zbornik radova tio 08 (konferencija tehnika i informatika u obrazovanju 2008)

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU TEHNIKI FAKULTET AAK UNIVERSITY OF KRAGUJEVAC TECHNICAL FACULTY AAK

KONFERENCIJA / CONFERENCE ZBORNIK RADOVA / PROCEEDINGS

TEHNIKA I INFORMATIKA U OBRAZOVANJU TECHNICS AND INFORMATICS AT EDUCATIONAAK, 9-11. Maj 2008.

Naziv: Zbornik radova nauno-strunog skupa Tehnika i informatika u obrazovanju TIO08 Organizator: Tehniki fakultet aak Suorganizatori: Tehniki fakultet Zrenjanin Mainski fakultet Kraljevo Drutvo nastavnika tehnikog obrazovanja Republike Srbije Drutvo pedagoga tehnike kulture Republike Srbije Narodna tehnika Republike Srbije Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr Dragan Golubovi Recezenti / Reviewers: Prof. dr Dragan Golubovi, Tehniki fakultet aak Dr ivadin Mici, van. prof., Tehniki fakultet aak Dr Dragana Bjeki, van. prof.,Tehniki fakultet aak

Izdavanje odobreno Odlukom Nastavno-naunog vea Tehnikog fakulteta u aku, broj 707/30 od 9. Aprila 2008. godine Izdava: Tehniki fakultet aak Za izdavaa: Prof. dr Jeroslav ivani, dekan Tehniki urednici: Mr Ivan Milievi Neboja Stankovi Tira: 500 primeraka tampa: Svetlost, aak

PREDSEDNIK / CHAIRMAN Prof. dr Dragan Golubovi NAUNI ODBOR / SCIENTIFIC COMMITTEE Prof. dr Milo uran, rektor Prof. dr Jeroslav ivani, dekan Prof. dr Momilo Bjelica, dekan Prof. dr Novak Nedi, dekan Akademik Miroslav Demi Prof. dr Branka Jordovi Prof. dr Stanoje Ivanovi Prof. dr Miodrag Panteli Prof. dr Predrag Ruii Prof. dr Zvonimir Jugovi Prof. dr Duan Toi Prof. dr Sneana Radonji Prof. dr Aleksa Marii Prof. dr Petar Neni Prof. dr Boko Stojanovi Prof. dr Sinia Rani Dr Slobodan Popov, vanr. prof. Dr Branislav Egi, vanr. prof. Dr Dragana Bjeki, vanr. prof. Dr ivadin Mici, vanr. prof. ORGANIZACIONI ODBOR / ORGANISING COMMITTEE Prof. dr Milivoje uilovi Prof. dr Radomir Slavkovi Prof. dr Rade Bioanin Dr Milo Radovanovi, vanr. prof. Dr Radojka Krneta, vanr. prof. Dr Momilo Vujii, vanr. prof. Dr Sneana Dragievi, doc. Dr Danijela Miloevi, doc. Dr eljko Papi Mr Milomir Mijatovi Mr Aleksandar Dragaevi Mr Olga Robajac Mr Ivan Milievi Mr Marko Popovi Dragana Smiljani Neboja Stankovi Mirjana Brkovi Aleksandra Gruji Mitar Mitrovi Velimir Tmui Milan Sanader Petar Dubljevi Stanislav Stevuljevi Zoran Jestrovi Milica Jankovi Petar Padejski Milo Soro Sneana Mandi

Konferencija se odrava pod sloganom: sauvajmo planetu Zemlju za nae potomke

Pokrovitelji Ministarstvo prosvete Republike Srbije Ministarstvo nauke Republike Srbije Univerzitet u Kragujevcu

PREDGOVOR Promene u svetu se odvijaju vrlo dinamino u vidu neoekivanih diskontinuiteta, a u pojedinim oblastima gotovo u vidu tehnolokih eksplozija. Iz tih razloga danas i u neposrednoj budunosti, vie nego ikad ranije, potrebni su visoko obrazovani strunjaci za odreena podruja, a posebno u obrazovanju. U tom smislu moe se rei da nastupa, u obrazovanju znaajan period koji e bitno odluivati o sudbonosnom toku budueg razvoja. Kadrovi potrebni za 21 vek - vek informatike, automatizacije, kompjuterizacije, robotizacije i menadmenta, moraju biti pripremljeni, za savremeni sistem poslovanja i proizvodnje koncipiran na trinim osnovama. Time se zahtevaju izvesne promene u karakteristikama obrazovanja - novi pristup znanju, obrazovanju i nauci. U tom smislu stvoreno je specifino trite rada sa svojom ponudom u ijem se konkurentnom okruenju treba odrati. Obrazovanje je u centru svih tih promena neophodnih u dananjem vremenu na svim nivoima, pa se pojavila neophodnost njegovog temeljnog reformisanja. Osnovni cilj svih tih reformskih zahteva je uiniti ga optimalnijim, pristupanijim i efikasnijim prilagoavajui ga realnim potrebama. Klju daljeg napretka oveanstva e znaajno zavisiti od sistema obrazovanja pa se zato ono mora projektovati na to povoljniji nain za budunost. Zato su kod nas u toku reforme u obrazovanju na svim nivoima. Druga Konferencija Tehnika i informatika u obrazovanju TIO 08, zapravo, ima ba za cilj da podstakne i objedini istraivanja kako edukovati nove generacije iz tehnikih nauka na razliitim nivoima: predkolskom, osnovnom, srednjem pa ak i visokom obrazovanju. Taj problem je podjednako i sloen i jednostavan jer, s jedne strane uoljive su sve bre promene i razvoj tehnikih sredstava te svakog dana treba se suoavati sa novinama u nastavi, a isto tako sa druge strane stoje na raspolaganju sve bolja i efikasnija sredstva za uenje. Zato je sve tee odluiti, u poplavi niza informacija, ta i koliko pruiti deci na razliitim uzrastima iz pojedinih oblasti, pa i iz tehnike. Dobijeni rezultati saopteni na Konferenciji posluie za donoenje to realnijih odluka u reformama obrazovanja iz tehnike. Na Konferenciju je prijavljeno 74 rada u vidu uvodnih referata, preglednih, naunih i strunih, kao i radova po pozivu iz razliitih oblasti i nivoa obrazovanja iz tehnike: predkolsko, osnovno i visoko obrazovanje, a obrauju se teme iz informatike tehnologije, korelacija sadraja, evropska iskustva, obrazovanje nastavnika, nastavna sredstva, standardi u obrazovanju i dr. Da ova Konferencija dobije ovu formu i obim pomogli su mnogi nauni i struni radnici razliitih profila iz razliitih oblasti, pa im se zahvaljujem na saradnji u ime Organizacionog odbora. Zahvalnost dugujemo Ministarstvu za prosvetu i Ministarstvu nauke Republike Srbije i Univerzitetu u Kragujevcu na podrci i pomoi oko odravanja skupa. Predsednik Organizacionog odbora Prof. dr Dragan Golubovi

Spoznajmo i negujmo prolost da bi nam bilo dobro u budunosti. Narodna mudrost

SADRAJ

I 1.1. 1.2. 1.3. 1.4. 1.5. 1.6. 1.7. II 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 2.5. 2.6. 2.7. 2.8. 2.9.

UVODNI REFERATI - TEME Miroslav Demi Jedan pogled na obrazovanje za naunoistraivaki rad Sreten uzovi Bolonjski proces pretpostavka za harmonizaciju naeg visokog obrazovanja sa evropskim Dragana Bjeki, Sneana Dragievi Evropski kontekst obrazovanja nastavnika tehniko-tehnolokog podruja u Srbiji Dragan Golubovi Dostignuti nivo razvoja tehnickog i informatickog osnovnog obrazovanja Slobodan Popov Trea etapa razvoja tehnikog i informatikog osnovnog obrazovanja Nataa Andjelkovic Informaciona tehnologija u predskolskom vaspitanju i obrazovanju Miodrag Panteli Uticaj osiromaenog Urana na zdravlje stanovnita i ovekovu okolinu OPTE TEME Dragica Radosav, Dijana Karuovi, Tono Marui Interaktivni obrazovni softver za decu predkolskog uzrasta Savko Jeki, Dragan Golubovi Antropometrijske statike mere dece predkolskog uzrasta Centralne Srbije kao osnov za konstruisanje deijeg mobilijara Savko Jeki, Dragan Golubovi Antropometrijske dinamike mere dece predkolskog uzrasta Centralne Srbije kao osnov za konstruisanje deijeg mobilijara Ivan Tomi, Zorica Dukovi Obrazovni raunarski softver u predkolskom vaspitanju Svetislav Markovi, Ilija Popovi, Jelisaveta Surudi Razvoj predkolskog obrazovanja u aanskom kraju Ivan Milievi, Dragan Golubovi Primena GRAITEC Soft Access softvera u nastavi iz Tehnike mehanike Sinia Mini, Milo Vorkapi Raunarsko obrazovanje za inenjera Mehatronike Radivoje Vukainovi, Milorad Drulevi Proraun statikih nosaa u AutoCAD Mehanical 2008 i crtanje Mohrovog kruga u TK Solwer-u Izudin Zemani, Petar Niki Primena Mechanical Desktop-a u modeliranju mainskih elemenata 90 97 112 123 128 132 137 144 154 11 19 30 47 57 64 71

2.10. Biljana Savi, Marko Popovi Multimedija u interaktivnoj nastavi iz mainskih elemenata na primeru definisanja sila kod zupanika 2.11. Marija Baanin, Slobodan Popovi kola za roditelje - ponaanje u saobraaju 2.12. Rade Bioanin, Branka Milanovi, Risto Kozomara Ekspertsko ocenjivanje zatite ivotne sredine u sistemu kvaliteta izvrsnosti 2.13. Danilo Miki, Dragan Golubovi Unapreenja kvaliteta srednjokolskog i visokokolskog obrazovanja 2.14. Danilo Miki Uvoenje modela poslovne izvrsnosti u srednjokolskom i visokokolskom obrazovanju 2.15. Biljana Savi, Ivo Vlastelica, Sinia Savelji Izuavanje eksperimentalnih i numerikih metoda analiza osobina materijala u obrazovnom procesu 2.16. Neboja Stankovi, Sinia Rani Primena mentalnih mapa u nastavi 2.17. Sefedin ehovi, Radmila Marjanovi, Rade Bioanin Ekoloko obrazovanje u funkciji zatite i unapreenja ivotne sredine 2.18. Erika Tobolka Model nastavnog asa engleskog jezika u VIII razredu osnovne kole u raunarskom okruenju 2.19. eljko Papi kolsko razvojno planiranje u slubi INSET-a III 3.1. 3.2. 3.3. 3.4. 3.5. 3.6. 3.7. 3.8. TEHNIKO I INFORMATIKO OBRAZOVANJE Petar Neni Znaaj primene tehnikog i informatilog obrazovanja u poljoprivredi Sneana Dragievi, Ivana Aleksijevi Primena modela aktivnog ucenja u nastavi obnovljivih izvora energije Goran Bilandija Problemi buduih srednjokolaca u izboru zanimanja Goran Bilandija Kompjuterske igrice kao globalni problem u vaspitanju dece Aleksandra Gruji Jankuloski Realizacija nastavne teme Elementi masina i mehanizama kod ucenika uzrasta od 13 godina Aleksandar Marjanovi, Dragan Golubovi Obrazovni softver Maine i mehanizmi Aleksandar Marjanovi, Miroslav Jevremovi Oekivana dostignua u nastavi maina i mehanizama korienjem obrazovnog softvera Goran Milosavljevi, Dragica Rankovi Model procesa kontinuiranog poboljavanja nastave tehnikog i informatikog obrazovanja u osnovnoj koli

161 165 173 193 199 205 214 221 236 242

248 252 259 278 284 289 296 300

3.9. 3.10. 3.11. 3.12. 3.13. 3.14. 3.15. 3.16. 3.17. IV 4.1.

Goran Milosavljevi, Dragica Rankovi Savremena procesno-razvojna metodologija oblikovanja kuri kuluma tehnikog i informatikog obrazovanja za osnovnu kolu Miroslav Parokaj Program za proveru znanja iz osnova bezbednosti saobraaja na putevima Milan Sanader Standardi znanja i vetina za tehniko i informatiko obrazovanje Dragana Smiljani Faktori za uspeno izvoenje nastave tehnikog i informatikog obrazovanja Milo Soro Definisanje standarda nastavnika Tehnikog i informatikog obrazovanja Milo Soro Ocenjivanje uenika u Tehnikom obrazovanja Mara iljak, Mile iljak Komparativna analiza dva nastavna programa u nastavi Osnove informatike i raunarstva u osnovnoj koli Milo Vuji Upotreba multimedijalnih sredstava u nastavi Duan Kljaji Prednosti frekventne regulacije INFORMATIKE TEHNOLOGIJE I ORGANIZACIJA NASTAVE

305 311 316 333 342 346 353 363 368

Momilo Bjelica, Dragica Rankovi, Goran Milosavljevi Novi model ocenjivanja uenika primenom Fuzzy teorije i savremenih informacionih tehnologija 4.2. Marija Blagojevi, Vesna Mili Jedan primer transformacije klasinih udbenika u elektronske materijale za uenje 4.3. Ljiljana Boii, ivadin Mici Modeliranje odravanja resursa ICT kao podrka menadmentu znanjem u obrazovnom sistemu UV 4.4. Ljiljana urovi, Ljiljana Gruji Uenje na daljinu 4.5. Erika Eleven, Dragana Gluac Uenje na daljinu - dopuna ili deo savremene nastave 4.6. Nenad Jovi, Dragana Stanojevi Korelacija nastavnih sadraja problemi i primeri pozitivne prakse 4.7. Gordana Markovi, Branko Markovi Vizuelini DTW kao nastavno sredstvo za poreenje govornih uzoraka 4.8. ivadin Mici IT u integrisanim sistemima 4.9. Danijela Milentijevi, Marko Stevanovi Primena informatike tehnologije u okviru obrazovnog sajta 4.10. Danijela Miloevi, Maja Boovi Kreiranje OAE tutorijala primenom alata Camtasia Studio

374 380 386 392 397 403 409 416 423 429

4.11. Marjan Miloevi, Radojka Krneta Infrastruktura hipermedijalne laboratorije za master studije iz E-uenja 4.12. Anelka Miloevi, Slovenka ivanovi Dizajniranje i simulacija aktivnih filtara u programu FILTERLAB 4.13. Anelija Mitrovi, Danijela Miloevi, Maja Boovi Kreiranje Catia tutorijala primenom alata Adobe Captivate 4.14. Jezdimir - Luka Obadovi Obrazovanje u funkciji razvoja informacione tehnologije i menadment obrazovnog modela 4.15. Marjana Pardanjac, Dragica Radosav, Sneana Joki Uenje programskog jezika PASCAL na daljinu 4.16. Slobodan Petrovi, Damnjan Radosavljevi WEB aplikacija 4.17. Slavia Popravak Bezbednost raunarskih mrea na drugom sloju OSI referentnog modela 4.18. Dragica Rankovi, Goran Milosavljevi Razvoj interneta u Srbiji 4.19. Olga Risti, Vlade Uroevi Kreiranje formi u Java NetBeans razvojnom okruenju 4.20. Neboja Stankovi, Sinia Rani Pregled simulatora korienih u nastavi raunara 4.21. Vlade Uroevi, Marija Blagojevi Uporedne analize programskih jezika kroz 12 standardizovanih aspekata informacionih tehnologija 4.22. Zoran Vueti Mogunosti primene mobilnih telefona u obrazovanju 4.23. Milo Vuji, Dragan Golubovi Mogunost implementacije programske platforme Moodle u Ekonomskoj koli u Jagodini 4.24. Milo Vuji Upotreba programa Home Designer 6.0 u nastavi tehnikog obrazovanja 4.25. Zorica Bogievi, Nenad Markovi, Momilo Vujii, Slobodan Bjeli Multimedijalna prezentacija vetakih izvora svetlosti pomou programa Microsoft Office Powerpoint 4.26. Momilo Vujii, Nenad Markovi Macromedia Dreamweaver MX alat za izradu WEB prezentacija 4.27. Momilo Vujii, Munir abanovi Veza zavisnosti ACCESS 4.28. Munir abanovi, Momilo Vujii Veza zavisnosti instance 4.29. Munir abanovi, Momilo Vujii Veza zavisnosti realizacija 4.30. Predrag Stoi, Momilo Vujii Visual Basic u elektro struci, prednosti, mogunosti primene, izrada zadataka i uenje programiranja 4.31. Nenad Markovi, Zorica Bogievi, Momilo Vujii Osnove Web dizajna - WEB domen

435 444 450 456 462 470 476 487 493 499 507 513 519 526 532 537 543 548 553 559 566

TEHNIKA I INFORMATIKA U OBRAZOVANJUUDK: 378.147

Konferencija 32000 aak 9-11. Maja 2008.Uvodni referat

JEDAN POGLED NA OBRAZOVANJE ZA NAUNO-ISTRAIVAKI RADMiroslav Demi1

Rezime: Roenjem, ovek nasleuje faktore koji ga ine kreativnim, jer su ispitivanja pokazala da su sva deca u predkolskom dobu inventivna. Neodgovarajuim obrazovanjem, smisao za inventivnost se kod velikog broja ljudi gubi, ili smanjuje. Da bi ovaj proces promenio znak, neophodno je stvoriti uslove za obrazovanje za stvaralatvo, jer ono zahteva stalnu i pravilnu edukaciju: od predkolskog doba do kraja ljudskog veka. U radu se ine pokuaji da se rasvetli potreba za stalnim obrazovanjem u svetlu drutvenog progresa, a posebna panja je posveena obrazovanju na univerzitetu. Kljune rei: inventivnost, obrazovanje, naunoistraivaki rad.

A VIEW TO EDUCATION FOR SCIENTIFIC RESEARCH WORKSummary: By birth, human inherits the factors that make him creative. Research in this field shows that all children who belong to pre-school and school age are inventive. Improper education may lead to a certain reduction of creativeness of large number of people. In order to change the sign of this process it is necessary to provide conditions for education in terms of creativity, which requires constant and correct education: from pre-school age up to the end of human life. The paper attempts to light up the need for constant education as a part of social progress. A special attention has been paid to university education. Key words: creativeness, education, scientific research work. TOFLER, A.: Ako tehnologiju shvatimo kao veliki motor, silni akcelerator, onda znanje moemo shvatiti kao njegovo gorivo. Doli smo na raskre procesa ubrzanja u drutvu, jer se motor svakim danom sve obimnije i obimnije napaja [2]. 1. UVODNA RAZMATRANJA Drutveni razvoj ne podrazumeva samo druveni preporod, ve i stalno usavravanje ekonomije, naunih i tehnikih znanja. Nauno-tehniki progres obavezno pretpostavlja, sa jedne strane, neodlono korienje novih naunih koncepcija i otkria u praksi, a sa druge ruenje ve formiranih pogleda i permanentno razmiljanje o tome ega nema, a treba da bude i,1

Miroslav Demi, redovni professor Mainskog fakulteta u Kragujevcu, akademik, evropska iskustva, E-mail: [email protected],

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08.

Miroslav Demi

tree - neprekidno traganje za novim, tenja da se usavrava ve poznato, da se iznalaze nove metode istraivanja i njihove praktine primene [3,7]. Stvaralatvo i sposobnost matanja o novom neophodno je razvijati to je mogue ranije, jo od obdanita, prvih kolskih dana, prvih predavanja na fakultetu. Tome treba da doprinosi nauno-popularna i nauno-fantastina literatura [3]. Setimo se koliko je mnogo u tom smislu doprineo svojim romanima il Vern. Mnoga pokolenja divila su se mati u kojoj su iveli i odueljavali se heroji njegovih romana. I postepeno, korak po korak, matanja il Verna su se ostvarivala: ovek je osvojio morske dubine, boravio na naem venom satelitu Mesecu, nauio je da odgaja desetak kultura tamo gde se ranije gajila samo jedna. Pre nego to stvorimo novo, potrebno je da znamo da o njemu razmiljamo, da stvaramo kvaititativne teorije pojava sa kojima emo se susretati i da na osnovu njih stvaramo realne tehnike sisteme. U vezi sa ovim treba istai da danas teorijska znanja brzo nalaze primenu u praksi. To to je danas suvie apstraktno i daleko od prakse, ve sutra nalazi mnogobrojne primene u raznim oblastima praktine delatnosti [3]. U vezi sa ovim imamo mnogo karakteristinih primera. Jedan od njih je satelitska navigacija koja je plod kosmikih istraivanja, a danas je svaki ovek na Planeti, posle samo dvadesetak godina od nastanka, u mogunosti da je korristi. Naveemo i jedan primer iz oblasti vozila: ranije su samo avioni imali mogunost automatskog pilotiranja; danas vozila, iako se koriste u uslovima stohastikih saobraajnih uslova, imaju sisteme za adaptivno krstarenje, postoje pokuaji voenja kolona vozila u saobraaju i td. 2. OSNOVI PSIHOLOGIJE STVARALATVA Psihologija stvaralatva je nauna disciplina koja se bavi prouavanjem stvaralatva kao psihikog procesa i prouavanjem karakteristika ljudi stvaralaca; primenom saznanja do kojih dolazi mogue je delovati na unapreivanje stvaralatva uopte. Iako se psihologija oduvek zanimala za pojavu stvaralatva, njen nagli razvoj na tom podruju zapoeo je pedesetih godina, nezavisnim i istovremenim otkriima dvojice amerikih psihologa, Maslowa i Guilforda[4]. Oni su, naime, doli do toga da stvaralake sposobnosti ne pripadaju samo retkim i genijalnim pojedincima nego su prisutne gotovo kod svakoga, osim kod duevno zaostalih osoba. Tanije reeno, otkriveno je da se ta osobina susree kod sve dece, ali kod malog broja odraslih. To znai da savremena kultura, pogotovu tzv. formalno obrazovanje, gui ove uroene sposobnosti kod velikog broja ljudi. Ona prilazi predmetu svog istraivanja sa razliitih strana, pa tako prouava: stvaralake novosti, stvaralake procese, stvaraoce kao osobe, zatim ispituje mogunost obrazovanja za stvaralatvo, analizira stvaralako miljenje, motivaciju za inventivni rad itd. Kako je psihologija stvaralatva tek u fazi razvitka, ona nema konane odgovore na brojna pitanja, nema jedinstvenu teoriju o tome ta je stvaralatvo. Danas smo sigurni da je upravo ljudska misao zlatni klju za vrata kroz koja je ovek morao proi da bi preao iz kanibalizma u stanje savremene civilizacije (iako se u istoriji povremeno vraao natrag). ovek je napravio udesne maine, pomou njih je promijenio pejzae, za sebe je stvorio lepi i udobniji ivot [4,7]. Kreativno miljenje podrazumeva specifian misaoni proces kojim dovodimo poznate elemente u nove odnose i kombinacije i tako dolazimo do novih, originalnih predmeta, teorija, formula, modela, maina itd. Svako reenje koje nije reprodukcija ili ponavljanje 12


Miroslav Demi

poznatih reenja, ima u sebi elemente stvaralakog, ili produktivnog miljenja. Nova reenja i kombinacije mogu biti nove samo za onoga ko ih je otkrio, a mogu biti nove u takvim razmerima da imaju optu drutvenu vrednost. Istakli smo da stvaraoci svemu pristupaju problemski i nita im nije tako sveto, da ne bi moglo biti jo bolje i lepe. Za njih svet nije jedanput zauvek zatvoren i odreen, nego uvek iznova otvoren. U ovu grupu motiva spada i tzv. motiv samopokretanja, tako da se on se ispoljava kao stalno prisutni impuls u oveku. Time on postaje ono to stvarno jeste i to moe biti human, kreativan i zdrav. Ta teza podrazumeva da se ovek razvija i nakon puberteta i mladosti i da na ostvarivanju svoje linosti moe raditi itav ivot. Samopokretanje zauzima prvo mesto na lestvici potreba i motiva koju je predloio psiholog Maslow. Takav motiv prisutan je danas kod malog broja ljudi. Znaajno mesto u motivaciji pridaje se ljudskoj radoznalosti, tenji za afirmacijom i drutvenim ugledom. Kao pokretake snage inventivnog rada esto se spominju dva ekstremna emocionalna stanja: patnja (tuga, nevolja) i ljubav (radost, ushienje). To znai da ako nevolje nema, mozak nikad nee proraditi. Olenjiemo se e se i otupeti. Ako nas nedae pritisnu uza zid, ako nemamo kuda, razmilja se, eto pravih inspiracija i kreativnosti! Zaista, neka su velika umetnika dela, nastala zbog nesretne ljubavi, nakon to je izgubljena domovina, iz nostalgije za rodnom grudom itd. Svakako su povoljnija nadahnua ljubavnog ara i zanosa. Gotovo je nepotrebno podseati na to koliko se stvaralo pod uticajem ljubavi. Izgleda, meutim, da su ova stanja, uglavnom stihijska. ini se da ovek jo ne zna upravljati svojom motivacijom. Zar ba mora ekati da ga nevolja natera na stvaranje, ili da mu se dogodi ljubav? U takvim situacijama ovek je reaktivan, a ne produktivan. Njegova prava mogunost je, ipak, ovo drugo. Govorili smo, preteno, o tzv. unutranjoj motivaciji, a ne i o spoljanjim faktorima jer je dosta pisano o njima [4]. Nae je miljenje da emo bolje izgraditi spoljanje pobude, ako pre toga dobro razumemo unutranje. 3. FAZE STVARALAKOG PROCESA

Anegdota o Arhimedu koji je pronaao nain da izmeri masu nekog tela nam otkriva najvanije delove, skoro svakog, stvaralakog procesa: najpre dug i naporan rad da se doe do reenja zadatka, iza toga sledi vrlo esto neuspeh i naputanje reavanja zadatka za izvesno vreme; posle opet sledi iznenadno dolaenje do reenja, te sve jasnije uvianje da je reenje tano i nastupa ushienje izazvano otkriem. Ustalilo se miljenje da da se stvaralatvo odvija po fazama, o emu e biti vie rei.

3.1. Faza pripreme Priprema za reavanje problema predstavlja prvi nivo u svakom stvaralakom radu, radilo se o naunicima, tehnikim pronalazaima, ili o umetnicima. Oni uoavaju problem, upoznaju podatke oko njega, biraju temu koju e prouavati, ili umetniki obraditi. Ova faza se ponekad sastoji u dugom prikupljanju injenica, u njihovoj obradi i povezivanju. 13


Miroslav Demi

Sagledavaju se, ili nasluuju, neka mogua reenja, a neka druga odmah se odbacuju. Meutim, retko kada prva traganja dovode do reenja. Meutim, traenje reenja ne ide uvek uspeno. esta su lutanja, slepi pokuaji i greke, a esto sve zavri potpunim neuspehom. Stvaraoca tada prate sumnje, neizvesnost i oseaj nezadovoljstva i velike napetosti. Zbog velikog zanimanja za neki problem, isfrustriran zbog zaokupljenosti njime, stvaralac, moe, ve na samom poetku zapasti u teskobu. Dosadanja istraivanja su pokazala da je u tom trenutku bolje prekinuti i promeniti aktivnost nego uporno razbijati glavu u nedogled. Namerno, ili nenamerno, dolazi do pauze u radu. To je, meutim, samo prividna pauza, jer se istim problemom i dalje bave unutranje, nesvesne, mentalne aktivnosti: poinje druga faza. 3.2. Faza inkubacije Inkubacija je sazrevanje ideja, unutranje strukturiranje materijala iz kojeg e se naknadno moda roditi neko novo reenje problema kojim se bavimo. Veliki fiziar Helmoholz je govorio da mu sretne ideje nikad nisu dolazile kada mu je mozak bio umoran i nikad za pisaim stolom. Meutim, pre viestruko analiziran problem i sve njegove zapletenosti, nosio je nakon prekida rada u sebi, do eventualnog reenja Ova se faza u procesu stvaranja mnogim laicima i neupuenima ini kao lenarenje i nerad stvaraoca, a ne mora biti tako, jer da bi ideje sazrele, neprestano trae vreme. 3.3. Faza iluminacije Iluminacija bi doslovno znaila osvetljenje problema pomou novog reenja koje obino iznenadno sine. Karikaturisti to obino prikazuju crtanjem upaljene sijalice pored glave. Prva je karakteristika iluminacije da plodne ideje, ili sretne misli, dolaze iznenadno, obino ne onda kada najjae mislimo na problem [4]. Kada se kreativnom radu pristupa povrno, da ne kaemo neozbiljno, pomilja se da se itavo stvaralatvo odvija lako i da odabranim sretnicima jednostavno ideje dolaze same po sebi. U takvim okolnostima faza iluminacije posmatra se izolovano od faze pripreme, koja vremenski dugo traje, a ispunjena je vrlo napornim radom. 3.4. Faza verifikacije Kada je ve dolo do iluminacije i do otkria, nije jo sve gotovo. Pre svega vano je kovati gvoe dok je jo vrue jer iskustvo pokazuje da nova ideja moe nestati ako je odmah ne zapiemo i ne razradimo, ona se moe izgubiti i vratiti u podsvest i tako nam izmai. U toj fazi nova ideja se registruje, uporeuje sa drugim idejama i reenjima, i razrauje. Sledi saoptavanje i diskutovanje o njoj itd. Nesvesni deo psihe pomagao je u fazi inkubacije nau imaginaciju, dok je svesni deo doao do punog izraaja u fazi elaboracije (izrade). Tako je u stvaralakom procesu angaovana itava psihika struktura oveka. Na kraju elimo napomenuti, da bi, svakako, bilo pogreno, ovaj prikaz procesa stvaralakog miljenja, odvie kruto shvatiti, jer je mogue da poredak faza bude i neto drugaiji u nekim sluajevima, kao to i njihovo vremensko trajanje moe biti razliito. 4. NAUNOISTRAIVAKI RAD I OBRAZOVNI PROCES 14


Miroslav Demi

U procesu obrazovanja stariji prenose na mlae znanja, vetine, i moralne vrednosti. Pri tome se menjaju i oni koji deluju i oni na koje se deluje [4]. Polazei od toga da nita to je stvoreno ne sme za nas biti toliko sveto, da ne bi moglo biti nadmaeno i da ne bi ustupilo mesto onome to je jo naprednije, jo slobodnije, jo humanije, proces obrazovanja je u stalnim promenama. Proces obrazovanja je trajni proces. Zapoinje roenjem i prestaje smru oveka. Iako se radi o stalnom procesu, on nije jednakog intenziteta u svim razdobljima ovekovog ivota i razvoja. Najintenzivnije se moe na oveka delovati u predkolskom dobu i za vreme pohaanja osnovne i srednje kole. Cilj drutva je da stvori takvu mladu generaciju, kojom e se osigurati kontinuitet razvoja i napredak ve ostvarenih vrednosti u nauci, tehnici, radu, proizvodnji i drutvenim odnosima. Stoga proces obrazovanja trai od subjekta da deluje i menja objektivnu stvarnost, da radi na poboljanju zateenog stanja. Sam proces mora biti temeljan i planski. Od subjekata se trai da probleme uoavaju i da se zalau za njihovo reavanje i postojeu stvarnost menja u kvalitativno novu. U pojedincu dakle valja obrazovati stav prema svemu to ga okruuje i elju da se prema postojeem aktivno odnosi. Iz navedenog sledi da ne postoji neko posebno vreme u kome se vaspitava i obrazuje za stvaralatvo. Takva sposobnost je rezultanta potreba aktivnosti i interesa pojedinca i delovanje drutva. U predkolskom obrazovanju psihofizike mogunosti deteta ne doputaju postavljanje znaajnijih obrazovnih zadataka, nego dete ui kroz igru: ono usvaja nova znanja, pokazuje to samo zna i kako je prihvatilo i shvatilo ono novo. Igra je za dete najvanija i gotovo jedina aktivnost. Dobar i vet vaspita zna iskoristiti sklonost i potrebu deteta za igrom, pa e ve, pravovremeno, utirati put na njegovom pravilnom razvoju. To e postii, pre svega, izborom i ponudom odgovarajue igrake i igre. Igrake i igre moraju biti takve da zadovoljavaju interes deteta i da mu ostavljaju dovoljno mogunosti da kombinuje i dograuje. U vreme pohaanja osnovne kole, igra poprima znaaj obaveze i rada. Naglo se poveava potreba deteta da naui sve vie. Svaka nova injenica i uspeh u njemu jo vie izazivaju potrebu da ide jo dalje. Zbog nedovoljnog znanja i iskustva, dete eli delove procesa sticanja znanja preskoiti, eli postii cilj ne zadravajui se na sitnicama, jer samo jo ne moe uoiti potrebu sistematskog rada. Ima vie naina da dete u ovom dobu vaspitavamo i obrazujemo za stvaralatvo. Ma kako bili razliiti, svima je cilj aktivirati dete - uenika. Ranije obrazovne metode nisu aktivirale dete i na njima se neemo zadravati (diktiranje, uenje grae napamet). One su odbaene kao neodgovarajue i zastareli i zamenjeni su novijim koji odgovaraju potrebama savremenog obrazovanja. Navodimo etiri metode rada koje bitno podstiu vaspitanje i obrazovanje za inventivni rad. Heuristika metoda - Naziv dolazi od Arhimedovog poklia - heureka (grki geurisko naen, izraunat, izmisliv). Pobornici tvrde da za obrazovanje imaju svoju funkcionalnost, operativnost, aplikativnost i primenjivost, a to znai da ih uenici mogu dalje samostalno upotrebljavati. Heuristika metoda posebno je opravdana kada se radi o usvajanju tekih i sloenih obrazovnih sadraja. 15


Miroslav Demi

Programirani rad Kao sistem, izgraen je posle Drugog svetskog rata. Zadatak mu je pre svega osposobiti za samostalan rad i nastavak samoobrazovanja. Sistem je postavljen tako, da pojedinac, ili grupa, dobija programirani materijal iz koga proizlazi zahtev za itavim nizom aktivnosti koje treba izvriti da bi se dolo do informacije (zadatak se najpre formulie, a zatim se trai i oekuje povratna informacija). Ova metoda osigurava kratke i sigurne korake ka cilju, uz maksimalnu aktivnost uesnika. Egzemplarna metoda se javlja u posle Drugog svetskog rata i to najpre u zemljama u kojima je dolo do veeg nauno-tehnolokog napretka. Mnotvo novih podataka i znanja koje donosi ekspanzija nauke zahtevalo je uvoenje metode koja e iz mnotva podataka izuzeti one bitne. Pojedinac, ili grupa, napreduju korak po korak: - izdvajaju sline sadraje, - iz mnotva slinih sadraja izdvajaju one najbitnije, obraduju egzemplarne - sadraje i nakon shvatanja, produktivno ih povezuju i ponavljaju Problemski sistem rada. Dinamine promene u svetu, nauno-tehnoloka revolucija, a i sam ivot, stavljaju dananjeg oveka u razliite situacije, koje on mora znati, hteti i moi uspeno reiti. Na problemski sistem rada prelo se u naim klubovima mladih tehniara, u kojima mlade vode za to specijalizirani pedagozi. Ukratko emo se osvrnuti i na univerzitetsko obrazovanje. Kao to je poznato, savremeni univerzitet mora vriti tri osnovne funkcije [1,2,6,7]: - edukaciju, - naunoistraivaki rad i - prenos znanja. Napominjemo da univerziteta nema ako se na njemu ne obrazuju studenti. Ovde se misli na sve edukacione forme koje univerzitet ostvaruje prema bolonjskom procesu. Pored ovoga u vreme eksponencijanog nagomilavanja, novih, naroito novih tehnolkih znanja veoma su izraene potrebe za celoivotnim obrazovanjem. Univerzitet bi permanentno trebalo da nudi i lepezu specijalistikih dopunskih obrazovnih profila odnosno dopunskih studija. Savremenog univerziteta nema bez dobro koncipirane, naune atmosfere. Nemogue je kolovati savremene lekare, inenjere, profesore i druge strunjake na univerzitetu gde nema razvijenog naunog rada. Samo u jednom veoma ivom naunom inkubatoru mogue je proizvesti i moderne strunjake sposobne da steena osnovna znanja na studijama dopunjavaju i usavravaju celog radnog veka. Kvalitet nekog univerziteta prvenstveno se meri po broju objavljenih radova i ueu na meunarodnim skupovima njegovih profesora i saradnika, a toga nema ako na njemu ne postoji izraenija nauna aktivnost. Da bi univerzitet vrio i iru drutvenu funkciju, mora imati i prenos aktuelnog znanja na okruenje.To je prenos novih, ali i poznatih znanja i nikako ga ne treba meati sa naukom koja u principu obuhvata formulisanje sasvim novih znanja i, sasvim retko, postavljanje novih teorija, koja mogu, a ne moraju, apriori, biti odmah primenjene u praksi. 16


Miroslav Demi

Ako jedna od pomenutih funkcija univerziteta izostane ili zakrlja ta ustanova ne moe da proizvodi strunjake savremenog kova. U razvijenom svetu su to davno shvatili. Na alost, u veini sluajeva, kod nas jedna funkcija potpuno dominira nad ostale dve, a to je ista edukacija, dok su nauka i prenos znanja mnogo manje zastupljene. Sredstva za ove tri funkcije univerziteta se, kao to je poznato, dobijaju na raliite naine. Tako sredstva za edukacionu funkciju se, u principu, dobijaju iz raznih fondova ili od samih studenata putem njihovih participacija. Sredstva za prenos znanja se, po pravilu, najveim delom dobijaju iz projekata koji se ugovaraju sa okruenjem. Najspornija su srestva potrebna za naune funkcije. U nauno-tehnolokim razvijenim sredinama ova sredstva su direkno vezana za visinu BND (bruto nacionalni dohodak ) svake zemlje u bivoj dravi ta su sredstva bila na nivou 1,5 % od BND i po toj osnovi bili smo u rangu srednje razvijenih zemalja. Danas su ta sredstva mnogo manja u poreenju sa nekim zemljama EU i po toj osnovi nalazimo se na samom zaelju. elim da istaknem odgovornost akademske zajednice za ukupno stanje u ovoj, veoma znaajnoj, drutvenoj oblasti. Manje - vie, veina univerzitetskih zajednica svesna je ovih i drugih nedostataka, ali istovremeno, iz raznoraznih razloga, nespremna je za radikalne zahvate. Bez radikalnih zahvata u celini drutva, nema reenja ovih pitanja, nema savremenog univerziteta niti kolovanja visokostrunih i visoko kvalitetnih kadrova. Osvrnuemo se i na jo jedan aspekt rada univerzittu. Odnosi se na kriterijume, preuzete bez kritikih tonova, sa Zapada. Naime, kod nas je uvedena praksa da se vrednovanje naunog rada vri prema radovima objavljenim u asopisima sa "Impact faktorom", odnosno "Citation index"-om. Sklon sam da tvrdim je to opravdano kod nekih fundamentalnih disciplina, ali u sluaju inenjerskih nauka je to potreban, ali ne i dovoljan uslov. Treba ukazati na injenicu da inenjeri moraju da vladaju sa mnogo vie naunih disciplina: matematika, fizika (mehanika, elektrotehnika i elektronika, nuklearna fizika, termodinamika, optika, eksperimentala teorija...), optimizacionim postupcima, automatikom itd. i ako ele da su prvi" moraju da tim disciplinama vladaju sasvim dobro. Njihov nauni doprinos je vezan, pored teorije, i za izvoenje eksperimentalnih dokaza, realizaciju objekata i sl. (time se oni dosta udaljavaju od optih naziva svetskih asopisamada postoje i asopisi iz oblasti inenjerstva, ali, preteno, na engleskom jeziku). Ovde se postavlja pitanje: da li Rusi, Japanci, Kinezi, Indusi, Nemci imaju naune doprinose, ako ih ne publikuju na engleskom jeziku? Da zakljuim: smatram da je daleko znaajnije da nai inenjeri imaju svetski priznate patente (n pr.), ili tehnika reenja (n pr.), ili proizvode (automobile n pr.), a ne radove koji nee imati vei znaaj za razvoj drutva (bar u dogledno vreme). Nadam se da nee biti shvaeno kao demagogija, ako tvrdim da jedan izvanredni um, Tesla, ne bi imao anse, da bude nauni radnik, ili profesor univerziteta, prema sadanjim kriterijumima za izbor, a on je, ipak, daleko vei naunik od veine onih koji objavljuju radove u pomenutim naunim publikacijama. Drugi primer je izgradnja najveeg kablovskog mosta na svetu, u Japanu, koja je trajala vie od deset godina i koja je, u realnom prostoru, zahtevala i mnoge nove pristupe. Postavlja se pitanje: da li je to vrednije, ili rad objavljen u nekom od referativnih urnala. Osvrnuu se i na izbor podmladka na univerzitetu i institutima. Danas je iskljuivi 17


Miroslav Demi

kriterijum za izbor prosena ocena. Da li je do dovoljno merilo za procenu budueg naunog uspeha kandidata? Praksa govori da nije [3]. Naime, matematiari sa najveom prosenom ocenom u bivem SSSR-u nisu postigli zapaenije naune rezultate. Najpoznatiji matematiari su postali studenti koji su imali nie prosene ocene. To govori, moda, i o tome da se kao kriterijum mora uzeti miljenje njegovih nastavnika, kooperativnost, inventivnost i sl. O tome bi trebalo otvorenije razgovarati na nivou univerziteta i eminentnih instituta. elim da istaknem da je Nemaka [7] imala, a i danas ima, praksu da budue nastavnike bira iskljuivo iz instituta, odnosno privrede. Preciznije reeno, kandidati imaju predhodnu selekciju na osnovu rezultata vlastitog istraivakog rada, a prosena ocena nije dominanto opredeljujui faktor za izbor. Korisno je da se navede primer Danske, koja je mala, ali visoko razvijena zemlja. Oni imaju trojstvo: Univerzitet-Tehnoloki park (vlasnitvo Univerziteta)-Firma (infrastruktura, realizacija i sl). Time se stvaraju uslovi koji ne vrednuju samo radove-papire, ve se stvara novi proizvod, uz primenu novih znanja. Pri tome sve trokove snosi Drava, a marketing vre tehnoloki parkovi. Kod njih su doli i do formule koja definie optimalni odnos vremena koje se troi na nastavu, nauku i administraciju na univerzitetu i to: 40% nastava +40% nauka+20% administracija. Na kraju istiemo da je u [6,7] detaljno opisana sprega izmeu obrazovanuja i tehnolokog razvoja, pa to ovde nee biti analizirano. 5. ZAKLJUAK Naunoistraivaki rad zahteva kontinualno obrazovanje od predkolskog doba, do kraja ljudskiog ivota. Izbor naunog i nastavnog kadra je veoma osetljiv i sloen problem, koji zahteva suptilnije analize svetskih iskustava. 6. LITERATURA: [1] Adamovi, . i dr.: Osnovi metodologije nauno-istraivakog rada, Drutvo za tehniku dijagnostiku Srbije, Beograd, 2005. [2] Doleek, V.: Lina saoptenja, 2008. [3] Gnedengo, B.V.: Uvod u struku- MATEMATIKA (preved na srpski jezik), DSP Kragujevac, 1996. [4] Grupa autora: Inventivni rad, Biblioteca Sindikalna kola Hrvatske Josip Cazi, Zagreb 1984. [5] Kolinski I. E.: Nuka i krizisi v XX veke: Rezultati sravniteljnogo analiza SSSR, Germanii, SA, Predavanje na Univerzitetu u Kragujevcu, 5. februar, 2008. [6] Lambi, M.: Inenjerstvo i inovacije, Stylos, 1996. [7] Simi, D.: Metodologija nauke i tehniki razvoj, DSP Kragujevac, 1997

18

TEHNIKA I INFORMATIKA U OBRAZOVANJUUDK: 311.3:: (075.2)


BOLONJSKI PROCES PRETPOSTAVKA ZA HARMONIZACIJU NAEG VISOKOG OBRAZOVANJA SA EVROPSKIMSreten uzovi 1

Rezime: U fokusu ovog rada nalazi se analiza reforme naeg visokoobrazovnog sistema i primena Bolonjske deklaracije. Najpre se sagledava stanje naeg visokoobrazovnog sistema, inovacije koje se sprovode, kao i pravci traenja reenja. Poseban akcenat stavie se na aktivnosti koje se sprovode na Ekonomskom fakultetu u Niu, a koje su u funkciji prikljuivanja Bolonjskom procesu. Kljune rei: Bolonjska deklaracija, inovacije, ECTS, privatni, dravni, univerzitet.

BOLONA PROCESS - ASSUMPTION FOR HARMONISATION OUR AND EUROPEAN UNIVERSITY EDUCATIONSummary:In this paper is describe the reform analysis of our university education and Bolona declaration usage. The first look is on our state of university education, then on used inovation and looking for right choices. The special accent is on activity which is done on Economic faculty at Nis in phase of Bolona process. Key words: Bolona declaration, inovation, ECTS, private, country, university.. "Davno je reeno da oveka nita tako ne ograniava kao nedostatak sopstvene vizije. Takoe, za mnoge uspene ljude esto kaemo da su na vreme, pre i bolje od ostalih, sagledali budunost, prepoznali i osetili budue dogaaje i hrabro usmerili svoju energiju u sredite njihovog odvijanja.... Ukratko, sutina vizionara je u posebnom stanju uma, u pronicljivom i dalekosenom sagledavanju moguih dogaaja u kojima ne samo da ele da uestvuju, nego ele i da budu jedan od glavnih i najaktivnijih uesnika". ( K. Omae, Kako razmilja strateg ) I INOVACIJE - OSNOVNI POKRETA REFORME FAKULTETA I UNIVERZITETA

1

Ovaj rad je tematski komplementaran sa radom koji je objavljen u Poslovnoj politici, br. 7-8/05, str. 38-41.Prof. dr Sreten uzovi, Ekonomski fakultet Ni, Trg Kralja Aleksandra 11, e-mail: [email protected]


Sreten uzovi.

1. PRILAGOAVANJE FAKULTETA PROMENAMA U OKRUENJU Tranzicija, organizaciono, marketinko i menadersko prestrukturiranje nae privrede peat su vremena na poetku 21.veka. Ovako shvaena zagledanost u budunost ne podrazumeva niti samo teorijska uoptavanja naunih saznanja, niti reavanje odreenih praktinih problema, ve povezanost izmeu nauke i prakse koja nudi reenja teorijsko- praktinih problema. Pred ovakvim zadatkom nalaze se i nauni radnici, s obavezom da budu jedan od glavnih i najaktivnijih uesnika koji e prednjaiti (biti lideri) u procesu menjanja stvarnosti, to jest u rizinom poduhvatu stvaranja novih realnosti. Takoe, davno je reeno da onaj ko ne misli na budunost, nee je ni imati. Ali, isto tako, ko zaboravi na prolost, ponovie mu se. Razume se da ne elimo da nam se desi ni prvi ni drugi sluaj. Zato je potrebno permanentno osposobljavanje naunih radnika za uspeno kretanje napred i to na nain da nam prolost ne bude samo optereenje ve, ukoliko je mogue, nadahnue i podstrek za nova ostvarenja. Voen spoznajom nekih privrednih problema, ali i nezadovoljan to smo se kao drutvo nali na inferiornoj razvojnoj putanji, autor ovog teksta je i ranije pokuavao da kroz rasprave, lanke, seminare, okrugle stolove i simpozijume, ukae na injenice koliko nauni radnici, a posebno profesori ekonomskih fakulteta mogu biti od koristi kreatorima ekonomske politike. Uzgred napominjem da sam jo 1996.god. nadlenim ministarstvima Republike Srbije, matinom fakultetu i Univerzitetu u Niu, uputio predlog za formiranje inovacionog centra, pod nazivom "Preduzetnitvo, menadment, finansije (PMF)" studije. Paralelno sa ovim predlogom pokrenuo sam i inicijativu za izdavanje lista (biltena) "Glas ekonomista Nia (GEN) - Mo i nemo ekonomske nauke". Namera mi je bila da se u ovom biltenu oglaavaju nauni radnici, privrednici i ostali ljubitelji pisane rei i veliki pregaoci na polju ekonomske nauke, iznosei svoja miljenja povodom aktuelnih pitanja sa kojima se suoava naa privreda. Profesori i saradnici Ekonomskog fakulteta u Niu, kao i ekonomska misao privredne elite Nikog okruga i regiona Jugoistone Srbije, sa svojim miljenjima, predlozima i stavovima upotpunili bi "mozaik" ekonomskih razmiljanja na nivou Republike Srbije i tadanje SRJ. Ekonomska razmiljanja i stavovi ne bi bili samo privilegija beogradske elite, ve i elite iz unutranjosti. To bi doprinelo veoj afirmaciji naih naunih radnika kao i diplomiranih ekonomista, koji su na autput (proizvod), s diplomom kao licencom za ukljuenje u privredni ivot i pravom na upravljanje i onako skromnim faktorima proizvodnje. Istai u jo jedan argument koji ide u prilog tezi da je jedan takav bilten neophodan Nikom okrugu. Naime, poslovni sistemi Nikog regiona bili su i ostali "baza" za koncipiranje mera ekonomske politike. Tako na primer, ni jedan dosadanji Zakon o akcizama i porezu na promet, kao ni najnoviji Zakon o porezu na dodatu vrednost nije mogao biti donet a da za predmet analize nema "Duvansku industriju". Analogno tome, "Elektronska industrija", "Mainska industrija" i drugi poslovni sistemi bili su poligon za istraivanje i baza za donoenje Zakona o privatizaciji, Zakona o hartijama od vrednosti i dr. Sa ovim nije iscrpljena lista argumenata koji idu u prilog pokretanja jednog takvog biltena. On nije zaiveo, razloga za to ima vie. Ne elei da bilo koga okrivim za ovaj neuspeh, ipak spomenuu da ni tadanje resorno ministarstvo nije imalo sluha da podri izdavanje ovog 20


Sreten uzovi.

biltena kroz sufinansiranje. Uvaavajui mesto i ulogu nike privrede u strukturi privrede Srbije i ire, logino je bilo oekivati da se i profesori Ekonomskog fakulteta u Niu nau meu kreatorima ekonomske politike na republikom nivou. Shodno svojim profesionalnim opredeljenjima upotpunjavanje teorijskih saznanja praktinim, realizovalo bi se kroz uee u upravnim odborima i strunim udruenjima za: trgovinu, finansije, preduzetnitvo, informatiku, privredni sistem, raunovodstvo itd. Ovim bismo dokazali "mo i nemo" ekonomske nauke, oslobodili se "kompleksa" parohijalnih naunih radnika i prikljuili se na osovinu razvoja struke i nauke: Evropska unija Beograd Ni - Skoplje Sofija i na taj nain spremno doekali novu viziju jedinstvenog evropskog obrazovnog sistema - BOLONJSKU DEKLARACIJU. 2. OSLOBAANJE OD DOSADANJIH PREDRASUDA KOJE PROISTIU IZ POGRENE PERCEPCIJE STVARNOSTI Tradicija Ekonomskog fakulteta u Niu jeste stalno prilagoavanje promenama u okruenju, ali i stalno uticanje na promene u okruenju. Promene su uvek rezultat otvorenosti nekog sistema. Prepoznatljivost Ekonomskog fakulteta u Niu je otvorenost. Period od etiri i po decenije postojanja propraen je stalnim promenama i otvorenou. To dokazuju injenice da je ovaj fakultet svoje nastavne planove i programe prilagoavao promenama u okruenju. Sa tog aspekta on je bio i ostao stalni hroniar i uesnik promena koje su se deavale kako u internom, tako i eksternom okruenju. Istraivaka delatnost bila je i ostala simbol prepoznatljivosti ove visokokolske ustanove u okruenju. Saradnja sa fakultetima u zemlji i inostranstvu peat su vremena ove ustanove na poetku 21. veka. Nastavno-nauni kadar, opremljenost fakulteta neophodnim uilima i pomagalima, bogat biblioteki fond i informatika povezanost sa fakultetima u zemlji i inostranstvu, sve su to resursi koji ga kvalifikauju kao "kandidata" za ulazak u evropski obrazovni prostor. Nedostaje na prvi pogled samo licenca "usaglaenost sa Bolonjskom deklaracijom". U toj laskavoj oceni krije se i potencijalna opasnost od uspavanosti na "lovorikama" potpomognuta estim konstatacijama, pa ta, ako je Bolonjska deklaracija, mi smo korak do nje - imamo dobre nastavne planove, aktuelne nastavne programe, sistem bodovanja, ocenjivanja i parcijalnog polaganja ispita kroz kolokvijume, seminarske radove, uee u panel diskusijama, okruglim stolovima i sl. I zaista kada se sagledaju odredbe Bolonjske deklaracije mnoge od njih su sadrane u postojeim aktivnostima na fakultetu - ako ne u celini, ono u polaznom konceptu i osnovnoj ideji. Ako i za univerzitet (fakultet) vai ona narodna izreka "po jutru se dan poznaje", rasprave, debate a ponajvie polemike izmeu naune, strune i politike elite u Srbiji, nagovetavaju teu i verovatno nepovoljniju ovu, u odnosu na prethodne godine. Zakon o visokom obrazovanju je usvojen, Bolonjska deklaracija je prihvaena, ali do kraja nije operacionalizovana. Predstoji nam akreditacija fakulteta, dobijanje "sertifikata" za lanstvo u visokoobrazovnom drutvu. To je svojevrstan marketinki test razvojne strategije fakulteta, na osnovu koga dobijamo odgovor na pitanja: 1) gde se fakultet nalazi? b) gde fakultet eli da ide? i c) sa im fakultet eli da ide? Reju, iskristalisae se dve strategijske opcije: a) sedi gdi si ni sa gdi si nisi, ili b) hrabro zaplivaj niz maticu visokostrune elite! Sve mi ovo daje povoda da se kao profesor univerziteta oglasim i pokuam izneti svoje skromno vienje o aktuelnom trenutku u kome se nalazi fakultet kao visokostruna oaza i 21


Sreten uzovi.

rasadnik elite koja putuje. Ovo je momenat kada se od naunih radnika oekuje da budu i ambiciozni i pragmatini. Put je jo uvek otvoren i svaka dobronamerna sugestija ako nee tetiti, moe biti od koristi onima u ijim rukama se nalazi "dirigentska palica" za reinenjering visokog obrazovanja. PITANJE BR. 1. - KAKO? Citirau uvaenog Akademika Miloja R. Saria koji kae: "Nauka nije apstrakcija sa svojim zasebnim ivotom i svojim naroitim interesima. Nauka vredi onoliko koliko moe doprineti koristi svome narodu i celom oveananstvu. Zato naune istine ne mogu biti odvojene od ivota ako elimo da ivot narodni bude zasnovan na plodonosnim naelima. Bez nauke i naunog rada i ta naela ne mogu biti postavljena i primenjena kako treba". Razvoj visokog kolstva Srbiji u drugoj polovini prologa veka bio je optereen brojnim ideolokim predrasuduma. No, ipak ne moe se osporiti injenica da je visoko obrazovanje u tom peridu doivelo ekspanziju, bar kada je re o teritorijalnoj mrei visokokolskih ustanova. U Srbiji je postojalo pet univerzitetskih centara, sa irokom mreom fakulteta, a nije redak sluaj da se na ovako maloj teritoriji dupliraju ili ak bolje rei multipliciraju pojedini fakulteti. Svaki regionalni centar hteo je da ima svoj medicinski, ekonomski, pravni, filozofski i druge fakultete. Skoro na svim fakultetima organizovane su magistarske i doktorske studije a da za to nije bilo adekvatnih kadrovskih i drugih uslova. Za mlae itaoce ovog teksta nije naodmet napomenuti da je razvoj mree visokog kolstva u tom periodu odslikavao strategiju privrednog razvoja Republike. Bila je to strategija politikih apetita tadanjih monika, koja nije svoj razvojni program zasnivala na cost-benefit analizi, ve na regionalnom nadmetanju politike oligarhije. Moda se opravdanje za takav razvoj mree visokog kolstva u Srbiji moe nai u injenici da i danas deset odsto stanovnitva nema osnovnu kolu, preko 30 odsto je funkcionalno nepismeno, ne razume tekst koji proita, niti moe da primeni znanje, manje od tri odsto proita bar jedu knjigu godinje, manje od jedan odsto stanovnitva ne ume da koristi Internet. [2] Reforme obrazovanja su, u stratekom smislu, moda znaajnije od bilo koje institucionalne reforme, jer su usmerene na efekte koji e se videti u budunosti. Kao i u ostalim oblastima Srbija mora da prati, u meri u kojoj moe, tokove modernog visokog obrazovanja, ukoliko eli da izae iz zaostalosti. U Evropi i Americi ve godinama traje reforma visokog obrazovanja, a kao orijentir za to su nove nauno-tehnoloke inovacije koje su pokreta tih promena. Do izraaja posebno dolaze metodi unapreenja funkcionalne osposobljenosti. Re je o upotrebljivosti steenog znanja u praktine svrhe. Za razumevanje ovakvog trenda u oblasti visokog obrazovanja posluiemo se citatom uvaenog profesora Hajeka, koji istie: "delotvorno znanje je samo ono znanje koje je iskustveno doivljeno, ono to je praktino uraeno, a drugi ga prihvatili i kupili. Znanje je ono to se uprkos otporima snagom ideje kontinuirano razvija i gura sve pred sobom. Znanje je uvek povezano sa rizikom: ivot bez rizika i elje da se uspe bez rizika, to je utopija neuspenih i umiljenih. Ko ulazi u ring da dobije borbu bez primljenog udarca, ve je nokautiran". Zapitajmo se koliko je ova misao prof. Hajeka bila prisutna u glavama kreatora naeg visoko-obrazovnog sistema. Jaz izmeu nauke i privrede bio je izraen tokom prethodnog perioda. Jedan od uzroka ovakvog stanja je i tradicionalno prisutno nepoverenje privrede prema najumnijim ljudima (naunim radnicima).

22


Sreten uzovi.

3. DA LI SU NAUNI RADNICI DOPRINELI TOM NEPOVERENJU? "Verovatno je bilo i kompromitacije naunih radnika, koji su uli u politiku arenu, a onda bavei se neim to nije njihov posao, kao leptiri na plamenu svee, teoretski i intelektualno sagoreli i, u velikoj meri kompromitovali sve, pa ak i "i" od intelektualca". [13] Razume se da "angaman intelektualaca treba podvri kritikoj analizi, ali problem je u tome da ako stavite politiku na jednu stranu, a intelektualce (naune radnike ) na drugu, to znai da smo sudbinu zemlje i naroda unapred predali u ruke drugorazrednim ljudima" (Isti izvor: prof. dr S Stojanovi). Sve mi ovo daje za pravo na konstataciju da su nauni radnici "arhitekti" univerziteta, a samim tim i privrede novog poslovnog formata. 4. DA LI E ONI TO ZAISTA I BITI - DA LI IMA OPRENIH MILJENJA? Prema tvrdnjama gospodina Dragana Povrenovia, biveg zamenika ministra za nauku i zatitu ivotne sredine, jaz izmeu nauke i privrede u Srbiji postoji iz dva razloga. "Jedan je predubeenje naunika da oni samo treba da reavaju komplikovane naune probleme, a drugi je neznanje privrednika da postoji mesto na kojem mogu da ree probleme i kome da se obrate kada nastane neki problem u proizvodnji i radu preduzea. Neophodno je prevazii postojei jaz izmeu nauke i privrede. Naunike treba da usmerimo na reavanje konkretnih problema u privredi, a preduzetnici treba da znaju da bez primene znanja, nauke, novih metoda, i sve veeg broja tehnolokih nia nemaju ta da trae na svetskom tritu. Povezujmo ljude na terenu i organizujmo susrete naunika i privrednika ". [4] Kao logian nastavak daljih istraivanja namee se i pitanje ulaganja u nauku. U citiranom izvoru stoji da drava u nauku ulae 0,3 odsto, a trebalo bi da bude tri odsto. vajcarska, Norveka i Finska u nauku ulau oko 4,5 odsto ukupnih sredstava i to jednu treinu iz budeta, a dve treine iz privrede. Usvajanjem Zakona o nacionalnoj strategiji inovacija, za finansiranje nauno-istraivakog rada na institutima i fakultetima obezbedie se 2,5 miliona evra. Cilj ovog projekta je podsticanje razvoja i primene novih poslovnih vetina na fakultetima i institutima. To je i razumljivo ako se ima u vidu injenica da inovacije predstavljaju kljuni element u sticanju konkurentske prednosti na tritu. Kao uzoran primer zemalja u tranziciji navodi se Estonija, zemlja koja je preivela mnogo politikih i ekonomskih previranja raspadom SSSR-a, a imala je snage i umea da promeni strategiju okotalog dogmatskog univerziteta i krene brzim koracima napred. 5. TA MENJATI NA FAKULTETU KAO NAUNOJ OAZI? Tradicionalno obrazovanje sticano na fakultetima verbalnim prenoenjem nastavnih programa od profesora i saradnika studentima, zamenjuje se ili dopunjuje novim multimedijalnim tehnologijama. Informatika, elektronika, Internet, standardi kvaliteta ISO 9000 i ISO 14000 "arhitekt" su fakulteta budunosti. Primenom Interneta prevazilaze se jezike prostorne - fizike barijere. Studiranje na daljinu, koje se osamdesetih godina prolog veka pominjalo samo kao vizija danas postaje stvarnost. Erudicija prestaje da bude jedini ideal, funkcionalno znanje zamenjuje mehaniko memorisanje podataka. U metodolokom smislu memorisanje gradiva biva zamenjeno interaktivnom nastavom. Studenti od pasivnih sluaoca transformiu se u kreativne uesnike u nastavnom procesu, sa mogunou da izraze i svoj kritian stav prema onome to im se prezentira. Da li je ovo plod mate, ili odraz realnih mogunosti? S pozivom na teoriju i progresivnu 23


Sreten uzovi.

praksu, autor ovog teksta iznosi i neke svoje line utiske koji su rezultat primene inovacionih metoda u procesu nastave. Pre nego preem na prezentiranje sopstvenih iskustava, citirau uvaenog prof. dr Veselina Vukotia, koji na simpozijumu "Kako primeniti Bolonjsku deklaraciju" ree: "Nekada sam se udio kako ljudi tako lako daju reenja za mnoge probleme iz nastave, kako mnogi postaju strunjaci za dranje asova i prije nego to uu u uionicu: sve znaju kako treba, dre nastavu a da to nikada nisu radili". [1] Sledei ove poruke i metodologiju nauno- istraivakog rada, zapitao sam se da li ja dovoljno shvatam da je nastava proces? Da li je nastavni plan proces? Da li je as proces? Kako sam na fakultet doao iz privrede, gde sam radio strategijske, operativne i naunoistraivake poslove u poetku sam se pribojavao neizvesnosti sadrane u prethodno postavljenim pitanjima. Pogotovo me zabrinjavala izjava nekih mojih kolega kada su mi govorili da im je as vremenski veoma dug i da imaju problem kako da ga ispune. Dugi, a esto i iscrpljujui pregovori sa poslovnim partnerima prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora u privredi nametnuli su traenje odgovora na pitanje- ima li fakultet neke slinosti sa fabrikom. Da li nastavni proces i dranje predavanja ima svoju tehnologiju (strategiju, koncepciju i taktiku). Iz toga, proistie da je obrazovanje tehnologija. Fakultet je isto to i fabrika. Priprema poslovnog sastanka odgovara pripremi asa, zapoinjanje pregovora identino je poetku predavanja, vetina i umee pregovaranja odgovaraju metodologiji dranja panje studentima, eventualne upadice lana pregovarakog tima sline su spontanoj ili namernoj upadici studenta, sluaoca nastave. Okonanje pregovora slino je sa zavrnicom asa i pitanjem - da li Vam je nastavno gradivo jasno, ima li pitanja. Uspeh u sklapanju kupoprodajnog ugovora meri se zadovoljstvom uesnika u pregovarakom timu. Analogno tome, uspeno realizovan as nastave meri se zadovoljstvom studenata. Zakljuiu sa konstatacijom, obrazovanje je suptilan proces. Mehaniko usvajanje gradiva (bubanje) nije obrazovanje, ono ostaje u spoznaji i seanju studenata onoliko koliko traje i sam in ispita. Nakon toga ostaju samo seanja, a nekad i runa mora, sa uzdahom "to mi nee trebati u ivotu". 6. KAKO MENJATI NAUNOG RADNIKA - DA BI BIO U FUNKCIJI AKTUELNOG OBRAZOVNOG TRENUTKA ? Izbor saradnika u nastavi, odnosno asistenta je najvaniji momenat u formiranju budueg naunog radnika. Iako se u konkursu navode uslovi za ovo zvanje, izbor je ablonski, jer potpisnici referata nisu ubeeni u naunu sklonost kandidata, poto esto nemaju nogunosti da ocene ovu njegovu najvaniju osobinu. Kriterijumi koji se danas najee koriste pri izboru saradnika u nastavi su: srednja ocena, znanje stranih jezika, rad na raunaru, duina studiranja i godina starosti. Meutim, primarni kriterijum bi trebalo da bude uee kandidata u nauno-istraivakom radu za vreme studiranja i izraena sposobnost u tome. U Zakonu o visokom obrazovanju potencirana je ova injenica i budui asistenti regrutovae se iz redova saradnika koji su svoju nauno-istraivaku sklonost pokazali u toku studija. Koliko god da univerzitet jeste dobra ivotna ansa, posebno u ranijem naem sistemu, manje se obraa panja na granice rasta i razvoja talentovanih saradnika. Kako to da napredovanje najboljih studenata generacije nije jo bolje. Zato se esto deava, da su najuspeniji na fakultetu neuspeni u praksi. Zato su pojedini fakulteti puni siromaha, 24


Sreten uzovi.

posmatrano sa materijalnog aspekta, kao i anonimusa mereno koeficijentom citiranosti i naune prepoznatljivosti. Razloge za to prof. dr V. Vukoti, trai na osnovu nekoliko injenica, i to: "snien nivo kriterijuma za ulazak na fakultet, nedostatak konkurencije, lak ulazak u saradnika zvanja, lak prelazak iz saradnikih u nastavnika zvanja, odsustvo konkurencije izmeu saradnika unutar samog fakulteta (jedan saradnik - zagarantovan izbor). itajui spisak navedenih razloga miljenje prof. Vukotia poklapa se sa kriterijumima akademika Saria. Naime, kljuna kadrovska politika na fakultetu po miljenju oba autora vodi se do nivoa docenta. Kada se iz saradnikog zvanja pree u docenta - tada je manje, vie konkurencija zavrena. A tamo gde nema konkurencije unapred postoje konana reenja. Borba za budunost univerziteta (fakulteta) se bije na studijama i u saradnikim zvanjima, zakljuuje prof. Vukoti. Nakon toga sve je kasno za promenu ljudi ". [6] Od kvaliteta ulaska u docentsko zvanje zavisi profesorski kvalitet. Ne postoji taj kriterijum koji sam po sebi od loeg saradnika moe napraviti dobrog profesora. Ako je barijera docentskog zvanja najvanija, onda saradnika baza mora biti to ira. 7. POVEZIVANJE TEORIJE I PRAKSE KAO ELEMENT KONKURENTNOSTI FAKULTETA BUDUNOSTI Podseamo da smo u jednom od prethodnih poglavlja konstatovali da postoji jaz izmeu teorije i prakse. Uvaeni filozof - matematiar Rene Dekart je rekao "Teorija je kad se sve zna a nita ne hoda, a praksa bez teorije je slepa". Uiti nastavne sadraje, mehaniki pamtiti informacije, a ne razumeti njihovu poruku, isto je to i menaderska misija bez ostvarenja profita, kao ciljne kategorije poslovnog sistema. Svaki profesor bi trebao da se zapita, kako ono to predajem na asovima utie na miljenje slualaca. Da li e to imati znaaja za njihovu buduu karijeru. Na osnovu rasprava koje su se ule na simpozijumu "Kako primeniti Bolonjsku deklaraciju" izdvojio bih sledee - Kako stei znanja i vetine koje e trebati mladim ljudima u njihovom radnom veku, do njihove penzije? Prema citiranom izvoru, odgovor glasi: "Ako dananja generacija studenata ide u penziju 2050.god., zaista bih eleo da sretnem taj sveznajui um koji se zalae za pripremu dananjeg studenta za rad na radnom mestu 2033.god. ta mislite da bi se desilo da se neko ko je umro pre 50 godina, nekim sluajem digne i vrati u ovaj svet, da li bi ga prepoznao. Kako bi reagovo na tehnoloke inovacije i otkria koja su se u meuvremenu desila. Kako bi reagovao na minue svog herojskog naslednika". [1] Zabluda je ako sledimo misao da su podruja neznanja starijih generacija putokaz za obrazovanje generacija koje dolaze. Nauno-tehniki progres iz "minuta u minut" donosi nove inovacije. Zbog toga, dugorono gledano profesori ne mogu da kau studentima ta treba da ue, kao to se to u praksi najee praktikuje, ve da ih uputimo u tajne kako se ui. Predrasuda je, da je cilj predavanja da studente ubedimo u ono to im predajemo, to im nudimo kao na stav prema ivotu. Cilj studija nije diploma da bi se dobio stalan posao. Na cilj treba da bude traenje oblika nastave, naina nastave i komunikacije sa studentima, koji e im omoguiti da se oni diferenciraju od mase i postanu individue. Tokom studija student treba da se naui razmiljanju, a ne reprodukciji znanja. Put ka uspehu skopan je sa napornim radom, rizikom i stalnom kreativnou (radoznalou). Sveznalice i umiljene veliine, kao i ljudi bez poraza u ivotu i, bez hrabrosti da poraz savladaju, ne mogu imati 25


Sreten uzovi.

linost, niti mogu biti pokretai promena. Oni samo kod studenata razvijaju sklonost da ih oponaaju, a ne da se menjaju u skladu sa aktuelnim trenutkom. Ako se renome fakulteta u prolosti izgraivao na bazi odbranjenih magistarskih teza i doktorskih disertacija, onda bi se renome istog u budunosti prepoznavao po kvalitetu odbranjenih teza. Tako bi se otklonilo tradicionalno nepoverenje privrede prema najumnijim ljudima (naunim radnicima). Racionalizacija i transformacija visokog kolstva ne moe potedeti ni jedan fakultet. Trina utakmica najbolji je "arhitekt", budueg univerziteta (fakulteta). 8. BOLONJSKA DEKLARACIJA- PRAVCI TRAENJA REENJA 8.1. Hoe li primena Bolonjske deklaracije biti svedena na papirnu verziju obrazovnih reformi na stari nain? U Evropi su ujednaene norme i standardi u mnogim delatnostima (privreda, usluni sektor, javna uprava), u toku je proces standardizacije i u visokom obrazovanju. Bolonjska deklaracija postaje simbol prepoznatljivosti jedinstvenog obrazovnog prostora. Promene u naem visokom kolstvu su neminovne. Bolne su, ali alternative druge nema. Meutim, pred kreatore novog visoko-obrazovnog sistema u Srbiji postavlja se nekoliko pitanja, i to: 1) Da li e Bolonjska deklaracija sama po sebi dovesti do poveanja konkurentnosti naih fakulteta na jedinstvenom evropskom obrazovnom prostoru? 2) Da li Bolonjsku deklaraciju primenjivati korak po korak (evolutivnim procesom) ili mehanikim preslikavanjem tuih iskustava na naim fakultetima? 3) Moe li se koncept Bolonjske deklaracije realizovati u naoj zemlji po istom principu, kao u zemljama koje imaju 30 hiljada dolara nacionalnog dohotka po stanovniku? 4) Da li je mogue realizovati kriterijume Bolonjske deklaracije pri sadanjem nivou plata profesora i saradnika? 5) Da li primena Bolonjske deklaracije treba da ima u vidu socioloke i kulturoloke osobenosti ovog podneblja? 6) Koji reim trajanja studija primeniti (3+2; 4+1; 4+3) i koji stepen diploma e trite prihvatiti? 7) Da li razdvojiti studije ekonomije i biznisa (to je najei sluaj kod zemalja koje su Bolonjsku deklaraciju prihvatile)? 8) Da li na fakultetu organizovati vie nivoa studija (akademske, strukovne, master, doktorske)? 9) Da li e uspostavljanje sistema kredita u ECTS sistemu samo po sebi omoguiti mobilnost studenata? Odgovori na postavljena pitanja zahtevaju suvie studiozan pristup ovoj problematici. U raspravama koje se vode u akademskim krugovima mogu se uti razliiti odgovori i miljenja koja doseu do nivoa oprenosti. Ne ulazei u dublju raspravu, autor ovog teksta, odgovore na postavljena pitanja ilustruje kroz primer Slovenije. Razloga za to ima vie, a jedan je opredeljujui - Slovenija je lanica Evropske unije. U programu visokog obrazovanja Slovenije razdvojene su studije ekonomije i biznisa. Primena kreditnog sistema u nastavi zapoela je 1998.god., prvo na poslediplomskim studijama, a kasnije na dodiplomskim. Meutim, ono to je jo uvek nereeno jeste duina trajanja studija, u okviru dva kolska kruga. Za malu zemlju od dva miliona stanovnika i samo dva univerziteta i est manjih visokoobrazovnih institucija ovo je razumljivo, stoji u materijalu koji je bio predmet rasprave na simpozijumu "Kako primeniti Bolonjsku deklaraciju". U materijalu se istie da bi svaka promena u organizaciji trajanja studija po novom sistemu izazvala ozbiljne probleme na tritu rada, vie nego to bi reila postojee. 26


Sreten uzovi.

Zakljuiemo sa konstatacijom da su zahtevi Bolonjske deklaracije veoma strogi, ali i veoma korisni ako elimo da se naemo u familiji evropskih fakulteta. Alternativa primeni Bolonjske deklaracije ne postoji, moramo je usvajati, uz onu pesniku metaforu "koraamo ka zvezdama ali paljivo gledamo gde stajemo". To znai da "obrazovanje treba da posmatramo kao najvaniju javnu slubu, koja ima zadatak da naem drutvu obezbedi evropsku budunost, a ne biznis koji se iscrpljuje u prodaji formalnih potvrda o steenom znanju". [4-14] 9. DA LI JE PROCES VISOKOG OBRAZOVANJA PRIVILEGIJA DRAVNIH FAKULTETA ILI ON ZAHTEVA RAVNOPRAVNO UEE I PRIVATNIH ? Ve smo na poetku ovog rada istakli da je organizaciono, menadersko i vlasniko prestrukturiranje poslovnih sistema "peat vremena" na poetku 21.veka. Da li sudbinu ovih promena deli i univerzitet (fakultet) - odgovor emo potraiti u sledeem citatu , koji, iako izreen pre tri godine, ponovo dobija na aktuelnosti i ovih dana. "Ministar prosvete i predsednik Republikog saveta za visoko obrazovanje Slobodan Vuksanovi2 kritikovao je jue rad saveta, rekavi da to telo bez ikakvih obrazloenja odbija da d dozvole za osnivanje privatnih fakulteta. Vuksanovi je na konferenciji za novinare rekao da Savet odbija da d dozvole fakultetima koje je Komisija za akreditaciju pozitivno ocenila i apelovao na lanove Saveta, kojih ima oko 50, da ubudue uvaavaju miljenje Komisije. Komisija za akreditaciju je radila korektno i poteno i ranijih godina i nema potrebe da se sumnja u njihovu procenu (kazao je ministar). Uz ocenu da se dozvoljava divljanje i masovno otvaranje isturenih odeljenja pojedinih fakulteta, Vuksanovi je upozorio da bi privatni fakulteti kojima Savet ne da dozvolu za rad mogli da budu osnovani odlukom suda" [15] U hronologiji rasprava na datu temu, istoga dana Politika je objavila lanak pod naslovom "Evropa ocenila visoko obrazovanje kod nas - Srbiji samo dvojka". Iako nije uobiajeno da se rasprava na ovako ozbiljne teme, zasniva na novinskim izvetajima, to je u ovom trenutku neophodno. Ako ni zbog ega drugog, ono da podsetimo itaoce ta drugi misle o nama, kada je re o reformi visokog kolstva. Autor ovog rada nema nameru, niti je u tome kompetentan, da sam presuuje i izvodi zakljuke. Ponajmanje mu je namera da bilo koga okrivljuje za takvo stanje, naprotiv on i sam ima oseaj sopstvene krivice, to smo se kao drutvo nali na takvoj lestvici. Re je zapravo o oceni visokog obrazovanja u Srbiji, koja je izreena na evropskom ministarskom sastanku u Bergenu. U tom izvetaju stoji: "Na upravo zavrenom evropskom ministarskom sastanku u Bergenu, dvojku, odnosno- 2,2 od moguih pet bodova dobilo je visoko obrazovanje u Srbiji. Na spisku od 43 zemlje, Srbija se nala na 41. mestu, iznad Bosne i Hercegovine i Andore. Crna Gora je prola bolje, jer su je njeni reformski pokuaji smestili na 32. mesto sa 3,3 boda". Na negativne reakcije na ovakvu ocenu tadanji ministar prosvete i sporta je uzvratio tvrdnjom "da vei broj poena i nismo mogli da dobijemo, jer su u prethodne tri i po godine ljudi na vlasti zamajavali studente i nisu donosili osnovne reformske zakone u prosveti". [15, str. 9]2

Ministar prosvete u prethodnom sazivu Vlade 27


Sreten uzovi.

Moramo se sloiti sa injenicom da smo se kao drutvo opredelili za pluralizam vlasnikih odnosa i model evropske demokratije. Ali, istini za volju esto se u naoj javnosti mogu zapaziti polemike rasprave i komentari na temu visokog obrazovanja. Nauna rasprava i to jo uz argumentovne injenice, poeljna je u kreiranju fakulteta budunosti. Meutim, svedoci smo estih rasprava na temu reforme univerziteta (fakulteta) bez prisustva argumentovanih injenica. Ne bi udilo itaoce da ovakve rasprave potiu od autora, kojima su problemi univerziteta nedovoljno poznati. Naalost, moemo konstatovati da one potiu od ljudi koji su zauzimali, ili jo uvek zauzimaju najvie funkcije u hijerarhiji visokog obrazovanja i sveta nauke. Rasprave na ovu temu se nastavljaju. ta mogu da promene stvarne odredbe Zakona o visokom obrazovanju, a ta odredbe moi i autoriteta neformalnih, ali uticajnih grupa pokazae vreme. Vreme je najbolji sudija, a konkurencija arhitekt fakulteta budunosti. Po nama ne postoji dilema- dravni ili privatni fakultet, definiimo pravila igre, konkurencija e pokazati ko je bolji. Studenti su potroai usluga, kako dravnih, tako i privatnih fakulteta. Mislim da to pitanje niko i ne postavlja. Za analizu su druge, po nama, daleko ozbiljnije injenice. Iz svega ovog moe se izai, ne eliminisanjem konkurencije izmeu visoko-kolskih ustanova, ve podsticanjem iste. Naravno, to podrazumeva stvaranje institucionalnih pretpostavki za akreditaciju ispunjenosti uslova i davanje licenci za rad fakulteta i univerziteta. Uloga drave je da u okviru nadlenog ministarstva, a kroz zakone i druga pratea akta, jasno definie pravila za otvaranje privatnih fakulteta i univerziteta. Kriterijumi u pogledu ispunjenosti uslova, kao to su: kadrovska osposobljenost, broj nastavnog osoblja u stalnom radnom odnosu, honorarni saradnici, prostorne mogunosti (laboratorije, elektronske uionice, biblioteki fond i dr.), davanje bankarske garancije kao instrumenta obezbeenja materijalnih mogunosti, uz jasno opredeljenje izvoaa nastave-rad na dravnom ili privatnom fakultetu, eliminisali bi dobijanje licenci po sistemu, ja tebi, ti meni. Trite e identifikovati najbolje diplome, a fakultete na kojima su one steene uiniti prepoznatljivim brendom srpskog visoko-obrazovnog sistema. Prepoznatljiv e biti onaj fakultet-univerzitet ije e znanje trite prihvatiti i kupiti. To znai da budunost naih fakulteta nee zavisiti od broja izdatih diploma, kao formalnih potvrda o steenom znanju, ve od osposobljenosti nosioca tih potvrda "da su spremni stii i utei i na stranom mestu postojati", a to mesto je EU, za iji model visoko-obrazovnog sistema smo se opredelili. Privodei kraju raspravu na ovu temu, zakljuiemo sa preporukom, neka otpadne unapred pretpostavljeni elitizam i favorizacija bilo dravnih, ili privatnih fakulteta i univerziteta. Trite e vrlo brzo i u naoj zemlji identifikovati pobednika. Do tada, oseanje vrednosti moe se podariti i jednima i drugima, a da se trenutno oni koji misle da su bolji, ne osete degradiranim.

28


Sreten uzovi.

10. LITERATURA [1] Kako primeniti Bolonjsku deklaraciju?, Meunarodna konferencija zemalja Jugoistone Evrope, Herceg Novi, 2004. [2] Ekonomska politika, Beograd, br.2760, 14.mart 2005. [3] Dr Miloje Sari, Opti principi nauno-istraivakog rada, Instisut za istraivanje u poljoprivredi "Srbija",Beograd, 1995. [4] Ekonometar, br.69, Beograd, 28.jun 2005.

29

TEHNIKA I INFORMATIKA U OBRAZOVANJUUDK: 371.132 ; 37.012


EVROPSKI KONTEKST OBRAZOVANJA NASTAVNIKA TEHNIKO-TEHNOLOKOG PODRUJA U SRBIJIDragana Bjeki1, Sneana Dragievi2

Rezime: Obrazovanje nastavnika je kontinuirani proces i konstitutivni deo uenja u toku itavog profesionalnog ivota. Nekoliko je faza obrazovanja i profesionalnog razvoja nastavnika: inicijalno obrazovanje se realizuje na univerzitetima, period pripravnitva (traje od 1 do 3 godine u razliitim zemljama) i profesionalno usavravanje tokom itavog nastavnikovog rada na razliitim obrazovnim institucijama. Sva tri segmenta obrazovanja nastavnika u Srbiji pod uticajem su: aktuelnih drutvenih i obrazovnih potreba u zemlji, sistematskih istraivanja i praenja profesionalnog delovanja nastavnika, prihvaenih evropskih tendencija u visokokolskom obrazovanju, ali i dostignua i postavljenih ciljeva u razvoju kolskog sistema kod nas. Okviri obrazovanja nastavnika tehnike u Srbiji su: sistemi obrazovanja nastavnika u Evropi, razvoj tehnologija, tehnikih nauka i prakse, kao i karakteristika i potreba kolskog sistema u Srbiji. Istovremeno, ovo su i elementi profesionalizacije nastavnikovog rada. Kljune rei: nastavnik tehniko-tehnolokog obrazovnog podruja, obrazovanje nastavnika, profesionalni razvoj nastavnika, evropske obrazovne tendencije.

EUROPEAN CONTEXT OF TECHNIQUE-TECHNOLOGY TEACHERS EDUCATION IN SERBIASummary: Teachers education is a continual process and a constituent part of teachers lifelong learning. There are several phases of teachers education and professional development: initial education realized at the university, induction period (one to three years of working in a school) and professional improvement in in-service teacher education along the whole teachers work life at different educational institutions. All of these segments of the teachers education in Serbia are affected by the actual social and educational needs in the country, systematic researches and teachers professional development monitoring, accepted European tendencies in high school education, and the goals of the Serbian school system development. The frame of Serbian teachers education involves: teachers education systems in Europe, development of technology, technical sciences and practice, and characteristics and needs of Serbian school system. All these are also the elements of the professionalization of teachers work. Key words: teacher of technique-technology domain, teacher education, teacher professional development, Europea neducation tendencies, teacher.1 2

Dr Dragana Bjeki, vanr. prof. Tehniki fakultet u aku, [email protected]; [email protected] Dr Sneana Dragievi, docent, Tehniki fakultet u aku, [email protected]


Dragana Bjeki, Sneana Dragievi

1.

UVOD: PROFESIONALNI RAZVOJ I OBRAZOVANJE NASTAVNIKA

Nastavnikovo profesionalno delovanje je javna profesija koja utie na uenike kao pojedince - pripadnike nekog drutvenog konteksta, kao i na drutveni sistem u celini jer nastavnik svojim radom prenosi odreeni vrednosti sistem i kulturu. Potrebe individualnog razvoja pojedinaca, s jedne strane, kao i potrebe razvoja (ili konzervacije) drutva, s druge strane, osnovni su socijalni milje nastavnikovog rada. Ove vrste potreba su i osnovni okvir organizovanog obrazovanja nastavnika. 1.1. Faktori oblikovanja obrazovanja nastavnika Danas obrazovanje naastavnika, posle dinaminog perioda promena u sistemu kolovanja u toku osamdesetih i devedesetih godina i kod nas i u svetu (na primer: uitelji se u Srbiji koluju na univerzitetskom nivou od 1993. godine), ima drugaije zadatke nego ranije, jer nastavnik danas deluje i ivi u izmenjenom ivotnom okruenju. Ako su sredinom dvadesetog veka nastavnici bili jedna od najobrazovanijih socijalnih grupa i time bili drutvena elita u pogledu stepena znanja i obrazovanja, danas se ta njihova pozicija znaajno izmenila jer se broj visokoobrazovanih osoba u okruenju poveava, tako da gube status intelektualne elite i svoj autoritet treba da zasnuju na drugim dimenzijama profesionalnog delovanja (Brkovi i Bjeki, 2006). Pedagoke i psiholoke discipline o obrazovanju nastavnika jo uvek ne utiu dovoljno na obrazovanje nastavnika. Bez obzira na sve vei broj teorijskih i empirijskih sadraja u disciplinama o nastavniku (Bjeki, 1999), na obrazovanje nastavnika znaajno utiu politike tendencije jednog drutva. Obrazovanje nastavnika je senzibilno za nacionalne interese i potrebe, i istovremeno na putu ka internacionalizaciji procesa obrazovanja nastavnika (Ash and Burges, 2008; Cornu, 2008; Zgaga, 2006). Ako je u savremenim uslovima uloga nastavnika krucijalna za jednu drutvenu zajednicu, onda i uloga obrazovanja nastavnika u sklopu visokog obrazovanja i drutva treba da bude naglaeno vea.

Slika 1: Determinante visokokolskog obrazovanja nastavnika tehnike 31



Karakteristike obrazovnog sistema i definisani ciljevi i ishodi obrazovanja uenika u tom sistemu su determinanta i obrazovanja nastavnika. Od obrazovnih potreba uenika znaajno zavisi i planirani model obrazovanja nastavnika kojim treba da se ostvare postavljeni ciljevi. Hopken (Hopken, 2008) i Petrina (2007) naglaavaju viesmernu uslovljenost podruja tehnolokog obrazovanja (slika 2 i slika 3), to se odraava i na viestruku determinisanost i vieslojnost obrazovanja nastavnika tehnike. 1.2. Evropske tendencije u obrazovanju nastavnika Formirane su evropske mree i organizacije za i o obrazovanju nastavnika koje koncept obrazovanja nastavnika ujednaavaju teei veoj mobilnosti studenata nastavnikih fakulteta i nastavnika: TNTEE (Thematic Network of Teacher Education in Europe osniva Evropska komisija, a aktivnosti su deo projekta Socrates-ERASMUS; aktivnosti koordinira Umea University u vedskoj), TEPE network (Network of Teacher Education Policy in Europe, osnovana u Talinu 2007. godine s ciljem da istraujui usmerava politiku obrazovanja nastavnika na institucionalnom nacionalnom i evropskom nivou), ATEE (Association of Teacher Education in Europe, osnovana pre vie od 30 godina, sa seditem u Briselu). Kako se Bolonjski proces odraava na obrazovanje nastavnika? Aktuelno prilagoavanje obrazovanja nastavnika u Evropi principima Bolonjske deklaracije ima dva smera (Zgaga, 2006, 2008): 1) stari programi se redizajniraju u nove strogo potujui zahteve Bolonjske deklaracije; 2) modernizuje se i unapreuje visoko obrazovanje i obrazovanje nastavnika koristei pozitivna iskustva i rezultate drugih univerziteta, pa i pozitivne strane Bolonjskog procesa. Sturkturalna dimenzija ovog procesa postavlja dilemu vezanu za trajanje i strukturu obrazovanja nastavnika: da li obezbediti potpuno obrazovanje i na prvom (osnovne studije), i na drugom nivou (master studije), ili samo na drugom nivou obrazovanja? Ovo je deo i stratekih odluka pojedinanih drava, mada OECD (2005, 2007) preporuuje sva tri nivoa obrazovanja nastavnika (osnovne, master i doktorske studije). Druga dimenzija koja trai usaglaavanje na internacionalnom nivou jeste odnos disciplina direktno povezanih sa sadrajima nastavnih predmeta koje nastavnici u buduem radu treba da realizuju (obezbeivnje programske kompetentnosti) i disciplina koje treba da obezbede pedagoku i komunikacionu kompetentnost nastavnika. Trea dimenzija sve vie naglaava da i u profesionalnom delovanju nastavnika treba uvoditi strategije obezbeivanja kvaliteta. Osnovni principi uspostavljanja kompetencija i kvalifikacija nastavnika (Zgaga, 2006) postavljaju kao zahtev modernizaciju studijskih programa u toku inicijalnog obrazovanja prema sledea etiri principa: nastava je visokokvalifikovana profesija, uspostavlja se u kontekstu celoivotnog uenja, mobilna je i zasnovana na partnerstvu, i temelji se na tri grupe vetina i sposobnosti nastavnika (vetine i sposobnosti da radi sa drugima, da radi i vlada znanjem, i da radi sa i u zajednici). 32



Ciljevi obrazovanja nastavnika mogu se grupisati na sledei nain (Niemi, 2008): Omoguiti da studije vode nastavnika ka tome da shvati sebe kao odgovornog profesionalca; Poveati svesnost nastavnika da imaju prava i obaveze da unapreuju i razvijaju obrazovanje; Postaviti im zadatak da omogue i olakaju razliitim kategorijama uenika da ue bolje; Omoguiti im da ostvaruju veoma vanu socijalnu funkciju koju imaju; Ove principe u budunosti integrisati u kurikulume obrazovanja nastavnika. Nastavnici treba da razviju kritiki um i sposobnost refleksije. Ako nam je cilj da nastavnika profesije dostigne visok profesionalni status, Hanel Niemi (Hannele Niemi, 2008) istie da savremeno obrazovanje nastavnika mora da pripremi nastavnike da u svom radu koriste razliite vrste podataka, ukljuujui i saznanja do kojih dolaze svojim istraivanjima. Stoga oni moraju da budu osposobljeni da sprovode akciona istraivanja u svojim razredima i kolama. Kurikulumi/studijski programi za inicijalno obrazovanje nastavnika treba da daju osnove za njihovu istraivaku orijentaciju koja je osnova njihovog profesionalnog razvoja. U skladu sa ovim su i preporuke Evropske komisije za obrazovanje da profesija nastavnik treba da bude visokokvalifikovana profesija, da svi nastavnici zavravaju visoko obrazovanje, a radi profesionalizacije nastavnog procesa, studijski programi za obrazovanje natavnika razvijeni na nivou osnovnih, master diplomskih i doktorskih studija. Danas se u okviru TEPE mree (Zgaga, 2008) procenjuje da oko 10% svih studenata u Evropi studira na fakultetima za nastavnike, edukatore, pedagoge i strunjake u oblasti pedagokog rada, to naglaava da je u poslednje 2-3 decenije obrazovanje nastavnika postalo veliki i veoma vaan segment visokog obrazovanja. Meunarodna saradnja u visokom obrazovanju ima dugu tradiciju, ali se posebno osnauje od 1990-ih godina (Zgaga, 2008). Pojedine evropske zemlje, uklapajui se u evropske tokove visokog obrazovanja, ve su zakonskim aktima odredile neophodan nivo za samostalan rad nastavnika u nastavi (diplomske akademske studije po principima Bolonjske deklaracije koja se trenutno implementira i u Srbiji). 1.3. Specifini faktori oblikovanja obrazovanja nastavnika tehnike u obaveznom obrazovanju Hopken (Hopken, 2008) naglaava tendenciju da tehniko-tehnoloko obrazovanje bude koncipirano kao opta tehnologija ili opte tehnoloko obrazovanje (slika 2). Danas se u Nemakoj kao najei nazivi predmeta u kome uenici usvajaju saznanja o tehnolokim procesima i sisteme pojmova o elementima transfomacije, energiji, proizvodnji i prenosu informacija u okviru razliitih tehnologija (slika 4), susreu nazivi Tehnika, Tehniki rad ili Proizvodni rad, Radno uenje (Technik, Technisches Werken, Arbeitslehre). Na engleskom govornom podruju vie je odomaen naziv Tehnologija (Tomei, 2005), a struktura nastavnog predmeta analognog sa predmetom tehnika bazira se na industrijskim tehnologijama (slika 3, prema Petrina, 2007: 233). Pojedine zemlje (na primer vedska, prema Ginner, 2007) tek su krajem dvadesetog veka uvrstile tehniko-tehnoloko podruje i predmete u obavezno osnovno obrazovanje. 33



Slika 2: Razliiti pristupi tehnolokom obrazovanju formativni za planiranje obrazovanja nastavnika tehnike (Hopken, 2008) Struktura tehniko-tehnoloke oblasti u obaveznom (osnovnom) obrazovanju znaajno je uslovljena I podrujima industrijske tehnologije (Petrina, 2007: 233).

Slika 3: Struktura predmeta prema strukturi industrijske tehnologije (Petrina, 2007) Vaan deo ovog obrazovanja nije da uenik postane odlian konstruktor i proizvoa, ve da razvija i shvata vane principe konstruisanja, graenja i stvaranja, kako na osnovu sopstvenog iskustva stvaranja, tako i pomou modernih metoda uenja. Struktura nastavnih predmeta u kojima se stiu tehniko-tehnoloka saznanja zahteva saznavanje o procesima, prenosu i transformaciji materijala, energije i informacija (slika 4, prema Hopken, 2008).materijal energija informacija tehnoloki procesi transport, skladitenje, modeliranje transformacija materijal energija informacija

Slika 4: Sadraj predmeta Tehnika 34



Tehniko obrazovanje treba da obezbedi razvoj tehnike kompetentnosti (Bjeki i dr. 2008), a u sklopu toga i tehnike pismenosti (Brkovi i dr. 2006; Dakers, 2006; Ginner, 2007). Ovo zahteva razliite metode uenja, saznavanje o konstruisanju, oprobavanje u runom radu, dizajniranje, ali i kontinuirano proveravanje primenljivosti produkata u stvarnom svetu (Ginner, 2007). I jo jedan vaan faktor obrazovanja nastavnika tehniko-tehnolokog podruja: za razliku od mnogih drugih grupa nastavnih disciplina, ovo podruje je podlono najintenzivnijem razvoju i naunih sistema koji to prouavaju, i svakodnevne tehnike prakse. 2. MODELI OBRAZOVANJA NASTAVNIKA TEHNIKO-TEHNOLOKOG PODRUJA U EVROPI

U veini nacionalnih sistema obrazovanja razvijeni su modeli obrazovanja nastavnika tehniko-tehnolokog podruja na sva tri univerzitetska nivoa, sa tendencijom postavljanja prvog praga za samostalan rad u nastavi na nivou diplomskih master studija, nivo osnovnih akademskih studija u mnogim zemljama je dovoljan za nie nivoe kolovanja. 2.1. Pregled obrazovanja nastavnika tehnike istorijski i komparativni osvrt Do sedamdesetih godina u veini zemalja nastavnici koji rade u osnovnom obrazovanju su sticali svoje profesionalno obrazovanje u viim kolama za obrazovanje nastavnika (kod nas prvo petogodinje uiteljske kole, potom pedagoke akademije za vaspitae, uitelje i nastavnike predmetne nastave). Nastavnici srednjih kola su pohaali univerzitete u kojima su dobijali diplome odreenih disciplina, bez sticanja bilo kakvog znanja za rad u nastavnom procesu. Nakon ovako steenog obrazovanja, dalje su se usavravali u kolama i na seminarima. Od sedamdesetih godina se vie kole i u Evropi, i u naoj zemlji integriu u univerzitete (osim viih kola za obrazovanje vaspitaa i uitelja). Danas su svi novi nastavnici akademski obrazovani na nivou fakulteta (Ginner, 2007; Hopken, 2008; pijunovi, 2007). Meutim, postoje znaajne razlike u zahtevanom nivou obrazovanja za razliite kolske nivoe. Stoga su uporeena dva modela obrazovanja nastavnika zastupljena u dva centralizovana sistema vaspitanja i obrazovanja na jednom univerzitetu u Engleskoj, i na jednom univerzitetu u Finskoj (tabela 1 na narednoj strani). Finski kolski sistem, kao jedan od najefikasnijih kolskih sistema (najvii rezultati u PISA komparacijama postignua uenika koji su zavrili obavezno obrazovanje), postavio je master diplomski nivo kao nuan nivo obrazovanja nastavnika u kolama, (slika 5, prema Neime, 2008), a ovu tendenciju slede i mnoge druge zemlje. Inicijalno obazovanje traje 5 godina, potom slede 3 godine pripavrnitva (period uvoenja u posao), a posle toga nastavnik se kontinuirano usavrava i ui itavog ivota (primer: LUMA Centre).

Slika 5: Kontinuum obrazovanja nastavnika finski model (Neime, 2008) 35



Tabela 1. Poreenje strukture inicijalnog obrazovanja nastavnika (Ash and Burgess, 2008) i nastavnika tehniko-tehnolokog podruja u dve zemlja Engleska: Univerzitet u Londonu Finska: Turku univerzitet Master i postdiplomske studije posle Integrisano petogodinje obrazovanje Nivo razliitih visokih kola, tehnikih na nastavnikim programima za obrazovanja nastavnika univerziteta odreena podruja Preduslovi za rad u nastavi kolska praksa Intenzivan jednogodinji kurs pedagokih disciplina prema posebnim pedagokim standardima posle drugih vrsta studija Realizacija u dve razliite partnerske kole, 24 sedmice u koli, 9 do 11 asova prakse u nastavi sedmino Uspeno zavravanje godine uvoenja u posao, zahteva poseban kvalifikacioni sertifikat Fokus na prouavanju predmetne oblasti, pedagokom i irokom profesionalnom pristupu (o inkluzivnom obrazovanju, jednakosti, uenju van uionice, graanskom vaspitanju Raskorak izmeu sociologije pedago-kih istraivanja i inicijalnog obrazo-vanja nastavnika, formativni uticaj obrazovne politike s poetka kasnije je sve manji vrsta primena standarda i centralizovano propisivanje postignua na nivou kole, uenika i nastavnika Postignut master nivo: osnovne + master studije Na jednom mestu u normalnoj koli univerzitetskoj vebaonici, nastava organizovana fleksibilno, prema individualnim potrebama studenata Nema godine uvoenja u posao u okviru univerzitetskog obrazovanja; naglasak na kontinuiranom profesionalnom razvoju Ujednaena usmerenost i na prouavanje predmetne oblasti. i na prouavanje pedagokih disciplina Raskorak izmeu obrazovanja i vaspitanja i nastavnikovog treniranja na univerzitetu, fakulteti razliito utiu na dalji profesionalni razvoj Flaksibilnost u odnosu na standarde, izgraivanje dobre kolske prakse i inovativnosti u kreiranju i razvoju kurikuluma prihagoenih potrebama, razvoj obrazovnih mrea i podrke irok repertoar uenja kombinovan sa kreativnou uenje i pouavanje usmereno na produbljivanje irokog obima individualnog razvoja linosti, morala, kreativnosti, znanja i vetina Inteligentna odgovornost sa poverenjem zasnovanim na profesionalizmu Adaptiranje politike inteligentne odgovornosti i postepenog graenja kulture poverenja u obrazovni sistem i profesionalizam nastavnika u prosuivanju ta je za uenike najbolje i izvetavanju o njihovom progresu

Period uvoenja u posao Sadraji obrazovanja za nastavniki rad Oblasti neusklaenosti (raskoraka)

Odnos prema standardima

Glavni ciljevi obrazovanja

Fokus obrazovnih reformi na bazinim znanjima i vetinama itanja, pisanja, matematici i prirodnim naukama, Posledina odgovornost kolsko postignue i podsticanje postignua uenika su veoma povezani sa procesima promocije, inspekcije i ulitmativnog nagraivanja ili kanjavanja kola i nastavnika zasnovanih na merama odgovornosti, posebno na standardizovanim testovima kao glavnim kriterijumima uspeha

Odgovornost i autonomija nastavnika

36



Sirka Ahonen (Sirkka Ahonen, 2006, prema Ash and Burges, 2008), naglaava da je obrazovanje nastavnika u Finskoj zasnovano na saznanjima razvojne i socijalne psihologije i specifinim znanjima/sadrajima predmeta koje nastavnik realizuje u koli. Ona naglaava da je kultura obrazovanja nastavnika ona koja promovie shvatanje nastavnika kao sredstva kojim drava odrava nuni politiki konformizam i harmoniju u zemlji. Obrazovanje nastavnika u Nemakoj delimino se razlikuje od meunarodnog sistema osnovnih (dodiplomskih) i diplomskih studija (Hopken, 2008). U njihovom sistemu studija postoje osnovne i glavne studije. Na univerzitetima postoje razliiti fakulteti koji obrazuju nastavnike za tri razliite vrste kola (Hauptschule, Realschule, Gymnasium). Na odreenim fakultetima se obrazuju nastavnici za rad u osnovnom i niim srednjim kolama, dok obrazovanje za rad u viim s

zbornik radova tio 08 (konferencija tehnika i informatika u obrazovanju 2008)

Documents