štete plamenjača ispoljava pri vlažnom i prohladnom vremenu. Epidemijska pojava plamenjače paradajza u Srbiji je konstatovana 1999, 2001, 2002, 2004. i 2005. godine (Ivanović 2006).

Simptomi bolesti. Početni simptomi bolesti se javljaju u vidu krupnih vodenastih pega na ivici ili vrhu lista. U uslovima povećane vlažnosti pege dobijaju maslinastu boju. Na naličju lista dolazi do formiranja beličaste micelije (posebno u ranim jutarnjim satima) koju čine reproduktivni organi gljive. Bolest se veoma brzo širi, zaraženo lišće


postaje mrko, uvija se i odumire. Simptomi na stablu prvo se uočavaju na mestima izlaska lisne peteljke, zbog dužeg zadržavanja vlage. Pege su ovalnog izgleda mrke boje i mogu prstenasto zahvatati stablo i dovesti do sušenja. Na zaraženim zelenim plodovima dolazi do formiranja maslinastih pega koje postaju mrke. Oboleli plodovi postaju tvrdi i brzo otpadaju sa biljke.

Ciklus razvića patogena. Gljiva se u obliku micelije održava putem biljnih ostataka. Optimalni uslovi za njenu sporulaciju i širenje su visoka relativna vlažnost vazduha (preko 90%) i temperature od 18 do 20°C (Mijatović et al. 2007). Plamenjača na paradajzu najčešće se javlja nakon pojave na krompiru. Industrijske sorte (determinantnog rasta), zbog gušćeg sklopa i dužeg zadržavanja vlage u usevu su posebno povoljne za razvoj parazita (Jovićević et al. 2006).

Plamenjača paprike (prouzrokovač Phytophthtora capsici Leon.)

Plamenjača paprike ima širok krug domaćina. Pored paprike može zaraziti paradajz, plavi patlidžan, krastavac, dinju, tikvicu i dr. (Roberts et al. 2004).

Simptomi bolesti. Na prizemnom delu stabla prouzrokuje prstenastu nekrozu što dovodi do naglog uvenuća i sušenja. Patogen kroz lisnu dršku može prodreti u list, dok plodovi bivaju zaraženi kroz peteljku. U vlažnim uslovima zaraženo tkivo ploda postaje tamnozeleno i vodenasto i na njemu se stvara beličasta prevlaka. Ako nakon toga nastupi toplo i suvo vreme plodovi se smežuraju i osuše i javlja se pergamentnost ploda. Takvi plodovi ostaju pričvršćeni na biljci (Ivanović & Ivanović 2001).

Ciklus razvića patogena. P. capsici se održava na zaraženim biljnim ostacima i u zemljištu u vidu oospora (Roberts et al. 2004). Infekciju ostvaruje uglavnom na podzemnom i prizemnom delu stabla. Za svoj razvoj zahteva povišenu temperaturu sa optimumom od 25 do 30°C i visoku zemljišnu vlagu.

Crna pegavost (prouzrokovač Alternaria solani Sorauer)

Crna pegavost je široko rasprostranjena bolest i javlja se u svim područjima gajenja paradajza, dok je na paprici od manjeg značaja (Roberts et al. 2004).

Simptomi bolesti. Prvi simptomi u vidu tamnomrkih pega uočavaju se na lišću u proizvodnji rasada. U sredini pege, pri visokoj temperaturi i vlazi, može se uočiti tamnomrka somotasta prevlaka od sporonosnih organa gljive. Na stablu nekrotične pege su udubljene, ovalnog oblika i mogu zahvatiti ceo prostor između dva kolenca. Na plodovima se javljaju crne pege sa ugnutim središtem. U okviru pege tkivo često puca što omogućava razvoj saprofitnih mikroorganizama. Na plodovima oštećenim usled ožegotina od sunca, mraza i nedostatka kalcijuma trulež najčešće prouzrokuje vrsta A. alternata (Fr.) Keissler (Roberts et al. 2004).


Ciklus razvića patogena. Gljiva se prenosi semenom a održava na zaraženim biljnim ostacima i samoniklim biljkama. Kada nastanu povoljni uslovi za klijanje konidija, povećana vlaga i temperatura 20-25°C, dolazi do zaražavanja biljaka. Za razviće A. solani potrebna je manja relativna vlaga nego za P. infestans, te se crna pegavost širi i u toku sušnog i toplog perioda.

Siva pegavost paradajza (prouzrokovač Septoria lycopersici Speg.)

U našim agroekološkim uslovima ova gljiva se javlja obično u drugom delu vegetacije i tokom avgusta kada može pričiniti značajne štete.

Simptomi bolesti. Simptomi se prvo ispoljavaju na lišću donjih etaža u vidu većeg broja sitnih okruglih pega. Pege su veličine 3-4 mm, sivkaste su u sredini, a po obodu mrke. U okviru pege formiraju se crnkasta telašca, piknidi. Pege se spajaju, što dovodi do uvijanja lišća, njegovog sušenja, a kasnije opadanja. Bolest se širi od donjeg (starijeg) lišća ka gornjem (mlađem) lišću.

Ciklus razvića patogena. Parazit se može preneti semenom, a održava se na zaraženim biljnim ostacima i na korovima iz fam. Solanacae. Vlažno vreme i temperatura oko 25°C su optimalni uslovi za ostvarenje infekcije piknosporama.

Siva trulež (prouzrokovač Botryotinia fuckeliana (de Bary) Whetzel (anamorf Botrytis cinerea Pers.: Fr.)

Siva trulež može pričiniti štete na biljkama gajenim u polju i zaštićenom prostoru kao i tokom transporta i skladištenja (Balaž et al. 2009).

Simptomi bolesti. Gljiva može prouzrokovati poleganje biljaka i topljenje rasada. Kod starijih biljaka bolest se ispoljava na listu, stablu i plodu. Simptomi na plodu se mogu uočiti na mestu spajanja ploda i peteljke. Pri visokoj relativnoj vlažnosti na zaraženim organima se uočava obilna sporulacija u vidu sivkaste prevlake od konidija i konidiofora. Plod u delu peteljke omekša i otpada. Na paprici se simptomi sive truleži javljaju na bočnim granama i na plodovima.

Ciklus razvića patogena. Gljiva je vrlo rasprostranjena u prirodi i kao saprofit živi na zaraženim biljnim ostacima, a može se održavati u vidu sklerocija u zemljištu. Za razvoj i zaražavanje biljaka B. cinerea zahteva povećanu relativnu vlažnost vazduha, preko 85%.


Zeleno uvenuće (prouzrokovač Verticilium spp.)

Zeleno uvenuće je široko rasprostranjeno oboljenje. Može naneti značajne štete proizvodnji paprike i paradajza kod nas (Mijatović et al. 2007).

Simptomi bolesti. Bolest se može ispoljiti u početnim fazama razvića biljaka, kao i nakon rasađivanja. Manifestuje se slabo izraženom hlorozom i skraćivanjem internodija, što biljkama daje patuljast izgled. Ispoljavanje simptoma bolesti posebno je karakteristično, posle zametanja prvih plodova. Čitava biljka ili samo njeni pojedini delovi počinju da venu. Biljke obično ispoljavaju simptome uvenuća u najtoplijem delu dana, dok se tokom noći oporave. Listovi zadržavaju zelenu boju, pa otuda i naziv bolesti zeleno uvenuće. Na paradajzu se ispoljavaju nešto blaži simptomi u vidu hlorotičnih pega na starijem lišću i gljiva ne remeti porast u tolikoj meri kao kod paprike. Na vršnom delu lista paradajza formira se nekroza u obliku slova V. Mrka nekroza na uzdužnom preseku stabla je karakterističan simptom za verticiliozno uvenuće.

Ciklus razvića patogena. Zeleno uvenuće izazivaju dve vrste iz roda Verticilium, Verticillium albo-atrum Reinke & Berthold i V. dahliae Kleb. Gljiva V. dahliae prezimljava u vidu mikrosklerocija, a V. albo-atrum u formi trajne micelije u zaraženim biljnim ostacima. Zaražavanje biljke nastaje preko korena, a kasnije gljiva dospeva u sprovodni sistem biljke izazivajući njegovo zapušavanje. Iz sudovnog sistema gljiva dospeva na lišće gde sporuliše. Sekundarne infekcije nastaju tokom toplog i kišnog perioda, obično u julu i avgustu.

Fuzariozno uvenuće paradajza (prouzrokovač Fusarium oxysporum Schlecht. f. sp. lycopersici (Sacc.) W.C. Snyder et H.N. Hansen)

Fuzariozno uvenuće je jedna od najdestruktivnijih bolesti paradajza. Pripada grupi zemljišnih patogena. Parazit je toplijih i vlažnijih područja dok kod nas može prouzrokovati značajne štete pri proizvodnji u zaštićenom prostoru.

Simptomi bolesti. Ispoljava se na mladim biljkama, naglim propadanjem, bez ka-rakterističnih spoljnih simptoma. Bolest se manifestuje zaostajanjem u porastu i poja-vom hlorotičnih pega na starijem, donjem lišću. Na uzdužnom preseku stabla uočava se nekrotična promena. Simptomi bolesti su slični verticilioznom uvenuću, jer u posled-njem stadijumu bolesti dolazi do uvenuća čitavih biljaka, ili njenih delova. Gljiva može prouzrokovati i trulež na uskladištenim plodovima paradajza (Ignjatov et al. 2012).

Ciklus razvića patogena. Parazit se prenosi semenom, i tada su posebo ugrožene mlade biljke (Jovićević & Milošević 1990). Održava se u zemljištu u vidu hlamidospora, koje zadržavaju vitalnost i nekoliko godina. Zaražava biljku kroz povrede na korenu. Temperature vazduha i zemljišta od 28°C, vlaga zemljišta optimalna za razvoj biljaka, niska pH vrednost zemljišta, mali intenzitet svetla jesu faktori koji doprinose razvoju bolesti (Jones et al. 2006).


Antraknoza plodova paprike i paradajza (prouzrokovač Colletotrichum spp.)

Antraknoza je često oboljenje plodova paradajza, posebno za industrijsku preradu (Mijatović et al. 2007). Pored toga, u našim agroekološkim uslovima značajna je na paprici, krompiru i plavom patlidžanu.

Simptomi bolesti. Zrenjem, plodovi postaju osetljiviji i karakteristični simptomi se ispoljavaju na zrelim plodovima. Simptomi se javljaju u vidu kružnih udubljenih pega koje mogu biti i do 2 cm u prečniku. U centralnom tamnijem delu pege nalaze se koncentrični krugovi u kojima se obrazuju plodonosna tela acervule.

Ciklus razvića patogena. Patogen se prenosi semenom, a održava se sklerocijama u zaraženim biljnim ostacima. Sklerocije klijaju produkujući konidije koje se šire i vrše infekciju.

Pored navedenih mikoznih oboljenja, na paprici i paradajzu se mogu javiti i pepelnica paprike i paradajza (prouzrokovač Leveillula taurica (Lev) Arnaud (anamorf Oidiopsis taurica (Lev) Arnaud), i trulež korena i prizemnog dela stabla (prouzrokovač Phytophthora nicotianae Breda de Haan), dok se na paradajzu može javiti rak stabla (prouzrokovač Didymella lycopersici Kleb.) i u zaštićenom prostoru plesnivost lista paradajza (prouzrokovač Fulvia fulva (Cooke) Cifferi) i dr.

Bakterioze paprike i paradajza

U povrtarskoj proizvodnji fitopatogene bakterije, prouzrokovači bakterioza paprike i paradajza, usled česte pojave i jakog intenziteta mogu prouzrokovati znatne gubitke, čime se svrstavaju u ekonomski značajne bolesti ove biljne vrste (Obradović et al. 1995, Arsenijević 1997). Veoma se brzo umnožavaju u povoljnim uslovima i prenose u nova područja putem semena ili sadnog materijala, što je od posebnog značaja za karantinske patogene (Obradović et al. 2000). Pouzrokovač bakteriozne pegavosti paprike, bakterije poznate kao X. axonopodis pv. vesicatoria (=X. euvesicatoria-grupa A) i Xanthomonas vesicatoria, nalaze se na A2 karantinskoj listi štetnih organizama EPPO-a kao i u Pravilniku o listama štetnih organizama i listama bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata („Sl. glasnik Republike Srbije” br. 7/10). S obzirom na to da se bolest prenosi semenom koje predstavlja jedan od glavnih izvora inokuluma za širenje u nova područja gajenja paprike, od izuzetne je važnosti očuvati useve u proizvodnji semenske paprike zdravim (Obradović 2009).

Zahvaljujući novim saznanjima o fitopatogenim bakterijama, do kojih se dolazilo u toku razvoja oblasti biljne patologije, doprinela su da se raniji sistemi klasifikacije i nazivi vrsta preinače ili predlože sasvim novi (Jones et al. 2004, Obradović et al. 2004, Bull et al. 2012). Dugo se smatralo da je prouzrokovač bakteriozne pegavosti


relativno homogena vrsta X. campestris pv. vesicatoria, međutim ustanovljene su biohemijske, serološke i genetske razlike među sojevima, poreklom sa paprike. Prema najnovijoj sistematici Xanthomonas euvesicatoria, Xanthomonas vesicatoria, Xanthomonas perforans i Xanthomonas gardneri su odvojene, pojedinačne vrste sa svojim karakteristikama. U agroekološkim uslovima Srbije prouzrokovač bakteriozne pegavosti paprike (X. euvesicatoria) se redovno javlja, a intenzitet zaraze i ekonomske štete koje prouzrokuje ova bakterija mogu biti značajne i uglavnom zavise od vremenskih uslova (Obradović et al. 2008, Ignjatov et al. 2010). Gajenje osetljivog sortimenta doprinosi širenju i održavanju patogena kako putem semena tako i zaraženim biljnim ostacima (Ignjatov et al. 2012a). Svi razvojni stadijumi biljaka paprike su podložni napadu: faza klijanaca, vegetativnog porasta, faza cvetanja, plodonošenja i skladištenja.

Pored glavnih domaćina paprike i paradajza bakterija se javlja i na drugim vrstama rodova Lycopersicon spp. i Capsicum spp. (Bradbury 1986). Kao prouzrokovači bakterioza paprike i paradajza, u literaturi se navode i: Clavibacter michiganensis subsp. michiganensis (Smith) Davis et al. - prouzrokovač bakterioznog raka i uvelosti; Ralstonia solanacearum (Smith) Yabuuchi et al. – prouzrokovač bakterioznog uvenuća; Pseudomonas syringae pv. tomato (Okabe) Joung, Dye & Wilkie - prouzrokovač crne pegavosti i krastavosti plodova; Pseudomonas syringae pv. syringae van Hall - prouzrokovač pegavosti i uvelosti (Arsenijević 1997).

Pored navedenih bakterioznih oboljenja na paprici i paradajzu se javlja i stolbur fitoplazma koja prouzrokuje žuto uvenuće paprike i paradajza. Ovo oboljenje je ekonomski značajno i na krompiru i plavom patlidžanu. Bolest se javlja ciklično (Mijatović et al. 2007). Toplo i suvo leto pogoduje razvoju bolesti. Posebno epifitotične godine na paprici bile su 1995. i 1996. (Jovićević et al. 2006). Zaražene biljke paprike zaostaju u porastu, s karakterističnom simptomima u vidu žutila i uvenuća. Cikade su vektor patogena, a zaražene biljke poponca (Convolvulus arvenis L) su značajan izvor infekcije.

U zaštiti bilja kod nas dominiraju hemijske mere borbe, odnosno korišćenje hemijskih sredstava ili pesticida koji ne obezbeđuju zadovoljavajući efekat zaštite (Obradović et al. 2009a). Kada se radi o fitopatogenim bakterijama, najčešće su u primeni preparati na bazi bakra. Međutim, kаo posledicа česte primene bаkаrnih prepаrаtа kod nas je utvrđena pojava rezistentnih sojeva ovih patogena (Ignjatov et al. 2010). Prema literaturnim podacima biološke (primena bakteriofaga) i neke novije alternativne metode (aktivatori otpornosti), ukazuju na mogućnost razvoja efikasne strategije za suzbijanje X. euvesicatoria (Obradović 2009a, Gašić et al. 2011).


Viroze paprike i paradajza

Utvrđeno je dа više od 45 rаzličitih virusа može dа zаrаzi pаpriku, аli se smаtrа dа je među njimа svegа nekoliko ekonomski znаčаjno (Green & Kim 1990). Velike štete nastaju naročito ako je usev zaražen sa dva ili više virusa usled ispoljavanja sinergističkog delovanja, ili ako se zaraze jave u ranim fazama razvoja biljke, pre svega ukoliko dođe do zaraze rasada (Krstić et al. 2011). Listа virusа infektivnih zа pаpriku i paradajz stаlno se proširuje ne sаmo zbog pojаve novih virusа već i zbog nаstаnkа novih pаtotipovа/sojevа u okviru populаcije pojedinih virusа. Neki virusi su široko rаsprostrаnjeni, kаo što su Cucumber mosaic virus (virus mozаikа krаstаvcа, CMV), Tobacco mosaic virus (virus mozаikа duvаnа, TMV), Potato virus Y (virus crtičаstog mozаikа krompirа, PVY) i Alfalfa mosaic virus (virus mozаikа lucerke, AMV), dok su drugi još uvek vezаni sаmo zа određenа geogrаfskа područjа (Begomovirus-i) (Krstić & Bulаjić 2008). Tomato spotted wilt virus (virus bronzаvosti pаrаdаjzа, TSWV) se rаnije češće jаvljаo u suptrospkim i tropskim regionimа, аli dаnаs je opšte rаsprostrаnjen nа brojnim domаćinimа, uključujući i pаpriku (Krstić & Bulаjić 2007). Pored navedenih virusa, na paprici su u našoj zemlji utvrđeni i Pepper mild mottle virus (virus blagog šarenila paprike, PMMoV), Pepper mottle virus (virus šarenila paprike, PepMV) i Pepper veinal mottle virus (virus šаrenilа nerаvа pаprike, PepVMV) (Mijаtović 1986, Krstić et al. 1996, 2005, Mijаtović et al. 1999, 2002, 2005), dok su na paradajzu prisutni i Tomato black ring spot virus (virus crne prstenaste pegavosti paradajza, TRSV) i Tomato asermy virus (virus besemenosti paradajza, TAV) (Mijatović et al. 2007).

Virusi na paprici izazivaju različite simptome, mozaik lišća, kržljavost, mozaik sa izraženim koncentričnim prstenastim pegama ili hlorotični linijski mozaik. Mlado lišće je uglavnom deformisano, sitno, naborano, sa zadebljalim nervima. Infekcija virusom ometa zametanje plodova, a plodovi formirani nakon infekcije su nerazvijeni, jako deformisani (iskrivljeni), nepravilno obojeni, sa dugim nekrotičnim prugama i pegama, ili u vidu mozaične ili nekrotične prstenaste pegavosti i često u potpunosti podležu nekrozi (Krstić et al. 2008). Na paradajzu simptomi se ispoljavaju na lišću, peteljkama, stablu i plodovima. Mlado lišće reaguje pojavom sitnih, tamnosmeđih pega, zadebljanjem nerava ili uvijanjem. Na mladim plodovima javljaju se nekrotični prstenovi i šare usled čega plodovi imaju nepravilan oblik. Kod biljaka zaraženih virusom besemenosti paradajza obrazuju se sitni besemeni plodovi. Simptomi, koliko god bili izraženi i karakteristični, ipak samo ukazuju na postojanje zaraze određenim virusom, a konačna tačna dijagnoza može se postaviti samo posle odgovarajućih laboratorijskih analiza (Petrović et al. 2010).

Širenje virusa sokom zaraženih biljaka, odnosno mehanički, pre svega se odnosi na TAV, kao i članove roda Tobamovirus: TMV, PMMoV, dok za ove viruse, nije ustanovljeno širenje vektorima. CMV, PVY i AMV, prenose se biljnim vašima na neperzistentan način. Veliki broj vrsta vaši može da prenosi ove viruse, ali najveću


aktivnost i efikasnost imaju Myzus persicae (zelena breskvina vaš) i Aphis gossypii (pamukova vaš). TRSV, AMV, kao i članovi roda: TMV, PMMoV prenose se semenom u visokom procentu. Drugi izvor zaraze su zaražene biljke i biljni ostaci u zemljištu, u kojima ovi virusi opstaju, dok se zaraženo biljno tkivo ne raspadne, što znači da se zaražene biljke ovim virusima mogu javiti još i u rasadu. TSWV prenosi se drugom vrstom insekata, tripsima (Frankliniella occidentalis) i to na perzistentan način. Ovaj virus se ne prenosi semenom paprike i paradajza ili drugih biljaka domaćina (Krstić & Bulajić 2008).

Izražena zaraza paprike i pradajza brojnim virusima, sa različitom epidemiolo-gijom i često velikim štetama u našoj zemlji, ukazuju da kontroli viroza paprike i pa-radajza treba posvetiti posebnu pažnju. Neophodno je rigorozno kontrolisati zarazu semena (na prisustvo TMV, TBRV i AMV), poboljšati fitosanitarnu ispravnost proizvod-nje (TMV, TAV i CMV), kao i stalno kontrolisati populaciju vektora (TSWV, CMV i AMV) (Krstić & Bulajić 2007).

Opšte preventivne mere borbe

Preventivne mere predstavljaju veoma važnu kariku u cilju dobijanja zdravog use-va i kvalitetnog proizvoda. Osnovna preventivna mera je upotreba zdravog deklarisanog semena. Pravilan plodored dovodi do redukcije korova i kontroliše populaciju fitopato-genih organizama. Izbor parcele za proizvodnju je veoma važna mera. Paprika i paradajz preferiraju dobro drenirano zemljište sa visokim sadržajem organske materije. Odgova-rajući sklop biljaka omogućava bolje strujanje vazduha i povoljniji mikroklimat. Pravilan raspored navodnjavanja i odgovarajuća mineralna ishrana veoma su važni. U veoma važ-ne fitosanitarne mere spada i uklanjanje biljnih ostataka ili njihovo duboko zaoravanje jer mogu predstavljati izvor inokuluma. U značajne preventivne mere u zatvorenom pro-storu spadaju i dezinfekcija zaštićenog prostora, pribora i alata, dezinfekcija zemljišta, optimalna temperatura, optimalna zemljišna i vazdušna vlaga, provetravanje i dr.

Hemijska zaštita

Za uspešnu hemijsku zaštitu veoma je važno utvrditi pravo vreme primene odgovarajućeg fungicida i tretirati samo ukoliko je to potrebno. Preparati registrovani u suzbijanju paradajza i paprike prikazani su u tabelama 1. i 2. (Sredstva za zaštitu bilja u prometu u Srbiji, 2011). U cilju efikasnije zaštite i u skladu sa sprečavanjem pojave rezistetnosti gljiva na fungicide na duži potrebno je poštovati preporučen maksimalan broj tretiranja i količinu. Sistemike koristiti u fazi intenzivnog rasta jer ih tada biljke usvajaju u najvećem stepenu (http://www.frac.info/). Prema preporukama EPPO, a u skladu sa principima GPP (Good Plant Protection Practice-dobre prakse u zaštiti bilja), u suzbijanju štetnih organizama mogu biti korišćeni samo registrovani preparati (EPPO Standards, PP 2/30(1)).

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad138Ta

bela

1. F

ungi

cidi

reg

istr

ovan

i za

suzb

ijanj

e pr

ouzr

okov

ača

obol

jenj

a pa

rada

jza

i pap

rike

u R

epub

lici S

rbiji

Naz

iv

prep

arat

aAk

tivn

a

mat

erij

aB

oles

t koj

a

se s

uzbi

jaM

ehan

izam

de

lova

nja

Kol

ičin

a pr

imen

e (k

g,l/

ha)

Vrem

e pr

imen

eM

BT*

i ka

renc

a (d

ani)

PR

OP

LAN

T 72

2-SL

prop

amok

arb-

hidr

ohlo

rid

Pole

ganj

e ra

sada

Papr

ika

i pa

rada

jz

Sist

emik

Mul

ti si

te**

0,1

5% (1

5 m

l u

10 1

vode

)Po

sle

setv

e, a

pre

nic

anja

ili n

epor

edno

pos

le

nica

nja

4;14

Pa

prik

a 35

PR

EV

ICU

R

607-

SLB

ALB

Papr

ika

Pole

ganj

e ra

sad

Plam

enja

ča

Sist

emik

Mul

ti si

te0

,25%

(25

ml u

10

1 v

ode)

-

prvo

, zal

ivan

je r

asad

a, s

a 40

0 m

l, 3

dana

pr

e ra

sađi

vanj

a dr

ugo,

zal

ivan

je r

asađ

enih

bi

ljaka

sa

200

ml p

ripr

emlje

nog

rast

vora

po

bilj

ci, o

dmah

pos

le r

asađ

ivan

ja tr

eće,

za

livan

je r

asađ

enih

bilj

aka

u zo

ni k

oren

ovog

si

stem

a, 2

00

ml r

astv

ora

po b

iljci

, 3 n

edel

je

posl

e dr

ugog

tret

iran

ja

3;35

PR

EV

ICU

R

EN

ER

GY

prop

amok

arb-

hidr

ohlo

rid+

fose

til-a

lum

iniju

m

Pole

ganj

e ra

sada

Papr

ika

i pa

rada

jz

Sist

emik

Mul

ti si

te

+sis

tem

ik in

hibi

ra

klija

nje

spor

a

3 m

l + 2

1 v

ode

na m

2

Para

dajz

Zal

ivan

jem

, nep

osre

dno

posl

e se

tve

i pre

ras

ađiv

anja

(pik

iran

ja)

Papr

ika

Prv

o: 6

ml +

2 1

vod

e na

m2 ,

zaliv

anje

m n

epos

redn

o po

sle

setv

e D

rugo

: 3 m

l + 2

1 v

ode

na m

2 zal

ivan

jem

pr

e ra

sađi

vanj

a (p

ikir

anja

)

2; O

VP

PIN

OZE

B M

-45

man

koze

b Pl

amen

jača

N

esis

tem

ik,

prot

ektiv

ni, i

nhib

ira

disa

nje

2 kg

/ha

(20

g n

a 10

0

m2 )

U p

olju

, pre

skl

apan

ja r

edov

a, p

re s

tican

ja

uslo

va z

a za

raža

vanj

e; u

sta

klar

i, u

fazi

ra

sada

, po

ukor

enja

vanj

u, p

a do

zre

nja

3;14

MAN

KO

SAV

80

-W

PPr

even

tivno

, pre

d st

ican

je u

slov

a za

za

raža

vanj

e3;

14

MAN

KO

GAL

-80

m

anko

zeb

Plam

enja

ča

Crn

a pe

gavo

st

Nes

iste

mik

, pr

otek

tivni

, inh

ibir

a di

sanj

e

2-2,

5 kg

/ha

(20

-25

g na

10

0 m

2 )

U p

olju

, pre

skl

apan

ja r

edov

a pr

e st

ican

ja

uslo

va z

a za

raža

vanj

e; u

sta

klar

i, u

fazi

ra

sada

, po

ukor

enja

vanj

u, p

a do

zre

nja

3;14

NO

VO

ZIR

MN

-80

D

ITH

ANE

M-4

5

TAN

GO

man

koze

b+ci

mok

sani

lPl

amen

jača

Nes

iste

mik

, pr

otek

tivni

, inh

ibir

a di

sanj

e +l

okal

si

stem

ik in

hibi

ra

ispo

rula

ciju

2-2,

5 kg

/ha

(20

-25

g na

10

0 m

2 )

Prev

entiv

no, p

red

stic

anje

us

lova

za

zara

žava

nje

2;14

Zbornik referata sa 47. Savetovanja agronoma Srbije 139AC

RO

BAT

MZ-

WG

man

koze

b +d

imet

omor

fPl

amen

jača

C

rna

pega

vost

Nes

iste

mik

, pr

otek

tivni

, inh

ibir

a di

sanj

e +

Ogr

anič

eni

sist

emik

Inhi

bici

ja

form

iran

ja ć

elijs

kog

zida

kod

Oom

ycot

a

2-2,

5 kg

/ha

(20

-25

g na

10

0 m

2 )

Prev

entiv

no, p

red

stic

anje

usl

ova

za

zara

žava

nje

(51-

79 B

BC

H) –

kura

tivno

, 2-3

da

na p

o st

ican

ju u

slov

a za

zar

ažav

anje

3;14

ACR

OB

AT M

Z-W

P

RID

OM

IL G

OLD

MZ

68-W

Gm

anko

zeb+

m

etal

aksi

l-M

Pl

amen

jača

C

rna

pega

vost

Nes

iste

mik

, pr

otek

tivni

, inh

ibir

a di

sanj

e +

Sist

emik

, In

hibi

cija

sin

teze

pr

otei

na

2,5

kg/h

a (2

5 g

na 1

00

m2 )

Prev

entiv

no, p

o st

ican

ju u

slov

a za

za

raža

vanj

e, n

ajka

snije

po

poja

vi p

rvih

si

mpt

oma

3; 2

1

ANTR

ACO

L W

P-70

prop

ineb

Pl

amen

jača

C

rna

pega

vost

Nes

iste

mik

, pr

otek

tivni

, inh

ibir

a di

sanj

e

2-2,

5 kg

/ha

(20

-25

g na

10

0 m

2 )

Prev

entiv

no, p

red

stic

anje

us

lova

za

zara

žava

nje

2;14

ANTR

ACO

L 70

-WG

4;14

CON

SEN

TOpr

opam

okar

b-hi

droh

lori

d +f

enam

idon

Plam

enja

ča

Crn

a pe

gavo

st

Sist

emik

Mul

ti

site

+ k

reće

se

tran

slam

inar

no

delu

je p

rote

ktiv

no i

kura

tivno

, Inh

ibic

ija

tran

spor

ta e

lekt

rona

u

tran

spor

tnom

la

ncu

1,67

-2 1

/ha

(16,

7-20

ml n

a 10

0 m

2 )

Kad

a se

ste

knu

uslo

vi z

a os

tvar

ivan

je

infe

kcije

, naj

kasn

ije p

o po

javi

prv

ih

sim

ptom

a6;

7

FUZI

JApr

opam

okar

b-hi

-dr

ohlo

rid

+ hl

oro-

talo

nil

Plam

enja

ča

Crn

a pe

gavo

st

Sist

emik

Mul

ti si

te

+nes

iste

mik

izaz

iva

glik

oliz

u

2,5

1/ha

(25

ml

na 1

00

m2 )

Prev

entiv

no, v

eget

acije

(1

9-71

BB

CH

)3;

21

SILU

ETA

prop

amok

arb-

hi-

dro-

hlor

id +

man

-ko

zeb

Plam

enja

čaSi

stem

ik M

ulti

si

te +

Nes

iste

mik

, pr

otek

tivni

, inh

ibir

a di

sanj

e

4 1/

ha (4

0 m

l na

10

0 m

2 )Pr

even

tivno

3;14

EQU

ATIO

N P

RO

-W

Gci

mok

sani

l + fa

-m

oksa

don

Plam

enja

ča

Crn

a pe

gavo

st

Loka

l sis

tem

ik

inhi

bira

spo

rula

ciju

+

Sist

emik

, Inh

ibir

a tr

ansp

ort e

lekt

rona

u

tran

spor

tnom

la

ncu

0,4

kg/

lia (4

g

na 1

00

m2 )

Naj

kasn

ije k

ada

sest

eknu

usl

ovi z

a os

tvar

ivan

je z

araz

a3;

14

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad140P

OLY

RAM

-DF

met

iram

Pl

amen

jača

Nes

iste

mik

, pr

otek

tivni

inhi

bira

di

anje

1,5-

2 kg

/ha

(15-

20 g

na

100

m2 )

Pre

ostv

ariv

anja

usl

ova

za z

araz

ePo

po

treb

i; 14

Crn

a pe

gavo

st2

kg/h

a (2

0 g

na

10

0 m

2 )AK

OR

Dte

buko

nazo

l C

rna

pega

vost

Inhi

bici

ja b

iosi

neze

er

gost

erol

a0

,75

1/ha

(7,5

m

l na

100

m2 )

Prev

entiv

no, t

okom

vege

taci

je (1

9-71

BB

CH

), pr

e st

ican

ja u

slov

a za

šir

enje

obo

ljenj

a

3;21

AK

OR

D W

G

QU

ADR

ISaz

oksi

stro

bin

Plam

enja

ča

Crn

a pe

gavo

st

Sist

emik

, Inh

ibic

ija

tran

spor

ta e

lekt

rona

u

tran

spor

tnom

la

ncu

0,7

5 1/

ha

(7,5

ml n

a 10

0 m

2 )

Prev

entiv

no, p

o st

ican

ju u

slov

a za

za

raža

vanj

e, n

ajka

snije

po

poja

vi p

rvih

si

mpt

oma

3;3

DAK

OFL

Ohl

orot

alon

il

Plam

enja

ča

Crn

a pe

gavo

st

Nes

iste

mik

izaz

iva

glik

oliz

u

3 1/

ha (3

0 m

l na

10

0 m

2Po

poj

avi p

rvih

sim

ptom

a (3

1-71

BB

CH

)3-

4; 2

1Si

va tr

ulež

3,5

1/ha

(35

ml

na 1

00

m2 )

Po z

alam

anju

boč

nih

gran

čica

BR

AVO

720

-SC

Plam

enja

ča

1,5-

2 1/

ha

(15-

20 r

nl n

a 10

0 m

2 )

Kad

a se

ste

knu

povo

ljni u

slov

i za

ostv

ariv

anje

za

raza

3-4;

7

FOLI

O G

OLD

hlor

otal

onil

+m

etal

aksi

l-M

Pl

amen

jača

N

esis

tem

ik iz

aziv

a gl

ikol

izu

+ Si

stem

ik,

Inhi

bici

ja s

inte

ze

prot

eina

2,5-

3 1/

ha

(25-

30 m

l na

100

m2 )

Prev

entiv

no, o

d fo

rmir

anja

prv

ih li

stov

a, a

na

jkas

nije

po

poja

vi p

rvih

sim

ptom

a3;

7

OR

TIVA

OP

TI

480

SC

hlor

otal

onil

+ az

oksi

stro

bin

Plam

enja

ča

pega

vost

Nes

iste

mik

izaz

iva

glik

oliz

u +

Sist

emik

, In

hibi

cija

tran

spor

ta

elek

tron

a u

tran

spor

tnom

lanc

u

2-2,

5 1/

ha (2

0-

25 m

l na

100

m

2 )Pr

e os

tvar

enja

usl

ova

za z

araž

avan

je3;

3

Ples

nivo

st li

sta

(u z

atvo

reno

m)

SIG

NU

Mbo

skal

id +

pi

rakl

ostr

obin

Ples

nivo

st li

sta

Papr

ika-

Siva

trul

ežSi

stem

ik In

hibi

cija

ak

tivno

sti s

ukci

nat-

dehi

drog

enaz

e+

Sist

emik

, Inh

ib.

tran

sp. e

lekt

. u

tran

sp. l

ancu

0,7

kg/

ha

(7 g

na

100

m2 )

Prvo

, na

poče

tku

infe

kcije

- d

rugo

i tr

eće,

7-1

0 d

ana

posl

e pr

vog,

odn

osno

dru

gog

3; 1

4

Crn

a pe

gavo

st0

,4 k

g/ha

(4

g n

a 10

0 m

2 )

Zbornik referata sa 47. Savetovanja agronoma Srbije 141SW

ITC

H 6

2,5-

WG

cipr

odin

il +

fludi

okso

nil

Siva

trul

ež

Sist

emik

,Inhi

b.

bios

inte

zu m

etio

nina

i l

učen

ja h

idro

lit.

enzi

ma

+nes

iste

mik

in

hibi

ra e

nzim

MAP

/hi

stid

in k

inaz

u

0,6

-0,8

kg/

ha

(6-8

g n

a 10

0

m2 )

U v

rem

e cv

etan

ja,

prec

veta

vanj

a i f

orm

iran

ja p

lodo

va3;

3

SUM

ILEX

50-

SC -

pros

imid

onSi

va tr

ulež

Sist

emik

nhi

bici

ja

sint

eze

trig

licer

ida

1/ha

(10

ml n

a 10

0 m

2 )

prvo

, po

otva

ranj

u cv

etov

a dr

ugog

cve

tnog

bu

keta

- d

rugo

10

-15

dana

kas

nije

u u

slov

ima

inte

zivn

og u

zgoj

a, 1

5-20

dan

a ka

snije

u

uslo

vim

a ek

stez

ivno

g uz

goja

1-2;

21

RAN

MAN

TW

INPA

CK

cija

zofa

mid

Plam

enja

čaIn

hibi

cija

dis

anja

0,2

0 1

/ha

+ 0

,15

1/ha

ak

tivat

ora

Silw

et L

-77

(2 +

1,5

ml n

a 10

0m

2 )

Toko

m v

eget

acije

(19-

71 B

BC

H),

pre

stic

anja

us

lova

za

zara

žava

nje,

a n

ajka

snije

po

poja

vi

prvi

h si

mpt

oma

i stic

anja

usl

ova

za š

iren

je

obol

jenj

a

3; 3

*MB

T m

aksi

mal

an b

roj t

retir

anja

u to

ku je

dne

vege

taci

je *

* Mul

ti si

te In

hibi

ra v

iše

proc

esa

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad142Ta

bela

2. F

ungi

cidi

na

bazi

bak

ra (n

eorg

ansk

i, ne

spec

ifičn

o ko

ntak

tno

delo

vanj

e) re

gist

rova

ni u

Rep

ublic

i Srb

iji za

suzb

ijanj

e pr

ouzr

okov

ača

obol

jenj

a pa

rada

jza

i pap

rike

Fung

icid

Akti

vna

mat

erij

aB

oles

t koj

a se

suz

bija

Kol

ičin

a pr

imen

e

(kg,

l/ha

)

Vrem

e

prim

ene

MB

T* i

kare

nca

(d

ani)

CU

PR

OXA

T(S

C;)

Cu

iz b

akar

sul

fata

tr

obaz

nog

Plam

enja

čaC

rna

pega

vost

0,2

%

(20

g u

10

1 v

ode)

Pre

ostv

ariv

anja

usl

ova

za z

araz

e3;

7

KU

PR

AGR

INC

u iz

bak

ar-

oksi

sulfa

ta

Plam

enja

ča

Crn

a pe

gavo

st

5-6

kg/h

a (5

0-60

g n

a 10

0m2 )

Pre

ostv

ariv

anja

usl

ova

za z

araz

e2;

7

BLA

UV

IT T

EČ

NI

Cu

iz b

akar

hi

drok

sida

Plam

enja

ča

Crn

a pe

gavo

st

0,3

-0,4

% (3

0-4

0 m

l u

10 1

vode

)To

kom

intc

nziv

nog

rast

a, c

veta

nja

i fo

rmir

anja

plo

dova

do

zren

ja

2; 7

CH

AMP

FLO

WC

u iz

bak

ar

hidr

oksi

daPl

amen

jača

2 1/

ha

(20

ml n

a 10

0 m

2 )

Prev

entiv

no, p

o st

ican

ju u

slov

a za

za

raža

vanj

e, n

ajka

snije

po

poja

vi p

rvih

si

mpt

oma

3; 7

FLO

WB

RIX

BLA

UC

u iz

bak

ar-

oksi

hlor

ida

Plam

enja

ča1,

5-1,

8 1/

ha(1

5-18

ml n

a 10

0 m

2 )Pr

even

tivno

, a n

ajka

snijc

pr

i poj

avi p

rvih

sim

ptom

aN

ije o

gran

ičen

; 14

BAK

RO

CID

S-2

5

Cu

iz b

akar

oksi

-hl

orid

a

Plam

enja

ča1-

1,5

kg/h

a

(100

-150

gna

100

m2 )

Prev

entiv

noN

ije o

gran

ičen

; 14

BAK

ARN

I O

KSI

HLO

RID

-50

Plam

enja

ča0

,5-0

,75

kg/h

a (5

0-75

g n

a 10

0 m

2 )Pr

even

tivno

, a n

ajka

snijc

pri

poj

avi p

rvih

si

mpt

oma

Nije

ogr

anič

en; 1

4B

AKR

OC

ID S

-50

BAK

ARN

I KR

EČ

-50

BE

VE

BLA

U K

RE

Č

Zbornik referata sa 47. Savetovanja agronoma Srbije 143B

OR

DO

VSK

A Č

OR

BA

S-20

Cu

iz b

akar

su

lfata

i ka

lciju

m

hidr

oksi

da

Plam

enja

čaSi

va p

egav

ost

1-1,

5% (1

00

-150

g u

10

1 v

ode)

Prev

entiv

no, a

naj

kasn

ije p

ri

poja

vi p

rvih

sim

ptom

a2;

7B

OR

DO

VSK

A C

OR

BA

WP

-20

KU

PR

A B

LAU

WP

PLA

VI K

AME

N

PLA

VI K

AME

N-

SIM

PE

Kkr

ista

li za

ras

tvor

; C

u iz

bak

ar s

ulfa

taPl

amen

jača

1-2%

(10

0-2

00

gu

10 1

vod

e)Pr

even

tivno

, a n

ajka

snijc

pr

i poj

avi p

rvih

sim

ptom

a3;

14

BAK

ARN

I KR

EČ

SU

PE

R

Cu

iz b

akar

oks

i-hl

orid

a i c

ink

karb

onat

a

Plam

enja

čaSi

va p

egav

ost

0,9

-2,1

kg-

ha(9

-21

g na

10

0 m

2 )Pr

even

tivno

, pre

ost

vari

vanj

a

uslo

va z

a za

raze

2;14

PE

RG

ADO

C 2

7C

u iz

bak

ar

oksi

-hlo

rida

+

man

dipr

opam

idPl

amen

jača

4-5

kg/h

a(4

0-50

g n

a 10

0 m

2 )Pr

even

tivno

, pre

ost

vari

vanj

a us

lova

za

zara

ze, n

ajka

snije

po

poja

vi s

impt

oma

4; 3

(sve

ž);

10 (i

ndus

t.)

NO

RD

OX

75-W

GC

u iz

bak

ar-

oksi

daPl

amen

jača

1 kg

/ha

(10

g n

a 10

0

m2 )

Prcv

entiv

no, a

naj

kasn

ije p

o

poja

vi p

rvih

sim

ptom

a2;

14

FUN

GO

HE

M-S

CC

u iz

bak

ar

hidr

oksi

da

Bak

teri

ozna

pe

gavo

st

lišća

pap

rike

0,4

-0,6

%(4

0-6

0 m

lu

10 1

vod

c)

U z

avis

nost

i od

pris

ustv

a in

okul

uma

i us

lova

za

zara

žava

nje:

Nije

ogr

anič

eno;

14

dan

a

*MB

T m

aksi

mal

an b

roj t

retir

anja

u to

ku je

dne

vege

taci

je


Zaključak

Sprovođenjem preventivnih mera u proizvodnji paprike i paradajza možemo značajno uticati da se spreči nastanak bolesti. Ukoliko se bolest pojavi ispravna identifikacija je prvi korak u planiranju efikasnog programa zaštite i načina suzbijanja. Pri hemijskom suzbijanju prouzrokovača oboljenja potrebno je da se tretiranje izvrši pravovremeno i uz primenu odgovarajućeg preparata. Naročito je značajno poštovati preporučenu količinu preparata za primenu, maksimalan broj tretiranja datim fungicidom i njegovu karencu. Pored hemijskog suzbijanja prouzrokovača oboljenja, trebalo bi razmišljati u pravcu primene bioloških preparata kao i stvaranju otpornih i tolerantnih genotipova paprike i paradajza.

Literatura

Arsenijević M (1997): Bakterioze biljaka. S print. Novi SadBalaž F, Stojšin V, Jasnić S, Inđić D, Bagi F, Budakov D (2009): Najznačajnije mikoze

biljaka gajenih u zaštićenom prostoru. Biljni lekar, 37: 468-493Bull CT , De Boer SH, Denny TP, Firrao G, Fischer-Le Saux M, Saddler GS, Scortichini

M, Stead DE, Takikawa Y (2012): List of new names of plant pathogenic bacteria (2008-2010). Prepared by the International Society of Plant Pathology Com-mittee on the Taxonomy of Plant Pathogenic Bacteria (ISPP-CTPPB). J Plant Pathol. (2012), 94: 21-27

Bradbury, JF (1986): Guide to Plant Pathogenic Bacteria. CAB International Mycologi-cal Institute, Kew, England

Gašić K, Ivanović M, Ignjatov M, Ćalić A, Obradović A (2011): Isolation and characteri-zation of Xanthomonas euvesicatoria bacteriophages. J Plant Pathol. 93: 415-423

Green SK, Kim JS (1990): Characteristics and control of viruses infecting peppers. Asian Vegetable Research and Development Center Technical Bulletin, 18: 1-60

Gvozdenović Đ, Cvejić S (2009): Oplemenjivanje paprike. Institut za ratarstvo i povr-tarstvo, Novi Sad

Ignjatov M, Gašić K, Ivanović M, Šević M, Obradović A, Milošević M. (2010). Karak-terizacija sojeva Xanthomonas euvesicatoria, patogena paprike u Srbiji. Pestic. Phytomed. 25: 139-149

Ignjatov M, Milošević D, Nikolić Z, Gvozdanović-Varga J, Jovičić D, Zdjelar G (2012): Identifikacija prouzrokovača uvenuća i truleži plodova paradajza. Pestic. Phyto-med. 27, 25-31

Ignjatov M, Šević M, Gašić K, Jovičič D, Nikolić Z, Milošević D, Obradović A (2012a): Proučavanje osetljivosti odabranih genotipova paprike prema prouzrokovaču bakteriozne pegavosti. Ratar. Povrt. 49: 177-182

Ivanović M, Ivanović D (2001): Mikoze i pseudomikoze biljaka. De-eM-Ve, Beograd


Ivanović M (2006): Struktura populacije i biološke karakteristike Phytophthora infe-stans (Mont.) De Bary. Doktorska disertacija. Poljoprivredni fakultet, Univerzi-tet u Beogradu

Jones JB, Lacy GH, Bouzar H, Stall RE, Schaad NW (2004): Reclassification of the Xanthomonads associated with bacterial spot disease of tomato and pepper. Syst Appl Microbiol. 27: 755-762

Jones BJ, Jones PJ, Stall RE, Zitter TA (2006): Compendium of Tomato Diseases. APS Press

Jovićević B, Milošević M (1990): Bolesti semena. Dnevnik, Novi Sad. Jovićević D, Gvozdenović Đ, Bugarski D (2006): Bolesti paprike i paradajza. Ratar.

Povrt. 42: 333-344Krstić B, Krnjaja V, Mijatović M, Tošić M (1996): Virus blagog šarenila paprike prisu-

tan u Srbiji. Zbornik kratkih sadržaja Prvog balkanskog simpozijuma Povrće i krompir, Beograd, 164.

Krstić B, Bulajić A, Dukić N, Berenji J (2005): Virus bronzavosti paradajza na duvanu, povrću i ukrasnim biljkama na području Srbije. II Simpozijum o zaštiti bilja u Bosni i Hercegovini, Teslić

Krstić B, Bulajić A (2007): Karantinski virusi povrća i ukrasnih biljaka u zaštićenom prostoru. Poljoprivredni fakultet, Beograd, i Ministarstvo poljoprivrede, šumar-stva i vodoprivrede RS, Beograd

Krstić B, Bulajić A (2008): Ekonomski značajni i karantinski virusi paprike u Srbiji. Zbornik radova IX savetovanja „Savremena proizvodnja povrća„. Novi Sad, 24-28

Krstić B, Bulajić A, Đekić I, Berenji J (2008): Virus bronzavosti paradajza - jedan od najdestruktivnijih biljnih virusa. Pestic. Phytomed. 23: 153-166

Krstić B, Bulajić A, Petrović D, Stanković I, Vučurović A, Ristić D (2011): Epidemiolo-gija virusa paprika i mere kontrole. Zbornik rezimea VIII Simpozijuma o zaštiti bilja u Bosni i Hercegovini, Teslić, 38–39

Marić A, Obradović A, Mijatović M (2001): Atlas bolesti povrtarskih biljaka.Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka

Maširević S (2008): Biološko suzbijanje prouzrokovača bolesti, štetočina i korova, 545-598. u Lazić B. Babović, M. (eds.): Organska poljoprivreda TOM I i II. Naučni institut za ratarstvo u povrtarstvo, Novi Sad

Mijatović M (1986): Reakcija nekih sorata paprike prema virusu mozaika duvana. Ma-gistarski rad. Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu

Mijatović M, Obradović A, Ivanović M, Stevanović D (1999): Rasprostranjenost i inten-zitet pojave nekih virusa parazita paprike u Srbiji. Zaštita bilja, 50: 151-159

Mijatović M, Ivanović M, Obradović A, Zečević B (2002): Potato virus Y (PVY) on pe-pper in Serbia. Acta Hortic. 579: 454-549

Mijatović M, Zečević B, Ivanović M, Obradović A (2005): Diseases of pepper in Serbia and results of breeding for resistance. Folia Horticulturae 17,53-60


Mijatović M, Obradović A, Ivanović M (2007): Zaštita povrća od bolesti, štetočina i korova. AgroMivas, Smederevska Palanka

Obradović A, Arsenijević M, Marinković N, Mijatović M (1995): Bakteriozna pegavost rasada paprike. Zaštita bilja, 213: 215-220

Obradović A, Mavridis A, Rudolph K, Arsenijević M (2000): Bacterial spot of capsicum and tomato in Yugoslavia. OEPP/EPPO, Bulletin, 30: 333-336. OEPP/EPPO

Obradović A, Mavridis A, Rudolph K, Janse JD, Arsenijević M, Jones JB, Minsavage GV, Wang JF (2004): Characterization and PCR-based typing of Xanthomonas cam-pestris pv.vesicatoria from peppers and tomatoes in Serbia. Eur J Plant Pathol. 110: 285–292

Obradović A, Jones JB, Balogh B, Momol MT (2008): Integrated management of to-mato bacterial spot in: Ciancio, A i Mukerji K. G. (eds.), Integrated Management of Diseases Caused by Fungi, Phytoplasma and Bacteria, 211-223. Springer Science+Business Media B. V. USA

Obradović A (2009): Najznačajnije bakterioze biljaka gajenih u zaštićenom prostoru. Biljni lekar 5: 513-527

Obradović A (2009a): Bakteriofagi kao baktericidi u zaštiti bilja. Pestic. Phytomed. 24: 9-17

OEPP/EPPO (2004): EPPO Standards Good plant protection practice PP 2/30(1) Outdoor solanaceous crops. OEPP/EPPO Bulletin 34: 79–90

OEPP/EPPO (2004): EPPO Standards Good plant protection practice PP 2/29(1) Sola-naceous crops under protected cultivation OEPP/EPPO Bulletin 34: 65-77

Perezny K, Roberts P, Murphy J, Goldberg N (2003): Compendium of Pepper Diseases. APS Press

Petrović D, Bulajić A, Stanković I, Ignjatov M, Vujaković M, Krstić B. (2010): Prisustvo i rasprostranjenost virusa paprike u Srbiji. Ratar. Povrt. 47: 567-576

Pravilniku o listama štetnih organizama i listama bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata („Sl. glasnik Republike Srbije” br. 7/10)

Richardson J (1990): An annoted list of seed-borne diseases. ISTA, SwitzerlandRoberts PD, Adkins S, Pernezny K, Jones JB (2004): Diseases of Pepper and their Ma-

nagement in S.A.M.H. Naqvi (ed.), Diseases of Fruits and Vegetables, Volume II, 333-387. Kluwer Academic Publishers

Sredstva za zaštitu bilja u prometu u Srbiji (2011) Biljni lekar 2-3, 380http://www.frac.info/ (citirano 15.12.2012.)

SORTIMENT POVRĆA ZA SETVU 2013. GODINE

Adam Takač, Đuro Gvozdenović, Jelica Gvozdanović-Varga, Dragan Jovićević, Janko Červenski, Mirjana Vasić, Vukašin Popović, Svetlana Glogovac, Dario Danojević



Izvod: Povrtarstvo je jedna od najunosnijih grana biljne proizvodnje. Proizvodnja povrća u Republici Srbiji se odvija na oko 290.000 ha i čini 6% ukupnih obradivih površina. Bogatstvo u hranljivim i zaštitnim materijama čini povrće značajnim u ishrani ljudi. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo stvorene su sorte visokog prinosa, odličnog kvaliteta ploda, a prilagođene našim agroekološkim uslovima gajenja. Stvorene sorte povrća, priznate u zemlji i u inostranstvu, daju mogućnost povećanja proizvodnje kvalitetnog povrća kao i gajenje tokom cele godine i plasman na tržište. Pored visokog sadržaja suve materije, ukupnih šećera, vitamina C, beta karotina, naše povrće bogato je antioksidantima i zaštitnim materijama. Raznolikost biljnih vrsta i sorata u okviru vrsta pruža veću mogućnost različite namene u korišćenju gotovog proizvoda (ploda) i pruža veću mogućnost izbora proizvođačima povrća.

Uvod

Osnovu savremene poljoprivrede čini intenziviranje ukupne proizvodnje kvali-tetne hrane. Prirodni kapaciteti zemljišta su ograničeni, a broj stanovnika je u stalnom porastu, stoga je naš zadatak intenziviranje proizvodnje. U ukupnoj proizvodnji hrane, proizvodnja povrća i prerađevina od povrća zauzima značajno mesto. Povrtarstvo omo-gućuje intenzivno korišćenje zemljišta, uz smenu dve do tri vrste u toku godine na istoj parceli ili u zaštićenom prostoru.

U svetu je poznato oko hiljadu vrsta povrća, od kojih se oko 150 gaji, a najširu upotrebu ima 30-50 vrsta. Danas se u svetu najčešće gaje vrste sa umerenim zahtevom prema uslovima uspevanja. To su biljne vrste koje se gaje od pre četiri hiljade godina (crni luk, kupus, krastavac, pasulj), odnosno u periodu od dve do četiri hiljade godi-na (grašak, rotkva, mrkva, celer, beli luk, špargla). Povrtarske vrste kao što su spanać, peršun, dinja, šampinjoni, gaje se oko dve hiljade godina (Lazić et al. 1998). Po otkriću Amerike, u Evropi je počelo uzgajanje tikava, paradajza, paprike i krompira.

Specifičnost velikog broja vrsta omogućuje proizvodnju hrane u klimatski i edaf-ski nepovoljnim uslovima, korišćenjem različitih načina i sistema proizvodnje kao što je zaštićeni prostor. Proizvodnja povrća u Republici Srbiji se odvija na oko 290.000 ha, odnosno na 6% ukupnih obradivih površina. Odlikuje je više načina gajenja, od tradicionalnog baštenskog do najrazličitijeg tržišnog oblika proizvodnje, većeg broja


biološki i genetički različitih vrsta (Gvozdenović et al. 2006). Proizvodnja povrća u Re-publici Srbiji na godišnjem nivou iznosi oko 2,2 miliona tona raznovrsnih povrtarskih proizvoda u vrednosti od oko 620 miliona dolara i učešćem od 12% u ukupnoj vred-nosti poljoprivredne proizvodnje. Povrtarski proizvodi učestvuju sa oko 100 miliona dolara u izvozu. Ovo je značajno povećanje u odnosu na 2010. kada je devizni priliv od prodaje povrća iznosio 64,6 miliona USD i kada je izvezeno 70.210 tona povrća.

Proizvodnja povrća u Republici Srbiji obezbeđuje više od 80% ukupnih potreba domaće potrošnje (Mišković 2011). Karakteriše je tradicionalizam u upotrebi, posebno za povrće koje se koristi za pripremanje zimnice. Proizvodnja na otvorenom polju čini 90-95% ukupne proizvodnje i ima izražen sezonski karakter. Ta proizvodnja je zna-čajno jeftinija od proizvodnje u zaštićenom prostoru te samim tim i krajnji proizvod i prerađevina postaju konkurentne na svetskom tržištu. Izvozna šansa upravo leži u prerađevinama od povrća, bilo da se radi o smrznutom, pasterizovanom, konzervira-nom, sušenom ili biofermentisanom povrću. Sveže povrće koje se kod nas proizvodi na otvorenom polju ima vrhunski kvalitet i uz odgovarajuću cenu gotovog proizvoda treba da bude motorna snaga daljem razvoju povrtarstva.

Bogatstvo hranljivih i zaštitnih materija čini povrće značajnim u ishrani ljudi. Osigurava oko 12% energetske vrednosti dnevnog obroka čoveka. Pored toga, povrće sadrži oko 50 elemenata i značajan je izvor mineralnih materija za ljudski organizam.

U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dat je akcenat na stvaranje sorata name-njenih proizvodnji na otvorenom polju. Pored visokog prinosa, sorte svojim izgledom, ukusom i hranjivom vrednošću prilagođene su našim agroekološkim uslovima.

Paprika

U plodu paprike se nalazi više stotina jedinjenja u promenljivim količinama. Pre svega to su ugljeni hidrati (od kojih dominira grožđani šećer), organske kiseline, belan-čevine, masti, mineralne materije (plod paprike sadrži najviše kalijuma), vitamini, bojene materije, kapsaicin i eterična ulja. Upravo su eterična ulja u interakciji sa raznim šećeri-ma, kiselinama i bojenim materijama glavni činioci organoleptičkih osobina ploda papri-ke (Gvozdenović 2010). Paprika ima i lekovita svojstva, koja se zasnivaju na mineralnom i vitaminskom sastavu. Kalijum, čiji sadržaj je veoma visok, reguliše i olakšava rad srca i reguliše krvni pritisak. Visok sadržaj vitamina C i P deluje osvežavajuće, sprečava in-fekcije i zakrečenje krvnih sudova te povećava elastičnost istih. Celuloza, hemiceluloza i pektin pojačavaju peristaltiku creva i čiste organizam od štetnih materija. Ljuta paprika ima baktericidno i analgetsko dejstvo jer kapsaicin sprečava prenošenje impulsa bola od periferije ka mozgu. Blago ljute sorte paprike olakšavaju varenje jer poboljšavaju lučenje želudačnih sokova. Ljutina paprike širi bronhije i sprečava napad astme. Kapsaicin se koristi u medicini za spravljanje obloga koje se koriste za lečenje reume, gihta, lumbaga i išijasa. U dodiru sa kožom izaziva osećaj toplote, što podstiče bolju cirkulaciju krvi, od-nosno povećava nivo histamina koji čini glavni odbrambeni sistem od oboljenja.

Ukupna površina pod paprikom u Republici Srbiji u 2011. je iznosila 17.880 ha, sa proizvodnjom od 145.206 tona ploda, od čega je izvezeno oko 12.000 tona. Površine u Vojvodini 2011. godine su iznosile 3.807 ha sa proizvodnjom od 37.179 tona.


U asortimanu paprika, Institut za ratarstvo i povrtarstvo stvorio je više sorti. U tipu šipke su Plamena (blago ljuta) i Krušnica (slatka), koje se uspešno gaje na otvore-nom polju ali i u zaštićenom prostoru. U tipu babura su Atina, Anita i Vranjska. Matica i Buketna 1 su u tipu polubabura, Novosađanka u tipu paradajz paprike. U tipu kapija stvorene su dve sorte Amfora i Una. Pored navedenih sorti Institut za ratarstvo i povr-tarstvo održava i umnožava odomaćene sorte i to: Novosadska bela babura, Šorokšari, Kalifornijsko čudo, Kurtovska kapija, Feferoni crveni i Feferoni žuti.

U selekciji paprike, naravno da je važan postignuti prinos, odnosno genetički po-tencijal sorte, međutim ne manje bitna odrednica jeste njena hranjiva vrednost i orga-noleptička svojstva ploda, jer, ne samo paprika već svo povrće, je hrana ali i lek.

Sorte paprike Instituta za ratarstvo i povrtarstvo se odlikuju visokim sadržajem suve materije, naročito one koje se koriste za spravljanje ajvara (Amfora, Una). Proce-nat ukupnih šećera se kreće od 4,5-7,6. Ovde se naročito ističu paprike u tipu babure (Atina, Anita, Vranjska). Bogatsvo C vitamina i β-karotina govori o visokim nutritivnim svojstvima naših paprika. U sadržaju Ca-pektata izdvaja se Amfora koja je idealna za spravljanje ajvara i drugih prerađevina. Ca-pektat sprečava karamelizaciju ajvara i gu-bitak intenzivno crvene boje prerađevina.

Tabela 1. Hemijski sastav ploda paprike

Sorta

ISPITIVANE OSOBINE

SMR

%

SMS

%

Uku

pni

šeće

r %

Uku

pna

kise

lost

%

Cel

uloz

a %

vita

min

C

mg/

100

g

β-ka

roti

n m

g/g/

SM

Pepe

o %

Ca-

pekt

at %

Kurtovska kapija 8,20 10,07 5,64 0,21 0,95 72,9 2420,2 0,40 0,51

Amfora 8,05 10,03 5,18 0,26 0,83 164,5 2228,4 0,40 0,78

Una 8,00 10,53 5,24 0,23 0,94 124,7 1081,5 0,47 0,52

Atina 8,40 9,54 7,02 0,30 0,91 128,5 2032,3 0,40 0,59

Anita 6,50 8,89 6,50 0,23 0,59 193,7 2040,1 0,34 0,63

Vranjska 7,50 9,46 7,60 0,25 0,71 115,6 1131,2 0,41 0,54

Plamena 7,00 9,58 5,10 0,20 0,79 78,8 1213,2 0,38 0,52

Krušnica 6,75 8,58 4,47 0,26 0,61 171,4 1112,6 0,51 0,54

Novosađanka 7,60 8,71 5,07 0,28 0,77 143,5 1770,2 0,33 0,60

Da se zaista radi o sortama koje u proizvodnji ostvaruju visoke i stabilne prinose, te da imaju odličan kvalitet ploda, govori podatak da su priznate u inostranstvu u kon-kurenciji sorata paprike iz celog sveta. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo je priznato šest sorata paprike u devet država sveta uključujući i tržište Evropske unije.


Tabela 2. Sorte paprike priznate u inostranstvu

R.b. Sorta Zemlja priznavanja Godina priznavanja

1. Amfora Makedonija 2004EU, Bugarska 2005

Hrvatska, Slovenija 2006

Ukrajina 2007Uzbekistan Druga godina testiranja

2. Una EU, Mađarska 2003Makedonija 2004Bugarska 2005

3. Anita (NS Venera) Rusija 2000Makedonija 2004

Hrvatska, Slovenija 2006

Ukrajina 2007Uzbekistan Druga godina testiranja

4. Novosađanka (Neoplanta) Rusija 2000Hrvatska, Makedonija 2006

5. Plamena Makedonija 2004Uzbekistan Druga godina testiranja

6. Matica Slovenija 2006.

Paradajz

Kvalitet ploda paradajza se određuje na osnovu količine suve materije, šećera i organskih kiselina. U našoj zemlji su cenjene sorte koje imaju izbalansiran odnos šećera i kiselina, dok u zapadnoj i južnoj Evropi više cene plodove sa većom količi-nom šećera u odnosu na sadržaj kiselina. Veći deo suve materije ploda čine ugljeni hidrati, a među njima su glukoza i fruktoza. Plod ima i saharoze, čiji je sadržaj 7-8 puta manji od prostih šećera. Monosaharidi čine oko 55% od suve materije. Pored šećera, plod sadrži celulozu (0,84%) i pektin (0,13-0,23%). Pektini imaju važnu ulo-gu u strukturi svežeg ploda, jer od njih zavisi konzistencija ploda. Plod sadrži 0,5% kiselina (jabučna, limunska, oksalna, vinska, ćilibarna). Sadržaj belančevina se kreće od 0,9-1,1% i ulja oko 0,26%. Mineralne materije čine 0,5-0,6%. Po sadržaju gvožđa, plod paradajza nadmašuje pileće meso, mleko i ribu. Bogatstvo paradajza u gvožđu, a u isto vreme i u vitaminu C, ima ogroman značaj. Gvožđe se usvaja samo u prisustvu ovog vitamina. Plod sadrži i β–karotin, sorte sa žutim i narandžastim plodom imaju više β-karotina od crvenih. Oko 200 grama ploda paradajza zadovoljava dnevnu čo-vekovu potrebu za ovim vitaminom. Paradajz predstavlja jedini izvor likopena, a bo-gat je karotinoidima, vitaminom C, flavonoidima, mineralnim materijama i fenolima.


Ove materije smanjuju mogućnost pojave bolesti, odnosno imaju antioksidativno de-lovanje, utiču na proliferaciju kancerogenih ćelija, a deluju preventivno i na kardio-vaskularne bolesti. Prema ukupnom sadržaju antioksidanata u plodovima, paradajz se svrstava u izvore bogate ovim materijama. Paradajz sadrži i kancero-zaštitne ele-mente. To su R-kumarinska i hlorogenična kiselina, koje blokiraju formiranje kance-rogene materije nitrozamin.

Energetska vrednost ploda iznosi 90 J ili 21,5 kalorija. Otud je veća dijetetska i lekovita vrednost ploda od hranjive. Stoga paradajz predstavlja okosnicu tzv. medite-ranske dijete. Plod ima dosta kalijuma, što je od posebnog značaja za srčane bolesnike, koji pate od otoka. Sok paradajza je dobar za sniženje krvnog pritiska. Paradajz pot-pomaže epitelizaciju sluzokože i ublažava zapaljenje u digestivnom traktu. Paradajz deluje osvežavajuće na umorne ljude. Dobar je kao hrana i lek u slučaju žučnih tegoba i kod ljudi koji su preboleli žuticu. Sok paradajza ima i antiseptično dejstvo.

Površine pod paradajzom 2011. godine u Republici Srbiji su iznosile 20.229 ha sa proizvodnjom od 198.677 tona, od toga u Vojvodini je bilo zasejano 5.307 ha sa pro-izvodnjom od 65.561 tona.

U strukturi potrošnje povrća u Srbiji, paradajz se nalazi u samom vrhu sa 16 ki-lograma po stanovniku godišnje (Vlahović 2004) i ujedno je najprodavanija namirnica na svetskoj pijaci, posle banana.

Sa cenom koštanja ranog paradajza Srbija nije konkurentna na evropskom tržištu, već jedino sa paradajzom iz njivske proizvodnje, odnosno prerađevinama od paradajza (Takač et al. 2011). Sorte Instituta za ratarstvo i povrtarstvo su upravo namenjene di-rektnoj setvi, odnosno proizvodnji na otvorenom polju. Paradajz sa otvorenog polja čini preko 75% ukupne proizvodnje u Republici Srbiji. Sorte za ovu proizvodnju su: Alparac (rana sorta združenog zrenja ploda), Novosadski niski (rana sorta, okruglog ploda), Knjaz (srednje rana sorta, vrhunskog kvaliteta ploda) i Bačka (kasna sorta, pogodna za tran-sport). Pored navedenih sorti stvorena je sorta Pegaz, sa narandžastom bojom ploda i većim sardžajem β-karotina, a održava se i odomaćena sorta Novosadski jabučar.

Tabela 3. Hemijski sastav ploda paradajza

Sorte

Suva

Mat

erij

a

%

Uku

pni š

ećer

g/

100

g S

M

Kis

elos

t

g/10

0 g

SM

Inde

ks s

last

iŠe

ćer

: Kis

elin

e

Liko

pen

g/

100

g S

M

Vit.

C

g/10

0 g

SM

Novosadski jabučar 6,30 50,95 6,19 8,23 1,19 0,95Novosadski niski 5,82 55,05 4,72 11,66 0,63 0,62

Pegaz 6,66 67,12 5,86 11,45 0,32 0,75

Knjaz 6,15 93,82 8,13 11,54 1,01 0,77

Alparac 5,04 60,52 6,55 9,24 2,18 0,85Bačka 5,67 66,31 6,88 9,64 1,50 0,56


Pored morfoloških karakteristika, kvalitet ploda je uslovljen prvenstveno njegovim hemijskim sastavom. Veoma značajani indikatori kvaliteta ploda su: sadržaj suve mate-rije, šećera, kiselina, vitamina C i likopena. Najveći deo suve materije čine šećeri, prven-stveno glukoza i fruktoza. Sadržaj šećera i kiselina u najvećoj meri utiče na ukus ploda (Rodica et al. 2008). Uloga kiselina je veoma značajna i za kvalitet prerađevina od pa-radajza. Među NS sortama paradajza, najviši sadržaj suve materije (iznad od 6%) imaju: Pegaz, Novosadski jabučar i Knjaz. Sadržaj šećera se kreće od 50,95-93,82 g/100 g suve materije. Determinantna sorta Knjaz ima najviši sadržaj šećera, ali i kiselina sa izbalan-siranim odnosom koji plodu daje veoma prijatan ukus. Sorta Novosadski jabučar ima najniži sadržaj šećera i najviši sadržaj vitamina C. Poslednjih godina se sve veći značaj pridaje sadržaju likopena, prirodnog antioksidanta čija je uloga u prevenciji kanceroge-nih oboljenja veoma značajna. Visok sadržaj likopena daje prerađevinama lepu crvenu boju, pa je poželjan kod sorti namenjenih industrijskoj preradi. Najviše likopena ima in-dustrijska sorta Alparac. Sorte Bačka, Novosadski jabučar i Knjaz sadrže preko 1g likope-na u 100 g suve materije. Sorta Pegaz, s obzirom na plod narandžaste boje ima najmanje likopena, ali se odlikuje visokim sadržajem β-karotena. Indeks slasti predstavlja odnos između sadržaja šećera i kiselina. Potrošači imaju različite zahteve kada je u pitanju slast ili kiselost ploda, te je poželjno prisustvo različitih sorti po pitanju ovog sojstva. Najviši indeks slasti imaju Knjaz i Pegaz, dok je najkiseliji među NS sortama Novosadski jabučar.

Činjenica da zahtevi potrošača za hranom visokog kvaliteta sa pozitivnim utica-jem na zdravlje rastu, ukazuje na značaj kvalitetnih sorti paradajza u proizvodnji.

Grašak

Grašak predstavlja značajni izvozni proizvod i ima dobru perspektivu na među-narodnom tržištu te povećenje izvoza predstavlja osnovicu dalje ekspanzije u Srbiji. Najveći deo proizvodnje graška se upotrebljava za konzerviranje. Domaća proizvodnja u potpunosti zadovoljava potrebe potrošača u Srbiji.

Proizvodnja graška u 2011. iznosila je 41.204 tona, od čega je izvezeno 13.356 tona (Italija, Grčka, Nemačka).

U našem asortimanu postoji dovoljan broj sorti. U strukturi setve prvo se seju rane, a zatim kasnije sorte. Sigurnija proizvodnja se ostvaruje setvom više sorata ra-zličite dužine vegetacije, nego korišćenjem manjeg broja i rokovskom setvom. Za ovu namenu pogodne su rane sorte Tamiš, Čudo Amerike i Dunav, srednje rane sorte Fruš-kogorac, Kelvedon, Frila i kasna sorta Mali Provansalac.

Pasulj

Pasulj zauzima značajno mesto u ishrani našeg stanovništva ali i u poljoprivrednoj proizvodnji kao ekonomski isplativa biljna vrsta i dobar predusev. Zbog svoje adapta-bilnosti, može se uspešno gajiti u različitim agroekološkim uslovima. Ubraja se u povr-će sa najbogatijim hranjivim materijama, prvenstveno zbog visokog sadržaja proteina


i ugljenih hidrata. Sa potrošnjom od preko 5 kg po stanovniku, Srbija se nalazi u sa-mom vrhu po potrošnji pasulja.

Površine pod pasuljem 2011. godine su iznosile 19.555 ha, sa proizvodnjom od 39.508 tona. Nažalost domaća proizvodnja ne zadovoljava ukupne potrebe za pasu-ljem, te je 2011. uvezeno 10.508 tona (Argentina, Kirgistan, Kina).

U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo stvorene su sorte obojenog pasulja: Zlatko i Sremac, kao i sorte belog zrna: Dvadesetica, Maksa, Belko i Balkan. Navedene sorte imaju odlike tradicionalnih populacija ovog podneblja, pogodne su za gajenje u čistom usevu i visokog su potencijala rodnosti (Vasić et al. 2004).

Kupus

Osnovno obeležje kupusa je manja potreba za toplotom i svetlošću tokom cele vegetacije pa se može gajiti kao prolećni, letnji i jesenji usev, odnosno kao glavni ili postrni. Kupus je značajna povrtarska vrsta, kako po obimu proizvodnje, tako i po po-trošnji. Koristi se u svežem stanju i biofermentisan.

Površine pod kupusom 2011. godine iznosile su 20.581 ha, sa proizvodnjom od 315.496 tona. Pored ovako velike proizvodnje Republika Srbija je bila uvoznik ranog i letnjeg kupusa u količini od 8.425 tona (Makedonija, Albanija, BiH).

U asortimanu semena kupusa za 2013. godinu obezbeđene su dovoljne količine ranog kupusa sorte Ditmar i kasnih kupusa NS futoški i Orion.

Ostale povrtarske vrste

U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo rađeno je i na oplemenjivanju vrežastih kultura. Stvorena je srednje kasna sorta lubenice Danka u tipu Crimson Sweet-a, sa visokim sadržajem šećera. Sorta salatnog krastavca Tajfun - ima niži sadržaj celuloze u plodu, tolerantan je na plamenjaču i ima povoljniji odnos muških i ženskih cvetova, a samim tim i veći prinos u odnosu na druge sorte.

Kod lisnatog povrća selekcionisane su dve sorte salate u tipu puterice: Vuka (pro-lećna) i Anuška (ozima sorta). Pored navedenih, proizvodi se seme Novosadske majske maslene, Majske kraljice i sorte Nansen.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo je jedina semenska kompanija koja proizvodi aprobirani sadni materijal belog luka. U pitanju je sorta jesenjeg belog luka Bosut, koji ima vrhunski kvalitet i ostvaruje odlične prinose (Gvozdanović et al. 2009). Sadni materijal ove sorte se širi u proizvodnji i ima tendenciju povećenja površina a priznat je i u Belorusiji.

Kod korenastih kultura stvorena je sorta rotkvice Verica, dužina vegetacije od 45 dana, krupnih plodova, koja se uspešno gaji na otvorenom polju i u plastenicima. Peršun NS molski ima repast koren, poluuspravnu rozetu i sadržaj saharoze od 6,5%.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo pored spomenutih sorata održava, proizvodi i distribuira seme i drugih povrtarskih vrsta. Ukupna ponuda obuhvata preko 90 sorata različitih povrtarskih vrsta kao i 11 vrsta cveća.


Zaključak

Bogatstvo hranljivih i zaštitnih materija povrće čini značajnim u ishrani ljudi. Proizvodnja povrća u Republici Srbiji se odvija na oko 290.000 ha i čini 6% ukupnih obradivih površina. Oplemenjivački rad na povrću u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo rezultirao je stvaranjem sorata koje su prilagođene našim agroekološkim uslovima, ostvaruju visoke prinose i imaju odličan kvalitet ploda. Sorte se odlikuju visokim sa-držajem suve materije, ukupnih šećera, vitamina C, β-karotina, a kod paradajza i liko-pena. U radu je pored kvaliteta ploda dat i kratak osvrt na hranjiva i lekovita svojstva povrća, odnosno pored organoleptičkih svojstava ploda i postignutog prinosa važna su i dijetetska i lekovita svojstva povrća, jer povrće nije samo hrana već je i lek. U asor-timanu povrća pored novo selekcionisanih sorata nalaze se i odomaćene sorte koje se umnažaju i proizvodi se deklarisano seme. Pored selekcije, semenarstva i dorade semena, Institut ispituje kvalitet semena, pakuje i distribuira seme kako na domaćem tako i na inostranom tržištu. Podatak o visokom kvalitetu ploda i hranljivoj vrednosti je potpuniji priznavanjem naših sorata u oštroj konkurenciji u inostranstvu.

Literatura

Gvozdenović Đ (2010): Paprika (monografija), Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 286

Gvozdenović Đ, Bugarski D, Takač A, Červenski J (2006): Proizvodnja povrtarske paprike na otvorenom polju iz rasada, Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povtrarstvo, Novi Sad, 42: 241-258

Lazić B, Đurovka M, Marković V, Ilin Ž (1998): Povrtarstvo. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

Mišković A (2011): Analiza stanja u proizvodnji povrća i pravci razvoja povrtarstva u Srbiji. Zbornik radova XII savetovanja „Savremena proizvodnja povrća”, Novi Sad, 20-24.

Privredna komora Srbije (2012): Podaci o izvozu povrća. Dostupno na www.pks.rsRodica S, Apahidean SA, Apahidean M, Manitiu D, Paulette L (2008): Yield, Physical

and Chemical Characteristics of Greenhouse Tomato Grown on Soil and Orga-nic Substratum. 43rd Croatian and 3rd International Symposium on Agricultu-re. Opatija, Croatia. 439-443

Takač A, Gvozdenović Đ, Gvozdanović-Varga J, Červenski J, Vasić M, Bugarski D, Jovićević D, Glogovac S, Popović V (2012): Sortiment i kvalitet semena povrća za setvu 2012. godine. Zbornik referata 46. Savetovanje agronoma Srbije, 193-202.

Vlahović B, Puškarić A, Červenski J (2010): Obeležja proizvodnje povrća u Republici Srbiji. Ratar. Povrt. 47: 461-466

NS HIBRIDI KUKURUZA ZA SVE PROIZVODNE REJONE-PRILOG REJONIZACIJI

Milisav Stojaković, Mile Ivanović, Đorđe Jocković, Goran Bekavac, Božana Purar, Aleksandra Nastasić, Bojan Mitrović, Dušan Stanisavljević, Rajko Laišić



Izvod: U Institutu se svake godine stvaraju novi hibridi kukuruza namenjeni prven-stveno za gajenje u Srbiji. Naše proizvodno područje za kukuruz se prostire na ravničar-ske delove severne i centralne Srbije (više od 70%) i manjim delom na brdsko planinsko područje istočne, južne i zapadne Srbije. Različiti prirodni uslovi, prvenstveno tempera-tura (maksimalna i minimalna) i padavine (količina i raspored) opredeljuju sortiment za dati region. Višegodišnja ispitivanja NS hibrida kukuruza u svim važnijim rejonima ga-jenja omogućuju izbor najboljih hibrida, shodno klimatskim karakteristikama regiona a posledično to vodi ka povećanju prinosa. NS hibridi kukuruza poseduju visok potencijal za prinos zrna i široku adaptabilnost na uslove proizvodnje, tako da i u godinama sa izra-ženim stresom izazvanim sušom kao što je bila 2012. godina daju profitabilne prinose.

Ključne reči: kukuruz, suša, prinos zrna

Uvod

Kukuruz je naša najzastupljenija ratarska biljna vrsta. Prema podacima Repu-bličkog zavoda za statistiku, u 2011. godini je zauzimao veće setvene površine od svih strnih žita i industrijskog bilja zajedno (1.258.437, odnosno, 1.017.264 ha pojedinačno). Mada podaci još nisu zvanično objavljeni, procenjuje se da je u 2012. godini, u odnosu na 2011. godinu, došlo do povećanja površina pod kukuruzom u Vojvodini za oko 3,5%.

Protekla 2012. godina će u većini proizvodnih rejona Srbije biti zapamćena kao veoma sušna godina. Nedovoljna ukupna količina padavina za vegetacioni period i loš raspored - toplotni udari praćeni suvim vetrovima u najosetljivijim fazama razvoja kukuruza (oplodnja, nalivanje zrna i sazrevanje) uzrokovali su smanjenje prinosa u svim proizvodnim rejonima Srbije. Na osnovu preliminarnih podataka do kojih se doš-lo tokom berbe, u Vojvodini se očekuje prosečan prinos od oko 3,5 t ha-1. Od uvođenja hibridnog kukuruza u proizvodnju (sredinom 70-tih godina prošlog veka) do danas, protekla 2012. godina je među 6 godina sa najnižim prosečnim prinosima od 2,9 do 3,6 t ha-1 (1990, 1992, 1993, 1994, 2000 i 2003) (www.stat.gov.rs). Uslovi proizvod-nje čija je osnovna karakteristika nestabilnost u pogledu količine i rasporeda pada-vina i temperatura u vegetacionom periodu, odnosno nagle promene temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta tokom vegetacije, izazivaju abiotske stresove kod biljaka.


Pod uticajem faktora spoljne sredine hibridi se različito rangiraju bez obzira na njihov genetički potencijal (Ivanović i sar. 2007). Izbor hibrida prilagođenih određenom rejo-nu gajenja, i naglim promenama klimatskih faktora kao mera adaptacije na klimatske promene dobija sve veći značaj u selekciji (Reidsma et al. 2009). U našoj zemlji je rad na rejonizaciji počeo još drugom polovinom prošlog veka (Trifunović 1965, Stojković 1972, Škorić i sar. 1985). Na osnovu prosečnih prinosa u Vojvodini od 1981. do 2000. kao i prirodnih uslova u ostalim delovima Srbije, izdvojeno je pet rejona proizvodnje kukuruza u nas (Stojaković i sar. 2006). Ova istraživanja pomažu da se za svaki rejon odaberu najbolje adaptirani hibridi i time poveća proizvodnja.

Ne postoje dve iste godine, svaka je specifična za sebe. Zbog toga Institut svake go-dine sprovodi ispitivanja komercijalnih NS hibrida kukuruza u svim važnijim rejonima gajenja kako bi se za svaki rejon pojedinačno mogli preporučiti najpogodniji hibridi.


Institut za ratarstvo i povrtarstvo, samostalno, ili u saradnji sa poljoprivrednim stručnim službama, svake godine organizuje izvođenje proizvodnih (makro i demo) ogleda na imanjima poljoprivrednih preduzeća. To su ogledi bez ponavljanja, u koji-ma svaki hibrid zauzima površinu od 10 ari pa naviše do nekoliko hektara. Primenju-je se tehnologija proizvodnje prilagođena prirodnim uslovima rejona i materijalnim mogućnostima gazdinstva. S obzirom da nisu u ponavljanjima, da nisu postavljeni po jedinstvenoj metodici, da nisu svi hibridi zastupljeni u svim lokacijama, nije moguće izvesti validno poređenje, zasnovano na primeni adekvatnih statističkih metoda. Od preko 100 ogleda postavljenih u svim rejonima gajenja kukuruza u Srbiji, za ovaj pri-kaz smo odabrali rezultate sa 13 lokaliteta na kojima je ispitivan jedinstveni set hibrida. Prilikom izbora lokaliteta vodilo se računa o tome da budu obuhvaćeni svi rejoni ga-jenja. Berba ogleda je vršena kombajnom kombinovano sa merenjem težine ovršenog zrna i vlage u zrnu za svaki hibrid neposredno nakon berbe. Ispitivano je 10 hibrida FAO 300–700 grupa zrenja: NS 4023, NS 4030, NS 5043, NS 5051, NS 5053, NS 6010, NS 6030, NS 6102, NS 6083 i NS 7020.

NS hibridi kukuruza u proizvodnim ogledima

Prinos kukuruza, kao i drugih biljaka, formira se pod uzajamnim delovanjem kli-me, zemljišta, sorte i agrotehnike. Njihovo delovanje se međusobno prepliće a nedosta-tak svakog od njh pojedinačno umanjuje prinos. Od svih faktora, klima preko tempera-ture vazduha i zemljišta (maksimalna ili minimalna, kod nas češće maksimalnih nego minimalnih) i padavina (količina i raspored) je najmanje predvidiva (njihova pojava se ne može sa sigurnošću predvideti na duži rok, niti se može uticati na njihov tok). Iz godine u godinu se potvrđuje da na visinu prinosa kukuruza kod nas odlučujuće utiče količina i raspored padavina tokom godine. Uobičajena, višegodišnja količina padavina u ravničarskom delu Srbije se kreće u intervalu od 600 mm u severoistočnom delu


zemlje i 650 mm u Podunavlju i Pomoravlju. Najsušnija je bila 2000. godina, kada je izmereno samo 223,1 mm u Kikindi. Sa količinama padavina u vegetaciji od 138,5 do 243 mm, protekla 2012. godina se u svim glavnim proizvodnim rejonima Srbije, Vojvo-dina (osim istočnog Banata – Vršac), i pomoravlje (Požarevac) može smatrati sušnom godinom i, zbog toga, veoma nepovoljnom za gajenje kukuruza (Tab.1).

Tabela 1. Količina padavina u vegetaciji u 2012. godini (mm).

LokalitetMesec Ukupno

(IV-IX)IV V VI VII VIII IXSO1 (Gakovo) 37 60.6 29.8 29.2 7.8 - 164.0SO2 (Karavukovo) 76.8 87.2 42.6 21.8 1.2 - 229.6VB (Vrbas) 58.8 53.2 38 43.4 6 18 217.4BP (Bačka Palanka) - - - - - - -VŠ (Vršac) 80 117.6 39.2 220 2 - 458.8PA (Pančevo) 86 99.8 9.6 37.1 1.5 - 234.0ZR (Zrenjanin) 57.7 44.4 53.1 47.3 1 30 233.5KI (Kikinda) 61.9 51.2 19.6 55.5 6.6 15.1 209.9SA (Ada) 46.3 70.3 43.4 46.3 5.6 - 211.9ŠA (Šabac) - 54.4 16 24.9 23.8 19.3 138.5PO (Požarevac) 107.5 113 37 156 - 15 428.5VR (Vranje) 60.6 114.9 23.4 30.3 1.6 12.2 243.0ČA (Čačak) 47 68 38 22 - 7.2 182.2

Prosečan prinos svih hibrida u jednom lokalitetu ukazuje na proizvodni poten-cijal tog lokaliteta, a prosečan prinos jednog hibrida na svim lokalitetima ukazuje na proizvodni potencijal hibrida u 2012. godini (Tab. 2).

Tabela 2. Prinos zrna svih hibrida po lokalitetima u 2012. godini (t ha-1)

HibridLokalitet

SO1 SO2 VB BP VŠ PA ZR KI SA ŠA PO VR ČANS 4023 6.28 6.27 10.05 11.40 6.42 7.86 7.34 4.51 3.99 6.95 6.20 7.71 8.60NS 4030 7.08 5.59 9.64 9.33 6.57 8.44 7.01 6.13 7.37 7.20 8.57 8.03 7.90NS 5043 4.42 5.47 9.08 9.69 5.82 9.42 7.08 5.72 5.13 7.92 5.99 8.34 6.70NS 5051 4.63 6.07 9.41 9.60 6.03 9.63 7.57 8.00 5.19 7.85 5.70 8.24 7.00NS 5053 4.12 5.30 8.19 11.10 5.57 7.03 7.52 8.02 4.78 8.14 6.39 6.66 7.70NS 6010 4.28 5.34 9.12 10.12 5.82 8.33 7.08 7.90 6.85 8.24 7.24 7.10 5.40NS 6030 4.12 6.20 9.55 12.73 6.08 9.83 7.40 9.06 8.27 7.96 7.67 7.56 8.27NS 6102 6.10 6.52 10.50 10.97 7.41 9.78 7.27 8.90 7.85 8.25 7.76 8.95 5.60NS 6083 5.18 6.02 8.37 9.93 5.28 8.54 7.91 7.44 7.25 8.18 7.86 10.65 6.00NS 7020 5.18 7.55 10.07 11.76 7.11 9.52 6.50 9.77 7.88 8.17 8.06 8.01 5.80Prosek 5.14 6.03 9.40 10.66 6.21 8.84 7.27 7.55 6.45 7.89 7.14 8.13 6.90


Najveći prosečan prinos zrna ostvaren je u Bačkoj Palanci (BP – 10,66 t ha-1 suvog zrna), a najniži u okolini Sombora, lokalitet Bilić (SO1 – 5,14 t ha-1 suvog zrna). Sadržaj vlage u zrnu u berbi je bio podjednak na svim lokalitetima (osim u Vranju) i kretao se od 11,85% u Zrenjaninu do 17,37% u Somboru na lokalitetu Karavukovo (rezultati nisu prikazani). Ogledi su postavljeni u svim rejonima gajenja kukuruza u Srbiji, od najpovoljnijeg rejona gde spada zapadna, centralna, južna Bačka i Srem (SO1, SO2, VB, BP) do najnepovoljnijeg rejona koga čine istočna, južna i zapadna Srbija (VR i ČA). Prema prirodnom potencijalu rejona u povoljnim godinama za pro-izvodnju kukuruza redovno se postižu neuporedivo veći prinosi u prvom (najboljem) u odnosu na drugi (najlošiji) rejon. Ekstremne vrednosti klimatskih činilaca su uti-cale na neuobičajene prosečne prinose po lokalitetima, pa su prinosi zrna u lokalite-tima istočne i zapadne Srbije bili na nivou prinosa u Banatu i Mačvi, a čak bolji nego prinosi u najboljem rejonu - zapadna Bačka.

Karakteristike hibrida

NS 3014: FAO 300 grupa zrenja. NS 3014 ima skromnije zahteve u pogledu uslo-va proizvodnje, pa i u lošijim uslovima daje dobre rezultate. Ima čvrsto, robusno stablo, otporno na poleganje što ga preporučuje za vetrovite rejone istočnog Banata i slične rejone. Zbog kraće vegetacije dobar je predusev za pšenicu. Takođe zbog kraće vege-tacije, kritične faze razvića završava ranije i na taj način se odupire stresnim uslovima usled suše koja je često veoma izražena u delovima istočnog, centralnog i severnog Ba-nata i severne Bačke. Posebno ističemo njegovu pogodnost za proizvodnju kvalitetne silaže u postrnoj setvi. Optimalna gustina setve je između 65.000 i 75.000 biljaka po hektaru u zavisnosti od prirodnog potencijala rejona, zimskih padavina i nivoa agro-tehnike. Za silažu, broj biljaka treba povećati za 15%.

NS 4023: FAO 400 grupa zrenja. Poseduje visok potencijal rodnosti u povoljnim godinama i u povoljnim rejonima uz punu agrotehniku. Budući da ima kraću vegetaci-ju, čak i u godinama sa produženom vegetacijom NS 4023 stiže za berbu pre nastupa-nja optimalnih rokova ze setvu pšenice pa može poslužiti kao siguran predusev pšenici. Kao glavni usev se može gajiti za zrno i silažu a kao postrni za silažu.

Potencijal rodnosti je iznad 14 t ha-1 suvog zrna. U testiranju na raznim loka-litetima u više godina, dao je veoma dobre i stabilne prinose. U 2011. godini je bio vodeći hibrid u ogledima u A. Šantiću, Kikindi, Zrenjaninu, Somboru, Crepaji, Vršcu, Čačku. U nepovoljnoj 2012. godini bio je među vodećim hibridima u Bačkoj Palanci, Vrbasu i Čačku (Graf. 1). Optimalna gustina setve je između 65.000 i 71.000 biljaka po hektaru u zavisnosti od prirodnog potencijala rejona, zimskih padavina i nivoa agrotehnike. Za silažu, broj biljaka povećati za 15%. Ima krupan klip, lako se bere beračima i dobro se čuva.


Grafikon 1. Prinos zrna (t/ha) i vlaga zrna (%) kod hibrida NS 4023

NS 4030: Rani hibrid na prelazu FAO 300 i FAO 400 grupe zrenja, izrazito adap-tabilan, tolerantan prema suši. Kao i ostali rani hibridi poželjan je predusev za pšenicu. Lako se prepoznaje po habitusu. Biljka je niža sa nisko postavljenim, dobro razvijenim, ujednačenim po visini, klipom i uspravnim listovima. Brzo otpušta vlagu nakon fizio-loške zrelosti pa je pogodan za berbu kombajnom.

Potencijal rodnosti je iznad 14 t ha-1 zrna. U 2011. godini je bio rekorder po prino-su zrna u Crepaji sa 14.40 t ha-1, a među najrodnijim hibridima u ogledu u A. Šantiću, Senti, B. Topoli, Vršcu, Kruševcu. U 2012. godini je na svim lokalitetima imao ujedna-čene prinose, a među vodećim hibridima je bio u Biliću, Adi, Vršcu, Požarevcu i Čačku (Graf. 2). Optimalna gustina u berbi je 62.000 do 71.000 biljaka u proizvodnji za zrno.



NS 444 ULTRA: NS 444 je srednje rani hibrid koji se gaji za zrno ili za silažu. Dobro je adaptiran na sve uslove gajenja u Srbiji i u okolnim zemljama. Pored hi-brida NS 444 od skora je u upotrebi i njegova unapređena verzija NS 444 ULTRA. Posebna karakteristika hibrida NS 444 ULTRA je tolerantnost prema cikloksidi-mu, aktivnoj materiji herbicida FOCUS Ultra (BASF). Preporučuje se za njive koje su zakorovljene višegodišnjim uskolisnim korovima. Optimalna gustina u berbi je 62.000 do 68.000 biljaka u proizvodnji za zrno, a za silo masu broj biljaka povećati za 10%.

NS 5043: Hibrid FAO 500 grupe zrenja, tolerantan prema suši, dobro adaptiran našim uslovima gajenja i visokog potencijala rodnosti. Zbog široke adaptabilnosti je pogodan za gajenje u najrazličitijim uslovima ravničarskog dela Srbije. Pogodan je za proizvodnju zrna i silaže.

Potencijal rodnosti zrna premašuje 15 tona, a silaže 60 tona. Optimalna gustina u berbi je 62.000 do 68.000 biljaka u proizvodnji za zrno, a za silo masu broj biljaka povećati za 10%.


NS 5051: Hibrid nove generacije, FAO 500 grupe zrenja, sa visokim potencijalom rodnosti i brzim otpuštanjem vlage iz zrna. Stabljika je srednje visine za grupu zrenja, sa uspravnim listovima. Zadržava zelenu boju sve do pune zrelosti. Pogodan je predu-sev za pšenicu. Može se brati u klipu i u zrnu.

Potencijal rodnosti je iznad 15 t ha-1 zrna i iznad 60 tona silaže. Protekla 2012. godina je prva godina ispitivanja ovog hibrida u proizvodnim ogledima. U uslovima izrazite suše NS 5051 je bio bolji od ostalih hibrida u svojoj grupi zrenja, a ponaj-bolji u Banatu (Kikinda, Zrenjanin, Pančevo) (Graf. 4). Optimalna gustina u berbi je 62.000 do 68.000 biljaka u proizvodnji za zrno, a za silo masu broj biljaka povećati za 10%.



NS 6102: Najraniji hibrid FAO 600 grupa zrenja, veoma adaptabilan na uslove stresa izazvanog sušom, stay green. Za svoju grupu zrenja brzo otpušta vlagu nakon fiziološke zrelosti pa se može skidati jednofazno – kombajnima. Zrno je zdravo, lako se čuva u klipu. Stablo je niže u odnosu na hibride iste grupe zrenja, formira klip u donjoj polovini stabla. Vema ujednačen po visini, sa uspravnim listovima koji zadržavaju zele-nu boju lista sve do voštane zrelosti.

Potencijal za prinos je iznad 17 t ha-1 suvog zrna. Spada u grupu veoma prilagodljivih (adaptabilnih) hibrida. Bio je vodeći hibrid po prinosu suvog zrna u 2010. i 2011. godini. U 2012. godini je na 12 od 13 lokaliteta bio među najboljim hibridima, a vodeći u Vrbasu, Vršcu, Pančevu i Šapcu (Graf. 5). Optimalna gustina u berbi je 60.000 do 68.000 biljaka.

Grafkon 5. Prinos zrna (t/ha) i vlaga zrna (%) kod hibrida NS 6102


NS 6010: Rekorder po prinosu zrna sa 18.640 kg ha-1 suvog zrna. NS 6010 je srednje kasni hibrid, pune vegetacije za uslove Srbije, namenjen za proizvodnju zrna i silaže. Preporučuje se za gajenje u rejonima koji imaju prirodne uslove za visok prinos i za proizvođače koji primenjuju intenzivnu agrotehniku. Jedan je od pojedinačno naj-prodavanijih hibrida u Srbiji.

Biljka je visoka i robusna. Klip je krupan, sa 18 redova zrna. Potencijal rod-nosti je iznad 20 t ha-1 suvog zrna i 70 t ha-1 silaže. Optimalna gustina u berbi je 57.000 do 65.000 biljaka u proizvodnji za zrno, a za silo masu broj biljaka povećati za 10%. Sa ovim hibridom, u povoljnoj 2010. godini, su širom Srbije (Senta, Kikin-da, Zrenjanin, Pančevo, Sobor, Odžaci i druga mesta) postizani prinosi suvog zrna od 12-16 t ha-1. U nepovoljnoj 2012. godini je u većini lokaliteta bio oko proseka ogleda (Graf. 6).


NS 6030: Srednje kasni hibrid, pune vegetacije za uslove Srbije, FAO 600 grupe zrenja. Ubraja se među hibride sa najvećom adaptabilnošću na agroekološke uslove proizvodnje kod nas. Namenjen je prvenstveno za proizvodnju zrna, a može i za silažu. U višegodišnjim ogledima širom Srbije uvek među najrodnijim hibridima (pojedinač-no po lokalitetima), a u proseku prvi svake godine od 2009. do 2012. godine. NS 6030 je hibrid nove generacije, savremenog izgleda. Poseduje prepoznatljivo krupan klip, sa 14-16 redova zrna visoke apsolutne mase (iznad 400 grama). Lako se bere i dobro čuva u klipu.

Potencijal rodnosti je iznad 18 t ha-1 suvog zrna i 60 t ha-1 silaže. Optimalna gu-stina u berbi je 57.000 do 65.000 biljaka u proizvodnji za zrno, a za silo masu broj bi-ljaka povećati za 10%. Sa ovim hibridom, u povoljnoj 2010. godini, širom Srbije (Senta, Kikinda, Zrenjanin, Pančevo, Sobor, Odžaci i druga mesta) su postizani prinosi suvog zrna od 12-16 tha-1. U sušnoj 2012. godini je u većini lokaliteta bio vodeći (prvi ili dru-gi) (Graf. 7).



NS 7020: Srednje kasni hibrid, pune vegetacije za uslove Srbije, FAO 600 grupe zre-nja. U svojoj grupi zrenja ima najnižu vlagu zrna u berbi. NS 7020 je hibrid nove generaci-je, modernog izgleda. Stablo je ispod prosečne visine za svoju grupu zrenja, čvrsto i elastič-no otporno prema poleganju, sa uspravnim listovima. Klip se formira oko sredine stabla, sa 16 redova zrna u proseku, žuto-crvenkaste boje, mase 1000 zrna preko 400 grama.

Potencijal rodnosti je iznad 18 t ha-1 suvog zrna i 60 t ha-1 silaže. Optimalna gu-stina u berbi je 57.000 do 65.000 biljaka u proizvodnji za zrno, a za silo masu broj biljaka povećati za 10%. Odlikuje se krupnim klipovima, u povoljnim uslovima uz punu agrotehniku daje rekordne prinose. Jedan je od najrodnijih hibrida na tržištu. Veoma je stabilnog prinosa iz godine u godinu. Lako se bere i dobro čuva. U sušnoj 2012. go-dini je u većini lokaliteta bio među prva dva hibrida u ogledu (Graf. 8).

Grafkon 8. Prinos zrna (t/ha) i vlaga zrna (%) kod hibrida NS 7020


NS 640: Hibrid pune vegetacije, FAO 600 grupe zrenja, izuzetno adaptabilan i stabilan po prinosu zrna, pojedinačno najprodavaniji hibrid kukuruza kod nas. Pogodan je za gajenje u svim ravničarskim rejonima za proizvodnju zrna ili silaže. Potencijal za prinos zrna je iznad 16 tha-1 suvog zrna i preko 60 t ha-1 silaže. Dobro podnosi sušu. Sve do najnovijih hibrida kukuruza iz poslednjeg ciklusa selekcije (NS 6010, NS 6030, NS 7020, NS 610), NS 640 je obeležio celu poslednju deceniju 20. veka. Pored hibrida NS 640 od skora je u upotrebi i njegova unapređena verzija NS 640 ULTRA. Posebna karakteristika hibrida NS 640 ULTRA je tolerantnost prema cikloksidimu, aktivnoj materiji herbicida FOCUS Ultra (BASF). Preporučuje se za njive koje su zakorovljene višegodišnjim uskolisnim korovima. Optimalna gustina u berbi je 57.000 do 62.000 biljaka u proizvodnji za zrno, a za silo masu broj biljaka povećati za 10%.

Literatura

Ivanović M, Nastasić A, Stojaković M, Jocković Đ, (2007): Regional distribution NS Maize Hybrids. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, 43: 89-93.

Reidsma P, Ewert F, Boogaard H, van Diepen K (2009): Regional crop modelling in Europe: The impact of climatic conditions and farm characteristics on maize yields. Agric. Syst, 100: 51-60

Stojković L (1972): Production regions in Vojvodina. In: Živković B (ed.), Soils of Vojvo-dina. Institute for Agricultural Research Novi Sad, 513-571

Stojaković M, Jocković Đ, Ivanović M, Vasić N, Dragica S, Boćanski J (2006): NS maize hybrids in trials in 2005. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, 43: 3-14

Škorić A, Filipovski G, Ćirić M (1985): Klasifikacija zemljišta Jugoslavije (knjiga 13) Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Sarajevo

Trifunović V (1965): Prirodni uslovi za proizvodnju kukuruza. U: Mihajlović B (ured-nik), Kukuruz. Zadružna knjiga, 191-204

www.stat.gov.rs: Republički zavod za statistiku.

NS HIBRIDI KUKURUZA ZA 2013. GODINU

Đorđe Jocković, Goran Bekavac, Mile Ivanović, Milisav Stojaković,Božana Purar, Aleksandra Nastasić, Ivica Đalović,

Bojan Mitrović, Dušan Stanisavljević



Izvod: Stvaranje hibrida kukuruza u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo počelo je 40-tih godina XX veka. Do sada je u Institutu stvoreno 255 NS hibrida kukuruza različitih FAO grupa zrenja, od kojih je 103 priznato u inostranstvu. Na EU listi nalazi se 16 NS hibrida kukuruza. NS hibride kukuruza karakteriše visok genetički potencijal za prinos, dobra adaptabilnost i stabilnost prinosa. Pored toga, novi NS hibridi kukuruza odlikuju se brzim otpuštanjem vlage u vreme berbe, što ih čini pogodnim za kombajniranje. NS hibridi kukuruza do sada su obarali mnoge rekorde. Posebno ističemo takmičenje rekordera Srema gde su NS hibridi kukuruza najčešće na prvim mestima u konkurenciji hibrida svih domaćih i stranih kompanija. U poslednjem takmičenju 2012. u kategoriji do 3 ha površine pobednik je bio Dušan Popović iz Vognja, koji je sa novosadskim hibridom NS Zenit zauzeo prvo mesto. Drugo mesto u istoj kategoriji sa hibridom NS 6010 zauzeo je Milan Buđanovčanin iz Golubinaca. U kategoriji takmičenja preko 3 ha prvo i drugo mesto sa istim hibridom NS 6030 zauzeli su Siniša Kovačević iz Golubinaca i Jovan Makitanović iz Kuzmina. Najveći robni proizvođač bio je Darko Danilović iz Kuzmina takođe sa NS hibridom NS 6102. Kao i svake godine, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu pripremio je širi spisak visokoprinosnih hibrida kukuruza za različite agroekološke uslove uspevanja u 2013. godini: za kombajniranje u zrnu: FAO 300: NS 300, NS 3014; FAO 400: NS 4023, NS 4015, NS 4030; FAO 500: NS 5043, NS 5051; za berbu u klipu: FAO 500: NS 540, NS 5043, NS 5051, NS 5010; FAO 600: NS 6030, NS 6010, NS 6102, NS 7020, NS 6043, Zenit, Radan; FAO 700: NS 770, Tisa; za silažu: NS 5010, NS 6043, NS 770 i Tisa i hibride kukuruza tolerantne prema herbicidu Focus Ultra: NS444 Ultra, NS640 Ultra. Od novih hibrida Institut je pripremio manje količine sledećih hibrida: NS 4022, NS 5041, NS 6043, NS 6053, NS 7063 i NS 640ultra.

Ključne reči: NS hibridi kukuruza, prinos, stabilnost prinosa, tolerantnost na sušu, kvalitet


Uvod

Kukuruz (Zea mays L.) je jedna od najznačajnijih žitarica u svetu. Imajući u vidu tradiciju proizvodnje i upotrebnu vrednost kukuruza u ishrani ljudi, stoke i u industrijskoj preradi (preradom ove biljne vrste dobija se oko 3 500 različitih proizvoda), jasno je da je kukuruz naša glavna žitarica (Bekrić & Radosavljević, 2008).

NS hibridi kukuruza poseduju visok genetički potencijal za prinos zrna i ukupne biomase. U ogledima se često ostvaruju prinosi iznad 15 t ha–1 suvog zrna i više od 70 t ha–1 silo mase. Da bi se genetički potencijal hibrida što bolje iskoristio potrebno je obezbediti povoljne uslove za rastenje i razviće biljaka. Agrotehničke mere imaju zadatak da obezbede biljci povoljne uslove i ublaže nepovoljno delovanje spoljnih činilaca i time omoguće bolje iskorišćavanje genetičkog potencijala hibrida. Osnovni zadatak oplemenjivanja kukuruza je stvaranje novih hibrida, koji po svojim najvažnijim agronomskim osobinama prevazilaze postojeće hibride (Jocković i sar., 2010, 2012).

Cilj ovog rada bio je da se na osnovu dosadašnjih saznanja, a posebno na osnovu iskustva u dve poslednje godine, poljoprivrednim proizvođačima predlože za setvu u 2013. godini najbolji NS hibridi kukuruza.

Prinosi NS hibrida kukuruza u 2011. godini

Tokom 2011. godine NS hibridi kukuruza bili su zastupljeni u ukupno 252 makro i demo ogleda, a proizvodnu 2011. godinu karakterisala je pojava suše. U avgustu 2011. u fazi formiranja i nalivanja zrna na celokupnom području Srbije zabeležen je veliki deficit padavina. Padavine su uglavnom bile lokalnog karaktera (na većini lokaliteta nije bilo uopšte padavina). U ovako stresnim uslovima NS hibridi kukuruza pokazali su izuzetnu stabilnost prinosa. Po visini prinosa u 2011. posebno su se istakli NS hibridi kukuruza: NS 6010, NS 6030, NS 6102, NS 7020, NS 5051 i NS 4023 (Tab. 1–6). Svi oni ostvarili su prinos preko 14 tona suvog zrna po hektaru.

Tabela 1. Prinos* NS hibrida kukuruza u demoogledu na lokalitetu južna Srbija u 2011. godini

Osnovni podaci o ogledu: Hibrid Sklop Vlaga (%) Prinos (t/ha)

Lokalitet: selo Čekmin, LeskovacIzvođač ogleda: Miroslav StankovićSetva: 9. 04. 2011.Berba: 27. 09. 2011.Predusev: praziluk i karfiolOranje: oktobar, 2010., 35 cmĐubrenje: N:P:K 15:15:15 500 kg/ha, KAN 27% predsetveno 200 kg/ha. Navodnjavanje: četiri puta u toku vegetacije: dva puta u julu i dva puta u avgustu

NS 5032

NS 5043

NS 6010

NS 6030

NS 6102

NS 770

90.000

89.000

89.000

90.000

91.000

88.000

13,8

14,4

15,8

17,1

14,1

18,3

16,73

17,78

19,71

18,01

18,77

13,04

*-Prinos ustanovljen preračunavanjem na osnovu prinosa reda dužine: 14.3 m


Tabela 2. Prinos* NS hibrida kukuruza u demoogledu na lokalitetu zapadna Bačka u 2011. godini


Lokalitet: Prigrevica – StaparIzvođač ogleda: Stevica Pavkov Setva: 04. 04. 2011. Berba: 28. 09. 2011.Predusev: kukuruz Oranje: oktobar, 2010Đubrenje: 280 kg NPK: 8:16:24predsetveno 400 kg/ha Urea

NS 5053NS 5051NS 5043NS 5032NS 6102NS 6043NS 7020NS 770ZENIT

58.60059.00058.30058.70056.60057.00056.30056.00054.000

23,324,424,022,824,325,524,926,825,8

12,65012,89013,49012,15012,95013,87113,70513,98412,640

* - Prinos izmeren pokretnom vagom (papučom) sa cele površine (8 redi dužine 100 m)

Tabela 3. Prinos* NS hibrida kukuruza u demoogledu na lokalitetu srednja Bačka u 2011. godini


Lokalitet: ZmajevoIzvođač ogleda: Branislav Srećkov Setva: 21. 04. 2011.Berba: 05. 10. 2011.Predusev: sojaOranje: novembar, 2010, 27 cm Đubrenje: NPK 15:15:15 250 kg/ ha Urea 46 %N 300 kg/ha

NS 4022

NS 4023

NS 4030

NS 5051

NS 5053

NS 6102

64.000

67.000

65.000

64.000

63.000

65.000

15,0

13,0

12,0

18,0

15,0

17,2

11,844

14,745

8,814

11,440

10,298

10,162


Tabela 4. Prinos* NS hibrida kukuruza u demoogledu na lokalitetu južna Bačka u 2011. godini


Lokalitet: Gajdobra Izvođač ogleda: Zoran i Goran LambetaSetva: 05. 04. 2011.Berba: 20. 10. 2011.Predusev: sojaOranje: jesen, 2010, 35 cm Đubrenje: NPK 8:24:16 630 kg/ha

NS 5051NS 5043NS 6010NS 6043NS 7020NS 770

65.00063.00055.00054.00057.00056.000

12,913,815,515,914,016,5

15,3513,6512,1611,9014,7613,95



Tabela 5. Prinos* NS hibrida kukuruza u demoogledu na lokalitetu južni Banat u 2011. godini


Lokalitet: CrepajaIzvođač ogleda: Mika Ilijević Setva: 12. 4. 2011Berba: 18. 10. 2011Predusev: ječamOranje: novembar, 2010. Đubrenje: 30 t stajnjak zaoran u jesen, 2009 + 70 kg/kj UREA, 2011.

NS 444 ultraNS 4022NS 4023NS 4030NS 5032NS 5043NS 5051NS 6010NS 6030NS 6102NS 7020NS 6043NS 770

62.00061.00062.00063.00062.00062.00061.00058.00057.00056.00055.00054.00055.000

14,014,714,014,014,213,714,516,217,214,015,517,715,6

9,0412,2212,5314,4412,5012,0613,8812,6914,5911,7413,4711,7012,07


Tabela 6. Prinos* NS hibrida kukuruza u demoogledu na lokalitetu istočni Srem u 2011. godini


Lokalitet: Stara PazovaIzvođač ogleda: Marko MihaljSetva: 01. 04. 2011.Berba: 05. 10. 2011.Predusev: sojaOranje: jesen, 2010, 25–30 cmĐubrenje: 15:15:15: 200 kg/ha, UREA: 230 kg/ha

NS 5051NS 5043NS 5032NS 6102NS 6043NS 6030NS 6010NS 7020

52.00052.00052.00052.00052.00050.00051.00051.000

13,011,612,414,916,615,213,912,3

14,15813,72214,03614,55713,81514,29714,10014,108


Međutim, ogled u selu Čekmin kod poljoprivrednog proizvođača Miroslava Stankovića zaslužuje posebnu pažnju, kako zbog izuzetno visokih prinosa tako i zbog uslova u kojima su isti dobijeni (Tab. 1). Ogled je izveden u gotovo idealnim uslovima. Predusev je bilo povrće koje se, opšte je poznato, intenzivno đubri. Setva je bila u optimalnom roku prve dekade aprila. Gustina setve bila je oko 90.000 biljaka po hektaru, što je za uslove navodnjavanja gotovo idealno. Ogled je navodnjavan četiri puta tokom vegetacije u julu i augustu mesecu. Jedini ozbiljan nedostatak je što je prinos ustanovljen na osnovu merenja prinosa reda dužine 14,3 m, a potom je ukupan prinos izračunat preračunavanjem prinosa na osnovu jednog hektara. Bez obzira koliko se pažljivo želi uzeti jedan prosečan red bilo slučajnim uzorkom ili odabirom, velika je verovatnoća da to ne bude reprezentativan uzorak za celu površinu. No, bez obzira na tu realnu i osnovanu zamerku 19,7 tona koliko je ostvario hibrid NS 6010 je sjajan rezultat.


Prinosi ostalih pet hibrida u ogledu su izvanredni, jer su se kretali u rasponu od 13–19 t/ha: NS 770 – 13,0 t/ha; NS 5032 – 16,7 t/ha; NS 5043 – 17,8 t/ha; NS 6030 – 18 t/ha; NS 6102 – 18,8 t/ha (Tab. 1). U takmičenju rekordera Srema takođe su ostvareni visoki prinosi sa NS hibridima kukuruza (Tab. 13). U Bačkoj, Banatu i Sremu NS hibridi NS 6030, NS 6010, NS 6102, NS 5051, NS 4023, NS 4030 i NS 770 dali su između 14 i 15 tona suvog zrna po hektaru (Tab. 2-6). Visoki prinosi NS hibrida kukuruza u 2011. samo potvrđuju njihov izuzetan potencijal za rodnost.

Prinosi NS hibrida kukuruza u 2012. godini

Tokom 2012. godine NS hibridi kukuruza bili su zastupljeni u 320 makro i demo ogleda. Proizvodnu 2012. godinu karakterisala je pojava suše i veoma izražen deficit padavina tokom zime i vegetacionog perioda kukuruza. Zimske padavine bile su manje od višegodišnjeg proseka za 20-30% u zavisnosti od lokaliteta. Poznato je da zimske padavine presudno utiču na prinos kukuruza u narednoj godini. Prema prof. Branku Marinkoviću ukoliko ima dovoljno zimskih padavina i ukoliko je azot krajem marta lociran više u dubljim slojevima (30 do 90 cm) tada možemo očekivati povoljnu i rodnu godinu, a preporučuje se gušća setva i obilnije đubrenje. U suprotnom slučaju, ukoliko su zimske padavine bile male i ako se azot najvećim delom zadržao u površinskom sloju zemljišta, tada možemo očekivati manje povoljnu godinu, u najboljem slučaju prosečnu godinu, te treba sejati ređe i đubriti manje. Upravo ovakvu situaciju imali smo 2012. godine. Krajem marta 2012. bio je manjak zimskih padavina i azot je ostao bliže površini zemljišta, te je preporuka bila sejati ređe i đubriti manje. Poljoprivredni proizvođači koji su poslušali savete stručnjaka ostvarili su prinose između 5 i 7 tona zrna po hektaru. Nažalost, neki proizvođači nisu poslušali savete stručnjaka ili pak nisu bili dovoljno informisani. Rezultat je bio katastrofalan posebno gde je suša bila jako izražena - u Sremu, na severu Bačke i Banata. Manjak zimskih padavina pratile su izuzetno visoke temperature i nedostatak padavina u toku vegetacije, a naročito u periodu juni–avgust. Juni je u našim agroekološkim uslovima najčešće najkišovitiji mesec. U 2012. u mnogim mestima tokom juna meseca palo je i tri puta manje padavina nego što je višegodišnji prosek. Isto tako, već u junu mesecu dnevne temperature su često bile iznad 35oC, što se kod nas obično dešava tokom jula i avgusta. Srednja mesečna temperatura vazduha bila je za preko 3oC veća od višegodišnjeg proseka u većini područja. Suša i visoke temperature uticale su da mnoge biljke nisu mogle da formiraju klip, ostale su jalove. Pored toga, visoke temperature vazduha (preko 35oC) utiču negativno na vitalnost polena, pa je i oplodnja na biljkama koje su formirale klip bila slaba. Već polovinom jula procenat jalovih biljaka koje nisu formirale klip bio je značajno veći nego obično. Bilo je njiva u pomenutim regionima gde gotovo nije bilo klipa, što odavno nije bilo na našim njivama. Nakon jula meseca suša se nastavila i tokom avgusta, posebno u Vojvodini. U mnogim lokalitetima u avgustu nije bilo kiše. August je mesec u kome kukuruz naliva zrno, posebno hibridi FAO 500 i 600 grupe zrenja, koji su kod nas najviše i zastupljeni. Već početkom avgusta kukuruz na mnogim njivama imao je potpuno osušeno lišće bez klipa i jasno je bilo da prinosa na takvim njivama neće biti.


Tabela 7. Prinos* NS hibrida kukuruza u demoogledu na lokalitetu Bačka Palanka u 2012. godini


Lokalitet: Bačka PalankaIzvođač ogleda: Gajić StevicaSetva: 16. 04. 2012.Berba: 23. 09. 2012.Oranje: jesen, 2010, 25–30 cmĐubrenje: 8:16:24 350 kg/ha, UREA: 400 kg/haLokalitet: Stara PazovaIzvođač ogleda: Gajić StevicaSetva: 16.04.2012.Berba: 23.09.2012.Oranje: jesen, 2010, 25–30 cmĐubrenje: 8:16:24 350 kg/ha, UREA: 4000 kg/ha

NS 4015NS 4023NS 4030NS 5043NS 5051NS 5053NS 6010NS 6030NS 6102NS 5042NS 6043NS 6083NS 7020

63.00065.00063.00062.00062.00064.00056.00059.00056.00062.00056.00058.00059.000

13,918,014,418,015,316,019,216,614,013,48,717,917,2

10,5811,409,339,699,6011,1010,1212,7310,979,54

10,309,9311,76


Tabela 8. Prinos* NS hibrida kukuruza u demoogledu na lokalitetu Loznica na oglednim poljima „PSS Loznica“ u 2012. godini


Lokalitet: Loznica-Lozničko PoljeIzvođač ogleda: PSS LoznicaSetva: 28. 04. 2012.Berba: 19. 09. 2012.Predusev: sojaOranje: jesen, 2010, 25–30 cmĐubrenje: 137:45:45 kg/haLokalitet: Stara PazovaIzvođač ogleda: Gajić StevicaSetva: 16.04.2012.Berba: 23.09.2012.Oranje: jesen, 2010, 25–30 cmĐubrenje: 8:16:24 350 kg/ha, UREA: 4000 kg/ha

NS 3014

NS 4015

NS 4023

NS 5043

NS 5051

NS 5053

NS 6030

NS 6083

NS 7020

54.000

56.000

58.000

54.000

53.000

56.000

49.000

52.000

52.000

30,0

28,6

30,2

31,8

32,5

32,8

30,8

34,3

35,4

10,81

10,22

13,00

12,65

10,57

12,11

11,21

8,32

8,61


Sve je to uticalo da se ostvare izuzetno niski prinosi kukuruza u 2012. godini. Na boljim parcelama i u regionima gde su bile prisutne manje količine padavina u julu mesecu ostvareni su prinosi između 5 i 7 tona po hektaru. U ogledima svega nekoliko rezultata ima sa preko 10 tona zrna po hektaru, što odavno nije zabeleženo (Tab. 7-10). Obično se u ogledima ostvaruje između 12 i 15 tona suvog zrna po hektaru. Ovako niski prinosi kukuruza u ogledima samo ukazuju da su u 2012. uslovi za proizvodnju kukuruza bili izuzetno nepovoljni. Odavno se na poljima Vojvodine nisu videle njive bez ijednog klipa; nažalost takvih njiva bilo je u prošloj godini.


Tabela 9. Prinos* NS hibrida kukuruza u demoogledu na lokalitetu Zmajevo u 2012. godini


Lokalitet: put Zmajevo-SirigIzvođač ogleda: Žižakov Borivoje Setva: 28. 04. 2012.Berba: 25. 09. 2012.Predusev: sojaOranje: jesen, 2010, 25–30 cmĐubrenje: 15:20:0 180 kg/haUREA: 200 kg/ha + folijarna prihrana

NS444ulNS640ulNS 4015NS 4023NS 4030NS 5043NS 5051NS 5053NS 6102NS 6010NS 6030NS 6042NS 6083NS 7020NS 7063

58.00054.00062.00059.00064.00058.00057.00059.00061.00055.00057.00054.00053.00058.00054.000

11,116,710.010,110,113,211,810,411,212,913,914,914,912,117,1

9,129,857,25

10,059,649,089,418,19

10,509,129,559,098,37

10,078,68


Tabela 10. Prinos* NS hibrida kukuruza u demoogledu na lokalitetu Crvenka u 2012. godini


Lokalitet: CrvenkaIzvođač ogleda: Veljko LaketaSetva: 03. 04. 2012.Berba: 15. 09. 2012.Navodnjavanje: prvi put: 29. 06. 2012.drugi put: 03. 08. 2012.Đubrenje: NPK 15:15:15 400 kg/haUREA: 200 kg/ha

NS 5053

NS 5051

NS 5044

NS 5043

NS 5042

57.000

56.000

57.000

57.000

58.000

19,0

19,2

18,0

18,5

17,6

10,14

10,69

10,63

10,88

10,18


Ovom prilikom iznećemo samo neke rezultate ogleda u 2012. a ostali rezultati biće štampani u već tradicionalnoj knjižici: Rezultati ogleda sa NS hibridima kukuruza u 2012. godini. Gajić Stevica iz Bačke Palanke ostvario je za 2012. godinu izuzetno visoke prinose sa NS hibridima kukuruza. Sa hibridom NS 6030 ostvario je prinos od 12,73 tone zrna po hektaru. Još šest hibrida u ovom ogledu ostvarili su prinos iznad 10 suvog zrna po ha (Tab. 7). Prinos od preko 12 tona suvog zrna po hektaru u 2012. godini ostvaren je i na oglednim poljima PSS Loznica. Na ovom lokalitetu NS hibridi kukuruza: NS 5043 i NS 5053 ostvarili su 12,65 odnosno 12,11 tona suvog zrna po ha


(Tab. 8). Žižakov Borivoje iz Zmajeva je sa hibridom NS 6102 dobio prinos 10,5 tona suvog zrna po hektaru (Tab. 9). Značajne rezultate ostvario je i Veljo Laketa iz Crvenke koji je sa pet novih NS hibrida kukuruza iz FAO 500 grupe zrenja ostvario preko 10 tona suvog zrna po hektaru (Tab. 10). U ovako ekstremnim uslovima koji su vladali u toku 2012. godine ovi rezultati samo potvrđuju dobru adaptiranost i stabilnost prinosa NS hibrida kukuruza.

Takmičenje rekordera Srema

Već 39 godina u Sremu postoji organizovano takmičenje u proizvodnji ratarskih i povrtarskih biljnih vrsta, kao i u stočarskoj proizvodnji. Srem je poznat „kukuruzarski” kraj naše zemlje. Svake godine zaseje se više od 100.000 hektara kukuruza. Sve semenske kompanije prisutne su u Sremu. Biti prvi u Sremu kada je kukuruz u pitanju je izuzetno značajno. Rekordni prinosi koji se ostvaruju rezultat su pre svega izuzetne genetike odnosno vrhunskih hibrida, izuzetnog rada proizvođača i povoljnih klimatskih uslova. Svake godine proglašenje pobednika takmičenja zemljoradnika Srema obavlja se poslednjeg petka u februaru mesecu u Sremskoj Mitrovici. U poslednjih nekoliko godina na prvim mestima dominiraju NS hibridi kukuruza. Iznosimo rezultate takmičenja rekordera Srema u proizvodnji kukuruza za poslednje četiri godine. Na prvim mestima u Sremu u konkurenciji svih domaćih i inostranih hibrida najčešće su NS hibridi kukuruza u obe kategorije takmičenja (kategorija takmičenja do 3 ha površine i kategorija takmičenja preko 3 ha površine, Tab 11-14). Od novosadskih hibrida najčešće pobeđuju hibridi FAO 600 grupe zrenja NS 6030, NS 6010, NS Zenit i NS 6102. Upravo ove višegodišnje pobede NS hibrida kukuruza na takmičenju u Sremu samo potvrđuju izvanrednu stabilnost prinosa NS hibrida kukuruza.

Tabela 11. 36. Sabor takmičara rekordera Srema, S. Mitrovica, 27. 02. 2009

Rang Proizvođač Mesto Hibrid Površina Prinos(kg/ha)

Kategorija takmičenja do 3 ha

1 Tomislav Stanojčev Irig NS 6020 2,50 16.380

2 Radoslav Filipović Kuzmin NS 6030 2,05 16.209

3 Trifko Vuković Kraljevci NS 640 2,00 16.140

Rang Proizvođač Mesto Hibrid Površina Prinos (kg/ha)

Kategorija takmičenja preko 3 ha

1 Milivoj Stajić Golubinci NS Tisa 3,45 15.904

2 Radoslav Vukadinović Kuzmin NS 6010 4,00 14.647

3 Ranko Gavrić Donji Petrovci NS Zenit 3,17 14.605


Tabela 12. 37. Sabor takmičara rekordera Srema, S. Mitrovica, 26. 02. 2010



1 Slavko Maletić Voganj NS 7020 1,43 15.675

2 Najbolji konkurent

3 Dušan Popović Voganj NS 6010 1,14 15.228




2 Spasoje Marđeloški Voganj NS 5043 4,00 14.230

3 Konkurent

***Takmičenje rekordera Srema 2010. godine nije održano.

Takmičenje rekordera Srema u 2012.

Već je pomenuto da je Srem posebno bio pogođen sušom u 2012. godini. Mnoge njive u Sremu bile su bez prinosa. Neke njive ličile su na sliku afričkih polja nakon višegodišnje suše. No i pored toga takmičenje rekordera Srema je održano. Ostvareni su za Srem izuzetno niski prinosi. U kategoriji takmičenja do 3 ha površine u konkurenciji hibrida svih domaćih i inostranih semenskih kompanija prvi je bio Dušan Popović iz Vognja koji je sa novosadskim hibridom NS Zenit na površini od 1,75 ha ostvario prinos od 7.907 kg ha-1 (Tab. 10). Ovo je izuzetan hibrid posebno sa aspekta stabilnosti prinosa i po svojoj otpornosti prema poleganju. Drugo mesto zauzeo je Milan Buđanovački iz Golubinaca koji je sa novosadskim hibridom NS 6010 na površini od 2,88 ha dobio 7.396 kg ha-1. Ovaj hibrid je do sada osvajao mnoga prva mesta.

U kategoriji takmičenja preko 3 ha prvo mesto osvojio je Siniša Kovačević iz Golubinaca. On je sa novosadskim hibridom NS 6030 na površini od 17,00 ha ostvario prinos 7.323 kg ha-1. Drugo mesto osvojio je Jovan Makitanović iz Kuzmina koji je sa istim hibridom NS 6030 na površini od 10,00 ha dobio 7.130 kg ha-1. Osvojiti prva dva mesta u obe kategorije u konkurenciji svih domaćih i stranih hibrida je veliki uspeh NS hibrida i prava potvrda njihovih vrednosti. Posebno ponavljamo činjenicu da su i proteklih godina NS hibridi kukuruza na takmičenju rekordera Srema bili na prvim mestima (Tab. 11-14). Upravo ovako sjajni rezultati NS hibrida kukuruza u konkurenciji najboljih domaćih i stranih hibrida na najbolji način potvrđuju izuzetno dobru stabilnost prinosa NS hibrida kukuruza.


Tabela 13. 38. Sabor takmičara rekordera Srema, Sr. Mitrovica, 24. 02. 2012



1 Jovica Makitanović Kuzmin NS 6030 1,50 13.992

2 Najbolji konkurent – – – –

3 Nenad Radulović Ruma NS Zenit 3,00 12.850




1 Martin Domonji S. Pazova NS 6102 3,40 14 557

2 Radenko Simić Kuzmin NS 6030 10,00 14.366

3 Milivoj Stajić Golubinci NS 6010 13,80 12.933

Tabela 14. 39. Sabor takmičara rekordera Srema, Sr. Mitrovica, 22. 02. 2013



1 Dušan Popović Voganj NS Zenit 1,75 7.907

2 Milan Buđanovački Golubinci NS 6010 2,88 7.396





1 Siniša Kovačević Golubinci NS 6030 17,00 7.323

2 Jovica Makitanović Kuzmin NS 6030 10,00 7.130



NS hibridi kukuruza za setvu u 2013. godini

NS 3014FAO 300 grupa zrenja• Dobar rod i u manje povoljnim uslovima gajenjaNS 3014 je srednje rani hibrid, dobar predusev za pšenicu. Potencijal rodnosti

iznosi preko 12 t ha-1 suvog zrna i iznad 60 t ha-1 silaže. Poseduje izraženu tolerantnost prema suši i prilagodljivost različitim uslovima gajenja. Može se gajiti u svim rejonima do 400 metara nadmorske visine. Pogodan za vetrovite rejone istočnog Banata.

Stablo: Čvrsto i elastično, otporno prema poleganju. Biljka zadržava zelenu boju do pune zrelosti zrna.

Klip-zrno: Klip ima 14-16 redova zrna. Zrno je tipa zubana žuto-crvenkaste boje. Masa 1000 zrna je iznad 380 grama.

Sklop (000 biljaka ha-1):- Optimalni uslovi proizvodnje: 75 (70 cm x 19 cm)- Prosečni uslovi proizvodnje: 68 (70 cm x 21cm)- Manje povoljni uslovi proizvodnje: 65 (70 cm x 22 cm)

NS 4023FAO 400 grupa zrenja• Veoma visok potencijal rodnostiNS 4023 je srednje rani hibrid, dobar predusev za pšenicu. Potencijal rodnosti

iznosi preko 13 t ha-1 suvog zrna. Može se gajiti u svim rejonima do 400 metara nadmorske visine. Hibrid za intenzivnije uslove proizvodnje.

Stablo: Biljka je visine oko 270 cm, stablo je elastično, otporno prema poleganju. Klip-zrno: Klip ima 14-16 redova zrna. Zrno je tipa zubana žuto-crvenkaste boje.

Masa 1000 zrna je iznad 380 grama. Sklop (000 biljaka ha-1):- Optimalni uslovi proizvodnje: 71 (70 cm x 20 cm)- Prosečni uslovi proizvodnje: 68 (70 cm x 21 cm)- Manje povoljni uslovi proizvodnje: 65 (70 cm x 22 cm)

NS 4030FAO 400 grupa zrenja• Otporan prema poleganju, tolerantan prema sušiNS 4030 je srednje rani hibrid, pogodan predusev za pšenicu. Poseduje visok

genetski potencijal rodnosti, preko 13 t ha-1 suvog zrna. Izrazito adaptabilan hibrid. Odličan u uslovima stresa izazvanog sušom. Pogodan za mašinsku berbu i kombajniranje u zrnu. Može se gajiti u svim ravničarskim rejonima do 400 metara nadmorske visine.

Stablo: Stabljika je niska sa nisko postavljenim klipom i izrazitom otpornošću prema poleganju.

Klip-zrno: Klip ima 16 redova zrna, žuto-crvene boje, tipa zubana. Masa 1000 zrna je oko 380 grama.

Sklop (000 biljaka ha-1):


- Optimalni uslovi proizvodnje: 71 (70 cm x 20 cm)- Prosečni uslovi proizvodnje: 65 (70 cm x 22 cm)- Manje povoljni uslovi proizvodnje: 62 (70 cm x 23 cm)

NS 444 ULTRAFAO 400 grupa zrenjaNS 444 ULTRA je srednje rani hibrid. Može se gajiti za zrno i silažu, zavisno od

regiona, do 400 m nadmorske visine. Potencijal za prinos je oko 12 t ha-1 suvog zrna. Dobro podnosi sušu.

Posebne karakteristike: Tolerantan prema cikloksidimu, aktivnoj materiji herbicida FOCUS Ultra (BASF).

Stablo: NS 444 ULTRA ima elastično stablo visine oko 265 cm, otporno prema poleganju i lomu.

Klip-zrno: Klip je konusno-cilindričnog oblika sa 14-16 redova zrna, žuto narandžaste boje. Zrno je tipa zubana standardnog kvaliteta. Masa 1000 zrna je oko 390 grama.

Sklop (000 biljaka ha-1):- Optimalni uslovi proizvodnje: 68 (70 cm x 21 cm)- Prosečni uslovi proizvodnje: 65 (70 cm x 22 cm)- Manje povoljni uslovi proizvodnje: 62 (70 cm x 23 cm)

NS 540FAO 500 grupa zrenja• Otporan na poleganje, tolerantan prema sušiNS 540 je srednje kasni hibrid. Potencijal za prinos mu je preko 13 tona suvog zrna

po hektaru. Odlikuje se dobrom adaptabilnošću (dobro uspeva u različitim uslovima). Tolerantan je prema suši. Može se gajiti u svim ravničarskim rejonima. Pogodan za lošije uslove proizvodnje.

Stablo: Ima stablo visine oko 280 cm. Klip-zrno: Klip je dugačak, cilindričnog oblika sa 14 redova zrna. Zrno je žute

boje tipa zubana standardnog kvaliteta. Masa 1000 zrna je oko 400 grama.Sklop (000 biljaka u berbi): - Optimalni uslovi proizvodnje: 68 (70 cm x 21 cm)- Prosečni uslovi proizvodnje: 62 (70 cm x 23 cm)- Manje povoljni uslovi proizvodnje: 59 (70 cm x 24 cm)

NS 5043FAO 500 grupa zrenja• Hibrid visokih i stabilnih prinosaNS 5043 je srednje kasni hibrid. Može se gajiti za zrno i silažu, zavisno od regiona.

Potencijal za prinos je oko 15 t ha-1 suvog zrna. Preporučuje se za sušne i vetrovite rejone istočnog Banata.

Stablo: Ima čvrsto stablo oko 270 cm visineKlip-zrno: Klip je cilindričnog oblika sa 16-18 redova zrna, žute boje. Zrno je tipa

zubana standardnog kvaliteta. Masa 1000 zrna je oko 380 grama.



NS 5051FAO 500 grupa zrenja• Hibrid visokih i stabilnih prinosa, tolerantan prema sušiNS 5051 je srednje kasni hibrid (120 dana dužina vegetacije). Potencijal za

prinos mu je preko 17 tona suvog zrna po hektaru. Priznat je 2010. godine kao jedan od najrodnijih hibrida FAO 500 grupe zrenja u konkurenciji svih domaćih i stranih hibrida. Preporučuje se za setvu u svim rejonima gajenja kukuruza.

Stablo: Ima čvrsto stablo visine oko 290 cm, gornji klip formira na oko 105 cm visine.

Klip-zrno: Klip je dug sa oko 16–18 redi žutog zrna. Zrno je duboko, krupno, masa 1000 zrna oko 400 grama. Brzo otpušta vlagu u sazrevanju i preporučuje se za kombajniranje zrna.


NS 6010FAO 600 grupa zrenja• Hibrid rekordnih prinosa za bolje uslove gajenjaNS 6010 je srednje kasni hibrid za intenzivne uslove proizvodnje. Rekorder je po

prinosu zrna od preko 18 t ha-1. Preporučuje se za proizvodnju zrna i silaže. Stablo: Stablo je visine oko 275 cm.Klip-zrno: Klip je cilindričan sa 16 redova zrna. Zrno je izrazito duboko tipa

zubana žute boje. Masa 1000 zrna iznosi oko 400 grama. Sklop (000 biljaka ha-1):- Optimalni uslovi proizvodnje: 65 (70 cm x 22 cm)- Prosečni uslovi proizvodnje: 59 (70 cm x 24 cm)- Manje povoljni uslovi proizvodnje: 57 (70 cm x 25 cm)

NS 6030FAO 600 grupa zrenja• Hibrid rekordnih i stabilnih prinosaNS 6030 je srednje kasni hibrid. Potencijal rodnosti iznosi preko 17 t ha-1 suvog

zrna. Tolerantan je prema suši i daje visoke i stabilne prinose u svim rejonima gajenja.Stablo: Stablo je prosečne visine za svoju grupu zrenja, čvrsto i elastično, otporno

prema poleganju. Listovi zadržavaju zelenu boju do pune zrelosti zrna.Klip-zrno: Klip je cilindričan, sa 16 redova zrna. Zrno je tipa zubana žuto-

crvenkaste boje. Masa 1000 zrna iznosi preko 400 grama.



NS 6102FAO 600 grupa zrenja• Hibrid rekordnih i stabilnih prinosaNS 6102 je najraniji hibrid FAO grupe zrenja 600. Potencijal za prinos je iznad

17 t ha-1 suvog zrna. Daje visoke i stabilne prinose u svim rejonima gajenja. Prilagođen je za stresne (sušne) i povoljne uslove proizvodnje.

Stablo: Stablo je niže za datu grupu zrenja. Klip-zrno: Klip je dugačak, cilindričnog oblika, sa 14-16 redova. Zrno je žuto-

narandžaste boje, tipa zubana standardnog kvaliteta. Masa 1000 zrna je oko 360 grama.


NS 640FAO 600 grupa zrenja• Izuzetna adaptabilnost i stabilnost prinosaNS 640 je srednje kasni, najrasprostranjeniji hibrid u poslednjoj dekadi.Pogodan

je za gajenje u svim ravničarskim rejonima. Potencijal za prinos zrna je iznad 15 t ha-1

suvog zrna i preko 55 t ha-1 silaže. Dobro podnosi sušu.Stablo je visoko, elastično, čvrsto, otporno prema poleganju i lomu. Klip-zrno: Klip je dugačak, cilindričnog oblika sa 14-16 redova zrna.Zrno je tipa zubana žuto-narandžaste boje mase 1000 zrna iznad 400 grama. Sklop (000 biljaka ha-1):- Optimalni uslovi proizvodnje: 62 (70 cm x 23 cm)- Prosečni uslovi proizvodnje: 59 (70 cm x 24 cm)- Manje povoljni uslovi proizvodnje: 57 (70 cm x 25 cm)

RADANFAO 600 grupa zrenja• Krupan, dobro ozrnjen klipRadan je srednje kasni hibrid. Potencijal za prinos mu je preko 15 tona suvog zrna

po hektaru. Odlikuje se dobrom adaptabilnošću (dobro uspeva u različitim uslovima).Stablo: Ima stablo visine oko 300 cm.Klip-zrno: Klip je dugačak, cilindričnog oblika sa 14-16 redi zrna. Klip je izuzetno

lep. Lako i čisto se bere, pogodan za siliranje. Zrno je žute boje tipa zubana standardnog kvaliteta. Masa 1000 zrna je do 400 grama.

Sklop (000 biljaka u berbi):


- Optimalni uslovi proizvodnje: 62 (70cm x 23cm)- Prosečni uslovi proizvodnje: 59 (70cm x 24cm)- Manje povoljni uslovi proizvodnje: 57 (70 cm x 25 cm)

NS 7020FAO 700 grupa zrenja• Hibrid rekordnih prinosa, tolerantan prema sušiNS 7020 je srednje kasni hibrid, po dužini vegetacije pripada FAO grupi zrenja

600. Potencijal rodnosti iznosi preko 17 t ha-1 suvog zrna. Hibrid je tolerantan prema suši. Listovi zadržavaju zelenu boju do pune zrelosti.

Stablo: Stablo je ispod prosečne visine za svoju grupu zrenja, čvrsto i elastično, otporno prema poleganju.

Klip-zrno: Klip je cilindričan sa 14-16 redova zrna. Zrno je izrazito krupno, tipa zubana žuto-crvenkaste boje. Masa 1000 zrna iznosi preko 420 grama.


NS 770FAO 700 grupa zrenja• Hibrid rekordnih i stabilnih prinosaNS 770 je kasni hibrid, visokog potencijala rodnosti. Potencijal rodnosti iznosi

preko 17 t ha-1 suvog zrna. Odlikuje se dobrom adaptabilnošću (dobro uspeva u različitim uslovima).

Stablo: Ima stablo visine oko 300 cm, a vršni klip se formira na oko 110 cm. Klip-zrno: Klip je cilindričan sa 16 redova žutog, krupnog zrna. Masa 1000 zrna

oko 400 grama. Lako se bere i dobro čuva. Zbog velike vegetativne mase i visokog udela zrna, pogodan je za spravljanje silaže.

Sklop (000 biljaka u berbi): - Optimalni uslovi proizvodnje: 62 (70 cm x 23 cm)- Prosečni uslovi proizvodnje: 59 (70 cm x 24 cm)- Manje povoljni uslovi proizvodnje: 57 (70 cm x 25 cm)

TISAFAO 700 grupa zrenja• Za berbu u klipu i spravljanje kvalitetne silažeTISA je kasni hibrid. Može se gajiti za zrno i silažu. Potencijal za prinos je preko

16 t ha-1 suvog zrna, a silo mase iznad 70 t ha-1.Stablo: TISA ima čvrsto i elastično stablo, prosečne visine za svoju grupu zrenja,

otporno prema poleganju i lomu. Listovi zadržavaju zelenu boju do pune zrelosti. Klip-zrno: Klip je cilindričnog oblika sa 14-16 redova zrna žuto-crvenkaste boje.

Zrno je tipa polutvrdunca standardnog kvaliteta. Masa 1000 zrna je oko 400 grama. Zrno sadrži preko 11% proteina i oko 4% masti.



ZENITFAO 700 grupa zrenja• Visok prinos, otporan prema poleganjuZENIT je kasni hibrid za berbu u klipu i spravljanje silaže. Potencijal za prinos je

preko 15 t ha-1 suvog zrna, a silo mase oko 65 t ha-1. Veoma je adaptabilan na različite uslove proizvodnje i pogodan za vetrovite rejone.

Stablo: Zenit ima elastično stablo visine oko 280 cm, otporno prema poleganju i lomu.

Klip-zrno: Klip je cilindričnog oblika sa 16-18 redova zrna, žute boje. Zrno je tipa zubana standardnog kvaliteta. Masa 1000 zrna je oko 390 grama.


Zaključak

NS hibridi kukuruza već decenijama zauzimaju značajne površine u Srbiji i šire. Do sada je u Institutu stvoreno 255 NS hibrida kukuruza različitih FAO grupa zrenja, od kojih je 103 priznato u inostranstvu, dok se 16 NS hibrida kukuruza nalazi na EU listi. NS hibride kukuruza karakteriše visok genetički potencijal za prinos, dobra adaptabilnost i stabilnost prinosa. Nove NS hibride kukuruza karakteriše brzo otpuštanje vlage i pogodnost za kombajniranje u zrnu. Sve ovo novosadski sortiment čini pogodnim kako za berbu u klipu tako i za kombajniranje zrna. Kao i svake godine, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu pripremio je širi spisak visokoprinosnih hibrida kukuruza za različite agroekološke uslove uspevanja u 2013. godini: za kombajniranje u zrnu: FAO 300: NS 300, NS 3014; FAO 400: NS 4023, NS 4015, NS 4030; FAO 500: NS 5043, NS 5051; za berbu u klipu: FAO 500: NS 540, NS 5043, NS 5051, NS 5010; FAO 600: NS 6030, NS 6010, NS 6102, NS 7020, NS 6043, Zenit, Radan; FAO 700: NS 770, Tisa; za silažu: NS 5010, NS 6043, NS 770 i Tisa i hibride kukuruza tolerantne prema herbicidu Focus Ultra: NS444 Ultra, NS640 Ultra. Od novih hibrida Institut je pripremio manje količine sledećih hibrida: NS 4022, NS 5041, NS 6043, NS 6053, NS 7063 i NS 640ultra.

Zahvalnica

Ovaj rad je deo projekta TR 31073 pod nazivom “Unapređenje proizvodnje kukuruza i sirka u uslovima stresa”, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.


Literatura

Anđelković V (2000): Identifikacija pokazatelja otpornosti kukuruza (Zea mays L.) prema suši kod top-cross potomstava sa egzotičnom germplazmom. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Beograd

Babu RC, Nguyen BD, Chamarerk V, Shanmugasundaram P, Chezhian P, Jeyaprakash P, Ganesh S, Palchamy A, Sadasivam S, Sarkarung S. (2003): Genetic analysis of drought resistance in rice by molecular markers: association between secon-dary traits and field performance. Crop Sci. 43: 1457–1469

Bekavac G, Purar B, Jocković Đ, Stojaković M, Ivanović M, Malidža G, Đalović I (2010): Proizvodnja kukuruza u uslovima globalnih klimatskih promena. Ratar. Povrt. 47 (2): 443–450

Bekrić V, Radosavljević M (2008): Savremeni pristupi upotrebe kukuruza. PTEP 12 (3): 93–96

Bruce WB, Edmeades GO, Barker TC (2002): Molecular and physiological approaches to maize improvement for drought tolerance. J. Exper. Bot. 53: 13–25

Collard BCY, Jahufer MZZ, Brouwer JB, Pang ECK (2005): An introduction to markers, quantitative trait loci (QTL) mapping and marker–assisted selection for crop improvement: the basic concepts. Euphytica 142: 169–196

Edmeades GO, Bolaños J, Chapman SC (1997): Value of secondary traits in selecting for drought tolerance in tropical maize. In Edmeades GO, Bänziger M,. Mickel-son HR, and Peña-Valdivia CB (Eds.), Developing Drought and Low N Tolerant Maize. Proceedings of a Symposium, March 25-29, 1996, CIMMYT, El Batán, Mexico, 222–234. Mexico, DF.: CIMMYT

Edmeades GO, Bolanõs J, Elings A, Ribaut JM, Bänziger M, Westgate ME (2000): The role and regulation of the anthesis – silking interval in maize. In: Westgate ME, Boote KJ (eds.) CSSA Special Publication No 29, Madison, pp. 43

FAO (2008): Statistical Yearbook, FAO, Rome.Grant RF, Jackson BS, Kiniry JR, Arkin GF (1989): Water deficit timing effects on yield

components in maize. Agron. J. 81: 61–65Ivanović M, Čapelja V, Radojčić S, Popov R, Nastasić A (2008): Kukuruz u 2007. godini:

pouke sušne godine. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 45: 61–65

Jaleel CA, Manivannan P, Wahid A, Farooq M, Somasundaram R, Panneerselvam R (2009): Drought stress in plants: a review on morphological characteristics and pigments composition. Int. J. Agric. Biol. 11: 100–105

Jocković Đ, Stojaković M, Ivanović M, Bekavac G, Popov R, Đalović I (2010): NS hibridi kukuruza – danas i sutra. Ratar. Povrt. 47 (1): 325–333

Jocković Đ, Ivanović M, Bekavac G, Stojaković M, Đalović I (2012): NS hibridi kukuruza za rekordne prinose u 2012. godini. Zbornik referata 46. Savetovanja agronoma Srbije, Zlatibor, 29.01–04.02.2012, str. 269–278


Messmer R, Fracheboud Y, Banziger M, Vargas M, Stamp P, Ribaut JM (2009): Drou-ght stress and tropical maize: QTL-by-environment interactions and stability of QTLs across environments for yield components and secondary traits. Theor. Appl. Genet. 119: 913–930

Mitra J (2001): Genetics and genetic improvement of drought resistance in crop plants. Curr. Sci. 80: 758–763

UBLAŽAVANJE NEGATIVNIH EFEKATA SUŠE NA PRINOS LUCERKE PRIMENOM AGROTEHNIČKIH MERA

Slobodan Katić, Dragan Milić, Đura Karagić, Goran Malidža, Snežana Katanski



Izvod: Lucerka je najznačajnija krmna biljka, veoma adaptirana na zemljišne i klimatske uslove Srbije. Gaji se na oko 200.000 ha, (treća biljna vrsta iza kukuruza i strnih žita), sa prosečnim prinosom od oko 5,7 t ha-1 sena. Pravilnim agrotehničkim merama (đubrenjem), obezbeđuje se nivo hraniva koji omogućava maksimalan prinos i kvalitet biomase lucerke. Obezbeđenje dovoljnih količina hraniva đubrenjem veoma je značajan faktor tehnologije u profitabilnoj proizvodnji lucerke.

Analiza plodnosti zemljišta je prva mera na osnovu koje će se đubriti lucerište, pri čemu treba voditi računa da lucerka iznosi velike količine hraniva iz zemljišta. Nedostatak hraniva značajno smanjuje prinos i trajnost lucerišta. Dobijeni rezultati u radu analize zemljišta i biljnog materijala ukazuju na najveći nedostatak kalijuma koji određuje prinos lucerke, ali i da lucerku treba đubriti fosforom, borom i molibdenom. Pre zasnivanja lucerišta neophodno je uraditi analizu plodnosti zemljišta da se utvrdi sadržaj makro i mikroelemenata. U zasnovanom usevu lucerke, bolje je uraditi analizu biljnog materijala u cilju procene sadržaja hraniva u zemljištu, a posebno se ova metoda preporučuje za procenu sadržaja mikroelemenata.

Ostvareni rezultati povećanja prinosa od 3,5 t ha-1 sena, ukazuju da je u sušnoj 2012. godini bilo opravdano ulaganje u mineralno đubrenje u gajenju lucerke.

Uvod

Lucerka je krmna biljka veoma adaptirana na mnoge zemljišne i klimatske uslove Srbije. Gaji se na oko 200.000 ha, a prosečan prinos je 5,7 t ha-1 sena (SGS, 2011). Međutim, gajenjem selekcionisanih sorti đubrenjem, navodnjavanjem, suzbijanjem korova, štetočina, bolesti, pravilnim korišćenjem i odgovarajućim intenzitetom košenja mogu se dobiti prinosi sena od 16-20 t ha-1 tokom 4-5 godina (Katić et al. 2010). Za uspešnu proizvodnju kvalitetnog sena bogatog proteinima i mineralima najvažnije je primeniti odgovarajuće agrotehničke mere. Obezbeđenje dovoljnih količina hraniva đubrenjem veoma je značajan faktor tehnologije u profitabilnoj proizvodnji lucerke (Lanyon & Griffith 1988).

Pravilnim agrotehničkim merama (đubrenjem), obezbeđuje se nivo hraniva koji omogućava maksimalan prinos i kvalitet biomase lucerke. Takođe, obezbeđuju se optimalni uslovi za razvoj bakterija koje mogu da fiksiraju azot iz atmosfere. Podiže se nivo plodnosti i druge osobine zemljišta i time utiče na dužinu života lucerišta (Katić et al. 2012).


Đubrenje lucerke u zasnivanju

Prvi korak je analiza zemljišta koja daje stanje plodnosti na osnovu koje će se đubriti lucerište, pri čemu treba voditi računa da lucerka iznosi velike količine hraniva iz zemljišta. Fosfor je makroelement koji treba dati u većim količinama za proizvodnju lucerke u Srbiji. Kalijum, sumpor, cink i bor su ponekad u deficitu. Nedostatak hraniva značajno smanjuje prinos i trajnost biljaka lucerke. Mlade biljke lucerke imaju potrebu za raspoloživim hranivima neposredno po nicanju. Hranivo može biti uneto pre setve u trake površinski, ili na dubinu 7-10 cm, sa predsetvenom pripremom.

Azot. Biljke lucerke u simbiozi sa bakterijama (Rhizobiummeliloti) usvajaju N iz atmosfere za porast i razviće (Peoples et al. 1995), ali u zasnivanju pre razvoja simbiotskih bakterija potrebno je dodati malu količinu azotnih hraniva (30-50 kg N/ha). Veća količina azota u zasnivanju lucerke inhibira rad bakterija i može smanjiti porast mladih biljaka (Koenig et al. 1999). Ukoliko je zemljište plodno i dobro obezbeđeno azotom primena ovog hraniva se ne preporučuje. Inokulacija semena odgovarajućim mikrobiološkim đubrivima (NS nitragin) utiče na povećanje broja kvržica na korenu i sadržaj azota u biljkama (Milić et al. 2001).

Fosfor. Deficit fosfora je čest u zemljištima Srbije. Primena ovog elementa je najznačajnija u setvi lucerke jer povećava vigor klijanaca, stimuliše fiksaciju azota u mladim biljkama i pozitivno utiče na sposobnost prezimljavanja. Preporuke za primenu fosfornih đubriva se zasnivaju na analizi plodnosti zemljišta. Kretanje fosfora u zemljištu je ograničeno. Kada god je moguće, treba hranivo uneti u zonu korenovog sistema pre zasnivanja lucerišta (www.gov.mb.ca. 2006). Različiti izvori fosfora su pogodni: superfosfat (0-45-0; 45% P2O5), monoamonijumfosfat (11-52-0; 52% P2O5) i tečna fosforna kiselina (razne koncentracije P2O5).

Kalijum. Mnoga zemljišta u Srbiji sadrže dovoljne količine kalijuma za uspešan rast i razviće biljaka lucerke. Nedostatak ovog hraniva se javlja na peskovitim, peskovito-glinovitim zemljištima, na poljima koja se navodnjavaju, vodom siromašnom u sadržaju kalijumom i na zemljištima sa dugogodišnjom proizvodnjom lucerke. Adekvatno raspoloživ kalijum stimuliše fiksaciju azota, povećava otpornost na zimu, kao i kretanje biljaka lucerke u proleće. Lucerka iznosi velike količine kalijuma. Ako se utvrdi nedostatak ovog elementa, godišnja primena će biti neophodna da se održi raspoloživi kalijum u zemljištu, i visok prinos lucerke dobrog kvaliteta (visok sadržaj proteina). Lucerka usvaja velike količine kalijuma ako je zemljište bogato ili ako je primenjen kao đubrivo. Ovo se naziva luksuzna ishrana i rezultira time da se u proizvedenom senu nalazi visoka koncentracija kalijuma. Zato se višegodišnja primena kalijuma ne preporučuje. Prevelika koncentracija kalijuma u biomasi lucerke >3% može izazvati mlečnu groznicu i, sa tim u vezi, zdravstvene probleme (oticanje vimena) kod zasušenih krava pred telenje (www.gov.mb.ca. 2006).

Izvori kalijuma su kalijum hlorid (0-0-60-60% K2O), kalijum sulfat (0-0-50-50% K2O) i tečni kalijum (različite koncentracije K2O).


Sumpor. Lucerka ima velike zahteve za sumporom. On je značajan za produkciju proteina kod leguminoza. Nizak nivo organske materije u zemljištu i zalivanje čistom vodom, izazivaju nedostatak sumpora u zemljštu, što značajno smanjuje prinos i snižava kvalitet lucerke. Preporučuje se da se u analizama plodnosti zemljišta odredi i sadržaj sumpora, a biljke ga jedino mogu usvojiti iz zemljišta u sulfatnom obliku (Koenig et al. 1999). Izvori sumpora su: amonijum sulfat (21-0-0-24S, 24% sumpor), kalijum sulfat (0-50-18S, 18% S), gips (17% sumpor), i elementarni sumpor (0-0-0-90S, 90% sumpor). Primena bilo kog izvora sumpora će smanjiti deficit za naredne dve do tri godine.

Mikroelementi. Nedostatak cinka, gvožđa, bakra, mangana i bora je redak za proizvodnju lucerke u našim zemljištima. Zato je pre primene mikroelementa potrebno utvrditi da li su deficitarni u zemljištu ili, analizom biljnog materijala, u biljkama. Najčešće se javlja nedostatak bora, na peskovitim zemljištima sa malo organske materije, visokom rN vrednošću, i u sušnim uslovima. Simptomi se primećuju posle prvog otkosa: zakržljale biljke, redukovan porast internodija, pojava ljubičaste do žute boje lista. Sulfatne soli su često izvor cinka, mangana, gvožđa i bakra. Boraks, natrijum borat i borna kiselina su izvor bora (Koenig et al. 1999).

Ostala hraniva. Nedostatak kalcijuma i magnezijuma je redak na zemljištima koja se koriste za gajenje lucerke. Na blago kiselim zemljištima se primenjuje krečni materijal i popravlja rN vrednost i sadržaj ovih hraniva (Katić et al. 2009).

Đubrenje zasnovane lucerke

Azot: Primena azotnih đubriva u zasnovanoj lucerki se ne preporučuje. Brojna istraživanja ukazuju da nema značajnog povećanja prinosa lucerke primenom azotnih đubriva, koja često dovode do pojave travnih korova (www.gov.mb.ca. 2006).

Fosfor. Kretanje fosfora u zemljištu je ograničeno i potrebno ga je uneti u zonu korena u zasnivanju. Ponekad je neophodno primeniti fosfor u zasnovanoj lucerki, ali paziti da ovom primenom ne dođe do ekološkog zagađenja. Primenom mineralnih đubriva tokom zime i u rano proleće, obezbeđuje se vreme da fosfor reaguje sa zemljištem i pređe u pristupačni oblik. Unošenje fosfora u zemljište treba da se izvede bez povređivanja krune i korena biljaka lucerke. Na osnovu analize zemljišta treba obezbediti optimalnu količinu fosfora lucerištu. Poznato je da lucerka minimalizuje gubitke fosfora izazvane erozijom zemljišta. Međutim, prolećno topljenje snega može doprineti spiranju ovog hraniva iz površinskog sloja i iz nepožnjevenog biljnog materijala. Ostaci biljaka se moraju ukloniti tokom jeseni (www.gov.mb.ca. 2006).

Kalijum. Lucerka je kaliofilna biljka i iznosi velike količine kalijuma iz zemljišta svake godine. Zato je obezbeđenost biljaka kalijumom veoma značajno, i ovo hranivo je neophodno unositi svake godine (Koenig et al. 1999). Primena kalijuma za veći


broj godina se ne preporučuje, jer lucerka iskorišćava ,,luksuzno“ ovaj element i daje seno sa previsokim sadržajem kalijuma. U uslovima navodnjavanja kalijum se unosi u proleće i posle kosidbe prvog otkosa.

Mada su kalijum i fosfor slabo pokretni u zemljištu, njihova površinska primena u zasnovanoj lucerki daje dobre rezultate. Ona je efikasna, i treba da bude izvedena u jesen ili u rano proleće. Primena u jesen ima prednost, jer zimska vlaga pomaže u rastvaranju đubriva. Mnogi istraživači ukazuju da lucerka dobro usvaja ove elemente krunicom i površinskim žilama (Lanyon & Griffith 1988). Lucerka ima dubok koren, sa kojim iz dubljih slojeva, siromašnih u hranivima, crpi vodu tokom noći i eksudacijom vode u površinskim slojevima zemljišta bogatim u hranivima čini ih dostupnim za usvajanje (Rengel 2012).

Materijal i metod

U cilju analize prinosa i efekta primene različitih doza mineralnih đubriva zasnovan je poljski ogled 2011. godine. Ogled je postavljen na Rimskim šančevima na 2 lokaliteta: Pejića salaš (1) i Meteorološka stanica (2). Karakteristike zemljišta na oba lokaliteta date su u tabelama 1 i 2, po slojevima.

Sadržaj humusa je na lokalitetu Pejića salaš je oko 3,2% a na lokalitetu Meterološka stanica oko 2,3%. Zemljište na oba lokaliteta karakteriše se neutralnom reakcijom i sličnom pH vrednošću. Na oba lokaliteta zemljište je karbonatno, srednje obezbeđeno fosforom i optimalno obezbeđeno lakopristupačnim kalijumom (Tab. 1. i 2.). Osnovna obrada je obavljena 2010. godine na 35 cm dubine. Sa osnovnom obradom uneto je 800 kg ha-1 (lokalitet 1) i 200 kg ha-1 (lokalitet 2) NPK 15:15:15.

Tabela 1. Karakteristike černozema, Rimski šančevi, lokalitet Pejići

OsobinaUzorak

pH (KCl)

pH(H2O)

CaCO3 %

N%

Sadržajhumusa %

P2O5mg/100g

K2Omg/100g

0-30 cm 7,5 8,4 7,6 0,27 3,2 11,7 19,4

30-60 cm 7,6 8,5 15,9 0,24 2,6 5,4 13,8

60-90 cm 7,9 8,9 26,2 0,21 1,9 3,6 10,1

Tabela 2. Karakteristike černozema, Rimski šančevi, lokalitet Met. stanica

Osobina

Uzorak

pH (KCl)

pH(H2O)

CaCO3 %

Sadržajhumusa %

P2O5mg/100g

K2Omg/100g

0-30 cm 7,6 8,3 10,1 2,3 16,1 19,9

30-60 cm 7,7 8,4 21,1 1,8 5,3 12,0


Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu u četiri ponavljanja na oba lokaliteta. Veličina osnovne parcele je bila 20 m2 (10 m x 2 m). Glavni tretman je bio primena mineralnog đubriva u dva nivoa: 800 kg ha-1 (lokalitet 1) i 200 kg ha-1 (lokalitet 2).

Posejana je sorta NS Medija, priznata 2010. godine. Ogled je posejan u proleće 2011. godine, a setvi je prethodila adekvatna agrotehnika. Zemljište je tanjirano nakon skidanja predsueva, sa ciljem da se žetveni ostaci predkulture usitne i unesu u zemljište i sačuva vlaga. Zatim je urađeno jesenje oranje na dubinu od 30 cm. Sa ovim merama predsetvena priprema je bila olakšana, a zemljište poravnato i dovedeno u sitnomrvičastu strukturu. Sa dobrom pripremom zemljišta doprinosi se uspešnom zasnivanju useva lucerke. Setva je bila na adekvatnoj dubini (1-2 cm), a nicanje brzo i ujednačeno. U zasnivanju lucerišta u 2011. godini korišćen je preparat Butokson (2,4 DB) u zaštiti od jednogodišnjih i višegodišnjih širokolisnih korova (1,5 l/ha).


Određivanje potreba lucerke za hranivima

Da bi primena mineralnih đubriva bila uspešna neophodno je prethodno izvršiti analizu plodnosti zemljišta. Mnogi proizvođači đubre lucerku na osnovu praktičnog iskustva, te je čest slučaj da usev bude nedovoljno/previše nađubren. Da bi se to izbeglo treba pratiti vizuelne simptome na biljkama, analizirati plodnost zemljišta, biljni materijal kao i opšti izgled lucerišta.

Vizuelni simptomi na biljkama: Kada se primete promene na biljkama već je došlo do značajnog gubitka prinosa. Takođe, simptomi nisu precizno definisani i slični su simptomima izazvanim stresnim uslovima (suša) (Tab. 3).

Na mladoj lucerki koja je zasnovana bez primene mineralnih đubriva u Dobanovcima 2012. godine, primećeni su simptomi nedovoljne ishrane, pa je određen sadržaj makroelemenata u zemljištu i u biljnom materijalu. Zemljište na kome su biljke ispoljile simptome nedostatka hraniva bilo je kiselo, slabo karbonatno, slabo humozno, srednje obezbeđeno azotom i fosforom, a optimalno obezbeđeno kalijumom (Tab. 3). Analiza biljnog materijala ukazala je na nizak nivo azota, marginalno prisustvo fosfora, nedovoljne količine kalijuma i dovoljno kalcijuma u biljkama lucerke. Zbog kiselosti zemljišta, verovatno se nisu razvile kvržične bakterije, pa nije bilo azotofiksacije i zato je sadržaj azota u biljkama bio nizak. Da bi se popravio prinos neophodno je promeniti rN vrednost zemljišta, a još je važnije dodati kalijum, čiji je nivo u biljkama nizak, a njegov nedostatak je jedan od limitirajućih faktora za sintezu proteina i postizanje visokih prinosa lucerke. Zemljište na kome nije bilo vizulenih simptoma na biljkama je neutralne rekacije, visokoobezbeđeno fosforom i kalijumom, pa je i u biljnom materijalu bilo dovoljno makroelemenata (azota, fosfora, kalijuma i klacijuma).


Tabela 3. Hemijska analiza zemljišta i biljnog materijala lucerke u Dobanovcima (2012)

Uzorak zemljišta

pH(KCl)

pH (H2O)

Sadržajhumusa %

CaCO3 %

Ukupan N%

AL-P2O5mg/100g

AL-K2Omg/100g

1 5,29 6,22 2,19 0,08 0,163 12,00 23,6

2 6,92 7,55 2,59 0,81 0,188 49,66 50,00

Biljka

Sadržaj hraniva

Ca% N% P% K%

1 2,141 1,594 0,238 1,249

2 2,365 3,922 0,324 2,681

Analiza zemljišta: Ovaj metod je dobar za procenu raspoloživih hraniva za biljku i pogodan je ako se uradi pre zasnivanja lucerišta. Međutim, u zasnovanim lucerištima analiza biljnog materijala je bolji indikator, jer daje precizniju sliku usvojenih hraniva (Tab. 4).

U tabeli 4 prikazana je analiza zemljišta na dubini 0-30 cm i 30-60 cm i sadržaj hraniva u biljnom materijalu. Prema ovoj analizi dobra je pH vrednost, kao i sadržaj SaSO3, ali nema dovoljno pristupačnog fosfora i kalijuma. Mikroelementa u zemljištu ima dovoljno izuzuev B i Mo. U biljnom materijalu ima dovoljno fosfora, manjak kalijuma, i dovoljno mikroelemenata osim bora i molibdena. Na osnovu analize zemljišta i biljnog materijala, zabeležen je najveći nedostatak kalijuma i on određuje prinos, a usev je trebalo đubriti i sa fosforom, borom i molibdenom.

Analiza biljnog materijala: Pored prednosti ove metode, ona se praktično retko sprovodi. Standardna preporuka Univerziteta Dejvis u Kaliforniji je da se uzorkuje 40-60 izdanaka u fazi početka cvetanja (10% cvetalih biljaka) lucerke.

Uzorak se deli na tri dela: vrh, srednji deo stabla, lišće sa srednjeg dela. Donja trećina uzorka se odbacuje. Uzorak za ocenu sadržaja hraniva je takav da se srednji deo stabljika koristi za određivanje fosfatnog oblika fosfora i sadržaja kalijuma, a srednje lišće za ocenu sadržaja sulfatnog oblika sumpora i mirkoelemenata. Ova tehnika je dosta komplikovana i jednostavnija je metoda uzimanja uzorka iz spremljenog sena. Uzorci iz sena ili cele biljke koriste se za analizu RO4-R, ukupnog fosfora, SO4-S i ukupno sumpora i sadržaja kalijuma. Rezultati pokazuju da su ove dve metode slične (Orloff et al. 2009), i da se uzorkovanjem sena može uspešno proceniti status hraniva u biljkama. Analiza biljnog materijala se radi u fazi 10% cvetalih biljaka, ali postoji potreba i za visoko kvalitetnim svarljivim senom lucerke za mlečne krave.

Tada se ona kosi u fazi butonizacije, te je potrebno proučiti sadržaj hraniva i u materijalu koji je košen u fazi pupoljaka zbog formiranja nivoa graničnih vrednosti hraniva. Fosfor naglo pada sa starenjem biljaka, pa u fazi butonizacije biljke imaju dovoljno fosfora na raspolaganju, ali ako se lucerka kosi početkom cvetanja može doći i do nedostatka fosfora u biljkama (Tab. 5).


Tabela 4. Karakteristike černozema, na lokalitetu Rimski šančevi, po slojevima, i sadržaj hraniva u biljkama posle primene 200 kgNPK đubriva formulacije 15:15:15

Uzorak

Osobina/hranivo0-30 cm 30-60 cm Sadržaj hraniva u

biljkama lucerke RŠ

pH (KCl) 7,6 7,7 -CaCO3 % 10,1 21,1humus % 2,3 1,8 -P2O5 mg/100g 16,1 5,3 -K2O mg/100g 19,9 12,0 -N % - - -P % 0,07 0,06 0,26K % 0,002 0,001 1,58S % - - -Ca % 2,56 4,18 1,50Mg % 0,73 0,91 0,23Zn mg/kg 63,58 53,33 46,9Cu mg/kg 23,26 21,33 14,3Fe mg/kg 14150 13005 135,1Mn mg/kg 567,2 480,5 34,1B mg/kg - - 16,6Mo mg/kg - - 0,9

Tabela 5. Kriterijumi za procenu obezbeđenosti hraniva u biljkama lucerke

Ocena sadržaja (% i ppm)Nizak Marginalan Dovoljan Visok Rezultati Rimski šančevi

N % 1,9 2,0-2,4 2,5-4,9 5,0-6,9 -P % 0,19 0,20-0,24 0,25-0,69 0,7-0,99 0,25K % 1,74 1,75-1,9 2,0-3,4 3,5-4,9 1,38S % 0,19 0,20-0,24 0,25-0,49 0,5-0,79 0,28Ca % 0,24 0,25-0,49 0,5-2,9 3,0-3,9 1,9Mg % 0,19 0,2-0,29 0,3-0,99 1,0-1,9 0,25Zn(ppm) 11 12-19 20-69 70-99 43,8 mg/kgCu(ppm) 3 4-7 8-29 30-49 15,1 mg/kgFe(ppm) 19 20-29 30-249 250-499 101,0 mg/kgMn(ppm) 14 15-24 25-99 100-299 37,3 mg/kgB (ppm) 19 20-29 30-79 80-99 25,2 mg/kgMo (ppm) 0,4 0,5-0,9 1,0-4,9 5,0-9,9 0,8 mg/kg

*Vrednosti preuzete sa www.gov.mb.ca (2006)


U tabeli 5 date su granične vrednosti za ocenu snabdevenosti lucerke hranivima prema www.gov.mb.ca (2006). Prema ovoj klasifikaciji, kao i prema našim eksperimentalnim rezultatima, treba obratiti pažnju na sadržaj kalijuma u biljkama. Neka zemljišta u Srbiji su bogata kalijumom i dobijeni su rezultati sa sadržajem kalijuma u biljkama većim od 4% (Katić et al. 2007). Međutim, ne treba zaboraviti da je lucerka kaliofilna biljka i da je treba đubriti čak i na zemljištima dobro obezbeđenim ovim elementom. Fosfor treba dodavati po potrebi i tu se manje greši. Od mikroelemenata, bor i molibden se mogu javiti u nedostatku u zemljištu i treba ih dodavati posebno na lakšim, peskovitim zemljištima, siromašnim organskom materijom.

Ekonomičnost đubrenja lucerke

Proizvođači lucerke moraju da vode računa o ekonomičnosti primene mineralnih đubriva za tekuću godinu i da prave planove za naredne godine.

Treba proceniti, zapravo, koje povećanje prinosa lucerke pokriva troškove mineralne ishrane biljaka. Ukoliko su cene mineralnih đubriva više, neophodno je značajnije povećanje prinosa lucerke da bi se opravdalo ulaganje u primenu mineralnih đubriva (Graf. 1).

7

Grafikon 1. Potrebno godišnje povećanje prinosa lucerke u cilju pokrivanjatroškova primenemineralnih đubriva formulacije 11:52:0, za tri različite ceneuzevši u obzir da je cena tone sena lucerke 200 e/t, gde nisu uključeni troškoviprimene i kosidbe usled većih prinosa

Primenjena doza (kg P2O5/ha)

Obrnuto, kada su cene sena veće, tada i manje povećanje prinosa opravdava primenu đubriva(Graf. 2).

Grafikon 2. Potrebno godišnje povećanje prinosa lucerke u cilju pokrivanjatroškova primene đubriva formulacije 11:52:0, za tri različite cene sena, uzevši uobzir da je cena tone mineralnog đubriva 700 e/t.


Grafikon 1. Potrebno godišnje povećanje prinosa lucerke u cilju pokrivanja troškova primenemineralnih đubriva formulacije 11:52:0, za tri različite cene uzevši

u obzir da je cena tone sena lucerke 200 e/t, gde nisu uključeni troškovi primene i kosidbe usled većih prinosa



Obrnuto, kada su cene sena veće, tada i manje povećanje prinosa opravdava primenu đubriva (Graf. 2).

7

Grafikon 1. Potrebno godišnje povećanje prinosa lucerke u cilju pokrivanjatroškova primenemineralnih đubriva formulacije 11:52:0, za tri različite ceneuzevši u obzir da je cena tone sena lucerke 200 e/t, gde nisu uključeni troškoviprimene i kosidbe usled većih prinosa


Obrnuto, kada su cene sena veće, tada i manje povećanje prinosa opravdava primenu đubriva(Graf. 2).

Grafikon 2. Potrebno godišnje povećanje prinosa lucerke u cilju pokrivanjatroškova primene đubriva formulacije 11:52:0, za tri različite cene sena, uzevši uobzir da je cena tone mineralnog đubriva 700 e/t.

Primenjena doza (kg P2O5/ha)Grafikon 2. Potrebno godišnje povećanje prinosa lucerke u cilju pokrivanja troškova primene

đubriva formulacije 11:52:0, za tri različite cene sena, uzevši u obzir da je cena tone mineralnog đubriva 700 e/t.

Analiza ekonomskih efekata primene mineralnih đubriva u sušnoj 2012. godini ukazuje na značajnu dobit. Cene mineralnih đubriva 15:15:15 bile su oko 50.000 dinara/t, odnosno oko 420 evra/t. Cena sena lucerke 2012. bila je 30.000 dinara/t, odnosno 260 evra/t. U prvom slučaju kada se primeni 200 kg/ha mineralnog đubriva, dobijen je prinos 12,4 t/ha sena (Tab. 6).

Tabela 6. Efekat primene mineralnih đubriva na prinos sena lucerke (t ha-1) sorta NS Medija u 2012. godini, na Rimskim šančevima

MIN.ĐUB. Doza

I otkos

IIotkos

IIIotkos

IVotkos Ukupno

Seno t ha-1

15:15:15 200 4,8 3,7 3,9 - 12,4

15:15:15 800 5,2 5,8 2,6 2,3 15,9

povećanje prinosa t/ha + 0,4 + 2,1 -1,3 +2,3 +3,5


Primenom 800 kg/ha đubriva ostvaren je prinos od 15,9 t ha-1 sena, što je 3,5 t ha-1 više. Visina ulaganja za primenjeno mineralno đubrivo je 30.000 dinara (252 evra/ha), a ostvaren je prihod od 105.000 dinara (910 evra/ha). Ostvareni rezultati ukazuju da je u sušnoj 2012. godini bilo opravdano ulaganje u mineralno đubrenje u gajenju lucerke.

Zaključak

Lucerka daje visoke prinose organske materije zbog čega iznosi velike količine hraniva iz zemljišta. Zato je neophodno đubriti lucerišta svake godine. Azotofiksacijom lucerka usvaja atmosferski azot, pa se đubrenje azotom preporučuje samo u zasnivanju u dozi od 30-50 kg ha-1.

Fosforna đubriva treba uneti u zonu korenovog sistema u zasnivanju lucerke za ceo period skorišćavanja. Kalijum se unosi svake godine da se izbegnu negativne posledice luksuzne ishrane biljaka i previsok sadržaj ovog elementa u senu lucerke, što za posledicu može izazvati zdravstvene probleme kod stoke koja se hrani sa takvim senom.

Pre zasnivanja lucerišta neophodno je uraditi analizu plodnosti zemljišta da bi se utvrdio sadržaj makro i mikroelemenata. U zasnovanom usevu lucerke bolje je uraditi analizu biljnog materijala u cilju procene sadržaja hraniva u zemljištu, a posebno se ova metoda preporučuje za procenu sadržaja mikroelemenata.

Ekonomski efekti primene mineralnih đubriva treba da se detaljno analiziraju i to sa aspekta plodnosti zemljišta, troškova aplikacije i potencijalnih prihoda ostvarenih povećanjem prinosa lucerke.

Literatura

Government of Manitoba (2006): Fertilizing Alfalfa Forage. www.gov.mb.cahttps://www.gov.mb.ca/agriculture/crops/forages/pdf/bjb05s01.pdfStatistički godišnjak Srbije (2011)Orloff S, Putnam D, Wilson R (2009): Is it worth fertilizing alfalfa with current fertilizer

prices.WSHGA Annual Conference Proceedings, January 14-15, Kennewick, WA.Katić S, Milić D, Karagić Đ, Vasiljević S, Glamočić D, Jajić I (2009): Variation of pro-

tein, cellulose and mineral content of lucerne as influenced by cultivar and cut. Biotechnology in Animal Husbandry, 25(5-6): 1189-1188.

Katić S, Milić D, Lazarević B, Dugalić G, Bokan N (2009): Stabilnost prinosa i dužina života lucerke na pseudogleju posle primene krečnjaka. Ratar. Povrt. 46(I): 81-88.

Katić S, Milić D, Mihailović V, Karagić Đ, Pojić M (2010): Prinos, komponente prino-sa i svarljivost suve materije eksperimentalnih populacija lucerke. Ratar. Povrt. 47(1): 209-216.


Katić S, Vasiljević S, Katanski S (2012): Kritični momenti u proizvodnji lucerke i crvene deteline. Zbornik referata 46. Savetovanja agronoma Srbije, Zlatibor, 29.01.-04.02.2012.

Lanyon L E, Griffith W K (1988): Nutrition and fertilizer use. p. 333–372. In A.A. Han-son, et al. (ed.). Alfalfa and alfalfa improvement. Agron. Monogr. 29. ASA, Ma-dison, WI.

Milić V, Jarak M, Mrkovački N (2001): Mikrobiološka đubriva u proizvodnji pasulja, graška i lucerke. Zbornik radova Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 35: 75-81.

Koenig R, Hurst C, Barnhill J, Kitchen B, Winger M, Johnson M (1999): Fertilizer Ma-nagement for Alfalfa. Cooperative extension, Utah State University.

Peoples M B, Herridge D F, Ladha J K (1995): Biological nitrogen fixation: An efficient source of nitrogen for sustainable agricultural production. Plant and Soil, 174: 3-28.

Rengel Z (2012): Bioavailability of phosphorus and micronutrients in the soil-plant-microbe continuum. Oral presentation,19 November, Institute of Field and Ve-getable Crops, Novi Sad, Serbia.

EKOLOŠKI ASPEKTI PROIZVODNJE CRVENE DETELINE U REPUBLICI SRBIJI

Sanja Vasiljević1, Dragan Milić1, Branko Milošević1, Nikola Bokan2, Goran Dugalić2, Snežana Katanski1, Dalibor Živanov1

1Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad2Agronomski fakultet u Čačku, Cara Dušana 34, 32000 Čačak


Izvod: Crvena detelina (Trifolium pratense L.) je dominantna višegodišnja krmna leguminoza centralnog dela Republike Srbije. Zahtevi crvene deteline u pogledu klimat-skih uslova su veoma specifični, što je od naročitog značaja u daljoj rejonizaciji ove veoma važne krmne leguminoze. Za njen uspešan razvoj optimalne količine padavina iznose oko 800 mm godišnje. Što se tiče zahteva prema toploti, crvena detelina je biljka prohladnog klimata. Nasuprot lucerki bolje podnosi kiselija zemljišta, sa niskom pH vrednošću, lošije strukture, u nizijama i u brdsko-planinskom području. Za proizvodnju krme najbolje joj odgovaraju oni tipovi zemljišta na kojima se ona tradicionalno gajila: gajnjače, smoni-ce, pseudoglej, brdsko-planinska deluvijalna zemljišta, aluvijalna zemljišta i černozem, ali samo pod uslovom da je obezbeđen vlagom. Sa namerom da se ispita opravdanost gajenja crvene deteline za krmu u različitim agroekološkim uslovima Republike Srbije postavljena su dva nezavisna ogleda na dva različita lokaliteta (1. Rimski šančevi u blizini Novog Sada i 2. selo Dragčići u okolini Kraljeva) u cilju da se tokom jednog proizvodnog ciklusa (2009−2010) utvrdi proizvodni potencijal najrasprostranjenije NS sorte crvene deteline na domaćem tržištu – Une.

Uvod

Crvena detelina (Trifolium pratense L.) je, uz lucerku, najvažnija višegodišnja kr-mna leguminoza. Nasuprot njenom velikom značaju, kako s privrednog tako i sa agroe-kološkog aspekta evidentno je smanjenje površina pod ovom krmnom leguminozom, kako u svetu tako i u našoj zemlji. Prema najnovijim podacima, u svetu se crvena dete-lina gaji na oko 20 miliona ha, dok u Republici Srbiji površine pod crvenom detelinom nekoliko zadnjih godina (Statistički godišnjak Republike Srbije 2002-2008) iznose oko 120.000 ha sa prosečnim prinosima sena 3,3-4,4 t ha-1 (Katić i sar. 2011), a vrednost proizvodnje se procenjuje na 70 miliona evra. Ovakvi prosečni prinosi izraženi u senu su nedopustivo niski, imajući u vidu visok genetski potencijal naših domaćih sorti (9−15 t/ha sena – Vasiljević i sar. 2010) kao i razrađenu tehnologiju proizvodnje krme crvene deteline na oranicama za postizanje dvostruko do trostruko viših prinosa od onih koji se u širokoj proizvodnji ostvaruju. Drugi veliki problem je neobezbeđenost domaćeg tržišta dovoljnim količinama kvalitetnog sortnog semena.

Saglasno savremenim trendovima održive i organske poljoprivrede, zadnjih neko-liko godina, kako u svetu tako i kod nas, crvena detelina opet dobija na značaju, naročito


kao komponenta travno-detelinskih smeša. Osim toga, stabilizaciji u proizvodnji crvene deteline naročito je doprinelo stvaranje poboljšanih i dugovečnijih sorti, rezistentnih prema bolestima, tolerantnih na visoku koncentraciju aluminijuma, visoke nutritivne vrednosti krme, kao i povećan značaj crvene deteline u plodosmeni i popravci fizičko-hemijskih osobina zemljišta. Dosadašnjim oplemenjivačkim radom u Institutu za ratar-stvo i povrtarstvo je stvoreno ukupno šest sorti crvene deteline (Kolubara, Una, Avala, NS-Mlava, NS-Ravanica, NS Petnica), a trenutno je na tržištu Srbije najrasprostranjenija sorta Una. Sa namerom da se ispita opravdanost gajenja crvene deteline za krmu u ra-zličitim agroekološkim uslovima Republike Srbije postavljena su dva nezavisna ogleda (1. Rimski šančevi u blizini Novog Sada i 2. selo Dragčići u okolini Kraljeva) u cilju da se tokom jednog proizvodnog ciklusa (2009−2010) utvrdi proizvodni potencijal najraspro-stranjenije NS sorte crvene deteline na domaćem tržištu – Une.

Zahtevi crvene deteline prema uslovima spoljne sredine

Zahtevi crvene deteline u pogledu klimatskih uslova su specifični, što je od naro-čitog značaja u daljoj rejonizaciji ove veoma važne krmne leguminoze. Crvena detelina je biljka humidnijih oblasti, a najvažniji faktor za njeno uspevanje je količina atmos-ferskih taloga. S tim u vezi, prinosi ove kulture iz godine u godinu variraju u zavisnosti od variranja količine vodenih taloga tokom vegetacije. Za njen uspešan razvoj optimalne količine padavina iznose oko 800 mm godišnje. Što se tiče zahteva prema toploti crvena detelina je biljka prohladnog klimata. Visoke temperature slabije podnosi, naročito kada su one praćene nedostatkom vlage u zemljištu i niskom relativnom vlažnošću vazduha. Ne odlikuje se većom otpornošću prema izmrzavanju u toku zime. Temperaturna ko-lebanja nanose velike štete ovoj kulturi, naročito u proleće posle topljenja snega. Stoga prezimljavanje crvene deteline najviše zavisi od vremenskih prilika u rano proleće.

Za proizvodnju krme najbolje joj odgovaraju oni tipovi zemljišta na kojima se crvena detelina tradicionalno gajila: gajnjače, smonice, pseudoglej, brdsko-planinska deluvijalna zemljišta, aluvijalna zemljišta i černozem, ali samo pod uslovom da je obez-beđena vlaga. Crvena detelina ne podnosi duže plavljenje vodom, a u odnosu na lucer-ku bolje podnosi kiselija zemljišta.


Ogled u Novom Sadu-lokalitet Rimski šančevi

Dvogodišnjim ispitivanjima (2009-2010) obuhvaćeno je 14 sorti crvene deteline od kojih su četiri priznate (K-17, Kolubara, Una, Avala), a 10 sorti su kandidati (P1-P10). Ogled je postavljen u proleće, 2009. godine po slučajnom blok sistemu u četiri ponav-ljanja, na oglednom polju Rimski šančevi, na zemljištu tipa bezkarbonatni černozem. Površina osnovne parcele je bila 5 m2, razmak između redova 20 cm, a količina semena 15 kg ha-1. U prvoj godini ispitivanja dobijen je samo jedan otkos (14.07.2009) imajući u vidu ekstremnu sušu tokom vegetacionog perioda. Druge godine istraživanja ostvarena su dva otkosa (09.06. i 22.07.2012.). Rezultati dvogodišnjih istraživanja, a koji se odnose na prinos zelene mase i suve materije po otkosima su obrađeni analizom varijanse.


Vremenski uslovi

Novi Sad sa okolinom pripada umereno kontinentalnom klimatu, sa višegodiš-njim (1964−2004) prosekom padavina u vegetacionom periodu od 364,3 mm i sred-njom temperaturom za pomenuti period od 17,8oC. Prinosi ove kulture iz godine u godinu variraju u zavisnosti od kretanja količine vodenih taloga u toku vegetacionog perioda, te u sušnijim godinama treba primenjivati navodnjavanje.

Deficit padavina u godini setve kako na godišnjem nivou, a naročito početkom vegetacionog perioda je uticao na sporije zasnivanje useva crvene deteline. Značajno veća količina padavina u odnosu na višegodišnji prosek je zabeležena 2010. godine (1042,1 mm). Ukupna količina padavina u vegetacionom periodu je iznosila 615,5 mm a maksimum padavina je dostignut u maju, junu i avgustu i skoro je bio 2-2,5 puta veći od višegodišnjeg proseka za taj period.

Ako se posmatraju srednje mesečne temperature, za vegetacioni period 2009−2010. godine, može se zapaziti da nema većih odstupanja u odnosu na višego-dišnji prosek. Manja odstupanja od višegodišnjeg proseka, evidentirana 2010. u julu su rezultirala porastom prosečne temperature u vegetacionom periodu za oko 1°C.

Važniji meteorološki podaci (padavine i temperature) za period 2009-2010, kao i za višegodišnji prosek (1964−2004) su dati u tabeli 1.

Tabela 1. Padavine i srednje mesečne temperature za period 2009-2010. i višegodišnji prosek (1964−2004) na lokalitetu Rimski šančevi

MeseciPadavine (mm) Temperatura oC

2009 2010 1964-2004 2009 2010 1964-2004

I 40,8 76,2 37,3 -1,5 -0,6 -0,5

II 47,3 65,7 31,8 2,1 1,9 1,8

III 34,4 38,7 37,1 6,7 6,8 6,4

IV 3,6 63,7 48,8 14,6 12,3 11,4

V 50,4 113,7 59,6 18,6 16,9 16,8

VI 127,2 171,8 85,7 19,6 20,2 19,9

VII 58,1 99 68,2 22,8 23,1 21,4

VIII 19,1 168,5 56,9 22,9 21,9 21,0

IX 13,1 67,7 45,1 19,2 16,1 16,8

X 25,6 66,6 47,6 11,7 9,1 11,7

XI 63,1 46,5 51,2 8,3 9,5 5,9

XII 97,4 64 46,2 3,5 0,8 1,5

Ukupnoveg. period

580,1 1042,1 615,5

271,5 615,5 364,3

Prosek-god.veg. period

12,4 11,5 11,1

19,6 18,4 17,8


Zemljišni uslovi

Sagledavanjem rezultata agrohemijskih analiza zemljišta na lokalitetu Rimski šančevi, može se zapaziti da je iz humusno-akumulativnog sloja ispran CaCO3, te se radi o zemljištu, tipa bezkarbonatni černozem, slabo alkalne reakcije (Tab. 2).

Tabela 2. Hemijske osobine zemljišta (Izvor: Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Laboratorija za agroekologiju, 2008)

Dubina(cm)

CaCO3(%)

pH Humus(%)

N(%)

mg/100 g zemljišta

u H2O u KCL P2O5 K2O

0-30 2,52 8,25 7,28 2,58 0,19 32,4 30,6

Na osnovu hemijske analize zemljišta može se zaključiti da je ono srednje obez-beđeno ukupnim azotom dok je vrlo dobro obezbeđeno fosforom i kalijumom.

Ogled u Kraljevu - selo Dragčići

Ogled sa crvenom detelinom: sorta Una je postavljen u Kraljevu, lokalitet - selo Dragčići 2009. godine na tipu zemljišta pseudoglej, kisele reakcije, sa pH (u H2O) - 4,82. Cilj rada je bio da se ispita uticaj kalcifikacije i organskog đubriva (zgoreli staj-njak) na prinos zelene krme i suve materije crvene deteline, sorte Una u periodu 2009-2010. godine. Na celokupnoj oglednoj parceli je predstveno uneto 500 kg ha-1 NPK đubriva, a u dva tretmana je izvedena kalcizacija sa krečom u prahu u količini od 2,5 i 5 t ha-1 CaCO3. Osim kalcizacije u navedenim količinama u dva tretmana je dodatno predsetveno uneto 30 t ha-1 stajnjaka, tako da je ukupno bilo pet tretmana: 1. kontrola, 2. 2,5 t ha-1 CaCO3, 3. 5 t ha-1 CaCO3, 4. 2,5 t ha-1 CaCO3 + 30 t ha-1 stajnjaka, 5. 2,5 t ha-1 CaCO3 + 30 t ha-1 stajnjaka.

Vremenski uslovi Klima u Kraljevu je umereno kontinentalna, sa višegodišnjim (1981−2010) pro-

sekom padavina za vegetacioni period od 426,8 mm. Srednja godišnja temperatura za višegodišnji prosek (1981−2010) iznosi 11,5°C dok za vegetacioni period u proseku iznosi 18,1°C.

Tokom vegetacionog perioda u obe posmatrane godine (2009-2010) srednja me-sečna temperature vazduha je bila za 0,8°C, odnosno 0,6°C viša u odnosu na višego-dišnji prosek (Tab. 3).

Interesantno je zapaziti da je ukupna količina padavina na godišnjem nivou u obe ispitivane godine (861,4 mm u 2009. i 804,0 mm u 2010), a naročito u godini zasnivanja bila veća u odnosu višegodišnji prosek (740,3 mm) dok je u vegetacionom periodu u istoj godini zabeležen deficit padavina od 38,6 mm. Nedostatak padavina u aprilu i maju mesecu u godini setve je značajno usporio i otežao zasnivanje useva.


Ako se posmatra letnji period u obe posmatrane godine najveće količine padavina su bile u junu mesecu (194,0 mm u 2009. i 136,4 mm u 2010.) a najmanje u julu, pa se može smatrati da je raspored padavina bio veoma neujednačen.

Tabela 3. Padavine i srednje mesečne temperature za period 2009-2010. i višegodišnji prosek (1981-2010) na lokalitetu Kraljevo.

MeseciPadavine (mm) Temperatura oC

2009 2010 1981-2010 2009 2010 1981-2010

I 47,0 34,4 45,1 0,4 1,1 0,3

II 55,5 81,6 45,4 2,3 2,7 2,3

III 72,0 38,6 52,9 6,6 7,2 6,8

IV 22,8 100,2 62,6 13,4 12,1 11,8

V 36,2 84,0 71,2 18,1 16,6 16,7

VI 194,0 136,4 92,2 20,1 20,2 19,8

VII 58,1 38,2 76,8 22,3 22,6 21,8

VIII 59,3 74,0 64,9 22,2 22,3 21,5

IX 17,8 24,0 59,1 18,4 16,5 16,8

X 137,9 93,6 57,3 11,3 9,2 11,8

XI 63,1 34,1 56,6 8,2 11,1 6,0

XII 97,7 64,9 56,1 3,8 2,7 1,6

UkupnoVeg. period

861,4 804,0 740,3

388,2 456,8 426,8

Prosek-god.veg. period

12,3 12,1 11,5

19,1 18,4 18,1

Zemljišni uslovi

Sadržaj humusa od 2,51 % svrstava ovo zemljište u srednje humusna, dok je sa-držaj ukupnog azota u oraničnom sloju zemljišta srazmeran udelu humusa (0,16 %). U pogledu sadržaja lako pristupačnog fosfora zemljište je veoma slabo obezbeđeno (2,7 mg/100 g zemljišta). Uzrok velikog siromaštva ovog zemljišta lako mobilnim for-mama fosfora treba tražiti u činjenici da se fosforna kiselina, odnosno fosfatni joni, oslobođeni pri mineralizaciji organskih materija, kao i uneti u zemljište mineralnim fosfornim đubrivima hemijski vezuju sa jonima Fe, Al i Mn u teško rastvorljive fosfate tih metala i na taj način imobilišu. Sadržaj lako mobilnih Al jona u humusnom hori-zontu proučavanog zemljišta od 16,2 je toksičan i jedan od ograničavajućih faktora uspevanja lucerke na ovom zemljištu.


Tabela 4. Agrohemijska svojstva pseudogleja pre primenjenih mera

Dubina(cm)

pH Humus(%)

N(%) C/N

mg/100 g zemljišta

u H2O u KCL P2O5 K2O Mobilni Al

0-30 4,82 4,19 2,51 0,16 8,7:1 2,7 12,6 16,2


Ogled u Novom Sadu-lokalitet Rimski šančevi

Rezultati dvogodišnjih ispitivanja ukazuju na značajne razlike u ostvarenim pri-nosima krme između ispitivanih sorti (Tab. 5).

Nedostatak padavina u godini setve ogleda na lokaliteu Rimski šančevi se nega-tivno reflektovao kako na zasnivanje crvene deteline tako i na visinu prinosa zelene krme i suve materije u prvom otkosu kod svih ispitivanih sorti. Značajno veći prinos kako zelene krme (19,5 odnosno 19,4 t ha-1) tako i suve materije (4,06 odnosno 4,02 t ha-1) u 2009. godini su ostvarile NS sorte: Una i Avala (Tab. 5), što ukazuje na bolju adaptabilnost u uslovima suše.

U agroekološkim uslovima Vojvodine, kako navodi Radenović (2000), na zemlji-štu tipa černozem ograničavajući faktor za uspešnu proizvodnju, kako krme tako i semena crvene deteline, najčešće je nedostatak dovoljnih količina padavina, naročito tokom letnjih meseci, vrlo često praćen zemljišnom i vazdušnom sušom. Po mišljenju istog autora na černozemima Vojvodine u uslovima navodnjavanja može se organizo-vati i dobiti visok prinos kako sena tako i semena, te bi crvena detelina, setvom u let-nje-jesenjem roku, nakon žetve strnina, uz mogućnost zalivanja trebala da nađe svoje mesto u proizvodnji u tzv. kombinovanom sistemu iskorišćavanja (seno-seme).

Značajne količine rezerve zimske vlage u zemljištu kao i ukupna količina i povoljan raspored padavina u prvom delu vegetacionog perioda 2010, znatno iznad višegodišnjeg proseka (Tab. 1) uticali su na postizanje visokog prinosa zelene mase i suve materije u prvom otkosu (Tab. 5).Visoke temperature u letnjim mesecima, naročito u julu mesecu su dovele do intenzivnijeg razvoja i ubrzanog starenja crvene deteline, što se reflektovalo na niži prinos kako zelene krme tako i sena iz drugog otkosa. Po ukupnom prinosu zelene mase u drugoj godini istraživanja osim sorte Une (53,1 t ha-1) naročito su se istakle dve sorte-kandidati pod oznakom P1 (51,2 t ha-1) i P7 (49,2 t ha-1). Značajno veći prinos suve materije (13,6 t ha-1) u odnosu na sve ispitivane sorte je ostvarila sorta Una (Tab. 5.)

Andries (1982) navodi da je u drugoj godini ispitivanja iz tri košenja ostvaren pro-sečan prinos sena crvene deteline od 12,5 t ha-1. Isti autor navodi prosečan prinos sena crvene deteline u Belgiji od oko 10 t ha-1. Korošec i Čop (1985) su sa sortom Poljanka dobili prosečan prinos sena 8,5 t ha-1, dok Fišakov i Meglič (1988) navode dvogodišnji prosečan prinos sena za istu sortu od 13,8 t ha-1. Ćupina i sar. (1997) su iz tri košenja u drugoj godini ispitivanja dobili prosečan prinos sena crvene deteline od 22,0 t ha-1, što je znatno više u odnosu na prinose suve materije ostvarene u ovom radu.


Na istom lokalitetu Rimski šančevi, u periodu 2004−2006, ali na drugačijem tipu zemljišta (karbonatni černozem) Vasiljevic i sar. (2010) su sa sortom Una u drugoj go-dini života iz četiri otkosa ostvarili prinos sena od 17 t ha-1. Istovremeno povoljni uslovi u godini zasnivanja ogleda su bili od naročitog značaja za preživljavanje domaćih sorti crvene deteline u trećoj godini iskorišćavanja.

Tabela 5. Prinos zelene mase i suve materije (t ha-1) različitih sorti crvene deteline po otkosima u periodu 2009-2010 god. na lokalitetu Rimski šančevi

Sorta

Prinos zelene mase (t ha-1) Prinos suve materije (t ha-1)

2009. god. 2010 god. 2009. god 2010 god.

prvi

otk

os14

.07.

200

9.

prvi

otk

os0

9.0

6.20

10.

drug

i otk

os22

.07.

2010

.

ukup

no

prvi

otk

os

prvi

otk

os

drug

i otk

os

ukup

no

Una 19,5 34,4 18,7 53,1 4,07 7,32 6,28 13,60

Kolubara 15,4 27,0 15,4 42,4 2,88 5,10 5,52 10,61

K-17 15,6 26,0 11,6 37,6 3,09 5,18 4,14 9,31

Avala 19.4 28,0 16,8 44,9 4,02 5,77 4,96 10,73

P1 16,1 33,3 18,0 51,2 3,42 7,12 4,72 11,84

P2 13,6 28,3 16,4 44,7 3,10 6,38 4,77 11,15

P3 15,9 29,8 16,2 46,1 3,14 5,97 4,71 10,67

P4 9,8 28,3 17,7 46,0 1,96 5,68 5,04 10,72

P5 12,3 26,5 16,8 43,3 2,54 5,53 4,41 9,94

P6 11,9 27,8 19,3 47,1 2,78 6,47 5,50 11,33

P7 15,7 31,4 17,8 49,2 3,19 6,46 5,45 11,91

P8 16,2 25,7 16,9 42,7 2,94 4,80 5,82 10,62

P9 16,9 28,4 16,6 45,1 3,27 5,52 6,17 11,69

P10 11,2 25,5 15,8 41,3 2,25 5,10 5,46 10,56

CV% 14,7 20 19,3 15,7 15,3 25,3 19,00 17,60

LSD 0,05 0,01

3,2 8,2 4,6 10,2 0,67 2,13 1,42 2,78

4,2 10,9 6,2 13,6 0,89 2,85 1,90 3,73


Ogled u Kraljevu- selo Dragčići

Tokom posmatranog perioda (2009-2010) prinos zelene krme i suve materije sorte crvene deteline Una utvrđen je po otkosima i ukupno (Tab. 6 i 7). Rezultati dvo-godišnjih ispitivanja ukazuju na značajne razlike u ostvarenim prinosima, kako zelene krme tako i suve materije između ispitivanih tretmana.

Nedostatak padavina u prvom delu vegetacije, naročito naglašen u aprilu i maju mesecu 2009. godine u odnosu na višegodišnji prosek (Tab. 3) značajno je otežao za-snivanje crvene deteline, ali zahvaljujući obilnijim padavinama tokom juna meseca (194 mm) ostvaren je statistički značajno viši prinos u prvom otkosu kako zelene krme tako i suve materije u odnosu na kontrolu na svim tretmanima gde je prethodno unet kreč i stajnjak (Tab. 6 i 7).

Tabela 6. Prinos zelene mase (t ha-1) sorte crvene deteline Une po otkosima u periodu 2009-2010 god. pri različitim varijantama đubrenja na lokalitetu sela Dragčići

Varijante đubrenja

Prinos zelene mase u 2009. g. (t ha-1)

Prinos zelene mase u 2010. g. (t ha-1)

prvi

otk

os21

.07.

200

9.

drug

i otk

os0

8.10

.20

09.

ukup

no

prvi

otk

os27

.05.

2010

.

drug

i otk

os11

.07.

2010

.

ukup

no

NPK (500 kg ha-1) 20,47 4,80 25,3 22,60 16,73 39,30

NPK (500 kg ha-1) +2,5 t ha-1 CaCO3

28,87 8,47 37,3 30,40 19,27 49,60

NPK (500 kg ha-1) +5 t ha-1 CaCO3

30,87 7,20 38,1 28,00 17,80 45,80

NPK (500 kg ha-1) + 2,5 t ha-1 CaCO3 + 30 t ha-1 stajnjaka 32,73 7,33 40,1 37,30 23,06 60,40

NPK (500 kg ha-1) + 5 t ha-1 CaCO3+ 30 t ha-1 stajnjaka 31,47 6,93 38,4 45,00 29,70 74,70

CV % 12 22,1 12,4 20,8 15,7 17,2

LSD 0,05 0,01

6,51 2,90 8,34 12,81 6,28 17,44

9,47 4,21 12,14 18,64 9,14 25,37

Maksimalan prinos zelene krme (40,1 t ha-1) i suve materije (8,41 t ha-1) u godini zasnivanja ogleda sa crvenom detelinom ostvaren je na varijanti 4. 2,5 t ha-1 CaCO3 + 30 t ha-1 stajnjaka, uključujući i osnovno đubrenje sa 500 kg ha-1 NPK đubriva.

Povoljan raspored padavina za vegetacioni period 2010. godine koji je bio iznad višegodišnjeg proseka (Tab. 3) je uticao na postizanje visokog prinosa zelene mase i suve materije iz dva otkosa crvene deteline. Za razliku od godine zasnivanja ogleda sa


crvenom detelinom najveći prinos zelene (74,7 t ha-1) i suve krme (16,3 t ha-1 ) je ostva-ren na varijanti 5. 5 t ha-1 CaCO3 + 30 t ha-1 stajnjaka (Tab. 6 i 7). Kao i u prethodnoj godini posmatrano po otkosima i ukupno, statistički značajno viši prinos je ostvaren na svim tretmanima gde je prethodno unet kreč i stajnjak u odnosu na kontrolu.

Tabela 7. Prinos suve materije (t ha-1) sorte crvene deteline Une po otkosima u periodu 2009-2010 god. pri različitim varijantama đubrenja na lokalitetu sela Dragčići

Varijante đubrenja

Prinos suve materije u 2009. g. (t ha-1)

Prinos suve materije u 2010. g. (t ha-1)

prvi

otk

os21

.07.

200

9.

drug

i otk

os0

8.10

.20

09.

ukup

no

prvi

otk

os27

.05.

2010

.

drug

i otk

os11

.07.

2010

.

ukup

no

NPK (500 kg ha-1) 4,40 1,10 5,50 4,96 3,75 8,71

NPK (500 kg ha-1) + 2,5 t ha-1 CaCO3

6,41 1,86 8,27 6,73 4,23 10,96

NPK (500 kg ha-1) + 5 t ha-1 CaCO3

6,11 1,59 7,70 5,59 3,91 9,49

NPK (500 kg ha-1)+ 2,5 t ha-1 CaCO3+ 30 t ha-1 stajnjaka 6,84 1,57 8,41 8,10 4,96 13,06

NPK (500 kg ha-1) + 5 t ha-1 CaCO3 + 30 t ha-1 stajnjaka 6,89 1,50 8,39 9,88 6,42 16,30

CV % 10,7 21,9 11,2 27,5 15,8 21,8

LSD 0,05 0,01

1,23 0,63 1,61 3,66 1,39 4,80

1,80 0,91 2,35 5,32 2,02 6,99

Ranijim istraživanjima (Vasiljević et al. 2005) na istom lokalitetu Kraljevo (na tipu zemljišta pseudoglej, kisele reakcije, sa pH-4,79), koja su imala za cilj ispitivanje uticaja kalcizacije i mikrobiološkog đubriva na prinos zelene krme i suve materije cr-vene deteline, u godini zasnivanja nisu utvrđene statistički značajne razlike između kontrole i tretmana. Statistički značajno viši prinos zelene i suve krme u odnosu na kontrolu je ostvaren druge godine života crvene deteline iz drugog i trećeg otkosa na varijanti gde je prethodno izvršena kalcizacija zemljišta sa 3 t ha-1 CaCO3, što ukazuje na činjenicu da je efekat kalcizacije u inerakciji sa unetim organskim đubrivom došao do izražaja tek u drugoj godini iskorišćavanja crvene deteline.

Prednost crvene deteline u odnosu na druge višegodišnje leguminoze ogleda se u mogućnosti njenog gajenja na blago kiselim zemljištima. Niska pH vrednost zemljišta utiče na iskorišćavanje nekih elemenata (P, Mo, Mn, Al) mineralne ishrane od strane biljaka. Tako se na kiselim zemljištima sa niskom vrednošću pH uočavaju dve izrazito negativne pojave; s jedne strane se povećava sadržaj pristupačnog alumunijuma dok se


s druge strane smanjuje sadržaj pristupačnog fosfora (Taylor & Quesenberry 1996). Interesantno je zapaziti da je upoređivanjem 35 vrsta leguminoza, crvena detelina pokazala najveći stepen tolerantnosti prema većim koncentracijama aluminijuma (Mc Kenny et al. 1993). Takođe treba imati u vidu da je aktivnost rizobijuma koji živi u simbiozi sa korenom crvene deteline u velikoj zavisnosti od pH vrednosti zamljišta. Istraživanjem 19 izolata iz Finske, u laboratorijskim uslovima utvrđeno je da ispod pH vrednosti 4,7-4,9 prestaje aktivnost Rhizobium leguminosarum bivar. trifoli. (Lin-dstrom & Millyniemi 1987). Nasuprot toleranciji na veću koncentraciju aluminijuma crvena detelina je veoma osetljiva na veću koncentraciju mangana (Mn). Veoma su interesantna istraživanja o uticaju većih koncentracija nikla (Ni) na metaboličke pro-cese i razvoj crvene deteline, naročito na aluvijalnim zemljištima aridnog klimata, što je od naročito značajno sa aspekta fitoremedijacije (Elmosly & Abdel-Sabour 1997).

Na zemljištima sa pH ispod 5 neophodan elemenat za nesmetan razvoj crvene deteline kako ističu Novoselova (1986) i Fairey (1988) je kalcijum (Ca), s obzirom da smanjuje kiselost zemljišta, podstiče nodulaciju, a samim tim potpomaže azotofiksaci-ju atmosferskog azota od strane kvržičnih bakterija (Rhizobium leguminosarum bivar. trifoli). U kiseloj sredini zbog povećane koncentracije lako-pristupačnog aluminijuma značajno se umanjuje aktivnost azotofiksatora i oni prestaju snabdevati biljku azotom. Da bi se otklonio negativan uticaj povećane kiselosti na rast i razvoj biljaka neophodno je izvršiti kalcizaciju kiselih zemljišta. Kao rezultat kalcizacije osim smanjenja kise-losti povećava se pokretljivost najvažnijih makroelemenata mineralne ishrane (azota, fosfora i kalijuma) koji se nalaze u zemljištu i poboljšava se snabdevanje biljaka molib-denom. Osim toga, kalcijum je veoma značajan makroelement u ishrani crvene deteli-ne. Prilikom njegovog unošenja u zemljište dolazi do koagulacije koloidnih zemljišnih čestica, poboljšava se njegova struktura i fizička svojstva.

Organska đubriva bolje je uneti pod prethodni usev. Novoselova (1986) navodi da primena 15−30 t ha-1 stajskog đubriva pod prethodnu kulturu (na podzolastim zemljišti-ma nečernozemne zone u bivšem SSSR) utiče na povećanje prinosa krme za 2-4 puta.

Zaključak

Upoređujući dva ispitivana lokaliteta za period 2009-2010. godine može se za-ključiti da je u agroekološkim uslovima Vojvodine na zemljištu tipa černozem ogra-ničavajući faktor za uspešnu proizvodnju krme crvene deteline nedostatak dovoljnih količina padavina, vrlo često praćen zemljišnom i vazdušnom sušom tokom letnjih meseci. Značajno veći prinos kako zelene krme, tako i suve materije su ostvarile NS sorte crvene deteline, među kojima se naročito istakla sorta Una, što ukazuje na bolju adaptabilnost ove sorte u uslovima aridnog klimata.

Imajući u vidu veću količinu padavina u agroekološkim uslovima Kraljevačkog re-giona, naročito tokom vegetacionog perioda, uključujući neophodne agromeliorativne mere za popravku kiselih zemljišta (kalcizacija, unošenje organskog đubriva) u periodu 2009-2010. godine ostvareni su visoki i opravdani prinosi zelene i suve krme crvene deteline, sorta Una. Najveći prinos zelene mase (40,1 t ha-1) i suve materije (8,41 t ha-1)


sorte crvene deteline Une u godini zasnivanja ogleda ostvaren je na varijanti 4. 2,5 t ha-1 CaCO3 + 30 t ha-1 stajnjaka, uključujući i osnovno đubrenje sa 500 kg ha-1 NPK, dok je u drugoj godini života crvene deteline najveći prinos zelene (74,7 t ha-1) i suve krme (16,3 t ha-1 ) ostvaren na varijanti 5,5 t ha-1 CaCO3 + 30 t ha-1 stajnjaka, što ukazuje na činjenicu da je efekat kalcizacije u interakciji sa unetim organskim đubrivom došao do izražaja tek u drugoj godini iskorišćavanja ovog useva.

Zahvalnica

Ovaj rad je deo projekta TR 31024, koji se finansira od strane Ministarstva pro-svete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Literatura

Andries A (1982): Role du trefle violet dans la production fourragere belge, evolution et perspektive. Fourrages, 9, 27-39

Ćupina, B, Erić, P, Mihailović V (1997): Study of some perenial fodder crops in Voj-vodina Province, Abstract, 21st Fodder crops and Amenity grasses Section Meeting,Switzerland,16

Elmosly WA, Abdel-Sabour MF (1997): Transfer characteristics and uptake of nickel by red clover grown on nickel amended alluvial soils on arid zone, Agriculture, Ecosystems and Environment 65, 49-57

Fairey DT (1988): Red clover Agriculture, Canada, Publication 1614/E, Research Stati-on, Beaverlodge, Alberta

Fišakov M, Meglič V (1988): Proučavanje višegodišnjih krmnih kultura u ekološkim uslovima Slovenije. Zbornik radova , VI Jugoslovenski simpozijum o krmnom bilju, Osijek, 171-179

Katić S, Vasiljević S, Katanski S (2011): Kritični momenti u proizvodnji lucerke i crvene deteline, Zbornik referata Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 159-179

Korošec J, Čop J (1985): Preskrba alt. mešanic 2 atmosferskim dušikom in vpliv gno-jenja 2 mineralnim dušikom. Sinapsis referata, V Jugoslovenski simpozijum o krmnom bilju, Banja Luka, 97-99

Lindstrom K, Millyniemi H (1987): Sensitivity of red clover rhizobia to soil acidity fac-tors in pure culture and in symbiosis. Plant and Soil, 98: 353-362

Novoselova AS (1986): Selekcija i semenovodstvo klevera. Agropromizdat. Moskva, 156-197

McKenny DJ,Wang SW, Drury CF, Findlay WI (1993): Dentrification and mineraliza-tion in soil amended with legume, grass and corn residues. Soil. Sci. Soc. Am. J, 57: 1013-1020


Radenović B (2000): Semenarstvo krmnog bilja: proizvodnja-dorada-marketing, Ve-larta, Beograd , 223-250

Taylor NL, Quesenberry KH (1996): Red Clover Science. Current Plant Sciences and Biotechnology in Agriculture, 28: 65-67

Vasiljević S, Lazarević B, Mihailović V, Mikić A, Katić S, Milić D (2005): Possibility of growing red clover (Trifolium pratense L.) on acid soil. Proceedings of the 2nd COST, 852

Workshop Sward Dynamics, N-flows and Forage Utilisation in Legume-Based Systems, Grado, Italy, 10-12 November 2005, 181-184

Vasiljević S, Mihailović V, Katić S, Mikić A, Karagić Đ (2010): Potencijal rodnosti sorti crvene deteline (Trifolium pratense L.). Ratar. Povrt. 47(1): 217-223

ODELJENJE ZA BIOTEHNOLOGIJU – PODRŠKA RAZVOJU I KVALITETU

Ankica Kondić-Špika, Borislav Kobiljski, Dragana Miladinović, Ksenija Taški-Ajduković, Nevena Nagl



Izvod: Poboljšane sorte gajenih biljaka neophodne su da bi se nahranio svet i obezbedilo očuvanje biodiverziteta biljaka u prirodnim staništima. Ovi ciljevi se mogu ostvarili kroz multidisciplinarnu saradnju između oplemenjivača, biotehnologa i drugih naučnika. Metode moderne biotehnologije mogu da pomognu u razvoju visokokvalitetnih sorti i hibrida sa poboljšanim zdravstvenim i nutritivnim karakteristikama. Upravo zbog ovakvih ciljeva osnovano je i Odeljenje za biotehnologiju u okviru Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Najsavremenija oprema Instituta i visokobrazovani naučni kadar Odeljenja biće stavljeni u službu stvaranja vrhunskih NS hibrida i sorti, kao i kontrole kvaliteta semenskog materijala.

Ključne reči: biotehnologija, marker asistirana selekcija, sortna čistoća

Uvod

Biotehnologija je oblast koja je u poslednjih nekoliko decenija doživela revolucionaran razvoj (Vasil 1999). Tokom gotovo tri decenije rada u oblasti biotehnologije u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, tehnike poput mikropropagacije, kulture embriona i antera, kao i različite molekularne metode, postale su sastavni deo istraživačkih i oplemenjivačkih programa suncokreta, uljane repice, pšenice, kukuruza, šećerne repe, soje i drugih gajenih vrsta na kojima se radi u Institutu.

Sa razvojem biotehnologije i njenom sve značajnijom primenom u oplemenjivanju i semenarstvu, pojavila se ideja i potreba za objedinjavanjem svih potencijala u okviru posebne organizacione jedinice. Ova ideja nedavno je i realizovana formiranjem Odeljenja za biotehnologiju, koje je počelo sa radom 01.04.2012. godine. Najsavremenija oprema Instituta i visokoobrazovani naučni kadar Odeljenja biće stavljeni u službu stvaranja vrhunskih NS hibrida i sorti, kao i kontrole kvaliteta semenskog materijala.

Za potrebe ovog Odeljenja, kao i drugih laboratorija unutar Instituta (Labo-ratorije za zemljište, Laboratorije za ispitivanje semena, fitopatoloških laborato-rija itd) planirana je izgradnja i opremanje poljoprivredno-biotehnološkog centra na Rimskim šančevima. Za realizaciju ovog projekta odobreno je 7 miliona evra iz sredstava CEB-2, odnosno na osnovu Zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora


o zajmu F/P 1739 između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, a koji je zaključen 04.11.2011. godine. Osnovni cilj projekta izgradnje „AgroBioTech” cen-tra je jačanje infrastrukture i podizanje nivoa istraživanja u oblasti primenjene biotehnologije i molekularne biologije, kako u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, tako i u Srbiji i regionu. Novi objekat će obezbediti bolje uslove za poštovanje prin-cipa dobre laboratorijske prakse (GLP) i praćenje zahteva ISO standarda. Objedin-javanje istraživača i drugih resursa u ovakvom modernom kompleksu, omogućiće efikasniji rad na postojećim i stvaranje novih istraživačkih programa. Pored toga, planirani istraživački centar će u potpunosti doprineti razvoju jednog od sedam nacionalnih prioriteta u Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Srbije - Poljo-privreda i hrana.

Istraživačko-razvojna delatnost Odeljenja

Istraživačko-razvojna delatnost ovog Odeljenja biće usmerena ka unapređenju postojećih oplemenjivačkih programa i reševanju aktuelnih problema koji se javljaju u oplemenjivanju, semenarstvu, proizvodnji, skladišenju ili preradi najznačajnjih gajenih vrsta. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, molekularne metode se rutinski koriste za analizu genetičke varijabilnosti (Vasić et al. 2003, Nagl et al. 2010, 2011, Marjanović-Jeromela et al. 2009), DNK fingerprinting (Kondić-Špika et al. 2008), odnosno profilisanje sorti i hibrida, dok je marker-asistirana selekcija (MAS) krajnji cilj istraživačkih programa na pšenici, kukuruzu, suncokretu, soji, šećernoj repi, lucerki i drugim gajenim vrstama. Selekcija pomoću markera predstavlja praktičnu primenu molekularnih markera u oplemenjivanju biljaka i poslednju fazu dugotrajnog istraživačkog procesa, koji omogućava izdvajanje markera korisnih za primenu u tzv. molekularnom oplemenjivanju (Treskić et al. 2011).

Postupak koji prethodi marker-asistiranoj selekciji je mapiranje, koje podrazumeva detekciju lokusa povezanih sa agronomski važnim svojstvima, određivanje njihovih položaja na genetičkoj mapi i efekta (Knapp 1998). U Insitutu su izvedena brojna istraživanja, samostalno i u saradnji sa prestižnim institucijama u svetu, na iznalaženju veze između agronomski značajnih svojstava i kandidat markera za MAS. Tako su na pšenici izdvojeni kandidat markeri za svojstva adaptabilnosti (vreme cvetanja i klasanja), komponente prinosa (broj i masu zrna), parametre kvaliteta (sadržaj proteina i sedimentacija), tolerantnost prema suši (Kobiljski et al. 2009, Brbaklić et al. 2010, Neumann et al. 2010, Trkulja et al. 2012, Dodig et al. 2010, 2012, Zorić et al. 2012), kod suncokreta za otpornost prema volovodu i plamenjači (Panković et al. 2007, Jocić et al. 2010, Dimitrijević et al. 2010, Imerovski et al. 2012), dok su intenzivna istraživanja na soji, kukuruzu i šećernoj repi u toku. Implementacija MAS ima za cilj povećanje efikasnosti i ekonomičnosti oplemenjivačkih programa, kao i njihovo brže prilagođavanje promenama i zahtevima savremene poljoprivredne proizvodnje, kao i domaćeg i međunarodnog tržišta.


Komercijalna delatnost Odeljenja – kontrola kvaliteta semenske proizvodnje

U Laboratoriji za ispitivanje semena vrši se redovna provera genetske čistoće sorti i linija nastalih u Institutu, primenom različitih molekularnih metoda. Pored ovih rutinskih analiza, od 2012. godine semenski usevi pšenice, kukruza, suncokreta i soje biće analizirani i primenom molekularnih markera u cilju proizvodnje kvalitetnog, genetički uniformnog semena i zaštite NS sorti.

U skladu sa ovim opredeljenjem, Odeljenje za biotehnologiju počelo je sa radom na analizama i kontroli genetičke čistoće semenskog useva pšenice. Uzorci vegetativne mase 20 sorti pšenice sakupljeni su sa 18 parcela na lokalitetu Rimski šančevi i sa 16 parcela na lokalitetu “Pionir” Srbobran. Nakon žetve, dostavljeni su i uzorci semena sa istih parcela za DNK analize. Primenom deset mikrosatelitskih molekularnih markera utvrđeni su specifični DNK profili za svaku sortu i to iz vegetativne mase i iz semena (Tab. 1). Analizom dobijenih profila utvrđeno je da kod većine testiranih sorti nema kontaminacije u predosnovnom i osnovnom semenskom usevu, odnosno dobijena je potvrda identiteta genotipa tj. sorte. Samo na malom broju ispitivanih parcela utvrđena je polimorfnost u pojedinim lokusima, što ukazuje na to da je tokom oplodnje došlo do kontaminacije i izvesnog stepena stranooplodnje. Na ovaj način dobijena je i dodatna provera kvaliteta semenske proizvodnje i garancija da je seme original.

Tabela 1. Veličina produkata (bp) dobijenih primenom deset SSR markera na uzorcima vegetativne mase (VM) i semena (S), uzetih sa parcela predosnovnog (POS) i osnovnog (OS) semenskog useva kod dve sorte pšenice.

Marker GWM408

GWM437

GWM619

GWM631

GWM3

GWM155

GWM389

GWM325

GWM458

GWM577

NS Avangarda

POS-VM 177 85 137 199 73 146 134 137 107 159

POS-S 177 85 137 199 73 146 134 137 107 159

OS-VM 177 85 137 199 73 146 134 137 107 159

OS-S 177 85 137 199 73 146 136 137 107 159

NS Ilina

OS-VM 145-177 111-85 137 119 73 140 134 139 107 125-161

OS-S 145-177 85 137 119 73 142 136 137 109-105 133

POS-S 145 85 137 199 73 142 134 139 105-111-109 95

Pored pšenice, na isti način biće analizarana i semenska proizvodnja kukuruza, suncokreta i soje. Takođe, izvode se i analize koje imaju za cilj utvrđivanje uzroka pojave atipičnih biljaka u usevima pšenice i kukuruza, kao i drugih problema koji se javljaju u semenskoj proizvodnji. Ovakvim pristupom, sistem provere kvaliteta semenske proizvodnje podiže se na najviši nivo, u skladu sa savremenim tendencijama i najvišim svetskim standardima.


Literatura

Brbaklić Lj, Kondić-Špika A, Trkulja D, Kobiljski B (2010): Asocijativna analiza između mikrosatelitskih markera i agronomski važnih svojstava pšenice. Ratar. Povrt. 47: 505-510

Dimitrijević A, Imerovski I, Miladinović D, Marjanović-Jeromela A, Jocić S, Miklič V (2010): Tolerantnost suncokreta prema tribenuron-metilu. Zbornik radova sa 41. savetovanja industrije ulja, Herceg Novi, 61-67

Dodig D, Zorić M, Kobiljski B, Savić J, Kandić V, Quarrie SA, Barnes J (2012): Genetic and association mapping study of wheat agronomic traits under contrasting wa-ter regimes. Int. J. Mol. Sci., 13: 6167-6188

Dodig D, Zorić M, Kobiljski B, Šurlan-Momirović G, Quarrie SA (2010): Assessing drought tolerance and regional patterns of genetic diversity among spring and winter bread wheat using simple sequence repeats and phenotypic data. Crop. Pasture. Sci. 61: 812-824.

Imerovski I, Dimitrijević A, Miladinović D, Dedić B, Jocić S, Kovačević B, Obreht D (2012): Identification of PCR markers linked to different Or genes in sunflower. Plant Breed. DOI: 10.1111/pbr.12022

Jocić S, Cvejić S, Hladni N, Miladinović D, Miklič V (2010): Development of sunflower genotypes resistant to downy mildew. Helia 33 (53): 173-180

Knapp SJ (1998). Marker-assisted selection as a strategy for increasing the probability of selecting superior genotypes. Crop Sci. 38: 1164–1174

Kobiljski B, Denčić S, Kondić-Špika A, Lohwasser U, Börner A (2009): Locating Stable Across Environment QTL Involved in the Determination of Agronomic Charac-ters in Wheat. Cereal Res. Commun. 37(3): 327-333

Kondić-Špika A, Kobiljski B, Denčić S, Mladenov N, Hristov N, Kačavenda D, Brbaklić Lj (2008): DNA Fingerprinting of Wheat (Triticum aestivum L.) Varieties Using Mi-crosatellite Markers. In: Kobiljski B (ed.), Conventional and Molecular Breeding of Field and Vegetable Crops (Breeding 08), Conference proceedings. Novi Sad, Serbia, 149-152 (CD Ed.)

Marjanović Jeromela A, Kondić-Špika A, Saftić-Panković D, Marinković R, Hristov N (2009): Phenotypic and molecular evaluation of genetic diversity of rapeseed (Brassica napus L.) genotypes. African J. Biotechnol. 8 (19): 4835-4844

Moose SP, Mumm RH (2008): Molecular plant breeding as the foundation for 21st cen-tury crop improvement. Plant Physiol. 147: 969–977

Nagl N, Taski-Ajdukovic K, Barac G, Baburski A, Seccareccia I, Milic D, Katic S (2011): Estimation of the Genetic Diversity in Tetraploid Alfalfa Populations Based on RAPD Markers for Breeding Purposes. Inter. J. Mol. Sci. 12(8): 5449-5460


Nagl N, Taški-Ajduković K, Barac G, Milić D, Katić S (2010): Ispitivanje mogućnosti primene RAPD markera u detekciji polimorfizma sorti lucerke. Ratar. Povrt. 47(2): 511-516

Neumann K, Kobiljski B, Denčić S, Börner A (2010): Genome wide association map-ping - a case study in bread wheat (Triticum aestivum L.). Mol. Breed. 27: 37-58

Panković D, Radovanović N, Jocić S, Satović Z, Škorić D (2007): Development of co-dominant amplified polymorphic sequence markers for resistance of sunflower to downy mildew race 730. Plant Breed. 126: 440-444

Treskić S, Ivanović M, Kobiljski B, Kondić-Špika A, Brbaklić Lj, Trkulja D, Stanisavljević D, Mitrović B (2011): Molekularni markeri u oplemenjivanju kukuruza. Selekcija i semenarstvo, XVII(1): 7-18.

Trkulja D, Kondić-Špika A, Brbaklić Lj, Kobiljski B, Hristov N (2012): Marker-trait associations for spike-related characters in a doubled haploid population of wheat. Rom. Agric. Res. 29: 9-16.

Vasić D, Miladinović J, Berville A, Škorić D (2003): Variability of Helianthus maximil-iani Sachrader revealed by RAPD analysis. Plant Genetic Resources Newsletter 133: 13-15.

Vasil IK (1999): Plant Biotechnology: Achievements and Opportunities at the Thresh-old of the 21st Century. In: Altman A, Ziv M, Izhar Sh (eds.), Plant Biotechnol-ogy and In Vitro Biology in the 21st Century, Kluwer Academic Publishers, Dordrecht, p. 9-16

Zorić M, Dodig D, Kobiljski B, Quarrie S, Barnes J (2012): Population structure in a wheat core collection and genomic loci associated with yield under contrasting environments. Genetica, 140: 259-275.

SAVREMENI PRISTUP ISPITIVANJU TOLERANTNOSTI NA SUŠU

Ljiljana Brbaklić, Ankica Kondić-Špika, Ksenija Taški-Ajduković, Nevena Nagl



Izvod: Globalne promene klimatskih faktora imaju ogroman uticaj na celokupnu produkciju, rast i razviće ratarskih i povrtarskih kultura. Suša, kao jedan od najvažnijih ograničavajućih faktora predstavlja važan aspekt istraživanja u oplemenjivačkim programima usmerenim ka povećanju prinosa i kvaliteta gajenih biljaka u suboptimalnim uslovima proizvodnje. Integracija različitih pristupa najsavremenijih metoda molekularne biologije i genetike, kao i njihove direktne primene u poljskim uslova, imaju ogromnu važnost za razumevanje procesa i efekata vodnog deficita.

Istraživanja tolerantnosti na sušu u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, usmerena su ka implementaciji najsavremenijih molekularnih metoda i korišćenju najmodernije tehnologije u cilju suočavanja sa predstojećim globalnim problemom suše. U ovom radu biće prikazan deo ovih istraživanja na pšenici i šećernoj repi, koja se izvode u okviru međunarodne saradnje i projekata Ministarstva Republike Srbije.

Uvod

Suša i tolerantnost na sušu

Suša je najvažniji ograničavajući faktor u poljoprivrednoj proizvodnji koji dovodi do značajnih gubitaka u prinosu i produktivnosti kod većine ratarskih kultura u aridnim i semi-aridnim područjima. Stepen gubitaka zavisi od uticaja suše na fiziološke, biohemijske i procese na molekularnom nivou, kao i od sposobnosti biljaka da se adaptiraju na novonastale promene (Araus et al. 2002). Glavni spoljašnji faktor koji smanjuje produktivnost i stabilnost biljaka je stres izazvan vodnim deficitom.

Sve veća potreba za razumevanjem procesa u biljkama koji nastaju kao odgovor na vodni stres povećala su interesovanja i intenzivirala istraživanja u ovoj oblasti, kako bi se ublažili praktični problemi smanjenja prinosa u uslovima suše.


Automatizacija procesa fenotipiske ocene u ispitivanju tolerantnosti na sušu kod pšenice

Integracije različitih pristupa od razvoja molekularnih metoda do primene u poljskim uslovima su neophodne za razvoj održive proizvodnje sa zajedničkim ciljem povećanja prinosa upotrebom ograničenih resursa. U poslednjih nekoliko godina, značajan progres učinjen je na polju molekulanih i genetičkih istraživanja, dok su kvantitativne analize fenotipa biljaka (strukture i funkcije biljaka) ostale usko grlo u istraživanjima.

Fenotipizacija je nauka u razvoju koja teži da poveže genomiku sa ekofiziologijom i agronomijom. Interakcije genotipa i spoljašnje sredine definišu izgled biljke i produktivnost koja se meri kroz akumuliranu biomasu, komercijalni prinos i efikasnost korišćenja resursa. Unapređenje fenotipizacije biljaka predstavlja ključni faktor za postizanje uspeha u modernom oplemenjivanju, kao i bazu za osnovna istraživanja nauke o biljkama.

European Plant Phenotyping Network (EPPN) mreža i ACCESS projekat

EPPN predstavlja mrežu koja pruža evropskim naučnicima močućnost korišćenja 23 eksperimentalne platforme za automatsku fenotipizaciju biljaka. Ove platforme se nalaze u okviru sedam naučnih institucija u pet evropskih zemalja.

Glavni ciljevi EPPN su:

• Integracija sistema za fenotipizaciju biljaka u zajedničku korisničku mrežu• Ostvarivanje bliže interakcije između korisnika platforme za fenotipizaciju i

programera osposobljenih za tehnologiju fenotipizacije• Učestvovanje u razvoju tehnologije senzora i u definisanju i promovisanju

značaja fenotipske prakse i IT standarda za fenotipizaciju biljaka• Podrška pristupu različitim sistemima za fenotipizaciju u Evropi

U okviru FP7 programa EPPN postoje ACCESS projekti koji omogućavaju institucijama i naučnicima izvan ove mreže, da putem saradnje imaju pristup i mogu da koriste sisteme za automatsku fenotipizaciju, dostupne u okviru postojeće EPPN mreže.

(http://www.plant-phenotyping-network.eu)

Tolerantnost na sušu kod pšenice

Kod hlebne pšenice brojna istraživanja usmerena su na ispitivanje morfoloških i fizioloških parametra u uslovima vodnog stresa. Agronomske osobine kao što su prinos i komponente prinosa, takođe služe kao značajan faktor za evaluaciju tolerantnosti na sušu (Denčić et al. 2000). Tokom rasta i razvića najosetljiviji period kada stres suše značajno umanjuje prinos jeste period od formiranja primordije klasića (dvostruki greben) do klasanja, zbog negativnog uticaja na razvoj i smanjenje


broja klasića po klasu. Stres izazvan sušom u periodu od klasanja do sazrevanja izaziva smanjenje prinosa usled skraćenja dužine trajanja nalivanja zrna, a broj klasića po klasu je komponenta pod najvećim uticajem vodnog stresa i može poslužiti kao bitan faktor pri selekciji genotipova tolerantnih na sušu (Shpiler & Blum 1991). Procena tolerantnosti sorti hlebne pšenice na sušu u različitim regionima kao i identifikacija novih izvora, može ubrzati stvaranje poboljšanih sorti, adaptiranih na klimatske promene u jugoistočnoj Evropi (Dodig et al. 2010, 2012). Stvaranje sorti visokog genetskog potencijala za prinos kroz identifikaciju mehanizama tolerantnosti na sušu od izuzetne je važnosti za povećanje prinosa u sušnim regionima (Rajaram et al. 1996).

Azot kao esencijalni makronutrijent predstavlja važnu komponentu strukturnih i metaboličkih jedinjenja biljaka. Usvajanje i korišćenje azota u različitim uslovima nedostatka vode je vrlo važan proces za normalan rast i produktivnost biljaka. Primena azota kao hraniva je usko povezana sa sposobnošću korenovog sistema da usvaja vodu iz zemljišta (Mladenov et al. 2011).

Cilj istraživanja tolerantnosti na sušu kod pšenice bio je da se utvrdi uticaj različitih doza azota u uslovima vodnog deficita na čitav niz važnih agronomskih svojstava, kao i prinosa per se, kao najznačajnijeg super svojstva, upotrebom najmodernijih tehnika fenotipske ocene u zatvorenom prostoru.


Ogled za ispitivanje nadzemnog dela biljaka postavljen je u zaštićenom prostoru odabirom 10 sorti pšenice (Triticum aestivum L.) u pet ponavljanja, iz kolekcije Odeljenja za strna žita. Genotipovi su odabrani na osnovu nivoa tolerantnosti na sušu dobijenih višegodišnjom evaluacijom u poljskim uslovima. Ogled za analizu korenovog sistema izveden je sa tri sorte u pet ponavljanja. Oba ogleda su postavljena u kontrolisanim uslovima, u četiri varijante:

• Navodnjavane biljke (60% vodnog kapaciteta zemljišta) u prisustvu dovoljne količine N

• Navodnjavane biljke (60% vodnog kapaciteta zemljišta) u prisustvu nedovoljne količine N

• Biljke u uslovima ograničenog vodnog kapaciteta na 20% u prisustvu dovoljne količine N

• Biljke u uslovima ograničenog vodnog kapaciteta na 20% u prisustvu nedovoljne količine N

Poluautomatski sistemi obezbeđuju precizno navodnjavanje i fotografisanje biljaka tokom čitavog razvojnog ciklusa, radi praćenja niza parametara rasta putem dve platforme HAS-SSDS i HAS-RSDS u dva istraživačka centra u Segedinu (BRC i CRI).


Očekivani rezultati

Nadzemni deo biljke analizira se tokom čitavog razvića od stadijuma klijanca do produkcije semena pomoću HAS-SSDS platforme. Merenja obuhvataju nedeljni porast visine biljaka i ukupnu zelenu biomasu. Na kraju eksperimenta beleže se i mere važni agronomski parametri: nadzemna masa, visina biljke, broj klasića po klasu, masa 1000 zrna itd. Sadržaj vode u semenu biće procenjen pomoću NIR sistema. U cilju procene efekta prisustva vode i određene količine N na aktivnost fotositetičkog elektronskog lanca analiziraju se različiti parametri hlorofilne fluorescencije pomoću Walz Mini Pam aparata na određenim listovima tokom celog razvojnog stadijuma biljaka.

Parametri korena će biti analizirani na nivou klijanaca, a arhitektura korena će se pratiti i u toku razvojnih stadijuma pre klasanja pomoću HAS-RSDS platforme. Digitalno fotografisanje iz različitih uglova i unutrašnjosti providnih saksija omogućeno je boroskopskom tehnologijom. Uzorci RNK će biti sakupljani iz odabranih zona korena kako bi se dobili profili ekspresije gena odgovornih za tolerantnost na sušu.

S obzirom na kompleksnost i razumevanje ključnih procesa odgovornih za razvoj nadzemnog dela i korena, pa samim tim i prinosa, eksperiment bi trebao da pruži nove informacije o odgovoru genotipova pšenice na sušu u uslovima različite obezbeđenosti azotom. Ovi rezultati obezbedili bi oplemenjivačima informacije neophodne za dalju selekciju u težnji da se stvore genotipovi sa visokim nivoom tolerantnosti na sušu i visokom efikasnoću usvajanja i iskorišćavanja azota.

Kombinovanje konvencionalnih metoda ispitivanja u poljskim uslovima sa eksperimentima u zatvorenom prostoru, kao i primena najsavremenijih metoda molekularne genetike i biologije, omogućiće efikasniju i bržu selekciju genotipova pšenice koji su nosioci poželjnih alela tolerantnosti na sušu.

Primena qRT-PCR metode za analizu ekspresije gena šećerne repe u uslovima vodnog deficita in vitro

Šećerna repa (Beta vulgaris L.) je ekonomski veoma značaja biljna vrsta jer predstavlja izvor za oko 25% svetske proizvodnje šećera (http://www.fao.org). U agroekološkim uslovima južne i jugoistočne Evrope letnja suša može ozbiljno ugroziti prinos korena kao i kvalitet i sadržaj šećera u šećernoj repi (Sadeghian & Yavari 2004). U mnogim proizvodnim oblastima navodnjavanje se ne primenjuje, a količina letnjih padavina je nepredvidiva i nedovoljna da zadovolji potrebe biljke za vodom. Iz navedenih razloga se oplemenjivanje repe na tolerantnost prema suši može smatrati najboljim rešenjem za prevazilaženje ovog problema.

U okviru germplazme šećerne repe postoji velika genetička varijabilnost u pogledu reakcije na vodni stres (Ober & Luterbacher 2002). Tolerantnost prema suši je kompleksna karakteristika, pa je i proces selekcije tim otežan. Zato bi tehnika in vitro kulture mogla biti veoma korisna u proučavanju tolerantnosti prema suši, jer se na taj način minimalizuje variranje faktora sredine i istovremeno je omogućeno testiranje velikog broja biljaka na malom prostoru i u kratkom vremenskom periodu.


Tolerantne biljke reaguju i prilagođavaju se na uslove vodnog deficita preko različitih morfoloških, fizioloških i molekularnih procesa koji im omogućavaju da prežive (Bray 1997). Mehanizmi odgovora biljke na vodni deficit se mogu meriti na različitim nivoima, preko cele biljke do nivoa molekula. Kako je odgovor biljke kontrolisan genomom, sve veći broj istraživanja je usmeren na proučavanje odgovora biljke na molekularnom nivou i identifikaciju gena koji se indukuju u uslovima vodnog deficita.

Identifikovan je veliki broj gena koji reaguju na uslove suše, ali je funkcija velikog broja tih gena još uvek ostala nepoznata. Oni su podeljeni u nekoliko velikih klasa u zavisnosti od načina na koji učestvuju u odgovoru na uslove vodnog deficita. U ovim uslovima do najveće promena u ekspresiji dolazi kod gena iz grupe gena uključenih u signalizaciju i gensku regulaciju i grupe gena čiji produkti direktno učestvuju u ćelijskoj adaptaciji na uslove vodnog deficita (Bray 2004). Proizvodi prve grupe gena čine molekuli koji su odgovorni za dalju signalnu transdukciju i dalju regulaciju gena vezanih za odgovor na stres. U proizvode druge grupe gena spadaju proteini, osmoliti i druga jedinjenja koja direkno omogućavaju tolerantnost na vodni deficit (Stolf-Moreira et al. 2010).

Laboratorijske tehnike koje se najčešće koriste za procenu nivoa genske ekspresije su Microarrays i Real-Time Transcription PCR (qRT-PCR). Microarrays je metod koji se koristi za profilisanje najčešće celog genoma zbog čega je ograničen na mali broj uzoraka, dok se qRT-PCR koristi za merenje nivoa ekspresije u većem broju uzoraka ali na ograničenom broju gena (Vanguilder et al. 2008). Tehnika qRT-PCR omogućava preciznu kvantifikaciju nivoa ekspresije čak i za one gene čija je ekspresija veoma slaba (Nolan et al. 2006).

Istraživanja na tolerantnost različitih genotipova šećerne repe prema vodnom deficitu započeta su 2005. godine u okviru projekta tadašnjeg nadležnog Ministarstva za nauku u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Istraživanja su rađena na osnovu morfoloških i fizioloških promena u tkivima i organima biljaka šećerne repe. U okviru novog ciklusa projekata Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja TR 31015 ova istraživanja su nastavljena uz uvođenje ispitivanja na molekularnom nivou. Uspostavljena je metoda za „real-time“ PCR kome predhodi reverzna transkripcija (qRT-PCR) za kvantitativnu analizu genske ekspresije u uslovima nedostatka vode.

Genotipovi šećerne repe, različite reakcije na vodni stres, su vegetativno umnoženi u in vitro uslovima. Iz dobijenog biljnog materijala je izolovana ukupna RNK, koja je reverznom transkripcijom prevedena u cDNK, da bi poslužili kao matrica za “real-time” PCR uz korišćenje TaqMan tehnologije. Odabran je gen za normalizaciju PCR kao i prvi kandidat gena. Vrednosti relativne kvantifikacije za svaki gen su izračunate pomoću 2−ΔΔCΤ metoda. Ovi rezultati su publikovani na međunarodnim skupovima (Taški-Ajduković et al. 2011, Taški-Ajduković et al. 2012a) i u međunarodnom časopisu (Taški-Ajduković et al. 2012b).


Zahvalnica

Rad je deo dva međunarodna projekta: Genotype-dependent interactive effects of nitrogen and water supply on wheat growth and productivity under greenhouse conditions i Genotype-dependent interactive effects of nitrogen and water supply on root development in wheat under greenhouse conditions, koji su finansirani od strane Evropske unije, u okviru FP7 programa No. 284443. i nacionalnog projekta TR 31015 pod nazivom Poboljšanje sorti, hibrida i tehnologije šećerne repe finansiranog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Literatura

Araus JL, Slafer GA, Reynolds MP, Royo C. (2002): Plant breeding and relations in C3 cereals: what to breed for? Annals of Botany 89, 925–940

Bray EA (1997): Plant responses to water deficit. Trends Plant Sci 2: 48–54Bray EA (2004): Genes commonly regulated by water-deficit stress in Arabidopsis tha-

liana. J Exp Bot 55 (407): Water-Saving Agriculture Special Issue 2331–2341Denčić S, Kastori R, Kobiljski B, Duggan B (2000): Evaluation of grain yield and its

components in wheat cultivars and landraces under near optimal and drought conditions. Euphytica. 113(1): 43-52

Dodig D, Zorić M, Kobiljski B, Savić J, Kandić V, Quarrie SA, Barnes J (2012): Genetic and association mapping study of wheat agronomic traits under contrasting wa-ter regimes. Int. J. Mol. Sci. 13: 6167-6188

Dodig D, Zorić M, Kobiljski B, Šurlan-Momirović G, Quarrie SA (2010): Assessing drought tolerance and regional patterns of genetic diversity among spring and winter bread wheat using simple sequence repeats and phenotypic data. Crop Pasture Sci 61(10): 812-824

http://www.plant-phenotyping-network.euMladenov N, Hristov N, Kondić-Špika A, Đurić V, Jevtić R, Mladenov V (2011): Bree-

ding progress in grain yield of winter wheat cultivars grown at different nitro-gen levels in semiarid conditions. Breeding Sci 61(3): 260–268

Nolan T, Hands RE, Bustin SA (2006): Quantification of mRNA using real-time RT-PCR. Nat Protoc 1: 1559-1582

Ober ES, Luterbacher MC (2002): Genotipic variation for drought tolerance in Beta vulgaris. Annals of Botany 89: 917–924

Rajaram S, Braun HJ, Van Ginkel M (1996): CIMMYT’s approach to breed for drought tolerance. Euphytica 92: 147–153

Sadeghian SY, Yavari N (2004): Effect of water deficit stress on germination and early seedling growth in sugar beet. Journal of Agronomy and Crop Science 190 (2): 138-144


Shpiler L & Blum A (1991): Heat tolerance to yield and its components in different wheat cultivars. Euphytica 51: 257–263

Stolf-Moreira R, Medri M.E., Neumaier N, Lemos, NG, Pimenta, JA, Tobita, S, Brogin RL, Marcelino-Guimarães FC, Oliveira MCN, Farias JRB, Abdelnoor RV, Nepo-muceno AL (2010): Soybean physiology and gene expression during drought. Genet Mol Res 9 (4): 1946-1956

Taški-Ajduković K, Nagl N, Kovačev L, Ćurčić Z, Danojević D (2012b): Development and application of qRT-PCR for sugarbeet gene expression analysis in respon-se to in vitro induced water deficit. Electronic Journal of Biotechnology, 15(6) http://dx.doi.org/10.2225/vol15-issue6-fulltext-9

Taški-Ajduković K, Nagl N, Kovačev L (2011): Preliminary Real Time PCR gene expre-ssion analysis in sugar beet in response to water deficit in vitro. 19th symposium of the Serbian Plant Physiology Sciences, 13-15 June, Banja Vrujci, Serbia, 94

Taški-Ajduković K, Nagl N, Nikolin M, Ćurčić Z, Danojević D, Kovačev L (2012a): Reac-tion to in vitro induced water stress in sugar beet. Proceedings of 19th Eucarpia General Congress, 21-24 May, Budapest, Hungary, 379

Vanguilder HD, Vrana KE & Freeman WM (2008): Twenty-five years of quantitative PCR for gene expression analysis. BioTechniques 44: 619–626

BIOTEHNOLOGIJA U OPLEMENJIVANJU SUNCOKRETA NA OTPORNOST PREMA VOLOVODU

Dragana Miladinović, Ivana Imerovski, Aleksandra Dimitrijević, Siniša Jocić, Sandra Cvejić, Boško Dedić



Izvod: Volovod je parazitska cvetnica koja značajno smanjuje prinos suncokreta i izaziva velike ekonomske gubitke. Genetska otpornost, dobijena ukrštanjem gajenog sun-cokreta sa divljim srodnicima, pokazala se kao najefikasniji metod borbe protiv volovoda, ali zbog pojave novih rasa patogena, neophodno je pronalaženje novih izvora otpornosti. Intenzivno istraživanje na molekularnom nivou je fokusirano na razvoj specifičnih DNK markera, kako bi se olakšalo i ubrzalo unošenje otpornosti u gajeni suncokret.

Ključne reči: suncokret, volovod, otpornost, molekularni markeri

Uvod

Volovod (Orobanche cumana Wallr.) je parazitska cvetnica, koja hranljive materije crpi direktno iz korenovog sistema suncokreta (Helianthus annuus L.) i koja može dovesti do značajnog smanjenja prinosa (Miladinović i sar. 2011). Prezimljava u zemljištu, sukce-sivno klija i inficira suncokret u toku nekoliko godina. U Srbiji je volovod prvi put uočen pre nešto više od 60 godina. Dugo su bile prisutne samo dve rase, A i B. Rasa E se, od svoje pojave pre oko 20 godina, brzo raširila, i danas je najzastupljenija (Kaya i sar. 2012). Zbog navedenih svojstava i stalne pojave novih rasa, volovod mora biti kontrolisan korišćenjem svih raspoloživih strategija, iako je upotreba otpornih genotipova suncokreta najpouzda-niji način da se kontroliše ovaj parazit (Dedić i sar. 2009, Miladinović i sar. 2012).

Otpornost prema volovodu

Prvi genotipovi gajenog suncokreta sa genima za otpornost prema volovodu, une-tim uglavnom iz divljih srodnika, nastali su početkom prošlog veka (Kaya i sar. 2012). Otpornost suncokreta prema rasama A-E, kao i rasi G volovoda je uslovljena prisu-stvom dominantinih Or gena (Vranceanu i sar. 1980, Velasco i sar. 2012), dok za rasu F postoje različiti podaci, u zavisnosti od porekla materijala korišćenog u ispitivanjima (Fernandez-Martinez i sar. 2008, Pacureanu-Joita i sar. 2008).

U cilju olakšavanja identifikacije rasa volovoda, a samim tim i genotipova sa odgo-varajućim genima za otpornost, Vranceanu i sar. (1980) su formirali set diferencijalnih linija za rase A, B, C, D i E, odnosno gene Or1, Or2, Or3, Or4 i Or5, koji je obuhvatao linije


Kruglik-41, Jdanovski 8281, Snimi, S-1358 i P-1380. Ovaj set je kasnije dopunjen sa di-ferencijalnom linijom za rasu F, odnosno gen Or6, LC1093 (Pacureanu-Joita i sar. 1998).

Široka upotreba otpornih genotipova suncokreta je povećala selekcioni pritisak i dovela do pojave novih rasa volovoda. Tačna karakterizacija rasa volovoda je od veli-kog značaja za stvaranje otpornih hibrida suncokreta, stoga se veliki broj autora bavio ispitivanjem varijabilnosti ove parazitske cvetnice, kako na fenotipskom, tako i na mo-lekularnom nivou (Guchetl i sar. 2001, Dimitrijević i sar. 2013). Pacureanu-Joita i sar. (2004) su utvrdili da postoje razlike između novih rasa prisutnih u Turskoj, u odnosu na one prisutne u Rumuniji, kao i da postoje razlike u populacijama izolovanim u Ru-muniji i Srbiji u odnosu na one iz Španije. Prilikom ispitivanja rasa E i F iz različitih ge-ografskih područja, Pacureanu-Joita i sar. (2003) su došli do zaključka da se iste rase iz različitih zemalja razlikuju u virulentnosti. Autori su utvrdili da su najvirulentnije rase poreklom iz Turske, a zatim one iz Rumunije, Španije i Srbije.

Unošenje otpornosti iz divljih srodnika

Prema Fernandez-Martinez i sar. (2007), divlji srodnici suncokreta su izvor gena otpornosti koji mogu da obezbede zaštitu suncokreta, ne samo od postojećih, već i od novih, agresivnijih rasa volovoda.

Otpornost na rasu F je pronađena u germplazmi i gajenog i divljeg suncokreta (Fernandez-Martinez i sar. 2000, Pacureanu-Joita i sar. 1998). Jan i Fernandez-Marti-nez (2002) su ukrstili divlje vrste suncokreta H. maximiliani, H. grosseserratus Mart. i H. divarticatus L. sa gajenim suncokretom i razvili četiri populacije otporne na rasu F u Španiji, dok su genotipovi otporni na rase E i F dobijeni interspecies hibridizacijom sa H. tuberosus (Škorić i sar. 2010). Cvejić i sar. (2012) su pronašli izvor otpornosti na rasu G i druge virulentnije rase u inbred liniji dobijenoj iz ukrštanja gajenog suncokreta sa Helianthus divarticatus.

Razvoj molekularnih markera i njihovo korišćenje za unošenje otpornosti

U procesu stvaranja otpornih linija, neophodno je imati pouzdanu ocenu otpor-nosti oplemenjivačkog materijala koji se koristi u oplemenjivanju. Pored evaluacije u polju, otpornost se može proveriti i upotrebom molekularnih metoda. Molekularni markeri, kada se nalaze u neposrednoj blizini gena otpornosti, mogu detektovati gen od interesa i dati pouzdaniju ocenu otpornosti biljke od evaluacije u polju.

Do sada objavljena istraživanja se uglavnom odnose na mapiranje gena Or5, koji daje otpornost na rasu E volovoda. Lu i sar. (2000) su identifikovali pet RAPD markera i jedan SCAR marker značajno povezanih sa Or5 genom. Lu i sar. (1999) su povezali marker RTS05 sa RFLP markerima S009 i S010 i time pozicionirali gen na LG17 GIE Cartisol RFLP karte. Tang i sar. (2003) su utvrdili da se Or5 nalazi na LG3 na karti Yu i sar. (2003) i identifikovali ORS1036 kao marker blisko povezan sa ovim genom.


Kako je otpornost prema volovodu uneta u gajeni suncokret iz različitih izvora, poreklo materijala je važan faktor kada je u pitanju način nasleđivanja i položaj gena otpornosti. Pacureanu-Joita i sar. (2009) su utvrdili da otpornost na rasu F može biti kontrolisana ili sa dva recesivna ili jednim dominantnim genom, u zavisnosti od porekla inbred linija. Ove razlike su očigledne na molekularnom nivou i često je slučaj da je marker specifičan za materijal na kojem je razvijen (Imerovski i sar. 2011, Imerovski i sar. 2012a). Iz tog razloga je rad na razvoju markera za detekciju otpornosti prema volo-vodu u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo pre svega usmeren na identifikaciju markera pogodnih za korišćenje na NS genotipovima suncokreta. U sklopu istraživanja ispitano je dvadeset genotipova suncokreta otpornih na različite rase volovoda (A-F). Kako bi se utvrdilo prisustvo Or gena korišćena su četiri SSR markera koja su, prema rezultatima drugih autora, najbliže vezana za Or lokus. Utvrđeno je da pojedini markeri otkrivaju po-limorfizam između genotipova, tako da su dalja istraživanja bila usmerena na ispitivanje mogućnost njihovog korišćenja za marker asistiranu selekciju (Imerovski 2010). Odab-rani SSR markeri sa linkidž grupe 3 (LG3) su dalje testirani da bi se utvrdila mogućnost njihovog korišćenja za identifikaciju određenog Or gena. Upotrebljeni markeri su de-tektovali polimorfizam između linija koje sadrže drugačije Or gene, a identifikovano je i nekoliko markera koji su blisko povezani sa Or6, Or4, odnosno Or2 genom. Identifikovani markeri će se koristiti za uvođenje ovih gena otpornosti u NS linije suncokreta, kao i za identifikaciju diferencijalnih linija (Imerovski i sar. 2012a).

Pored rada na razvoju markera za Or gene, trenutna istraživanja su usmerena i na mapiranje novog gena koji daje otpornost na rase volovoda veće od F (Cvejić i sar. 2012). Upoređujući molekularni profil otpornog i osetljivog genotipa, uočen je poli-morfizam na LG3. Shodno tome, može se pretpostaviti da se novi gen nalazi na ovoj linkidž grupi (Imerovski i sar. 2012b). Daljim istraživanjima na mapirajućoj populaciji biće određen tačan položaj gena, što bi trebalo da omogući razvoj specifičnog mole-kularnog markera koji će ubrzati uvođenje otpornosti prema novim rasama volovoda u NS linije suncokreta.

Zaključak

Volovod je značajan ograničavajući faktor u proizvodnji suncokreta. Gajeni sun-cokret ima ograničenu genetiču varijabilnost i nema gene za otpornost prema volovo-du, tako da divlje vrste predstavljaju dragocen izvor gena otpornosti. Marker asistirana selekcija se pokazala kao korisno sredstvo u programima oplemenjivanja suncokreta za identifikaciju gena otpornosti na volovod, kao i za ubrzavanje i olakšavnje unošenja otpornosti prema ovoj parazitskoj cvetnici u programima oplemenjivanja suncokreta.

Zahvalnica

Ovaj rad je deo projekta TR 31025 Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.


Literatura

Cvejić S, Dedić B, Jocić S, Miladinović D, Miklič V (2012): Broomrape resistance in newly developed sunflower inbred lines. Proc 18th International Sunflower Conference, Mar del Plata, Argentina, 1037-1042

Dedić B, Lačok N, Tančić S, Dušanić N, Jocić S (2009): Current status of broomrape (Orobanche cumana Wallr.) in Serbia. Helia, 32: 135-140

Dimitrijević A, Pejović I, Imerovski I, Dedić B, Pajević S, Miladinović D (2013): DNA isolation from dry samples of broomrape - The effect of isolation method and sample storage on DNA yield and quality. Rom Agric Res, 30 (in press)

Guchetl S Z, Tchelustnikova T A, Ramazanova S A (2001): Interpopulation variability of Orobanche cumana Wallr. affecting sunflower in south regions of Russia re-vealed by molecular-genetic markers. Oil Crops, Scientific and Technical Bulle-tin of VNIIMK 1(146-147): 119-122

Fernandez-Martinez J M, Melero-Vara J, Munoz-Ruz J, Ruso J, Dominguez J (2000): Selection of wild and cultivated sunflower for resistance to a new broomrape race that overcomes resistance of the Or5 gene. Crop Sci, 40: 550-555

Fernandez-Martinez J M, Dominguez J, Velasco L, Perez-Vich B (2007): Update on breeding for resistance to sunflower broomrape. EUCARPIA Oil and Protein Crops Section Meeting - Present status and future needs in breeding oil and protein crops, Budapest, Hungary, 32-34

Fernandez-Martinez J M, Dominguez J, Perez-Vich B, Velasco L (2008): Update on breeding for resistance to sunflower broomrape. Helia, 31: 73-84

Imerovski I (2010): Primena mikrosatelita u detekciji otpornosti suncokreta prema vo-lovodu. Master rad, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet

Imerovski I, Dimitrijević A, Miladinović D, Dedić B, Jocić S, Miklič V (2011): Molecular profiles of sunflower lines resistant to broomrape (Orobanche cumana Wallr.). Proc International Symposium on Broomrape (Orobanche spp.) in Sunflower, Chisinau, Moldova, 25

Imerovski I, Dimitrijević A, Miladinović D, Dedić B, Jocić S, Kovačević B, Obreht D (2012a): Identification of PCR markers linked to different Or genes in sunflower. Plant Breed DOI: 10.1111/pbr.12022

Imerovski I, Dimitrijević A, Miladinović D, Dedić B, Jocić S, Miklič V (2012b): Towards Orobanche resistance in sunflower - SSR analysis of novel resistance source. Proc 18th International Sunflower Conference, Mar del Plata, Argentina, 1043-1047

Jan C C, Fernandez-Martinez J M (2002): Interspecific hybridization, gene transfer, and the development of resistance to broomrape race F in Spain. Helia, 36: 123-136

Kaya Y, Jocić S, Miladinović D (2012): In: Gupta SK (ed.), Sunflower. Technological Innovations in Major World Oil Crops: Breeding. Springer, Dordrecht, Heidel-berg, London, New York, 85-129


Lu Y H, Gagne G, Grezes-Besset B, Blanchard P (1999): Integration of a molecular linkage group containing broomrape resistance gene Or5 into an RFLP in sun-flower. Genome, 42: 453-456

Lu Y H, Melero-Vara J M, Garcia-Tejada J A, Blanchard P (2000): Development of SCAR markers linked to the gene Or5 conferring resistance to broomrape (Oro-banche cumana Wallr.) in sunflower. Theor. Appl. Genet, 100: 625-632

Miladinović D, Cantamutto M, Vasin J, Dedić B, Alvarez D, Poverene M (2012): Explo-ring the environmental determinants of the geographic distribution of bro-omrape (Orobanche cumana Wallr.). Helia, 35(56): 79-88

Miladinović D, Marjanović-Jeromela A, Jocić S, Hladni N, Imerovski I, Dimitrijević A, Vuković N (2011): Biotehnološke metode u NS programima oplemenjivanja sun-cokreta i uljane repice. Zbornik radova sa 52. savetovanja industrije ulja, Herceg Novi, 109-114

Pacureanu-Joita M, Vranceanu A V, Soare G, Marinescu A, Sandu I (1998): The evalu-ation of the parasite-host interaction in the system Helianthus annuus L.-Oro-banche cumana Wallr, in Romania. Proc 2nd Balkan Symposium in Field Crops I, 153-158

Pacureanu-Joita M, Veronesi C, Raranciuc S, Stanciu D (2003): The interaction para-site-host plant, in the system Orobanche Cumana Wallr. - Helianthus annuus L. Rom Agric Res, 25: 47-50

Pacureanu-Joita M, Veronesi C, Raranciuc S, Stanciu D (2004): Parasite-host interac-tion of Orobanche cumana Wallr. with Helianthus annuus L. Proc 16th Internati-onal Sunflower Conference, Fargo, USA, 171-177

Pacureanu-Joita M, Raranciuc S, Stanciu D, Sava E, Nastase D (2008): Virulence and aggressiveness of sunflower broomrape (Orobanche cumana Wallr.) populations in Romania. Rom Agric Res, 25: 47-51

Pacureanu-Joita M, Fernandez-Martinez J M, Sava E, Raranciuc S (2009): Broomrape (Orobanche cumana Wallr.), the most important parasite in sunflower. Plant Gen Breed, 76: 49-56

Škorić D, Pacureanu-Joita M, Sava E (2010): Sunflower breeding for resistance to bro-omrape (Orobanche cumana Wallr.). An. I. N. C. D. A. Fundulea, 78: 63-79

Tang S, Heesacker A, Kishore V K, Fernandez A, Sadik E S, Cole G, Knapp S J (2003): Genetic mapping of Or5 gene for resistance to Orobanche race E in sunflower. Crop Sci, 43: 1021-1028

Velasco L, Perez-Vich B, Yassein A A M, Jan CC, Fernandez-Martinez J M (2012): In-heritance of resistance to sunflower broomrape (Orobanche cumana Wallr.) in an interspecific cross between Helianthus annuus and Helianthus debilis subsp. tardiflorus. Plant Breed, 131: 220-221

Vranceanu A V, Tudor V A, Stoenescu F M, Pirvu N (1980): Virulence groups of Orobanc-he cumana Wallr., different hosts and resistance sources and genes in sunflower. Proc 9th International Sunflower Conference, Torremolinos, Spain, 74-82


Yu J K, Tang S, Slabaugh M B, Heesacker A, Cole G, Herring M, Soper J, Han F, Chu W, Webb, D M, Thompson L, Edwards K J, Berry S, Leon A J, Grondona M, Olungu C, Maes N, Knapp S J (2003): Towards a saturated molecular genetic linkage map for cultivated sunflower. Crop Sci, 43: 367-387

ŽIVOTNA SPOSOBNOST SEMENA

Dušica Jovičić, Zorica Nikolić, Gordana Tamindžić, Gordana Zdjelar, Maja Ignjatov, Dragana Milošević


Е-mail: [email protected]

Izvod: Partije semena koje imaju iste ili približne vrednosti klijavosti, mogu se ra-zlikovati u stepenu sklonosti ka starenju i propadanju i u reakciji semena na skladišne i poljske uslove. Životna sposobnost semena ili vigor predstavlja skup osobina koje određuju aktivnost i ponašanje partije komercijalno prihvatljive klijavosti u različitim uslovima spo-ljašnje sredine. U stresnim zemljišnim uslovima sa visokim sadržajem soli, standardni test klijavosti, koji se smatra uobičajnim pokazateljem kvaliteta semena, ne može dati dovoljno pouzdane podatke o partiji semena. Zbog toga, testovi za ispitivanje životne sposobnosti semena treba da obezbede dodatnu informaciju o fiziološkom kvalitetu semena. Najzna-čajniji vigor testovi su hladni (cold) test, test ubrzanog starenja i Hiltner test.

Ključne reči: životna sposobnost semena, vigor, vigor testovi

Uvod

Koncept pojma životne sposobnosti semena

Životna sposobnost semena, ili vigor, predstavlja skup osobina koje određuju ak-tivnost i ponašanje partije semena komercijalno prihvatljive klijavosti u različitim uslo-vima spoljašnje sredine. Vigor semena ne pokazuje samo procenat vitalnog semena u uzorku, već odražava njihovu sposobnost da formiraju normalne ponike u nepovoljnim uslovima gajenja kao oni koji se mogu javiti u poljskim uslovima. To nije svojstvo koje je moguće pojedinačno izmeriti, kao što je moguće izmeriti klijavost, nego to je pojam koji obuhvata nekoliko osobina koje su povezane sa sledećim aspektima stanja parti-je semena: brzina i ujednačenost klijanja semena i porast ponika, sposobnost nicanja semena u nepovoljnim uslovima spoljašnje sredine, stanje semena posle skladištenja, pre svega zadržavanje kapaciteta klijanja (ISTA 2013). Brzo i ujednačeno nicanje u polju jeste od velike važnosti za postizanje visokih prinosa uz obezbeđivanje dobrog kvaliteta semena kod gajenih biljaka (Yari et al. 2010).

Seme može imati visok procenat klijavosti pri standardnom laboratorijskom te-stu koji pruža optimalne uslove temperature, vlažnosti i svetlosti za klijanje. Međutim, to ne znači da bi ovo seme bilo u stanju da klija, niče i da nastavi rast i u poljskim uslovima. Drugim rečima, partije semena koje se ne razlikuju po procentu klijavosti, mogu se razlikovati u stepenu sklonosti ka starenju i propadanju i po reakciji semena na skladišne i poljske uslove (Kolasinska et al. 2000). O važnosti ispitivanja životne


sposobnosti semena, kao sastavnom delu semenske proizvodnje, govori i činjenica da seme počne da gubi vigor pre nego što izgubi sposobnost da klija. Određivanje životne sposobnosti semena je veoma značajno za seme koje je skladišteno u nepoznatim ili nepovoljnim uslovima, jer se ova osobina koristi i kao pokazatelj skladišnog potencijala partija semena (AOSA 2002). Takođe, određivanje ovih parametara često daje bolje informacije kada je u pitanju setvena norma u poređenju sa standardnim laboratorij-skim metodom.

Utvrđeno je da uslovi proizvodnje, sazrevanja, skladištenja i starenja semena utiču na vigor semena. Proizvodnja semena u uslovima vodnog stresa, pri nedovoljnoj količini hraniva ili ekstremnim temperaturama često dovodi do stvaranja semena sa lošim vi-gorom tzv. nisko vigoroznog semena (Castillo et al. 1994). Takođe, mehanička oštećenja tokom žetve i dorade, kao i nepravilno skladištenje, mogu se nepovoljno odraziti na vigor (Peksen et al. 2004). Sa druge strane, genetski faktori, kao što su tvrdosemenost, otpor-nost na bolesti i hemijski sastav povoljno utiču na vigor semena (AOSA 2002).

S obzirom da ispitivanje kvaliteta semena i njegove životne sposobnosti ukazu-je koje partije semena mogu da se nađu na tržištu, neophodno je detaljno razmotriti metode i testove koji se upotrebljavaju prilikom ispitivanja kvaliteta semena, odnosno vigora (Milošević et al. 2010).

Testovi za ispitivanje životne sposobnosti semena

Vigor testovi danas nalaze veliku primenu kod odabira partija semena za setvu, kod procene skladišnog potencijala i stepena mogućeg oštećenja, kao i kod odabira genetskog materijala u oplemenjivanju biljaka. Ovi testovi su se pokazali kao bolji po-kazatelji ponašanja semena u poljskim uslovima nego standardni test klijavosti (Kola-sinska et al. 2000) i zbog toga se smatra da je njihov osnovni cilj da odrede značajne razlike u fiziološkom kvalitetu semena između partija sa dobrim komercijalnim kva-litetom, pre svega između onih koje su imale iste ili približne vrednosti klijavosti u standardnom testu (Vieira et al. 2004).

Da bi bio prihvatljiv i koristan za proizvođače semena, krajnje korisnike semena i za analitičare koji ispituju vigor semena u laboratoriji, vigor test bi trebalo da zadovoljava određene kriterijume. McDonald (1980) i Bennett (2002) navode da svaki vigor test tre-ba da bude: jednostavan - kako bi moglo da ga izvodi već prisutno osoblje u laboratoriji; brz - kako bi u toku sezone zahtevao malo vremena za izvođenje i izdavanje rezultata; objektivan – koji se lako može standardizovati i koji izbegava subjektivnu ocenu analiti-čara; ponovljiv – ovo je najvažniji uslov koji vigor test treba da ispuni - da daje iste re-zultate ukoliko se test ponovi ili ukoliko ispitivanje vrši drugi analitičar ili druga labora-torija; pokazatelj nicanja u polju – koji daje informacije o setvenom potencijalu; relativno jeftin – uz minimalna dodatna ulaganja u obuku osoblja, opremu i potrošni materijal.

AOSA (2002) vigor testove svrstava u tri grupe: (1) Stresni testovi gde se ubra-jaju test ubrzanog starenja i hladni test, (2) testovi ocene porasta ponika gde spadaju klasifikacija ponika po vigoru i test porasta ponika, (3) biohemijski testovi gde spadaju tetrazolijum test i test provodljivosti.


Standardna laboratorijska klijavost

Klijavost semena se definiše kao pojava i razvoj ponika do onog stepena kada izgled njegovih osnovnih struktura pokazuje da li jeste ili nije u stanju da se dalje razvija u normalnu biljku u povoljnim uslovima (ISTA 2013). Mehanizam klijanja obu-hvata nekoliko faza: aktivaciju enzima, razgradnju rezervnih materija, translokaciju i mobilizaciju rastvorljivih materija i zatim deobu ćelija (Kastori 1998).

Danas je test klijavosti standardizovan za veliki broj biljnih vrsta. Precizno su odre-đene procedure za izvođenja ispitivanja, tj. uslovi – predtretman, tip podloge, temperatura, dužina ispitivanja. Predtretmani uglavnom obuhvataju metode za prekidanje dormantno-sti kod semena kao što su hlađenje, zagrevanje, svetlo, tretiranje kalijum-nitratom, treti-ranje giberelinskom kiselinom, skarifikacija ili ispiranje. Dva osnovna tipa podloga koje se koriste pri ispitivanju poljoprivrednog bilja su filter papir i pesak. Tip podloge, temperatu-ra i dužina ispitivanja se razlikuju u zavisnosti od biljne vrste i određeni su Pravilnikom o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja (Službeni list SFRJ 47/87) i ISTA Pravilima (2013).

Ocenjivanje ponika je takođe standardizovano. Nakon završetka inkubacionog perioda ponik se ocenjuje i svrstava u tri grupe – tipičan ponik, atipičan ponik i nekli-jalo seme. Da bi se ponik svrstao u grupu tipičnih ponika, u zavisnosti od biljne vrste, mora da ima razvijene sledeće strukture: korenov sistem, izdanak, kotiledone, kole-optil. Ponik koji u optimalnim laboratorijskim uslovima ne može da razvije navedene strukture ocenjuje se kao atipičan. Neklijalo seme podrazumeva seme koje u predviđe-nom vremenskom periodu za ispitivanje nije dalo ponik. Postoji više tipova neklijalog semena: tvrdo seme, sveže seme, mrtvo seme i ostalo neklijalo seme (ISTA 2013).

Durrant & Gummerson (1990) navode da je standardni laboratorijski test klija-vosti dobar pokazatelj životne sposobnosti semena koji bi mogao da predvidi poljsko nicanje, samo ako su uslovi zemljišta skoro idealni.

Hladni (cold) test

Danas se ovaj vigor test uglavnom koristi za ispitivanje životne sposobnosti seme-na kukuruza koji se seje rano u proleće kada su temperature vazduha i zemljišta niske. Ovaj test se može koristiti i za procenu efekata primene fungicida, odabir sorte i partije semena pogodne za ranu setvu, procenu fizioloških oštećenja nastalih usled produženog skladištenja u nepovoljnim uslovima, oštećenja od mraza ili suše, kao i za merenje uticaja mehaničkih oštećenja semena na klijanje u hladnom i vlažnom zemljištu (AOSA 2002).

Pri izvođenju ovog testa seme se izlaže kombinovanim stresnim uslovima, niskoj temperaturi i patogenima. Seme se izlaže niskim temperaturama (5-10°C) u određe-nom vremenskom periodu (7–10 dana). Kao supstrat za naklijavanje koristi se zemlja sa parcela na kojima je prethodne godine bio kukuruz, jer ona sadrži određene prou-zrokovače bolesti (Hampton & TeKrony 1995).

Nijestein i Kruse (2000) su došli do zaključka da je najmanje variranje rezultata ako se test izvodi u pesku. Oni smatraju da dužina izlaganja semena hladnom periodu treba da bude prilagođena klimatskim uslovima gde se test izvodi. Kraće izlaganje ni-skim temperaturama od 7 dana se preporučuje za oblasti sa toplijom i suvljom klimom, dok se duži period izlaganja od 10 dana preporučuje za hladnije i vlažnije oblasti.


Postoje i modifikovane metode hladnog testa pri čemu je seme izloženo samo niskim temperaturama, dok je uticaj patogena potpuno zanemaren, a kao supstrat uzi-ma se mešavina zemlje i peska ili samo pesak. Kao supstrat može se koristiti mešavina sterilisane gline i peska, a seme se tada ređa okretanjem klice ka dole, ka supstratu. Ovakav postupak predstavlja ispitivanje otpornosti semena na anaerobne uslove, kakvi se često javljaju na zemljištima sa lošim mehaničkim sastavom.

Međutim, iako hladni test danas ima veliku primenu, varijabilnost rezultata zbog primene različitih tipova zemljišta predstavlja veliki nedostatak ovog testa.

Test ubrzanog starenja

Veoma važno pitanje koje se mora rešavati svake godine jeste koje partije semena bi trebalo plasirati na tržište a koje bi se bezbedno mogle sačuvati za narednu sezonu. Ova odluka je posebno bitna kod niskih cena semena na tržištu, ili u slučajevima kada se žele formirati zalihe semena za narednu godinu. Dopunske informacije o rezultati-ma klijavosti može dati test ubrzanog starenja kojim se vrši provera životne sposobno-sti semena. Test ubrzanog starenja omogućava da se utvrdi da li određena partija se-mena ima manju ili veću sposobnost očuvanja klijavosti i da relativno precizno odredi period bezbednog čuvanja semena u skladištu. Danas je test ubrzanog starenja jedan od najčešće korišćenih testova za ispitivanje vigora semena, pre svega zato što je poka-zao dobru korelaciju sa nicanjem u poju (Lovato et al. 2001).

Kod testa ubrzanog starenja seme se u kratkom periodu izlaže dvostrukim stre-snim uslovima, visokoj temperaturi i visokoj relativnoj vlažnosti, koji prouzrokuju ubrzano starenje semena. Seme sa visokim vigorom će se odupreti ovim ekstremnim stresnim uslovima i propadaće sporije nego seme sa niskim vigorom. Ispitivano seme se stavlja u vodeno kupatilo, a trajanje i temperatura zavise od biljne vrste. Uslovi u kojima se vrši ovaj test moraju biti strogo kontrolisani. Kolebanje temperature ne sme biti više od ± 0,3°C, jer i male promene u temperaturi mogu uticati na kasnije rezultate klijanja (Hampton & TeKrony 1995).

Često se koristi i modifikovani test ubrzanog starenja gde se koristi voda zasićena solima. Na ovaj način sprečava se preterano usvajanje vode i samim tim i propadanje semena u velikoj meri pri izlaganju stresnim uslovima.

Hiltner test

Hiltner test je prvobitno korišćen za utvrđivanje semena zaraženih patogenim gljivama, pre svega iz roda Fusarium. Danas se ovaj test koristi kao test za ispitivanje zdravstvenog stanja semena i kao vigor test, pošto je utvrđeno da test otkriva i oštećenja drugačija od onih koje prouzrokuju gljive a koja onemogućavaju normalan rast ponika.

Oštećeno seme (fiziološka oštećenja, oštećenja od mraza, tretiranje semena fun-gicidima i sl.) često je slabo i nesposobno da izdrži nepovoljne uslove za vreme klijanja. Na ovoj činjenici zasniva se princip Hiltner testa. Naime, sloj kamenčića ili sitno


lomljene cigle koji se koristi u ovom testu izaziva fizički stres i prepreku klijanju. U ovako nepovoljnim uslovima samo seme sa visokim vigorom će obrazovati tipičan po-nik. Hiltner test se koristi samo u pojednim laboratorijama u Evropi, a osnovni razlog za to je što je korelacija između dobijenih rezultata i nicanja u polju varijabilna, i ovaj test ponekad ne uspeva da dâ dodatne informacije o kvalitetu semena u odnosu na standardni test klijavosti (Hampton & TeKrony 1995).

Životna sposobnost semena graška, grahorice i uljane repice

U Laboratoriji za ispitivanje kvaliteta semena Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, često se sprovode testovi za ispitivanje životne sposobnosti semena radi dobijanja detaljnijih pokazatelja kvaliteta partija semena, posebno ukoliko su ekološki uslovi proizvodnje bili nepovoljni.

Tokom vegetacione sezone 2008/2009. ispitana je životna sposobnost tri komer-cijalne sorte stočnog graška - NS Junior, Javor i Jezero (Vujaković et al. 2010). Kli-javost semena dobijena standardnom laboratorijskom metodom se kretala od 75 do 88%, a primenom vigor testova od 50 do 87% (Graf. 1). Procenti klijavosti dobijeni u hladnom testu su bili u pozitivnoj korelaciji sa rezultatima poljske klijavosti. Na osnovu ovih rezultata može se zaključiti da je hladni test jedan od najpogodnijih testova za dobijanje pouzdanih rezultata o kvalitetu semena i njegovom ponašanju u poljskim uslovima - posebno u klimatskim uslovima u Srbiji.

Grafikon 1. Klijavost semena stočnog graška primenom različitih vigor testova (Vujaković et al. 2010)

Životna sposobnost uljane repice detaljno je ispitivana tokom 2010. i 2011. godine primenom testa ubrzanog starenja, hladnog testa i poljske klijavosti. Prikazan je primer na komercijalnoj sorti Banaćanka, koja predstavlja standard u Komisiji za priznavanje sorti. Rezultati, dobijeni ispitivanjem neposredno posle žetve, pokazuju da su vigor te-stovi pouzdaniji indikator ponašanja semena u prirodnim uslovima u poređenju sa stan-dardnim laboratorijskim metodama. Ispitivanja su ponovljena nakon godinu dana čuva-nja semena u kontrolisanim uslovima, i dobijeni rezultati su pokazali da je test ubrzanog starenja semena najpogodniji za ocenu skladišnog potencijala semena (Tab. 1). Ovu kon-stataciju objašnjava i činjenica da je seme kompleksan biološki sistem u kojem različiti faktori, kao što su genetski potencijal, bolesti, ekološki uslovi i starenje semena, mogu uticati na vigor semena. Složen mehanizam klijanja, koji obuhvata niz povezanih i među-


sobno uslovljenih fizičkih, bioloških i biohemijskih komponenti, praktično je nemoguće objasniti pojednostavljenim standardnim metodom (Parera et al. 1995). Drugim rečima, vigor testovi su dizajnirani da otkriju skrivene znakove oštećenja.

Tabela 1. Klijavost semena sorte Banaćanka primenom različitih vigor testova u poređenju sa poljskom klijavošću

Klijavost (%)Standardna

laboratorijska klijavost

Hladni test

Test ubrzanog starenja

Poljska klijavost

Nakon žetve 98 93 91 88

Nakon godinu dana čuvanja u kontrolisanim uslovima 94 91 88 84

U stresnim zemljišnim uslovima sa visokim sadržajem soli, standardni test klija-vosti, koji se smatra najboljim/uobičajnim pokazateljem kvaliteta semena, ne može dati dovoljno pouzdane podatke o partiji semena. Zbog toga, testovi za ispitivanje životne sposobnosti semena treba da obezbede dodatnu informaciju o fiziološkom kvalitetu semena. Životna sposobnost semena dve vrste grahorice (Vicia sativa i Vicia panno-nica) u nepovoljnim uslovima ispitana je tokom 2009. godine. Kod primenjenih vigor testova, podloge za naklijavanje kvašene su rastvorima različitih koncentracija NaCl (1.5, 4.5, 8 dS/m) i PEG (0.3, 0.6, 0.9 MPa) radi simulacije stresnih uslova zaslanjenosti i suše. Dobijeni rezultati su pokazali da kod obe vrste grahorice, rezultati sva tri vigor testa bili su u boljim korelacionim odnosima sa rezultatima klijanja u stresnim uslovi-ma, u poređenju sa standardnim laboratorijskim metodom (Graf. 2).

Grafikon 2. Klijavost semena kod dve vrste grahorice primenom različitih vigor testova u poređenju sa poljskom klijavošću u stresnim uslovima zaslanjenosti i suše


Zaključak

Iako ne mogu da predvide nicanje u polju, vigor testovi su neophodni kod ispiti-vanja životne sposobnosti semena, jer pružaju dodatnu informaciju o kvalitetu seme-na. Dalji razvoj vigor testova bi trebao ići u pravcu stvaranja kompleksnog testa, koji bi obuhvatio veći broj nepovoljnih činilaca i čiji bi se rezultati prikazali karakteristikama klijavosti (brzina, ujednačenost, energija, odnos tipičnih i atipičnih ponika) i pokazate-ljima porasta ponika (dužina, masa, suva materija) u funkciji vremena.

Zahvalnica

Ovo istraživanje je rezultat projekta TR31025 „Razvoj novih sorti i poboljšanje tehnologija proizvodnje uljanih biljnih vrsta za različite namene“ Ministarstva prosve-te, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Literatura

AOSA (2002): Seed Vigour Testing Handbook. u: Handbook of Seed Testing, Associa-tion of Official Seed Analysts, NE, USA, Contribution No. 32

Bennett M (2002): Saturated salt accelerated aging (SSAA) and other vigor tests for vegetable seeds. p. 188-193. In: Proceedings International Seed Seminar: Trade, Production and Technology. Edts. McDonald M & Contreras S, Pontificia Uni-versidad Catolica de Chile, Facultad de Agronomia e Ingeniería Forestal, Depar-tamento de Ciencias Vegetales. October, 15th and 16th, 2002. Santiago, Chile

Castillo A G, Hampton J G, Coolbear P (1994): Effect of sowing date and harvest timing on seed vigour in garden pea iPisum sativum L.). New Zealand J. Crop Hort. Sci.(22): 91-95.

Durrant M J, Gummerson R J (1990): Factors associated with germination of sugar-beet seed in the standard test establishment in the field. Seed Sci. and Technol. 18: 1-10.

Hampton J G, Tekrony D M (1995): Handbook Of Vigour Test Methods. ISTA, Zurich.ISTA (2013): International Rules for Seed Testing. International Seed Testing Associa-

tion, Switzerland.Kastori R (1998): Fiziologija biljaka. Feljton, Novi SadKolasinska K, Szyrmer J, Dul S (2000): Relationship between laboratory seed quality

tests and field emergence of common bean seed. Crop Sci, 40: 470-475.Lovato A, Noli E, Lovato AFS (2005): The relationship between three cold test tempe-

ratures, accelerated ageing test and field emergence of maize seed. Seed Sci. Technol, 33: 249-253


McDonald M B (1980): Assessment of seed quality. Hort Sci, 15: 784- 788Milošević M, Vujaković M, Karagić Đ (2010): Vigour tests as Indicators of seed viability.

Genetika, 42: 103-118Nijestejn JH, Kruse M (2000): The potential for standardisation in cold testing of ma-

ize (Zea mays L.), Seed Sci. and Technol., Vol 28: 837–851.Parera C, Cantliffe D, Stoffella P, Scully B (1995): Field Emergence of shrunken-2 Corn

Predicted by Single- and Multiple-vigor Laboratory Tests. J. Amer. Soc. Hort. Sci, 120(1): 128-132.

Peksen A, Peksen E, Bozoglu H (2004): Relationships Among Some Seed Traits, La-boratory Germination And Field Emergence In Cowpea (Vigna Unguiculata (L.) Walp.) Genotypes Pak. J. Bot, 36(2): 311-320

Vieira RD, Neto AS, Mudrovitsch de Bittencourt SR, Panobianco M (2004): Electrical Conductivity Of The Seed Soaking Solution And Soybean Seedling Emergence. Sci. Agric, 61(2): 164-168

Vujaković M, Jovičić D, Karagić Đ, Katić S, Nikolić Z, Taški-Ajduković K, Milošević B (2010): Testing of field pea seed viability, Biotechnology in Animal Husbandry, Vol 26, special issue, Book 2, 209-215

Yari L, Aghaalikhani M, Khazaei F (2010): Effect of Seed priming duration and tem-perature on seed germination behavior of bread wheat (Triticum aestivum L.). ARPN Journal of Agricultural and Biological Science, 5(1)

REZULTATI POSTIGNUTI SA NS SORTAMA STRNIH ŽITA KOD NAS I U STRANIM ZEMLJAMA

Srbislav Denčić, Vojislava Momčilović, Borislav Kobiljski, Novica Mladenov, Nikola Hristov, Miloš Blagojević

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000Novi Sad


Izvod: Novosadske sorte strnih žita zauzimaju površinu od 75-90% od ukupnih površina pod ovim biljnim vrstama u Republici Srbiji. Ovako dominantan položaj novosadskih sorti je, pre svega, rezultat visokog potencijala za rodnost i odličnog hlebo-pekarskog kvaliteta. Ova dva svojstva, prinos i kvalitet, su od početka rada na oplemenjivanju strnih žita u Institutu, bili osnovni kriterijumi u selekciji. Analizirani su rezultati NS sorti strnih žita stvo renih u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo koje su one postigle u proizvodnji u Srbiji i stranim zemljama u 2011. i 2012. godini. Rekordne prinose ostvarile su vodeće sorte pšenice NS sortimenta Simonida, NS 40S, Zvezdana i Rapsodija i sorte ječma Nonius, Novosadski 525 i sorta tritikalea Odisej, kako kod velikih tako i kod manjih proizvođača. Posebnu vrednost NS sortama daje i odličan tehnološki kvalitet. U Institutu su stvorene nove sorte koje su zajedničkim imenom okarakterisane kao „nova genetika“ i za koje ima indicije, na osnovu genetske kompozicije i prema prvim testiranjima u polju i laboratorijskim uslovima, da mogu dobro podneti promene klime, u koje već polako ulazimo.

Ključne reči: NS sorte, rekordni prinosi, kvalitet, „nova genetika“

Uvod

Postoji velika genetska varijabilnost u populacijskom skupu gena strnih žita. Procenjuje se da je ova varijabilnost iskorišćena za stvaranje više od 17.000 sorti pšenice koje su prilagođene različitim uslovima počev od planinskih predela preko tropskih i subtropskih regiona pa do blizu arktičkog kruga. Ovako velika genetska varijabilnosti poslužila je oplemenjivačima kao polazna osnova za stvaranje novih poboljšanih sorti sa većom specifičnom adaptabilnošću (WCP 2012). Svaka sorta je nastala kao rezultat kako jasno definisanih ciljeva opemenjivanja tako i pravilnog odabira roditelja uz primenu efekasnih metoda ukrštanja, ali se svakako moraju uzeti u obzir i interesi poljoprivrednih proizvođača, prerađivačke industrije kao i ciljevi agrarne politike zemlje (Reiner 1992).

Prve sorte pšenice, ječma i ovsa, u današnjem Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, su registrovane 1953. godine, a krajem 80-tih godina i tritikalea. U periodu od 1953. do 2012. godine je u Institutu stvoreno 403 sorte strnih žita.

Od ranih 70-tih godina prošlog veka do danas novosadske sorte su bile dominantne u proizvodnji strnih žita, kako u bivšoj Jugoslaviji tako i današnjoj Republici Srbiji.


Velike uspehe Institut beleži i u stranim državama. Do sada je registrovano 60 sorti pšenice, ječma i tritikalea u 16 zemalja Evrope, Azije i Severne Amerike. Trenutno se novosadske sorte pšenice gaje u Mađarskoj, Republici Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, Bugarskoj, Ukrajini, Iranu, Uzbekistanu, Kanadi, USA, itd. Osnovne karakteristike novosadskih sorti strnih žita su veliki potencija za prinos, odličan kvalitet i velika adaptabilnost na različite agroekološke uslove.

Novosadske sorte strnih žita zauzimaju površinu od 75-90% od ukupnih površina pod ovim biljnim vrstama u Republici Srbiji. Ovako dominantan položaj novosadskih sorti je, pre svega, rezultat visokog potencijala za rodnost i odličnog hlebo-pekarskog kvaliteta. Ova dva svojstva, prinos i kvalitet, su od početka rada na oplemenjivanju strnih žita u Institutu, bili osnovni kriterijumi u selekciji. Visoki potencijal za prinos je bio garancija proizvođačima da mogu da ostvare veliki rod, a odličan kvalitet prerađivačima da obezbede kvalitetnu sirovinu za finalni proizvod - hleb. Svoje visoke genetske potencijale za prinos i kvalitet sorte mogu ostvariti samo u uslovima optimalne agrotehnike. Poštovanje sortne agrotehnike u pogledu vremena setve, količine semena pri setvi, doze mineralnih hraniva pred setvu i kasnije u prihranjivanju, zaštita od prevalentnih bolesti i insekata kao i pravovremena žetva, jesu neophodan preduslov za ostvarenje visokih prinosa i dobrog kvaliteta.

Tabela 1. Priznate sorte strnih žita od 1953. do 2012. godine

Vrsta/podvrsta Broj priznatih sorti

Ozima pšenica 248

Jara pšenica 31

Durum ozima pšenica 2

Durum jara pšenica 2

Ozimi ječam 54

Jari ječam 39

Ozimi tritikale 16

Ozimi ovas 3

Jari ovas 7

Ozima raž 1


Materijal i metod

Kao materijal za ovaj rad poslužili su rezultati vodećih NS sorti strnih žita stvo renih u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo koje su one postigle u proizvodnji u Srbiji i stranim zemljama u 2011. i 2012. godini.

Što se tiče rezultata koji se odnose na tehnološke karakteristike sorti, kori šćeni su podaci iz Laboratorije za ispitivanje kvaliteta strnih žita u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Kod ovih ispitivanja parametara tehnološkog kvaliteta korišćeni su standardni metodi koji su međunarodno definisani i verifikovani (AACC 1995).


Sortiment se tokom vremena permanentno menja, dok nove, prino snije, kvalitetnije i otpornije sorte zamenjuju one starije, što je jedan od vodećih faktora kojim se proizvodnja podiže na viši nivo. Trenutno vodeće NS sorte ozime pšenice su:

1. NS 40S, srednje kasna sorta, osati klas, priznata 2006. godine;

2. Simonida, srednje rana sorta, priznata 2003. godine;

3. Rapsodija, rana sorta, osati klas, priznata 2003. godine;

4. Zvezdana, srednje kasna sorta, priznata 2005. godine.

Koliko jedna sorta „živi“ u proizvodnji zavisi od njene vrednosti koja se reflektuje kroz nivo adaptabilnosti, odnosno visine prosečnih prinosa i stabilnosti tih prinosa u vremenu i prostoru (Denčić i sar. 2011). Potencijal jedne sorte u prinosu može se najbolje sagledati preko rekordnih prinosa.

Rekordni prinosi NS sorti u Republici Srbiji

Prethodne sezone (2011/12) proizvodnja strnih žita u Srbiji započela je veoma lošim uslovima u vreme setve. Dugotrajno sušno vreme je uticalo na odloženo nicanje a i tamo gde je bila manja količina vlage usevi strnih žita su neujednačeno nicali. Na pojedinim parcelama nicanja je bilo u prvim prolećnim danima. Kraj januara i početak februara obeležila je golomrazica i minimalne temperature su dostizale –24oC a na pojedinim lokalitetima i –27oC. Novosadski sortiment strnih žita je izdržao ovakve uslove i nije došlo do proređivanja useva. U prvoj dekadi februara pao je sneg, i to u velikoj količini, i time stvorio pogodan ambijenta za sva ozima strna žita. Prednost visokog snežnog pokrivača je bila dvostruka. Prvo, sneg je zaštitio useve od eventualnog izmrzavanja, a drugo, njegovim otapanjem stvorena je veća zaliha vlage u zemljištu koja će imati ključnu ulogu u daljem rastu i razvoju useva strnih žita. Iako je bilo puno pesimističkih prognoza u pogledu prinosa, ostvarila su se predviđanja stručnjaka iz Odeljenja za strna žita Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, da će ovo biti uspešna sezona NS sorti strnih žita. Prinosi NS sorti između 7 i 9 t ha-1 su postignuti na mnogim


mestima u Srbiji (Tab. 2). Prednjačile su „udarne“ sorte Simonida, NS 40S, Zvezdana i Rapsodija, kako kod velikih tako i kod manjih proizvođača.

Tabela 2. Rekordni prinosi NS sorti strnih žita u Srbiji u 2011. i 2012. godini

Godina Sorta Prinos t ha-1 Površina ha Mesto

OZIMA PŠENICA

2011 Renesansa 8,10 1 Despotovac

Pobeda 7,00 3 Zrenjanin

NS 40S 9,62 20 Srbobran

NS 40S 9,12 70 Mala Bosna

Simonida 8,79 26 Beška

Simonida 8,10 48 Stara Pazova

Zvezdana 9,20 12 Gajdobra

Zvezdana 8,00 3 Turija

2012 Pobeda 8,21 7 Lazarevo

NS 40S 8,92 2 Jarkovac

NS 40S 8,10 29 Futog

Simonida 9,80 1 Klenje

Simonida 8,00 99 Inđija

Zvezdana 8,90 25 Voganj

Zvezdana 7,90 2 Slepčević

Rapsodija 8,70 1 Klenje

Rapsodija 8,30 12 Gajdobra

OZIMI JEČAM

2012 Nonius 8,70 20 Srbobran

Novosadski 565 8,20 22 Srbobran

Novosadski 525 8,00 22 Srbobran

OZIMI TRITIKALE

2012 Odisej 8,33 2 Sajan (Kikinda)

Sorta Simonida je u Klenju, pored Bogatića, na parceli od 1 hektara dala 8,9 t ha-1, u Srbobranu na 22 hektara bezmalo 8 t ha-1 (Tab. 2). Ima još puno polja u Srbiji na kojim je ova sorta ostvarivala prinose između 7 i 8 t ha-1. Ovakvi prinosi su, što je i logično, postizani sa adekvatnom agrotehnikom.

Vrlo popularna sorta u Srbiji, okolnim zemljama i u Uzbekistanu, NS 40S je takođe postigla visoke prinose, u Jarkovcu (kod Zrenjanina) je ostvarila prinos od 8,9 t ha-1 na površini od 2 hektara, ista sorta je u Futogu ostvarila prinos od 8,1 t ha-1 na 29 hektara (Tab. 2). I ova NS sorta je u Srbiji ove godine kao i u protekle 2-3 imala, na puno mesta, prinose između 7-8 t ha-1.


S obzirom na odlične rezultate u mnogim zemljama reaktivirana je sorta Rapsodija. Ova sorta je pre 2 godine povučena iz proizvodnje, iako je u tom momentu bila najtraženija sorta u srpskom sortimentu, zbog pojave netipičnih biljaka u semenskoj proizvodnji. Razlog ovome je bio povećan procenat stranooplodnje (koji se u drugim zamljama toleriše). Inače ovo je karakteristika visokoprinosnih i široko adaptabilnih sorti svuda u svetu. Predanijim radom i izolacijom visokih kategorija semena nastojali smo da ovaj problem rešimo tako da na tržište opet izlazi ova sorta. Sorta Rapsodija sa lakoćom ostvaruje prinose preko 8 t ha-1 (Tab. 2) a u Republici Češkoj i preko 9 t ha-1. Karakteristično je za ovu sortu to što, ona, čim se nađe u stresnim uslovima odbacuje delove lista (žuti delovi lista) ostavljajući onu površinu za fotosintezu koja je racionalna za preživljavanje. Na taj način i u lošim uslovima ostvaruje dobre prinose.

Četvrta iz plejade budućih lidera NS sorti pšenice je Zvezdana. I njeni potencijali su u ovoj godini dokazani na žitnim poljima Vojvodine. U Vognju je ova sorta ostvarila prinos od 8,9 t ha-1 na 25 hektara a u Turiji 8,6 t ha-1 na 1 hektaru (Tab. 2).

Agronomski kriterijumi koji se koriste u oplemenjivanju ječma su na prvom mestu postizanje visokih i stabilnih prinosa, dobar tehnološki kvalitet, otpornost na izmrzavanje i ekstremne temperature, edafske faktore i vodni stres, otpornost na sušu i kiselost zemljišta, tolerantnost na zaslanjenost zemljišta, otpornost na bolesti, insekte i štetočine i poleganje (OECD 2004). U pogledu ječma udarna sorta kod stočnog ječma je Nonius i Atlas sa dužim i rastresitim klasom. Od novih sorti u tipu veoma dugačkih klasove je sorta Rudnik. Od dvoredih pivskih ječmova standardnu i do ove godine najprošireniju sortu Novosadski 525 bi trebalo da zameni prinosnija sorta Novosadski 565 a koja je priznata i u zemljama EU pod imenom Amazon. Od najnovijih sorti pivskog dvoredog ječma, svojim izuzetnim kvalitetom se ističe sorta NS Pinon za koju su zainteresovane i velike multinacinalne pivarske kompanije. Veliki potencijal rodnosti pokazale su i sorte ječma, Nonius 8,7 t ha-1, Novosadski 565 8,2 t ha-1 i Novosadski 525 8 t ha-1 (Tab. 2).

Tabela 3. Godine priznavanja prvih sorti tritikalea, broj zemalja u kojima se proizvodi tritikale, površine i prinosi u svetu (FAOSTAT)

Godina priznavanja Zemlja

Brojzemalja

Godina proizvodnje

Površina(ha)

Prinos(t ha-1)

1968 Mađarska i Meksiko 1 1975 467 2,57

1969 Španija i Kanada 2 1977 8849 2,62

1979 Australija 6 1984 1 85 497 2,02

1980 Francuska i Italija 24 1994 1 452 560 3,28

1982 Poljska 28 2004 3 045 730 4,51

1989 Srbija 41 2010 3 942 561 3,94


Komercijalni oplemenjivački programi tritikalea počeli su da se razvijaju sredinom pedesetih godina prošlog veka. Prve sorte tritikale registrovane su Mađarskoj i Meksiku, 1968. godine (OETTLER 2005, Tab. 3). Samo pedeset godina kasnije tritikale se 2010. godine proizvodio na površini od 3.94 miliona ha u 41 zemlji sveta (FAOSTAT, Tab. 3). Tritikale, iako svojim potencijalima zaslužuje značajnije mesto u proizvodnji pre svega kao jeftina stočna hrana, još nije dovoljno zastupljen. U našoj zemlji sorta Odisej je dominantna u sortimentu, čiji rekodni prinosi premašuju 8 t ha-1 (Tab. 2), ali su registrovane i nove sorte NS Karnak i NS Trifun koje svojim prvim rezultatima obećavaju još veći potencijal od Odiseja.

Rekordni prinosi NS sorti u stranim zemljama

U 2012. godini novosadske sorte strnih žita su ostvarile i značajne rezultate u stranim zemljama neki od tih rezultata su prikazani u tabeli 3. Posebno senzacionalan uspeh su imale NS sorte pšenice u Iranu, gde je Simonida dala čak 13 t ha-1 a Renesansa blizu 10 t ha-1 (Tab.4). Sorta pšenice Pobeda i sorta ječma Nonius su na nadmorskoj visini od preko 2.500 metara ostvarile prinos od 8 t ha-1 (Pobeda), odnosno 7 t ha-1 (Nonius) (Tab. 4). Ovaj uspeh je time veći jer su domaće sorte u toj zemlji ostvarile za više od duplo niži prinos od NS sorti. Sorte NS 40S, Rapsodija, Simonida, Renesansa i Pobeda su u 2012. godini ostvarile i vrhunske rezultate (između 7-8 t ha-1) i u Češkoj i Sloveniji.

U susednim državama, Rumuniji i Bugarskoj, NS sorte su takođe postigle izvanredne uspehe i na puno mesta su ostvarile prinose od preko 7 t ha-1. Koliko su ovi rezulati vredni govori i činjenica da su prosečni prinosi u ovim zemljama tek nešto veći od 3 t ha-1. A druga potvrda uspešnosti NS sorti je i ta da je interesovanje, već posle žetve, za ovim sortama ogromno.

Tabela 4. Visoki prinosi NS sorti strnih žita u 2012. godini u stranim zemljama

Sorta Prinos t ha-1 Površina ha Mesto ZemljaOZIMA PŠENICA

Simonida 13.00 2 Kermanšah IranRenesansa 9.70 2 Kavrin IranRenesansa 9.50 9 Kavrin IranPobeda 8.00 18 Šahreza (2.500 m NV) IranRenesansa 7.40 40 Arad, Siria RumunijaNS 40S 7.50 12 Arad, Siria RumunijaRenesansa 7.30 80 Arad, Pecic RumunijaPobeda 7.20 20 Timiš, Grabat RumunijaNS 40S 7.50 10 Timiš, Carpinis RumunijaRapsodija 7.30 120 Sarafovo BugarskaNS 40S 7.00 20 Razgrad BugarskaRapsodija 8.93 25 Vanarevo R. ČeškaRapsodija 8.63 23 Strazovice R. Češka

OZIMI JEČAMNonius 7.00 2 Šahreza (2.500 m NV) Iran


Tehnološki kvalitet NS sorti

Posebnu vrednost NS sortama daje i odlčan kvalitet. Odličan kvalitet su mogle da ostvare samo sorte koje poseduju gene za dobar kvalitet. One sorte u koje nisu ugrađeni geni za dobar kvalitet bez obzira na uslove spoljašnje sredine ne mogu ostvariti visoke vrednosti u pokazateljima tehnološkog kvaliteta. Ako generalno posmatramo kvalitet NS sorti pšenice, počev od starijih sorti kao što su Pobeda i Renesansa pa do novih sorti Simonida, Rapsodija i Zvezdana čak i ako njima priključimo i najslabiju po kvalitetu sortu NS 40S, možemo zaključiti da ni jedna zemlja u bližem i daljem okruženju nema takav potencijal za proizvodnju hleba.

U sezoni 2011/2012. NS sorte pšenice su ostvarile u punoj meri svoj potencijal za kvalitet, (Tab. 5), gde su sve aktuelne sorte analizirane već nakon 3 nedelje posle žetve. Ovi rezultati će biti još bolji, jer što zrno pšenice više odleži u skladištima, pojedini parametri dobijaju veće vrednosti i dolaze u izbalansirano stanje. Uzorci za ovu analizu su uzeti od većih proizvođača koji su primenili adekvatnu agrotehniku.

Tabela 5. Parametri kvaliteta NS sorti pšenice u sezoni 2011/12(rezultati iz proizvodnje)

Sorta

Važni parametri tehnološkog kvaliteta

Hektolit. masa

Sadržaj proteina

Sadržaj glutena

Farinogr. klasa

Broj padanja

Ocena hleba*

Simonida 84,6 14,6 36,2 A1 316 6,4

Rapsodija 82,7 13,2 31,2 A2 408 6,0

Zvezdana 84,0 13,9 33,6 A2 309 6,1

NS 40S 80,2 13,1 30,0 B1 307 4,3

Pobeda 83,2 14,2 32,3 A2 287 6,2

Renesansa 83,1 14,1 32,2 A2 265 6,0 OCENA HLEBA * - ocena finalnog proizvoda, ocene 0-7 (0-2,5 su stočne pšenice; 2,6-4,0 loše pšenice kojim se moraju dodavati poboljšivači; 4,1-5,5 dobre hlebne pšenice; 5,6-7,0 poboljšivači )

Veoma su značajni i preliminarni rezultati kvaliteta koji su urađeni u rumunskim laoboratorijama i koji pokazuju da sorte Pobeda, Rusija i Renesansa ove godine u zrnu imaju preko 35% vlažnog glutena a ekstremno veliku vrednost je postigla sorta Rusija sa čak 38% glutena. Radi podsećanja sorte ekstra klase kvaliteta, popularno zvane poboljšivači poseduju 32% do 33% vlažnog glutena.


NS sorte sa „novom genetikom“

Danas oko 2/3 ljudske populacije kao osnovni izvor hrane koristi hleb ili slične proizvode od pšeničnog zrna. Potrebe za pšeničnim zrnom su iz godine u godinu sve veće. Na osnovu predviđanja UN broj stanovnika na zemlji će do 2050. godini narasti na oko 9,4 milijardi, tako da će se u narednih 40-50 godina morati obezbediti hrana za blizu 10 milijardi ljudi (Foulkes et al. 2011). Stručnjaci koji se bave globalnom ishranom ljudi su proračunali da će već u 2025. godine biti više od 8 milijardi ljudi na Zemlji čije će potrebe za pšenicom iznositi oko 850 miliona tona. Do sada se prosečan prinos pšenice u svetu kretao oko 2,5 t ha-1. Projektovani prinos u 2025. bi iznosio 3,3 t ha-1 a ukupna proizvodnja bi bila samo 741 milion tona (Graf. 1), što svakako neće biti dovoljno za ishranu ljudi.

Generalno, povećanje proizvodnje bilo koje poljoprivredne biljne vrste, a time i pšenice, može se ostvariti na dva načina, prvo povećanjem površina a drugi način je povećanjem prinosa po jedinici površine. Prvi način je veoma ograničen jer ukupno poljoprivredno zemljište ima tendenciju opadanja što je posledica intenzivne urbanizacije (Graf. 1). Dakle, potrebe od 850 miliona tona bi se mogle ostvariti samo ako bi se nivo prosečnog prinosa povećao na 3,7 t ha-1. Da li je to realno ako se svemu ovome doda i otežavajuća okolnost u obliku globalnih klimatskih promena koje idu u pravcu smanjenja padavina, povećanju temperature te naglim i ekscesnim promenama toplog i hladnog vremena. Pred sortu, kao osnovni i autonomni genetski i agronomski entitet, stavlja se veliki znak pitanja.

400

450

500

550

600

650

700

750

800

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

3,5

2000 2005 2010 2015 2020 2025

Pro

izvo

dnja

/Pro

duct

ion

(u m

ili.

t)

Pri

nos/

Yie

ld (t

/ha)

Godine/Years

Prinos/YieldProizvodnja/Production

3,3 t/ha

741 mil. t

što sto su prosečni prinosi po hektaru veoma niski i u nesrazmeri sa potencijalima za proizvodnju pšenice koje naša zemlja poseduje. Setva nedeklarisanog semena van optimalnog roka, upotreba minimalnih količina mineralnih hraniva te izostanak zaštite od patogena i štetočina su najvažniji razlozi neprimereno niskih prosečnih prinosa. Iako postojeće sorte dostižu prinose u proizvodnji i preko 9 t ha-1 (Tab. 2), smatramo da nove sorte mogu da budu najvažniji faktor u budućoj proizvodnji pšenice. Osnovni razlog je taj što nas u vrlo skoroj budućnosti čekaju novi uslovi spoljašnje sredine za koje postojeće sorte sa svojom genetikom nisu adaptirane i kao posledica tog, verovatno bi došlo i do redukcije prinosa. Imajući sve ovo u vidu, u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo se intenzivno radilo na stvaranju sorti sa „novom genetikom“ koja će omogućiti visoku i stabilnu proizvodnju u budućnosti.

Grfikon 1. Prinosi, proizvodnja i površine pšenice u svetu u periodu 2000-2025. godina (World Wheat: FAPRI-ISU 2011)

U procesu stvaranja sorti za nove, izmenjene uslove klime posegnuli smo za novim izvorima gena/svojstava koji će u rekombinaciji sa genima iz domaćih sorti obezbediti bolju adapraciju na nove uslove sredine.

Odeljenje za strna žita u Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ima višedecenijsku tradiciju u saradnji sa skoro svim važnim institucijama u svetu koje se bave stvaranjem novih sorti pšenice a među njima je i međunarodna institucija CIMMYT (Međunarodni centar za oplemenjivanje pšenice i kukuruza). Na taj način raspolagali smo sa ogromnom bazom podataka o ponašanju nekoliko stotina genotipova u krajnje različitim agroekološkim uslovima, od Australija do Kanade i od Norveške do Južno Afričke Republike. Ovi podaci su nam omogućili da odaberemo genotipove koji su veoma dobro podnosili ekscesne uslove sredine koji tradicionalno vladaju u različitim regionima u svetu, kao što su: suša, izizetno visoke temperature u toku vegetacije, kasne mrazeve (u tokuvlatanja), malu količinu vlage u zemljištu, niske temperature bez snega u početku vegetacije, veliku količinu vlage u fazi nalivanja zrna, itd. Odabiranje genotipova koji su tolerantni na gore navedene ekstremne uslove sredine, je bio prvi korak u stvaranju sorti koje će bolje podnositi klimatske promene. Ali, treba naglasiti da su to bili samo izvori gena za pojedinačna svojstva, odnosno da sorte koje su posedovale ova svojstva, u našim uslovima, su imale puno loših karakteristika a to se pre svega odnosi na prinos zatim otpornost na bolesti koje su kod nas prevalentne i tehnološki kvalitet. Poreklo ovih genotipova je bilo iz Australije i Novog Zelanda, Azije (Kina, Japan, Koreja, Kazahstan, Turska, Indija, itd.), Južne Amerike (Argentina i Peru), Severne Amerike (Teksas i Kanzas iz SAD i Kanada), Afrika (Egipat, Maroko, Južno Afrička Republika, Lesoto, itd.).

Grfikon 1. Prinosi, proizvodnja i površine pšenice u svetu u periodu 2000-2025. godina(World Wheat: FAPRI-ISU 2011)

U Srbiji cilj je isti kao i na globalnom planu, povećati proizvodnju s tim što kod nas to nije motiv puke egzistencije ljudi, već potreba za većim količinama namenjenim izvozu i prilagođavanje globalnim klimatskim promenama. Ono što najviše zabrinjava u proizvodnji pšenice kod nas je to što su prosečni prinosi po hektaru veoma niski i u


nesrazmeri sa potencijalima za proizvodnju pšenice koje naša zemlja poseduje. Setva nedeklarisanog semena van optimalnog roka, upotreba minimalnih količina mineralnih hraniva te izostanak zaštite od patogena i štetočina su najvažniji razlozi neprimereno niskih prosečnih prinosa. Iako postojeće sorte dostižu prinose u proizvodnji i preko 9 t ha-1 (Tab. 2), smatramo da nove sorte mogu da budu najvažniji faktor u budućoj proizvodnji pšenice. Osnovni razlog je taj što nas u vrlo skoroj budućnosti čekaju novi uslovi spoljašnje sredine za koje postojeće sorte sa svojom genetikom nisu adaptirane i kao posledica tog, verovatno bi došlo i do redukcije prinosa. Imajući sve ovo u vidu, u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo se intenzivno radilo na stvaranju sorti sa „novom genetikom“ koja će omogućiti visoku i stabilnu proizvodnju u budućnosti.

U procesu stvaranja sorti za nove, izmenjene uslove klime posegnuli smo za novim izvorima gena/svojstava koji će u rekombinaciji sa genima iz domaćih sorti obezbediti bolju adapraciju na nove uslove sredine.

Odeljenje za strna žita Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ima višedecenijsku tradiciju u saradnji sa skoro svim važnim institucijama u svetu koje se bave stvaranjem novih sorti pšenice, a među njima je i međunarodna institucija CIMMYT (Međunarodni centar za oplemenjivanje pšenice i kukuruza). Na taj način raspolagali smo sa ogromnom bazom podataka o ponašanju nekoliko stotina genotipova u krajnje različitim agroekološkim uslovima, od Australija do Kanade i od Norveške do Južno Afričke Republike. Ovi podaci su nam omogućili da odaberemo genotipove koji su veoma dobro podnosili ekscesne uslove sredine koji tradicionalno vladaju u različitim regionima u svetu, kao što su: suša, izuzetno visoke temperature u toku vegetacije, kasne mrazeve (u toku vlatanja), malu količinu vlage u zemljištu, niske temperature bez snega u početku vegetacije, veliku količinu vlage u fazi nalivanja zrna, itd. Odabiranje genotipova koji su tolerantni na gore navedene ekstremne uslove sredine, je bio prvi korak u stvaranju sorti koje će bolje podnositi klimatske promene. Ali, treba naglasiti da su to bili samo izvori gena za pojedinačna svojstva, odnosno da sorte koje su posedovale ova svojstva, u našim uslovima, imale su puno loših karakteristika a to se pre svega odnosi na prinos zatim otpornost na bolesti koje su kod nas prevalentne i tehnološki kvalitet. Poreklo ovih genotipova je bilo iz Australije i Novog Zelanda, Azije (Kina, Japan, Koreja, Kazahstan, Turska, Indija, itd.), Južne Amerike (Argentina i Peru), Severne Amerike (Teksas i Kanzas iz SAD i Kanada), Afrika (Egipat, Maroko, Južno Afrička Republika, Lesoto, itd.).

Drugi korak je bio ukrštanje naših genotipova (sorti i linija) koji su imali visok potencijal za prinos i dobar kvalitet sa gore pomenutim genotipovima koji su posedovali karakteristike (gene) koje smo želeli u našim novim sortama. Tako je, iz mnogih ukrštanja veliki broj potomstava nakon 3, 4, 5 godina zbog svoje inferiornosti po glavnim agronomskim svojstvima odbačen. Za razliku od njih odabirana su za dalji rad i testiranje perspektivna potomstva. Od tih potomstava koja su imala zadovoljavajuća željena svojtva su formirane linije. Te novoformirane linije su dalje testirane na prinos, otpornost na bolesti, kvalitet, ponašanje u sušnim uslovima, reakcija u hladnim komorama, itd. Ovo je bio materijal iz koga su stvorene nove sorte koje smo zajedničkim imenom okarakterisali kao „nova genetika“ (Tab. 5) i za koje imamo indicije na osnovu genetske kompozicije i prvim testiranjima u polju i laboratorijskim uslovima da mogu da dobro podnesu promene klime u koje već polako ulazimo.


Tabela 5. Sorte pšenice iz programa „nova genetika“

Ime sorte

NS Dika NS Tavita

NS Futura NS Enigma

NS Natalija NS Emina

NS Arabeska NS Artemida

NS Avangarda NS Radojka

NS Ilina NS Sena

NS Desetka NS Melodija

Ove sorte će se testirati ne samo u našim agroekološkim uslovima već i u drugim regionima kao što su susedne zemlje, zemlje Evropske unije, zemlje Bliskog i Dalekog Istoka, zemlje Severne i Centralne Afrike, itd. Koje će od ovih sorti ući u proizvodnju kod nas tj. u druge zemlje zavisi će, logično, od rezultata koje budu postigle. U svakom slučaju radi se o sortama koje u sebi nose neke nove gene koje dosada naše sorte nisu posedovale.

Zaključak

Sa ovakvim NS sortama proizvodnja strnih žita u Srbiji bi se mogla značajno povećati uz dobar kvalitet, koji bi se sigurno ostvario uz adekvatne agrotehničke mere. S druge strane, povećana rodnost i odličan kvalitet bi omogućio i povećan izvoz a time i devizni priliv i profit. Dakle, veliki rod zrna, rekordni prinosi od preko 9 t ha-1 uz odličan tehnološki kvalitet su osnovni parametri kroz koje se može ocenti uspešnost novosadskog sortimenta. Ono što je takođe velika verifikacija uspešnosti a istovremeno i veliko zadovoljstvo i ponos ljudi koji rade u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo je i činjenica da su svi proizvođači naših sorti od Vranja do Horgoša bili izuzetno zadovoljni rezultatima koje su postigli sa novosadskim sortama strnih žita.

Literatura

AACC (1995): Approved Methods of the American Association of Cereal Chemists (9th ed.). The Association, St. Paul, MN

Denčić S, Kobiljski B, Mladenović G, Kovačević N (2010): Sadašnjost i budućnostns sortimenta pšenice Zbornik referata. 45. Savetovanje agronoma srbije. Zlatibor, 30.01-05.02.2011. 16-25

FAOSTAT. http://faostat.fao.org/


Foulkes MJ, Slafer GA, Davies WD, Berry PM, Sylvester-Bradley R, Martre P, Calderini DF, Griffiths S, Reynolds MP (2011): Raising yield potential of wheat. III. Op-timizing partitioning to grain while maintaining lodging resistance. Journal of Experimental Botany, 6: 469–486

OECD (2004): Consensus document on compositional considerations for new varieti-es of barley (Hordeum vulgare L.): Key food and feed nutrients and anti-nutri-ents. Report No. 12, Environment Directorate, OECD, Paris

OETTLER G (2005): The fortune of a botanical curiosity – Triticale : past,present and future. Journal of Agricultural Science, 143: 329–346

Reiner L (1992): Weizen aktuell. DLG-Verlag. Frankfurt am Main. Winter Cereal Production (2012): Cultivar Development and Selection dostupno na

http://www.usask.ca/agriculture/plantsci/winter_cereals/winter-wheat-pro-duction-manual/chapter-8.php#develop

World Wheat (2011): FAPRI-ISU Agricultural Outlook dostupno na: http://www.fapri.iastate.edu/ outlook/2011/tables/1_wheat.pdf

OPLEMENJIVANJE ŠEĆERNE REPE NA TOLERANTNOST PREMA SUŠI

Živko Ćurčić, Nevena Nagl, Ksenija Taški-Ajduković, Dario Danojević, Lazar Kovačev



Izvod: Suša predstavlja jedan od glavnih limitirajućih faktora prilikom gajenja bilj-nih useva u aridnim i semi-aridnim klimatskim uslovima. S obzirom na nepredvidivost količine padavina i raspored padavina u takvim klimatskim uslovima, gajeni genotipovi moraju biti prilagođeni različitim uslovima vlažnosti. Iako je šećerna repa dugo smatrana tolerantnim usevom prema suši, rezultati istraživanja sprovedenih u centralnoj i zapad-noj Evropi pokazuju da gubici usled ovog abiotičkog faktora se mogu kretati između 10 i 30%. Tolerantnost šećerne repe na sušu bi trebalo razmotriti kao glavni oplemenjivački cilj u rejonima gde se tokom vegetacionog perioda javlja vodni deficit.

Ključne reči: suša, padavine, tolerantnost, oplemenjivački cilj

Uvod

Šećerna repa, koja se najčešće gaji u umerenim klimatskim uslovima centralne i severne Evrope, dugo je smatrana tolerantnim usevom na vodni stres. Ipak, istra-živanja sprovedena u protekloj deceniji iznose podatke da gubici izazvani sušom u centralnoj i zapadnoj Evropi variraju od 10 do 30% (Ober 2001, Pidgeon et al. 2001). U semi-aridnim rejonima smanjenje prinosa šećera usled pojave suše na samom početku vegetacione sezone mogu iznositi čitavih 64% u poređenju sa navodnjavanom repom (Sadeghian et al. 2000). Pored smanjenja prinosa, u uslovima suše može doći i do sma-njenja kvaliteta korena šećerne repe. U uslovima vodnog deficita dolazi do povećanja koncentracije alfa-amino azota, kalijuma i natrijuma, što ima za posledicu otežanu ek-strakciju šećera u fabrikama (Rover & Bultner 1999). Ako tome pridodamo da modeli klimatskih promena za brojne regione u Evropi predviđaju povećanje gubitaka prinosa usled suše, istraživanja u ovoj oblasti dobijaju još veći značaj.

Iako je veliki broj pristupa korišćen da ublaži problem suše, čini se da opleme-njivanje biljaka predstavlja efikasan i ekonomičan način prilagođavanja useva gajenju u sušnim uslovima (Ashraf 2010). S obzirom da vodni resursi za poljoprivrednu pro-izvodnju postaju ograničavajući, razvoj genotipova tolerantnih prema suši dobija sve više na značaju i oplemenjivački programi bi trebalo da budu direktno usmereni na stvaranje varijetata tolerantnih prema suši (Ober 2001). Smanjenje osetljivosti šećer-ne repe prema vodnom deficitu bi trebao da bude jedan od glavnih oplemenjivačkih ciljeva (Pidgeon et al. 2001, Jones et al. 2003).


Tolerantnost prema suši je kompleksnog karaktera. Uključuje visok prinos i široku adaptabilnost na uslove sredine. Direktna selekcija na prinos je manje efikasna u sušnim uslovima nego u uslovima optimalne obezbeđenosti biljaka vodom. Heritabilnost na prinos je niža u uslovima stresa nego u uslovima bez stresa. U sušnim uslovima slabi uticaj genotipa na prinos, a jača uticaj sredine. Zbog toga u sušnim uslovima indirektna selekcija na prinos, preko osobina koje su u jakoj korelacionoj vezi sa prinosom, može biti efikasnija od direktne selekcije na prinos (Stojaković i sar. 1996).

Dejstvo suše i reakcija biljaka na vodni deficit

Dejstvo suše je vrlo kompleksno jer ne postoji proces u biljnom organizmu koji je indiferentan prema nedostatku vode. Biljne vrste i genotipovi se, osim prema po-trebama za vodom, razlikuju i prema sposobnosti da prilagode metabolizam uslovima vodnog deficita. Sa agronomskog stanovišta, važno je da se pri tome u što manjoj meri ispolji negativan uticaj na visinu prinosa i njegov kvalitet. Problem u proučavanju suše predstavlja činjenica da ne postoji jedan fiziološki, anatomski ili morfološki pokazatelj koji bi se mogao koristiti kao kriterijum za ocenu tolerantnosti genotipova prema suši. Zato se po pravilu prate različiti pokazatelji rasta biljaka i njihovog vodnog i osmotskog statusa, kao i eventualne promene u hemijskom sastavu biljaka i na osnovu njihove analize i međusobnih odnosa donosi se zaključak o stepenu tolerantnosti/osetljivosti određenog genotipa prema suši (Arsenijević-Maksimović i sar. 2002).

Prema Levitt-u (1972) postoje tri mehanizma tolerantnosti prema suši: 1. izbega-vanje suše, 2. odlaganje isušivanja, 3. tolerantnost na sušu. Prvi mehanizam predstavlja skraćivanje biološkog ciklusa, odnosno sposobnost biljaka da kompletno završe životni ciklus pre suše. Odlaganje isušivanja je sposobnost biljaka da održi relativno visok vod-ni potencijal u tkivima uprkos nedostatku vode i to preko: povećanja usvajanja vode, povećanja korenove mase i njegove usisne moći, smanjenje gubitaka vode. Toleran-tnost na sušu je sposobnost biljaka da se suprostave nedostatku vode održavajući nizak vodni potencijal u tkivima.

S obzirom da se šećerna repa gaji zbog zadebljalog korena i da ne može skratiti svoj ciklus razvića kako bi izbegla sušu, druga dva mehanizma tolerantnosti prema suši su mnogo značajnija.

Osmotsko prilagođavanje biljaka uslovima suše podrazumeva promenu osmot-skog potencijala u cilju održavanja turgorovog pritiska, bez obzira na uslove vodnog deficita u kojima se biljka nalazi. Smatra se da zona aktivnog rasta lista ima veći poten-cijal za osmotsko prilagođavanje, nego već formirani deo lista. Sposobnost osmotskog prilagođavanja se stoga u nekim slučajevima može koristiti kao selekcioni kriterijum u oplemenjivačkom radu (Walker 1992).

U uslovima suše u biljkama dolazi do niza fizioloških, biohemijskih i molekularnih promena. Ove promene uključuju porast sadržaja i preraspodelu abscisinske kiseline u biljci, zatvaranje stoma, opadanje intenziteta fotosinteze, promene u ekspresiji gena (Zeevaart & Creelman 1988), smanjuje se porast nadzemnog dela, korena, fotosintetič-ki aktivna površina i kao rezultat svega, intenzitet produkcije organske materije.


Akumulacija aminokiseline prolina je uobičajen metabolički odgovor biljaka na vodni deficit, povećanu zaslanjenost i druge stresne uslove. Prolin štiti membrane i proteine od štetnog dejstva visokih koncentracija neorganskih jona i temperaturnih ekstrema (Taylor 1996). Udeo prolina u ćelijama u stresnim uslovima može da čini preko 80% svih slobodnih aminokiselina. Prolin postaje najzastupljenija rastvorena supstanca i zahvaljujući tome značajno doprinosi regulaciji osmotskog pritiska cito-plazme. Tolerantnost genotipova prema uslovima suše i osmotskom stresu može se proceniti i prema sposobnosti nakupljanja prolina. Prolin sintetisan u toku perioda vodnog deficita može da posluži kao organska rezerva azota koju biljka koristi u toku oporavka. Razgradnja prolina je direktno povezana sa transportom elektrona u proce-su stvaranja ATP-a i na taj način dovodi do poboljšanja energetskog bilansa ćelija koje se oporavljaju od stresa (Larher et al. 1993).

Oplemenjivanje na tolerantnost prema suši

S obzirom da se šećerna repa najčešće gaji u umereno kontinentalnom pojasu i da su tek početkom prošle decenije potvrđeni gubici u prinosu izazvani sušom u ovim rejonima, programi oplemenjivanja na tolerantnost prema vodnom deficitu nisu dale-ko odmakli.

Prema Denčiću i sar. (1996) oplemenjivanje pšenice na tolerantnost prema suši obuhvata rad u nekoliko faza: evaluaciju genotipova, detekciju gena i način nasleđiva-nja koji obezbeđuju veću tolerantnost prema sušnom stresu, rekombinantnu hibridi-zaciju genotipova velikog potencijala rodnosti i genotipova sa tolerancijom prema suši i na kraju selekciju individualnih genotipova, a potom i homozigotnih potomstava u uslovima sušnog stresa i optimalnih uslova kroz generacije razdvajanja. Rezultat ova-kvog rada trebalo bi da bude sorta velikog potencijala za prinos i tolerantnost na vodni deficit. Kod šećerne repe ovaj proces se dodatno komplikuje samom biologijom useva - stranooplodna biljna vrsta koja svoje razviće završava tek nakon dve godine. Nakon dobijanja linija tolerantnih prema suši sledi njihovo ispitivanje u brojnim hibridnim kombinacijama i tek nakon toga registracija hibrida tolerantnih prema suši.

Prema Dragoviću (1997) u selekciji šećerne repe stvaranje genotipova tolerantnih prema suši može se vršiti u nekoliko pravaca:

- Tradicionalan način selekcije na visok prinos korena i šećera u sušnim uslovima;- Modeliranje oblika i veličine korena;- Selekcija na formiranje moćnog korenovog sistema;- Selekcija na broj i morfologiju listova, dužinu trajanja listova i indeks lisne po-

vršine.Pored morfoloških i fizioloških pokazatelja, za identifikaciju stabilnih genotipova

u različitim sredinama razmatrane su brojne metode za određivanje interakcije geno-tipa i spoljne sredine. Prema Sadeghian-u (1999), genotipove šećerne repe, u zavisnosti od njihovih performansi u sušnim i povoljnim uslovima možemo podeliti u četiri gru-pe: 1. genotipove visoke produktivnosti i u povoljnim i u uslovima suše, 2. genotipove sa većim prinosom u povoljnim uslovima, 3. genotipove sa relativno visokim prinosima


u stresnim uslovima i 4. genotipove sa malim prinosima i u povoljnim i stresnim uslovima. Kako bi oplemenjivači odredili genotipove visoke produktivnosti u suš-nim i povoljnim uslovima, koji su najkorisniji za dalje oplemenjivanje, predlože-no je nekoliko selekcionih kriterijuma za njihovu identifikaciju. Ovi kriterijumi su zasnovani na relativnim prinosima u sušnim i povoljnim uslovima spoljašnje sredine. Najznačajniji pokazatelji tolerantnosti prema suši korisni za selekciju ge-notipova prilagođenih sušnim uslovima su: indeks osetljivosti na sušu (SSI), indeks suše (DI), tolerantnost na stres (TIL) i indeks tolerantnosti na stres (STI) koje su definisali Fischer & Maurer (1978), Fischer et al. (1981), Rosielle & Hamblin (1981) i Fernandez (1993).

Imajući u vidu dvogodišnju prirodu šećerne repe, kao i veliki broj svojstava koje hibrid treba da poseduje, izvesno je da tek krajem ove decenije možemo očekivati ge-notipove tolerantne na vodni deficit.

Situacija u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo

Nauka u Srbiji i u svetu bavi se sušom već nekoliko decenija. U tim istraživa-njima učestvovali su i brojni istraživači Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Progra-mi oplemenjivanja na tolerantnost prema suši su naročito razvijeni u oblastima gde je suša redovna pojava, tako da na samom početku ova istraživanja u našoj zemlji nisu imala kontinuitet. Tek početkom novog milenijuma, klimatskim promenama, sve većim brojem sušnih godina, započinje se sa kontinuiranim istraživanjima ovog problema i u Srbiji. Sve veći broj istraživača se uključuje u ovaj problem. Opleme-njivanje na sušu postaje jedan od glavnih oplemenjivačkih ciljeva istraživača za-poslenih u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u poslednja dva nacionalna projekta na šećernoj repi. Od 2005. godine sprovode se istraživanja na tolerantnost prema vodnom deficitu određenog broja linija i razumevanju morfoloških, fizioloških i molekularnih promena u tkivima i organima biljaka šećerne repe. Deo tih rezulta-ta je već publikovan, kako na međunarodnim skupovima, tako i u međunarodnim časopisima (Maksimović et al. 2006, Nagl et al. 2010, Danojević et al. 2012, Taški-Ajduković et al. 2011, Taški-Ajduković et al. 2012a, Taški-Ajduković et al. 2012b). S obzirom da su ova istraživanja sprovedena u strogo kontrolisanom zatvorenom prostoru sa malim brojem linija i da su koncentrisana na samu reakciju biljaka prema vodnom deficitu, sledeći korak je sprovođenje istraživanja na tolerantnost prema suši, kako u zatvorenom prostoru, tako i u poljskim uslovima. Neophodno je ispitati divergentnost velikog broja linija selekcionog materijala koji se nalazi u kolekciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, kako bi se odabrale najperspektivnije linije koje bi poslužile kao roditeljske komponente novih hibrida tolerantnih pre-ma nepovoljnim uslovima spoljašnje sredine.


Zaključak

Suša u Srbiji iz godine u godinu postaje jedan od najznačajnih limitirajućih faktora u biljnoj proizvodnji, pa tako i u proizvodnji šećerne repe. S obzirom na male površine ze-mljišta koje su pod sistemima za navodnjavanje u našoj zemlji, jedan od načina za prevazi-laženje problema suše je stvaranje genotipova i hibrida tolerantnih na vodni deficit. Zbog kompleksnosti delovanja suše na biljke, ovaj zadatak je izuzetno težak, zahteva mnogo vremena i novca. Samim tim i istraživanja u ovoj oblasti možemo podeliti u nekoliko faza. Prva faza je poznavanje reakcije biljaka na vodni deficit i utvrđivanje genetske divergen-tnosti postojećeg selekcionog materijala u pogledu brojnih fizioloških, morfoloških, mo-lekularnih i metričkih svojstava, druga faza je selekcija genotipova tolerantnih na vodni deficit, a poslednja faza je stvaranje i registracija hibrida tolerantnih prema suši.

Učestala pojava sušnih godina u Srbiji tokom protekle decenije opravdava ula-ganje Ministarstva nauke u ova istraživanja novosadskog instituta. Nadamo se da će nadležna ministarstva dati podršku nastavku ovih istraživanja u narednom ciklusu na-cionalnih projekata i očekujemo da će ta istraživanja kao krajnji rezultat imati prizna-vanje novih hibrida šećerne repe tolerantnih prema suši.

Literatura

Ashraf M (2010): Inducing drought tolerance in plants: recent advances. Biotechnol. Adv. 28: 169–183

Arsenijević-Maksimović I, Petrović N, Kastori R, Kovačev L, Kevrešan Ž, Sklenar P (2002): Uticaj vodnog potencijala na parametre vodnog režima i fluorescencije hlorofila mladih biljaka šećerne repe. Ratar. Povrt. 37: 45-59

Danojevic D, Curcic Z, Nagl N, Taski-Ajdukovic K, Kovacev L (2012): Water stress in sugar beet: heterosis for relative water content, specific leaf weight and leaf dry weight. 19th Eucarpia General Congress, Budapest 21-24 May, Hungary, 372

Denčić S, Kerečki B, Škorić D, Kovačev L, Ivanović M (1996): Mogućnosti genetike i oplemenjivanja u povećanju tolerantnosti na stres suše. Zbornik kratkih sadr-žaja međunarodnog simpozijuma “Suša i biljna proizvodnja”, Lepenski Vir, 193

Dragović S (1997): Multidisclipinarni pristup rešavanju problema suše. Ratar. Povrt. 29: 73-83

Fernandez GCJ (1993): Effective selection criteria for assessing plant stress tolerance. In C G Kue (ed.). Adaptation of food crops to temperature and water stress. AVRDC. Shanhua, Taiwan. 257-270

Ficher RA, Maurer R (1978): Drought resistance in spring wheat cultivars. 1. Grain yield responses. Aust. J. Agric. Res. 29: 897-917

Fischer KS, Johanson EC, Edmeades GO (1981): Breeding and selection for drought resistance in tropical maize. Paper presented in the Symp.: Principals and met-hods in crop improvement for drought resitance, with emphasis on Rice, Int. Rice Res. Inst., 4-8 May


Jones PD, Lister DH, Jaggard KW, Pidgeon JD (2003): Future climate change impact on the productivity of sugar beet (Beta vulgaris L.) in Europe. Clim. Chang. 58: 93–108

Larher F, Leport L, Petrivalsky M, Chappart M (1993): Effactors for the osmoinduced proline response in higher plants. Plant Physiol. Biochem. 31: 911-922

Levitt J (1972): Responses of plants to environmental stresses. Academic Press: New YorkMaksimović I, Ćurčić Ž, Nagl N, Kovačev L (2006): Changes in petioles and leaf bla-

des in response to progressive drought in young sugar beet plants. Book of Ab-stracts, XV FESPB Congress, Lyon, 17-21. July 2006, 184

Nagl N, Maksimović I, Ćurčić Ž, Putnik-Delić M, Kovačev L (2010): Effect of induced water deficit on sugar beet micropropagation. 72nd IIRB Congress, Copenhagen (DK), 22-24 June 2010, 179-185

Ober ES (2001): The search for drought tolerance in sugar beet. Br Sugar Beet Rev 69: 40–43.

Pidgeon JD, Werker AR, Jaggard KW, Richter GM, Lister DH, Jones PD (2001): Clima-tic impact on the productivity of sugar beet (Beta vulgaris L.) in Europe 1961–1995. Agric. For Meteorol. 109: 27–37

Rosielle AA, Hamblin J (1981): Theoretical aspects of selection for yield in stress and non-stress environments. Crop Sci. 21: 943-946

Rover A, Bultner G (1999): Influence of drought stress on the internal quality of sugar beet. In: 62th IIRB congress. Sevilla, 7–10 June 1999

Sadeghian SY, Fazli H, Mohammadian R, Taleghani DF, Mesbah M (2000): Genetic variation for drought stress in sugar beet. J. Sugar Beet Res. 37: 55–77.

Stojaković M, Jocković Đ, Bekavac G, Purar B (1996): Oplemenjivanje kukuruza (Zea mays L.) na tolerantnost prema suši. Ratar. Povrt. 28: 27-38.

Taski-Ajdukovic K, Nagl N, Kovačev L (2011): Preliminary Real Time PCR gene expre-ssion analysis in sugar beet in response to water deficin in vitro. 19th Sympo-sium of the Serbian Plant Physiology Society, Banja Vrujci, Serbia, June 13-15, Book of abstracts 94

Taski-Ajdukovic K, Nagl N, Nikolin M, Curcic Z, Danojevic D, Kovačev L (2012a): Reac-tion to in vitro induced water stress in sugar beet. Proceedings of 19th Eucarpia General Congress, 21-24 May, Budapest, Hungary, 379

Taski-Ajdukovic K, Nagl N, Kovacev L, Curcic Z, Danojevic D (2012b): Development and application of qRT-PCR for sugarbeet gene expression analysis in response to in vitro induced water deficit. Electronic Journal of Biotechnology 15, no. 6. http://dx.doi.org/10.2225/vol15-issue6-fulltext-9

Taylor CB (1996): Proline and water deficit: Ups, downs, ins and outs. Plant Cell 8: 1221-1224Walker S (1992): Expansive growth, water-stress and osmotic adjusment of crops – a

review. South African J. Sci. 88: 366-370Zeevaart JAD, Creelman RA (1988): Metabolism and physiology of abscisic acid. Ann

Rev. Plant Physiol. Plant Mol. Biol. 39: 439-473

PRODUKTIVNOST NS SORTI ŠEĆERNE REPE U RAZLIČITIM EKOLOŠKIM USLOVIMA GAJENJA

Lazar Kovačev, Živko Ćurčić, Željka Stojaković

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30 Novi Sad


Izvod: U ovom radu su prikazani rezultati multilokacijskih višegodišnjih ogleda sa NS hibridnim sortama šećerne repe. Tokom 2010, 2011. i 2012. godine ispitivana su sledeća svojstva šećerne repe: prinos korena, sadržaj šećera i prinos polarizacionog šećera. Ogledi su postavljeni u najznačajnijim rejonima gajenja šećerne repe u Srbiji, kako bi se dobila najrealnija slika o produktivnosti gajenih hibridnih sorata. Posmatrane godine su se izuzetno razlikovale u klimatskim uslovima i imale su najznačajniji uticaj na ispitivana svojstva.

Uvod

Oplemenjivanje šećerne repe počelo je davne 1747. godine kada je nemački hemičar Andreas Marggraf utvrdio da šećer koji se nalazi u lokalnim populacijama šećerne repe u Nemačkoj ima istu strukturu i osobine kao i šećer iz šećerne trske, koji se u to vreme koristio. Njegov učenik Franc Achard razradio je tehnologiju ekstrakcije šećera iz šećerne repe, a takođe uveo i nekoliko novih metoda selekcije iz lokalnih populacija široke genetičke osnove (Biancardi et al. 2005). Za nešto više od 250 godina rada na oplemenjivanju šećerne repe u ovom momentu se može reći da je šećerna repa najproduktivnija gajena biljka u severnim agroekolškim uslovima gajenja. Sadašnje moderne hibridne sorte poseduju potencijal za prinos šećera preko 20 t ha-1.

Glavni cilj oplemenjivanja šećerne repe je stvaranje hibridnih sorti sa maksimalnim genetičkim potencijalom za najvažnija kvantitativna svojstva (prinos korena, sadržaj šećera) uz najmanje finansijske troškove (Knapp 1958).

Da bi se određena sorta proširila u proizvodnji, pored ovog opšteg tj. glavnog cilja, nekoliko sporednih, ali ne manje važnih ciljeva, neophodno je da poseduje novi genotip, kao što su adaptiranost na lokalne agroekološke uslove gajenja i zastupljenost ekonomski važnih bolesti u tim uslovima (Barocka 1985).

Oplemenjivači takođe moraju voditi računa i o čitavom nizu drugih naizgled manje važnih osobina bez kojih određena sorta ne bi bila kompletna ili bi vrlo teško našla mesto u proizvodnji (Kovačev i sar. 2007). Prinos i kvalitet semena hibridnih sorti i roditeljskih komponenti u komercijalnoj proizvodnji je takođe veoma bitan. U semenskoj proizvodnji nije važan samo visok prinos semena, već i dobra klijavost, određena krupnoća, uniformnost, energija klijanja i klijavost.


Otpornost ili tolerantnost prema najzastupljenijim bolestima predstavljaju važne osobine novih genotipova šećerne repe (Lewellen 1987, Kovačev 1992, Čačić i sar. 1997).

Ove osobine nisu važne samo kao faktori koji utiču na visinu prinosa određenog genotipa, već direktno utiču na smanjenje korišćenja pesticida u proizvodnji i njihov uticaj na spoljašnju sredinu.

Sposobnost genotipa da se suprotstavi limitirajućim faktorima spoljašnje sredine (adaptabilnost) u promenljivim agroekološkim uslovima predstavljaće možda i najvažniju osobinu novih sorti šećerne repe, jer će od nje zavisiti kako visina tako i stabilnost prinosa (Kovačev i Čačić 1995).

Najvažniji cilj gajenja šećerne repe je ostvarenje što većih prinosa šećera po jedinici površine, odnosno maksimalno iskorišćenje potencijala genotipa u određenim agroekološkim uslovima. Pored naslednih faktora i faktora spoljne sredine na produktivnost sorte utiče i njihova interakcija (Kovačev 2007), što je dokazano od strane velikog broja autora i kod drugih gajenih biljnih vrsta (Kimber and Mc Gullagh 1987, Ivanović i sar. 2006, Stojaković i sar. 2006, Škorić i sar. 2006).

Cilj ovog istraživanja je da se protumači efekat genotipa, godine, sredine i interakcije genotip x spoljna sredina za prinos korena, sadržaj šećera i prinos polarizacionog šećera i da se oceni stabilnost i adaptabilnost komercijalnih sorti šećerne repe Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u glavnim rejonima gajenja šećerne repe u Srbiji.


Najrealnija slika o proizvodnim karakteristikama sorti dobija se u sortnim mikroogledima pošto se postavljanjem ogleda na homogeno zemljište i s većim brojem ponavljanja nekontrolisani faktori svode na minimum, te se dobijene razlike mogu pripisati genotipu (sorti).

Upravo iz napred navedenih razloga Institut za ratarstvo i povrtarstvo već nekoliko decenija redovno organizuje sortna ispitivanja na većem broju lokaliteta, vodeći pri tome računa da se obuhvate sve specifičnosti proizvodnog područja Srbije gde se šećerna repa gaji.

Tokom trogodišnjih ispitivanja ogledi su postavljeni na osam lokaliteta (Novi Sad, Sombor, Vrbas, Senta, Kikinda, Zrenjanin, Pančevo, Sremska Mitrovica) koji su dovoljno reprezentativni za ispitivanje produktivnosti šećerne repe. U ogledima su bile ispitivane sledeće sorte šećerne repe: Lara, Drena, Darija, Irina, Nora i Vera. Na svim lokalitetima ogledi su postavljeni po slučajnom blok sistemu u pet ponavljanja. Na oglednim parcelama je bila primenjena uobičajena agrotehnika koja se preporučuje za gajenje šećerne repe. Rezultati istraživanja statistički su obrađeni analizom varijanse (pomoću programa MSTATC) trofaktorijalnog ogleda (faktori: sorta, lokalitet i godina).


Vremenski uslovi

Kako kod drugih gajenih biljaka tako i kod šećerne repe visina prinosa i tehološki kvalitet zavise pored genotipa i od vremenskih uslova u godini gajenja. Dva najvažnija ekološka faktora su temperatura i količina padavina, ukoliko se šećerna repa ne gaji u uslovima navodnjavanja.

Da bi se postigao visok prinos korena i sadržaj šećera, tj. da bi se u što većoj meri iskoristio genetički potencijal rodnosti, šećerna repa ima svoje optimalne specifične zahteve kako u temperaturi tokom vegetacionog perioda, tako i u količini i rasporedu padavina u vegetaciji i tokom zimskog perioda (Tab. 1 i 2).

Hibridne sorte šećerne repe novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo različito su reagovale na različite ekološke uslove gajenja, ali globalno rečeno dobro su se suprotstavile limitirajućim ekološkim faktorima.

Tabela 1. Temperature u vegetacionom periodu u godinama ispitivanja i zahtevi šećerne repe

Temperatura oCGodine

2010 2011 2012 Prosek

Temperatura 17,4 16,9 17,2 17,1

Višegodišnji prosek 16,8 16,8 16,8 16,8

Zahtevi šećerne repe 14,6 14,6 14,6 14,6

Tabela 2. Količina padavina u zimskom i vegetacionom periodu u godinama ispitivanja i zahtevi šećerne repe

GodinePadavine

Zimske U vegetaciji Ukupno

201020112012

329210155

642274220

971484375

Prosek 231 379 610

Višegodišnji prosek 215 383 598

Zahtevi šećerne repe 240 380 620


Rezultati ispitivanja i diskusija

Prinos korena

Ekološki uslovi tokom protekle tri godine (2010, 2011, 2012) bili su vrlo različiti što je u velikoj meri uticalo kako na visinu prinosa tako i na tehnološki kvalitet šećerne repe. Uprkos tome što je 2010. godina bila najvlažnija sa skoro 1000 mm ukupnih padavina, u toj godini se nije ostvario i najveći prinos korena (Tab. 3). Iako područje Vojvodine kojim je obuhvaćeno ovo istraživanje nije veliko, postojale su značajne razlike između lokaliteta. U sve tri godine najveći prinos korena zabeležen je na ogledima postavljenim u Vrbasu sa prosečnim prinosom od 90,16 t ha-1 (Tab. 3). U proseku za tri godine ispitivanja šest NS hibridnih sorti šećerne repe na osam lokaliteta ispitivanja ostvareni su prinosi korena od 69,2 t ha-1. Ako se ovaj prinos korena uporedi sa prosečnim prinosom proizvodnje u Republici Srbiji koji je iznosio 49,4 t ha-1 (Tab. 6) proizilazi da su NS hibridne sorte imale za oko 40% viši prinos korena. Ova činjenica se može objasniti time da su NS hibridne sorte šećerne repe bolje prilagođene različitim uslovima proizvodnje u odnosu na konkurentske.

Sadržaj šećera

Kako prinos korena tako i sadržaj šećera u velikoj meri zavisi od ekoloških uslova. Pored padavina i srednjih dnevnih temperatura na sadržaj šećera značajno utiče noćna temperatura u fenofazi tehnološkog sazrevanja tokom avgusta i septembra meseca. U godinama kad su noćne temperature u fazi tehnološkog sazrevanja ispod 20oC po pravilu se ostvaruje viši sadržaj šećera kod svih sorti šećerne repe. Izuzetna količina padavina koja je zabeležena tokom 2010. uticala je negativno na sadržaj šećera i u toj godini sadržaj šećera se kretao od 13,8% koliko je zabeležen u Kikindi do 16,12% u Zrenjaninu. Druge dve godine su imale manjak padavina od višegodišnjeg proseka što je rezultovalo mnogo većim sadržajem šećera (Tab. 4). U protekle tri godine nisu utvrđene velike razlike između novosadskih hibridnih sorti i konkurentskih sorti koje se nalaze u proizvodnji (Tab. 4 i 6).

Prinos šećera

Prinos šećera sa jedinice površine je vrlo kompleksno svojstvo i predstavlja proizvod između prinosa korena i sadržaja šećera, te je glavni cilj gajenja šećerne repe. Kao i kod prethodna dva svojstva, efekat godine je bio najznačajniji. Od lokaliteta su se izdvojili Vrbas i Zrenjanin sa prosečno zabeleženim prinosom šećera od 14,71 t ha-1 i 13,66 t ha-1 (Tab. 5). U sve tri ispitivane godine pojedinačno, a i u proseku za tri godine ispitivanja novosadske hibridne sorte šećerne repe ostvarile su za oko 40% viši prinos šećera sa jedinice površine u odnosu na konkurentske koje se nalaze u proizvodnji. Viši prinos šećera NS hibridnih sorti, kako pojedinačno po godinama, tako i u proseku za tri godine ispitivanja uglavnom se duguje višim prinosom korena.


Tabela 3. Prinos korena (t ha-1)

Lokalitet GodinaSorta

ProsekLara Drena Darija Irina Nora Vera

Novi Sad2010 78,06 87,03 73,63 78,94 79,94 79,48 79,512011 54,90 54,82 51,03 53,91 50,51 51,81 52,832012 33,97 34,45 32,36 34,69 37,64 32,86 34,33

prosek 55,64 58,77 52,34 55,85 56,03 54,72 55,56

Sombor2010 73,05 73,53 66,03 69,85 61,83 72,55 69,472011 88,48 86,98 81,55 84,28 82,48 84,18 84,662012 49,50 51,18 49,35 49,88 46,70 47,35 48,99

prosek 70,34 70,56 65,64 68,00 63,67 68,03 67,71

Vrbas2010 95,80 91,20 93,60 97,60 100,00 99,20 96,232011 89,90 91,56 96,84 96,84 98,14 98,60 95,312012 81,00 79,00 75,00 77,80 82,20 78,60 78,93

prosek 88,90 87,25 88,48 90,75 93,45 92,13 90,16

Senta2010 68,00 69,80 69,20 70,00 70,40 70,40 69,632011 69,80 70,80 68,40 73,60 74,80 74,80 72,032012 36,60 34,20 38,60 36,60 38,20 37,00 36,87

prosek 58,13 58,27 58,73 60,07 61,13 60,73 59,51

Kikinda2010 57,26 60,02 55,74 53,00 60,32 54,94 56,882011 92,44 89,46 86,66 89,56 85,32 84,90 88,062012 55,36 55,10 54,92 56,96 54,02 55,94 55,38

prosek 68,35 68,19 65,77 66,51 66,55 65,26 66,77

Zrenjanin2010 86,27 90,16 84,38 84,83 89,30 89,68 87,442011 86,83 91,50 86,54 90,54 90,83 86,29 88,762012 67,60 66,10 66,06 68,03 67,30 65,86 66,83

prosek 80,23 82,59 78,99 81,13 82,48 80,61 81,01

Pančevo2010 69,08 73,30 65,00 71,38 68,68 71,38 69,802011 70,30 72,60 70,88 70,62 69,72 68,60 70,452012 46,80 49,10 50,18 48,14 47,44 45,64 47,88

prosek 62,06 65,00 62,02 63,38 61,95 61,87 62,71

S.Mitrovica2010 70,10 78,96 66,62 72,28 74,42 75,54 72,992011 79,72 71,38 82,16 83,54 79,20 82,48 79,752012 54,64 57,52 58,52 59,84 57,52 59,02 57,84

prosek 68,15 69,29 69,10 71,89 70,38 72,35 70,19PROSEK 68,98 69,99 67,64 69,70 69,45 69,45 69,20

god sor god/sor lok god/lok sor/lok god/sor/lok

0,05LSD

0,01

1,02

1,34

1,67

2,20

2,89

3,80

1,45

1,90

2,50

3,29

4,09

5,38

7,08

9,31

cv (%) 8,23


Tabela 4. Sadržaj šećera (%)



Novi Sad2010 14,22 13,78 14,01 13,86 14,01 14,18 14,012011 17,91 17,44 17,66 17,68 17,80 17,55 17,682012 17,62 17,99 17,96 18,23 17,96 18,11 17,98

prosek 16,58 16,41 16,54 16,59 16,59 16,61 16,55

Sombor2010 14,62 13,87 14,94 14,06 14,22 14,95 14,442011 15,28 15,01 15,19 15,36 14,86 15,56 15,212012 16,58 16,24 16,44 16,56 16,37 15,93 16,35

prosek 15,49 15,04 15,52 15,33 15,15 15,48 15,33

Vrbas2010 14,70 14,31 14,42 14,32 14,18 14,68 14,432011 16,48 16,73 16,32 16,26 16,30 16,44 16,422012 18,30 18,38 18,39 18,51 18,87 18,59 18,51

prosek 16,50 16,47 16,38 16,36 16,45 16,57 16,45

Senta2010 14,86 14,47 15,00 14,45 14,66 14,93 14,732011 15,91 15,78 16,09 15,92 16,46 15,88 16,012012 18,00 18,08 17,96 18,54 17,91 17,70 18,03

prosek 16,25 16,11 16,35 16,31 16,34 16,17 16,26

Kikinda2010 14,03 13,63 14,09 13,60 13,54 13,90 13,802011 16,78 16,86 17,05 17,24 16,78 17,17 16,982012 19,76 20,43 19,75 19,85 20,14 20,08 20,00

prosek 16,86 16,98 16,96 16,90 16,82 17,05 16,93

Zrenjanin2010 16,26 16,01 16,26 15,88 16,00 16,30 16,122011 16,48 16,74 16,32 16,26 16,30 16,44 16,422012 18,17 18,08 18,31 18,43 18,81 18,64 18,41

prosek 16,97 16,95 16,97 16,85 17,04 17,13 16,98

Pančevo2010 14,22 13,71 14,05 13,92 13,73 14,27 13,982011 15,83 15,71 15,53 15,72 15,44 15,77 15,672012 17,50 18,20 17,63 17,50 17,33 17,54 17,62

prosek 15,85 15,87 15,74 15,71 15,50 15,86 15,76

S.Mitrovica2010 15,01 14,55 14,98 14,52 14,90 15,02 14,832011 17,44 17,48 17,51 17,52 17,30 17,42 17,452012 17,11 17,33 17,46 17,62 17,57 17,43 17,42

prosek 16,52 16,45 16,65 16,55 16,59 16,63 16,57PROSEK 16,38 16,28 16,39 16,32 16,31 16,44 16,35

god sor god/sor lok god/lok sor/lok god/sor/lok0,05

LSD0,01

0,01

0,13

0,16

0,21

0,28

0,37

0,14

0,18

0,24

0,32

0,40

0,52

0,68

0,90

cv (%) 3,37


Tabela 5. Prinos polarizacionog šećera (t ha-1)



Novi Sad2010 11,10 11,99 10,31 10,94 11,20 11,27 11,142011 9,81 9,54 8,94 9,47 8,96 9,12 9,312012 5,96 6,17 5,80 6,32 6,76 5,93 6,16

prosek 8,96 9,23 8,35 8,91 8,97 8,77 8,87

Sombor2010 10,68 10,21 9,87 9,81 8,80 10,85 10,042011 13,51 13,06 12,39 12,96 12,25 13,11 12,882012 8,22 8,31 8,12 8,27 7,65 7,53 8,02

prosek 10,80 10,53 10,12 10,34 9,57 10,49 10,31

Vrbas2010 14,08 13,05 13,50 13,97 14,19 14,55 13,892011 14,80 15,32 15,81 15,76 16,02 16,16 15,652012 14,82 14,52 13,76 14,41 15,51 14,61 14,61

prosek 14,57 14,30 14,36 14,71 15,24 15,10 14,71

Senta2010 10,13 10,16 10,37 10,12 10,32 10,54 10,272011 11,10 11,18 11,01 11,73 12,33 11,88 11,542012 6,58 6,18 6,94 6,78 6,85 6,56 6,65

prosek 9,27 9,17 9,44 9,54 9,83 9,66 9,49

Kikinda2010 8,05 8,18 7,86 7,23 8,18 7,65 7,862011 15,50 15,03 14,79 15,43 14,29 14,57 14,932012 10,95 11,26 10,83 11,30 10,89 11,23 11,08

prosek 11,50 11,49 11,16 11,32 11,12 11,15 11,29

Zrenjanin2010 14,03 14,43 13,72 13,47 14,30 14,62 14,092011 14,30 15,33 14,13 14,73 14,81 14,21 14,592012 12,30 11,94 12,09 12,54 12,66 12,28 12,30

prosek 13,54 13,90 13,31 13,58 13,92 13,70 13,66

Pančevo2010 9,82 10,06 9,13 9,94 9,42 10,20 9,762011 11,13 11,41 11,00 11,09 10,77 10,81 11,042012 8,19 8,93 8,84 8,43 8,23 8,01 8,44

prosek 9,72 10,13 9,66 9,82 9,47 9,67 9,75

S.Mitrovica2010 10,52 11,49 9,98 10,49 11,08 11,35 10,822011 13,90 12,49 14,38 14,63 13,71 14,37 13,912012 9,35 9,97 10,22 10,55 10,11 10,28 10,08

prosek 11,10 11,99 10,31 10,94 11,20 11,27 11,60PROSEK 11.20 11,26 10,99 11,26 11,22 11,32 11,21

god sor god/sor lok god/lok sor/lok god/sor/lok0,05

LSD0,01

0,17

0,23

0,29

0,37

0,45

0,64

0,22

0,32

0,42

0,56

0,69

0,91

1,20

1,57

cv (%) 8,59


Tabela 6. Rezultati ostvareni u proizvodnim uslovima u Srbiji tokom perioda istraživanja

SvojstvaGodina

Prosek2010 2011 2012

Prinos korena (t ha-1) 54,80 54,40 38,90 49,40

Sadržaj šećera (%) 14,69 16,47 17,12 16,09

Prinos pol. šećera (t/ha) 8,05 8,96 6,66 7,89

Zaključak

Imajući u vidu ostvarenu visinu prinosa korena, sadržaja šećera i prinosa šećera novosadskih hibridnih sorti u ekološki vrlo različitim godinama proizvodnje, sa zadovoljstvom se može konstatovati da one zaslužuju značajnije mesto i učešće u proizvodnji šećerne repe u Srbiji.

Literatura

Barocka KH (1985): Zucker und Futterrüben (Beta vulgaris L.). In: Hoffmann W, Mudra A, and Plarre W, Lehrbuch der Züchtung landwirtschaftlicher Kulturpflanzen. Verlag Paul Parey, Berlin, Germany, vol. 2

Biancardi E (2005): Objectives of Sugar Beet Breeding. In: E. Biancardi et al. (eds.). Genetics and Breeding of Sugar Beet. Science Publishers Inc, Enfield, NH, USA, 53-58

Čačić N, Kovačev L, Mezei S, Stojaković Ž, Sklenar P (1997): Ocena vrednosti sorata šećerne repe na osnovu višegodišnjih rezultata u ogledlma. Zbornik radova In-stituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 23: 437-454

Ivanović M, Vasić N, Jocković Đ, Stojaković M, Nastasić A (2006): Prinos zrna NS hibri-da kukuruza različitih perioda selekcije. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 42: 15-20

Kimber D and McCullagh S (1987): Progress with Seed and Varieties-a report on the 1986 NIAB variety trials. British Sugar Beet Review, 56: 10-14

Knapp E (1958): Beta Rüben. In: T. Roemer and W. Rudorf (eds.). Handbuch der Pflan-zenzüchtung. Paul Parey, Berlin, 3

Kovačev L, Čačić N (1995): NS hibridi šećerne repe u ogledima i proizvodnji. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 23: 547-560

Kovačev L, Čačić N, Mezei S, Stojaković Ž (2007): Produktivnost NS hibridnih sorti še-ćerne repe u dvogodišnjim multilokacijskim ogledima. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 43: 161-166


Kovačev L (1992): Sorta kao faktor povećanja prinosa šećerne repe. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 20: 193-201

Lewellen RT (1987): Breding sugarbeet for resistance to rhizomania: Evaluation of host-plant reactions and selection for and inheritance of resistance, 50th winter congress, Bruxelles, Palais des Congress, 11-12 Feb., 139-156

Stojaković M, Jocković Đ, Ivanović M, Vasić N, Simić D, Boćanski J (2006): NS hibridi kukuruza u ogledima u 2005. godini. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 42: 3-14

Škorić D, Joksimović J, Jocić S, Jovanović D, Hladni N, Marinković R, Gvozdenović S (2006): Rezultati dvogodišnjih ispitivanja novosadskih hibrida suncokreta u mikroogledima. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 42: 61-73

KVALITET ZEMLJIŠTA ZA ORGANSKU PROIZVODNJU U OKRUŽENJU ZAŠTIĆENIH PRIRODNIH DOBARA

Jovica Vasin1, Vesna Kicošev2, Stanko Milić1, Jordana Ninkov1, Tijana Zeremski1, Adrijana Grujić3

1Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad2Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Radnička 20a, 21000 Novi Sad

3Prirodno-matematički fakultet, student master studija geoinformatike


Izvod: Očuvanje biološke raznovrsnosti (biodiverziteta) predstavlja jedan od preduslova održavanja funkcionalnosti biosfere. Kod organske biljne poljoprivredne proizvodnje, biodiverzitet je i instrument i cilj. Organska poljoprivredna proizvodnja, kao jedan od ciljeva ima održavanje plodnosti zemljišta na optimalnom nivou. Sa druge strane, praćenje i popravak pojedinih parametara plodnosti može imati presudan uticaj na uspešnost, pa čak i na opstanak organske proizvodnje na zemljišnoj parceli. Obradom podataka je ustanovljeno da ukupna površina zaštitnih zona (zaštitnih pojaseva) u okruženju zaštićenih prirodnih dobara (zaštićenih područja) u AP Vojvodini iznosi oko 60.000 ha. Kako postoji preporuka da se oko zaštićenih područja, u cilju njihove zaštite, formiraju zaštitne zone u kojima bi se primenjivali principi organske poljoprivrede, ova površina može predstavljati takođe veliki potencijal za uspostavljanje i širenje organske proizvodnje. Naravno, neophodna je prethodna analitika na parametre kvaliteta zemljišta, kako bi parcele u pufer zonama mogle ući u period konverzije.

Ključne reči: kvalitet zemljišta, organska biljna proizvodnja, zaštićena prirodna dobra, zaštitne zone

Uvod

Biloška raznovrsnost (biodiverzitet) u Evropi je u opadanju poslednjih decenija, a jedan od ključnih uzroka ovog pada su promene u načinu korišćenja poljoprivrednog zemljišta (EEA TR9, 2009). U prošlosti, poljoprivreda je imala značajnu ulogu u održavanju genetskog diverziteta. Tokom vremena, usled usvajanja uniformnih sorti i primene metoda za postizanje visokih prinosa po jedinici površine, nastalo je značajno smanjenje genetskog nasleđa gajenih vrsta (El-Hage Scialabba et al. 2003). Očuvanje biološke raznovrsnosti predstavlja jedan od preduslova održavanja funkcionalnosti biosfere. Zaštita prostornih celina, koje se odlikuju manje-više očuvanim prirodnim uslovima neophodnim za očuvanje biodiverziteta i za opstanak retkih i ugroženih


organizama, ostvaruje se formiranjem zaštićenih prirodnih dobara (zaštićenih područja). U intenzivnom poljoprivrednom okruženju ona zauzimaju mali prostor (oko 5,5% teritorije Vojvodine) i postoje kao manji ili veći fragmenti očuvane prirode (Kicošev i Sabadoš 2008). Oštećeni i/ili degradirani ekosistemi poseduju smanjenu toleranciju prema promenama u okruženju (Noss 2001), te je njihovo povezivanje u nacionalne, regionalne i kontinentalne ekološke mreže jedan od prioritetnih zadataka savremene konzervacione biologije (Hannah et al. 2002). Na osnovu odredaba Člana 48. Zakona o zaštiti prirode („Sl. glasnik Republike Srbije” br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 – ispravka), na području Republike Srbije, u fazi uspostavljanja je nacionalna ekološka mreža. U skladu sa Članom 2. stav 1. Uredbe o ekološkoj mreži (“Službeni glasnik RS” br. 102/2010), sastavni deo ekološke mreže Republike Srbije su centralna područja, ekološki koridori i zaštitne zone.

Koncept zaštitnih zona primenjivan je još sedamdesetih godina prošlog veka, zahvaljujući razvoju globalne svesti o posledicama sve većeg pritiska na prirodne resurse. Međutim, tek na IV kongresu zaštićenih područja 1992. godine, utvrđeno je da se očuvanje biodiverziteta ne može ostvariti ukoliko primena mera zaštite bude ograničena samo na zaštićena područja (McNeely 1993), te je upravljanje zaštitnim zonama time postalo važan element u zaštiti područja (Hjortso et al. 2006). Kako formiranje funkcionalnih zaštitnih zona zavisi od stanja ugroženosti vrsta, predeonih karakteristika zaštićene oblasti i okruženja, osetljivosti područja, intenziteta i učestanosti ugrožavajućeg faktora, kao i mnogih drugih faktora, način njihovog uspostavljanja razlikuje se od države do države, a postoje razlike i na subdržavnom nivou. Pravna regulativa Republike Srbije ne daje preporuke za širinu zaštitne zone i organizaciju sadržaja unutar nje. Navedeni elementi definišu se u okviru studija zaštite područja, na osnovu rezultata valorizacije stanja biodiverziteta, ugroženosti vrsta i staništa sa jedne strane, kao i socioekonomskog faktora sa druge. Na taj način, upravljanje zaštitnom zonom postaje značajan segment održivog ruralnog razvoja.

Osim pravne regulative i sektorskih strategija iz oblasti zaštite prirode i životne sredine i ostali zakoni (kao što je Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju (“Službeni glasnik RS”, br. 41/2009), član 12.) i strategije (npr. Strategija ruralnog razvoja Republike Srbije (2010-2013) – Nacrt) iz novijeg perioda, ističu značaj očuvanja biodiverziteta za potrebe održivog razvoja područja. Prema Strategiji ruralnog razvoja Republike Srbije (tačka 3.9), „Visoka biološka raznovrsnost je u direktnoj vezi sa niskim imputima u poljoprivrednoj proizvodnji u smislu manjeg korišćenja veštačkih dubriva, pesticida, i agrotehnike“, dok Strategija razvoja poljoprivrede Srbije (u tački 274) ukazuje na potrebu „praćenja stanja biodiverziteta i procesa ili aktivnosti koje imaju značajan negativan uticaj na stanje biodiverziteta“. Sa povećanjem raznolikosti gajenih vrsta i usvajanjem adaptivnog upravljanja, poljoprivredni sistemi mogu da poboljšaju strukturu zemljišta, kvalitet vode i ekosistemskih usluga, kao i da značajno smanje osetljivost na promene klimatskih i drugih faktora (EEA TR9, 2009). Ogromna površina zemljišta u okolini zaštićenih područja, kojoj pripada i zaštitna zona, zahteva upravljanje agro-ekosistemima na način koji čuva bezbednost i integritet pejzaža (El-Hage, edt. 2003). Zaštitne zone se najčešće smatraju površinom na koju treba usmeriti održivo korišćenje resursa od strane lokalnog stanovništva, čime se obezbeđuje da se


korišćenje prirodnih vrednosti zaštićenih područja ne odvija u meri kojom se ugrožava opstanak vrsta i očuvanje njihovih staništa (Berkmueller and Mukherjee 1989, Reid and Miller 1989, Nepal and Weber 1995, Srivastava 1997, Brown 1997, Heinen and Mehta 2000). Često su zaštitne zone područja sa namenom za razvoj poljoprivrede (Ebregt et al. 2006), te je na ovim prostorima neophodno promovisanje održivog načina upravljanja poljoprivrednim aktivnostima (Grimble and Laidlaw 2002).

Kako je utvrđivanje zaštitnih zona u ranijem periodu bila opciona kategorija, postoje značajne razlike u njihovim dimenzijama, a deo zaštićenih područja Vojvodine čak ih i ne poseduje. Iz navedenog razloga, izabrana je uniformna vrednost od 500 metara, koja je dobijena na osnovu analize literaturnih podataka za područja sa sličnim ekološkim karakteristikama, kao i na osnovu dugogodišnjeg iskustva u radu sa zaštićenim područjima. Mnoga istraživanja (Lee & Samuel 1976, Phillips 1989, Hartman & Scrivener 1990, Davies & Nelson 1994, Brosofske et al. 1997) ukazivala su da zaštitni pojas prema poljoprivrednim površinama ima značaja u zaštititi prirodnih resursa. Istraživanja uticaja primene pesticida na prirodnu vegetaciju ukazala su na potrebu uspostavljanja zaštitnog pojasa od oko 250 metara za smanjenje efekta opasnih materija do 90% (Burn 2003), odnosno 247 metara za 90%-no uklanjanje azotnih jedinjenja koja migriraju proceđivanjem kroz zemljište (Mayer et al. 2005). Međutim, zagađujuće materije koje dospevaju na prirodna staništa putem vode i vazduha, deluju u intervalu od par desetina do nekoliko hiljada metara (Veselinović i sar. 1995, Savić i Letić 2003). Zagađujuće materije nošene jakim vetrovima i većim vodenim tokovima mogu imati uticaj na regionalnom nivou. Prema podacima oko 1.400 istraživačkih članaka (Bentrup et al. 2008) oko vlažnih područja, na primer, neophodno je očuvanje funkcionalnosti prirodnih staništa u pojasu od 250 do 1.000 metara. U navedenom radu prikazani su i podaci iz različitih disciplina (poljoprivredna tehnika, konzervaciona biologija, ekonomija, hidrologija, pejzažna ekologija, urbana ekologija i sl.), koji ukazuju na neophodnost uspostavljanja dodatnih 130 do 170 metara oko pojasa prirodnih staništa za formiranje celovite zaštitne zone. To znači da za preporučeni minimum od 250 metara širine staništa, ukupne dimenzije iznose 380, odnosno 420 metara. Preporučena (srednja) vrednost iznosi više od 500 metara. Na značaj uspostavljanja zaštitne zone minimalnih dimenzija 500 metara ukazuju i istraživanja nemačkih stručnjaka (Mücher et al 2006) bazirana na praćenju promena u korišćenju zemljišta u okruženju područja ekološke mreže Evropske unije (Natura 2000) u periodu 1950-2000. godine. Područje u okruženju elemenata ekološke mreže baferovano je koncentričnim prstenovima od 500 metara udaljenosti i utvrđeno je da se najveći broj promena dogodio u pojasu nadomak zaštićenog područja.

Kod organskog načina uzgoja poljoprivrednih kultura, biodiverzitet je i instrument i cilj (El-Hage Scialabba et al. 2003). Organska poljoprivreda je sistem ekološkog upravljanja koji promoviše i unapređuje biodiverzitet, kruženje materije, biološku aktivnost i plodnost zemljišta. Jedno od osnovnih načela u organskoj proizvodnji je održavanje i poboljšanje plodnosti zemljišta (Službeni glasnik Republike Srbije, broj 30/10). Sistem kontrole plodnosti zemljišta i upotrebe đubriva obuhvata kontrolu svih faktora koji određuju plodnost zemljišta i dejstvo đubriva, odnosno preko ishrane utiču na rast, razviće i prinose biljaka, kao i mere kojima se ovi usmeravaju u cilju


ostvarenja visoke i stabilne proizvodnje uz primenu ekonomičnosti i zaštitu biosfere (Manojlović 1986).

Organska poljoprivreda pruža odgovarajuću alternativu na području koje sadrži ekosisteme u kojima su uslovi nepovoljni za intenzivne poljoprivredne aktivnosti (El-Hage 2003), kao što su slatinska staništa (slane stepe i slane močvare).


Istraživanja su realizovana na području koje sadrži slatinska staništa i predstavljaju deo projekta „Ispitivanje kvaliteta zemljišta u blizini potencijalne lokalne ekološke mreže na prostoru srednjeg Banata“. Projekat je finansiran od strane Fonda za zaštitu životne sredine Republike Srbije, koordinator projekta je Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj AP Vojvodine, a realizator projekta je Institut za ratarstvo i povrtarstvo (Vasin i sar. 2011). Za istraživanje je izabran deo ekološke mreže srednjeg Banata sa centralnim područjima Specijalni rezervat prirode „Slano Kopovo“ (zaštićeno područje), Park prirode „Rusanda“ i Specijalni rezervat prirode „Okanj bara“ (područja u postupku zaštite kod nadležnog organa). Radi procene stanja agroekosistema, uzorkovano je poljoprivredno zemljište i to: pašnjaci - slatine (unutar zaštićenih područja) i obradivo poljoprivredno zemljište - njive, bašte i vinogradi (u neposrednoj blizini granice zaštićenih područja, odnosno unutar zaštitnih zona). Lokaliteti za uzorkovanje određeni su na osnovu blizine, intenziteta i učestalosti dominantnih ugrožavajućih faktora. Zemljište je uzorkovano po odredbama Sistema kontrole plodnosti zemljišta.

Površine zaštitnih pojaseva (okruženje zaštićenih područja) dobijene su geoprocesiranjem vektorskog prikaza zaštićenih područja u formatu .shp file, definisanjem parametra funkcije rastojanja (500 m) od pojedinačnog vektora (granica zaštićenog područja). Podaci dobijeni za površine zaštitnih pojaseva imaju srednji do visok nivo preciznosti, jer su granice zaštićenih područja dobijene digitalizacijom katastarskih karata razmere 1:2500, upotrebom softvera ArcMap 10.0.

Prikupljeni uzorci zemljišta su vazdušno sušeni i samleveni mlinom za zemljište do veličine čestica <2 mm (ISO 11464:1994).

Laboratorijske analaze osnovnih hemijskih svojstava i sadržaja opasnih i štetnih materija u zemljištu su urađene u Laboratoriji za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo (akreditovana od strane ATS prema SRPS ISO/IEC 17025:2006).


Analizom grafičkog prikaza .shp projekcija na rasterima (georeferencirane topografske karte R=1:25000) utvrđeno je da se unutar pojasa od 500 metara širine, osim poljoprivrednog zemljišta, nalaze građevinska područja naselja, građevinsko zemljište van građevinskih područja (najčešće površine namenjene rekreaciji i infrastrukturni objekti), vodene i šumske površine, kao i ostali sadržaji u prostoru.


Registrovani su slučajevi u kojima su se projektovani pojasevi između dva susedna zaštićena područja preklapali, ili je zaštitni pojas jednog područja delom bio unutar granica drugog prostora pod zaštitom. Osim navedenog, usled ameboidne strukture granica velikog broja zaštićenih područja, na mnogim delovima je udaljenost jednog dela granice od drugog manja od 1000 metara, pa čak i od 500 metara. Iz tih razloga, od ukupne površine oduzimane su pojednačne površine svih navedenih elemenata.

Grafikon 1 daje prikaz vrednosti raspoloživog prostora za razvoj poljoprivrede u hektarima.

Ovi podaci predstavljaju sumu raspoloživih površina (ha) za poljoprivrednu proizvodnju, koja je dobijena oduzimanjem površina neupotrebljivih za tu namenu od ukupne površine zaštitnih pojaseva oko zaštićenih prirodnih područja (projektovanih u širini od 500 metara). Dobijena suma iznosi oko 60.000 hektara.

Grafikon 1. Raspoloživa površina (ha) za poljoprivredu u pojasu od 500m oko zaštićenih područja

U tabeli 1 prikazane su najzastupljenije klasifikacione jedinice zemljišta (Nejgebauer i sar. 1971) na ispitivanom području ekološke mreže srednjeg Banata (Slano kopovo, Rusanda i Okanj bara), kao i uporedno, odgovarajuće klasifikacione jedinice prema aktuelnoj domaćoj i međunarodnoj FAO - WRB klasifikaciji.


Tabela 1. Klasifikacione jedinice zemljišta na ispitivanom području

Ozn

aka

na k

arti

Klasifikaciona jedinica na

legendi karte 1

Klasifikaciona jedinica prema

aktuelnoj domaćoj klasifikaciji zemljjišta 2

Klasifikaciona jedinica prema međunarodnoj

klasifikaciji zemljjišta 3

84 solonjec solončakasti solonjec podtip solonjec – so-lončak salic Solonetz (sz SN) 4

72 ritska crnica beskarbonatna

ritska crnica, podtip karbona-tna

mollic Gleysol (mo GL) - no calcic

16 černozem karbonatni na lesnoj terasi

černozem, varijetet karbonatni calcic Chernozem (cc CH)

20 černozem sa znacima oglejavanja u lesu

černozem, varijetet oglejeni gleyic Chernozem (gl CH)

26 černozem solonjecasti černozem, varijetet alkalizo-van alcalic Chernozem (ax CH)

63 livadska crnica za znacima zaslanjivanja

černozem, varijetet zaslanje-ni salic Chernozem (sz CH)

82 solončak solončak Solonchak (SC) 4

1 - prema Nejgebaueru i sar. 1971.2 - prema Živkoviću i sar. 1985.3 - prema FAO-WRB 2006.4 - detaljnije o solončaku i solonjecu na ispitivanom području - Vasin 2010.

Tabela 2. Prosečne vrednosti (po lokalitetu) osnovnih hemijskih svojstava zemljišta

Lokalitet Način korišćenja

pH CaCO3%

Humus%

Ukup.N %

AL-P2O5mg/100g

AL-K2Omg/100gu KCl u H2O

Rusandapašnjaci 6,02 7,75 1,64 4,02 0,265 23,37 34,05

obr.zem. 6,95 7,82 3,13 2,60 0,197 109,14 67,52

Slano kopovo

pašnjaci 7,32 8,78 2,07 2,46 0,178 11,30 26,07

obr.zem. 6,23 7,30 4,19 2,41 0,187 10,60 30,47

ekološki koridor

pašnjaci 6,70 8,52 0,13 2,67 0,199 7,85 30,95

obr.zem. 6,90 7,90 0,56 2,35 0,174 15,30 35,33

Okanj bara

pašnjaci 5,15 7,06 0,00 3,64 0,249 10,27 32,47

obr.zem. 6,21 7,46 1,96 3,36 0,236 8,70 36,80

prosekpašnjaci 6,21 7,93 1,16 3,41 0,233 15,80 33,70

obr.zem. 6,63 7,65 2,55 2,67 0,198 46,40 46,10


Vrednosti pojedinih osnovnih hemijskih svojstava (reakcija zemljišta - pH, sadržaj CaCO3) zemljišta su direktna posledica procesa pedogeneze. Zemljišne parcele unutar zaštićenih područja (u ovom ispitivanju pašnjaci) i u zaštitnom pojasu van zaštićenih područja (obradivo zemljište) najčešće pripadaju različitim tipovima zemljišta.

Na svim lokalitetima je sadržaj humusa kod pašnjaka viši u odnosu na obradive površine. Ovo se može objasniti pojačanom aeracijom, a time i mikrobiološkom mineralizacijom organske materije nastalom usled obrade zemljišta i time njegove bolje aeracije.

Posledica dosadašnjeg neprimenjivanja organskih đubriva je da 79% uzoraka obradivog zemljišta ima potrebu za povećanim, meliorativnim količinama organskih đubriva (stajnjaka, komposta i dr). Na ostalim obradivim površinama potrebno je pridržavati se principa dobre poljoprivredne prakse, tj. đubriti redovnim količinama organskih đubriva i unositi žetvene ostatke prethodnih gajenih biljnih vrsta, a nikako ih ne spaljivati. Organska poljoprivredna proizvodnja upravo može svojim konceptom doprineti plodnosti zemljišta povećanjem sadržaja humusa u zemljištu (Vasin i sar. 2012).

Sadržaj hraniva je posledica primenjene agrotehnike. Prema rezultatima ispitivanja obradivih zemljišnih parcela, koja se nalaze u okruženju slatinskih staništa zaštićenih područja srednjeg Banata, treba uspostaviti odgovarajući režim đubrenja, kompatibilan potrebama organskog uzgoja kultura i zaštiti prirodne vegetacije.

Na osnovu rezultata ispitivanja obradivog zemljišta u neposrednoj blizini zaštićenih područja (unutar zaštitnog pojasa) može se zaključiti da je đubrenje u prethodnom periodu na skoro svim parcelama bilo neplansko, tj. bez prethodne analize zemljišta i proračuna đubrenja. Tako je zabeleženo da 57% uzoraka ima nizak, a 29% štetno do toksično visok sadržaj pristupačnog fosfora. Na parcelama sa ovako visokim sadržajem pristupačnog fosfora se preporučuje izostavljanje đubrenja ovim elementom u naredne četiri godine (do sledećeg ispitivanja zemljišta prema ciklusu Sistema kontrole plodnosti zemljišta).

Pravilno đubrenje se u organskoj proizvodnji može postići samo redovnom analizom zemljišta i primenom đubriva sa spiska dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka. Pravilno đubrenje je neophodno i sa aspekta blizine autohtone, uglavnom oligotrofne, vegetacije u zaštićenom području. Povećanje sadržaja hraniva u neposrednom okruženju (pre svega azota koji je mobilan) uništava prirodnu autohtonu slatinsku vegetaciju, a useljavaju se invazivne korovske vrste, koje su opasne i za poljoprivredu.

Biogeni elementi su esencijalni za biljne i životinjske organizme, istovremeno u velikim koncentracijama mogu biti toksični po živi svet. Zemljište predstavlja glavni izvor metala za biljne organizme, bilo da je on nutrijent ili toksikant. Iz ovog razloga je veoma važno poznavati njegov sadržaj i distribuciju u zemljištu.

Izrazom teški metali se označava velika grupa elemenata koja ispoljava izuzetnu toksičnost po žive organizme, odnosno životnu sredinu, a pri tom većina ovih elemenata ima zapreminsku masu veću od 6 kg/dm3. Međutim, zbog svoje poznate toksičnosti u ovu grupu se ubrajaju i neki metali sa manjom zapreminskom masom. Neki od ovih elemenata (Co, Cr, Cu, Mn, Mo i Zn) su u niskim koncentracijama esencijalni za žive organizme, a tek pri višim koncentracijama ispoljavaju toksično dejstvo. U našem


zakonodavstvu za poljoprivredno zemljište (Sl. Glasnik RS 23/94), ovi elementi su označeni kao štetne (Cu, Zn i B) i opasne materije (Cd, Pb, Hg, As, Cr, Ni, F).

Na rastvorljivost i pristupačnost mikroelemenata i teških metala u zemljištu, u najvećoj meri, utiče pH reakcija zemljišta, sadržaj organske materije, mehanički sastav zemljišta (udeo frakcije gline), zatim sadržaj kalcijum karbonata i pristupačnog fosfora u zemljištu (Kabata-Pendias & Mukherjee 2007).

Tabela 3. Prosečne vrednosti ukupnog sadržaja pojedinih opasnih i štetnih materija u obradi-vom poljoprivrednom zemljištu (u mg/kg)

Lokalitet Cu Zn Co Mn As Pb Cd Ni Cr

Rusanda 67,44 83,52 8,52 487,04 5,62 20,74 0,02 28,62 28,04

Slano kopovo 15,77 50,33 9,37 589,27 7,00 17,57 0,00 29,90 32,43

ekol. koridor 18,37 59,17 10,47 613,53 6,10 19,33 0,00 35,93 32,27

Okanj bara 23,17 65,37 12,03 753,20 6,83 24,47 0,00 39,30 26,93

MDK 100,00 300,00 / / 25,00 100,00 3,00 50,00 100,00

MDK - maksimalno dozvoljena količina (MDK) za poljoprivredno zemljište prema Pravilniku o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (Sl. Gl. RS 23/1994)

Samo jedan uzorak sa zemljišne parcele koja se nalazi u zaštitnom pojasu je imao sadržaj neke od opasnih i štetnih materija preko maksimalno dozvoljene količine. Evidentiran je povećan sadržaj bakra (189,10 mg Cu/kg zem.) u zemljištu koje se koristi kao vinograd na lokalitetu Rusanda, a poreklo zagađenja je antropogeno (primena fungicida na bazi bakra).

Osim ove zemljišne parcele sve ostale se mogu koristiti za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane u organskoj proizvodnji.

Zaključak

Organska poljoprivreda pruža odgovarajuću alternativu na području koje sadrži ekosisteme u kojima su uslovi nepovoljni za intenzivne poljoprivredne aktivnosti, kao što su slatinska staništa (slane stepe i slane močvare).

Površine u neposrednom okruženju zaštićenih područja (zaštitni pojas, odnosno zaštitna zona tamo gde je definisana) predstavljaju realan potencijal za širenje organ-ske poljoprivredne proizvodnje, s obzirom da površina zemljišta u okruženju zaštiće-nih područja zahteva upravljanje agro-ekosistemima na način kojim se obezbeđuje očuvanje prirodnih vrednosti kao ključnog potencijala za održivi ruralni razvoj.

Detaljnim premerom digitalizovanih karata utvrđeno je da potencijalno raspolo-živa površina zaštitnih pojaseva (u okruženju zaštićenih prirodnih područja) za kori-šćenje u organskoj poljoprivredi iznosi oko 60.000 ha.


Posebnu tržišnu vrednost, uz pravilnu markentišku podršku, mogu imati upravo proizvodi iz organske poljoprivredne proizvodnje dobijeni iz zaštitnih zona u okruženju zaštićenih prirodnih područja (npr. zasavički hleb, carski šaran i sl.)

Međutim, da bi se organska poljoprivredna proizvodnja zasnovala neophodno je detaljno ispitivanje kvaliteta zemljišta i to pre početka perioda konverzije u organskoj proizvodnji. Na osnovu rezultata analiza mogu se dati preporuke za popravku zemljišta u smislu povećanja njegove plodnosti na način kompatibilan potrebama organskog uzgoja kultura i zaštite prirodne vegetacije, ali dati i dozvole za korišćenje zemljišta u zavisnosti od prisustva zagađujućih materija neorganskog i organskog porekla.

Na osnovu opsežnih istraživanja većeg broja uzoraka može se zaključiti da većina ispitivanih zemljišnih parcela u zaštitnoj zoni (zaštitnom pojasu) zaštićenih područja ekološke mreže srednjeg Banata (Specijalni rezervat prirode Slano kopovo, Specijalni rezervat prirode Okanj bara, Park prirode „Rusanda“ i ekološki koridor) ima vrednosti parametara plodnosti koji ukazuju na potrebu primene mera dobre poljoprivredne prakse.

Na osnovu rezultata ispitivanja obradivog zemljišta na svim lokalitetima može se zaključiti da je đubrenje u prethodnom periodu na skoro svim parcelama bilo neplansko, tj. bez prethodne analize zemljišta i proračuna đubrenja. Zabeleženo da preko polovine uzoraka ima nizak, a nepuna trećina štetno do toksično visok sadržaj biljkama pristupačnog fosfora.

Povoljna okolnost je što nije utvrđeno prisustvo zagađujućih materija u zemljištu, osim u slučaju jedne zemljišne parcele. Ovim je utvrđena pogodnost zemljišnih parcela zaštitnih zona u okruženju zaštićenih područja ekološke mreže srednjeg Banata za organsku proizvodnju.

Literatura

Berkmüller K, Mukherjee S (1989): Buffer zones in the service of ecodevelopment. Tiger Paper, 12–19

Bogdanović D (2010): Hemizacija - potrošnja mineralnih đubriva u proizvodnji hrane. Letopis naučnih radova Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, 34(1): 32-45

Brosofske KD, Chen J, Naiman RJ, Franklin JF (1997): Harvesting effects on microcli-matic gradients from small streams to uplands in western Washington. Ecologi-cal Applications, 7: 1188–1200.

Brown K (1997): Plain tales from the grassland: extraction, value and utilization of biomass in Royal Bardia National Park, Nepal. Biodiversity and Conservation, 6: 59–74.

Burn, A (2003): Pesticide buffer zones for the protection of wildlife, Pest Management Science 59, Society of Chemical Industry. 583–590

Davies PE, Nelson M (1994): Relationships between riparian buffer widths and the effects of logging on stream habitat, invertebrate community composition and fish abundance. Australian Journal of Marine and Freshwater Research 45: 1289–1305.


EEA TR9 - European Environment Agency Technical Report No12 (2009): Distribu-tion and targeting of the CAP budget from a biodiversity perspective. Luxem-bourg: Publications Office of the European Union.

El-Hage Scialabba N (2003): Organic agriculture: The challenge of sustaining food production while enhancing biodiversity. Sub-Group Meeting on Wildlife, Bi-odiversity and Organic Agriculture. Rome: Organic Agriculture Food and Agri-culture Organization of the United Nations

Grimble R, Laidlaw M (2002): Biodiversity management and local livelihoods: Rio plus 10, ODI, London. Natural Resource Perspectives, vol. 73

Hannah L, Midgley GF, Lovejoy T, Bond WJ, Bush M, Lowett JC, Scott D, Woodward FI (2002): Conservation of biodiversity in a changing climate, Conservation Bi-ology 16(19): 264-268

Hartman GF, Scrivener JC (1990): Impacts of forestry practices on a coastal stream ecosystem, Carnation Creek, British Columbia. Bulletin of Fisheries and Aqua-tic Sciences, 223

Heinen JT, Mehta JN (2000): Emerging issues in legal and procedural aspects of bu-ffer zone management with case studies from Nepal. Journal of Environment and Development 9: 45–67

Hjortso CN, Straede S, Helles F (2006): Applying multi-criteria decision-making to protected areas and buffer zone management: A case study in the Royal Chitwan National Park, Nepal. Journal of Forest Economics 12. Science Direct. Deutschland: Elseiver, 91-108

Kicošev V, Sabadoš K (2008). Primena principa održivosti u prostornom planiranju na području Vojvodine. U: B Panjković (ur), Zaštita prirode u Srbiji. Novi Sad: Zavod za zaštitu prirode Srbije, 124-125.

Lee R, Samuel DE (1976): Some thermal and biological effects of forest cutting in West Virginia. Journal of Environmental Quality, 5: 362–366

Manojlović S (1986): Sistem kontrole plodnosti zemljišta i upotrebe đubriva u SAP Voj-vodini – od naučnih istraživanja, preko razvojnih istraživanja do funkcionisanja u poljoprivrednoj proizvodnji Vojvodine. Zbornik radova Pokrajinskog komiteta za nauku i informatiku, knjiga broj 18, str. 123-127

Mayer PM, Reynolds S K Jr., Canfield TJ, McCutchen MD (2005): Riparian Buffer Width, Vegetative Cover, and Nitrogen Removal Effectiveness: A Review of Cu-rrent Science and Regulations, EPA/600/R-05/118

McNeely JA (1993): Parks for Life: Report of the IVth World Congress on National Parks and Protected Areas. IUCN, Gland, Switzerland

Mücher S, Gerard F, Olschofsky K, Hazeu G, Luque S, Pino J, Gregor M, Wachowicz M, Halada L, Tompo E, Kohler R, Petit S, Smith G, Kolar J (2006): Spatial im-pact of conservation sites (NATURA 2000) on land cover changes. Procee-dings of the 2nd Workshop of the EARSeL SIG on Land Use and Land Co-ver. Center for Remote Sensing of Land Surfaces: Bonn, Germany. 386-393.


http://www.zfl.uni-bonn.de/research/earsel/special-interest-group-on-land-use/386-393_muecher.pdf

Nepal SK, Weber KE (1995): Managing resources and resolving conflicts: national parks and local people. International Journal of Sustainable Development and World Ecology 2, 11–25

Noss RF (2001): Beyond Kyoto: Forest management in a time of rapid climate change, Conservation Biology 15/3: 578-590

Phillips JD (1989): Nonpoint source pollution control effectiveness of riparian forests along a coastal plain river. Journal of Hydrology 110: 221–238.

Reid WV, Miller KR (1989): Keeping Options Alive: The Scientific Basis for Conserving Biodiversity. World Resources Institute, Washington, DC.

Savić R, Letić LJ (2003): Degradacija zemljišta i voda eolskom erozijom. Simpozijum „Ekologija i proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane u Breničevskom okrugu”, Viša tehnička škola Požarevac. Zbornik radova: str. 85-92

Srivastava A (1997): People’s participation—a vital component in management of Gir protected area. Indian Forester, 503–511

Veselinović D (1995): Stanja i procesi u životnoj sredini-Fizičkohemijski osnovi zaštite životne sredine. Fakultet za fizičku hemiju, Univerzitet u Beogradu, Beograd.

Republika Srbija (2010): Zakon o organskoj proizvodnji. Službeni glasnik, broj 30/10 od 7.5.2010, Član 6, str 3-4

KVRŽIČNE BAKTERIJE I NJIHOVA PRIMENA: 30 GODINA PROIZVODNJE NS-NITRAGINA

Nastasija Mrkovački, Jelena Marinković, Branislava Tintor, Dragana Bjelić


E-mail: nastasija.mrkovač[email protected]

Izvod: Kvržične bakterije su bakterije sposobne da formiraju kvržice - nodule na korenu leguminoznih biljaka, tj. kvržične bakterije žive u simbiozi sa leguminozama. Biljke iz familije leguminoza imaju sposobnost da preko kvržica ostvaruju deo ishrane azotom, koristeći azot iz atmosfere. Sposobnost formiranja simbiotske zajednice kvržičnih bakterija je usko specifična za određenu biljnu vrstu. Istraživanja kvržičnih bakterija, u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, zabeležena su još ranih 50-tih godina prošlog veka, a intenzivnija istraživanja počela su uvođenjem soje u poljoprivrednu proizvodnju. Sveobuhvatna dosadašnja istraživanja sojeva Bradyrhizobium japonicum rađena su u cilju selekcije najefektivnijih tj. visoko efektivnih sojeva Bradyrhizobium japonicum koji bi se koristili u proizvodnji mikrobiološkog preparata. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, proizvodnja inokulanata počela je 1981. godine u laboratorijama Odeljenja za mikrobiologiju. Inokulanti za leguminoze proizvode se nanošenjem smeše sojeva kvržičnih bakterija (Bradyrhizobium ili Rhizobium) u treset koji se pakuje u polietilenske vrećice. Od početka proizvodnje NS-Nitragina, preporuka sojeva za proizvodnju bazirana je na rezultatima ispitivanja njihove efektivnosti kako u laboratoriji i staklari, tako i u polju. Inokulacija je „igra brojeva“. Kvalitetan preparat mora sadržati dovoljan broj živih i aktivnih bakterija, kako bi se njihov broj zadržao na odgovarajućem nivou i nakon odumiranja određenog broja ćelija na semenu tokom setve i kasnije u zemljištu. Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu važi za najvećeg proizvođača inokulanata (prvenstveno za soju) u Srbiji, ali i u prethodnoj Jugoslaviji. Pored inokulanata za soju pod nazivom NS-Nitragin, proizvode se inokulanti za grašak, pasulj i boraniju i lucerku. Klimatske promene, sa ekstremno niskim temperaturama u zimskom periodu, ekstremno visokim temperaturama tokom leta i izuzetno malom količinom padavina, ukazuju na potrebu obavezne inokulacije svake godine. Na taj način, obnavlja se populacija kvržičnih bakterija, čija je brojnost i aktivnost ozbiljno ugrožena ekstremnim klimatskim uslovima.

Uvod

Kvržične bakterije su bakterije sposobne da formiraju kvržice - nodule na korenu leguminoznih biljaka, tj. kvržične bakterije žive u simbiozi sa leguminozama.

Biljke iz familije leguminoza imaju sposobnost da preko kvržica ostvaruju deo ishrane azotom, koristeći azot iz atmosfere. Ovaj proces omogućen je prisustvom


enzima nitrogenaze u kvržicama, koja redukuje atmosferski azot i prevodi ga u oblike dostupne biljci. Različite vrste kvržičnih bakterija ostvaruju simbiozu sa različitim vrstama leguminoznih biljaka. Bakterije iz rodova Rhizobium, Bradyrhizobium, Sinorhizobium, Mesorhizobium, Allorhizobium, Azorhizobium (rizobiumi) formiraju simbioznu zajednicu sa biljkama iz familije Fabaceae (leguminoze).

Rizobiumi ili kvržične bakterije su aerobne, asporogene, pokretne bakterije koje imaju nitrogenazni enzimski sistem. Ćelije su obavijene sluzavom kapsulom od egzopolisaharida koja ih štiti od uticaja spoljašnje sredine i pomaže da se pričvrste za korenovu dlačicu. Optimalna temperatura rasta je 25-30°C, a optimalni pH 6-7. Mikroaerofili su i u ishrani koriste veliki broj šećera i amino jedinjenja. Žive slobodno u zemljištu, a fiksacija azota se odvija isključivo u kvržicama, u simbioznoj zajednici na korenu leguminoznih biljaka.

Specifičnost kvržičnih bakterija i azotofiksacija

Sposobnost formiranja simbiotske zajednice kvržičnih bakterija je usko specifična za određenu biljnu vrstu.

U simbiozi sa sojom žive i formiraju kvržice bakterije Bradyrhizobium japonicum, Bradyrhizobium elkani i Sinorhizobium fredii. U ovoj zajednici fiksira se i preko 200 kg N ha-1 godišnje. Od bakterija koje formiraju simbiozu sa pasuljem u zemljištima žive vrste Rhizobium leguminosarum bv. phaseoli, Rhizobium tropici, Rhizobium mongolense, Rhizobium gallicum, Rhizobium etli. U simbiozi pasulja i Rhizobium leguminosarum bv. phaseoli, godišnje se fiksira od 25 do 120 kg N ha-1.

U simbioznoj zajednici lucerke i Sinorhizobium meliloti fiksira se od 100-400 kg N ha-1 godišnje. Rhizobium leguminosarum bv. trifoli formira kvržice na korenu deteline i u toj zajednici fiksira od 45-670 kg N ha-1 godišnje. U simbiozi graška, grahorice i sočiva sa Rhizobium leguminosarum bv. viciae godišnje se fiksira od 40-120 kg N ha-1. Simbiozu sa kikirikijem ostvaruju bakterije Rhizobium sp. Za poljoprivrednu proizvodnju značajne su još simbiozne zajednice između kvržičnih bakterija i krmnih leguminoza grahorice (Vicia sp.), žutog zvezdana (Lotus corniculatus) i galege (Galega officinalis i Galega orientalis).

Pregled istraživanja kvržičnih bakterija

Istraživanja kvržičnih bakterija u Institutu za ratarstvo i povrtarsvo zabeležena su još ranih 50-tih godina prošlog veka (Sarić 1953), a intenzivnija istraživanja počela su uvođenjem soje u poljoprivrednu proizvodnju. Od tada, istraživanja su obuhvatila laboratorijska ispitivanja, oglede u staklari i u poljskim uslovima. Prvi zvanični podaci o gajenju soje kod nas datiraju iz 1934. godine, a u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji soja se gajila na oko 600-3.500 ha. Posle Drugog svetskog rata gajenje soje zabeleženo je 1947. godine, a 1949. navode se površine od 15.500 ha. Površine se osetno povećavaju 1975, a veće površine sejane su između 1981. i 1990. godine i iznosile su oko 100.000 ha. U periodu od 1991. do danas, površine pod sojom na teritoriji Srbije stalno rastu (Hrustić i Miladinović 2007).


Istraživanja u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo vezana su prvenstveno za Bradyrhizobium japonicum i Rhizobium leguminosarum. Sve kvržične bakterije, tj. izolovani sojevi ovih bakterija, Bradyrhizobium japonicum i Rhizobium leguminosarum nalaze se u kolekciji Instituta koja je prijavljena u svetsku kolekciju i registrovana pod nazivom NSCNFB (NS kolekcija azotofiksirajućih bakterija) u Japanu 1995.

Laboratorijska ispitivanja obuhvatila su utvrđivanje različitih fizioloških svojstava ovih bakterija. Ispitana je osetljivost sojeva Bradyrhizobium japonicum i Rhizobium leguminosarum prema antibioticima (7 antibiotika različitih koncentracija), a rezultati se koriste u ispitivanjima kompetitivnosti sojeva u kvržicama (Jarak 1988, Mrkovački 1990a, 1990b). Serološke osobine sojeva ispitane su aglutinacijom somatskih antigena. Prema ovom svojstvu, sojevi su podeljeni u 8 seroloških grupa, a ove osobine su značajne za njihovu identifikaciju u kvržicama (Mrkovački 1993). Kako bi se sprečilo negativno delovanje fungicida i pesticida na kvržične bakterije unete inokulacijom, ispitan je njihov uticaj na sojeve (Govedarica i Mrkovački 1993, Jarak i sar. 1993). Ispitan je i uticaj kiselih zemljišta na sojeve Bradyrhizobium japonicum u cilju njihove primene na takvim zemljištima (Mrkovački i sar. 1993).

U cilju selekcije visoko efektivnih sojeva, istraživanja su obuhvatila i sposobnost sojeva da produkuju materije rastenja, tipa giberelina, fenola i indola (Milić i Sarić 1986, 1987, Mrkovački 1990a, Milić i sar. 1991).

Istraživanje enzimatske aktivnosti sojeva Bradyrhizobium japonicum, pored teorijskog značaja - upoznavanja biohemijskih razlika među sojevima, daje mogućnost da se upozna njihova povezanost sa sposobnošću azotofiksacije (Mrkovački i sar. 1990, Popović i sar. 1992).

Pored laboratorijskih istraživanja, rađeni su i mnogobrojni eksperimenti u staklari. U cilju ispitivanja efektivnosti sojeva i njihove kompatibilnosti sa različitim sortama soje, gajene su biljke u hranljivim rastvorima i u zemljištu, kako sterilnom tako i nesterilnom (Sarić i Sarić 1959, Sarić i Milić 1981, Mrkovački i sar. 1992). Kod biljaka gajenih u hranljivom rastvoru Jensena u staklari, određivana je masa suve materije, procenat i sadržaj azota u nadzemnom delu, korenu i kvržicama. Gasnom hromatografijom, u kvržicama različitih sorata soje, utvrđena je aktivnost enzima nitrogenaze i to nakon 36. i 51. dan rasta (Mrkovački 1990a).

Istraživanja su obuhvatila i veliki broj eksperimenata u poljskim uslovima. Kod različitih sorata soje ispitan je uticaj sojeva Bradyrhizobium japonicum (Sarić i sar. 1987) na dinamiku nodulacije (Sarić i sar. 1993) u černozemu i u kiselim zemljištima (Mrkovački i sar. 1993), uticaj produženog dejstva mineralnog đubriva na efektivnost kvržičnih bakterija (Milić i sar. 1993a), uticaj dugogodišnjeg načina obrade zemljišta na prinos inokulisane soje (Rajičić i sar. 1994, Marinković i sar. 2009a). Istraživanja su obuhvatila i uticaj inokulacije na sadržaj azota kod različitih sorata soje u zavisnosti od vremena setve (Milić i sar. 1995), kao i na sadržaj proteina i ulja u zrnu soje (Rajičić i sar. 1996, Marinković i sar. 2010a). Značajnа su i ispitivanja kompeticije sojeva Bradyrhizobium japonicum (Mrkovački i sar. 1996, 1997), intenziteta azotofiksacije kod različitih linija i sorata soje (Mrkovački 1997, Marinković i sar. 2004, Mrkovački i sar. 2008), efekta inokulacije soje na zemljištu bez Bradyrhizobium japonicum (Milić i sar. 1998), efekta inokulacije različitih genotipova soje u postrnoj setvi (Mrkovački


i sar. 1999), efekat inokulacije na zemljištu gde nije gajena soja (Mrkovački i sar. 2002, Mrkovački i sar. 2008), efekat različitih načina inokulacije soje (Milić i sar. 2002, Mrkovački i Milić 2003), primena azotnog i mikrobiološkog đubriva kod soje (Mrkovački i Milić 2006, Mrkovački i sar. 2008, Marinković i sar. 2009b, Marinković i sar. 2010b).

Ispitani su i efekti združene inokulacije sa Bradyrhizobium japonicum i sa slobodnim azotofiksatorima Azotobacter chroococcum kod soje (Milić i sar. 1996), kao i njihov uticaj na primarnu asimilaciju azota kod inokulisanih biljaka u laboratorijskim i poljskim uslovima (Milić i sar. 1998).

Novija istraživanja vezana su za karakterizaciju sojeva Bradyrhizobium japonicum zasnovanu na genetskim osobinama, koja je preciznija i informativnija u poređenju sa fe-notipskom - morfološkom i fiziološkom karakterizacijom. Primenom različitih moleku-larnih metoda omogućena je brza i pouzdana genotipska identifikacija Bradyrhizobium japonicum koja ukazuje na značajnu genetsku raznovrsnost sojeva iz kolekcije (Marinković 2012, Marinković i sar. 2013). S obzirom da je suša jedan od najznačajnijih stresnih faktora koji ograničava biljnu proizvodnju, ispitana je i tolerantnost sojeva Bradyrhizobium japo-nicum na stres suše, u laboratorijskim uslovima i u zemljištu (Marinković 2012, Marinković i sar. 2013). Enzimski i neenzimski antioksidativni sistemi imaju ključnu ulogu u zaštiti procesa azotofiksacije, te su istraživanja obuhvatila i sagledavanje uloge bakterijskog soja u antioksidativnoj aktivnosti simbiozne zajednice (Marinković 2012). Primenom sojeva to-lerantnijih na vodni deficit smanjuje se negativan uticaj suše na azotofiksaciju i postiže se uspešnije vezivanje atmosferskog azota u stresnim uslovima spoljašnje sredine.

Sveobuhvatna dosadašnja istraživanja sojeva Bradyrhizobium japonicum rađena su u cilju selekcije najefektivnijih tj. visoko efektivnih sojeva Bradyrhizobium japonicum koji bi se koristili u proizvodnji mikrobiološkog preparata.

Pored obimnih istraživanja Bradyrhizobium japonicum – simbionta soje, rađeno je niz istraživanja na kvržičnim bakterijama simbiontima pasulja, graška, lucerke, deteline i kikirikija.

Kako su bakterije Rhizobium leguminosarum bv. phaseoli najznačajniji simbionti pasulja, ispitana je sposobnost ovih sojeva da sintetišu materije rastenja, kao i njihova efektivnost u simbioznoj zajednici sa pasuljem i boranijom kod različitih genotipova (Milić i sar. 1999). Praćen je i efekat primene različitih sojeva Rhizobium leguminosarum bv. phaseoli na masu suve materije biljaka, sadržaj azota u biljkama i zrnu, broj i masu zrna (Marinković 2006a, Marinković i sar. 2008), kao i uticaj na mikrobnu populaciju u zemljištu (Marinković 2006b). Ispitan je i uticaj primenjenih sojeva Rhizobium leguminosarum bv. phaseoli na parametre prinosa i prinos više sorti pasulja (Marinković i sar. 2008), kao i efekti inokulacije boranije na prinos i mikrobiološku aktivnost u rizosferi (Milić i sar. 1993b, 2004, Jarak i sar. 2010). Uticaj mikrobiološkog đubriva u proizvodnji pasulja, graška i lucerke prikazan je u radu Milić i sar. (2001).

U zavisnosti od primenjenih sojeva Rhizobium leguminosarum bv. viciae, ispitan je i sadržaj azota i masa suve materije graška (Jarak 1987), nitrogenazna aktivnost sojeva (Jarak 1989), kompatibilnost sorata graška i sojeva Rhizobium leguminosarum bv. viciae (Jarak i sar. 1992). Ispitana je i efektivnost sojeva u


zavisnosti od kombinacije herbicida (Jarak i sar. 1993), rezistentnost sojeva prema herbicidima (Jarak i sar. 1993), efekat Cd i TMTD fungicida na nodulaciju graška (Jarak i sar. 1996, 1997), kao i efekat bakterizacije i mineralnog azota na azotofiksaciju stočnog graška (Jarak i sar. 1998), te primena združene inokulacije u proizvodnji graška (Jarak i sar. 2006).

Ispitana je mogućnost povećanja proizvodnje lucerke i deteline na kiselim zemljištima primenom bakterizacije i kalcifikacije (Jarak i sar. 2002, Čolo i Jarak 2006), uticaj inokulacije na klijanje, početni rast i razvoj lucerke, crvene deteline (Jarak i sar. 2007) i žutog zvezdana (Jarak i sar. 2007).

Virulentnost sojeva Bradyrhizobium japonicum kod kikirikija ispitana je u uslovima staklare u zemljišnim kulturama (Milić i Mrkovački 1995).

Istorijat proizvodnje inokulanata

Proizvodnja prvog komercijalnog bakterijskog preparata kvržičnih bakterija počela je još 1897. godine u Nemačkoj. U Rusiji, prvi preparat proizveden je 1907. godine, u Engleskoj 1910. godine, a 1945. godine u Francuskoj. Danas je u svetu primena ovih preparata neophodni pratilac proizvodnje leguminoznih biljaka.

U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, proizvodnja inokulanata počela je 1981. godine u laboratorijama Odeljenja za mikrobiologiju.

Proizvodnju NS-Nitragina u Institutu pokrenula je 1981. godine prof. dr Zora Sarić sa tada mladim saradnicima dr Verom Milić (naučni savetnik u penziji), dr Nadom Milošević (naučni savetnik u penziji) i tadašnjim asistentima, a sada istaknutim profesorima Univerziteta - prof. dr Mirjanom Jarak i prof. dr Mitrom Govedaricom, i dr Nastasijom Mrkovački (od 1985. godine, sada naučni savetnik). Kasnije, od 2001. godine, i dr Jelena Marinković radi na proizvodnji mikrobioloških preparata.

Pored naučnih radnika u proizvodnji trenutno učestvuju i ekipe tehničkih saradnika: Vojin Ćupina (od 1984), Zorica Gvozdenović (od 1997), Snežana Tatić (od 2005), stručni saradnik Branislava Tintor (od 2003), kao i istraživači Dragana Bjelić (od 2009) i Biljana Najvirt (od 2012).

Predradnje za proizvodnju zahtevale su mukotrpan rad na početku proizvodnje na različitim problemima koje uključuju:

– izolaciju sojeva– selekciju sojeva pogodnih za proizvodnju– odabir proizvodne podloge – utvrđivanje uslova gajenja mikroorganizama (temperatura, pH, O2)– izbor nosača inokuluma– izbor načina primene


Proizvodnja NS-Nitragina

Inokulanti za leguminoze proizvode se nanošenjem smeše sojeva kvržičnih bakterija (Bradyrhizobium ili Rhizobium) u treset, koji se pakuje u polietilenske vrećice. Celokupan proces pripreme i proizvodnje NS-Nitragina utvrđen je Procedurom u okviru Sistema upravljanja kvalitetom (lSO 9001:2008) i Sistema upravljanja zaštitom životne sredine (lSO 14001:2004). Kako bi se eliminisalo prisustvo nepoželjnih mikroorganizama, treset se tretira - steriliše gama zracima, a kvalitet i sterilnost treseta kontroliše se prema Proceduri. Kontrola kvaliteta uključuje i određivanje brojnosti bakterija u fermentorima, kao i testove čistoće gotovog proizvoda. Minimalni standardni broj živih ćelija kvržičnih bakterija, na dan proizvodnje, je 109 CFUg-1 treseta (Patent broj 48985 – Postupak za proizvodnju mikrobiološkog đubriva).

Preporuka sojeva

Od početka proizvodnje NS-Nitragina preporuka sojeva za proizvodnju bazirana je na rezultatima ispitivanja njihove efektivnosti kako u laboratoriji i staklari, tako i u polju. Izbor sojeva za proizvodnju je poslovna tajna Instituta.

Tokom vremena odabir sojeva korišćenih u proizvodnji se menjao, što zbog njihove genetske nestabilnosti i uvođenja novih sorata, tako i zbog dostupnosti novih informacija o efektivnosti sojeva. Od 1995. godine preporuka za proizvodnju izneta je u Patentu prijavljenom Saveznom zavodu za intelektualnu svojinu (P416/95), a bazira se na nizu ispitivanja kako čistih kultura sojeva, tako i simbiotskih zajednica sa domaćinima u polusterilnim uslovima u staklari i u polju.

Preživljavanje rizobiuma

Inokulacija je „igra brojeva“. Kvalitetan preparat mora sadržati dovoljan broj živih i aktivnih bakterija, kako bi se njihov broj zadržao na odgovarajućem nivou i nakon odumiranja određenog broja ćelija na semenu tokom setve i kasnije u zemljištu. Na taj način, omogućava se bogatija nodulacija i rana azotofiksacija. Brojnost kvržičnih bakterija mora biti dovoljna da konkuriše autohtonim sojevima kvržičnih bakterija u zemljištu, a koji su obično niske efektivnosti. Generalizacija, da broj kvržičnih bakterija po semenu treba da bude najmanje 10 puta veći od onog po gramu u zemljištu, kako bi se omogućio veći procenat kvržica formiranih od izabranih sojeva, bazira se na brojnim dosadašnjim istraživanjima.

Tradicionalni savet „da se inokuliše i seje odmah“ u vlažno zemljište je često neprimenjljiv. Uspešna inokulacija mora prevazići praktične probleme kao što su suša, zakasnela setva nakon inokulacije semena, prolazna visoka vlaga, nizak pH zemljišta i visoke temperature zemljišta i vazduha. Stoga, poboljšana tehnologija treba da reši neke od ovih problema preživljavanja.


Takođe, neophodno je i razumevanje genetskih regulatornih sistema koji kontrolišu ekspresiju gena u kvržičnim bakterijama. Primer za ovo je uvođenje kiselo tolerantnog soja Rhizobium meliloti (Howiesen & Ewing 1986) koje je rezultiralo uspešnom inokulacijom na velikim površinama srednje kiselih zemljišta. Tiwory i sar. (1996) izolovali su i sekvencirali prvi rizobialni gen (Act A) odgovoran za tolerantnost na kiselu sredinu. U uslovima vodnog deficita kod Bradyrhizobium japonicum povećava se ekspresija gena koji kodiraju enzime uključene u sintezu trehaloze, antioksidativnih enzima, heat-shock proteina, proteina koji štite ćelijsku membranu, enzima odgovornih za modifikaciju nukleinskih kiselina, sintezu i transport egzopolisaharida i dr. (Cytryn i sar. 2007). Specifične razlike u strukturi i ekspresiji ovih gena mogu objasniti razlike u tolerantnosti sojeva iste vrste rizobiuma na uslove vodnog deficita. U istraživanjima Marinković (2012) soj Bradyrhizobium japonicum D216 pokazao je značajnu tolerantnost na osmotski stres u kulturi (izazvan polietilen glikolom), a zadržao je svoje osobine i u simbioznoj zajednici u uslovima suše.

Marketing

Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu važi za najvećeg proizvođača inokulanata (prvenstveno za soju) u Srbiji, ali i u prethodnoj Jugoslaviji. Pored inokulanata za soju pod nazivom NS-Nitragin, proizvode se inokulanti za grašak, pasulj i boraniju i lucerku.

Za vreme sezone setve, inokulanti se nabavljaju u Distributivnom centru u Insti-tutu. U periodu pre početka setve (novembar-april) programi proizvodnje zahtevaju kontinualno planiranje. Pravilnim sagledavanjem trendova u setvi, jer kvalitet i vred-nost proizvoda važi samo 9 meseci od datuma proizvodnje, moguće je maksimalno smanjiti višak proizvodnje koji se odbacuje.

Do 2000. godine komercijalna proizvodnja obuhvatala je samo inokulant za soju, dok je od 2000. godine počela prodaja i za druge leguminoze (grašak, pasulj i boraniju, lucerku). Gajenje soje bio je i ostao glavni oslonac proizvodnje NS-Nitragin – za sve vreme proizvodnje inokulanata od 1981. godine. Inokulanti za ostale leguminoze zauzimaju svega 1-2% od ukupne proizvodnje.

Grafikon 1. Uporedni pregled površina pod sojom i proizvodnje NS-Nitragina (1983-1990)




Prioriteti istraživanja u proizvodnji NS-Nitragina

Iz perspektive kako proizvođača tako i korisnika NS-Nitragina, postoji više prioritetnih oblasti koje zahtevaju istraživanja.

Globalne klimatske promene utiču na sve veću pojavu suše u svetu, ali i kod nas. Suša je jedan od najznačajnijih stresnih faktora koji ograničava biljnu proizvodnju. U našoj zemlji nedostatak zimskih padavina zajedno sa letnjim sušnim periodima smanjuje proizvodnju i redukuje prinos gajenih biljaka (Eitzinger et al. 2008). Tipičan primer je 2012. godina, sa ekstremno niskim temperaturama u zimskom periodu, ekstremno visokim temperaturama tokom leta i izuzetno malom količinom padavina. Ove činjenice stavljaju u prvi plan razmatranje uticaja ekstremnih klimatskih uslova na inokulaciju. Stresni uslovi u zemljištu utiču na smanjenje brojnosti kvržičnih bakterija i njihove aktivnosti, što značajno redukuje nodulaciju leguminoza i intenzitet azotofiksacije.


Grafikon 4. Srednje mesečne temperature vazduha

Grafikon 5. Mesečna količina padavina

Ove činjenice ukazuju na potrebu obavezne inokulacije svake godine. Na taj način, obnavlja se populacija kvržičnih bakterija, čija je brojnost i aktivnost ozbiljno ugrožena ekstremnim klimatskim uslovima.

Kako bi se umanjile negativne posledice suše na azotofiksaciju, uporedo sa selekcijom genotipova biljaka potrebno je odabrati i efektivne sojeve kvržičnih bakterija koji imaju veću tolerantnost prema vodnom deficitu. Pojedini sojevi iste vrste rizobiuma tolerantniji su na određene stresne uslove spoljašnje sredine i u takvim uslovima ostvaruju i efektivniju simbioznu zajednicu od manje tolerantnih sojeva. Primenom sojeva tolerantnijih na vodni deficit smanjio bi se negativan uticaj suše na azotofiksaciju i postiglo uspešnije vezivanje atmosferskog azota u stresnim uslovima suše.


Literatura

Cytryn EJ, Sangurdekar DP, Streeter JG, Franck WL, Chang W, Stacey G, Emerich DW, Joshi T, Xu D, Sadowsky MJ (2007): Transcriptional and Physiological Res-ponses of Bradyrhizobium japonicum to Desiccation-Induced Stress. Journal of Bacteriology, 189(19): 6751-6762

Čolo J, Jarak M (2006): Primjena bakterizacije i kalcifikacije u proizvodnji lucerke i djeteline na kiselim zemljištima. Radovi poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, 57: 107-117

Eitzinger J, Kubu G, Alexandrov V, Utset A, Mihailovic DT, Lalic B, Trnka M, Zalud Z, Semeradova D, Ventrella D, Anastasiou D, Medany M, Altaher S, Olejnik, J, Leśny J, Nemeshko N, Nikolaev M, Simota C, Cojocaru G (2008): Vulnerabilities and adaptation options of European agriculture – recent results from the ADA-GIO project. Proceedings of the Conference “Global Environmental Change – Challenges to Science and Society in Southwestern Europe” CD version

Govedarica M, Mrkovački N (1993): Effect of different herbicides on the frequency of microorganisms under soybean. Mikrobiologija, 30: 37-45

Howiesen JG, Ewing MA (1986): Acid tolerance in the Rhizobium melioti – Medicago symbiosis. Australian Journal of Agricultural Research, 37: 55-64

Hrustić M, Miladinović J (2008): Značaj, poreklo i širenje soje. U: Miladinović, J., Hru-stić, M., Vidić, M. (ed.) Soja, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Soja-protein, Bečej, 13-43

Jarak M, Sarić Z (1987): Sadržaj azota i težina suve mase graška u zavisnosti od razlici-tih sojeva Rhizobium leguminosarum. 8. Simpozijum jugoslovenskog društva za fiziologiju bilja. Tuheljske Toplice, 18-22.05. Zbornik rezimea, 28

Jarak M (1988): Istraživanje važnijih svojstava nekih sojeva Rhizobium leguminosarum. Fakultet poljoprivrednih znanosti, Zagreb

Jarak M (1989): Nitrogenazna aktivnost nekih sojeva Rhizobium leguminosarum. Mi-krobiologija, 26: 63-67

Jarak M, Govedarica M, Milošević N (1993): Efektivnost Rhizobium leguminosarum u zavisnosti od kombinacije herbicida. 2. Jugoslovenski sipozijum „Hemija i zasti-ta zivotne sredine” . Vrnjačka Banja, 8-13.06. Zbornik radova, 357-358

Jarak M, Govedarica M, Milošević N, Đurić S (1996): The effect of Cd on the peas nodu-lation. 9th intern colloquium for the optimization of plant nutrition. Prag, Češka republika, 8-15.09. Abstract book, 182

Jarak M, Strniša J, Đuric S (1997): Uticaj fungicida TMTD (tetramethylthiuram di-sulphide) na nodulaciju graska. 9. kongres Jugoslovenskog društva za prouča-vanje zemljišta. Novi Sad, 23-27.06. Zbornik radova - Uredjenje, korišćenje i očuvanje zemljišta, 417-421

Jarak M, Govedarica M, Milošević N, Radanović Z (1998): Effect of rhizobia application in fodder pea production. 2nd Balkan symposium on field crops, Novi Sad, 16.-20.06. Proceedings, 119-122


Jarak M, Đukić D, Govedarica M, Stevović V (2002): Mogućnost povećanja proizvodnje lucerke na kiselim zemljištima primenom bakterizacije. Savetovanje - Stočar-stvo i agroekonomija u procesima tranzicije, Herceg Novi, 9-14.06.

Jarak M, Đurić S, Đukić D (2007): Uticaj inokulacije na klijanje i početni rast i razvoj lucerke i crvene deteline. XI Simpozijum o krmnom bilju republike Srbije, 30. maj – 1. jun, 2007, Novi Sad. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo 44: 415-421

Jarak M, Đurić S, Jević M (2007): Uticaj pojedinačnih i združenih inokulanata na kli-janje i početni rast žutog zvezdana. Letopis naučnih radova Poljoprivrednog fa-kulteta u Novom Sadu, 31: 41-47

Jarak M, Đurić S, Gluvić N (2010): Efekat primene inokulacije boranije na parametre prinosa i mikrobiološku aktivnost u rizosferi. Letopis naučnih radova, 34: 80-89

Jarak M, Govedarica M, Milošević N, Vojvodić-Vuković M (1993): Effect of herbicides on Rhizobium leguminosarum efficiency. Zemljiste i biljka, 42: 141-147

Jarak M, Jević M, Đurić S (2006): Primena združene inokulacije u proizvodnji graška. Letopis naučnih radova poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, 30: 53-60

Jarak M, Redžepović S, Govedarica M, Milošević N, Vojvodić-Vuković M (1992): Istra-živanja kompatibilnosti nekih sorata graška i sojeva Rhizobium leguminosarum. Savremena poljoprivreda, 40: 149-153

Marinković Ј, Milić V, Mrkovački N, Milić S, Đukić V, Miladinović J (2004): Effect of ino-culation of different soybean genotypes on symbiotic effectivenes and microbi-ologica activity in the soil. European society for new methods in agricultural research ESNA XXXIV annual meeting, Novi Sad, Serbia and Montenegro 29th August-2nd September 2004, 169-172

Marinković J (2006a): “Efekat primene Rhizobium leguminosarum bv. phaseoli u pro-izvodnji pasulja (Phaseolus vulgaris L.)”. Magistarski rad, Univerziet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet.

Marinković J (2006b): Effect of bean inoculation with Rhizobium phaseoli on soil microbial activity. Zemljište i biljka, 55: 61-66

Marinković J, Vasić M, Jarak M (2008): Effect of inoculation on symbiotic associati-on effectiveness in bean. International Conference “Conventional and Moleu-lar Breeding of Field and Vegetable crops”, Novi Sad, Serbia, 27-28 November, 2008, 435-437

Marinković J, Milošević N, Đukić V (2009a): Primena NS-Nitragin-a: prinos i kvalitet zrna soje. Naučno-stručni skup Ekološka istina, Kladovo 31.05 - 02.06.2009. Zbornik radova, 388-391

Marinković J, Mrkovački N, Aćimović R (2009b): Uticaj inokulacije i primene različitih doza azota na parametre azotofiksacije. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, 46: 73-80

Marinković J, Mrkovački N, Aćimović R, Đorđević V (2010a): Uticaj primene NS-Nitra-gina na prinos i komponente prinosa kod soje. Ratar. Povrt. 47: 545-548


Marinković J, Milošević N, Đorđević V (2010b): Bradyrhizobium japonicum: inocula-tion and soybean yield. 9th European Nitrogen Fixaton Conference. Geneva, Switzerland, September 6-10, Abstract book, 93

Marinković J (2012): Biohemijska i molekularna karakterizacija simbioze soje i ra-zličitih sojeva Bradyrhizobium japonicum Kirchner (Jordan) u uslovima suše. Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet – Zemun

Marinković J, Đorđević V, Balešević-Tubić S, Bjelić D, Vucelić-Radović B, Jošić D (2013): Osmotic stress tolerance, PGP traits and RAPD analysis of Bradyrhizo-bium japonicum strains. Genetika, 45 – u štampi

Milić V, Sarić Z (1986): Razlike u sintezi materija rastenja u nekih sojeva Rhizobium japo-nicum. Savremena poljoprivreda, 34(9-10): 385-480

Milić V, Sarić Z, Mrkovački N (1988): Materije rastenja i efektivnost nekih sojeva R. japoni-cum (Abstract). VIII kongres Jugoslovenskog društva za proučavanje zemljišta, 25-27. V, Cetinje, 224-225

Milić V, Sarić Z, Mrkovački N, Verešbaranji I (1991): Bradyrhizobium japonicum to syn-thesize growth regulators affecting nodulation and nitrogen uptake by soybean. Mikrobiologija, 28: 145-152

Milić V, Mrkovački N, Rajičić M (1993a): Uticaj produžnog dejstva mineralnih djubriva na efekat nitraginizacije. Savremena poljoprivreda, 1: 355-357

Milić V, Mrkovački N, Sarić Z (1993b): Capacity of Rhizobium leguminosarum bv. pha-seoli strains to synthesize growth regulators and their efficiency in some varie-ties of green beans. Mikrobiologija, 30: 115-124

Milić V, Mrkovački N, Hrustić M (1995): Sadržaj azota i masa suve materije u različitih sorata soje u zavisnosti od vremena setve (Abstract). XI Simpozijum Jugosloven-skog društva za fiziologiju bilja (JDFB) 21-23.06., Novi Sad, 138

Milić V, Mrkovački N (1995): Virulence of Bradyrhizobium japonicum strains to pea-nuts. Zemljište i biljka, 44: 207-213

Milić V, Mrkovački N, Hrustić M, Popović M (1996): The effect of inoculating soybean plants with strains of B. japonicum and Azotobacter chroococcum (Abstract). Ni-trogen Fixation Conference, 8-13. 09, Poznan, Poland, 193

Milić V, Mrkovački N, Hrustić M (1998): The effect of coinoculation of soybean with Bradyrhizobium japonicum and Azotobacter chroococcum: field trials. Third Eu-ropean Nitrogen Fixation Conference, September, 20-24 – De Blije Werelt, Lunteren – The Netherlands, 202

Milić V, Mrkovački N, Vasić M (1999): Uticaj inokulacije različitih genotipova pasulja na efektivnost simbiotske zajednice. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i po-vrtarstvo, 32: 299-303

Milić V, Mrkovački N, Jarak M (2001): Mikrobiološka đubriva u proizvodnji pasulja, graška i lucerke. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, 35: 75-82

Milić V, Mrkovački N, Popović M, Malenčić Đ (2002): Nodule efficiency of three soybe-an genotypes inoculated by different methods. Rostlinna vyroba, 48: 356-360


Mrkovački N (1990a): Fiziološka i simbiotska svojstva sojeva Bradyrhizobium japoni-cum. Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Mrkovački N (1990b): Rezistentnost sojeva Rhizobium japonicum prema antibioticima. Mikrobilogija, 27: 63-70

Mrkovački N, Sarić Z, Milić V (1990): Aktivnost dehidrogenaze u kvržicama i korenu soje. Mikrobiologija, 27: 147-154

Mrkovački N, Sarić Z, Sarić M, Milić V (1992): Symbiotic effectiveness of some soybean genotypes. Mikrobiologija, 29: 1-16

Mrkovački N (1992): Serological identification of Bradyrhizobium japonicum strains. Mikrobiologija ,29: 121-128

Mrkovački N, Milić V, Sarić Z (1993): Soybean nodulation and nitrogen fixation in acid soil. Zemljište i biljka, 42: 55-64

Mrkovački N, Milić V, Hrustić M (1996): Multistrain versus single strain inoculation: Ef-fect on strain effectiveness and competition for soybean nodulation. Symbiosis, 21: 275-281

Mrkovački N, Milić V, Hrustić M (1997): Competitive ability of Bradyrhizobium japoni-cum strains: in double and triple inoculums. Eurosoya, 11: 23-28

Mrkovački N, Milić V, Hrustić M (1999): Efektivnost simbiotske zajednice u različitih genotipova soje u postrnoj setvi. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtar-stvo, 32: 293-299

Mrkovački N, Milić V, Belić M (2002): Primena Nitragina na zemljištu gde nije gajena soja. Zbornik radova Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, 36: 139-147

Mrkovački N, Milić V (2005): Uporedno ispitivanje efekta primene azotnog mikrobi-ološkog đubriva kod soje. XVI Simpozijum Društva za fiziologiju biljaka, SCG, Bajina Bašta, 13-16 juni 2005, 21-22

Mrkovački N, Milić V (2006): Efekat primene azotnog i mikrobiološkog đubriva kod soje. Zbornik radova Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo 42: 129-132

Mrkovački N, Marinković J, Aćimović R (2008): Effect of N fertilizer application on growth and yield of inoculated soybean. Notulae Botanicae Horti Agrobotanici, 36: 48-51

Popović M, Gašić O, Sarić M, Mrkovački N, Milić V (1992): Uticaj NO3 i NH4 jona i gluta-mata na enzime asimilacije i fiksacije azota u cistoj kulturi Bradyrhizobium japo-nicum (Abstract). IX Jugoslovenski kongres hemije i hemijske tehnologije 26-29. 05. Herceg Novi, II-143

Rajičić M, Milić V, Mrkovački N (1994): Uticaj dugogodišnjeg načina obrade na prinos soje. Savetovanje o unapredjenju uljarstva Jugoslavije, 24-27 maja, Bar, 86-90

Rajičić M, Mrkovački N, Milić V (1996): Uticaj nitragina na sadržaj proteina i ulja u zrnu soje. Zbornik radova 37. savetovanja “Proizvodnja i prerada uljarica”. 27-31.05, Budva, 452-458

Sarić Z (1953): Efektivnost nitrogenizacije i neki faktori koji utiču na njeno poveća-nje. Arhiv za poljoprivredne nauke, 12: 107-119


Sarić Z, Sarić M (1959): Uticaj nitraginizacije na rast i razviće soje. Savremena poljo-privreda, 819-836

Sarić Z, Milić V (1981): Uticaj plodoreda na nastajanje populacije R. japonicum u čer-nozemu. Arhiv za poljoprivredne nauke, 42: 283-296

Sarić Z, Sarić M, Govedarica M, Mrkovački N (1986): Dynamics of nitrogen fixation in soybean depending on R. japonicum strain specificity (Abstract). Fourth Internati-onal Symposium on Microbial Ecology 24-29.VIII, Ljubljana, 113

Sarić Z, Sarić M, Mrkovački N, Govedarica M (1987): Increasing nitrogen fixation by com-bining certain. R. japonicum strains and soybean varieties. Eurosoya, 5: 8-12

Sarić Z, Mrkovački N, Sarić M, Milić V (1993): Dynamics of nodulation in some soybean genotypes. In Current Developments in Soybean Rhizobia Symbiotic Nitrogen Fixation (ed. Dou Xintian). Poglavlje: Breeding Soybean with Symbiotic N-fixati-on. Heilongjiang Science and Technology Publishing House 1993, Harbin, 113-126

Tiwary RP, Reeve WG, Dilworth MJ, Glenn AR (1996): An essential role for actA in acid tolerance of Rhizobium melioti. Microbiology, 142: 601-602

ORGANSKA PROIZVODNJA SA ASPEKTA ODNOSA I/ILI INTERAKCIJE:

ZEMLJIŠTE – BILJKA – MIKROORGANIZMI

Ivica Đalović1, Nastasija Mrkovački1, Srđan Šeremešić2, Dušan Adamović,1Janko Červenski1, Jelena Marinković1, Jovica Vasin1

1Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad2Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovića 8, 21000 Novi Sad


Izvod: Biljke rastu u veoma kompleksnim i promenljivim ekosistemima. Rizosfera je deo zemljišta oko korenovog sistema u kome se odvijaju brojne interakcije između korena biljaka, mikroba i zemljišne faune i pod znatnim je uticajem kvaliteta i kvantiteta korenskih izlučevina, što zavisi od biljne vrste, genotipa, faze razvoja i fiziološkog stanja biljke. Ove supstance se javljaju kao supstrati rasta ili kao signali za pogodne mikrobe ili pak mogu da deluju antimikrobno protiv drugih mikroorganizama. Mikroorganizmi u ri-zosferi biljaka dominantno učestvuju u kruženju hranljivih elemenata u sistemu zemlji-šte – biljka. Na brojnost, raznovrsnost i aktivnost mikroorganizama u rizosferi utiče tip zemljišta, ekološki faktori, pH reakcija, temperatura, vlažnost, sadržaj organske materije, agromeliorativne mere, biljna vrsta, faza razvoja biljke i dr. Ishrana biljaka u organskoj proizvodnji zasniva se na korišćenju prirodne plodnosti zemljišta i primeni organskih i mikrobioloških đubriva (biofertilizatora). Sistemi ratarenja koji uključuju primenu or-ganskih đubriva, redukovane sisteme obrade zemljišta i plodoreda na bazi leguminoza, dovode do stvaranja biološki efikasnih agroekosistema koji su izbalansirani i samoodrži-vi. Mogućnost primene mikrobnih inokulanata se u svetu kontinuirano istražuje s ciljem selekcije što efektivnijih sojeva mikroorganizama, koji bi doprineli povećanju prinosa i kvaliteta proizvoda gajenih biljaka. Efikasnost usvajanja mineralnih hraniva, ukorenja-vanje i/ili razvijenost korenovog sistema, supresija korova, poligena otpornost na bolesti i dr. su važne odrednice pogodnosti biljke za proizvodnju u organskim sistemima gajenja i značajni selekcioni kriterijumi u organskom oplemenjivanju biljaka.

Ključne reči: organska proizvodnja, zemljište, biljke, mikroorganizmi, interakcija

Uvod

Organska poljoprivreda je holistički sistem proizvodnje koji promoviše i jača stabilnost agroekosistema, zdravlje, biodiverzitet, biološke cikluse i plodno i biološki aktivno zemljište. Sistemi organske proizvodnje zasnivaju se na osnovnim biološkim načelima, uz održivo korišćenje prirodnih resursa i poštovanje svih načela zaštite ži-votne sredine (Rigby & Cáceres 2001, Michelsen et al. 2001).


Ubrzani razvoj organske poljoprivrede, pre svega u evropskim zemljama, bio je mo-guć zahvaljujući obimnim istraživanjima i projektima. Podršku organskoj proizvodnji daje i veliki broj nacionalnih institucija, organizacije za zaštitu i očuvanje prirode (IUCN, Greenpeace i dr.), udruženja potrošača i dr. U Zapadnoj Evropi danas postoje i zelene banke koje imaju specijalne programe i kredite za razvoj isključivo organske proizvodnje (Triodos, GLS banka). Godišnja finansijska pomoć država u zemljama EU, za minimalno petogodišnje bavljenje ovim oblikom proizvodnje, kreće se od 600 do 900 eura/ha (Uredba Saveta Evrope, broj 1257/99).

Iako je prisutna u više od 160 zemalja u svetu, najveća potražnja za certifikovanim organskim proizvodima je u Evropi i SAD. Najveće površine u sistemu organske proizvod-nje nalaze se u Australiji (12,1 milion hektara ili 38% ukupnih svetskih organskih površi-na), potom slede Evropa sa 7,8 miliona hektara (24%), Latinska Amerika sa 6,4 miliona hektara (20%), dok znatno manju ulogu igraju Azija sa 2,9 miliona hektara (9%), Severna Amerika sa 2,2 miliona hektara (6%) i Afrika sa svega 0,9 miliona hektara (3%). U nekim razvijenim zemljama organska poljoprivreda već predstavlja značajan udeo u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, pa tako u Danskoj na nju otpada 13%, u Austriji 10%, u Švaj-carskoj 8%. Najveće tržište organskih proizvoda je u Nemačkoj, sa godišnjim rastom od 10%, i dvostruko je veće od drugog po redu tržišta, Francuske. Procenjeno je da u SAD, Francuskoj i Japanu godišnji rast ove proizvodnje iznosi oko 20% (Oljača, 2012).

U našoj zemlji, zahvaljujući povećanju tražnje na domaćem i međunarodnom tr-žištu, kao i podsticajima od strane države, organska proizvodnja dobija sve veći značaj i površine pod organskom proizvodnjom svake godine se uvećavaju. Međutim, proce-njuje se da Srbija ima značajan potencijal za razvoj multifunkcionalne organske pro-izvodnje koji je još uvek nedovoljno iskorišćen. Pozitivan trend u povećanju površina i obima proizvodnje zahteva i odgovarajuća naučna saznanja u rešavanju konkretnih problema u ovoj specifičnoj proizvodnji.

Cilj ovog rada je bio da se ukaže na ulogu i značaj organske proizvodnje sa poseb-nim osvrtom na međusobni odnos između zemljišta, biljaka i mikroorganizama.

Rizosfera zemljišta i mikroorganizmi

Zemljište je složen i dinamičan polifazni sistem u kome se 80–90% bioloških procesa odvija zahvaljujući mikroorganizmima. Mikroorganizmi čine od 0,1 do 3% ce-lokupne organske materije zemljišta, a njihova biomasa u proseku iznosi od 1 do 5 tona po hektaru. Među zemljišnim mikroorganizmima najbrojnije su bakterije (108–109 g-1 zemljišta), aktinomicete (107–108 g-1 zemljišta), gljive (105–106 g-1 zemljišta) i alge (104–105 g-1 zemljišta) (Chen et al. 2003, Islam & Wright 2005, Lupwayi et al. 2010).

Struktura i funkcionisanje mikrobnih zajednica odraz je interakcije brojnih abio-tičkih i biotičkih faktora u zemljištu. Brojnost, raznovrsnost i aktivnost različitih rodo-va i vrsta zemljišnih mikroorganizama zavisi od sadržaja organske materije, pH reakci-je, vlažnosti, temperature i drugih fizičkih, hemijskih i bioloških faktora (Lupwayi et al. 2012). U rizosferi su zastupljene sve grupe mikroorganizama, ali su naročito povoljni uslovi za amonifikatore i slobodne azotofiksatore.


Rizosfera je deo zemljišta oko korenovog sistema na koji značajno utiču koren-ske izlučevine. Rizosferno zemljište je hemijski, fizički i biološki veoma kompleksno i značajno se razlikuje od okolnog zemljišta (Nannipieri et al. 2003). Mikrobne zajedni-ce u rizosfernom zemljištu se međusobno razlikuju u odnosu na mikrobne zajednice okolnog zemljišta, na šta značajno utiče biljna vrsta, kao i vrsta i količina korenskih izlučevina. Koren biljaka oslobađa oko 20% fotosintetskih asimilata, (rastvorljive še-ćere, amino kiseline, hormone, vitamine, organske kiseline i dr.) koji su značajni izvori hranljivih materija za mikroorganizme, te utiču na njihov rast i diverzitet (Uren 2001). S druge strane, mikroorganizmi mogu stimulisati rast i fiziološke procese biljaka pre-ko mikrobioloških metabolita ili preko promena u zemljištu oko korenovog sistema. Mikroorganizmi u rizosferi biljaka dominantno učestvuju u kruženju hranljivih ele-menata u sistemu zemljište – biljka (Manoharachary & Mukerji 2006). Na brojnost i raznovrsnost mikroorganizama u rizosferi utiče tip zemljišta, ekološki faktori, agrome-liorativne mere, biljna vrsta, faza razvoja biljke i dr. (Mrkovački et al. 2012a).

Mikroorganizmi zemljišta i biljke

Mikroorganizmi vrše razgradnju složenih organskih jedinjenja do mineralnih je-dinjenja pogodnih za ishranu biljaka, stoga je ishrana biljaka u neposrednoj zavisnosti od aktivnosti mikroorganizama u zemljištu. Pored ove uloge, mikroorganizmi imaju

Sika1. Šematski prikaz potencijalnog i/ili mogućeg razvoja mikrorizosfere pri konvencionalnoj i organskoj proizvodnji (modifikovano po Johansson et al. 2004)


zaštitnu ulogu, a neki su prouzrokovači bolesti. U zavisnosti od toga koji deo biljke naseljavaju, mikroorganizmi su podeljeni u epifitne (filosferne), spermatosferne i ri-zosferne.

Filosferni mikroorganizmi naseljavaju nadzemni deo biljke – stablo i listove. Obuhvataju slučajnu mikrofloru – najčešće spore bakterija i gljiva, koje se na biljci pasivno zadržavaju dok ne dospeju u povoljne uslove i stalni filosferni mikroorganiz-mi koji su adaptirani na određenu biljnu vrstu – hrane se izlučevinama koje biljke izdvaja preko lista i stabla. Ovi mikroorganizmi imaju ulogu biološke barijere jer sprečavaju prodiranje patogenih mikroorganizama, pojedini produkuju antibiotičke materije, sve više nalaze primenu u borbi protiv patogenih bolesti biljaka (Maksimov et al. 2011). Neki epifitni mikroorganizmi vrše fiksaciju elementarnog azota tj. poma-žu ishrani biljaka.

Spermatosferni mikroorganizmi žive na semenu na račun hranljivih materija koje se nalaze na površini semena ili u neposrednoj blizini ako je seme u zemljištu. Nji-hov broj zavisi od biljne vrste i morfoloških karakteristika semena. Ukoliko je vlažnost semena ispod 14% mikroorganizmi se nalaze u stanju anabioze. Povećanjem vlage i temperature stvaraju se uslovi za aktivan život mikroorganizama, koji koriste hranlji-ve materije iz zrna i povećavaju temperaturu u skladištima. Neki od spermatosfernih mikroorganizama sintetišu toksine (najpoznatiji je Aspergillus flavus – producent afla-toksina).

Interakcija biljaka, mikroorganizama i zemljišne faune

Biljke rastu u veoma kompleksnim i promenljivim ekosistemima. Rizosfera je slo-žen prostor sa mnogim interakcijama između korena biljaka, mikroba i zemljišne fau-ne (Lanoue et al. 2010). Ona je pod znatnim uticajem kvaliteta i kvantiteta korenskih izlučevina, što zavisi od biljne vrste, genotipa, faze razvoja i fiziološkog stanja biljke (Saxena et al. 1999).

U zemljištu, gde su prisutni mikroorganizmi i korenov sistem biljaka, odvijaju se brojne interakcije. Najaktivniji procesi odigravaju se u rizosferi. Interakcije su moguće između mikroorganizama međusobno (između bakterija i gljiva), mikroorganizama i biljaka, mikroorganizama i životinja, biljaka i životinja, kao i između svih živih sistema i spoljne sredine. Posebno su značajne interakcije između korisnih i štetnih mikroor-ganizama. Takođe su moguće i multiple reakcije mikroorganizama sa različitim i/ili komplementarnim načinom delovanja, što je posebno važno pri razvoju komercijalnih mikrobioloških/mikrobnih proizvoda (Whipps 2001). Mikroorganizmi su nezaobila-zna karika u lancu kruženja materije u prirodi, jer vrše transformaciju mrtve oganske materije do mineralnih oblika. Mikroorganizmi imaju ključnu ulogu u transformaciji organskih i neorganskih jedinjenja u zemljištu čime obezbeđuju biljke asimilativima. U brojnim interakcijama u sistemu zemlijšte – biljka, mikroorganizmi predstavljaju jedan od najvažnijih faktora (Singh & Mukerji 2006). Tako na primer, poznata je inte-rakcija između mikroorganizama i biljaka u pogledu Fe i P. Mikroorganizmi iz rizosfere mogu povećati ili smanjiti dostupnost fosfora za biljke (Šema 1).


Šema 1. Šematski prikaz mobilizacije fosfora u zemljištu i njegova imobilizacija od strane mikroorganizama (Khan et al. 2009)

Korenov sistem luči jedinjenja manje molekulske mase (aminokiseline, organske kiseline, šećere, fenolna jedinjenja i dr.) i veće molekulske mase (polisaharidi i prote-ini). Organske kiseline takođe mogu povećati raspoloživost fosfora (Bais et al. 2006). Koren nekih biljaka izlučuje fenolna jedinjenja ili enzime koji rastvaraju ćelijski zid i tako inhibiraju mikrobni rast (Marschner et al. 2010).

Većina istraživanja pokazuju da pojedina jedinjenja oslobođena iz korena mogu igrati ulogu u interakcijama koren-koren, koren-mikrobi i koren-zemljišna fauna. Ove interakcije mogu biti pozitivne za biljku (simbiotske) (putem mikoriznih gljivica i bakterija azotofiksatora) ili negativne za biljku (putem parazitskih biljaka, patogenih mikroba i herbivornih insekata) (Walker et al. 2003, Gregory 2010).

U rizosferi pojedinih biljnih vrsta korenske izlučevine su od posebne važnosti za interakcije biljka – mikroorganizam. Sastav korenskih izlučevina varira u zavisnosti kako od biljne vrste tako i od genotipa. One se sastoje od šećera, amino kiselina, flavonoida, proteina i masnih kielina (Badri & Vivanco 2009, Micallef et al. 2009, Bakker et al. 2012). Ove supstance se javljaju kao supstrati rasta ili kao signali za pogodne mikrobe ili mogu da deluju antimikrobno protiv drugih mikroorganizama (Bais et al. 2006). Tako na pri-mer, leguminozne biljke izlučuju flavonoide koji deluju na ekspresiju gena rizobija, omo-gućujući seriju kompleksnih i specifičnih interakcija u uspostavljanju simbiotskog od-nosa i u fiksaciji atmosferskog azota u nodulama/kvržicama (Oldroyd & Downie 2008).

Uopšteno uzevši, procesi koji se odvijaju u rizosferi potpomažu u održavanju kruženja nutrijenata, u proizvodnji hormona, kod otpornosti na bolesti i tolerantnosti na toksična jedinjenja. Tako na primer, pri nedostatku P i N, simbiotski odnosi mogu pomoći i podstaći rast biljke (Morgan et al. 2005). Određena istraživanja su pokazala da postoji i sinergizam između pojedinih bakterija (Azotobacter sp. i Streptomyces sp.), te se pospešuje klijanje i porast pšenice (Aly et al. 2012). Više od 12 antibiotika koje sintetišu različiti sojevi bakterije Bacillus subtilis, deluju na gram pozitivne i gram ne-gativne bakterije, kao i na različite patogene gljive (Maksimov et al. 2011). Bakterije Azospirillum i Pseudomonas spp. produkuju citokinine i gibereline, hormone koji pot-pomažu deobu ćelija (Stefan et al. 2012).


Plodnost zemljišta i ishrana biljaka u organskoj proizvodnji

Ishrana biljaka u organskoj proizvodnji zasniva se na korišćenju prirodne plod-nosti zemljišta i primeni organskih i mikrobioloških đubriva (biofertilizatora). Organ-ska đubriva sadrže hranljive materije u obliku koji nije direktno pristupačan biljkama - različitog su sastava i brzine mineralizacije. Iz tog razloga, u organskoj proizvodnji teško je obezbediti potrebnu količinu i odgovarajući odnos neophodnih elemenata za ishranu biljaka. Poremećaji u ishrani biljaka i opadanje prinosa najčešće nastaju tokom prelaznog perioda od konvencionalne ka organskoj proizvodnji, kada plodnost zemlji-šta nije na odgovarajućem nivou, a mikrobiološka aktivnost je još uvek nedovoljno in-tenzivna (Mäder et al. 2002).

Održavanje i povećanje plodnosti zemljišta ključni je preduslov organske pro-izvodnje i integracija đubrenja, obrade i rotacije useva, usmerena je na povećanje održivosti celokupnog gazdinstva. Korišćenje organskih đubriva kao što je stajnjak, zelenišno đubrivo, kompost, treset, glisnjak, biološki azot – simbiozna i nesimbiozna azotofiksacija i dr. otpadne organske materije, kao sporedni proizvodi u prehrambenoj tehnologiji i industriji, čine osnovu proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane (Manoj-lović 2008).

Sistemi biljne proizvodnje koji uključuju primenu organskih đubriva, redukovane sisteme obrade zemljišta i plodoreda na bazi leguminoza, dovode do obnavljanja i aku-mulacije sadržaja organske materije (OM) u zemljištu (Jarecki et al. 2005). Unošenjem organskih đubriva u zemljište, poboljšavaju se fizičko-hemijske i biološke karakteri-stike zemljišta, potom unose se dodatne količine enzima i fitohormona putem unosa korisnih mikroorganizama, što omogućava dobijanje stabilnijih i kvalitetnijih prinosa gajenih biljaka. Kod težih zemljišta, kod kojih je veoma značajno obezbediti stabil-nost strukturnih agregata i dobru dreniranost, dobri rezultati se ostvaruju primenom zgorelog stajnjaka, ili delimično kompostiranih organskih materijala, kao i primenom zelenišnog đubrenja, jer se na taj način u značajnom stepenu smanjuje zapreminska masa, vezanost krupnijih strukturnih agregata (grudvi) usled velike lepljivosti meha-ničke frakcije gline, koja dominira u mehaničkom sastavu zemljišta i dr. Unošenjem stajnjaka povećava se vododržljivost lakih zemljišta, potom aerisanost teških zemlji-šta, infiltracija vode u zemljište je znatno brža. U proleće se zemljište brže zagreje, te je mikrobiološka aktivnost veća, mineralizacija brža i dostupnost neophodnih biljnih hraniva veća. Sve to doprinosi boljem i ujednačenijem porastu gajenih biljaka, a kao rezultat mikroklimatskih promena smanjuje se i pritisak inokuluma različitih patoge-na i štetočina. Potpunom humifikacijom nastali humati kalijuma i kalcijuma obezbe-đuju visoku adsoptivnu sposobnost koloidne micele, zahvaljujući čemu raste procenat iskorišćenosti unetih hraniva i smanjuje se negativan efekat po životnu sredinu (Tre-visan et al. 2010).

Značajan izvor hraniva za biljke može predstavljati unošenje biljnih ostataka le-guminoznih i neleguminoznih biljaka. Leguminoze koje ostavljaju veće količine azota treba gajiti u smeni sa većim potrošačima ovog hraniva. Neposrednim zaoravanjem nakon žetve žetveni ostaci pšenice, kukuruza ili suncokreta mogu dovesti do azot-ne depresije povećanjem C/N odnosa u zemljištu i smanjenjem pristupačnosti N za


naredni usev. Sa druge strane, inkorporacija žetvenih ostataka može doprineti smanje-nju ispiranja azota iz zemljišta. Unošenje biljnih ostataka (zaoravanje) predstavlja me-tod „dugoročnog građenja“ plodnosti zemljišta i čini važnu kariku u kruženju materije u agroekosistemu. Najveći efekat zaoravanja žetvenih ostataka leguminoznih ili nele-guminoznih biljaka se postiže kontrolisanom razgradnjom od strane mikoorganizama (Šeremešić & Milošev 2008).

Većina zemljišnih mikroorganizama za svoj rast i razvoj zahteva organske izvore hranljivih elemenata, te je sadržaj organske materije u zemljištu jedan od ograničava-jućih faktora njihovog rasta. Organsku materiju zemljišta čine živi organizmi (biljke, životinje i mikroorganizmi), sveži ostaci živih organizama, ostaci u razlaganju (aktivni deo) i humus (stabilni deo) (Hoorman & Islam 2010).

Humus predstavlja rezervu hranljivih materija za biljke, te je sadržaj humusa jedna od karakteristika plodnosti zemljišta. Plodnost zemljišta zavisi od vrste humusa, ali i od brzine procesa humifikacije i dehumifikacije. Postepenim razlaganjem humu-sa oslobađaju se pristupačni oblici hranljivih elemenata neophodnih za rast biljaka. Humus povećava kapacitet zemljišta za vodu, poboljšava toplotna svojstva i aeraciju, stabilizuje pH reakciju, a slepljivanjem mikro i makro agregata stvara se povoljna struktura zemljišta.

Brzina razlaganja humusnih materija zavisi od sastava humusa, tipa zemljišta, ekoloških uslova i agrotehničkih mera, brojnosti i aktivnosti mikroorganizama. Najlak-še se razlažu fulvo kiseline, zatim huminske kiseline, a najsporije se razlažu humini. Na višim temperaturama, u aerobnim uslovima i u zemljištima koja se češće obrađuju proces dehumifikacije odvija se brže. Razgradnju humusa vrše mikroorganizmi – de-humifikatori. Od bakterija najzastupljenije su vrste rodova Pseudomonas, Corynebacte-rium, Clostridium i dr. Među gljivama vrste iz rodova Aspergillus, Trichoderma, Alter-naria, Fusarium, Stachybotris i dr. Od aktinomiceta značajni su predstavnici iz rodova Actinomyces, Streptomyces, Nocardia, Micromonospora (Jarak & Čolo 2007). Primenom odgovarajućih agrotehničkih mera (zaoravanje žetvenih ostataka, unos stajnjaka, kom-posta i drugih organskih materija, pravilnom obradom) stvaraju se povoljni uslovi za intenzivnu mikrobiološku aktivnost i sintezu novih količina humusa (Chen et al. 2003).

Više studija je pokazalo da intenzivna poljoprivredna proizvodnja dovodi do opa-danja sadržaja OM u zemljištu, mada stepen smanjenja OM zavisi od sistema proizvod-nje, obrade zemljišta, klime i tipa zemljišta (Rickman et al. 2002, Lal 2006, Liu et al. 2006). Istraživanja od strane Mulvaney et al. (2009), koja su se odnosila na dinamiku smanjenja sadržaja organske materije u zemljištu, pokazala su da primena azotnih (sintetičkih) đubriva u dužem periodu podstiče razvoj mikroorganizama u zemljištu koji se hrane organskom materijom, čime dolazi do njenog smanjenja i postepenog opadanja. Smanjenjem sadržaja organske materije zemljište postaje podložno sabija-nju, čime se ograničava rast korenovog sistema biljaka, posebno na zemljištima težeg mehaničkog sastava i neujednačenih i/ili nepovoljnih fizičko–hemijskih osobina. Kod takvih zemljišta su takođe smanjene sposobnosti zadržavanja vode, te je primena na-vodnjavanja često neophodna mera.

Smanjenje sadržaja humusa u AP Vojvodini je intenzivno, ali se razlikuje od proizvodne parcele do parcele u zavisnosti od tipa zemljišta i načina proizvodnje.


Ustanovljeno je da je u našim zemljištima pad sadržaja humusa od 0,5 do 1,0%, što predstavlja izuzetno visoko smanjenje (Vasin i sar. 2012). Navedenu konstataciju potvrđuju rezultati više od 200.000 analiza zemljišta u Vojvodini koje je u poslednjih 20. godina uradio naučni i stručni kadar Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Na osnovu analize najvažnijih parametara plodnosti zemljišta (pH u KCl i H2O, sadržaj CaCO3, humus, P2O5 i K2O), na organskim farmama Vojvodine, Vasin i sar. (2012), ističu da većina ispitivanih uzoraka ima zadovoljavajuće vrednosti. Međutim, imajući u vidu specifičnosti biljne organske proizvodnje, samo redovnim praćenjem, uzorkovanjem i analizom zemljišta, po osnovnim odredbama Sistema kontrole plodnosti zemljišta, moguće je zadovoljiti osnovne principe očuvanja plodnosti zemljišta.

Primena mikrobnih inokulanata i mikrobioloških đubriva u organskoj proizvodnji

Mogućnost primene mikrobnih inokulanata se u svetu kontinuirano istražuje s ciljem selekcije što efektivnijih sojeva mikroorganizama koji bi doprineli povećanju prinosa i kvaliteta proizvoda gajenih biljaka. U tu svrhu ispituje se njihova efektiv-nost u proizvodnim uslovima na različitim genotipovima gajenih biljaka, utvrđuje naj-bolja kombinacija genotipa biljke i soja mikroorganizama, i od boljih kombinacija se proizvode mikrobiološki preparati. Mikrobni inokulanti koji se najčešće primenjuju pospešuju snabdevanje biljke azotom i fosforom i mineralizuju organsku materiju, a kao rezultat toga, dolazi do povećanja količina pristupačnih asimilativa biljkama (Mr-kovački i sar. 2012b). U novije vreme pažnja se posvećuje tzv. multipnim inokulantima koji sadrže više vrsta mikroorganizama, pa se njihovom primenom istovremeno akti-vira veći broj korisnih mikrobioloških procesa. Veoma aktuelan predmet istraživanja organske poljoprivrede i zaštite životne sredine je sinergizam, tj. interakcija dva ili više rizosfernih mikroorganizama čiji je zajednički stimulativni efekat na biljku veći od po-jedinačnog. Zahvaljujući ovom fenomenu nastala su polivalentna mikrobiloška đubri-va. Ona su važan predmet istraživanja u svetu sa aspekta održivog razvoja i činjenice da prekomerno korišćenje azotnog mineralnog đubriva sve više prouzrokuje ekonomske i ekološke probleme u svetu. Azotofiksirajuća bakterija Azotobacter chroococum se pri-menjuje u ratarskoj proizvodnji, jer pored toga što fiksira azot iz vazduha, produkuje i biološki aktivne materije. Istraživanja kod nas i u svetu su potvrdila da ona povećava mikrobiološku aktivnost u rizosferi, kao i prinos biljke.

Fosfomineralizirajuća bakterija Bacillus megaterium var. phosphaticum produkuje enzime koji mineralizuju fosforna jedinjenja i ubrzavaju mineralizaciju azotnih jedinje-nja što, takođe, utiče na poboljšanje rasta biljke (Amalraj et al. 2012). Njegova primena u formi mikrobiološkog đubriva utiče na bolje snabdevanje biljke fosforom, posebno na zemljištima bogatim organskim fosfornim jedinjenjima. Istraživanja u svetu su pokaza-la da primena združenih kultura rizobia i rizosfernih mikroorganizama ima pozitivan uticaj na prinos biljke i akumulaciju azota i fosfora u njoj. Zahvaljujući azotofiksacionoj aktivnosti i sinergizmu određenih rizosfernih mikroorganizama, biofertilizatori (pored „NS Nitragina“ i „Azotofiksina“) u Srbiji imaju važnu ulogu u produkciji gajenih biljaka.


Stvaranje model biljke za održivu/organsku proizvodnju

Organski farmeri u značajnom stepenu zavise od genotipova gajenih biljaka koji su im na raspolaganju, a nastali su konvencionalnim oplemenjivanjem. Efikasnost usvajanja mineralnih hraniva, ukorenjavanje i/ili razvijenost korenovog sistema, su-presija korova, poligena otpornost na bolesti i dr. važne su odrednice pogodnosti biljke za proizvodnju u organskim sistemima gajenja i značajni selekcioni kriterijumi u or-ganskom oplemenjivanju biljaka (Lammerts van Bueren 2002).

Struktura useva, broj, veličina i položaj listova, sposobnost bokorenja i dr. takođe su bitni selekcioni kriterijumi i od izuzetnog su značaja u organskom oplemenjivanju. Imajući u vidu da se u organskoj proizvodnji ne koriste herbicidi, veoma je važno da gajene biljne vrste, odnosno genotipovi imaju visoku kompetitivnu sposobnost i izra-ženi vigor u mlađim fazama razvoja.

Danas sve više dobija na značaju rad na istraživanju i modeliranju rasta koreno-vog sistema (modelling plant root system) (Wu et al. 2007, Ireson & Butler 2009, Kell 2012). Koren organskih genotipova bi trebalo da bude jak i razgranat kako bi mogao da efikasnije usvaja vodu i hranljive materije u uslovima stresa. Takođe, pažnja se posvećuje odnosu korena biljke i zemljišnih mikroorganizama u rizosferi, kao i ople-menjivanju na ovu interakciju, iako je to povezano sa izvesnim poteškoćama (Bakker et al. 2012). Izučavaju se biohemijski aspekti interakcije biljaka i mikroba. U budu-ćim istraživanjima posebnu pažnju trebalo bi posvetiti pozitivnoj interakciji između biljke i korena sa zemljišnim mikroorganizmima u rizosferi sa aspekta identifikacije komponenata korenskih izlučevina i njihovog uticaja na mikrobnu populaciju. Selek-ciju organskih genotipova potrebno je usmeriti ka efikasnom usvajanju hraniva i u pravcu organskog inputa (Lammerts van Bueren 2002, Wissuva et al. 2009). U or-ganskoj proizvodnji novostvoreni genotipovi će neminovno biti nešto višeg habitusa i razvijenijeg korenovog sistema s većom sposobnošću usvajanja hraniva. Primena nove tehnologije gajenja, bez sumnje, uključiće širi plodored s većim učešćem legu-minoza (fiksacija atmosferskog N), dok će se gajenjem postrnih useva i zelenišnog đubrenja minimizirati ispiranje azota i usporiti osiromašenje zemljišta u pogledu sadržaja organske materije.

Zahvalnica

Ovaj rad je deo projekta TR 31073 pod nazivom “Unapređenje proizvodnje kuku-ruza i sirka u uslovima stresa”, koji se finansira od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.


Literatura

Aly MM, El Sayed A, Jataniah SD (2012): Synergistic Effect between Azotobacter vine-landii and Streptomyces sp. Isolated From Saline Soil on Seed Germination and Growth of Wheat Plant. Journal of American Science 8(5): 667–676

Amalraj DLE, Maiyappan S, Peter JA (2012): In vivo and in vitro studies of Bacillus megaterium var. phosphaticum on nutrient mobilization, antagonism and plant growth promoting traits. Journal of Ecobiotechnology 4(1): 35–42

Badri DV, Vivanco JM (2009): Regulation and function of root exudates. Plant Cell Environ 32: 667–681

Bais HP, Weir TL, Perry LG, Gilroy S, Vivanco JM (2006): The Role of Root Exudates in Rhizosphere Interactions with Plants and Other Organisms. The Annual Re-view of Plant Biology 57: 233–266

Bakker MG, Manter DK, Sheflin AM, Wier TL, Vivanco JM (2012): Harnessing the rhizosphere microbiome through plant breeding and agricultural management. Plant Soil 360: 1–13

Chen G, Zhu H, Zhang Y (2003): Soil microbial activities and carbon and nitrogen fixation. Research in Microbiology 154: 393–398

Gregory PJ (2010): A history of rhizosphere research – roots to a solution. 19th World Congress of Soil Science, Soil Solutions for a Changing World, 1–6 Аugust 2010, Brisbane, Australia, 5–7

Hoorman JJ, Islam R (2010): Understanding Soil Microbes and Nutrient Recycling. Agriculture and Natural Resources. The Ohio State University Extension. SAG–16-10. http://ohioline.osu.edu/sag-fact/pdf/0016.pdf

Ireson AM, Butler AP (2009): Modelling plant root system development in response to soil water status: A review. Research report: Imperial/NRP 017, August 2009, Imperial College, London

Islam KR, Wright SR (2005): Microbial communities. In: Encyclopedia of Soil Science, Taylor & Francis Group

Jarak M, Čolo J (2007): Mikrobiologija zemljišta. Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Jarecki MK, Lal R, James R (2005): Crop management effects on soil carbon seque-stration on selected farmers field in northeastern Ohio. Soil and Tillage Rese-arch 81: 265–276

Johansson FJ, Paul RL, Finlay DR (2004): Microbial interactions in the mycorrhizos-phere and their significance for sustainable agriculture. FEMS Microbiology Ecology 48: 1–13

Kell BD (2012): Breeding crop plants with deep roots: their role in sustainable carbon, nutrient and water sequestration. Annals of Botany, doi:10.1093/aob/mcr175. 1–12

Khan AA, Jilani G, Akhtar SM, Saqlan MS, Rasheed MN (2009): Phosphorus Solubili-zing Bacteria: Occurrence, Mechanisms and their Role in Crop Production. J. Agric. Biol. Sci. 1(1): 48–58


Lal R (2006): Enhancing crop yields in the developing countries through restoration of the soil organic carbon pool in agricultural lands. Land Degradation and De-velopment 17(2): 197–209

Lammerts van Bueren ET (2002): Organic plant breeding and propagation: concepts and strategies. PhD Thesis, Wageningen University, The Netherlands, 207

Lanoue A, Burlat V, Schurr U, Röse USR (2010): Induced root–secreted phenolic compounds as a below ground plant defense. Plant Signaling & Behaviour 5(8): 1037–1038

Liu X, Herbert SJ, Hashemi AM, Zhang X, Ding G (2006): Effects of agricultural ma-nagement on soil organic matter and carbon transformations – a review. Plant Soil and Environment 52 (12): 531–534

Lupwayi NZ, Grant CA, Soon YK, Clayton GW, Bittman S, Malhi SS, Zebarth BJ (2010): Soil microbial community response to controlled–release urea fertilizer under zero tillage and conventional tillage. Applied Soil Ecology 45: 254–261

Lupwayi NZ, Lafond GP, Ziadi N, Grant CA (2012): Soil microbial response to nitrogen fertilizer and tillage in barley and corn. Soil and Tillage Research, 118: 139–146

Mäder P, Fleissbach A, Dubois D, Gunst L, Fried P (2002): Soil fertility and biodiversity in organic farming. Sci. 296: 1694–1697

Maksimov L, Abizgildina R, Pusenkova L (2011): Plant growth promoting rhizobacteria as alternative to chemical crop protectors from pathogens. Applied Biochemi-stry and Microbiology 47: 333–345

Manoharachary C, Mukerji KG (2006): Rhizosphere Biology – an Overview. In: Mu-kerji KG, Manoharachary C Singh J (Eds.). Soil Biology, Volume 7, Microbial Activity in the Rhizosphere, Springer-Verlag Berlin Heidelberg, New York, 1–15

Manojlović M (2008): Primena đubriva u organskoj proizvodnji. U monografiji “Đu-brenje u održivoj poljoprivredi” (Ed. M. Manojlović). Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, 168–186

Marschner P, Crowley D, Rengel Z (2010): Interaction between rhizosphere microrga-nisms and plants governing iron and phosphorus availability. 19th World Con-gress of Soil Science, Soil Solutions for a Changing World, 1–6 Аugust 2010, Brisbane, Australia, 52–54

Micallef SA, Shiaris MP, Colon–Carmona A (2009): Influence of Arabidopsis thaliana accessions on rhizobacterial communities and natural variation in root exuda-tes. Journal of Experimental Botany, 60: 1729–1742

Michelsen J, Lynggaard K, Padel S, Foster C (2001): Organic Farming Development and Agricultural Institutions in Europe: A Study in Six Countries (Organic Far-ming in Europe: Economics and Policy, 9), Hohenheim, 174

Morgan JAW, Bending GD, White PJ (2005): Biological cost and benefits to plant-microbe interactions in the rhizosphere. Journal of Experimental Botany, 56(417): 1729–1739


Mrkovački N, Đalović I, Jocković Đ (2012a): Dynamics of the number of microorgani-sms and dehydrogenase activity in the rhizosphere of maize in long–term mo-noculture. Research Journal of Agricultural Science 44(2): 192–197

Mrkovački N, Jarak M, Đalović I, Jocković Đ (2012b): Značaj i efekat primene PGPR na mikrobiološku aktivnost u rizosferi kukuruza. Ratar. Povrt. 49(3): 335-344

Mulvaney R, Khan S, Ellsworth T (2009): Synthetic Nitrogen Fertilizers Deplete Soil Nitrogen: A Global Dilemma for Sustainable Cereal Production. Journal of Environmental Quality 38(6): 2295–2314

Nannipieri P, Ascher J, Ceccherini MT, Landi L, Pietramellara G, Renella G (2003): Microbial diversity and soil functions. Eur J Soil Sci 54: 655–670

Oldroyd GED, Downie JA (2008): Coordinating nodule morphogenesis with rhizobial infection in legumes. The Annual Review of Plant Biology, 59: 519–546

Oljača S (2012): Organska poljoprivredna proizvodnja. Monografija. Zadužbina AndrejevićRickman RW, Douglas CLJr, Albrecht SL, Berc JL (2002): Tillage, crop rotation, and

organic amendment effect on changes in soil organic matter. Journal of Envi-ronmenatal Pollution, 116(3): 405–411

Rigby D, Cáceres D (2001): Organic Farming and Sustainability of Agricultural Systems. Agricultural Systems, 68: 21–40

Saxena D, Flores S, Stotzky G (1999): Insecticidal toxin in root exudates from Bt corn. Nature 402: 480

Singh G, Mukerji KG. (2006): Root Exudates as Determinant of Rhizospheric micro-bial Biodiversity. In: Mukerji KG, Manoharachary C Singh J (Eds.). Soil Biology, Volume 7, Microbial Activity in the Rhizosphere, Springer-Verlag Berlin, Hei-delberg, New York, 39–53

Stefan M, Munteanu N, Dunca S (2012): Plant–microbial interactions in the rhizosphe-re – strategies for plant growth-promotion. Analele Stiintifice ale Universitatii „Alexandru Ioan Cuza” Sectiunea Genetica si Biologie Moleculara 13: 87–96

Stenberg B (1999): Monitoring soil quality of arable land: microbiological indicators. Acta Agriculture Scandinavia, 49: 1–2

Šeremešić S, Milošev D (2008): Principi gajenja biljaka u organskoj proizvodnji. U monografiji “Đubrenje u održivoj poljoprivredi”, (Ed. M. Manojlović). Poljopri-vredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, 150–167

Trevisan S, Francioso O, Quaggiotti S, Nardi S (2010): Humic substances biological activity at the plant–soil interface. Plant Signal Behav, 5(6): 635–643

Uren NC (2001): Types, amounts, and possible functions of compounds released into the rhizosphere by soil-grown plants. In: Pinton R, Varanini Z, Nannipieri P (Eds.), The rhizosphere. Marcel Dekker, New York, 19–40

Vasin J, Milić S, Sekulić P, Ninkov J, Zeremski T, Mijić B, Milošević M (2012): Plodnost zemljišta u organskoj proizvodnji. Zbornik radova 46. Savetovanja agronoma Srbije, Zlatibor, 29. 01–04. 02. 2012, 329–334


Walker TS, Bais HP, Grotewold E, Vivanco JM (2003): Root exudation and rhizosphere biology. Plant Physiology, 132: 44–51

Whipps JM (2001): Microbial interactions and biocontrol in the rhizosphere. Journal of Experimental Botany, 52: 487–511

Wissuva M, Mazolla M, Picard C (2009): Novel approaches in plant breeding for rhizosphere-related traits. Plant Soil, 321: 409–430

Wu L, McGechan MB, McRoberts N, Baddeley JA, Watson CA (2007): SPACSYS: In-tegration of a 3D root architecture component to carbon, nitrogen and water cycling–odel description. Ecological Modelling, 200: 343–359

CIP – Kaталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

633(082)

САВЕТОВАЊЕ агронома Србије (47 ; 2013 ; Златибор) Zbornik referata [Elektronski izvor] / 47. savetovanjeagronoma Srbije, Zlatibor, 3-9.2. 2013. ; [organizator Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad ; urednik Ana Marjanović-Jeromela]. - Novi Sad : Institut za ratarstvo i povrtarstvo, 2013 (Novi Sad : Abraka dabra). - 1 elektronski optički disk (CD-ROM) : tekst ; 12 cm + Program 47.savetovanja agronoma Srbije ([16] str.)

Nasl. sa naslovnog ekrana. - Tiraž 1.000.

ISBN 978-86-80417-42-4

a) Ратарство - ЗборнициCOBISS.SR-ID 276578311

zbornik referata - ifvcns.rs referata... · ns hibridi kukuruza za sve proizvodne rejone - prilog...

Documents