PRIVREDNA IZGRADNJA (2005) XLVlII, 3-4, str. 171-186

UDC 332.1 :33.55Prethodno saopstenje

Novica Supic"

ZAVISNOST REALOKACIJE RADA MIKROINSTRUMENTIMAREGIONALNE POLITIKE - KONCEPTUALNO METODOLOSKI

PRISTUP

Uvod

Nauka 0 regionalnoj ekonorniji zasnovana je na razvijenoj konceptualnometodoloskoj osnovi. Regionalni problemi i njihove implikacije na individualnom iagregatnom nivou uslovili su potrebu svestranog izucavanja, oblikovanja iva!orizacije primerenog naucnog instrumentarijuma. U fokusu istrazivackog naporaSll mikroinstrurnenti regionalne politike, kao sredstva za postizanje projektovanih,regionalnih ciljeva. Generalno, primenorn mikroinstrumenta regionalne politikenastoje se smanjiti meduregionalne razlike u nivou dohodka i zaposlenosti koje Sll

posledica nesavrsenosti trzisnog mehanizrna. Podrucje od posebnog interesa sumeduregionalne migracije radne snage, u vezi sa njihovorn ekonornskorn isocijalnorn dirnenzijorn i irnplikacijama. U poredenju sa ostalim segrnentirna naukeo regionalnoj ekonorniji, konceptualno metodoloske osnove mikroinstrumenataregionalne politike za realokaciju rada, karakterise nedovrsenost i interdisciplinarnielernenti 1I pokusaju davanja celovitih odgovora. Dinamika fenornena, namecepotrebu stalnog traganja za novirn i kritickim preispitivanjem postojecih postavki.

Koncepcijske osnove

Medu primarnirn ciljevima regionalne politike in extenso, je i podsticanjegeografske i profesionalne mobilnosti radne snage. Primena regionalne politike urealokaciji rada zasniva se na ernpirijski potvrdenoj pretpostavci niske elasticnostirada 1I odnosu na regionalne razlike u nivou zarada i nezaposlenosti. Radnu snagukarakterise nizak step en rnobilnosti, kako izmedu regiona, taka i izrnedu zanimanja.U poredenju sa instrumentirna kojirna se utice na realokaciju kapitala avaj segmentregionalne politike je relativno zapostavljen. Mnogo veca paznja se posvecujepolitici usmeravanja kapitala 1I podrucja koja se suocavaju sa problemorn visoke

* Asistent pripravnik, Ekonomski fakultet Subotica, Departman za evropsku ekonomiju ibiznis, Novi Sad

Raclje primljen februara 2006. gocline

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIlI

nezaposlenosti. Razlozi takvog pristupa su dvojaki. Sa jedne strane, postoje izrazeniproblemi u uklanjanju prepreka u migraciji radne snage (ekonomske, drustvene,politicke) dok je sa druge strane, prisutna opasnost od pogorsavanja regionalnihproblema u depresiranim podrucjima koji mogu nastati kao posledica odlivavisokokvalifikovane radne snage.

Koncepcijski, instrumenti regionalne politike kojima se utice na realokacijurada obuhvataju sve instrumente za usmeravanje radne snage u ekonomskeaktivnosti koje karakterise visok marginalni proizvod. Politika zasnovana na oviminstrumentima treba da omoguci postizanje mobilnosti radne snage koja ce zarezultat imati visoku produktivnost u kratkom roku. Meduregionalne migracije radnesnage dovode do ujednacavanja uslova poslovanja i rada u razlicitirn regionima,doprinoseci optimalnoj alokaciji proizvodnih faktora na nacionalnom nivou.

Stika 1: Efekti medurcgionulne migracijc radne snage na nivo zarada i zaposienost - opstipristup'

NORTHSl

SOUTH

W W

S

<iJ01)<':I

~ w"

Wi

[) D

E* E I E E* 1'1 E

Komentar: Na slici I je prikazana hipoteticka situacija ekonornije koja sesastoji od dva regiona, severnog i juznog, Ponuda i traznja za radnom snagom jeveca u severnom u poredenju sa juznirn regionom. Takva situacija je posledicarazlika u marginalnom proizvodu radne snage iz cega proizilaze i razlike u nivourealnih zarada izrnedu regiona. Regionalne razlike uticu na suboptimalnu alokacijuproizvodnih faktora sto za posledicu irna nizi nivo drustvenog proizvoda odpotencijalno rnoguceg. Migracija radne snage iz juznog u severni region dovodi dotzv efekta "podmazivanja tocka" (Greasing the Wheels). U severnom regionupovecava se zaposlenost i smanjuju se zarade, efekat krive s' . Slicno, u juznornregionu smanjuju se troskovi radne snage (sa w* na Wi) ali se istovremenosmanjuje i nezaposlenost (sa u na u I). Uspostavlja se no vi ravnotezni nivo na

I Tito Boeri and Herbert Brucker (2005) Why Europeans so Taught on Migrants", EconomicPolicy 44, str. 646.

BR013-4 ZA VISNOST REALOKACTJE RADA MIKROlNSTRUMENTIMA...

kome zarade odrazavaju promene u marginal nom proizvodu radne snage,doprinoseci optimalnoj alokaciji proizvodnih faktora. Migraciona kretanja koja sutrZisno generisana, cesto, nisu dovoljna za dostizanje ravnoteznog nivoa. U takvimokolnostima neophodna je primcna instrumenata regionalne politike.

U kontekstu smanjenja meduregionalnih razlika, razlikujemo dve, generalne,politike kojima se utice na realokaciju rada:

Transferne politike (Transfer Policies)Politike realokacije u mestu (In Site Policies)Trasferne politike za cilj imaju podsticanje mobilnosti ponude radne snage

izrnedu regiona. U fokusu napora je ujednacavanje regionalnih razlika u nivoirnanezaposlenosti kroz kretanje radne snage izrnedu regiona. Cilj politika realokacije umestu je povecanje profesionalne i industrijske pokretljivosti radne snage upostojecern regionu. Politika realokacije radne snage u mestu, za razliku odtransfernih politika, oduvek je predstavljala bitnu komponentu regionalne politike,posebno, programi prekvalifikacije i obuke.

Klasican pristup

Izbor mikroinstrumenata regionalne politike za realokaciju rada uslovljen jeprihvacenorn teorijskom koncepcijorn kojorn se objasnjava priroda, uzroci iposledice rneduregionalnih migracija radne snage. Razlikujemo dye osnovnetcorijske koncepcije:

Klasicna teorija meduregionalne migracije radne snageNeoklasicna teorija meduregionalne migracije radne snageOsnovne pretpostavke klasicne teorije su:Postojanje perfektne konkurencije ria svim trzistimaProizvodna funkcija odbacuje konstantan prihod u odnosu na obimFaktor migracije je izdvojen od ostalih uticaja i ne postoje prepreke u kretanju

radne snage izrnedu regionaFaktor cena je perfektno tleksibilanProizvodni faktori su hornogeniVlasnici faktora rada i kapitala su potpuno informisani 0 rnogucim prihodirna u

svim regionimaOsnovne pretpostavke teorije i njene implikacije na smanjenje rneduregionlnih

razlika mozerno predstaviti i grafickr':

2 Armstrong Harvey, Taylor Jim, (2000) Regional Economics and Policy Oxford: BlackwellPublishers. str. 141.

173

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIII

Q,

(a) Output Q

Stika 2: Uravnoteiujuci cfckti tneduregionalnc migracije radne snage - klasican pristupEast West

Output Q6.>: »>~3::.=J~~ ~Qw = f(L)

, ,I II __~ ~~_

: L, Labour L : L , Labour L, I

Real wageWIP

L,DeITI.and and supply

for labour

Real 'NageW/P ~~i/'v

~~I <,....., ~

L ,Delnand and supply

for labour

(b)

~/~-,wag", r.I~'<,,~~' S.R, -r :» / '/lZj' ---

--- It

: : <;..~

----L 2 L ,

DelTIand and supplyfor labour

~;~~agT~ S.Rt-y- ~~

I -'-

-'---------_...L,

Dcrrramcl and supplyfor labour

R.?J-?*

(c) .Real wageWIP

,S~ Real wage tD~ S~""v / / S" WI P / / S:v::~~tt / - -- " - -- - - - - - - - ~~ -- --:;;.,/

1 f -- III I I'I I I I

- . I

L2L* L*L)Deluand and supply Dorrraod and supply

for labour for labour

Komentar: Na sJici I. a) prikazana je hipoteticka situacija ekonomije, koja sesastoji od dva regiona, istocnog i zapadnog. Pretpostavka je da se II svakom regionuproizvode ista dobra i usluge i da se koristi ista tehnologija. Takode, pretpostavka je,da II svakom regionu postoje isti stokovi kapitala koji Sll imobilni. Trziste rada jepotpuno perfektno i realne zarade Sll jednake marginalnom proizvodu radne snage.Buduci da marginalni proizvod radne snage opada sa rastom broja zaposlenih, rastzaposlenosti za posledicu ima smanjenje realnih zarada. Traznja za radnorn snagomje ista II oba regiona buduci da Sll i proizvodne funkcije indenticne. Na straniponude, rast realnih zarada uzrokuje rast ponude radne snage. Pretpostavka je i da Sll

po nuda i traznja za radnom snagom indenticne u oba regiona iz cega proizilazi da Sll

razlike II nivou zarada jednake O. Da bi utvrdili uticaj rneduregionalnih migracija naizjednacavanje cena proizvodnih faktora neophodno je izmeniti pocetnu, idilicnu,situaciji prezentovanu slikom I a).

174

BROJ 3-4 ZAVISNOST REALOKACIJE RADA MIKROINSTRUMENTIMA. ..

U stvarnosti, regioni se suocavaju sa t1uktacijama ponude i traznje za radnomsnagom. Pretpostavimo da je doslo do smanjenja ponude radne snage u istocnornregionu. Takva situacija moze, na primer, nastati kao posledica populacionihpromena iii pak produzenjem skolovanja iIi smanjenjcm vremenske granice zapenzionisanje. Funkcija ponude radne snage u istocnorn regionu, se pomera sa nivoaS,. na nivo S", kao sto je to prikazano na slici I b). Pod pretpostavkomfleksibilnosti zarada, srnanjenje ponudc radne snage imace za posledicu rast realnihzarada u istocnom regionu sa nivoa R1 na nivo R2 cime je narusena ravnoteza univou zarada u istocnorn u odnosu na zapadni region.

U uslovirna perfektnih inforrnacija, nepostojanja troskova i ostalih prepreka ukretanju radne snage izmedu regiona, doci ce do migracije racine snage iz zapadnogu istocni region kao odgovor na razlike u nivou realnih zarada. Migracija radnesnage 1I istocnorn regionu za posledicu irna rast ponude radne snage dok migracija izzapadnog regiona za posledicu ima smanjenje ponude radne snage. Migracije ce senastaviti sve dok se ne postigne isti nivo realnih zarada u oba regiona. Novaravnoteza predstavljena je tackorn s', u kojoj ne postoje motivi za daljemeduregionalne migracije jer je nivo realnih zarada identican II oba regiona, Slika Ic). Prerna klasicnorn modelu, rneduregionalne migracije radne snage dovode douspostavaljanja ravnoteznog nivoa realnih zarada izrnedu regiona. Takode, migracijedovode i do rasta alokativne efikasnosti na nivou ekonomije (drzave) kao celine, jerse radnici krecu iz regiona sa niskim u regione sa visokim marginalnim proizvodom( u primeru iz zapadnog II istocni region).

Klasicni model migracije radne snage zasnovan je na restriktivnim pretpos­tavkama, koje, uvek, ne odrazavaju realnu situaciju i kao takav ne moze bitiiskljucivo sredstvo za donosenje odluka 0 izboru instrumenata regionalne politike.Osnovni nedostatak klasicnog modela je pretpostavka da migracije nisu ogranicenetroskovirna promene podrucja i zanimanja i da migranti raspolazu sa potpuniminformacijama. U stvarnosti, odluke se donose u uslovima nepotpunih inforrnacija ipracene su dvojakim troskovima, finansijskirn i nefinansijskim. Takva saznanja suuticala na razvoj neoklasicne koncepcije meduregionalne migracije radne snage,koja ima dominantan uticaj na definisanje i sprovodenje regionalne politike.

Neoklasican pristup

Prema neoklasicnorn pristupu razlikujemo tri osnovne grupe prepreka ukretanju radne snage koje su relevantne za izbor instrumenata regionalne politike.Prvo, razlike II nivou zarada izrnedu regiona, industrija i zanimanja ne kores­pondiraju uvek sa razlikama u nivou marginalnog proizvoda radne snage. Drugo,cak i kada to nije slucaj trZiste rada ne mora u potpunosti da takva kretanjavalorizuje. Trece, cak i kada su prethodne dye prepreke otklonjenje, mobilnost radnesnage moze biti ogranicena zbog troskova koji ima radna snage prilikom prelaska udruge regione i/ili zanimanja.

175

PRIVREDNA IZGRADNJA GOD1NA XLVllI

Nizak stepen fleksibilnosti promena u zaradarna u odnosu na promene umarginalom proizvodu radne snage posledica je irnperfektnost trzista rada'. Usituaciji kada je kolektivno pregovaranje centralizovano na nivou drzave, mala jeverovatnoca da ce razlike u nivoima zarada u regionima odrazavati razlike umarginalnom proizvodu radne snage. Ukoliko su zarade odredene na nacionalnomnivou, prerna kvalifikacijarna iIi zanirnanjima, mala je rnogucnost za regionalnevarijacije u nivoima zarada za istu vrstu posla. Diferencijacija u nivou zaradaizrnedu regiona obicno je posledica prirnene razlicitih podsticajnih serna iii dodatakana zaradu.

Drugi faktor koji utice na nisku rneduregionalnu mobilnost radne snage jeirnperfektnost trzista rada. Trziste rada usled dejstva brojnih faktora nije uvek umogucnosti da utice na postojanje neposredne i automatske korespodencije izrneduvarijacija nivoa zarada u pojedinirn regionima, industrijarna iii zanirnanjima savarijacijarna marginalnog proizvoda radne snage. Silazna nefleksibilnost zaraclaonernogucava rast zaposlenosti kroz srnanjenje cene rada na regionalnom nivou.Takode, na odstupanje nivoa zarada od ravnoteznog nivoa (zaposlenosti odravnoteznog nivoa) uticu i drzavne beneficije za nezaposlene. Kao rezultat javlja seniska mobilnost radne snage izrnedu regiona. Posledica niske mobilnosti radnesnage je problem visoke nezaposlenosti u pojedinirn regionima.

Problem regionalne nezaposlenosti uslovljen je i limitiranoscu inforrnacija iproblemom oportunitetnih troskova sa kojirna se suocava radna snage. Tokoviinforrnacija su od krucijalnog znacaja za efektivno funkcionisanje trzista rada.Medutim, vecina odluka 0 migraciji iIi ostanku u odredenorn regionu, radnici clonosena osnovu ogranicenih informacija. Nedostatak informacija uzrokuje visok stepenneizvesnosti i dovodi do oportunistickog ponasanja potencionalnih migranta", Zadonosenje oclluke 0 zaposlenju u clrugom regionu, radnicirna nisu sarno relevantneinforrnacije 0 poslu vee i informaetje u vezi njihovih porodica kao sto su informacijeo uslovima stanovanja, skolovanja, drustvenorn i kulturnorn zivotu. Takvakonstelacija za posledicu ima srnanjenje meduregionalne migracije raclne snage.

Treca prepreka u kretanju radne snage, koja utice na definisanje i sprovodenjeregionalne politike, su troskovi vezani za regionalne migracije ilili promenuzanirnanja. U strukturi ovih troskova najbitniju stavku cini finansijski troskovimigracije u druge regione i/ili promene zanimanja. Vecina radnika, potencijalnihrnigranata, suocava se problemom oskudice likvidnih finansijskih sreclstava.Oskudica finansijskih sredstava moze da onernoguci radnike da se zaposle u drugimregionima iIi da steknu nova znanja i vestine cak i pocl uslovima da nastali troskovibiti kompenzirani u dugom roku. Imperfektnost trzista kapitala sprecava mnogenezaposlene da dodu do finansijskih sredstava potrebnih za resavanje problemazaposlenja, koji se na agregatnom nivou ispoljava kroz regionalne nejednakosti.

3 0 imperfektnosti trziiita videti sire: Radio Jova (2005) Politika triista rada i strategijazaposljavanja. Privredna izgradnja, (1-2), str. 81-92.4 Napornena: U radu se koristi tennin radnik migrant u kontekstu regionalnih a nernedudrzavnih migracija.

BRO] 3-4 ZAVISNOST REALOKACIJE RADA MIKROINSTRUMENTIMA...

Osirn finansijskih troskova bitan ako ne i znacajniji faktor predstavljaju nefinansijskitroskovi migracije radne snage.

Radnici migranti osim finansijskih troskova suocavaju se sa grupom tzvnefinansijskih iii dusevnih troskova (Psychic Costs). Dok finansijski troskoviobuhvataju rnerljive kategorije izdataka vezanih za kupovinu i prodaju nepokretneimovine i transporta pokretne imovine, nefinansijske troskove nije moguce egzaktnoutvrditi. Generalno, obuhvataju troskove koji nastaju kao posledica promenepostojece drustvene i kulturne sredine i adaptacije na nove okolnosti.

Metodoloske osnove

Izucavanje meduregionalne migracije radne snage kao pretpostavke zadefinisanje i sprovodenje regionalne politike nije celovito bez primene kompetentne,ernpirijski valorizovane metodologije. Kljucno podrucje primene je procena ukupnihtroskova i prihoda meduregionalnih migracija. Testiranje metodoloskih postavkiukazuje na nepostojanje jedinstvenih resenja koja bi bila prihvatljiva sva svesituacije, Poseban problem predstavlja procena uticaja nefinansijskih faktora narealokaciju rada cirne se prosiruje podrucje analitickog obuhvata izvankonvencionalnih ekonomskih okvira.

Autentican modelski pristup

Predlozenim modelom6 nastoji se utvrditi odnos uticaja finansijskih inefinansijskih faktora na rneduregionalnu migraciju radne snage. Finansijski faktorise izrazavaju promenama u nivou prihoda izrnedu regiona dok se postojanjenefinansijskih faktora posredno izvodi na osnovu vrednosti koeficijenta elasticnostimeduregionalne migracije radne snage. Pretpostavka modela je da prihodi unameravanom regionu ne mogu kompenzirati nefinasijske troskove zbog ceganefinansijski faktori irnaju a priori negativno dejstvo na migraciju radne snage.

Pocetni korak u definisanju modela je utvrdivanje odnosa izrnedu prihoda unameravanom regionu Pi prihoda u polaznom regionu P, .

P -t:P. =.1 I

'I PI

Stopa promene prihoda ~i ne moze da bude negativna jer se model zasniva napretpostavci da su prihodi u nameravanom regionu j veci iIi jednaki sa prihodima upolaznom regionu i , odnosno ~i =(0,+00) . Pretpostavka se zasniva na

5 Poseban problem u primeni mikroinsturmenta regionalne politike predstavaljainstitucionalna neuredenost, 0 specificnostirna regionalne politike u institucionaoneuredenorn okruzenju videti sire: Adzic Sofija, (2002) Regionalna razvojna politika uuslovima institucionalne neodredenosti. Ekonomski Anali, Tematski broj, str. 163-170.(, Vlastita konstrukcija

177

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIII

ekonomskom objasnjenju razloga meduregionalne migracije radne snage, da jemeduregionalna migracija radne snage uslovljena razlikama u nivou zarada izmeduregiona. Odnosno, ocekivani prihodi u narneravanorn regionu moraju da budu isti iIiYeti u odnosu na prihode u polaznorn regionu,

U drugom koraku neophodno je utvrditi minos izrnedu uclaljenosti od mestastanovanja u polaznorn regionu clo radnog mesta u nameravanom regionu U i iudaljenosti od mesta stanovanja u polaznorn regionu do raelnog mesta u polaznornregionu U;

(U.-UJU .. =_ .I ,

If U,,

Stopa prornene udaljenosti Uu ne rnoze da bude negativna jer se moclelzasniva na pretpostavci da je raelno mesro u nameravanorn regionu .i uelaljenije oelrnesta stanovanja u polaznorn regionu i u poredenju sa raelnim mestorn u polaznomregionu i , odnosno U;i = (0,+00), Pretpostavka se zasniva na rezultatirna prostorneanalize regija7 koji ukazuju na to da u svakoj regiji postoji centar i njegovookruzenje. Centar regije predstavalja ekonomsko sediste prerna korne tcZi njegovaperiferija, Teritorijalno-politicke granice regiona treba ela odrazavaju prostorneudaljenosti izmedu periferije i centra, odnosno raelno mesto u centru regiona i trebacia je blize mestu stanovanja u regionu i nego radno mesto u centru regiona .i '

Koeficijent elasticnosti meduregionalne migracije radne snage J1;i dobijamostavljanjern u oclnos stope promene prihoda P;i i stope promene udaljenosti Uu

Pi -P;

P;Ui-U i

U;

Model se zasniva na pretpostavci da postoji pozitivana korelacija izrnedu nivoaprihoda u nameravanorn regionu j i migracije radne snage iz polaznog regiona i ,iz cega proizilazi da koeficijent elasticnosti meduregionalne migracije radne snagene moze biti negativan broj

P;i",'./' = - , odnosno u: ?:°r- U., II

'I

7U ekonomsku teoriju prostornu analizu oclnosa izrnedu centra i periferije u prvi je uveoWalter Christaller ali ju je potpunije preclstavio August Losch, Prve radove autori su objavilijos triclesetih godina dvaclesetog veka ali su vecu popularnost dobili tek sezdesetih godinakacla su prevecleni na engleski jezik.

BROJ 3-4 ZA VISNOST REALOKACIJE RADA MIKROINSTRUMENTfMA...

Koeficijent elasticnosti meduregionalne migracije racine snage je neimenovanibroj posto se u brojiocu potiru mere za prihode, a u imeniocu mere za udaljenosti.Na ovaj nacin mogu6e je izvrsiti analizu uticaja faktora, koji nemaju istu jedinicumere, na meduregionalnu migraciju racine snage. Dobijene rezultate moguce jekomparativno analizirati ne samo u odnosu na polazne faktore vee i sakoeficijentima elasticnosti zasnovanim na drugim faktorima,

U zavisnosti od vrednosti koeficijenta elasticnosti mogu6e je izvesti cetirioblika elasticnosti. To su:

Potpuna neelasticnost meduregionalne migracije radne snage. Koeficijentelasticnosti je jednak nuIi. Prihocli u nameravanorn regionu su veci od prihoda upolaznom regionu ali ne dolazi do migracije racine snage iz polaznog regiona. To jeekstremni slucaj kada ponuda radne snage ne reaguje na razlike u nivou zaradaizrnedu regiona jer presudan uticaj imaju nefinansijski faktori.

1. Neelasticna rneduregionalna migracija radne snage. Koeficijent elasticnostije veci od I. U ovorn slucaju promene u nivou prihoda u nameravanom regionu suvece od rnigracije racine snage u polaznorn regionu. Nefinansijski faktori imaju veciuticaj od finansijskih faktora na migraciju racine snage. Empirijska istrazivanjaukazuju da u najvecern broju region a postoji upravo ovaj tip elasticnosti.

2. Jedinicna elasticnost meduregionalne migracije radne snage. Koeficijentelasticnosti je jednak jedinici. U ovom slucaj postoji upravo srazrneran oclnosizrnedu promene prihoda u nameravanom regionu i migracije radne snage izpolaznog regiona. Finansijski i nefinansijski faktori imaju jednak uticaj na migracijuradne snage.

3. Elasticna meduregionalna migracija racine snage. Koeficijent elasticnosti jeveci od nule ali je manji ocl 1. U ovom slucaju prornene u nivou prihoda unameravanorn regioni su manje od migracije radne snage iz polaznog regiona.Finansijski taktori imaju veci uticaj na kretanje racine snage u poredenju sanefinansijskirn faktorirna. Ovaj tip elasticnosti je karakteristican za interregionalne irnedudrzavne migracije.

J1,j =a0< Jlu < I

J1u = I

J1u > I

F;, < «,

179

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIII

Istrazivanja koja su vrsena u ED potvrduju stanoviste da nefinansijski faktori inedostatak inforrnacija predstavljaju osnovne barijere regionalnoj mobilnosti radnesnage. Posledicno, mnoga dornacinstva u ED se radije opredeljuju da svakodnevnodo radnom mesta putuju i desetine kilometara nego da podnesu ukupne troskovemigracije (finansijske i nefinansijske). Zakonitost prerna kojoj povecanje udaljenostiizrnedu rnesta stanovanja u odnosu na radno mesto za posledicu ima vece finansijskei nefinasijske troskove migracije je primenljiva i u slucaju intraregionalnih migracija

Kradne snage' .

Pregled vodecili modela

Meduregionalne migracije predstavljaju slozen fenornen, stoga je, za njihovocelovito sagledavanje razvijen veci broj analitickih modela. Znacajni skup cinemodeli humanog kapitala. Modeli humanog kapitala polaze od veeeg brojapretpostavki i saobrazno irnaju vecu upotrebnu, pre svega, prejudisticku vrednost uporedenju sa koeficijentirna elasticnosti meduregionalnih migracija, Supramacijamodela u projektovanju mikroinstrumenta regionalne politike zasniva se naukljucivanju vremenskog faktora. Polazna pretpostavka, da je rnigracija uslovljenarazlikama u nivoirna zarada izrnedu regiona, prosirena je ocekivanim a ne trenutnimrazJikama u nivou zarada. Radnici donose odluku 0 migraciji u drugi region ne sarnona osnovu trenutne razlike u visini zarada vee uzimanjem u obzir ocekivanog nivoazarada tokom citavog radnog veka. Takode, atraktivnost regiona je veca ukoliko scocekivani prihodi (zarada) mogu ostvariti u kracern vremenskom periodu.

Prihodi koji se ocekuju tokom radnog veka svode se na sadasnju vrednostprimenom diskontnog faktora koji odrazava preferencije radnika tokom vremena.Osnovni model u svom konacnog izvodu irna oblik9

:T _

Rij =~ ~;r+~;fGde je:Rij bruto sadasnja vrednost povecanja prihoda u toku radnog veka koja se

ocekuje kao rezultat migracije iz regiona i u region jT procenjeni broj godina radnog veka

~ Prema istrazivanjirna koje je sprovedeno u Velikoj Britaniji krajem devedesetih, cak 85%ukupnih migracija radne snage cinile su intraregionalne migracijc dok su 15 % bilemeduregionalne migracije. Prema rezultatima istog istrazivanja dye trecine ukupnih migracijadornacinstava u Velikoj Britaniji izvrseno je na prostoru manjem od 10 kilometara u odnosuna prvobitno mesto stanovanja. Videti blize: Sjef Ederveen and Nick Bardsley (2003) TheInfluence of Wage and Unemployment Differentials on Labour Mobility in the EU.AccessLab (3), str. 49-80.'J Armstrong Harvey, Taylor Jim, op.cit., str, 153.

180

BROJ 3-4

1ZAVISNOST REALOKACIJE RADA MIKROINSTRUMENTIMA. ..

(1+d)' diskontni faktor, gde je d diskontna stopa izracunata na osnovu

preferencija radnika migranata

.vit ocekivani prihodi radnika migranta u regionu j (nameravani region) ugodini t

Yif ocekivani prihoeli raclnika migranta u regionu i (polazni region) u goelinit

Osnovni neelostatak moelela je limitiranost informacija na osnovu kojih seutvrduje vrednost njegovih varijabli. Slozeniji modeli humanog kapitala ukljucujurizik i neizvesnost kao faktore koji nesumljivo imaju krucijalnu ulogu 1I procesudonosenja odluka 0 prelasku iz jednog 1I elrugi region. Postojanje rizika ineizvesnosti je posledica, sa jedne strane oskudnih informacija 0 ekonomskim isocijalnim uslovima 1I drugim regionima, a sa druge opasnostima od naknadnoggubitka posla (potencijalna nezaposlenost). Porastom rizika i neizvesnosti smanjujese atraktivnost regiona i obrnuto. Modeli humanog kapitala mogu se uspesnoprimeniti 1I uslovima niskog rizika i neizvesnosti kaela se ocekivanja radnika moguizraziti relacijarna Y it i Yit.

Bitna prednost model a humanog kapitala, u poredenju sa klasicnirn modelimamigracije radne snage, je njihova mogucnost da ukljuce sve troskove i koristi oelmeduregionalne migracije. Modelom se nastoje obuhvatiti svi faktori koji Sll

relevantni i koji se uzirnaju 1I razmatranje prilikom donosenja odluke 1I prelasku 1I

drugi region. Potencijalni radnici migranti kornpariraju sve troskova i koristi odmeduregionalne migracije (finansijski i nefinansijski). Metodoloski, radi se 0

izracunavanju sadasnje vrednosti migracije iz jednog 1I drugi region, koja se izrazavasledecim modelom1o

:

Gde je:PVu neto sadasnja vrednost migracije iz regiona i 1I region jRu bruto sadasnja vrednost ocekivanih prihoda (finansijskih i nefinansijskih)

od migracije iz regiona i u region jCu bruto sadasnja vrednost ocekivanih troskova (finansijskih i nefinansijskih)

od migracije iz regiona i 1I region .iUkoliko je vrednost Pv,/ pozitivan broj, diskontovana vrednost prihoda je

veca od disontovane vrednosti troskova, iz cega proizilazi cia je migracijaopravdana. Prihodi oel migracije prvenstveno obuhvataju vece zarade tokomocekivanog raelnog veka ali takode rnogu obuhvatiti i nefinansijske koristi, kao stoSll bolji uslovi rada 1I nameravanom regionu iii kvalitetnije socijalno i kulturnookruzenje.

Primenom moelela humanog kapitala moguce je dati objasnjenje za netipicneoblike ponasanja 1I meduregionalnim migracijama. Umesto ocekivane migracije na

]0 Blizc 0 modelima humanog kapitala videti u Milne W. (1991) The human capital modeland its econometric estimation in Migration Models: Macro and Micro Approaches.London: Belhaven Press, str 12.

181

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIII

relaciji clepresirani - propulzivni regioni moguci je i obrnuti 10k na individualnornnivou, Depresirani regioni mogu cia preclstavljaju i visoko placene regione zaodredena zanimanja iii pojeclince, kao sto je moguce cia ocekivanja migranata nisuprimarno deterrninisana trenutnorn situacijorn u regionu koja se kvalifikuje kaoclepresantna. Sta vise, primenorn moclela moguce je dati objasnjenje situacije u kojojse migranti, koji pripadaju istoj profesionalnoj kategoriji, koji imaju isti nivoprihoda, usmeravaju II suprotnom pravcu. Naime, oni, mogu cia claju razlicituspecificnu tezinu nefinansijskirn prihoclima i troskovima rneduregionalne migracije.

Kornparativna preclnost modela humanog kapitala u odnosu na klasicne modeleje i mogucnost analize socijalne i profesionalne strukture migranata. Tipicnustrukturu migranata cine mladi, visoko obuceni i obrazovani radnici. Ove kategorijeocekuju cia ce u preostalom radnorn veku, koji je duzi u poredenju sa ostalimdrustvenirn kategorijarna, biti u prilici cia kompenziraju sve troskove preseljenja.Mlacli imaju znatno vise vrernena cia nacloknacle troskove koji mogu nastati,

U profesionalnoj strukturi migranata clominantno rnesto zauzi majuprofesionalna i ne manuelna zanimanja. Visoko obrazovani i obuceni raclnici suznatno pokretljiviji u poredenju sa nize obrazovanim i neiskusnim raclnicima. Takvastruktura posleclica je uticaja razlicitih faktora od kojih mozerno izclvojiti brzi ikvalitetniji pristup informacijarna 0 uslovirna zaposlenja i zivota u clrugim regionimaiIi pak, vece razlike u zaradarna izmedu pojedinih regiona za profesionalnazanimanja, Takode, profesionalna zanimanja ornogucuju lakse podnosenje troskovamigracije kroz inicijalno vece prihode. Profesionalna struktura moze cia odstupa odsocijalne strukture migranata ali su ta odstupanja na agregatnom nivou neclovoljnogintenziteta cia bi se mogla oznaciti kao signifikatna za izclvojcnu cliferencijaciju.

Mocleli humanog kapitala irnaju i odredena ogranicenja koja dovode u pitanjaizvoc1enja iskljucivih zakljucaka u izboru i primeni mikroinstrumenta regionalnepolitike. Koncepcijski, moclel pretenduje cia obuhvati sve koristi i troskovemeduregionalnih migracija i polazi ocl pretpostavke racionalnosti na incliviclualnom iagregatnom nivou. U primeni, nije moguce ukljuciti sve faktore vee sarno one kojise smatraju kriticnim za posmatranom trenutku. Takode migranti nisu u rnogucnosticia predvide sve tekuce i konsekventne implikacije njihovih oclluka zboglimitiranosti informacija sa kojima raspolazu.

Osnovni nedostatak moclela humanog kapitala je limitiranost inforrnacijama 0

nacinu na koji migranti sagleclavaju i pronalaze informacije, zbog cega se clovocli upitanje valiclnost njegovih pretpostavki. Polazeci ocl ovih saznanja, dalja istrazivanjau mocleliranju mikroinstrumenta regionalne poJitike su usmerena na tehnike analizetraganja za poslorn na trzista rada (Labour Market lob Search Analysis). U moclelutraganja za poslom, meduregionalne migracije se posrnatraju kao posleclica scrijeoclluka (tj. stablo odlucivanja) uz pretpostavku cia se verovatnoca moze izracunati zasvaku izbornu situaciju.

182

BROJ 3-4 ZAVISNOST REALOKACIJE RADA MIKROINSTRUMENTIMA...

Prema pristupu koji su razvili Huges i Mcr.ormick!', mozemo razlikovati dyefaze u procesu modeliranja meduregionalnih migracija:

1. Najvisi nivo stabla odlucivanja (Top Level Of The Decision Tree) - Ostati ilinapustiti polazni region

2. Najnizi nivo stabla odlucivanja (Lower Level Of The Decision Tree) - Izborizmedu velikog broja altcrnativnih nameravnih regiona.

Konacna odluka je rezultat kompleksne pojedinacne procene, buduci da surnoguce stotine alternativnih destinacija pri cernu svaka individua irna svojstvenepreferencije u njihovom izboru. Verovatnoca da ce individua h migrirati izpolaznog regiona i u nameravani region j data je sledecim modelorn:

Gde je:A privlacna snaga regiona .iB protivtezna privlacna snaga ostalih mogucih destinantnih (nameravanih)

regronuFaktor A je funkcija: I) Licnih karakteristika migranta (npr. starost,

obrazovanje) i 2) Karakteristika regiona i Takode, faktor B zavisi od licnih ikarakteristiku samih regiona. Model je maternaticki slozeniji u poredenju saprethodnim modelima rneduregionalnih migracija ali ima i veci stepen analitickevrednosti. U primeni modela neophodno je praviti razliku izrnedu spekulativnih iugovornih migracija. Za spekulativne migrante, migracija predstavalja integralni deoprocesa prikupljanja informacija i trazenja posla. Dok za migrante koji imaju ugovoro poslu u drugom regionu, migracija je rezultirajci proces i ne moze se kvalifikovatikao den procesa trazenja posla.

Model, kao bitnu komponentu, ukljucuje i faktor kasnjenja u reagovanju(Response LaR) koji u velikoj meri redukuje uticaj migracije na smanjenjemeduregionalnih razlika. Uvodenje faktora kasnjenja u reagovanju, zasnovano je napretpostavki niske elasticnosti migracije radne snage u odnosu na razlike u nivoimazarada i uslovima rada izrnedu regiona. Moguce su tri vrste kasnjenja u reagovanju:I) kasnjenja u toku informacija iz propulzivnih regiona do potencijalnih rnigranata udepresiranim regionima 2) kasnjenje u reagovanju na primljenu informaciju zbogocekivanja u drugim regionima 3) kasnjenje zbog prilagodavanja reakcijeformiranim ocekivanjima,

Razrnatranje kocepcijsko-rnetodoloske osnove, instrumenata regionalnepolitike kojima se utice na realokaciju rada, ne bi bilo potpuno bez alternativnihteorija i modela koji svoje fundamente irnaju u drugim, neekonomskim, naukama.Prve modele meduregionalnih migracija razvili su geografi, polazeci od teritorijalno­politickih determinanti koji uticu na kretanje stanovnistva. Od mnostva modela koji

II Videti sire: Huges g., B. McCormick (1994) "Did Migration in the in the 1980s Narrowthe North-South Divide." Economica 61, str. 509-527.

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVlII

su razvijeni, nesurnljivo, najznacajnije mesto imaju gravitacioni modeli. Gravi­tacioni model meduregionalnih migracija u svorn opstern odredenju ima oblik 12:

gde je:M ii ukupne migracije iz regiona i u region jAi skup deterrninanti migracionih tokova u polaznom reglOnu i (izvode se

polazeci od broja stanovnika u polaznorn regionu)B; skup determinanti migracionih tokova nameravanom regionu j (izvode se

polazeci od broja stanovnika u nameravanorn regionu)D i; faktor udaljenosti (odrazava troskove rnigracije iz regiona i u region j ,

ukljucujuci i troskove prikupljanja inforrnacija).Gravitacioni modeli su razvijeniji analogno Njutnovom zakonu gravttacjje!",

koji se moze uspesno primenjivati za predvidanje razlicitih vrsta migracionihkretanja (rneduregionalne, intraregionalne, lokalne). U nauci 0 regionalnojekonomiji prisutno je vise modela koji predstavljaju rezultat integrisanja ekonomsketeorije i gravitacionih modela. Pristup se zasniva na uverenju, da ekonornska teorijadaje najprihvatljivija objasnjenja odluka pojedinacnih migranata, dok gravitacionimodeli imaju korisnu ulogu u statistickorn modeliranju agregatnih, meduregionalnih,migracionih tokova.

Osnovna prednost primene gravitacionim rnodela, u procesu definisanjamikroinstrumenta regionalne politike, predstavalja rnogucnost neposrednoguvodenja u model ekonomskih varijabli. Ekonomske varijable meduregionalnihmigracija, poput pretpostavki migracije iz regiona sa visokim u regione sa niskimnivoom nezaposlenosti i/ili zarada, se eksplicitno uvode u model cime se povecava

.I, Kregiona

12 Armstrong Harvey, Taylor Jim, op.cit., str. 157.13 Prema zakonu gravitacije koji je postavljen jos 1687. godine, dva tela u prostoru privlace semedusobnom silom koja je direktno proporcionalna njihovoj masi i obrnuto proporcionalnakvadratu njihove udaljenosti, odnosno:

M j·M 2 . .I =g 2 ,gde je: I privlacna snaga, g gravitaciona konstanta, M I' M 2 masa

dtela, d udaljenost izmedu tela. Gravitacija se tumaci kao ukupna interakcija izrnedu dvapodrucja, masa kao velicina regije. Pretpostavkaje da u regijama postoje dva iii vise centara ida je gravitacioni uticaj obrnuto proporcionalna udaljenosti. Model u svojoj ekonomskojinterpretaciji ima oblik:

An' . AfJI -- K I J Iii gde je: ij ocekivana interakcija regiona

di;

gravitaciona konstanta, Ai' A j privlacna snaga regiona i, odnosno i . d ii udaljenost

izrnedu centara dva regiona, a, j3, r eksponencijalni parametri.

BROJ 3-4 ZAVISNOST REALOKACIJE RADA MIKROlNSTRUMENTIMA...

njegova analiticko-upotrebna vrednost. Opsti model sa ekonornskirn varijablama• ~ 14

irna oblik :

gde je:M ii ukupne migracije iz regiona i II region .iP; stanovnistvo u regionu iP; stanovnistvo u regionu .iD udaljenost izrnedu regiona rcglOna.i izrazena u ekonornskim

If •

pokazateljima (pr. transportni troskovi)V j stopa nezaposlenosti u rcgionu .iVi stopa nezaposlenosti u regionu iWi nivo zarada u rcgionu .iWi nivo zarada u regionu i

Zakljucak

Prezentovani koncepcijsko metodoloski aspekti, ukazuju cia jc definisanje iprimena mikroinstrumenata regionalne politike II realokaciji rada, primarnozasnovana ria neoklasicnoj teoriji i ekonornetrijskim modelirna. Ekonornski ciniocipresudno uticu na donosenje odluka 0 migraciji na individualnorn i agregatnornniovu, saobrazno cernu se vrsi izbor primerenog konceptualno metodoloskog okviraza realizaciju ciljeva regionalne politike. Ernpirijska valorizacija, otkriva daekonornski pristup ima ogranicenja kao i da se pojedini oblici meduregionalnihmigracija ne mogu objasniti primenorn ekonornskog koncepta. Kornpleksnostspoznaje fenornena rneduregionalne migracije, nije ornedena iskljucivo limitiranompredvidljivoscu kretanja ekonornskih vee i delovanjem brojnih, prema dometu isadrzaju raznovrsnih neekonomskih faktora. Njihovo ukljucivanje u analizupredstavalja poseban, konceptualno metodoloski problem za koji ne postojejedinstvena resenja, Validnost ekonornske analize se ne e1ovodi u pitanje ali seupucuje na potrebu poznavanja njenih ogranicenja,

Literatura

Adzic Sofija, (2002) Regionalna razvojna politika u uslovima institucionalneneodredenosti. Ekonomski Anali, Tematski broj, str. 163-170.

Ali M. El-Agraa (2004) The European Union, EconomicSd'olicies, 7th eel.Edinburgh, Harlow, Essex: Prentice Hall.

Alpha C. Chiang (1984) Fundamental Methods of Mathematical Economics,NewYork: McGraw-Hili, Inc.

14 Armstrong Harvey, Taylor Jim, op.cit., str. 157.

PRIVREDNA IZGRADN.lA GODINA XLVlII

Armstrong Harvey, Taylor Jim, (2000) Regional Economics and Policv . Oxford:

Blackwell Publishers.Caslav Ocic (2003) Uvod u regionomiku Beograd: ZnalllcnHuges g., B. McCormick (1994) Did Migration in the in the 1980s Narrow the

North-South Divide. Economica 61, str. 509-27.Milne W. (1991) The human capital model and its econometric estimation in

Migration Models: Macro and Micro Approaches. London: Belhaven Press.Radio Jova (2005) Politika trzjiito rada i strateglja raposijavanja. Privredna

izgradnja, (1-2), str. 81-92.Sjef Ederveen and Nick Bardsley (2003) The Influence of Wage and

Unemployment Differentials on Labour Mobility in the ELI Accessl.ab (3), SIT. 49-80.Tito Boeri and Herbert Brucker (2005) "Why Europeans so Taught on Migrants?"

Economic Policy 44, str. 629-705.

Rezlme

Regionalna politika, prirnarno se zasniva na primeni mikroinstrurnenata urealokaciji rada i kapitala izrnedu regiona. Sve do nedavno, mikroinstrurnenti kojimase utice na realokaciju rada nisu bili znacajnije zastupljeni u teoriji regionalneekonomije, U fokusu isrrazivackog napora bili su instrurnenti kojima se utice nakretanje kapitala u depresirane regione. Danas, mikroinstrumenti kojirna se utice nareaJokaciju rada, zasnovani su na razvijenoj, konceptualno rnetodoloskoj osnovi. Ciljje, usmeravanje i/ili zadrzavanje radne snage u podrucjima koja, generalno, nisuinvesticiono atraktivna. Mikroinstrurnentirna su obuhvaceni regioni sa niskornstoporn nezaposlenosti ali i depresirani regioni u Kojima, se kroz interni razvoj,nastoji smanjiti problem nezaposlenosti.

Kljucne reci: Region, migracije, regionalna politika, mikroinstrumenti, radnasnaga, nezaposlenost

Summary

Regional policy has been dominated by use of micro-policy instruments tobring about a reallocation of capital and labour. Instruments designed to stimulate anincrease of regional mobility of labour, have played a relative minor role in regionaleconomy theory to date. Much greater emphasis has been placed on instrumentsdesigned to move capital into disadvantage regions. However, instruments toreallocate labour, has a developed conceptual and methodological basis, today. Itsaim is to introduce labour to located in areas which would not normally been chosenby those making the location decision. This involves not only locate labour inregions where jobs are available but also inducting disadvantage areas to producetheir own jobs through indigenous development.

Key words: Region, migration, regional policy, micro instruments, labour,unemployment

186