+ + + COVER STORY + + +Rođeni i odrasli u Austriji, a opterećeni balkanskim konfliktima – ovi mladi su spremni na sve!

ZATROVANA MLADEŽ

REPORTAŽA

INTERVJU. Popularna i ambiciozna Maya Berović za nas otkriva svoju privatnu stranu.

Razotkrivamo prevare na bečkim ulicama

BRAIN-DRAIN Balkan polako umire —

mladež odlazi

KOKOSMO0 9 / 2 018 | I Z D A N J E B R . 9 6 | N A Š N A J T I R A Ž N I J I M A G A Z I N U A U S T R I J I | W W W. K O S M O . AT

Öste

rrei

chis

che

Post

AG.

MZ

09Z0

3799

0 M

Der Familienbonus Plus ist die bisher größte Entlastungsmaßnahme aller Zeiten für Familien. Insgesamt werden rund 950.000 Familien und etwa 1,6 Mio. Kinder in Höhe von bis zu 1,5 Mrd. Euro entlastet.

Ein großes Plus für Familien

Was heißt das nun für Ihre Familie? Sie erhalten künftig einen Steuerbonus von bis zu 1.500 Euro pro Kind und Jahr. Der Familienbonus Plus vermindert also direkt Ihre zu zahlende Steuer. Bei niedrigeren Einkommen bedeutet das in Zukunft sogar nicht nur weniger, sondern gar keine Ein-kommensteuer mehr bezahlen zu müssen.

Der Familienbonus Plus steht Ihnen so lange zu, so lange für das Kind Familienbeihilfe bezogen wird. Nach dem 18. Geburtstag Ihres Kindes steht Ihnen ein reduzierter Betrag zu, wenn für dieses Kind weiterhin Familienbeihilfe bezogen wird.

Neu: Der Kindermehrbetrag

Anders als bisher werden nun auch ge-ringverdienende Alleinerziehende bzw. Alleinverdienende berücksichtigt, die gar keine oder eine sehr niedrige Einkommen-

steuer bezahlen. Ihnen steht künftig ein so genannter Kindermehrbetrag in Höhe von 250 Euro pro Kind und Jahr zu.

Neues ersetzt Altes – zu Ihrem Vorteil

Die gute Nachricht vorweg: Niemand steigt durch den Familienbonus Plus schlechter aus als zuvor. Im Gegenteil: Der Familien-bonus Plus kann unter den Eltern aufgeteilt und damit optimal ausgenützt werden. Da er unmittelbar die Steuer und nicht nur die Steuerbemessungsgrundlage vermindert, hat er eine vielfach höhere Entlastungswir-kung als die Abzugsfähigkeit von Kinder-betreuungskosten und die Berücksichti-gung des Kinderfreibetrages, die ab 2019 wegfallen.

So holen Sie sich Ihren Bonus

Sie können gegenüber Ihrem Arbeitgeber erklären, dass der Familienbonus Plus ab

dem Jahr 2019 über die Lohnverrechnung berücksichtigt werden soll. Dann verrin-gert sich schon während des Jahres Ihre Lohnsteuer. Sie können ihn aber auch nach Ablauf des Jahres beim Finanzamt über die Steuererklärung bzw. Arbeitnehmerveranla-gung geltend machen.

Der bewährte Brutto-Netto-Rechner wurde erweitert, damit Sie sich Ihre persönliche Steuerersparnis durch den Familienbonus Plus beziehungsweise den Kindermehrbetrag ausrechnen können.

Den Rechner, den aktuellen Folder sowie weitere Informationen fi nden Sie gesammelt auf familienbonusplus.at

JETZT ERSPARNIS BERECHNEN

Entg

eltli

che

Eins

chal

tung

Bis zu 1.500 € Steuern sparen pro Kind

Berechnen Sie Ihren persönlichen Vorteil: familienbonusplus.at

FAMILIENBONUS

BM

F/Fo

tolia

RAZONODAPlastika. Dug je bio put od odsecanja ušiju, preko pčelinjeg voska do današnjih silikona. Saznajte kako se razvila plastična hirurgija!

STARSObrazovanje. Ko je ko na estradi? Otkrivamo Vam ko se zapravo krije iza lepog stasa i dobro glasa poznatih zvezda na domaćoj muzičkoj sceni.

LIFESTYLEMršavljenje. Easylife Vam nudi zdravu i efikasnu metodu za smanjenje kilaže, specijalno prilagođenu Vašim ličnim potrebama.

38

STARS

REPORTAŽA

COVER

KOSMO u ekskluzivnoj potrazi za razlozima sve većeg odliva mozgova iz zemalja bivše Juge.

28 Odliv pameti s Balkana

Zbog čega mladi ljudi, odrasli u svetskoj metropoli, rođeni nakon rata u Jugoslaviji uzvikuju nacionalističke parole mržnje? Otkrivamo ko je za to odgovoran i može li se to sprečiti.

32 Mržnja među mladima

Od albuma do albuma, Mayine pesme broje sve više pregleda na internetu, a ona

nam otkriva ključ uspeha!

48 Intervju: Maya Berović

KARIJERAVinski raj. U restoranu Tonija Buzančića, koji se nalazi u samom srcu Beča, možete uživati u vrhunskim vinima iz Hrvatske, Italije i Austrije.

22

KARIJERAZimnica. Suzana Jović je u Beč donela najveće blago domaće balkanske trpeze i njime već godinama utoljava nostalgiju mnogih za zavičajem.

20

MOJE PRAVOŠkola. Uskoro roditelje i staratelje očekuje nov zakon kao i direktne novčane kazne ukoliko deca neopravdano izostanu iz škole.

12

POLITIKAIntervju. Savetnik u vlasti Donje Austrije, Martin Eich­tinger, objašnjava ulogu ove pokrajine za EU i Balkan.

14

SPORTBundesliga. Arnes Talić prvi je sudija migrantskog porekla koji je dospeo u austrijsku Bundesligu. Za KOSMO priča o svom sudijskom putu.

58

Beč je ponovo najbolji grad za život u svetu, ali iza sjajnih kulisa ima i crnih rupa u kojima cvetaju kriminal i prevare, pretežno među ljudima balkanskog porekla... Svakodnevno se vrše najrazličitije malverzacije, a KO-SMO razotrkiva njihove kanale, aktere i metode „rada”.

24 Prevaranti

ZDRAVLJEGovor. Sve što je važno da znate o razvoju govora Vaše dece i kako da primetite nepravilnosti na vreme!

KOSMO 03

REPORTAŽA

40

Foto

s: iS

tock

phot

os, C

hrist

ophe

r Gla

nzl,

Mar

ko V

ulev

ić 44

56

AUTO-MOTOPOLOVNO. Iako mnogi ve­ruju da je kupovina polovnog automobila povoljna, Thomas Stix iz ÖAMTC upozorava na mnoge probleme i nedostatke!

60

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

Tex

t: D

ušic

a Pav

lovi

ć

KOSMO04Velika seoba mozgova...

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

Tex

t: D

ušic

a Pav

lovi

ć

NEOPRAVDANI IZOSTANCI. Bežanje iz škole predstavlja veliki problem za svakog roditelja, kao i za nastavnike. Do sada je u Austriji postojao kompleksan sistem, kako bi se došlo do srži tog problema kod svakog deteta pojedinačno, te u daljim koracima rešio individualnim metodama. Kada te mere ne bi urodile plodom, izricale bi se novčane kaze. Uskoro će taj sistem biti ukinut, te će roditelji, umesto na razogovor sa detetom i psihologom škole, ići pravo na kasu.

Apsolutno ne, jer je u obave­zi roditelja da u razgovoru sa detetom jasno definiše koja su mu prava, a koje obaveze. Pla­ćanjem te kazne bi se kreirala iskrivljena realnost u kojoj bi dete mislilio da parama može sve da se nadoknadi i „ispegla”.

Da i ne. Dosta zavisi od samog deteta. Ipak bi to bila dobra motivacija za roditelje da se malo više pobrinu oko svog deteta. Ovako bi roditelji koji nisu najodgovorniji bili usme­reni i prinuđeni da više pove­du računa o vaspitanju dece.

Dijana Halilhodžić (37), računovođa

Novčana kazna za roditelje nije efikasan metod za motivi­sanje učenika za školu. Možda će ići redovno, ali da li će više naučiti samo zato što su fizič­ki tu? Ako metod nastave nije zanimljiv, učenici će verovatno biti mentalno odsutni.

Bežanje iz škole:

Marko Milosavljević (24), menadžer prodaje

Mislim da novčana kazna kao takva apsolutno ne može da utiče na ponašanje deteta, po­gotovo što se kažnjavaju rodi­telji. Možda bi to imalo smisla u malim uzrastima, gde glavnu ulogu u ponašanju dece zapra­vo ima stav njihovih roditelja.

Andrijana Kovačević (23), student

Sarah Birn (36), sociolog

Problem je kada deca beže iz škole, ali on se ne može rešiti spoljnim merama poput ove gde roditelji postaju finansijski odgovorni za izostanke njihove dece. Unutrašnje mere, poput promišljanja školskog sistema i atmosfere bi bile svrsishodnije.

Nikita Isakoff (20), student

Mislim da bi takva kazna ro­ditelje vjerovatno i podstakla da se malo više posvete odgoju svoje djece, ali nisam sigurna da bi to promjenilo broj bje­žanja sa casova u školi. Stvari se ne popravljaju uvijek kada ljude „udarite” po džepu.

Šejla Oštraković (23), blogerka

˘

novčane kazne kao mera?

Presmešno je da roditelji to pla­ćaju. Uvođenje ovog zakona bi čak moglo biti i kontraproduk­tivno. Deca koja, iz bilo kog razloga, nisu zainteresovana za nastavu bi možda još više želela da beže, jer bi bežanje ovim za­konom postalo još slađe.

Matthias Mohrs (26), sociolog

Ne bih volela da plaćam tu ka­znu i smatram da nije dobra za odnos između roditelja i dete­ta. Kad dete beži iz škole svaka­ko si ljut, a ovo još više povećava bes. Naravno, ne možeš da odeš kod političara koji su to smisli­li, nego iskališ bes na detetu.

Mirjam Holper (29), babica

KOSMO 05

Foto

s: D

ina O

griz

ović

R

edak

tion:

Din

a Ogr

izov

ić

„Prošlost svakako ne možete da promenite. Fokusirajte se na stvaranje sjajne buduć-nosti”. Na putu iz Sirije ka sigurnijem mestu za život, Hasan Mohamed je kod makedonske

granice upucan tri puta. Jedan od tih metaka mu je oštetio kičmu, zbog čega su mu

noge postale paralizovane. U Beču živi već treću godinu, vredno radi na sebi i jača se i

fizički i psihički.

Priče migranata u Beču čitajte na: www.facebook.com/KOSMOMagazin Foto

: Din

a Ogr

izov

ić

R

edak

tion:

Din

a Ogr

izov

ić

KOSMO06

Foto

: Din

a Ogr

izov

ić

R

edak

tion:

Din

a Ogr

izov

ić

Alle Fahrgäste sind leise. Nur nicht Babsi, die hört Heavy-Metal, blöderweise.

Kein lautes Musikhören in den Öffis!

#fahrfair

020455T3 WL Hausordnung Schafe Kopfhörer 200x280 KOSMO ET05.09. iWC.indd 1 17.08.18 08:35

KOSMO08

Dior — kopija balkanske nošnje

Modna kuća „Dior” nedavno je izbacila novu liniju koja je po­digla veliku prašinu na Balkanu. Naime, njihova kolekcija za jesen sadrži mnoge šarene motive koji su, ni manje ni više, identični mo­tivima narodne nošnje iz Bihora, geografskog okruga u Rumuniji. Problem nije nastao zbog tzv. krađe narodnog identiteta, već

zbog toga što poznata svetska marka nigde nije navela da je nova kolekcija inspirisana ovom rumunskom tradicionalnom nošnjom. „Dior” prodaje jakne iz ove kolekcije po cenama od 30.000 evra. Fo

tos:

zVg.

Novak Ðoković — prvi pravi Masters

Novak Đoković je opet ušao u istoriju tenisa, ovog puta kao jedini teniser na svetu koji je osvojio svih devet Masters turnira! Pobedom nad Rogerom Federerom (6:4, 6:4) na turniru u Cincinnatiju, sakupio je sve masters titule. Ovo je njegova 24. pobeda nad poznatim švajcarskim teniserom i prva pobeda na pomenutom turniru. Mnogi sportski eksperti govore o velikom povratku Novaka u sam vrh ATP liste, na kojoj trenutno zauzima šesto mesto, a odmah iza njega se nalazi hrvatski teniser Marin Čilić.

JUNAK LUZER

SVE I S VAŠTA

85.200.000

Foto

s: zV

g.

je bila cena po kojoj se prodala slika „Portret Dr. Gacheta”, Vincenta Van Gogha. Time je postala najskuplja slika na svetu. (Izvor: interessante-fakten.de)

BROJ MESECA

odbranio je Thomas Schäfer Elmayer, profesionalni plesač i autor knjiga o bontonu, austrijsku ministarku, Karin Kneissl, koju su mnogi političari napali zbog njenog naklo-na Vladimiru Putinu nakon zajedničkog plesa na njenom venčanju. Ono što su mnogi označili kao priznanje „kapitulacije” , zapravo je izraz lepog i pravilnog ponašanja.

„Kod svakog plesa dame treba da se naklone partneru. To je izraz dubokog poštovanja“,

CITAT MESECA

U Austriji i kriminalci moraju da pla-ćaju porez, a njegova visina se odre-đuje na osnovu visine utajenog novca, presudio je nedavno sud u Austriji.

Bilo da je novac stečen legalno ili ile­galno, porez mora da se plaća finansij­skim vlastima da ne bi, kako obrazlažu, došlo do neravnopravnog tretmana gra­đana. Finansijska prevara i utaja u ve­ćini slučaja podležu plaćanju poreza, a poreske vlasti redovno pokreću suđenja u takvim slučajevima. Od poreza pošte­đeni su pljačka i provala, jer se smatra da se ne radi o uobičajenim poslovima, te nema ni ugovora o zapošljenju. Što je zanimljivo, kada je reč o ubistvu po nalogu, Savezni finansijski sud zastupa stav da je ubica dužan da plati porez, jer je sklopio poslovni dogovor.

AUSTRIJA:I plaćene ubice plaćaju porez!

KOSMO 09

OPROŠTAJ OD LEGENDE:

U 70-oj godini, 29.7.2018. godine,

preminula je jedna od najvećih legendi

hrvatske i regionalne muzičke scene,

Oliver Dragojević, nakon što mu je prošle

godine dijagnostifikovan rak pluća.

Pored mnogobrojnih nagrada i muzičkih

ostvarenja, Oliver je jedan od retkih

hrvatskih muzičara koji je nastupao u

njujorškom Carnegie Hallu, londonskom

Royal Albert Hallu i pariškoj Olympiji.

RUSIJA:Film o Nikoli Tesli

NEMAČKA: Treći pol

U toku naredne godi-ne, ruski reditelj Sergej Karpuhin snimiće film o Nikoli Tesli. Na fil-mu je angažovan Željko Dimić, u svetu poznati-ji kao Džek Demič.

Karpuhin je već snimio dokumentarac o Tesli, „Zraci smrti”, inspirisan njegovim odnosom sa Kathryn Jones, koja je bila žena njegovog najboljeg prijatelja. Film će biti na engleskom, ali će imati i nekoliko dijaloga na srpskom jeziku. Trenutno su u pripremi čak tri ostvarenja o Tesli. Jedno priprema Miloš Biković, drugo Zdravko Šotra, a treće Boriša Simović.

Vlada je usvojila dokument koji predvi-đa uvođenje pojma „treći pol” u rodnim listovima. Tako Nemačka postaje prva država u Evropi koja priznaje intersek-sualne osobe.

Najviše nemačko pravosudno telo dalo je državnom parlamentu rok do kraja godine da izglasa legalizaciju pojma „treći pol”. Nemački zakon zasniva se na izveštaju

Etičkog veća, nezavi­snog tela stručnjaka. I ostale evropske države slede nemački primer. Prema podacima UN­a, oko 1,7% svetske popu­lacije je interseksualno.

INTEGRACIJA

Foto

s: iS

tock

phot

o

G

rafik

: APA

/Par

lam

ent

INTEGRACIJA

nemačkog jezika Dodatni časovi Dodatni časovi

Početkom ove školske go-dine uvedeni su dodatni časovi za učenje nemačkog jezika u osnovnim školama (Volksschule). Ministar-stvo za obrazovanje je svim školama u Austriji poslalo nastavni plan i program, na koji će škole moći da daju svoju kritiku i predloge za poboljšanje. Školski savet (Stadtschulrat) kritikuje ovaj plan, jer je kasno pro-sleđen školama tj. pred sam početak školske godine. Dodatni časoviOd 1. septembra je uvedeno oko 300 dopunskih časova za učenje nemačkog jezika u osnovnim školama širom Au­strije. Ove dopunske časove moraju pohađati školarci čije znanje nemačkog jezika nije dovoljno kako bi redovnu na­stavu mogli pratiti bez proble­ma. Prema nastavnom planu i programu iz Ministarstva, u okviru dopunskih časova će se nemački učiti u opsegu od 15 do 20 sati nedeljno. Nakon prvog semestra će se uz pomoć standardizovanog testa ispitati znanje nemačkog jezika kod prvaka, a na osnovu rezultata urađenog ispita, školarci će ili morati u narednom semestru

da pohađaju dodatne časo­ve nemačkog ili će krenuti u redovne razrede. Pohađanje dodatne nastave nemačkog jezika trajaće minimum je­dan, a najviše četiri semestra. Na predmete poput fizičkog, likovnog i muzičkog obrazo­vanja ići će svi vršnjaci zajed­no. Nakon prelaska u redovne razrede, učenici će morati da posećuju dodatnu nastavu nemačkog jezika u opsegu od šest sati nedeljno.

EvaluacijaMinistar obrazovanja, Heinz Faßmann, poslao je prve nacr­te nastavnog plana i programa školama širom Austrije sredi­nom letnjeg raspusta. Plan i program je posebno prilago­đen za svaki tip škole, a rok za evaluaciju istog od strane škola bio je do početka školske godi­ne. Predsednik Školskog save­ta Beča, Heinrich Himmer, izrazio je nezadovoljsto što je plan poslat pred sam početak školske godine, kada je većina kolektiva iz Saveta na godiš­njim odmorima, a škole su u tom periodu zatvorene. Do 24. avgusta su škole mogle po­slati svoj izveštaj o evaluaciji ministarstvu. Osim toga, sva­ka škola će moći da prilagodi

propisani plan i program pre­ma svojim ostalim školskim časovima.

Stupanje na snaguIako su dodatni časovi ne­mačkog jezika planirani za tekuću školsku godinu, spro­vođenje nastavnog plana i programa kojim se oni pred­viđaju nije obavezno sve do školske godine 2019/2020. Pre nego što se oni zvanično uvedu, ove godine se može nastaviti sa organizovanjem dodatnih časova nemačkog po starom planu, a od januara 2019. će biti uvedeni testovi nemačkog jezika za svu decu

KOSMO10

koja se upisuju u prvi razred osnovne škole.

Nastavni kapacitetiPlanirani dopunski časovi biće organizovani u onim škola­ma, u kojima bude minimum osmoro đaka koji ih moraju posećivati. Sva deca koja kreću u prvi razred osnovne škole (Volksschule), kao i deca koja su tek došla u Austriju i nisu upoznata sa školskim siste­mom, moraće da ih pohađaju. Mnogi političari kritikuju ovaj plan sa argumentom da za or­ganizovanje dopunske nastave neće biti moguće obezbediti dovoljan broj učionica.

Broj učenika sa nedovoljnim znanjem nemačkog jezika u osnovnim školama

Izvor: APA/Parlament

Beč: 12.320 Gornja Austrija: 6.016Donja Austrija: 3.505Štajerska: 2.273 Salcburg: 2.047Voralberg: 1.789Koruška: 1.258 Tirol: 1.081 Burgenland: 210

Foto

s: iS

tock

phot

o

G

rafik

: APA

/Par

lam

ent

Kinder Gesund BewegenEine Initiative des Sportministers

Die Weltgesundheitsorganisation (WHO) empfiehlt:Kinder und Jugendliche sollten täglich

mindestens 60 Minuten aktiv sein!

Foto

: ©Se

rrN

ovic

Studienergebnisse zeigen: Nur 40 % der 11-17-jährigen Schülerinnen und Schüler in Österreich gelingt es, diese WHO-Empfehlung an zumindest 5 Tagen der Woche einzuhalten. Nur 28,5 % der Kinder sind mindestens 7 Stunden in der Woche körperlich aktiv.Bewegung wirkt: Mehr Bewegung trägt dazu bei, gesundheitliche Risiken zu verringern und fördert gleichzeitig die Konzentration für schulische Leistungen.Die gezielte Zusammenarbeit von Kindergarten, Schule und Sport ist der wichtigste Ansatz für mehr Bewegung im Alltag von Kindern und Jugendlichen.Daher forciert der Sportminister die Bemühungen der Initiative „Kinder gesund bewegen“. EN

TGEL

TLIC

HE

EIN

SCH

ALTU

NG

pravo kod životnih osigu­ranja može doći do velikih ekonomskih nepovoljnosti

koje pogađaju osigurana lica. Advo­Fin ispituje na sopstveni rizik i bez novčane nadoknade, da li kod osigu­ranih lica postoji mogućnost raskida ugovora o životnom osiguranju, koji korisnicima tj. Vama garantuje uspeh u tom procesu. Ukoliko zaključimo da je uspeh zagarantovan, pravimo Vam ponudu zahvaljujući kojoj možete povratiti sav svoj novac koji ste uplatili za životno osiguranje. Ukoliko prihvatite našu ponudu, AdvoFin preuzima na sebe kom­pletno pokrivanje troškova tokom čitavog procesa, kao i odgovornost u slučaju gubitka slučaja, tako da je klijent potpuno oslobođen plaćanja za naše usluge. U slučaju dobijenog slučaja, AdvoFin uzima 29% od ukupne dobijene sume, a ostatak dobija klijent tj. nosilac spornog osiguranja. Drugim rečima, Advo­Fin naplaćuje svoje usluge samo kod dobijenih slučajeva, a kod izgublje­nih snosi sve troškove procesa. Zbog novog zakona, koji stupa na snagu od 2019. godine, primorani smo da do kraja ove godine pokrenemo sve slučajeve prekida životnog osigura­nja na osnovu starog zakona. Iz tog razloga Vam savetujemo da se što pre informišete o Vašim pravima i uzmete naše usluge u obzir. Više informacija na: www.advofin.at/sammelverfahren/LV.AdvoFin je najveća advokatska kan­celarija u Austriji koja se bavi zaštitom potrošača i već 17 godina uspešno poslujemo na austrijskom tržištu. Do sada je 24.000 klijenata koristilo naše usluge, a oko 260 miliona evra smo uspeli da dobijemo za njih u različitim procesima. Za detaljnije informacije o nama, posetite nas na: www.advofin.at.

Dr. Gerhard WÜEST,Član upravnog

odbora, AdvoFin Prozessfinanzierung

AG

KOMENTAR

Povratite novacod osiguranja

U

MOJE PRAVO

Foto

s: iS

tock

phot

o, K

atha

rina W

isata

Nov zakon o prekidu ugovoraU slučaju da osiguravajuća kuća tj. njen agent ne obja­sni osiguranicima pravila osiguranja, do sada važeće neograničeno pravo prekida ugovora se znatno skraćuje. Od 2019. godine važiće sledeće pravilo: u slučaju prekida osiguranja tokom prve godine, osiguraniku će biti isplaćena kompletna premija. Osiguranik ne mora snositi troškove pribave (Abschlusskosten). Novac se ne okamaćuje. Ukoliko pre­kidate ugovor u periodu od druge do pete godine, ispla­tiće Vam se samo otkupna vrednost (Rückkaufswert) osiguranja bez troškova za pribavu. U tom slučaju osigu­ravajuća kuća nema pravo da naplati tj. da odbije troškove za prekid ugovora (Storno­gebühr). Od šeste godine osiguranja možete povratiti samo otkupnu vrednost kada se od nje oduzmu troškovi za storniranje osiguranja. Prema novim zakonima, potrošači treba da obrate pažnju na

12 KOSMO

sledeće odredbe:1) Osiguranik može raskinuti ugovor u roku od 14 dana, a u slučaju životnog osiguranja u roku od 30 dana, bez obaveze navođenja razloga za raskid ugovora.2) Rok za raskid ugovora o osiguranju počinje onog dana, kada je ugovor postao

važeći, a osiguranik o tome informisan. Ug ovor ne postaje važeći pre nego što osiguranik ne dobije sledeće:A) polisu osiguranja,B) uslove osiguranja,C) odbredbe o određivanju premije, ukoliko one nisu definisane ugovorom, sve planirane promene vezane za

Pravo na prekidPravo na prekidživotnog osiguranja

Više od 50% sklopljenih život-nih osiguranja se prekida pre njihovog isteka iz najrazliči-tih razloga. U tim slučajevima osiguranici tj. nosioci osigu-ranja dobijaju nazad samo deo uplaćene premije. Ovde se možete informisati, koja prava imate na osnovu kojih možete povratiti Vaš novac od osiguravajućih društava.

Neograničenom pravu prekida ugovora o životnom osiguranju, temi koja je dugo predstav­ljala rupu u zakonu, polako dolazi kraj. Državni finansijski odbor je u junu 2018. godine doneo konačnu odluku kada je reč o prevremenom prekidu životnog osiguranja i njego­voj isplati: predlog promene nekoliko zakona koji se odnose na ovu problematiku (Zakon o osiguranju, Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o nadzoru osiguranja), koji je 14. juna iznesen od strane Karlheinz Kopfa (ÖVP) i Hermanna Brückla (FPÖ), prihvaćen je od strane Finansijskog odbora i zaključen u Državnom savetu Austrije.

NOVINENov zakon ograničava pravo prekida ugovora

Foto

s: iS

tock

phot

o, K

atha

rina W

isata

Na osnovu starog zakona koji ističe 31.12.2018. godine, osigurana lica mogu tražiti punu isplatu uplaćenog novca.

Foto

s: iS

tock

phot

os

visinu premije, kao i pouku o pravu prekida osiguranja (pasus 3).3) Pouka o pravu prekida osiguranja mora sadržati sledeće:A) informacije o rokovima za prekid osiguranja i njegovom početku,B) adresu strane koja se koristi pravom prekida osiguranja.4) Objava o prekidu osi­guranja mora biti predata osiguravajućem društvu u pisanoj formi. Rok za pre­kid osiguranja je održan, ukoliko se objava o prekidu osiguranja pošalje u za to

predviđenom roku.5) Pravo na prekid osiguranja ističe najkasnije mesec dana nakon prijema polise osigura­nja i pouke o pravu prekida osiguranja.

Pravna pomoćIz pravnog ugla gledanja, pravo na prekid životnog osiguranja nije jedina „slaba tačka”. Glavni problem predstavlja to, što

korisnici tj. osiguranici nakon prekida osiguranja dobijaju mnogo manje para, nego što su uplatili, posebno u slu­čaju otkupa. Razlog tome su preterano visoki troškovi pri­bave, od kojih osiguravajuće društvo nema nikakvu dobit. Prema mišljenju mnogih advo­kata, osiguranici bi i u slučaju otkupa osiguranja mogli tra­žiti refundaciju troškova za pribavu, tj. uvek onda, kada oni osiguranicima nisu jasno prikazani niti ugovorom jasno definisani.

Planovi vlade da ograniči do sada neograničeno pravo

prekida osiguranja, koje je propisao Evropski sud pravde, u slučaju neadekvatne pouke o pravima prekida osigura­nja, mnogi advokati smatraju za kršenje ustava. Ekonomija osiguravajućih društava, pak, vidi to na drugačiji način i smatra ovaj predlog za razjaš­njenjem situacije koja obema stranama donosi pravnu sigur­nost. Izmena zakona treba da

stupi na snagu od prvog janu­ara 2019. godine. Do kraja 2018. su, prema tome, prekidi životnih osiguranja mogući na osnovu starog zakona. U slučaju prekida osiguranja, osiguranicima pomažu advo­katske firme poput AdvoFina, koje štite prava klijenata, besplatno procenjuju njihova prava na prekid osiguranja i povraćaj pune svote novca s pravne i ekonomske strane i zalažu se za njih. Prema Advo­Finu, u prošloj godini je bilo 7.000 slučajeva nagodbi sa osiguranjima i nezadovolj­nim osiguranicima, a firma trenutno vodi 500 slučajeva protiv osiguravajućih dru­štava. U principu se uvek

radi o preniskoj otkupnoj vrednosti osiguranja u odnosu na uplaćenu premiju. Ove razlike u vrednostima nikada nisu jasno objašnjene. Tre­nutno se po ovom pitanju pokreće nov talas tužbi. Pritom u središtu tih tužbi stoje osiguranja vezana za investicijske fondove. Prema mišljenju Vrhovnog upravnog suda Austrije, ovde nije reč o pravim osiguranjima, jer se u slučaju prekida gubi prava svrha osiguranja. Sav rizik snosi osiguranik koji u slučaju prekida ne dobija ništa više od vrednosti fonda. U principu se samo prodaju investicioni proizvodi pod pokrivačem osiguranja.

KOSMO 13

Do kraja 2018. godine sva osigurana lica mogu prekinuti ugovor na osnovu starog zakona.

14 KOSMO

POL IT IKA

„Zapadni Balkan„Zapadni Balkanje važan partner”KOSMO: Kako ste doživeli momenat kada Vas je predsednica Donje Austrije, Mikl-Leitner, kontaktirala da bi Vas pozvala u pokrajinsku vlast?Martin Eichtinger: Osetio sam se veoma počašćenim i razgovarao sam još iste večeri sa svojom porodicom o ponudi. Odluka mi nije teško pala: već kao lični sekretar Aloisa Mocka upozao sam i zavoleo ljude i politiku u Donjoj Austriji. Neke od mojih kolega u sadašnjoj vlasti poznajem od ranije, predsed­nicu Mikl­Leitner čak duže od 20 godina. Mogu punog uverenja da kažem da donjo­austrijska vlast ima odličan sastav.

Kako doživljavate put iz diplomatije u politiku?Diplomatija i politika imaju dosta toga zajedničkog. U obe oblasti je direktan kon­takt sa ljudima primaran. Jedan ambasador zastupa isto tako interese i želje ljudi ili domovine kao što to čine političari za svoje građane. Sada imam mogućnost da budem i ja u prvom redu, da preuzmem odgovornost i da aktivno doprinosim stvaranju Donje Austrije. Moja dosadašnja iskustva će mi

sigurno biti od pomoći, jer sam u karijeri imao dosta kontakta sa mojim sadašnjim resorima kao pokrajinski savetnik.

Kako se mogu Vaša dosadašnja iskustva integrisati u politiku Donje Austrije?Posedujem veoma široku mrežu međuna­rodnih kontakata. Uveren sam da oni mogu, kako sa političke, tako i sa kulturološke strane biti velika prednost kako bi se Donja Austrija još čvršće pozicionirala u Evropskoj uniji. Sredinom septembra se, na primer, održava International.Garden.BBQ ­ Ambassador Summit u Garten Tullnu, gde će se sastati ambasadori iz čitavog sveta, kako bi se upo­znali sa donjoaustrijskom uzornom ulogom kada je ekološka hortikultura u pitanju.

Na kojim temama leži Vaš fokus otkada ste preuzeli novu funkciju? Moji resori su raznovrsni. Izgradnja stam­benih zgrada, tržište rada, međunarodni odnosi i kompetencije u oblasti zdravlja – sve su to sektori sa puno odgovornosti, jer pokrivaju najvažnije, osnovne potrebe građana Donje Austrije. Cilj je da svim gene­

racijama na raspolaganje stavimo dovoljno stambenog prostora po povoljnim cenama u našoj pokrajini, da se smanjuje broj neza­poslenih, dok broj zaposlenih raste i da koristimo međunarodne kooperacije zajed­ničkog razvoja za Donju Austriju i za celu Evropu na efikasan način. Što se zdravlja tiče, stavlja se veći fokus na takozvanu e­medi­cinu, koja definitivno predstavlja budućnost ove oblasti.

Kako se želite suprostaviti rastućim cenama nekretnina u okolini Beča?Zbog blizine glavnom gradu i dobre infra­strukture stanovi u okolini Beča su veoma traženi. Pokrajina Donja Austrija svojim subvencijama za izgradnju stambenog pro­stora omogućava da sve generacije mogu da žive kvalitetno i povoljno. U 9 od 10 opština postoje subvencionisani stanovi. U

Intervju. Bivši austrijski ambasa-dor u Londonu i sadašnji savetnik u vladi Donje Austrije razgovarao je sa nama o ekonomskim perspek-tivama Austrije i Balkana.

Fotografije: Philipp MonihardPiše: Manuel Bahrer

Kako Donja Austrija može dati svoj doprinos EU integracijama Balkana?U okviru predsedavanja savetom Evrop­ske unije želimo da iskoristimo šansu da intenziviramo razgovore o članstvu država zapadnog Balkana. Veliki broj visokih političara iz istočne Evrope je u junu uče­stvovao na Europa­Forum Wachauu, gde su se vodili konstruktivni dialozi i diskusije o zajedništvu unutar Evrope. Za dalja članstva u Evropskoj uniji važi: želimo da ekspor­tujemo stabilnost, a ne da importujemo nestabilnost. Nama je evropska perspektiva

zemalja zapadnog Balkana od velike važno­sti. Tu se vode pregovori po kriterijumima kvaliteta, a ne brzine. Sa našim susednim državama sarađujemo usko u oblastima eko­nomije, medicine i nauke. Siguran sam da je po tom pitanju i zapadni Balkan važan partner za EU i pre svega za Donju Austriju.

Zatvaraju se filijale Leiner/Kika. Kako želite pomoći pogođenim radnicima, od kojih je mnogo iz bivše Jugoslavije?Razgovori između direktora, radničkih veća i socijalnih partnera su trenutno uveliko u toku, kako bi se završio socijalni plan. U zavisnosti od starosti, kvalifikacije i mesta stanovanja, biro za zapošljavanje (AMS) može da preuzme adekvatne mere. Pokrajina Donja Austrija se trudi da podrži pogođene na najbolji mogući način.

Što se tiče nezaposlenosti Donja Austrija se nalazi na izuzetno dobrom putu...Brojevi sa tržišta rada poslednjih meseci pokazuju veoma pozitivan razvoj. U avgu­stu smo imali minus od 10,2 odsto i plus od 2 odsto kod zaposlenih. To je zahvaljući programima pokrajine Donje Austrije kojima postavljamo prava težišta. Uspeli smo u saradnji sa udruženjem „Omladina i posao” (Verein Jugend und Arbeit) da obezbedimo posao za 660 osoba. Svi pro­jekti teže ka istom cilju, tj. da podrže osobe u poslovnom životu i pri pristupu tržištu rada. Sa prognozama za 2019. godinu treba biti oprezan, jer je sada teško oceniti razvoj ekonomsko­političke situacije u svetu, kao i posledice Brexita.

godišnjem proseku izgrađuje se 6.150 novih stanova u Donjoj Austriji. Osim toga postoji mogućnost predavanja zahteva za novčanu pomoć za troškove stanovanja.

B/H/S-zajednica se može nazvati druš-tvom sa potrebom nadoknade . Kako se ona može još više podržati kada je reč o stambenom prostoru?Donja Austrija je sebi postavila cilj da se promoviše stanovanje u vlastitim objektima. Ovaj kurs ima budućnosti. Naša pokrajina je broj jedan što se tiče stanovanja u vlastitom stanu ili kući. I to je od velike važnosti, jer imovina čini čoveka samostalnim. Zajmom za izgradnju stambenih objekata pokrajine Donje Austrije osiguravamo da se po sigur­nim i povoljnim uslovima može investirati u budućnost stanovanja. Različitim mode­lima podrške i subvencionisanja olakšavamo i jedno i drugo: neposredno sticanje imovine kao i unajmljivanje sa opcijom kupovine, tj. preuzimanje stana na kiriji u vlasništvo posle deset godina. Naš cilj je povećati udeo stam­benog prostora u vlasništvu od trenutnih 70 na 80 odsto.

Kako želite pozicionirati Donju Austriju na internacionalnom nivou još bolje? U međunarodnoj oblasti su se već bivši predsednik pokrajine Pröll kao i sadašnja predsednica Johanna Mikl­Leitner zalagali da se Donja Austrija razvije i izvan svojih granica. To se pokazuje između ostalog u izuzetno velikoj kulturnoj ponudi kao i u medicinskim i naučnim razvojima posled­njih godina. Donja Austrija je oduvek bila otvorena, proevropska i internacionalna –

to treba tako i da ostane. Meni je lično od velike važnosti da ojačam svest za zajedničku Evropu unutar Donje Austrije. Za naše gra­đane mora biti jasno vidljivo: šta zapravo EU radi za nas? Samo zajedno smo jaki.

SVESTMora biti jasno vid-ljivo šta EU radi za naše građane

KOSMO 15

„Vlastita imovina je od trajne vrednosti i osi-gurava povoljno stanovanje u kasnijim godi-nama svakog čoveka”, objasnio je Eichtinger.

Die beste Heizung für Ihren KLEINGARTEN!

Shop-Süd:SC17 Hubatschstraße 3, 2345 Brunn am Gebirge gegenüber SCS/IKEA Vösendorf

Shop-Nord: Rudolf Hausner Gasse 3,

1220 Wien01 - 890 36 28

www.heatness.at

*Gilt auf den gesamten Einkauf bis 30.9.2017.. Druckfehler vorbeha

lten.

ONL

INE & IN ALLEN SHOPS

bis 30. September!*-20%

ZUR ERÖFF-NUNG

SHOP-LINZ

WIEN SÜD:Hubatschstraße 3 2345 Brunn am Gebirge

WIEN NORD: Rudolf Hausner Gasse 3 1220 Wien

LINZ: Im UNO Shopping Im Bäckerfeld 1 4060 Leonding

GRAZ:Im Center WestWeblinger Gürtel 258054 Graz

*Popust važi na celokupnu kupovinu do 30.9.2018. Heatness ne snosni odgovornost za

štam

parsk

e gre

ške.

POVO

DOM OTVARANJA FILIJALE U GRACU

do 30. septembra!*

-20%U SVIM PRODAVNICAMA

& ONLINE

www.heatness.at Tel.: 01–890 36 28

Toplina za Vaš dom ‒ kako u Austriji, tako i na Balkanu.

MI GOVORIMO VAŠ JEZIK!

heatness_inserat_kosmo_sept_2018 - BKS.indd 1 31.08.18 12:49

16 KOSMO

STANOVANJE

Foto

s: iS

tock

phot

os, S

chre

iner

Kas

tler,

zVg.

Sve više mladih porodica u Austriji želi da živi na selu. Pritom infrastruktura igra veću ulogu od kvadrature kuće.

Uvođenje gornje granice za visinu kirija predstavlja cilj partija poput SPÖ-a i Zelenih, kao i Radničke komore.

Sve više prodavnica stoji mesecima prazno, jer je sve ma-nje kupaca po ulicama, a sve više na internet stranicama.

Mnogi Austrijanaci žele da žive u kućama u ru-ralnim krajevima, a ovaj trend iz godine u godinu postaje sve popularniji. Nekadašnje vikendice, da-nas sve češće postaju me-sta glavnog prebivališta.

Kuće u selima i predgrađi­ma većih gradova u Austriji su postale prava atrakcija za većinu Austrijanaca, a po­sebno za mlade porodice. S

Tokom leta su političari ponovo otvorili temu pri-uštivog stanovanja u Beču. Šef SPÖ partije, Christian Kern, preduzeo je korake ka smanjenju visine kirije.

„Država mora da reguje”, izjavio je bivši kancelar Austrije. Prema njegovim rečima, kirije za stanove u Beču su se udvostručile od prošle godine u odnosu na primanja. „Potrebno je uve­

Kirije za zajam prostori-ja za prodavnice sve više opadaju na austrijskom tržištu, dok većina loka-la stoji mesecima prazna. Uzrok tome je povećanje prodaje putem interneta.

Online prodaja sve više ugro­žava maloprodaju tj. male tr­govce i njihove biznise. Danas veoma mali broj ljudi odlazi u namenske radnje kako bi pa­zario robu. Firma Immobili­

Kuća na selu:san većine Austrijanaca

Vrela politička diskusijao granicama za kiriju

Online kupovinauništava radnje

obzirom na to da cene ne­kretnina u takvim krajevima konstantno rastu, mnogim kupcima nije cilj velika stam­bena površina, već mnogo više infrastruktura slična onoj u gradu. Tako je jedan od glavnih uslova za život na selu neometan pristup inter­netu. Ovaj trend potvrđuju i brojevi iz nekoliko stati­stika – 2008. godine je 23% porodica tražilo kuću na selu površine od 150 metara

sti gornje garnice kirije za svaki stan. Vladajuće parti­je ÖVP i FPÖ imaju u vidu samo interes stanodavaca. Zamnenik predsednika par­tije FPÖ, Johann Gudenus, izjavio je da je Kernov plan i apel za smanjenje visine kiri­ja nerealan i da se time može ugroziti koncept socijalnog stanovanja. Uvođenje mera za smanjenje kirije, među­tim, ne donosi automatski olakšice za osobe koje uzi­

endienstleisters EHL objavila je svoj izveštaj za prvu polo­vinu 2018. godine iz kojeg ja­sno proizilazi da je sve manje kupaca na ulicama Beča, a da je sve više radnji stavilo ključ u bravu. Lokali za prodavnice nisu toliko traženi kao pret­hodnih godina, a čak i ukoliko jesu, zahteva se da budu u per­fektnom stanju. Lanci prodav­nica drastično smanjuju broj svojih filijala i prostora, a zbog opadajuće potražnje pada i

kvadratnih, a deset godina kasnije je samo 15% porodi­ca zainteresovano za tolike kvadrature. Odmah iza ne­ometanog pristupa interne­tu, budućim stanarima je od

maju stan pod najam. Pro­mene se neće odnostiti na već postojeće ugovore, već samo na nove i na one koji se produžavaju. Osim toga, postoje jasna pravila za visi­

cena iznajmljivanja ovakvih lokala. Direktor odeljenja za poslovne nekretnine firme Immobiliendienstleisters EHL, Jörg Blitzer, navodi da će se narednih godina ovakve

presudnog značaja blizina radnji i prodavnica za sva­kodnevne potrebe, dostu­ p nost bolničkih centara, kao i dobra povezanost sa jav­nim prevoznim sredstvima.

nu kirija, a jedno od njih je da se visina kirije određuje u odnosu na situaciju u odre­đenom regionu ili kvartu gde se sam stan nalazi. Više na: www.nachrichten.at.

nekretnine sve više povlačiti sa austrijskog tržišta. Čak ni iznajmljivanje lokala u okviru tržnih centara ne može po­moći mali trgovcima, jer su već svi unapred iznajmljeni.

Novi stanovi nastaće na se-vernom delu Seestadta., do-sad još neizgrađenim.

Nova tehnologija nam može znatno povećati kvalitet ži-vota u našim domovima.

Grad Beč je pre nekoli-ko meseci najavio novo-gradnju 4.000 opštinskih stanova, a njih 75 nastaće u 22. becirku, tačnije u Seestadtu, Aspern. Po-četak radova je planiran za jesen 2019. godine.

Planirani stanovi biće ve­ličine između 35 i 70 kva­dratnih metara, imaće dve do tri sobe kao i balkon ili lođu. Najavljen je i izgrad­nja dvorišta sa igralištem za decu i drugim mogućno­stima za rekreaciju mladih i odraslih. Nova opštinska zgrada je deo novog kom­pleksa na severu, dosad još neizgrađenog dela Seestad­ta. Pored novih opštinskih, tamo će nastati još 105 dru­gih stanova. Prvi stanari se očekuju 2021. godine, kako je najavila bečka ministarka za stanovanje Kathrin Gaal. Za novogradnju bečkih op­štinskih stanova osnovano je novo društvo, WIGEBA (Wiener Gemeindewoh­nung s ­Baug e s e l l s c ha f t ) . Neki od ostalih novih pro­

Nedavno objavljeno istra-živanje pokazuje da se skoro svaki drugi Austri-janac ne oseća u potpu-nosti „kod kuće” u svom stanu. Ujedno ankete po-kazuju da su tri od četiri stanara opet zadovoljni svojim domovima zahva-ljujući opremljivanju sta-na novom tehnologijom.

Kako se tehnologija posled­njih godina menjala, tako su se menjali i kriterijumi kada je moderno stanovanje u pita­nju. Dok je ranije bilo važno da li stan poseduje balkon ili kadu, danas mladi više vred­nosti polažu na takozvanu Smart Home tehniku. Tu, pored pored USB­priključka kod utičnice za struju, spada­ju i senzori za svetlo, prozori koji se automatski otvaraju ili zatvaraju kao i robot za košenje trave. Sve to olakša­va stanovanje i pruža komfor koji stanarima ujedno omo­gućava više slobodnog vreme­na. Međutim, ova pametna tehnologija se još uvek ne koristi u stanovima za unaj­

Novi opštinski stanovi u Seestadtu Aspern

Veći komfor kod kućeuz pametno stanovanje

jekata za izgradnju novih opštinskih zgrada ili stanova se već nalaze u završnoj fazi. Tako se, na primer, već uve­liko radi na 120 novih sta­nova u 10. becirku (AUA­Gründe), a planovi za 300 novih stanoviha u Leopol­dstadtu (Handelskai 214) se privode kraju. Bruto kirija iznosi za sva tri pro­jekta 7,50 evra po kvadrat­nom metru, a ugovori su na neodređeno vreme. Takođe ne postoi potreba za paća­njem kaucije niti učešćem.

mljivanje, jer se podstanari­ma često ne isplati ulaganje u tuđ stan, kako bi ga opremili Smart Home tehnologijom. Ukoliko ipak želite pametnu tehnologiju kao podstanar, postoji niz proizvoda koji se mogu preneti i u sluča­ju preselenja. Tu spadaju na primer roboti za usisavanje, ozvučenje bez kabla i pove­zano sa internetom i daljinski upravljač za više uređaja – uglavnom sve što nije ugrad­ni deo stana možete poneti sa sobom u slučaju selidbe.

Važna je prava informacija1. Individualni prosperitet„Jako je važno izdvojiti dovoljno vremena za klijente i dati im pravi savjet i informaciju, kako bi im se omogućio njihov individualni prosperitet.”

2. Bez predrasuda „Uvijek otvoreno, ravnopravno i bez predrasuda razgovaram sa svim klijentima, jer svako zaslužuje istu šansu. Maternji jezik mi pomaže u tome da svakom objasnim koja prava i mogućnosti ima.”

Upravo iz ovih razloga mnogi klijenti rado preporučuju Dinu Ranđelović svojim prijateljima i rođacima.

Uvek tu za Vas!

Dina Ranđelović od 2015. godine radi u Erste Bank kao savetnik za privatna lica. Mariahilfer Straße 69, 1060 Wien. Tel: +43 (0)5 0100 - 21496, E-Mail: dina.randjelovic@erstebank.at

KOSMO18

DONJA AUSTR IJA

Foto

s: w

ww.

noe.g

v.at.

Zahvaljujući specijalnom modelu, Donja Austrija omogućava novčanu pomoć za lica koja se brinu o starima i nepokretnima.

Do kraja oktobra 2018. godine, svi seniori koji se bave sportom mogu da se prijave za takmičenje godine.

Kampus „Bildungscampus Mostviertel” biće jedan od naj-savremenijih obrazovnih institucija za medicinske sestre.

Kako bi pomogla svojim stanovnicima koji su ne-pokretni, stari ili im treba dodatna nega zbog bole-sti, pokrajina Donja Au-strija od 2008. godine radi na razvijanju modela za pružanje plaćene pomoći.

Donja Austrija je jedina po­krajina u Austriji koja ima ra­zvijen sistem za pomoć i negu nepokretnih i srtarih lica. Savetnica za socijalna pitanja,

Pod inicijativom pokrajin-ske savetnice, Christiane Teschl-Hofmeister, ove godine se po treći put orga-nizuje sportsko takmičenje za seniore - „Senioren-sport - Master of the Year”. Cilj ovog takmičenja je da se istaknu svi seniori koji se intenzivno bave sportom, te u toj oblasti postižu izvan­redne rezultate. U saradnji sa Niederösterreichs Senioren,

Od 2020. godine na ze-mljištu sadašnje klinike Landesklinikum Mauer biće otvoren obrazovni kampus. Investicija za re-noviranje i adaptaciju po-stojeće zgrade iznosi oko 16,8 miliona evra.

Prema planovima za izgrad­nju i obnovu zgrade sadaš­nje medicinske škole u Am­stettenu i klinike u Maueru predviđeno je spajanje ove

Povećana potražnjaza 24-časovnom negom

Donja Austrija traži sportski aktivne seniore

Novi obrazovni kampusza region Mostviertel

Christiane Teschl­Hofmeister je istakla: „Donja Austrija po­država i potpomaže legalnu negu starih i nepokretnih lica u okviru vlastita četiri zida, zahvaljujući modelu podrške koji smo razvili. U periodu od 2010. do 2017. godine se broj lica koja dobijaju novčanu pomoć za negovanje starih i nepokretnih osoba povećao sa 4.075 na 9.187, a taj broj i da­lje konstantno raste.” Uslovi za dobijanje novčane pomoći od

Savezom penzionera Donje Austrije (Pensionistenver­band NÖ) i referatom Refe­rat Generationen des Landes Niederösterreich, sportske aktivnosti i veštine seniora biće ocenjene od strane jav­nosti, a najbolji među njima će biti istaknuti i odlikovani kao pravi primeri zdravog duha u zdravom telu. Pokra­jinska savetnica poziva sve seniore koji imaju 55 ili više godina, da se do 31. oktobra

dve zgrade kao i gradnja sve­obuhvatnog prostora za novi obrazovni kampus. Cilj je da se napravi moderna obrazov­na institucija u okviru ove oblasti. Na novom kampusu će se godišnje obrazovati 230 budućih medicinskih sestara i tehničara. „Oko 16,8 mili­ona evra će biti investirano u adaptaciju postojećih zgrada kako bi ostvarili uslove za najkvalitetnije obrazovanje u oblasti zdravstva”, istakao

pokrajine za pružanje nege čla­novima porodice koji su stari i nepokretni podrazumevaju da su ostvareni uslovi za dobija­nje novčane pomoći za negu (nivo 3) prema zakonu pokra­

prijave za takmičenje i na taj način budu uzor ostalim seniorima. Ona je posebno istakla značaj sporta kao klju­ča dobrog životnog kvaliteta, kao i činjenicu da je sa godi­

je predstavnik klinike, Dr. Stefan Pernkopf. Obrazovni kampus „Bildungscampus Region Mostviertel” obuhva­taće obrazovanje u oblasti medicinskih usluga za čitav

jine. Osim toga, u slučaju do­kazane demencije, osim nov­čane pomoći na osnovu ovog modela, porodice mogu dobi­ti i novac za negu (nivo 1 i 2) prema zakonu o kućnoj nezi.

nama mnogim ljudima sve teže da održe dobro raspo­loženje, te da je iz tog razlo­ga sport krucijalan za njih. Više informacija o takmi­čenju na: www.noe.gv.at.

region Mostviertel na jed­nom mestu. U skorijoj bu­dućnosti će se već početi sa pripremama pred izgradnju, a prvi korak ka tome je renovi­ranje škole u Amstettenu.

„Zdrava škola” je program za decu od 10 do 14 godina koji ima za cilj da od škola napravi mesto zdravog života.

Ovog septembra Donja Au­strija ne otvara samo vrata škola, već i vrata zdravlja. U fokusu akcije „Tut gut” stoji zdravlje svih učenika širom pokrajine, a njen glavni cilj je da podstiče zdrave godine kod mladih Donjoaustrija­naca, a samim tim i da im unapredi kvalitet života u zrelim godinama. Zato ova inicijativa obuhvata više pro­grama i akcija, koji deci na­kon završetka letnjeg raspusta treba da obezbede uređen tok dana. To počinje redovnim ustajanjem i doručkovanjem bez žurbe u mirnom okru­

Početak školske godine uz inicijativu „Tut gut”

ženju. Čak i pauze tokom dana treba da budu dobro isplanirane, ali da se nikako ne odvijaju ispred televizo­ra, kompjutera, tableta ili mobilnog telefona. Slobodno vreme treba da služi za odma­ranje, fizičku aktivnost i igru. Kada je reč o svakodnevnoj užini koju deca nose sa so­bom u školu, važi pravilo da je raznovrsnost ključ zdrave ishrane. Određene namirnice školarci uvek treba da imaju u svom rancu: piće (najbolja je voda), voće i povrće. Osim toga zdravo je da u toku dana pojedu komad hleba ili porci­

ju sira i da kroz ishranu dobiju dovoljnu količinu energije za svakodnevne aktivnosti. Naj­važnije pravilo od svih je da deca dovoljno spavaju, jer je učenje za njih proces koji zah­teva visoku aktivnost mozga. Predugo gledanje televizora pred spavanje može poreme­titi dubinu sna, a u krajnjoj liniji i sprečiti adekvatno od­maranje organizma tokom spavanja. Kako bi osigurala

da deca u školskom uzrastu steknu zdrave navike, koje će im kasnije u životu znatno po­boljšati kvalitet života, Donja Austrija u okviru inicijative „Tut gut” nudi mnogobrojne programe poput „Bewegte Klasse” gde deca, pored fizičke aktivnosti, uče osnovne princi­pe učenja i života i na taj način se osposobljavaju da samostal­no razvijaju svoj fizički, psihič­ki, društveni i emotivni život.

Početak nove školske godine za školarce ne označava samo početak učenja, već i početak zdravog i aktivnog života. Donja Austrija je ove godine pokrenula akciju „Tut gut” za sve uče-nike, kako bi podstakla njihov zdrav život i fizičku aktivnost.

RICHTHAUSENSTR. 2, 1170 WIEN, 9 – 18 UHR

MISTFESTMISTFEST232322

www.abfall.wien.at www.abfall.wien.at die48er

Entg

eltli

che

Eins

chal

tung

KOSMO20

Foto

s: iS

tock

phot

os, A

mel

Top

čagi

ć

KARIJERA

S uzana (47) je iz Leskov­ca, gde je bila uspešna poslovna žena. Dola­

skom u Beč, posvetila se su­prugu i sinu, ali joj je ostajalo dovoljno slobodnog vremena koje je želela da ispuni nekim kreativnim poslom. „U ovom gradu sam odmah uočila da su naši l judi vezani za rodni kraj i da su nostalgični, naročito kad je hrana u pitanju. To sam prepoznavala i kod mojih ukućana, a i samoj su mi počeli nedostajati naši kuli­

narski specijaliteti. Istina, u bečkim samoposlugama ima industrijskih proizvoda, ali oni nisu ni slični onima koje pripremaju naše domaćice. Zimnica je deo naše kuli­narske kulture i gotovo da nema kuće, naročito u seo­skim sredinama, u kojoj se ne priprema slatko, marmelade, ajvar i mnogi drugi specijali­teti od voća i povrća. Da bih bila bliže korenima, počela sam da pravim zimnicu, prvo u malim količinama, a onda u sve većim, jer sam dosta

toga sa radošću poklanjala. Pošto sam perfekcionista, opremila sam radionicu za spremanje zimnice u rod­noj kući mog dede, koja se nalazi u podnožju planine Kukavica. Taj kraj, udaljen petnaestak kilometara od Leskovca, poznat je po pro­izvodnji voća i povrća, jer vazduh, zemlja i voda pogo­duju tome”, ispričala nam je gospođa Jović.

Leskovac je poznat po proizvodnji paprike, a pri Privrednoj komori Srbije osnovano je Udruženje proizvođača ajvara, koje je brendiralo recepturu i u svoje članstvo okupilo brojna domaćinstva. Suzana Jović se takođe našla među njima.„Recepte za zimnicu, pa tako

Zimnica – Zimnica – zapakovana nostalgija

TRADICIJA. Sve domaćice imaju svoje male taj-ne za pripremu zimnice, jednako kao Suzana Jović, vredna Bečlijka koja svojim specijali-tetima dodaje i veliku dozu ljubavi.

Piše: Vera Marjanović

i za ajvar, nasledila sam od mame i bake. Svi mi imamo neke male tajne, a meni je najvažnije da moja porodica na trpezi ima hranu najbo­ljeg kvaliteta. To znači da u svoje tegle sa zimnicom ne dodajem nikakve kon­zervanse, aditive, boje ili žele. Ajvar pravim u ljutoj i blagoj varijanti od najkva­litetnije autohtone sorte paprike iz našeg kraja, čuvene Kurtovke. Ne kupujem je na pijaci, nego direktno od

DOMAĆE Bez konzer-vansa, aditiva, boja i želea

„Od voća i šećera, bez ikakvih drugih dodataka, pravim slatko od raznog voća”, kaže Suzana.

Suzana Jović: „Recepte za zimni-

cu nasledila sam od mame i bake.

Svi mi imamo neke male tajne.”

proizvođača i biram najbolje plodove. Sama idem na njive i veoma sam zahtevna. Spre­mna sam da platim i više, ali kvalitet zimnice ništa ne sme da dovede u pitanje”, ističe naša sagovornica.

Put paprike od njive do tegle ajvara je dug i napo­ran, a ako se želi vrhunski kvalitet, strogo je određen. Svesna da ne može sve sama postići, Suzana u sezoni naj­većeg posla angažuje deset do petnaest žena iz sela, koje joj pomažu, srećne što mogu dopuniti kućni budžet. Naravno, pridržavaju se pra­vila koja glavna domaćica određuje.„Paprika se temeljito pere i suši, a onda se peče na sta­rinskim pećima. Koristim hrastova drva koja kupujem na planini. Ispečene paprike ljuštimo ručno, odstranju­jemo sve ljuspe i semenke. Paprika se melje, a onda se uprži na tradicionalni način. Da bi bio ljut, ajvaru se dodaje ljuta paprika, a od začina koristim samo pri­rodnu so i vrlo malo šećera. Sve što u sebi sadrži neko drugo povrće ili začine, za nas Leskovčane nije ajvar. Za jednu teglu je, pored puno posla i ljubavi, potrebno tri kilograma čiste, kvalitetne paprike i ajvar je kompaktan, pa kad se otvorom okrene prema dole, on iz tegle neće iscuriti. Tako pripremljen, upakovan u sterilisane tegle i prirodno pasterizovan, ajvar može bez problema da stoji tri godine”, tvrdi ova vredna i preduzimljiva dama.

Slatko za dobrodošlicuStari je običaj u našim kra­jevima da se dan počinje kašikom slatka i čašom vode, a na isti način se u domaćinskim

kućama dočekuju dragi gosti. Zato Suzana Jović pravi slatko od različitog voća.„Od voća i šećera, bez ikak­vih drugih dodataka, pravim slatko od malina, kupina, smokava, od šljiva sa ora­

sima, dunja, bundeve, od žute lubenice… Često koristim i šumsko voće, poput kupina, koje rastu u netaknutoj pri­rodi, bez prašine i izduvnih gasova. Od prirodno slat­kih šljiva pravim pekmez, sa dodatkom jako malo šećera, kao i marmelade od jagoda i kajsija, te džem od malina. Moram istaći da voće za slatko i džemove mora biti lepo sazrelo, ali ne i prezrelo, sasvim zdravo, bez trag ova truleži . Jedino će tako kva­litet zimnice biti zadovoljavajući. U svakoj tegli je deo naše tradicije i div­nih, starih običaja”, emotivno kaže Suzana.

Higijena je imperativ„Higijenski uslovi u proizvodnji su veoma važni: od posuda u kojima se zimnica kuva, teg li koje su steril izovane, pa do opreme pomoćnica koje mi pomažu. Ja sve vreme radim sa njima i podra­zumeva se da imamo rukavice, kecelje i kape na glavama. Na kraju svakog dana radionica se mora temeljito očistiti, a posuđe i radne površine koje dolaze u dodir sa zimnicom se sterilišu. Jedino kad sve to ura­dimo, sigurna sam da će moja

zimnica trajati. Žene koje rade sa mnom su uvidele koliko je to važno, pa se nadam da će na isti način to raditi i u svojim domaćinstvima. Inače, one su oduševljene što im je data pri­lika da rade i zarade. Ima među njima starijih, iskusnih doma­ćica, ali i mladih devojaka. Neke od njih su, priprema­jući sa mnom zimnicu, prvi put same zaradile novac, što ih dodatno čini ponosnima, a mene srećnom”, naglasila je gospođa Jović.

Šta dalje?Pitali smo za kraj Suzanu Jović da li razmišlja o mogućnosti da svoj hobi pretvori u ozbiljni posao.„Zimnicu pravim za svoju poro­dicu, familiju i prijatelje. Pošto

moje proizvode pakujem i u ukrasne male teglice, rado ih poklanjam za Božić i druge važne datume. Volim ljudima da priuštim radost, pa plani­ram da ove godine obezbedim korpice za poklone i znam

da će se to svima dopasti. Međutim, često mi se javljaju prijatelji mojih prijatelja iz Srbije i Austrije, koji žele za sebe koju teglu ajvara i slatkog.

S obzirom da uvek napravim veću količinu, mogu da odvo­jim i za druge. Prošle godine su neke austrijske porodice bile oduševljene našim spe­cijalitetima. Ako tako bude i ove godine, moguće je da ću se ozbiljno angažovati na stvara­nju uslova za zvanični uvoz moje zimnice u Austriju.”

Više o produktima Suzane Jović možete saznati na Facebook stranici „Domaća zimnica”, a možete joj se javiti i putem e­ mail adrese: nasatajnadomaca@gmail.comi telefona 0667 773 78 93.

KOSMO 21

KVALITET Najbolje za porodicu i prijatelje

Put paprike od njive do tegle ajvara je dug i napo-ran, a za vrhunski kvalitet, strogo je određen.

22 KOSMO

N edugo nakon što se za većinu Bečana za­vršava radni dan, za

Splićanina Tonija Buzančića (59) isti tek počinje – i to u jednoj od najstarijih i najro­mantičnijih ulica austrijske metropole. U Schönlaterngasse 11 u prvom becirku svaki dan u 18 sati, naime, Toni otvara vrata lokala „Enrico Panigl” koji je zajedno sa suprugom Sanjom preuzeo 1995. godine. Riječ je o mjestu nazvanom po majoru nekadašnje austro­ugarske vojske, u koje su još u osamdesetim godinama bečka gospoda dolazili oku­siti najnovija talijanska i austrijska vina.

Od Plavca do ŽlahtineNakon što se 1984. iz Dal­macije doselio u Austriju, ispekao zanat u kultnim lokalima „Stella di Mare” i „Kaffee Alt­Wien”, Toni se 11 godina kasnije zaljubio u šarmerski ambijent same ulice i lokala, koji se nalazi u

građevini staroj više od 700 godina. Danas je ponuda vina mnogo šira i raznovrsnija nego u prošlom stoljeću, počevši od hrvatskih vin­skih klasika poput „Hvarskog plavca” i „Vrbničke žlahtine” pa sve do mnogobrojnih talijanskih, ali sve više i austrijskih vina. „U Austriji se mnogo toga dogodilo po pitanju vina u zadnjih 20, 30 godina. I to se vidi i u našoj vinskoj karti”, kaže Buzan­čić. Od 18 sati do 4 ujutro Toni i njegov kolega Stipe, u ugodnoj i druželjubivoj atmosferi, služe svoje goste raznim vinima, ali i speci­jalitetima poput maslina sa Hvara, sirevima iz Toskane, te pršutima iz mediteranskog podneblja.„Kvaliteta je najvažnija. Mi našim gostima želimo ponu­diti nešto ekskluzivno, nešto što ne mogu naći negdje drug­dje”, objašnjava Buzančić svoj gastronomski recept. Za svoj rad dobio je mnoga priznanja, ali, kaže, „najvrijednija su mu

ona od njegovih gostiju”. „90 posto su stalni gosti koji se vraćaju, a sretan sam i što imamo sve veći broj mladih ovdje”, kaže Toni. Njegov gastronomski rad nedvojbeno je ostavio trag, a to su jednom lijepo sročile i ugledne novine „Wiener Zeitung”: „Enrico Panigl kao lokal je pridonio bečkoj kul­turi konzumacije vina. Sve do

Bečkamediteranska oaza

RAJ ZA VINO. Od 1995. godine Splićanin Toni Bu-zančić u svojem lokalu u samom centru Beča čuva vinsku i kulinarsku tradi-ciju mediterana.

Fotografije: Amel TopčagićPiše: Petar Rosandić

KARIJERA

„Dobili smo mnogo priznanja za vino, ali najvrijednija su mi ona mojih gostiju”, kaže Buzančić.

danas to je lokal gdje na viso­kom nivou možete uživati u vinima vrhunske kvalitete.”

Kontakt:Lokal „Enrico Panigl Nfg”Schönlaterngasse, 1. becirkRadno vrijeme od ponedjeljka do petka: 18 ­ 4 ujutro, nedje­ljom od 18 do 2 sataRezervacije: +43/1/5131716, info@enrico-panigl.at

ona od njegovih gostiju”. „90 posto su stalni gosti koji se vraćaju, a sretan sam i što imamo sve veći broj mladih ovdje”, kaže Toni. Njegov gastronomski rad nedvojbeno je ostavio trag, a to su jednom lijepo sročile i ugledne novine „Wiener Zeitung”: „Enrico Panigl kao lokal je pridonio bečkoj kul­turi konzumacije vina. Sve do

ona od njegovih gostiju”. „90 posto su stalni gosti koji se vraćaju, a sretan sam i što imamo sve veći broj mladih ovdje”, kaže Toni. Njegov gastronomski rad nedvojbeno je ostavio trag, a to su jednom lijepo sročile i ugledne novine „Wiener Zeitung”: „Enrico Panigl kao lokal je pridonio bečkoj kul­turi konzumacije vina. Sve do Fo

tos:

Am

el T

opča

gić

KOSMO 23

Foto

s: A

mel

Top

čagi

ć

REPOR TAŽA

KOSMO24

PREVARE –PREVARE –

OPREZ! Staro je pravilo — ko se topi, za penu se hvata, pa tako i ljudi našeg porekla u Beču, tražeći pomoć, upadaju u zamke prevejanih kriminalaca.

Piše: Vera Marjanović

bečki tamni vilajet

25KOSMO

PREVARE –PREVARE –bečki tamni vilajet

B eč je ponovo najbolji grad za život u svetu, ali iza sjajnih kulisa ima i crnih rupa u kojima cvetaju krimi-

nal i prevare, a akteri su ljudi balkanskog porekla. U taj svet smo zavirili putem Facebook grupe „Prevaranti u Beču – u službi naroda”, koju je polovinom 2017. osnovao Nenad Jevtić (44), privatni pre-duzetnik u oblasti sporta i rekreacije

„U Beč sam iz rodnog Požarevca došao pre 27 godina. Zadovoljan sam poslom i životom u Austriji, a FB grupu, koja trenutno ima preko 2.500 članova, osno-vao sam zato što ne podnosim nepravdu i nepoštenje. Varali su i mene, a kad mi se to poslednji put desilo, shvatio sam da prevaranti rade vrlo perfidno i da treba da upozoravam ljude na te pojave. Mene je prevario poznanik Aca, sa kojim sam dogovorio da uradi deo posla oko reno-viranja mog poslovnog prostora. Uzeo mi je 400 evra na ime akontacije za materijal i jednostavno nestao. Ružno sam se ose-ćao, pa sam iz principa odlučio da svoj novac dobijem nazad. Dopisujem se ja sa njim putem interneta i on uvek tvrdi da će mi vratiti pare, postavlja neke rokove i laže. Ponudio sam mu da mi mesečno uplaćuje po 20 evra, prihvatio je i opet me prevario, što je očito njegov način života”, kaže Nenad.

U grupu mogu ući isključivo ljudi koji na FB imaju sliku, ime i prezime, a njihovi problemi se objavljuju tek nakon direk-tnog kontakta sa osnivačem. „Pošto u grupu ulaze uglavnom preva-reni ljudi, želim da se uverim da su njihove priče istinite. Zloupotrebe ne sme biti. Nekad se ljudi ustručavaju da javno ukažu na prevaru, jer ih je strah od osvete, što je normalno, jer onaj ko svesno vara, spre-man je i na nasilje. Svaki potencijalni član napiše svoj problem, ali pre objavljivanja ja to pročitam i dobro razmislim da li zvuči verodostojno. Da bi nekoga optužio za

prevaru, čovek mi za to mora pružiti dokaz: prepisku ili bilo šta drugo. Ja ne snosim nikakvu odgovornost za napi-sano, osim što vodim računa da se ne krše pravila društvene mreže”, ispričao je Jevtić, skrećući pažnju na brojne FB grupe, koje su poligoni za prevarante.

Vize, pečati, brakovi…Najviše prostora za lov u mutnom preva-ranti nalaze kod ljudi koji imaju probleme oko ostanka i doseljavanja u Austriju. Neki su čak i bezumno hrabri, pa svoje usluge javno nude u FB grupama, tra-žeći, zavisno od slučaja, i po više hiljada evra. Obično se hvale dobrim vezama u institucijama, na graničnim prelazima, a i među potencijalnim udavačama i mladoženjama koji bi se venčali za pri-

stojnu nadoknadu. Kad se uđe u to kolo i kad se zaigra po kriminalnim notama, iz njega se ne izlazi bez teških posledica. Ima tu lažnih viza i pečata u pasošima, koji lako bivaju prepoznati kao falsifi-kati. Naravno, počinioca nigde nema, a naivni ljudi stradaju, jer se tretiraju kao saučesnici.

Prekoračenje boravka — S. K. Po zakonu, u EU se turistički može bora-viti tri meseca, a svako prekoračenje može doneti probleme. Naročito je opasno kad se pribegne nezakonitim radnjama.„U Beču sam pohađala kurs nemačkog jezika, jer sam želela da budem spre-mna kad dođe vreme da tamo nastavim školovanje. No, kurs je trajao duže od dozvoljena tri meseca, a onda sam se i ja malo opustila, prikupljajući razne infor-macije, pa sam ostala čak dva meseca duže. Čula sam da mi to može biti veliki problem na mađarsko-srpskoj granici, pa je počela da me hvata panika. Kako to obično biva, u takvim stanjima smo skloni pravljenju grešaka, što se i meni desilo. Prihvatila sam ponudu za ’pomoć’ od P. J, koji mi je rekao da na graničnom prelazu radi njegov dobar prijatelj i da ću proći bez muke. Uzeo je moj pasoš i

FB GRUPEPrevarantima su po-ligon za lov u mut-nom i mešetarenje

Foto

s: iS

tock

phot

o

REPOR TAŽA

KOSMO26

mog ’mladoženju’ S. na tri meseca prijavi u firmi svog prijatelja u Beču, a onda bih i ja imala pravo na boravišnu i radnu dozvolu. Nažalost, od toga nije bilo ništa, jer je provodadžija počeo da me izbegava, a u međuvremenu se čovek sa kojim sam

se venčala teško razboleo. Našla sam se u vakuumu, jer su svi moji dokumenti ostali kod S-a. Moj tobožnji muž, koji je dobio samo 500 evra, zbog bolesti mi ne može pomoći da brak poništimo. Preva-ranta uporno zovem, šaljem mu poruke, tražim svoj novac i dokumente nazad, ali on samo ćuti. Možda će pročitati priču u novinama, pa će se uplašiti, jer on se ovim ’biznisom’ naveliko bavi. Vi ste mi posled-

nja nada za izlazak iz strašnog problema u kojem sam se našla.”

Prodaja automobila — E. M.Prevare kod prodaje automobila su veoma česte, a prikupljajući materijal za repor-tažu, saznali smo za više ovih slučajeva. Uglavnom se „operiše” po istom modelu.„Kad je moja supruga poželela sopstveni auto, dogovor je bio da ne bude preskup, dok ne stekne praksu za volanom. Kre-

nula je u potragu, a nakon par dana me je obavestila da je za samo 3.000 evra na aplikaciji Willhaben našla kola, baš ona-kva kakva je želela. Prodavac je bio naš čovek, koji je tvrdio da je auto prethodno vozila njegova supruga, te da je ispravan. Obavili smo kupovinu, moja žena je počela da vozi, mada je auto ’kašljucao’ i pokazivao da mu treba mehaničar. Odveli smo ga u radionicu i doživeli šok kad nam je majstor rekao da ga ne može pustiti u saobraćaj, jer predstavlja opasnost za druge vozače. Preko dokumentacije smo došli do prethodnog vlasnika i saznali da je on vozilo za 300 evra prodao kao krš, od kojeg su se mogli iskoristiti samo neki delovi. Ugovor koji je sačinio sa kupcem ovaj je falsifikovao, malo zakrpio i pre-lakirao kola i prodao ih nama. Pokušali smo da razgovaramo sa prevarantom, ali sve se pretvorilo u noćnu moru, jer nas je on vređao i pretio nam, a onda je postao telefonski nedostupan. Prijavili smo slučaj policiji, a u međuvremenu smo saznali da su to organizovane prevare, koje su često povezane sa nasiljem. Sve su prilike da novac nećemo dobiti nazad, ali sreća je što moja supruga nije nastradala.”

Stanovi preko interneta — N. D.Kako su maklerske provizije dosta visoke, najpovoljnije je kad se stan unajmi direktno od vlasnika. Međutim, oglasi na internetu su ponekad mamac za lakoverne.„Pošto smo moj partner i ja želeli da se iz Gornje Austrije preselimo u Beč, počeli smo da tražimo stan preko oglasa. Cilj nam je bio da nađemo neku privatnu ponudu, kako bismo izbegli plaćanje posredničke provizije. Našoj sreći nije bilo kraja kad smo na internetu naišli na oglas gde se nudio luksuzni stan od 45 m² u prvom

Bezirku. Na slikama je sve izgledalo baj-kovito, a naročito cena od 450 evra bruto, plus kaucija 2.000 evra. Odmah smo se javili e-mailom, jer nije bilo broja telefona. Ubrzo smo dobili odgovor od vlasnice da je interesovanje veliko, ali da mi ulazimo u uži izbor. Napisala je još da odlazi za Italiju službeno na dve godine, pa želi da u svom malom carstvu ima ljude koji će ga čuvati. Dva dana kasnije stigla nam je poruka sa brojem konta, uz instrukciju

Nenad Jevtić: „Ljudi nerado govore o prevarama jer ih je strah od osvete. Ko svesno vara, spreman je i na nasilje.”

nakon kratkog vremena mi ga vratio sa dva nova pečata, za šta sam mu platila 350 evra. Nažalost, na granici se ispostavilo da se radi o falsifikatima, pa sam na godinu dana dobila zabranu ulaska u EU. Za takvo nedelo bi to bilo i duže, ali ja sam

policiji sve ispričala, pa su valjda videli da govorim istinu. Svi moji planovi o školo-vanju u Beču su pali u vodu i očajna sam nastavila život u Srbiji. Preko FB sam saznala da je prevarant nekim ljudima uzimao po 1.200 evra, ali to me ne teši.”

Skupi put do matičara — M. N. Venčani list otvara put za manipulacije kod dobijanja boravišne vize u Austriji. Kako tvrde neki, jedna gospođa je brak sa svojom ćerkom, državljankom Austrije, istovremeno ugovarala sa dese-tak muškaraca. Od svih je uzela kaparu i nestala. Međutim, na ceni su i mađarski državljani.„Život u Srbiji je težak, pa godinama maštam o odlasku u Beč, gde mi žive mnogi rođaci i prijatelji. Mislila sam da mi se sreća osmehnula kad sam pre nekoliko meseci upoznala S. Š. koji je tvrdio da mi može pomoći, za šta je tra-žio 7.500 evra. Ja, naravno, toliki novac nisam imala, pa smo se dogovorili da mu odmah dam 2.000, a ostatak u ratama po 500 evra mesečno. Našao je našeg čoveka sa mađarskim pasošem i mi smo se venčali u Subotici. Dalji plan je bio da

Kad se uđe u prevarantsko kolo i kad se zaigra po kriminalnim notama, ne izlazi se tako lako bez posledica.

Foto

s: A

mel

Tpo

čagi

ć

da uplatimo kauciju i prvu kiriju, pa kad pošaljemo potvrdu o obavljenoj transak-ciji, dogovorićemo termin za preuzimanje ključeva. Priznajem da smo već krenuli da prebacimo novac, ali smo u poslednjem trenutku odlučili da istog dana sednemo u voz i da ga odnesemo ’gazdarici’, što smo joj i napisali. Verujem da pretpostavljate da na tu poruku nismo dobili odgovor, a oglas je nestao sa interneta.”

Iznuđivanje novca — J. R. I preporuke površnih poznanika znaju biti rizične, jer se žrtve traže na različite načine. Ponekad se dolazi u opasne situa-cije, jer kriminalci ne odustaju od plena.„Nakon raskida emotivne veze, morala sam naći stan. Raspitivala sam se na sve strane, a onda mi je devojka, koju sam slabo znala, preporučila da se javim nje-nom, navodno, poštenom prijatelju. Na dogovorenom sastanaku me je dočekao Avganistanac koji mi na prvi pogled nije ulivao poverenje. Pokazao mi je

mali, nimalo komforni stan, a kako mi se žurilo, rekla sam da ću ga uzeti. Tražio je 550 evra mesečno, a uz to tri kirije na ime kaucije. U naredna dva dana sam uspela nešto da pozajmim, a veći deo su mi poslali roditelji. Međutim, predomi-slila sam se, jer sam napravila dogovor sa bivšim partnerom, pa sam nazvala Avganistanca i uz izvinjenje mu rekla da odustajem od njegovog stana. Pobesneo

je, počeo je da me vređa, tražeći da mu u roku od sedam dana isplatim navodni dug od 2.200 evra. Počeo je da me zivka i preti, a ja sam se plašila. Nisam ga prijavila policiji, jer mu nisam znala puno ime, a očekivala sam da će se smiriti. Nakon par dana zatekla sam ga na ulazu u zgradu u kojoj sam stanovala. Tiho, kao u lošem kriminalnom filmu, naredio je da krenem u stan, a on me je pratio. Seo je i počeo da nabraja šta će mi uraditi ukoliko mu odmah ne dam novac. Rekla sam da mi je novac na bankovnom računu, a on je samo izustio – idemo u banku! I otišla sam, a on je stajao iza mene dok sam podizala novac. Platila sam tu školu 2.200 evra, on se izgubio, jednako kao poznanica preko koje sam ga upoznala.”

Novac za radno mesto — N. G. Posao se često dobija preko preporuka, ali se radno mesto ne prodaje. No, pre-varanti na sve načine pokušavaju da dođu do novca.

„Deo prevare sam postala iz najbolje namere. Naime, žena našeg porekla, koju sam površno znala, ponudila je da me zaposli u bolničkoj apoteci, gde su, navodno, tražene tri žene za pako-vanje lekova. Rekla sam joj da radim, ali da imam nezaposlenu prijateljicu, čiji sam joj broj telefona dala, ubeđena da pravim dobro delo. Međutim, ’dobro-tvorka’ je od moje prijateljice tražila i

dobila 300 evra, tvrdeći da novac treba dati šefici apoteke. U međuvremenu je tražila još novca, odlažući prvi radni dan, što je prevarenoj ženi otvorilo oči, pa je odlučila da na priču stavi tačku. Tražila je nazad svoj novac, na šta su krenule kletve i uvrede, a kad je pre-varantkinji zapretila prijavom, obećala je i slagala da će novac svakako vratiti. Osećala sam se odgovornom, pa sam je nazvala, a onda sam se učlanila na FB stranicu ’Prevaranti u Beču’, gde sam iznela slučaj. Saznala sam da je dotična već bila tema zbog raznih prevara (pro-

daja automobila, sređivanje papira, fiktivno venčanje). Formirali smo grupu njenih žrtava, od kojih je nekima uzela čak i do 5.000 evra. Objavili smo njenu sliku, na šta je počela da zove ljude i da preti. Pretila je i meni sa lažnih FB profila, ali nisam ustuknula, niti odu-stala od isterivanja pravde. Kad je videla da ne odustajemo, mojoj prijateljici je vratila novac.”

AUTOMOBILIUglavnom se „ope-riše” po istom pre-varantskom modelu

27KOSMO

POSAO:„Prevarantkinja je bila poznata zbog kriminal-nih prodaja automobila, sre-đivanje papira, fiktivnog ven-čanja. Formirali smo grupu njenih žrtava, a nekima je uzela i do 5.000 eura.”

Foto

s: A

mel

Tpo

čagi

ć

Balkan — kad odepamet

REPOR TAŽA

KOSMO28

Piše: Dušica Pavlović

BRAIN-DRAIN. Sve više mladih ljudi napušta Bo-snu i Hercegovinu, Hrvatsku i Srbiju. KOSMO je razgovarajući sa stručnjacima iz ove tri države, pokušao da dođe do srži fenomena brain-drain-a.

stvorila prilika, a jedan dio njih to i čini. Ipak, čini se da najviše odlaze punoljetni mladi kako bi eventualno studirali izvan BiH, ali u zadnje vrijeme se primjećuje i odlazak mladih u dobi iznad 18, pa i iznad 30 godina života. Kada pričamo s mladima, oni sada obično Najviše odlaze mladi

Doc. dr. sc. Tado Jurić, profe-sor na Hrvatskom katoličkom sveučilištu, politolog i germani-sta, sproveo je istraživanje prošle godine pod nazivom „Iseljava-nje Hrvata u Njemačku: EU migracijski val” (www.iseljava-nje-hrvata.jimdo.com, Tado Jurić: Gubimo li Hrvatsku. Iseljavanje Hrvata u Njemačku. Školska knjiga, Zagreb, 2018). Njegov rad predstavlja prvo istraživanje o motivima ise-ljavanja Hrvata iz Hrvatske, iz kojeg se takođe jasno vidi, koji sloj stanovništva odlazi: „Iz reprezentativnog uzorka

ispitanika, vidljivo je da su naj-brojniji iseljenici iz Hrvatske u dobi između 25 i 40 godina. Istraživanje dalje pokazuje da su danas visokoobrazovani i osobe u braku znatno sklo-niji migriranju. Vidimo da je danas dominantno obilježje iseljeničkoga vala, iseljavanje kompletnih obitelji, što ranije nije bio slučaj. Većina iseljenih su zaposlene osobe, koje naj-češće imaju završenu srednju školu (60,7%), dok je udio viso-koobrazovanih 37,8%.” Trend iseljavanja prisutan je među istom populacijom kada je reč o Srbiji. „Dosadašnja istraživanja

u Srbiji su pokazala da je migra-cioni potencijal najveći među mladima do 30 godina staro-sti, ali najbrojnija emigraciona grupa je od 25. do 34. godine starosti. Od ukupnog broja ise-ljenika iz Srbije u SAD tokom 2016. godine, 54,3% su staro-sne dobi do 34. godine života (43,1% samo u starosnoj dobi od 25. do 34. godine starosti). Što se tiče bračnog statusa, njih 73% su u braku. U Nemačku je tokom 2017. imigriralo 20.780 osoba iz Srbije (u poređenju sa 22.425 u prethodnoj i 35.509 osoba u 2015. godini), čija je prosečna starost 30,8 godina”, navodi univerzitetski profesor i ekonomista prof. dr. Vladimir Grečić. „Prema istraživanjima Instituta za razvoj mladih KULT iz Bosne i Hercegovine, četiri od pet mladih u dobi od 15 do 30 godina bi napustilo zemlju ukoliko bi im se za to

Jurić: „Hrvati su pobjegli od nepravde, a ne od siromaštva.” Fo

tos:

iSto

ckph

oto,

zVg.

Balkan — kad ode

29KOSMO

potpunosti ekonomska (81,9%): poboljšanje životnog stan-darda (65,2%), lakše zaposlenje (16,6%), bolji uslovi za pokreta-nje sopstvenog posla (4,1%), a u manjoj meri bolje obrazovanje (4,3%) i veća kulturna razno-likost (3,7%)”, navodi profesor

Grečić. Nije teško pretposta-viti da je u BiH slična stiuacija, što nam potvrđuje odgovor gospođe Vučković: „Oko 80% mladih kao razlog za odlazak navelo je činjenicu da ne vide da će u njihovoj zemlji uskoro biti bolje, odnosno da ne vide vlastitu bolju budućnost, a kao razloge navode i nezadovolj-stvo uzrokovano političkom situacijom, prisustvo korup-cije, nezaposlenost, preveliku zastupljenosti nacionalnih, vjerskih i ratnih pitanja, te nezadovoljstvo poslom i pri-manjima.” Još jedan dodatan problem, sa kojim se Hrvatska suočava, jeste članstvo u EU. „Zadnje tri godine smo svake

ZAJEDNOU odnosu na '60-te, danas iseljavaju čita-ve porodice

jači od privlačnih čimbenika u Njemačkoj”, objašnjava profesor Jurić. Ovo saznanje potkrepljuje i statistika Međunarodnog ekonomskog foruma. Na vrhu liste najproblematičnijih fak-tora za obavljanje posla u BiH, Hrvatskoj i Srbiji jasno se ističu neefikasna državna birokratija, visina poreza, korupcija, nesta-bilnost zakona, kao i pristup fondovima. Iako su u Srbiji potisni činioci isto jači od pri-vlačnih, u većini slučajeva su oni ekonomske, a ne društveno-političke prirode. „Jedna od novijih studija Smiljke Toma-nović i Dragana Stanojevića je pokazala da je motivacija mladih za emigraciju skoro u

govore o zajedničkom odlasku. Dakle, ne radi se više o odlasku jednog člana obitelji na pri-vremeni rad već dugoročnom obiteljskom napuštanju zemlje”, istakla je Katarina Vučković iz pomenutog Instituta KULT, a iz odgovora naša tri sagovor-nika može se primetiti da BiH, Hrvatsku i Srbiju napušta isti sloj društva. Istraživanje pro-fesora Jurića pokazalo je da najveći broj Hrvata iseljava iz Zagreba, Osječko-baranjske županije, te Slavonije. Kada je reč o emigraciji stručnih i visokoobrazovanih iz Srbije, Beograd definitivno prednjači, a primećuje se da broj emigra-nata iz Vojvodine opada, dok iz centralno-istočne Srbije raste.

Potisni i privlačni činioci„Naše istraživanje upozorava na jasnu vezu između političke elite, slabih institucija i iseljava-

nja. Glavni motivi iseljavanja, prema percepciji samih iselje-nika, nisu ekonomski. Većina je bila zaposlena pa se stoga ne može reći da su bježali od pukog siromaštva. Analiza iseljeničkih stavova je pokazala

da je glavni poticaj odlasku iz zemlje predodžba da u Hrvat-skoj nisu institucionalizirane vrijednosti radne etike i uopće poštenja. Percepcija iseljenika je da se hrvatsko društvo moralno

slomilo. Dakle, nezaposlenost ili nemogućnost pronalaska posla u struci nisu glavni motivi ise-ljavanja, već nemoral političkih elita, korupcija i pravna nesigur-nost. Drugim riječima, potisni čimbenici iz Hrvatske su daleko

Husnija Delić (31)Diplomirani pedagog-psiholog, Filozofski fakultet u Tuzli.

„Glavni motiv za napu-štanje moje zemlje je pr-venstveno ljubav prema mom mužu. S obzirom na političku situaciju u mojoj domovini, prilično sam

ubijeđena da posao u struci ne bih lahko ili možda nikako dobila. Upravo sam tim siste-mom najviše razočarana. U Austriji mi je data mogućnost da radim posao koji najviše volim. Trenutno predajem maternji jezik u dvije škole učenicima do četvrtog razreda. Nostalgija je bila prisutna i još uvijek je. No, nezaposlenost i teška ekonomska situacija su najviše dovele do toga da se u skorijoj budućnosti neću vraćati

u svoju domovinu. Mladi puni poleta i nade završavaju fakultete, ali ih umjesto stupanja u radni odnos čeka prijavljivanje na biro za za-pošljavanje i sav njihov trud i rad je uzaludan. Bosna će ostati zemlja moga srca, jer, kao što kaže jedna naša poznata sevdalinka, ’nigdje tako k'o u Bosni nema’. Ali, s vremenom se upoznaju novi ljudi, steknu prijatelji, proširi se porodica i ponovo izgradi taj jedan ’svoj svi-jet’. Redovno održavam kontakt sa osobama iz svoje domovine i radujem se svakom odlasku u BiH. Postoji jedna jednostavna riječ koja se narodski kaže ’rahatluk’. U BiH je narod manje opterećen, manje pod stresom i manje vremen-ski ograničen.

LIČNA PRIČA

Andrija Kurtić (33)Master IT studija, Fakultet organizacionih nauka u Beogradu.

„Moji razlozi za odlazak su bili životno-ekonom-ske-emocionalne prirode. Životne, jer sam želeo da steknem nova iskustva; ekonomske, jer sam dobio

veću platu i veća prava kao radnik i emoci-onalne, jer sam upoznao osobu kojoj sam želeo da budem blizu. U Srbiji me je najviše razočaralo nevrednovanje truda i znanja, ne-dostatak kulture kritičkog mišljenja i nemo-gućnost da se ono verbalizuje i prihvati, kao i nedostatak volje koju bih približno gene-ralizovao kao kolektivnu depresiju društva. Nisam osećao da je država ’moja’. Kao mladi

nismo imali šansu da učestvujemo u obliko-vanju društva i njegovom funkcionisanju – jednostavno smo bili na margini. Ali smo bili i pasivni, jer smo se umorili. Srbija je zemlja umornih ljudi. U Austriji sam prezadovoljan i nije mi žao što sam otišao, jer to ne vidim kao nešto konačno. Povratak na nivou bi-znisa je sigurno moguć. Tu, naravno, moraju da se poklope kockice i interesi. U planu su projekti gde ću pokušati da pomognem pri-vrednicima i startapima u Srbiji i regionu sa kontaktima i iskustvima sa svog puta. Jedini način da se odliv mozgova zaustavi su posto-janje i implementacija dugoročne nacionalne strategije u ključnim granama.

LIČNA PRIČA

„Za visokoobrazovane ljude, uslovi rada u ino-stranstvu su bitniji od same plate.”, ističe Grečić.

Foto

s: iS

tock

phot

o, zV

g.

Foto

: zVg

.

godine izgubili grad veličine Osijeka (4. grad po veličini u Hrvatskoj), što iseljavanjem, što depopulacijom. Tako smo došli do toga da je danas peti najveći hrvatski grad – München. U samo pet godina stopa iselja-vanja u Njemačku je skočila za 1000 posto! Austrijski kancelar Christian Kern predviđa da će u vrlo kratkom roku u Austriju doći oko 150 tisuća radnika iz Hrvatske čim Austrija 2020. otvori vrata hrvatskim radni-cima”, upozorava profesor Jurić. Jedan od češćih poti-snih činilaca sa Balkana je svakako obrazovanje. „Bosan-skohercegovačkom obrazovanju nedostaje više prilika za prak-tičnu nastavu i modernizacija nastave. Ne pratimo tržište rada, ne kreiramo kadrove za buduća zanimanja. Na sve ovo se žale i mladi koji odlaze. Istovremeno poslodavci govore kako iz obra-zovanja očekuju spremnog radnika, a to vrlo rijetko dobiju.

je takav, da se ti ljudi ni ne mogu zaposliti u ovim zemljama. Ako uzmemo u obzir činjenicu da su Njemačku stvorile upravo male i srednje obrtničke tvrtke, onda je, valj da, logično da i mi krenemo tim putem. Stoga i Hrvatska konačno mora shva-titi da obrtnička zanimanja nisu nešto sramotno i besper-spektivno. Uvođenje dualnog obrazovanja po principu nje-mačkog obrazovnog sustava bi svakako bio dobar početni korak.”

Gubitak ili dobitak?Interesantna teza naša tri sago-vornika je da odliv mozgova ne mora nužno predstavljati gubi-tak, već dobitak. „Naravno da odlazak mladih može imati i jednu vrstu prednosti ukoliko bi se mladi koji odlaze obave-zali na neki način da rade na

razvoju zemlje, posebno onih stvari zbog kojih su i sami birali otići. Vijeće ministara BiH je prošle godine usvojilo Politiku o suradnji sa iseljeništvom. Riječ je o prvom dokumentu kojim se institucionalizira suradnja između BiH i nje-

Sa druge strane široko obrazo-vanje koje često mladi dobiju u BiH im je odlična podloga da se lako prilagode novim uvjetima kada napuste zemlju”, ističe Katarina Vučković. „Poznato je da za visokoobrazovane ljude, posebno za talentovane, uslovi rada u inostranstvu su gotovo važniji od samih zarada (naravno zarade nisu za potce-njivanje, ali nisu ni najvažnije). Isto tako, uslovi za napredovanje u struci su od izuzetne važno-sti, a u razvijenim zemljama su najčešće mnogo bolji nego što je to slučaj u Srbiji. Nostrifikacija diploma stečenih u inostranstvu je dugo bila problem. Samo se po sebi razume, kvalitet obra-zovanja u Srbiji treba podići na viši nivo i uskladiti obrazovni sistem sa potrebama privrede”, mišljenja je profesor Grečić i nije optimističan da bi dualno obrazovanje rešilo probleme nezaposlenosti u Srbiji. S druge strane, profesor Jurić smatra, da bi upravo ono moglo da prilagodi obrazovne sisteme potrebama privrede. „Sred-njoškolski i akademski sustav svih zemalja Balkana je tako posložen da se zapravo mladu populaciju obrazuje za iseljava-nje. Taj raskorak između broja završenih stručnjaka nekog pro-fila na akademskim studijima i stvarne potrebe u Hrvatskoj, ali i u BiH i drugim zemljama regije

REPOR TAŽA

KOSMO30

Peti najveći hrvatski grad je München, a stopa ise-ljavanja Hrvata u Nemačku skočila je za 1000%.

SKLADizmeđu obra-zovanja i po-treba privrede je neophodan

nog iseljeništva, a koji je plod suradnje Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice BiH i brojnih drugih institucija u našoj zemlji s ciljem unapre-đenja suradnje s iseljeništvom na obostrani interes”, objaš-njava gospođa Vučković. „Za emigracije iz manje razvijenih

i zemalja u razvoju, izražava se najčešće zabrinutost zbog gubitka visoko kvalifikovanih i stručnih radnika, tzv. ’odliva mozgova’, koji može da ometa razvoj. Uz to, neke zemlje u razvoju vide emigraciju kao strategiju za podsticanje razvoja, ne samo kroz sma-njenje pritisaka na tržište rada, već i pokazateljima da njihove dijaspore mogu dopri-neti razvoju kroz finansijska ulaganja, kao i kroz transfer znanja i veština. Iseljavanje talenata iz Srbije je sve veće. To će imati dalekosežne negativne implikacije. Srbiji su potrebni visokostručni kadrovi. Naj-važniji činilac povećanja konkurentnosti privrede su znanje i inovacije, a talenti su nosioci inovacija. Inače, strane kompanije kod nas traže najbo-lje stručnjake, kada procenjuju buduće efekte prilikom ulaga-nja kapitala”, ističe Vladimir Grečić. „Koliko god se poli-tičari i određeni teoretičari

Grečić: „Emigracija donosi i mogućnosti za zemlje porekla.”

Foto

s: zV

g.Zvonimir Spajić (32)Master informatike, Fakultet elektronike i računarstva u Zagrebu.

„Postoji mnoštvo pojava u mojoj državi koje se mogu opisati kao razočaravaju-će. Gospodarsko stanje je loše i u Hrvatskoj danas vlada val iseljavanja ljudi

koji ne mogu svoje egzistencijalno pitanje riješiti na zadovoljavajući način. Mnogo je i društvenih pojava i primjera nefunkcionira-nja državnog aparata i pravne države. No, to razočaranje nije toliko da bi presudno utje-calo na moj odlazak. Domovinu nastojim gledati objektivno. U njoj je mnoštvo realnih problema, no ima i pozitivnih stvari. Svoj odlazak ne gledam suviše dramatično. Stanje

u IT industriji u Hrvatskoj je ipak relativno povoljno, posla ima, primanja su vjerojatno i iznadprosječna za hrvatske prilike, tako da je moguće sasvim pristojno živjeti. Zbog toga nemam nekakav pritisak od toga da moram ’uspjeti’ vani, odnosno da se nemam čemu vratiti. Ako u nekom trenutku shvatim da se želim vratiti u Hrvatsku, vratiti ću se. Što se tiče održavanja domovinske baštine, to mi nije pretjerano bitno. Kroz cijeli život okolina utječe na nas i naš identitet se mije-nja, tako da živjeti u nekoj drugoj okolini i njegovati ’svoju staru’ kulturu mi zvuči kao stajanje na mjestu i propuštanje onoga što ti druga kultura može dati.

LIČNA PRIČA

trudili opravdati i vidjeti nešto pozitivno u iseljavanju stanov-ništva u hrvatskom slučaju iseljavanje, posebice jer je ono mlado, vitalno i fertilno, ne nosi ništa dobroga. Protumjere države su slabe ili gotovo da ne postoje. Svakom daljnjom godinom Hrvatska će imati sve lošiju poziciju i ukoliko se trendovi nastave za 10 godina mogla bi izgubiti čak i do mili-

unaprijediti obrazovanje, rad s mladima, potaknuti mlade i pozvati ih da doprinose raz-vitku zajednica u kojoj žive kroz politički, aktivistički ili druge angažmane. Na mlade moramo gledati kao resurs, ne kao problem.” Profesor Jurić: „Budući da vidimo da

naši mladi nisu otišli u Nje-mačku kako bi se obogatili, odnosno da im financije nisu glavni motiv iseljavanja, samo povećanje plaća neće ih niti vratiti niti zadržati. Pro-blem hrvatskog društva se krije u korupciji , nepotizmu i klijentizmu. Samo borba s ovim pošastima prema našem mišljenju može spriječiti iseljavanje.”

„BiH se suočava sa potencijalnom mogućnosti da postane zemlja starih”, kaže Katarina Vučković.

jun stanovnika. A sa svakim iseljenim Hrvatom se zapravo ne gubi samo novac uložen u njegovo obrazovanje nego i dobiva visok trošak integracije osobe koja će doći na njegovo mjesto. Hrvati iz BiH, koji su tradicionalno nadomještali deficit stanovništva u Hrvat-skoj, Hrvatsku danas zaobilaze. Teško da će se u nekom krat-koročnom periodu navedeni negativni trendovi promijeniti, odnosno da će se iseljeni mladi vratiti. Kako preostaje je boriti se za one koji još nisu otišli i one koji su otišli pokušati motivi-rati na ciklične migracije. Pri tome mislimo na tzv. model transnacionalnih prostora, prema kojem migranti razvijaju i njeguju život na dva mjesta”, zaključuje Tado Jurić.

Ima li nam spasa?Da se odlazak mladih u ino-stranstvo ne može i ne treba zaustaviti, mišljenja su sva

tri sagovornika. Profesor Grečić: „Faktori koji deter-minišu kapacitet zadržavanja mladih talenovanih ljudi su brojni: stvaranje političkog okvira i sveopštih uslova za angažovanje talenata, ulaga-nje u istraživanje i razvoj itd. Fokus bi morao da bude usme-

ren na doprinos naših talenata inovativnom sistemu zemlje, na olakšicama za formiranje partnerstva između dijaspore i grupe lokalnih reformski ori-jentisanih agencija, na podršci inicijativama iz dijaspore, koje imaju jasno definisane projekte i prepoznatljive rezul-tate”. Gospođa Vučković. „O ovome se treba zapitati svaka lokalna vlast. Neophodno je

Vučković: „U BiH nedostaje prilika za praktičnu nastavu.”

Foto

s: zV

g.

Sie haben bereits wichtige Erfahrung in Ihrem Beruf gesammelt, aber keinen Abschluss in der Tasche? Machen Sie den nächsten Schritt und holen Sie den Lehrabschluss nach! Der waff begleitet und fördert Sie dabei – mit bis zu 3.000 Euro. Informieren Sie sich! waff.at oder 01 217 48 - 555B

ezah

lte A

nzei

ge

Wien fördert dich.

waff_Ruecken_staerken_Lehrabschluss__Kosmo_200x140abf_5Sept.indd 1 27.08.18 07:34

32

COVER

KOSMO

Foto

: Chr

istop

her G

lanz

l

KOSMO

ISPADI. I nakon završetka Svjetskog nogometnog prvenstva među ljudima iz bivše Jugoslavije u Beču ostao je gorak okus zbog ispada hrvatskih i srpskih navijača. Koliki problem je danas naci-onalizam među mladim Balkancima u Austriji?

33

Kriza identiteta:Kriza identiteta:Put unacionalizam?

Piše: Petar Rosandić

Foto

: Chr

istop

her G

lanz

l

COVER

KOSMO34

kim simbolima te zastavama nekadašnje, fašističke Nezavisne države Hrvatske. Uz sve to, više osoba diglo je desnu ruku u znak fašističkog pozdrava „Za dom spremni”, a austrijski mediji bili su puni fotografija i videozapisa nakon utakmice…

Rođeni nakon rataIstina je da ove, blago rečeno, „nelijepe scene” ne kvare samo atmosferu svima onima koji su došli zbog nogometa, dru-ženja i zabave, nego uz to bacaju i ljagu na hrvatsku i srpsku zajednicu u Austriji. I dok Ustavna služba i dalje istražuje događanja u Beču za vrijeme Svjetskog nogometnog prvenstva, ovi incidenti upu-ćuju na to da je krajnje vrijeme postaviti pitanje: kako to da mladi ljudi, odrasli u svjetskoj metropoli poput Beča i veći-nom čak rođeni nakon ratnih zbivanja na području Jugoslavije, izvikuju naciona-lističke parole mržnje? „Nacionalistički ispadi u dijaspori su kompleksni feno-meni. Kao prvo oni jesu na neki način refleksija političkih i društvenih tokova u samoj regiji. Ali ono što se u prošlo-sti zbilo u regiji i što se i dalje događa, u dijaspori se percipira nešto drugačije, direktnije, bez filtera. To znači da nema puno prostora za refleksiju i širu debatu o nekim trendovima i događajima kako se to događa u maticama, nego jednostavno sve – i dobro i loše – biva neposrednije, više emocionalno i intituitivno nego pro-mišljeno”, objašnjava za KOSMO Vedran

B ečka Ottakringer Straße, u među-vremenu i diljem Austrije poznata kao „balkanska ulica”, opet je ljetos

punila novinske naslovnice austrijskih medija. Ne, ovaj put nije bilo riječi o klupskim vikend-tučama, utrkivanju nabrijanim automobilima, pucnjavama ili obračunima u okružju balkanskih noćnih lokala. Predmet spora postali su, naime, navijački ispadi ljubitelja srpske i hrvatske nogometne reprezentacije koje su se obje našle na Svjetskom prvenstvu u Rusiji…

Nacionalistička zabavaDok su mnogi navijači, pa zapravo već tra-dicionalno, odlučili pogledati utakmicu reprezentacije svoje domovine bez da su se naoružali pirotehnikom ili okitili naci-onalističkim simbolima, jednom drugom dijelu navijača upravo je to bio središnji dio „zabave”. Prvi veći nacionalistički eksces dogodio se nakon utakmice Švicarske i Srbije (2:1), u kojoj su švicarski repre-zentativci kosovsko-albanskog podrijetla Granit Xhaka i Xherdan Shaqiri svoje pobjedničke golove odlučili proslaviti mahajući rukama u znaku albanskoga orla. Provokativne geste švicarskih Albanaca na terenu, emitirane na malim ekranima diljem svijeta, očekivano su iritirale srpsku javnost, ali što se nakon utakmice zbivalo u balkanskoj ulici u Beču, postalo je pak drugi najveći skandal večeri. Osim uzvika

„Ubij šiptara” i uhićenja četvorice momaka od 19 i 20 godina koji su prethodno na policajce bacali staklene čaše i pirotehniku, sve je kulminiralo kad je grupa mladih srp-skih nacionalista počela uzvikivati parolu „Nož, žica, Srebrenica!”, slogan koji glori-ficira genocid u tom bosanskom gradu u ljeto 1995. godine. Videozapisi tog skandiranja počeli su kružiti diljem svijeta i Balkana, a da nacio-nalizam ne poznaje granice, naročito ne na Balkanu, dokazala je pak nakon toga i ništa bolja skupina hrvatskih navijača u Beču. Izuzevši incidente povezane s piroteh-nikom, nakon utakmice protiv Rusije skupina navijača izašla je na ulicu s ustaš-

Džihić: „Erupcije negativnih naciona-lističkih emocija imaju fundament u krugu porodice i među prijateljima.”

Za nacionalizam mladih kriv je i ma-njak obrazovanja, tvrde stručnjaci.

Kolektivno gledanje Svjetskog prvenstva na balkanskoj ulici u Beču sve češće postaje nacionalistička zabava puna mržnje.

Foto

s: C

hrist

ophe

r Gla

nzl ,

zVg.

Džihić, profesor na politologiji bečkog univerziteta i stručnjak za balkanski nacionalizam. „Naravno, takve erupcije negativnih nacio-nalističkih emocija ne bi bile moguće da za njih ne postoji fundament negdje u krugu porodice, među prijateljima, u društvu. Negdje, dakle, postoji i drži se taj narativ da su neki drugi zločinci, a da su zločini pripadnika vlastitog naroda patriotski činovi i slično”, dodaje Džihić koji zaklju-čuje da su „retorika mržnje i isključivost i dalje prisutne u društvima zemalja bivše Jugoslavije”, pa samim time i u dijaspori.

POLICIJAje iz utakmice u uta-kmicu povećavala svoju prezenciju na Ottakrin-ger Straße...

slično je i s turskim doseljenicima koji glasaju većinski za Erdogana, primjerice”, kaže Ivanišević.

Nema magičnog rješenja „Austrijski školski sustav ne nudi prostor za sistematsku i sveobuhvatnu edukaciju o ratovima u bivšoj Jugoslaviji, a naša udru-ženja ne poklanjaju dovoljno pažnje ovom problemu, odnosno vrlo često reprodu-ciraju isključive interpretacije iz matice”, pojašnjava Džihić. Na pitanje o tome postoje li metode kako preventivno spri-ječiti, ni Ivanišević ni Džihić – s razlogom – ne mogu dati precizni odgovor. Jer, za ovu temu ne postoji jedan odgovor, nego je buđenje nacionalizma kod mladih kom-

pleksan fenomen. No, zasigurno je jasno da je odgovornost i na roditeljima, i na politici, i na društvu, i na Crkvi i mnogim drugim institucijama… Jer, ako zanema-rimo ovaj fenomen, ne treba se čuditi ako na idućem većem sportskom natjecanju opet bude dolazilo do kompromitiraju-ćih scena na Ottakringer Straße, ali i na drugim mjestima gdje se okuplja naša zajednica u Austriji.

KOSMO 35

Austrijski povjesničar hrvatskog podrije-tla Alojz Ivanišević, profesor na bečkom Univerzitetu, također smatra da je tema kompleksna, ali sukrivca u „stvaranju para-lelne svijesti, orijentirane po samoj matici”, vidi svakako i u obitelji. „Mnogi kažu da integracija dobro funkcionira samo ako ste s obitelji u Austriji. Ja, iz svojeg osobnog iskustva, tvrdim suprotno: da ja nisam išao svojim putem, otkako je moj otac gastarbajter otišao ponovo u Hrvatsku, vjerojatno se ne bih na taj način integri-rao u austrijsko društvo kao što je to danas slučaj”, kaže Ivanišević.

„U nacionalizam često upadaju oni koji se druže isključivo s vlastitim suna-rodnjacima”, kaže Alojz Ivanišević.

Gledanje utakmice Hrvatska — Rusija na balkanskoj ulici završeno je s čak 78 policijskih prijava, a šest osoba je teže ozlijeđeno.

Kriza identiteta„Problem s nacionalizmom je znatno izraženiji kad se spoje nisko obrazovanje, ali i zatvorenost ka drugom svijetu oko sebe kroz druženje isključivo sa svojim sunarodnjacima. To je glavna prepreka integraciji u jedno otvoreno, moderno društvo”, tvrdi profesor Ivanišević. Slično razmišlja Vedran Džihić, mlađi, ali ništa manje glasniji kritičar naciona-lizma na Balkanu. „Sa većim stepenom inkluzije u jedno demokratsko i plura-lističko društvo se gotovo automatski dolazi do otvorenijeg promišljanja vla-stitih korijena i pozicije u društvu. Uz takvu samo-refleksiju neminovno jača i stupanj tolerancije prema drugima, a u suprotnom, ako je osjećaj pripadnosti poljuljan, onda to dovodi do krize iden-titeta i potragom za mjestima i grupama gdje se može ostvariti osjećaj pripadno-sti”, zaključuje Džihić.

Jačanje desnice u EuropiDok Džihić, uz sve „rak-rane” naciona-lizma na Balkanu i u tamošnjem društvu, problem vidi i u generalnom porastu opće ksenofobije od 2015. godine u Europi, kada je počela izbjeglička kriza te znakovito počela jačati desnica, velik problem Dži-hić vidi „u manjku demokratske kulture i svijesti”. Isti manjak vjerojatno proizlazi iz činjenice da mnogi mladi, koji su na balkanskoj ulici uzvi-kivali nacionalističke parole, „često imaju vrlo slabo znanje o povijesnim događa-jima, ali niti iza tog uzvikivanja stoji neka-kvo čvrsto uvjerenje, niti promišljena ideo-logija”, objašnjava nam povjesničar Alojz Iva-nišević. Obrazovanje mladih ljudi o ovim temama iz doseljenič-kih obitelji i Ivanišević i Džihić smatraju problemom jer se većim dijelom zasniva na reproduciranju isključive interpreta-cije ratova iz matičnih zemalja ili, pak, iz vlastite obiteljske priče o ratu. „Da je u dijaspori nešto drugačije nego u matici, govori i činjenica da ovdje na izborima 70 do 80 posto glasa za HDZ. Austrij-ski Hrvati, po tom fenomenu, nisu sami, Fo

tos:

Chr

istop

her G

lanz

l , zV

g.

Džeki (42), jedan od starijih bečkih huligana, priznao je našem reporteru da je 7 godina proveo iza rešetaka.

„Ako nisi lojalan ekipi i spreman da pogineš za svoje ljude, onda u našoj sceni nemaš šta da tražiš”, kažu Dragan i Rambo.

COVER

KOSMO36

Skloni nasilju, drogi i nacionalizmu, oni su svoj dom pronašli na stadionima i ulici. KOSMO je eksluzivno razgovarao s ovim mladićima koji, po vlastitoj izjavi, „nemaju više što izgubiti”, a navijanje im služi za iskaljivanje bijesa i frustracija.

Foto

s: A

mel

Top

čagi

ć

„Vikao sam parole o kojima svi pri-čaju na OTK. Pa šta, koga briga!? Neka se ne useru zbog parola, to je sitnica. Neka budu sretni da nismo nikog izlemali te noći”, kaže Rambo.

KOSMO 37

Mladi bečkihuligani

NASILJE, DROGA,NACIONALIZAM. U potrazi za glavnim pro-tagonistima događaja, KOSMO je razgovarao s nekoliko mladih bečkih huligana.

I dok sociolozi, stručnjaci, jav-nost i mediji traže objašnjenja za nemile prizore koji su se događali za vrijeme Svjetskog nogometnog prvenstva u pozna-toj balkanskoj ulici u Beču, protagonisti samih događaja slabo se pojavljuju i izjašnjavaju o svojim akcijama na stadio-nima i na ulicama… Razumljivo je to, i s obzirom na to da većina njih već ima popri-lično velike policijske dosjee, a

oni sami u duhu kolektivnog huliganskog kodeksa često pod tepihom i dalje skrivaju brojna nedjela koja su poči-nili. Ipak, KOSMO je dobio ekskluzivnu prigodu razgova-rati s trojicom mladića koji su bili dio brojnih incidenata na Ottakringer Straße, pa tako i ljetos nakon utakmice Švicar-ska – Srbija (2:1). Podsjetimo, tada su švicarski reprezentativci albanskog podrijetla, Xhaka i Shaqiri, svoje pogotke proslavili provokantnom gestom pokazi-vanja rukama albanskoga orla, što je – očekivano – razljutilo navijače „Orlova”. Nakon same utakmice situacija je doživjela kulminaciju: osim uzvika „Nož, žica, Srebrenica”, dio srpskih navijača gladan nasilja počeo je

na bečkim ulicama gađati pri-padnike policije sa staklenim čašama i pirotehničkim sred-stvima. Slično je, da ne bude nesporazuma, bilo i nakon utakmice Hrvatske s Rusijom, kad se za neke navijače slavlje-nje pretvorilo u testiranje živaca austrijske policije.

Iskaljivanje frustracijaI dok je Ottakring nakon poraza od Švicarske postajao bečki epicentar za iskaljivanje bijesa, nasilja i navijačkih frustracija, u središtu događaja bili su i naši sugovornici Rambo (23), Džeki (42) i Dragan (24). Momci, čija smo imena namjerno pro-mijenili u ovom tekstu, a koji sebe predstavljaju kao „Delije sever”, već godinama putuju na

utakmice i – ovisno o „formi” i „raspoloženju” – rado prave nerede, a Džeki (42) samog sebe kao starijeg člana grupe ubraja u „staru huligansku gardu”. „Ma išli smo svugde sa Zvezdom, a naravno, navijamo i za Srbiju kad igra reprezentacija. Ne znam šta se bilo ko buni kad svi znamo da je 2014, kad je bila utakmica Albanija –Srbija, sve bilo sto put opasnije – i ovde”, prisjeća se Džeki (42) utakmice iz 2014. godine, kad je na Otta-kringer Straße noć završena s čak 40 policijskih prijava.„Najradije tučemo Šiptare, to nam je najveći užitak”, dodaje Dragan koji priznaje da je nakon utakmice, baš kao i njegova dva prijatelja, sa Švicarskom vikao „Nož, žica, Srebrenica”. „Ma ko

nam može išta braniti? Neka budu srećni da nije bilo većih pizdarija. I dobro je još dok vičemo”, govori nam maskirani „Rambo” dok nakon gotovo svake izjave uzima ili gutljaj rakije ili dim svježe smotanog džointa koji, kao da ništa nije, mirno puši na Donaukanalu. Prolaznici se ne obaziru, možda baš zato, jer vide da s ovim momcima nema puno diskusije. „Lojalnost u grupi je najbitnija. Bez lojalnosti grupe ne možeš ništa. Nekad kolega spasava tebe, nekad ti njega, nekad dajemo, a nekad dobijemo po pi… To ti je sasvim jednostavna matematika”, objašnjava Dra-gan koji je često sudjelovao u tučama s drugim navijačkim skupinama.

„Beč je cirkus za BG” „Ma, brate, Beč ti je cirkus za Beograd. Ne znam šta se ovde tu po Beču čude. Neka budu srećni da su tu i da tu scena nije toliko jaka kao dole. Kad idemo na derbi, to ti je zajebana stvar, tamo zna biti pravi ulični rat. Beč je smešan za BG”, zaključuje Džeki (42) koji je iza zatvorskih rešetaka proveo sedam godina. Iako ne želi o svemu govoriti, priznaje da je najdužu kaznu odležao zbog toga što je ozbilnije ozli-jedio jednog policajca. „Brate, izlemao sam ga baš… Ali, jebiga, koštalo me tri godine zatvora”, prisjeća se Džeki „sudara s murijom”.

Bez perspektive Iako su naši sugovornici vidno pijani i drogirani, jedno nam nakon sat vremena razgovora postaje jasno: riječ o momcima iz socijalno problematičnih prilika, nekadašnjim dječa-cima koji su često odrastali bez sudijela roditelja i u svom životu često bili prepušteni ulici i životu na samoj mar-

gini društva. A da na ulici ima nacionalizma, naročito u navi-jačkome svijetu – to zaista nije tajna. Jedna druga bitna stvar također je jasna: ovi momci ne djeluju kao da imaju svi-jest kojim se riječima ustvari služe kada vikaju parole mržnje poput one „Nož, žica, Srebrenica”. No, na odgovor kako ove momke spasiti iz „naciona-lističke zamke”, ni mi, ali ni stručnjaci nemaju još pravi odgovor. Jasno je da će ga, s rastom desničarskih pokreta, doduše sve češće trebati tražiti…

Skloni nasilju, drogi i nacionalizmu, oni su svoj dom pronašli na stadionima i ulici. KOSMO je eksluzivno razgovarao s ovim mladićima koji, po vlastitoj izjavi, „nemaju više što izgubiti”, a navijanje im služi za iskaljivanje bijesa i frustracija.

SCENA„Tuče u Beču su smešne u odnosu na beogradske.”

Foto

s: A

mel

Top

čagi

ć

„Najradije tučemo Šiptare. To nam je najveći užitak”, otkriva nam Dragan bez ustručavanja.

Dr. Roland_ Anzeige Kosmo_82x64mm

Tel.: 01/523 14 88, www.roland.at

HÖCHSTEERFOLGSZAHLÖSTERREICHS

• AHS-Matura

• Berufsreifeprüfung Beginn: Frühjahr & Herbst

L I FEST YLEL IFEST YLE

KOSMOKOSMO38

Piše: Dušica Pavlović

Gubite kilogrameGubite kilogramena zdrav nacin !

EASYLIFE. Put ka savršenoj fi-guri često je vezan za mnogo muke i glad. Pojedine dijete Vas mogu dovesti do željene kilaže, ali samo privremeno. Uz easylife je uspešno i zdra-vo mršavljenje bez muke i jo-jo efekta zagarantovano!

Foto

s: D

ušic

a Pav

lovi

ć, ea

sylif

e

metodu koja se lako prilagođava svakod-nevnim potrebama, svako može da ostvari svoj dugo očekivani cilj. „Ishrana i gubitak kilograma su jako važni posebno u slučaje-vima hroničnih oboljenja poput dijabetesa ili visokog krvnog pritiska. Gojaznost uzrokuje nisku produktivnost, umor, kao i stomačne probleme. Tada ljudi počinju sa programom za mršavljenje kod nas, a mi ih pratimo tokom čitavog procesa na svakom koraku”, objašnjava nam diplomirana medi-cinska sestra, Anita Krasić, koja već četiri godine radi u easylife-u. „Praksa je pokazala da mnogi učesnici programa redukuju ili potpuno prestanu sa upotrebom lekova nakon što smršaju kod nas, jer se mršavljenje odvija na potpuno prirodan i zdrav način.”

TIMSKI RADOno što easylife metodu čini posebno uspešnom je timski rad, tako da čovek pri-likom mršavljenja nikada nije prepušten sam sebi. Tim stručnjaka, koji se sastoji od savetnika, lekara i eksperta za ishranu, prati učesnike kroz sve faze tokom i nakon mršavljenja. Uključeno savetovanje do čak

E asylife već 14 godina uspešno pomaže ljudima u Austriji da smr-šaju, ali i da dugoročno zadrže

željenu kilažu. Danas postoji osam filijala ove porodične kompanije širom Austrije, u kojima Vas ne očekuju samo eksperti za mršavljenje, već i prijatna atmosfera.

JEDNOSTAVNO ZDRAVOU poređenju sa konvencionalnim dijetama, kod easylife-a su izgladnjivanje, brojanje kalorija, kapsule, šejkovi i naporno vežbanje tabu! Ishrana puna užitaka, koja je pre svega zdrava, predstavlja glavni cilj. Tajni recept za trajno dobru figuru je isprobana metoda, koja se, s jedne strane, bazira na specijalno razvijenoj biljnoj recepturi, koja umanjuje vatrenu glad za slatkišima, a istovremeno poboljšava rad Vašeg metabolizma. S druge strane, ova metoda podrazumeva intenzivnu podršku stručnjaka tokom čitavog procesa, kao i ishranu, koja ubrzava metabolizam. Zahvaljujući jednostavnim receptima, ova ishrana je lako primenljiva u svakodnevnom životu, a podrazumeva obične proizvode iz supermarketa. Uz

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

Foto

s: D

ušic

a Pav

lovi

ć, ea

sylif

e

godinu dana nakon mršavljenja omogućava održiv uspeh i umanjuje jo-jo efekat. Jedno-stavna mogućnost kombinovanja easylife metode sa porodičnim životom obezbeđuje vrlo jednostavan raspored termina za pre-glede pa je samim tim pogodna za ljude u svim životnim fazama. „Naš program je fleksibilan i prilagođava se individual-nim potrebama naših klijenata. Kod nas dolaze, kako mlađi, tako i stariji učesnici, koji iz različitih razloga i različito mnogo žele da smršaju”, kaže Veronika Perchtold, direktorka kompanije easylife. Koliko je timski rad zaista važan, posebno se pri-mećuje kada se moraju savladati prepreke. „Najčešći problemi sa kojima se učesnici

tokom mršavljenja susreću su gubitak moti-vacije i istrajnost. Ne postoji magičan lek i svako mršavljenje uvek zahteva izdržlji-vost i vreme. Zato smo mi tu, da u svakom momentu podržimo naše klijente i da zajedno sa njima nastavimo dalje”, podvlači sestra Krasić. A u familijarnoj atmosferi, svako je otvoreniji i opušteniji.

OVAKO SE MRŠAVI...„U okviru individualnog i neobavezujućeg prvog razgovora svaki klijent dobija detaljne informacije o toku procesa, a takođe se

Uz tim stručnjaka učesnici tokom mršavljenja nisu prepušteni sami sebi.

Suzana Mustafić je izgubila 16 kilograma za 7 nedelja.

Pre PrePosle Posle

Samir Džananović je izgubio 45 kilograma za 18 nedelja.

16KGLAKŠA

45KGLAKŠI

"Opet sam zadovol jna

sobom!”

"Više mi ne trebaju

lekovi”

USPEŠNA PRIČA ZA KRATKO VREME

određuju i individualni ciljevi, kao i traja-nje i cena terapije. Iskustvo pokazuje da se tokom prvog meseca izgubi 8 do 10 posto kilaže”, navodi Veronika Perchtold. Pre nego što se klijent odluči da ode na razgovor, na internet stranici easylife-a u samo neko-liko klikova može uraditi tzv. Figur-Check, koji mu pokazuje načelne vrednosti njegove težine. „Kontrole tokom faze mršavljenja se odvijaju u našim prostorijama, bilo kada u okviru radnog vremena. Nije potrebno da se posebno zakazuju. U toj fazi bi uče-snici trebalo što češće da dolaze do nas i da se savetuju sa našim stručnjacima. U fazi prilagođavanja na novu kilažu, savetuje se da dolaze jednom nedeljno na kontrolu,

kako bi održali ono što su tokom mršav-ljenja usvojili. U toj fazi im dajemo savete, koji će im kasnije pomoći da samostalno održe željenu kilažu”, naglašava gospođa Perchtold. Sa easylife-om mršavljenje uspeva u kratkom vremenskom periodu. Kroz aktivaciju metabolizma, organizam sago-reva masne naslage, kojima prethodno nije imao pristup. Na taj način se ne postiže samo idealna težina, već se dostiže i savr-šena figura. Osim toga, sprečava se jo-jo efekat zahvaljujući kontrolama nakon dostizanja idealne težine. Ko želi da smrša

i da ostane mršav, mirne savesti se može prepustiti easylife metodi i već sad zakazati svoj prvi informativni razgovor.

Kontakt:· easylife Wien Zentrum - 01/503 13 71· easylife Wien Nord - 01/2561666· easylife Wien Süd/Brunn am Gebirge - 02236/379999· easylife Wiener Neustadt - 02622/25200· easylife St. Pölten - 02742/26742www.easylife.at

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

naučnodokazano jednostavno zajedno zanimljivo

KOSMO 39

emociju majke. Naravno, ide-alno je ako roditelj sa djetetom kod kuće govori i njemački jezik, ne čekajući da prve riječi savlada polaskom u vrtić”, naglasila je ona.

Na pitanje u kojim slučaje-vima roditelj treba zatražiti savjet od logopeda, gospođa Peričić navodi par slučajeva:• Ako dijete šuti, ne reagira

na zvukove i ne ostvaruje kontakt očima,

• ukoliko se kod djeteta ne

KOSMO40

ZDRAVLJE

Piše: Vera Marjanović

VAŽNO. Pravilan ra-zvoj govora kod djece dio je njihovog zdra-vog odrastanja. Sva-ko odstupanje može biti pokazatelj pore-mećaja o kojem se blagovremeno treba konsultirati sa logo-pedom.

Razvoj govora Razvoj govora kod djece

Foto

s: iS

tock

phot

o

VAŽNO! Školarci moraju ići na logoped-sku terapiju

J este li znali da dijete počinje govoriti sa šest mjeseci? Ono u tom

uzrastu prepoznaje svoje ime, prema uputama sli-jedi jednostavne motorne pokrete, reagira na into-naciju zabrane NE, govori jednu ili više riječi, uvježbava riječi koje zna i modulira ih. Da bi roditeljima pružili smjernice o ritmu razvoja govora kod mališana, predstavljamo izvode iz univerzalnih tabela, čiji su autori eminentni stručnjaci iz te oblasti:Sa deset mjeseci: dijete mora razumjeti zabrane i na zapovi-jed zaustavljati pokret.Sa 12 mjeseci: koristi fond od 50 riječi, a ukoliko u ovom uzrastu dijete ne govori, treba ga stimulirati i motivirati, kako bi počelo.

Sa 24 mjeseca: rječnik sadrži 200 do 300 riječi, dijete se izražava kratkim i nepotpu-nim rečenicama, upotrebljava prijedloge (u, na, i), zamjenice, koristi neke pravilne glagole i množinu, ali ne govori ispravno.Sa tri godine: rječnik djeteta sadrži 900 do 1.000 riječi, a u rečenici jednostavne konstruk-cije, koje se sastoje od imenice i glagola, koristi tri do četiri riječi. Dijete se igra riječima i zvukovima, slijedi dvostruke naredbe i govori u sadašnjem vremenu. Sa četiri godine: rječnik sadrži 1.500 do 1.600 riječi, dijete postavlja mnoga pitanja, koristi nevjerojatno složene rečenice i prepričava priče i događaje iz bliže prošlosti. Razumije mnoga pitanja iz neposredne okoline, mada teže odgovara na – kako i zašto, jer nema apstrak-

tnu predodžbu. Poredak riječi u interpretaciji je ispravan, a u toj dobi već kategorizira mehanički i broji do pet, pokazuje tri pred-meta, zna osnovne boje i mora razlikovati količinu.

Šta kaže logoped?Poznato je da stručnjaci u multikulturalnoj sredini, kakva je bečka, upozoravaju da djeca migrantskog podri-jetla u najranijoj dobi trebaju razvijati i maternji jezik. Stav je da, ako se pravilno izgrade gramatika i sintaksa mater-njeg, lakše će se razvijati i na stranom jeziku. O ovoj i drugim temama vezanim za razvoj govora kod najmlađih, KOSMO je razgovarao sa Drenkom Peričić, diplomira-nim logopedom:„Maternji jezik sa sobom nosi intonaciju i boju jezika, kao i

razvija govor, tj. ako ono kasni sa izgovaranjem prvih riječi (mama, tata…),

• ako dijete u uzrastu od 18 mjeseci ne govori ništa više od osnovnih riječi i ne razu-mije šta mu se kaže,

• ako dijete sa napunjene tri godine govori nerazgo-vijetno, pa ga okolina ne razumije, znači da se kod njega nisu razvili glasovi,

• ako u određenom uzrastu ne upotrebljava članove, rod i padež, ako ne usvaja pojmove – dva, tri… i ako ne slaže rečenice.

Nekad se sa terapijom kod logopeda počinjalo tek sa navršene četiri godine, ali su iskustva pokazala da treba početi već sa dvije jer, ako dijete ne progovori do te dobi, zatvara se tzv. „prozor za jezik”, pa ne usvaja automat-ski govor, nego se mora puno stimulirati.

„Djeca koja ne govore razu-mljivo imaju poremećaj glasova, tzv. dislaliju u govoru, što se odražava i u pismu. Primjera radi, kad umjesto rampa kažu lampa, umjesto raketa izgova-raju laketa, djeca tako i pišu, to automatiziraju, te u prvom razredu imaju probleme u pisanju. Ako dijete kad pođe u školu ne govori ispravno i razgo-vijetno, ako nema dovoljan fond riječi i ne razumije pitanja, ono

Foto

s: iS

tock

phot

o

je prestrašeno i nesigurno. Pra-vilo je da djeca koja znaju da ne znaju, postaju ćutljiva i ne žele govoriti”, ističe logoped.

Preporuka stručnjaka rodite-ljima je da osluškuju svoje dijete, da prate njegov govorni razvoj i da se na vrijeme konsultiraju sa logopedom. Na ovo dipl. logo-ped Drenka Peričić dodaje:„Ukoliko imaju problema u razgovijetnom govoru, čita-

Augenlasern Wien radi sa najsuvremenijim, visokokvalitetnim laserskim tehnologijama.

nju i pisanju, školska djeca moraju ići na logopedsku terapiju. Naglašavam da djeca koja mucaju moraju također posjećivati logopeda.”

Treba znati:Roditelj treba napraviti ter-min kod logopeda i sa njim otići na savjetovanje, odno-sno na dijagnostiku. Na taj prvi termin se može doći i bez liječničkog uputa, a naredni koraci se dogovaraju.Terapija se radi na njemačkom jeziku i uvijek je individualna.Terapija se obavlja najmanje jednom tjedno.Roditelj kod kuće treba sa dje-tetom vježbati po preporuci logopeda.

Kontakt:Dipl. logoped Drenka PeričićMargaretenstraße 3/5, 1040 WienTel: 01 585 31 61, 0664 320 21 52

Uzroci poremećaja govora: Stručnjaci kažu da je pojava problema u govoru individualna, a u osnovi su joj sljedeći razlozi:1. Kliničke bolesti koje prouzrokuju drugačiji način disanja i nedovoljni dotok zraka: uvećani krajnici, začepljene uši, astma, bolesna pluća. 2. Dude i flašice koje su predugo u upotrebi pritiskaju jezik previše na dolje, pa dijete drugačije guta i govori.3. Psihički uvjetovani poremećaj razvoja govora.4. Okolina koja ne djeluje stimulirajuće na razvoj govora: zdrav-stveni problemi u porodici, odsustvo jednog roditelja.5. Oslabljeni sluh kod djeteta.

PROČITAJTE JOŠ

KOSMO42

MediteranskaPiše: Dušica Pavlović

jabuka

Foto

s: iS

tock

phot

o

MELEM. Ono što je jabuka na kontinentu, to je

smokva na Mediteranu. Veoma ukusna i lekovita,

simbol je života, mira, blagostanja i plodnosti, ali

i požude i erotičnosti. U narodnoj medicini smo-

kva se koristi protiv mnogih tegoba, a mi Vam

predstavljamo pravi mediteranski delikates!

KUHINJAKUHINJA

Mediteranska

Foto

s: iS

tock

phot

o

KOSMO 43

Težina pripreme: • • • • •Trajanje pripreme: 40 minuta

Lignje sa spanacem i smokvama

Priprema:Na malo maslinovog ulja prepržite sitno iseckani beli luk. Dodajte na kolu-tove narezane lignje, so, biber i lovorov list. Dinstajte par minuta dok lignje ne omekšaju. Dodajte otkoštane masline, aceto balsamico i smokve izrezane na četvrtine. Još malo dinstajte i sklonite sa strane. Spanać dobro operite. Složite ga u zdelu i dodajte lignje i smokve. Pre-lijte s još malo aceta i maslinovog ulja.

Sastojci:• 500 g lignji• so i biber• 3 kašičice sirćeta (aceta balsamica)• 500 g baby spanaća• kašičica zelenih maslina• 2 lovorova lista• 2 čena belog luka• maslinovo ulje• 5 smokvi

KOSMO44

STARSSTARS

STRUKA. Naša estrada krije uvek kojekakvo izne-

nađenje. To važi i kada se radi o obrazovanju,

tj. završenim školama najvećih muzičkih zvezda.

Ove poznate ličnosti i pored karijere poseduju i

zavidan nivo obrazovanja, neki manje a neki više.

Foto

s: W

ikim

edia

Com

mon

s, zV

g.

Piše: Manuel Bahrer

Prava zanimanjaPrava zanimanjabalkanskih pevača

U najobrazovanije pevače s bal-

kanskih podneblja bez sumnje

spada Neda Ukraden koja je čak

zavšrila dva fakulteta (pravo i

engleski jezik). Isto važi i za Adila

Maksutovića, koji je prošle godine zavšrio

Pravni fakultet, a pre toga već Krimina-

lističku akademiju. U grupu estradnih

pravnika spada i Zorica Brunclik (2),

koja se može pohvaliti diplomom iz Niša.

Takođe akademski obrazovan, mada iz

oblasti ekonomije, je Zdravko

Čolić (1), koji je svojevre-

meno studirao u Sarajevu.

Akademci

Muzicko obrazovanje1

2

3

4

Što se muzičkog obrazovanja tiče, bez sumnje najobrazovaniji su Željko Joksimović (3), Biljana Krstić i Viki Miljković (4). Njih četvoro je uspešno završilo muzičku akademiju.

Foto

s: W

ikim

edia

Com

mon

s, zV

g.

balkanskih pevača

Podrazumeva se da je broj onih pozna-

tih, koji su završili srednju školu dosta

veći. Lepa Brena (6) je odustala od stu-

dija turizma, pa je ostala na srednjoj

turističkoj školi, koju je i završila. Dara

Bubamara poseduje diplomu iz srednje

saobraćajne škole, dok je folk diva Ceca

Ražnatović (5) završila poljoprivrednu

školu, smer svinjarstvo. Njene kolegi-

nice Dragana Mirković, Mira Škorić i

Suzana Jovanović su uspešno okončale

srednju ekonomsku školu.

Među velikim estradnim

umetnicima ima mnogo

i onih, čija je školska

karijera ostala na nivou

obaveznog školovanja,

t.j. samo osam godina

osnovne. U tu grupu spa-

daju, između ostalih,

Severina (7), Ljuba Aličić

(8) i Vesna Zmijanac.

Srednja skola

Osnovno obrazovanje

5

6

7

8

KOSMO 45

* ausgenommen Velux- und Abusprodukte und Arbeitszeit - Aktionen gültig bis 30. 09. 2018Sonnen König NORD: Gewerbestraße 3-5 | 2201 Hagenbrunn | Tel.: 02246/3534Sonnen König SÜD: Triester Straße 242-244 | 1230 Wien | Tel.: 01/292 86 00

Sichern Sie sich bis 30. September 2018 noch unseren

Herbstrabatt von 10%! In unseren großzügigen Ausstellungen präsentieren wir Ihnen die aktuellen Trends im Bereich Sonnen-,

Wind- und Regenschutz! - Wir freuen uns auf Sie! www.sonnen-koenig.at/news

MESSE Nord: 14. + 15. SeptemberSüd: 21. + 22. September

jeweils von 9-18 Uhr

Herbst

VHS WIen, 1120

SCENA

Vedran Gavrić je poreklom iz Banjaluke, bavi se mu-zikom i arhitekturom. Putovao je daleko dok se nije odlučio za Beč. Veruje u pokretačku moć stvaralaštva, a dok nam govori kroz pesme, one same govore kroz njega i traže mu da ih pusti da zažive.

KOSMO: Kako si odlučio da dođeš baš u Beč?Vedran Gavrić: Mnogo faktora je uticalo. Iako jako volim Banjaluku osjetio sam da je momenat da idem, zato što sam je malo prerastao. Otišao sam na brod i putovao svijetom. Nakon što sam se vratio, tražio sam zelenu travu doma mog, a kad sam došao ovdje, vidjeo sam da je jako zelena i lijepa. Putovao sam devet, deset hiljada kilometara i, iako sam mislio da nisam nostalgičan tip, shvatio sam da zapravo jesam. Tako sam pronašao Beč kao idealno mjesto, jer je jako blizu. A i tako logičan izbor zato što je centar kulture, jedna metropola, divan grad i ovdje mogu da izrazim sebe

i budem zadovoljan. Pronašao sam i dosta prijatelja.

Kaži nam nešto o pesmama koje će izaći?„Vrijeme da dušu odmorim” je ljetnja pop-rok pjesma. To je jedna izjava ljubavi. Međutim, ona zapravo govori o ljubavi prema mojoj sudbini. Pjevam o mom susretu sa sudbinom gdje sam imao nešto njoj da kažem i gdje sam vrlo jasno dobio odgovor. Druga pjesma „Hram“ se bavi jednim dubokim unutrašnjim osjećajem koji je kroz tu pjesmu, najbolje riječima iznesen i prenesen ljudima. Usudim se reći da je autobiografska. Ja ne moram ljudima uopšte da pri-

čam ko sam ja. Pjesme mogu da kažu za mene. Uijvek ću se predstavljati kao kantautor.

Ja sam onaj koji izvodi i koji piše sebi pjesme.

Kako opisuješ svoj umetnički pečat? Ja gradim svoj stil kao način na koji ću da izgradim sebe. Kako će neka pjesma izaći iz mene je za svaki slučaj posebno. Definitivno čovjek treba sebe da pronađe nakon što toliko muzike presluša, nakon što toliko stvari spozna i iskusi. Treba se prepustiti i onda pronaći svoj osobni pečat. Ono što ja zastupam je zapravo to iskonsko, iskreno stvaralaštvo gdje mi sebe pred-

stavljamo. Ono što pokreće sve je kreativnost i otvorenost. Šta nas prije vodi ka stvaralaštvu?

Ljubav ili strah? Pa, definitivno je ljubav ta koja će nas dovesti do ispunjenja naših

snova. Ja apsolutno prihvatam da ja u svojoj muzici kažem „hej ljudi, ja sam takav, ja sam taj”.

Gde i kad publika može poslušati tvoje

pesme?Mogu da se čuju na You-

Tube kanalu pod nazivom Vedran Music Official i na radio stani-

cama. Sve zavisi na kojoj ćete frekvenciji biti. Ja na svojoj stranici objavljujem na kojim radio stanicama se puštamo da bi ljudi mogli da budu u toku. Sad postoji dosta internet streaminga gdje i stanica koja se nalazi u Bo-sni i Hercegovini ili u Srbiji može, ustvari, da dopre do svakog slušaoca. Na Facebook stra-nici se dijele sve informacije o gostovanjima, novim pjesmama, koncertima, svemu. U

Beču nastupam po našim urbanim, poznatim lokalima.

1. 2.

3.

faceNAŠEfaceface

Foto

s: zV

g.

Piše: Dina Ogrizović

Fotografija: Dina Ogrizović

„Pjesme govore za mene”

4.

Vukovarskavečer

19:3019.10.2018.

iz Vukovara, koje je prošle godine proslavilo 150 godina postojanja i djelovanja. Ovo društvo je jedno od najstarijih društava u gradu Vukovaru. Osnovano je daleke 1867. go-dine, a danas broji preko 120 članova, okuplja Vukovarce svih generacija čija je osnovna zadaća njegovanje i očuvanje hrvatske tradicijske kulture. Društvo djeluje kroz dječju i odraslu folklornu skupinu, mlađu i stariju tamburašku sekciju, tamburaški orkestar i pjevački zbor. Za svoj rad i uspjehe društvo je nagrađeno

Plaketom Grada Vukovara i Poveljom Vukovarsko-sri-jemske županije. KOSMO Vam poklanja 1x2 karte na:

www.kosmo.at u rubrici Gewinnspiele. Više informaci-ja na: www.zagrebwien.at ili na: www.hkgd.dunav.hr.

KOSMO46

Bogatstvo tamburaške glazbe, pjesme i plesa, ljepotu narod-nih nošnji i običaja, te fol-klorno umijeće prezentirat će nam Kićo Slabinac, popularni šoumen i pjevač nezaboravnih pjesama i Hrvatsko kulturno i glazbeno društvo „Dunav”

NAGRADNA IGRA

Foto

s: zV

g.

Foto

s: zV

g.

„Pjesme govore za mene”

14.9 – 21.10.2018.do 13.10.2018. Arena Wien Casablanca11:00 – 19:0019:00

Kud Behar10. jubilarni koncert

World Press Exhibition 2018

cilj očuvati tradiciju, jezik i kulturu naroda BiH. Trenut-no vršimo upis novih člano-va. Naše prostorije se nalaze u 1150, Kardinal Rauscher Platz 6/1.

tografija i priča iz svih uglova sveta. Upustite se na vizuelno putovanje, te spoznajte real-nost različitih ljudi. Više in-formacija možete pronaći na: www.worldpressphoto.org.

Kao i svake godine u oktobru mjesecu, bosanskohrecego-vačko kulturno umjetničko udruženje Behar Wien i ove godine organizuje godišnji koncert. Ove godine je 10. jubilarni koncert. Na jubilar-nom koncertu goste će za-bavljati poznate estradne zvi-jezde Šerif Konjević, Emina Tufo, Adnan Ado Bogaljević i Asim Bajrić. BH KU Behar Wien će se prezentovati sa nekoliko koreografija koje će izvesti djeca i omladina iz tri starosne skupine (najmlađa grupa, srednja grupa i repre-zentativni ansambl). Naše udruženje, koje trenutno broji oko 100 članova, ima za

Posetite World Press izložbu slika 2018 na svetskoj turne-ji koja prikazuje važne priče prikazane fotografijama sa 61. godišnjeg takmičenja World Press Photo. Pobed-nike je izabrao nezavisni žiri, koji je pregledao više od 73.000 fotografija priloženih od strane 4.548 fotografa iz 125 različitih zemalja. Ulaz se naplaćuje 8 evra. World Press fondacija za fotografi-je je globalna platforma koja nastoji da poveže profesio-nalce i publiku kroz vizuelno novinarstvo i pripovedanje. Danas je ovo takmičenje izraslo u najprestižniju plat-formu za prezentovanje fo-

KOSMO 47

Open HouseWien 2018

do 15.9 – 16.9.2018.10:00 – 17:00

Open House Wien

ENTDECKE DEINE STADT (otkrij svoj grad) će Vas povesti na šetnju kroz Beč kakvu još niste doživeli! Ako Vas zanima arhitektura, skriveni pasaži i tajne našeg grada, ovo je događaj koji ne želite da propustite. Kroz ovu priču bolje ćete razumeti istoriju grada, ali i savremene tendencije. Možda ćete čak i otkriti Vaše novo omilje-no mesto u gradu, gde ćete se vraćati kad poželite da se odmorite od (vele) gradske vreve. Poznate, istorijske i savremene zgrade biće Vam predstavljene od strane zna-laca grada i arhitekture ali i volontera, a učešće se ne na-plaćuje. U sklopu ovog eventa organizatori nude i specijalne

ture za decu. Otkrijte preko 70 lokacija u Vašem gradu (od Ringturma, preko domini-kasnkog manastira, pa sve do modernog života u Seestadtu) i to sasvim besplatno! Više in-formacija možete pronaći na: www.openhouse-wien.at.

KOSMO48

SCENA

KOSMO 49

„Pamtim samo lepestvari”

Fotografije: Marko VulevićPiše: Dušica Pavlović

DISCIPLINA. Maya Berović je na domaćoj estradi pravi primer predanog rada, a sa svakim novim singlom i albumom njena po-pularnost sve više raste. U ekskluzivnom razgovoru nam otkriva ključ svog uspeha.

KOSMO: Kad i kako si odlučila da

postaneš pevačica? Maya Berović: Od kako

znam za sebe želela sam da pevam. Dok su se moje dru-

garice igrale lutkama, ja sam bila ta koja je znala da uzme prvo što joj

padne pod ruku i počne da peva. Znala sam sve aktuelne pesme, a najsrećnija sam bila kada bih dobila aplauz od drugarica.

Kako se vreme menjalo, u školi sam želela da budem pilot, ali strast za pevanjem je bila mnogo veća od želje da letim. Moja tetka je bila profesorka muzičkog i kada sam imala svega pet godina dovela me je u hor. Tada već počinju moji muzički koraci.

S obzirom na to da potičeš iz manjeg mesta, koliko je bilo teško probiti se u estradne vode i da li si nailazila na podršku ili na negodovanje svoje okoline?

Na svojoj koži sam tokom karijere, koja broji sedam albuma, doživela sve. Od toga da sam osetila sujetu, nepravdu, poraz i još mnogo toga. Mislim da nema dovoljno prostora u Vašem intervjuu da sve navedem, mada se to nije dešavalo samo meni, nego i drugim mojim koleginicama. Ljudi koji su pametniji od većine nas znaju da kažu da sve ono što te ne ubije, ustvari te ojača. Očigledno me je sve to ojačalo da danas budem ono što jesam. Uvek sam se trudila da sve što je loše

KOSMO50

SCENA

karijere shvatila sam jedno, a to je da kon-stantno morate da ulažete i nadograđujete se. Ako ste prethodnim albumom postavili standard i napravili određeni pravac koji do tada nije postojao, onda onaj naredni spot mora da bude duplo bolji. Uvek se vodim time. Sa svojim timom shvatila sam da je produkcija „Imperia” ono što može da ispuni sve moje kriterijume. 

Po čemu je novi album poseban i koje pesme sa njega su tebi lično najbolje?

Ime „Seven”, kako sam krstila album, ima mnogo simbolike vezane za moj život. Jul – sedmi mesec u godini kada sam rođena, sedmi album po redu i... Sedam je moj omi-

„Moj ljubavni život nije ni malo tužan, već puka suprotnost. Volim da pevam emotivne pesme, jer znam da publika obožava da sluša iste.”

Maya ukratko...

Šta te najlakše rasplače?Ljudske sudbine kada znam da nisu krivi ni za šta, što im se dogodilo, a sve bih dala da mogu da im pomo-gnem. Deca koja su bolesna, jer svako dete zaslužuje da bude najsrećnije na svetu.

Šta te najlakše iznervira?Kada znam da sam u pravu za neku stvar, a druga osoba pokušava da me ubedi u suprotno. Kašnjenje zna da me izbaci iz takta. Uvek se trudim da se uopšte ne nerviram, kažu doktori da je loše za zdravlje.

Koje su tvoje najveće vrline, a koje mane?Za ovo prvo morate da pitate ljude koji me poznaju, a mana što sam veliki hedonista kada je hrana u pita-nju i mogu da jedem do iznemoglosti. Obožavam garderobu i zadnju paru sam spremna dati na dobar komad. 

Gde najradije letuješ, a gde zimuješ?Više volim leto od zime. Obožavam da odem na Karibe, Maltu, Dubai, jer tamo mogu maksimalno da napu-nim baterije, a opet uživam u dobrim izlascima i provodu. Obožavam trop-ska mesta.

Omiljeni žanr filmova?Krimi trileri. Poslednji koji sam pogledala tog tipa je „Contratiempo” o kojem sam naredna dva dana raz-mišljala bez prestanka.

U čemu uživaš u slobodno vreme? Imaš li neki hobi?U vremenu kada nedeljno imam pet nastupa, najviše volim kvalite-tan san. Kada mogu da se naspavam i maksimalno uživam u odmoru. Hobi – recimo to što uvek volim da ispratim sve što izađe prvo iz modne industrije, ali to bih pre stavila pod interesovanjem.

Mačke ili psi?Psi.

Pravo vreme ili V.I.P?Ne mogu da se opredelim ni za jednu, zato bih rekla obe.

Beograd ili Sarajevo?I Beograd i Sarajevo.

„Ako ste prethodnim albumom postavili standard, onda onaj naredni mora da bude duplo bolji”, vodi se Maya ovim motom.

zaboravim i pamtim lepo, kao što su uspesi na muzičkim poljima, prepuni klubovi, a energiju koju oni daju ne može nista da nadokandi.

Kako je počela tvoja saradnja sa Jalom Bratom i Bubom Corelliem?Sada već veoma davno. Slušala sam ono što su radili, preko svog tima došla do njih i našli smo se na sastanku. Lako smo se dogovorili oko svega i ubrzo su krenuli hitovi i duet-ske pesme koje, sudeći po komentarima

publike, odlično prolaze. To je ukratko priča, a svako novo druženje sa njima me uvek toliko nasmeje da je to neverovatno! Veoma su duhoviti momci, a njihov talenat je neosporan.

Koji ti je najdraži duet sa njima dvojicom?Svaki duet u mom srcu ima posebno mesto. Kao što su pesme moja „deca” tako su to i duetske numere sa njima. Kao najdražu mogu da izdvojim „To me radi” koja je prva duetska pesma sa njima.

Šta je za tvoju karijeru značio prelazak u Imperiu?Od samog s t a r t a

KOSMO 51

ljeni broj. Ovo što sam nabrojala smatram da je dovoljno. (smeh)

Teme u tvojim ljubavnim pesmama su uglavnom tužnog karaktera, iako si ti pri-vatno na tom polju ispunjena? Na osnovu čega biraš pesme?Već godinama moja publika može da vidi da sam i te kako ispunjena u ljubavnom segmentu. Moj ljubavni život nije ni malo tužan, već puka suprotnost. Volim da pevam emotivne pesme, jer znam da publika obo-žava da sluša iste. Svako se na neki način pronađe u određenoj numeri, jer je svako bar jednom u životu doživeo emitovini pad.

Pričas na ijekavici, a pevaš na ekavici. Kako je došlo do te odluke?Rođena sam u Bosni, te ni u jednom momentu nisam zaboravila ono odakle sam ponikla. Ne vidim ništa loše u tome što mogu da pevam na ekavici, a da pričam onako kako sam naučila od malih nogu. Zar ne?

Da li si u braku ikada imala problema zbog posla?Ako Vam neko kaže da u braku ne postoji ni razmena mišljenja oko najbanalnijih stvari, onda laže. Ne svađamo

se, međutim uvek se dogovaramo sve što se tiče posla i privatnog života. Naravno, ne mislimo uvek isto, ali kada imamo različita mišljenja nađemo se na pola puta i uvek sve prođe bez bilo kakvih rasprava. U 21. veku smo i sve može da se reši uzajamnim dijalogom. 

2009. godine si se preselila kod svog supruga Alena u Graz. Kako si se snala-zila u Austriji?Volim taj grad, jer mogu slobodno da trčim ulicom, odlazim u restorane, a da niko ne zna ko sam zapravo. S druge strane Beograd mi nedostaje, jer je tu većina mojih prijatelja, a kada nisam u Bosni nedostaje mi rodbina. 

Šta bi još volela da ostvariš pri-vatno i poslovno?Poslovno – da i dalje nastavim sa stvara-njem kvalitetnih

„SEVEN”Pravi letnji hit, za Mayu predstavlja album sa ogromnom simbolikom.

pesama koje će postajati hitovi. Publiku, koja će voleti moje pesme kao što to sada čini i da se uvek družimo zajedno. Privatno – neka sve ide svojim tokom i neću imati želju ništa da menjam. (smeh)

Akzent Theater20:0014.10.2018.

52 KOSMO

KULTURA

Foto

s: zV

g.

Knjige

Poslednji argonaut – Aleksandar M. GatalicaSlužbeni glasnik, Beograd 2018.

Doktor Petini j e p o p u t čuvara biblio-teke skrivene u sećanjima l ju d i . Ne ki koji su pri-stali da s njim

sklope ugovor zbog radoznalosti, samoće ili lude nade da će u nekoj od istorija pronaći svoje bližnje i zaista moći da ih dodirnu. Putnici kreću na put u svoja sećanja. Ali, ova knjižnica ima i mračnu stranu.

Nogomet narodu –Aleksandar HoligaJesenski i Turk, Zagreb 2018.

Nikada u Hr-vatskoj, nijed-na redakcija nije pisala bolje i odgovornije o sportu od re-dakcije Alek-sandra Holiga.

Njegova specijalnost je „najpopu-larnija i najvažnija sporedna stvar na svijetu”. U svakom od ovih tekstova je cijeli niz motiva kojima se neće veseliti samo nogometni fanovi, nego i sociolozi, antropolozi...

A u t o r i c a Nataša Bartula posvetila je knjigu majci, učiteljici Novki Bartula, koja je cijeli radni staž radila u Ljubini

i kao učiteljica izvela mnogobrojne generacije učenika, bila je čovjek i savjetnik, žena i prijatelj roditeljima i njihovoj djeci. Emotivno vezana za ljude, prijatelje, komšije, rijeku, svaki grm i kamen u Ljubini.

Jača od vučice –Nataša BartulaBosanska riječ, Sarajevo 2018.

KOSMO Vam poklanja 1x2 karte. Više u rubrici Gewinnspiele na www.kosmo.at.

Uloga žena u poslovnom svetu je još jedna od glavnih stavki dana kulture.

KOSMO Vam poklanja 1x2 karte. Više u rubrici Gewinnspiele na www.kosmo.at.

Gotovo tri decenije posle izvođenja 1987. godine u brod-vejskom teatru „Manhattan Theatre Club”, predstava „Frenki i Džoni” nastala po tekstu Terrence McNally doživela je domaću verziju. Svoju filmsku premijeru imala je 1991. godine u režiji Garry Marschall gde su glavne uloge igrali Mišel Michelle Pfeiffer i Al Pacino. Posle izuzetno zapaženog filmskog uspeha, predstava se ponovo vraća na pozornice širom sveta, gde se igra sa velikim uspehom. Ulaznice se po ceni 24 i 20 evra mogu se kupiti na blagajni Akzent teatra i naručiti na broju: 01/501 65-13306. Više na: www.skforum.at

Pod pokroviteljstvom Ambasade Republike Bosne i Hercegovine u Austriji, Bosanskohercegovačka kulturna platforma (BHKP), austrojsko-bosanskohercegovačko kulturno društvo „Mimoze” i Društvo zaposlenih žena iz Bosne i Hercegovine (BWBH) pozivaju Vas na bosan-skohercegovačke dane kulture. Očekuje Vas raznoliki program: počevši od biznis salona preko umetničkih izložbi, čitanja knjiga praćena tradicionalnim sevdalin-kama do, sada već poznatog jesenjeg vašara. U fokusu ovogodišnjih dana kulture nalazi se, između ostalog, zanačaj kulturnog nasleđea BiH.

BIHdani kulture

Narodno pozorište iz Sarajeva ove jeseni će Vas obra-dovati dugo očekivanom predstavom – „Buba u uhu”. Kada gospođa Chandebise počne sumnjati da ju muž, direktor jednog osiguravajućeg društva, vara sa drugom ženom, bubica u uhu joj ne da mira, sve dok sama ne uzme stvari u svoje ruke. Uz pomoć prijateljice, gospođa Chandebise šalje svom mužu anonimno ljubavno pismo u kojem mu zakazuje ljubavni sastanak. Lakomislenost, nesporazumi, nevjerojatne koincidencije i neočekivane situacije krase ovu komediju, koju je napisao francuski dramatičar Georges Feydeau. Više na: www.kazent.at.

Pozorišna predstava Frenki i Džoni

Predstava −Buba u uhu

27.9 – 30.9.2018. Open House Wien11:00 – 18:00

Akzent Theater19:3023.9.2018.

NAGRADNA IGRA

NAGRADNA IGRA

Foto

s: zV

g.

KOSMO 53

The Darkest Minds

Woman Walks Ahead

Žanr: drama, komedijaGlumci: Alex Roe, Jessica Rothe, Abby Ryder Fortson, Travis TrittRežija: Bethany Ashton WolfNa repertoaru od: 16.8.2018.

Kako grupa tinejdžera sve više razvija misteriozne, natprirod-ne moći, bivaju proglašeni kao pretnja od strane vlade, koja ih i utamniči. Šesnaestogodišnji

Rubi, jedan od najjačih i naj-moćnijih tinejdžera, beži iz lo-gora i pronalazi grupu mladih tinejdžera koji traže sigurno mesto za život. Uskoro nova porodica shvata da živi u svetu u kojem su ih moćni odrasli prevarili, te se moraju suočiti sa njima. Tinejdžeri moraju da se bore da povrate kontrolu nad svojom budućnošću kroz udružene snage.

Bioskop – najnoviji blockbusteri

APPSkyView besplatna

SkyView pre-tvara pamet-ne telefone i tablete u AR pretraživače

zvezda, planeta i sazvežđa; aplika-cija može prikazati stazu objekta na nebu, kao i informacije o odabranim planetama i satelitima. SkyView nudi i funkciju „vremenskog puto-vanja”, te prikazuje nebo u prošlosti i budućnosti, na osnovu toga što znamo o putanji svakog objekta.

MyFitness-Pal besplatna

Bilo da želite da smršate, to-nirate telo, po-stanete zdra-

viji, promenite navike ili započnete novu dijetu, volećete MyFitnessPal. Aplikacija ima preko 6 miliona ra-zličitih recepata i namirnica, barko-dove – skener, pretraživač restora-na, predloge za zdravije alternative u ishrani, brojač kalorija ali i proteina, holesterola, vitamina itd.

Geography Challenge

Upustite se na virtuelno pu-tovanje i upo-znajte različite zemlje. Apli-kacija sadrži

4 kategorije kvizova, kroz koje ćete lakše i uz lepu animaciju moći lakše da zapamtite zastave zemalja, grani-ce, glavne gradove i najvažnije zna-menitosti različitih država. Kvizovi ne traju duže od 60 minuta, te je ova igrica savršena razonoda dok čekate u redu ili ste na putu. Cilj je da od-govorite što brže i tačnije. Kako bi poboljšali svoj rezultat možete kori-stiti i opciju za trening, a potom se i takmičiti protiv ostalih korisnika.

Igrica

The Incredibles 2Žanr: animacija, porodični Režija: Brad BirdNa repertoaru od: 27.9.2018.Ocena: 4

Omiljena porodica superhe-roja iz Pixarovog univerzuma je ponovo u „Incredibles 2”, 14 godina nakon izlaska prvog dela. Ovog puta je Helen (glas Holli Huntera) u centru pažnje, ostavljajući Boba (glas Craig T. Nelson) kod kuće Violetu (glas Sarah Vovell) i Dasha (glas Huck Milnera) da se nosi sa sva-kodnevnicom „normalnog” života. Ovo je težak prelaz za sve, dodatno otežan rođe-njem bebe Jacka i razvijanjem njegovih super moći, kojih

porodica u početku nije ni svesna. Kada novi zločinac izvodi genijalnu i opasnu zaveru, porodica i Frozone (glas Samuela L. Jacksona) moraju pronaći način da zajedno pobede zlikovca. Međutim, to je lakše reći nego učiniti, iako su svi oni „Incredible” (neverovatni). Ovaj film je pun akcijskih scena koje se razvijaju i nižu od samog početka filma; ali ima i dobro razvijenu rad-nju. Iako je drugi deo veoma popularnog filmskog pred-hodnika, zahvaljujući svom kvalitetu može stajati samo-stalno i dalje biti ocenjen kao sjajan film. Ono što ga čini unikatnim je to što se junaci ovog filma susreću sa problemima koje ima svaka

Pogledali smo za vas - novo na repertoaru

porodica. Oni imaju svoje strahove, nade i snove koje svi gajimo. Posle ovog filma i deca i roditelji izlaze iz bioskopskih sala sa ponovo pronađenom verom u super heroje i poletnom snagom, a možda se čak i zapitaju da li su i oni sami heroji nečije priče? Za ovaj film ne postoje starosne granice, niti Vam je potreban talenat za maštu.

Žanr: drama Glumci: Jessica Chastain, Michael GreyeyesRežija: Susanna WhiteNa repertoaru od: 29.6.2018.

Muzička mega zvezda se po-novo susreće sa svojom pr-vom, srednjoškolskom ljubav-lju i spoznaje visoku cenu koju je platio da bi postao uspešan. Forever My Girl se bazira na

emocionalnom bestseleru Njujork Tajmsa Heidi Mc La-ughlin. Nekada slatki par sred-njoškolskih dana iz Luiziane se igrom slučaja sreće posle osam godina. Dok Liam pokušava da ponovo osvoji Josie, ona se trudi da drži distancu i dalje povređena prošlošću. Da li će dobiti drugu šansu i kakvo joj je iznenađenje priredio sazna-ćete ako pogledate film.

horoscope.pdf 2 11.08.17 12:00

HOROSKOP

Foto

s: zV

g.

Princ Harry15.09.1984, LondonMlađi sin princa Charlesa i pokojne princeze

Diane, trenutno je šesti po redu na listi za nasleđe

britanskog, kraljevskog trona, a nosi titulu voj-

vode od Sussexa. Da je tipični pripadnik znaka

device, ogleda se i u tome da jednostavno ne može

besposleno sedeti sa strane. Vođen intenzivnim

kvadratom između Sunca i Marsa, Harry je izu-

zetno aktivan muškarac koji koketira s opasnim

potezima. To se odnosi i na njegovu vojnu kari-

jeru, kao i na povremene javne ispade u vezama

koje je imao pre braka. Premda je sklon greškama,

Harry ipak nešto uči iz njih zahvaljujući Suncu u

analitičnoj Devici koju podupire Mesec u Biku, a

koji mu daje impulsivnost karaktera.

Horoskop poznatih

DEVICA: Devica je često pogrešno protumačena zbog simbolike imena ovog znaka. Ona sve doživljava po prvi put. Život koristi da otkriva, iako izgleda nevino, ona otkrića koristi da bi udovoljila drugima. Tako se

neretko dešava da odabere poziv koji se odnosi na brigu

o drugima, nešto kao posao negovatelja. Kada mnogo brine i suviše kritikuje ljude oko sebe stvara probleme. Ovaj znak je možda i nepravedno poznat po sitničavosti,

pa je važno da gaji toleranciju i nauči da traži pomoć kada je neophodno.Snaga: praktičan, lojalan, vredanSlabost: stidljivost, preterano kritičan prema drugima

Omiljena boja: zelena, tamno braonZnakmeseca

Mesečnihoroskophoroskop

54 KOSMO

horoscope.pdf 2 11.08.17 12:00

KOSMO 55

Foto

s: zV

g.

Ovan (21.3 - 20.4)Septembar Vam donosi dosta energije. Iako je ovaj mesec povoljan za ljubav, ne za-

boravite na porodicu i prijatelje. Slobodno vreme možete iskoristiti kako biste poboljšali

Vašu kondiciju i fizičku spremnost. U ovom periodu će red biti prioritet za Vas kada je domaćinstvo u pitanju. U kru-gu porodice su mogući problemi koje ćete morati da rešite. KOSMO SAVET: Poslušajte savete dobrih prijatelja!

Bik (21.4 - 20.5)Pripadnici ovog znaka se u septembru mogu radovati harmoničnim vezama. Zvezde će se pobrinuti da u porodici vlada dobro ras-položenje. Zbog toga iskoristite ovaj period da rešite probleme koje imate i da napravite planove za buduć-nost. Međutim, harmonija se može naglo prekinuti jednom poslovnom prilikom koju ne bi trebalo da propustite! KOSMO SAVET: Obnovite Vaše znanje stranih jezika!

Blizanci (21.5 - 21.6)Blizanci se u septembru mogu radovati stabilnim i harmoničnim vezama, kako u ljubavi, tako i u

poslovnom svetu. Razumećete se odlično sa Va-šim partnerom, a na poslu neće biti situacija koje bi

Vas mogle ugroziti. Jedini problem Vam može stvoriti izgradnja odnosa koji su već narušeni. KOSMO SAVET: Sreća dolazi onima, koji su za nju spremni! Uveselite druge, a oni će i Vas.

Rak (22.6 - 22.7)Dolazak septembra označava početak pozi-tivnog perioda za rakove. Zvezde su Vam u potpunosti naklonjene kada je reč o ljubavi i harmoniji. Spremite se za noći pune romantike! Za sve samce u ovom znaku aspekti su i više nego dobri da upoznate puno novih osoba. Iskoristite ovu priliku! Nemojte se uplašiti ako izostajete s posla zbog mogućih bolesti. KOSMO SAVET: Provodite što više vremena u prirodi!

Lav (23.7 - 23.8)Pomeranjem pozicija planeta, dolazi povoljan period za lavove. U ovoj fazi je važno da ne

zaboravite da se odužite osobama koje su Vam nekada pomogle. Očekuje Vas stabilan i miran

period na poslu, a u privatnom životu možete uživati u har-moničnim odnosima. Konačno možete da se opustite i umirite svoju predatorsku prirodu! KOSMO SAVET: Ne započinjite dan u žurbi! Bolje ustanite ranije i doručkujte pre obaveza!

Devica (24.8 - 23.9)U septembru ćete se najbolje osećati u društvu Vaših prijatelja ili partnera. Nijedna devica ne voli da bude sama, jer je sklona mračnim misli-ma. Takođe treba da obratite pažnju na Vašu vital-nost i da se posvetite zdravlju. Kako biste popravili Vaše raspolo-ženje, u septembru treba više da izlazite i upoznajete nove ljude. KOSMO SAVET: Live koncerti će Vam napuniti baterije.

Jarac (22.12 - 20.1)Očekuju Vas veoma interesantni događa-ji kada je jubav u pitanju. Uticaj venere će doneti više strasti u Vaš život! Bićete u do-brom raspoloženju, te se nemojte sputavati sa izlascima! Bićete skloni da zagrabite „zabranje-no voće”, a taj izazov može drastično ugroziti Vašu poslovnu etiku. Osigurajte se da Vas ti potezi ne ugroze u budućnosti. KOSMO SAVET: Više spavajte!

Vodolija (21.1 - 19.2)Čeka Vas teži period u ljubavnom životu, koji zahteva dosta strpljena i istrajnosti. Čak iako se strast ugasila, to ne znači da ljubavi više

nema. Upravo suprotno! Samo one veze, koje izdrže ovaj test, su one prave. Kako biste prevazišli ovaj pe-riod savetuje se da poslušate svoj razum, a ukoliko se osetite izgubljeno, oslonite se na Vašu porodicu i prijatelje.KOSMO SAVET: Ojačajte Vaš imuni sistem!

Ribe (20.2 - 20.3)Venera Vam je u narednom periodu naklonje-na, a i Vi ste spremni da date sve od sebe kako bi vladale ljubav i harmonija u Vašem odnosu sa ljudima. To će Vam na ljubavnom planu poći za rukom, ali u porodici može doći do manjih problema. Na svu sreću, doći ćete lako do rešenja problema. U odličnoj ste formi! KOSMO SAVET: Ne očekujte previše od sebe!

Vaga (24.9 - 23.10)Nova osoba u Vašem okruženju Vam naj-verovatnije „maže oči”. Može biti da Vi no-site ružišaste naočare, ali moguće je da Vas

ona namerno laže. Kako ćete u septembru biti oprezniji, vrlo je verovatno da ćete razotkriti sve njene trikove. Iz ovog događaja ćete steći neprocenjiva iskustva. Dolazi period problema, koji će biti naporan, ali ćete uspeti sve da ih rešite. KOSMO SAVET: Pazite na zdravlje!

Skorpija (24.10 - 22.11)Dolazi mesec pun događaja u privatnom životu! Nažalost, ne baš tako pozitivnih. Pripazite na Vaše loše raspoloženje i pokušajte da ga poboljšate, jer samo tako možete smanjiti konflikte sa ljudima u Vašem okruženju. Doći će do emotivnog udalja-vanja Vas i Vašeg partnera što može prouzrokovati neverstvo s njegove strane. Ne smanjujte tempo rada na poslu! KOSMO SAVET: Ukinite večernje obroke!

Strelac (23.11 - 21.12)U septembru možete očekivati pozitivnu ener-giju kada je ljubav u pitanju. Slobodni strelci pre

svega treba da drže oči širom otvorene! Postoji mogućnost da upoznate srodnu dušu. U vašoj oko-

lini će biti dosta slobodnih, potencijalnih partnera, ali ne žurite s odlukom. Dobro promotrite sve i svakoga i budite sigurni da ne nosite ružišaste naočare. KOSMO SAVET: Samo mirno!

Razvojplasticne hirurgije

RAZONODA

56 KOSMO

Plastična hirurgija predstavlja granu medicine koja se bavi ispravljanjem ili rekonstrukcijom delova ljudskog tela vraćajući im funkcionalnost i normalan izgled. Iako naziv ukazuje na plastiku, u kontekstu hirurgije „plastična” označava „oblikovanje” tj. „rekonstrukciju” i dolazi iz grčkog jezika.

Piše

: Duš

ica P

avlo

vić

F

otos

: zVg

.

Č ao Majo! Gdje si to krenula? Gdje žuriš toliko?

-Ma, žurim... Čeka me ovaj dok-tor... U Keller-u.

-U čemu?

-Ama, u podrumu, bona. Treba malo da mi sredi ovu gornju usnu, ispuhala se.

Ovo što ste sada pročitali (vjero-vatno) je fiktivan razgovor između dvije prosječne srednjovječne žene. Kažem, vrlo vjerovatno izmišljen i isceniran, ali velika većina nije. Da se za ljepotu vrijedi boriti i da je put do nje bolan i trnovit, opće su poznate stvari, ali neki odlaze i korak dalje... Zapravo, korak niže; silaze niz ste-penice u mračne podrumske opera-cione sale i tu se daju pod nož. Sve zarad ljepote koju drugi trebaju da prepoznaju na njima. Ne kanim po-lemisati sada o pro/kontra stranama estetske hrirugije niti ću vas gnjaviti činjenicom da je ona postala sastav-ni dio „bečkog podzemlja” (bukval-no podzemlja, jer su podrumi ispod zemlje), ali ljepota, ona prava nepro-mjenjiva je oduvijek i zauvijek poči-njala u duši, rahatluku, iskrenoj lju-bavi i dobrim odnosima sa ljudima, sreći i toplim zagrljajima, altruizmu i sanjarenjima. Za ljepotu se ne ide pod nož, jer on je oštar, on reže i si-ječe i pod njegovim pritiskom nikad ništa lijepo ne cvjeta. I ne, ne mora-te mi vjerovati ni na jednu riječ od svega napisanog; samo pitajte one koji su nedavno sišli sa operacionog stola – pitajte ih, da li bi popravljali još nešto na sebi. Rekli bi vam da bi moglo još nešto... Jer uvijek može još! Ljepota izvana uvijek traži još!

Hazim HADŽIĆ

Hazimovo pero

Ljepota je sve što oko želi, a duša ima Edvin Smit Papirus i Indija

Plastična hirurgija prvi put se spominje u tran-skriptu drevnog egipatskog medicinskog teksta, Edvin Smit Papirus, koji datira od 3000. do 2500. godine p.n.e, gde se spominje operacija polomlje-nog nosa. Rekonstruktivne tehnike su prenešene u Indiju oko 800. godine p.n.e. Indijski lekar, Sushruta, osnovne principe plastične hirurgije opi-sao je 600. godine pre Hrista. Rekonstrukcije nosa izvodio je pomoću delova kože sa čela ili obraza.

Italijani kao praoci plastične hirurgijePrevodi Sushrutinih medicinskih spisa našli su svoj put ka Italiji, gde su ih 1450. godine lekari iz sicili-janske porodice Branca proučavali. Prilikom prvog izvođenja rinoplastike koristili su tkivo nadlaktice. Godine 1597. je italijanski lekar Gaspare Taglia-cozzi objavio rad u kojem je opisao novu metodu. Tagliacozzi je prišivao ruku čoveka za njegov nos kako bi osigurao prokrvljenost tkiva sve dok se koža sa ruke u potpunosti ne primi na nos.

Počeci estetske hirurgije u NemačkojKada su doktori poput Dr. Dieffenbacha iz Nemačke uspešno primenili anestetička i antisep-tička sredstva sredinom 19. veka, zahvati plastične hirurgije postali su mnogo bezbedniji. Godine 1896. je Jacques Jospeh uspešno izvršio operaciju na klempavim ušima deteta. Nakon toga je otvo-rio prvu medicinsku praksu za estetsku hirurgiju u Nemačkoj, tokom čijeg rada su razvijeni prvi instrumenti za mnoge zahvate, pa i za rinoplastiku.

Prvi svetski rat i 20. vekStrašne rane vojnika iz Prvog svetskog rata posta-vile su nove temelje za razvoj plastične hirurgije. Dr. Harold Gillies je tokom lečenja povređenih razvio inovativne tehnike u oblasti rekonstrukcije lica, koje je upotrebio na čak 11.000 operacija. Bez njegovih metoda današnja rekonstruktivna hirur-gija ne bi bila toliko napredna, zbog čega ga mnogi i nazivaju ocem plastične hirurgjie. '60-ih godina dva teksaška hirurga napravila proboj kada su otkrili silikonske implantate. Ideja se javila zahvaljujući vre-ćama sa krvlju koje su ih podsetile na ženske grudi.

Uređuje: Dušica PavlovićIlustruje: Filip Andronik

plasticne hirurgije

Piše

: Duš

ica P

avlo

vić

F

otos

: zVg

.

KOSMO58

SPOR T

„Moj put u Bundesligu”

Piše: Manuel Bahrer

PRVI STRANAC. Arnes Talić živi i radi u Salz-

burgu, gde je inače i rođen, a njegova po-

rodica vuče korene iz Bosne i Hercegovine.

Pored rada u osiguranju ovaj 23-godišnjak

se bavi i poslom fudbalskog sudije.

Foto

s: zV

g.

TRUD„Put do Bundeslige zahtjeva dosta ličnog angažmana”.

„Mislim da biti sudija nije nezahvalno, kako mnogi misle, već posao s puno odgovornosti i neophodan za pravilan tok utak-mice”, ispričao nam je Arnes.

KOSMO: Kada si ti, tj. tvoja porodica došla u Austriju?Arnes Talić: Rođen sam u Salzburgu, gdje sam i odra-stao. Moja baka i moj djed su ᾿70-ih godina došli u Austriju, kako bi ovdje radili. Roditelji su u međuvremenu završili svoje školovanje u Bosni, prije nego što su se krajem ᾿80-ih godina pri-ključili baki i djedu.

Kako je došlo do toga da se odlučiš za posao sudije?U juniorskim kategorijama sam aktivno igrao u klubu Red Bull Salzburg, sve dok se nisam povrijedio. Taj peh je označio kraj moje karijere kod „Bullova”, zbog čega sam i prešao u klub SAK 1914. Meni je veoma teško padalo vratiti se u svoju formu, a nakon dugog razmišljanja i ubjeđivanja od strane mog oca – koji je inače takođe sudija – odlučio sam se pri-javiti za kurs u 2011. godini.

Koliko dugo traje obuka za sudiju i koji su to kursevi koji se moraju pohađati?Obuka za fudbalskog sudiju počinje sa dva, takozvana, intenzivna vikenda , na kojima učesnici imaju puna dva dana kurseve o pravilima fudbala – uključući i primere

iz prakse. No, ovo predstavlja samo početak obuhvatne obuke i doškolovavanja. Potom slijedi niz dodatnih seminara, koji ti, između ostalog, daju pravo da sudiš u različitim ligama.

U kojoj ligi se počinje sa suđenjem, a koliko vremena treba da se postane sudija u Bundesligi?Prvu utakmicu koju sam sudio je bila 10. aprila 2011. godine u Bergheimu. Tada sam sudio u kategoriji U 12, a naravno da je se sjećam kao da je juče bilo. Sto se tiče potrebnog vremena, mogu samo sebe da uzmem kao primjer. Posle sedam godina

u Bundesligu”

sam uspeo da dođem u Bunde-sligu. Podrazumijeva se da nije put uvijek bio lak. Trebalo je da se ulaže dosta truda i vremena, kao i da se pohađaju različiti seminari, kako bi se povećavalo znanje.

Koje utakmice su po tvom mišljenju najteže za suditi i zašto?Mislim, da su prve utakmice u ulozi sudije uvijek najteže. A to je iz prostog razloga, jer čovjek fudbaler prosto nije navikao da posmatra meč iz drugog ugla. Vremenom se prilagođava „dru-goj” ulozi i shvaća se koliko su zapravo perspektive igrača i sudije različite. To se uglavom pokazuje kada su kompliko-vanije situacije ili odluke u pitanju.

Kako se ophodiš prema svojim pogrešnim odlu-

kama, kako tokom, tako i posle utakmice?

Kada je sve u toku, ne valja dugo razmišljati o mogu-ćim greškama, jer se time samo nepotrebno uznemi-ravaš, što ujedno negativno

utječe i na tvoj rad. Podrazu-

mijeva se da poslije analiziram svaku svoju utakmicu i pokuša-vam pronaći mogućnosti kako da riješavam sporne situacije u budućim utakmicama na još bolji način.

Da li su te igrači ikada fizički napadali?Dosad nisam imao nikakvih problema te vrste, hvala Bogu. Uvijek ima situacija u kojima se pokazuju emocije, ali kroz razgovor sa igračima uspjevam ih smiriti. Svakom sudiji je potreban miran pristup i samopouzdano ponašanje. Time se mogu spriječiti škakljive situa-cije već prije nego što će se dogoditi.

Da li ti je tvoje bosansko poreklo ikada predstavljalo hendikep kada je tvoj posao sudije u pitanju?Ne, čak naprotiv. Ukoliko,

na primjer, čujem igrače da psuju na bosanskom, objaš-njavam im – podrazumijeva se na nemačkom – da se ovdje nalazimo na fudbalskom terenu, a ne u kafani.„Igrači prosto nisu navikli da posmatraju utakmice iz ugla

sudije. Morao sam naučiti da se perspektive razlikuju.”

Foto

s: zV

g.

KOSMO 59

AUTO -MOTO

KOSMO60

Kako kupiti dobarKako kupiti dobarPiše: Petar Rosandić

polovnjak?

Foto

s: iS

tock

phot

o, zV

g.

P otraga za polovnim automobilom danas najčešće počinje na inter-netu i velikim portalima na koji-

ma dominira prodaja po sistemu pri-vatne kupnje („von Privat zu Privat”).

Privatna kupnja je u većini slučajeva jef-tinija, vrlo često čak i znatno povoljnija, nego kupnja polovonjaka od velike auto-kuće, no istodobno je i rizičnija i stoga zahtijeva i posebnu pažnju kupca. „Između

ponuda iz inozemstva u kojima proda-vač traži transfer novca prije preuzimanja samog vozila. Čak i veći, popularniji i ozbiljniji portali za auto-prodaju poput willhaben.at-a ili autoscout24.at-a, znaju imati problema s takvim oglasima. Vrlo često riječ je o oglasima čiji prodavači imaju prevarantske namjere.Kako biste izbjegli pogrešne odluke i kajanja zbog promašene kupnje, najbolje proverjite check-listu u ovom članku.

POLOVNI AUTOMOBILI. Privatna kupnja, koja

danas često započinje na internetu, sa so-

bom nosi i faktore rizika na koje itekako tre-

ba obratiti pažnju…

privatnog prodavača i kupca ne važe nor-malna pravila zaštite potrošača. To znači da privatni prodavač nema obvezu pružiti bilo kakvu garanciju”, za KOSMO objaš-njava Thomas Stix, stručnjak austrijskog automobilističkog kluba ÖAMTC. Stix pritom upozorava da u ÖAMTC-u postoji i provjera detaljnog stanja auta u klubu. „Tako je definitivno lakše izjbeći neugodna iznenađenja”, dodaje Stix. Najviše se, pak, treba paziti privatnih

Thomas Stix iz ÖAMTC za KOSMO

govori gdje leže moguće prevare.

Kako kupiti dobarKako kupiti dobar

polovnjak?

Foto

s: iS

tock

phot

o, zV

g.

Kako otkriti prodavače prevarante iz inozemstva? 1. Auto se prodaje iz inozemstva……a prodavač traži novac unaprijed. Takve oglase zaobilazite u debelom luku!

2. Oglas je pun gramatičkih grešaka Na internetu je sve moguće: kada netko navodi da ima austrijsku inženjersku titulu, a istovremeno pravi osnovne greške u njemačkom jeziku, upitna je vjerodostojnost prodavača.

3. Nikada nemojte plaćati Western UnionomČim prodavač želi zaobići plaćanje kreditnom karticom ili bankovnim transferom, nešto nije u redu…

4. Ne nasjedajte na kvazi-ozbiljnost Često prodavači prevaranti iz inozem-stva nude uključivanje javnog bilježnika ili povjerenika u prodajni proces, i to kako bi pokazali koliko su ozbiljni. Ustvari je često riječ o triku.

Check-lista ÖAMTC-a Ako potvrdno odgovorite na više pitanja, budite oprezni ili najbolje odustanite od kupnje. Cjeloviti popis pitanja provjerite na stranici ÖAMTC-a.

Prodavač daje neprecizne odgovore kad je riječ o štetama.

Prodavač nije spreman pismeno potvrditi ono što je rekao.

Prodavač se protivi testiranju vozila (kao npr. u ÖAMTC-u).

Servisna knjižica puna je „rupa” ili uopće ne postoji...

Auto nije opran. To otežava kontrolu stvarnog stanja karoserije.

Hrđanje na određenim mjestima.

Čudan zvuk motora.

Prodavač vas stavlja pod pritisak. Trik koji prodavači vrlo rado koriste.

Prodavač na pitanja odgovara banalnim floskulama. Najčešće se iza toga nešto krije.

Štete nastale kamenčićima, puktoine, oštećeni prozori i svjetla, magla na unutrašnjim svjetlima.

DA NE

KOSMO 61

KOSMO62

IMPRESSUM

Medieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH | Herausgeber und Geschäftsführer: Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) | Co-Herausgeber und Chefredakteur: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Verkaufsleitung: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Anzeigenverkauf: Jasmin Džajić (jasmin.dzajic@kosmo.at), | Kontakt für Mediaagenturen: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Marketing, Produktion, Vertrieb: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Vera Marjanović (vera.marjanovic@kosmo.at), Dina Ogrizović, Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at), Petar Rosandić, MA (petar.rosandic@kosmo.at) | Kolumnisten: Hazim Hadžić | Lektorat: Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at), Petar Rosandić, MA (petar.rosandic@kosmo.at) | Art Director und Grafik: Jelena Cvetković Šarkanović, univ.dipl.inž.obl.tekst. in oblač. | Illustrationen: Filip Andronik | Fotografen: Christopher Glanzl, Dina Ogrizović, Dušica Pavlović, Amel Topčagić, Marko Vulević | Fotoredaktion: Grafische Abteilung | Cover-Foto: Christopher Glanzl | Druck: NÖ Pressehaus. Auflage: 120.000 Stück Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at | KOSMO – das auflagenstärkste Ethnomagazin in Österreich | Verlags- und Redaktionsadresse: Donau Business Center, Handelskai 388/741, A-1020 Wien | Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0 | Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 | office@kosmo.at | www.kosmo.at

Web-Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Mag.a Adisa Begić (adisa.begic@kosmo.at), Mariana Lukić, Bakk. phil. (mariana.lukic@kosmo.at)

Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt die An-zeigenpreisliste laut Mediadaten 2017. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine Ver-wertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinnspielen erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Änderungen und Irrtümer vorbehalten. Die Gewinner werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Mit der Teilnahme an einem Gewinnspiel o.ä. erklären Sie sich mit der Speicherung und Verarbeitung der von Ihnen bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihre Produkte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Diese Daten können für Marketingzwecke verwendet und an Dritte weitergegeben werden. Sie können Ihre Zustimmung jederzeit widerrufen.

KOSMO.at u julu/avgustu

Severinine golišaveslike isplivale u javnost

Velika hrvatska pop zvezda Severina Kojić podigla je ogromnu prašinu oko sebe. Po golišavim slikama se vidi da ih je ona sama napravila i nekome poslala. Kako je njen menadnežer izjavio, prosle-dio ih je njen bivši suprug medijima, kako bi se osvetio.

Izdvojeni komentari usera:Nikola Pešić: Singen kann die nicht wirklich.. Sie muss ja mit etwas punkten :)

Antonio Dadić: Ja, ist be-stimmt skandalös mit 46

Beograd ili Zagreb —trka metropola

Američka blogerka, Nwan-do E. već nekoliko godina piše o Balkanu, a nedavno je uporedila dva glavna grada. Evo šta su na njene ocene re-kli naši čitaoci:

Izdvojen komentari usera:Nico Ki: Belgrad ist für Ju-gendliche und diejenigen, die sich jung fühlen, während Zagreb für Pensionisten und diejenigen, die sich alt fühlen, ist..

Poštovani čitaoci,KOSMO je otvoren za sve Vaše reakcije, prijedloge i pi-tanja. Podijelite s nama svoje komentare na: Zeitschrift KOSMOHandelskai 388Büro Top Nr. 7411020 Wien, na e-mail: info@kosmo.at

noch so gut auszusehen! Und beim besten Willen, ein paar Brüste sind ein Skandal?

Danijela Adamović: Lijepa je, šta je briga?

Beni Anđelković: Die Frau kann sich zeigen. Und mit 46 Jahren noch so auszuschauen. #hutab#

Zlatko Marijanović: Stell dir mal vor: du hast Streit mit deiner Freundin, sie verlässt dich und du stellst intime Fotos als Rache ins Netz. Wäre deine Ex-Freun-din, dann die Morallose, so wie du schreibst?

Norbert Ehrlich: Belgrad dampft und brodelt. Zagreb erscheint mir spießiger. Zagreb wirkt gepflegter, die dunklen Sei-ten werden hinter Fassaden ver-steckt. Belgrad is viel ehrlicher.

www.vhs.at

Bessere Aussichten!