FILOZOFSKI FAKULTET UNVERZITETA U BEOGRADU

Odeljenje za sociologiju

Seminarski rad

“ ZAŠTO JE BITNO DA OBRAZOVANJE BUDE

RODNO OSETLJIVO? – REZULTATI

IMPLEMENTACIJE RODNO OSETLJIVIH

ZAKONSKIH OKVIRA KROZ ANALIZU

UDŢBENIKA ZA OSNOVNU ŠKOLU”

Iz predmeta

Uvod u sociologiju obrazovanja

Profesorka: mr Isidora Jarić Studentkinja: Hristina Cvetinĉanin

Kneţević SO 09/69

Beograd, 2013.

APSTRAKT

Cilj ovog rada je da ukaţe na vaţnost rodno osetljivog obrazovanja u osnovnoj školi.

Prvo ćemo ukazati na bitnost obrazovanja iz perspektive socijalne psihologije i razvoja

liĉnosti, pri ĉemu će poseban naglasak biti na kreiranju rodnog identiteta i usvajanja rodnih

uloga. Zatim, analiziraćemo zakonske okvire koji se odnose na relaciju rod-obrazovanje, kao

i instrumentalizaciju ovih zakona na konkretnim primerima analize (nekih) udţbenika za

osnovnu školu.

3

UVODNA RAZMATRANJA

Razvoj liĉnosti deteta i uĉenje (obrazovanje) su meĊusobno povezani i meĊuzavisni.

Samo školovanje moţemo posmatrati na dva nivoa – kao prenošenje znanja mlaĊim

generacijama ali i kao proces formiranja liĉnosti i njenog identiteta. Od svih identiteta koje

kao jedinke posedujemo, moţda najbitniji identitet je upravo rodni idetitet. Sam rodni

identitet deluje restriktivno – on se sastoji od sistema rodno prihvatljivog ponašanja koje je u

skladu sa samim rodnim ulogama. Svako društvo „nudi“ odreĊen broj „rodnih alternativa“ -

razliĉita društva su manje ili više permisivna i slobodna povodom ispoljavanja rodnog

identiteta, ali ono što ih globalno karakteriše je jasan sistem sankcija koje prate kršenje

rodnih normi.1

U skladu sa idejom (liberalne) demokratije, (rodna) jednakost se navodi kao jedna od

najbitnijih uslova za sam razvoj društva, te je sam Ustav, kao najviši drţavni akt, garantuje

(wikipedia). Samu rodnu jednakost moţemo definisati kao „pravičan odnos na osnovu roda,

koji podrazumeva jednak tretman ili tretman koji je različit, ali koji se smatra ekvivalentnim

u smislu prava, beneficija, obaveza i mogućnosti” (www.e-jednakost.org.rs).

Iako se rodna jednakost smatra neophodnom za demokratski razvoj društva, veliki

broj društva koja se izjašnjavaju kao “demokratska” kao da ne poznaju ovaj koncept (Jarić,

Radović, 2011:151). Moţda najdrastiĉniji primer nepoštovanja ideje rodne jednakosti je

nejednako plaćanje muškaraca i ţena u sferi rada - razlika izmeĊu zarada ide od 2% u

Poljskoj do više od 27% u Estoniji. Ispod 10% je u Italiji, Malti, i Sloveniji i Belgiji, više od

20% u Slovaĉkoj, na Kipru, u Nemaĉkoj i Grĉkoj, a više od 25% u Estoniji, Ĉeškoj i Austiji

(www.euractiv.rs). Kao što moţemo primetiti, ĉak i one zemlje koje se smatraju

demokratskim, poput Nemaĉke ili Belgije, ne smatraju da su na nivou sposobnosti i

postignuća ţene i muškarci jednaki.

Kako postići jednakost ţena i muškaraca, te postaviti temelje modernom

demokratskom društvu u kome su svi graĊani jednaki? Da li je donošenje institucionalnih

okvira dovoljno, te da li postiţe rezultate? Odgovor na ovo pitanje moţemo dobiti analizom

zakona ali i rezultata njihove implementacije u sferi osnovnoškolskog obrazovanja.

1 Godine 1933. Staljinistiĉka Rusija uvodi ĉlan 121., koji na teritoriji celog SSSR-a zabranjuje mušku

homoseksualnost, kaţnjavajući je kaznom do pet godina teškog rada. Ovaj zakon ostaje na snazi sve do 27.

maja, 1993. godine (wikipedia).

4

INSITUCIONALNI OKVIRI RODNE JEDNAKOSTI I ZABRANE

DISKRIMINACIJE NA OSNOVU POLA/RODA U REPUBLICI SRBIJI

Zabrana diskriminacije na osnovu pola je prepoznata u najvišem drţavnom

dokumentu – Ustavu. Ustav Republike Srbije iz 2006. godine se jasno protivi diskriminaciji –

u ĉlanu 21 navodi se sledeće:

Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito

po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rodjenja, veroispovesti,

političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog

invaliditeta,

dok o diskriminaciji na osnovu pola u ĉlanu 15 se navodi da drţava jemči ravnopravnost

ţena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti. (www.sllistbeograd.rs)

Zakon o zabrani diskriminaciji (2009) se osvrće na ideju rodne jednakosti te

diskriminaciju na osnovu pola definiše na sledeći naĉin:

Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno

načelu poštovanja jednakih prava i sloboda ţena i muškaraca u političkom, ekonomskom,

kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog ţivota.

Zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu

na pol ili zbog promene pola. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija,

izraţavanje mrţnje, omalovaţavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i

javno zagovaranje, podrţavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i

drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili

nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. (stav 1, član 22)

te propisuje sledeće sankcije:

Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje

uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno eksploatiše lice ili grupu lica s

obzirom na pol (član 20. stav 2). (stav 1, član 55) (www.mojepravo.net)

Kada je reĉ o konkretnim institucionalnim okvirima vezanim za sferu obrazovanja,

vaţno je spomenuti Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2009), Zakon o

5

osnovnoj školi (2009), Zakon o srednoj školi (2011), kao i Zakon o udţbenicima i drugim

nastavnim sredstvima (2009) koji odreĊuje ureĊivanje, izdavanje i izbor udţbenika i

nastavnih sredstava za osnovnu i srednju školu. MeĊutim, samo Zakon o osnovama sistema

obrazovanja i vaspitanja i Zakon o udţbenicima i drugim nastavnim sredstvima eksplicitno

dovode u vezu obrazovanje i diskriminaciju.

Kao ciljeve obrazovanja i vaspitanja u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i

vaspitanja su navedeni:

Razvoj sposobnosti komuniciranja, dijaloga, osećanja solidarnosti, kvalitetne i efikasne

saradnje sa drugima i sposobnosti za timski rad i

negovanje drugarstva i prijateljstva (ĉlan 4, stav 12)

kao i

Razvoj i poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezičke, verske,

rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti,

tolerancije i uvažavanje različitosti (ĉlan 4, stav 15) ( www.paragraf.rs)

U Zakonu o udţbenicima i drugim nastavnim sredstvima se u ĉlanu 4 navodi sledeće:

Udžbenici i druga nastavna sredstva svojim sadržajem i oblikom treba da omoguće

sprovođenje principa jednakih mogućnosti devojčica i dečaka (….), ne smeju da ugrožavaju,

omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju grupe i pojedince ili da podstiču na takvo

ponašanje, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti,

smetnji u razvoju, invaliditeta, fizičkih i psihičkih svojstava, zdravstvenog stanja, uzrasta,

socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja, kao i po

drugim osnovama utvrđenim zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije

(www.pravamanjina.rs)

TakoĊe, još jedan zakon dovodi u konkretnu vezu obrazovanje i (rodnu)

diskriminaciju – Zakon o ravnopravnosti polova (2009) (www.paragraf.rs). Ovaj Zakon u

ĉlanu 31 istiĉe da je rodna ravnopravnost jedan od osnovih delova obrazovanja, te da je

vaspitanje o rodnoj ravnopravnosti neophodno na svim nivoima obrazovanja, dok u ĉlanu 2

navedeno da nastavni planovi i programi na svim nivoima obrazovanja moraju biti usklaĊeni

sa idejom rodne ravnopravnosti.

6

Kao što vidimo, diskriminacija na osnovu pola/roda je zakonski zabranjena, meĊutim

ona i dalje postoji. Ovo nam sugeriše da nije dovoljno doneti zakonske akte, već je

neophodna implemetacija shvatanja o rodnoj jednakosti. Ova implemetacija se najbolje

postiţe kroz obrazovni proces pojedinca.

RODNA JEDNAKOST I OBRAZOVANJE

Škola, kao agens sekundarne socijalizacije, svojim nastavnim i vaspitnim praksama

ima veliki uticaj na oblikovanje stavova o rodnim ulogama.

Glavna „alatka“ koje školovanje koristi su udţbenici2. Udţbenici su vaţni iz dva

razloga – pre svega, za veliki broj dece, udţbenici su jedino „štivo“ sa kojima se susreću,

dalje, udţbenici nude jedan opšte prihvaćen model ponašanja koji je adekvatan samom

društvenom sistemu – udţenike moţemo posmatrati kao „uputstvo za društveno prihvatljivo

ponašanje“. Zbog svega ovoga, školski udţbenici igraju veliku ulogu pri razvoju liĉnosti

deteta.

Analizom samih udţbenika stiĉemo uvid u društvene norme i vrednosti. Analizom

rodne perspektive u udţbenicima stiĉemo uvid u rodnu (ne)jednakost koje odreĊeno društvo

propagira. Dosadašnje analize školskih udţbenika su pokazale visok stepen stereotipizacije

na rodnoj osnovi koju deca usvajaju i dalje, u svojim praksama, reprodukuju.3

MeĊutim, pre nego što se pozabavimo analizom udţbenika, smatram da je bitno

ukazati na teoriju socijalnog uĉenja, pre svega na uĉenje uĉenjem uloga, kako bismo razumeli

uĉenje kao proces kojim se usvajaju odreĊena znanja, stavovi i vrednosti, pogotovo iz

perspektive rodnih uloga i samog formiranja rodne svesti.

2 Prema Zakonu o udţbenicima i drugim nastavnim sredstvima udţbenik se definiše kao “osnovno i obavezno

didaktički oblikovano nastavno sredstvo, u bilo kom obliku ili mediju, koje se koristi u obrazovno-vaspitnom

radu za sticanje kvalitetnih znanja, veština, formiranje vrednosnih stavova i razvoj intelektualnih sposobnosti

učenika, ciji su sadržaji utvrđeni nastavnim planom i programom i koji je odobren u skladu sa ovim zakonom.”

3 Mislim na istraţivanja Jelene Stefanović „Imaju li čitanke rod?“, istraţivanja Dragane Stjepanović-

Zaharijevski, Danijele Gavrilović i Nevene Petrušić objavljena u „Obrazovanje za rodnu ravnopravnost“,

istraţivanje Klaudije Kovaĉević „Didaktičko-metodička analiza udžbenika u razrednoj nastavi sa aspekta

socijalne uloge pola“ kao i istraţivanje Ane Pešikan i Sneţane Marinković “Tipičan ženski i muški lik u

udžbenicima Prirode i društva”

7

Socijalizacija, kako je Rot vidi, ne zavisi samo od nasleĊenih opšteljudskih i

individualnih karakteristika – najveći uticaj na ovaj proces ima uĉenje, pre svega, socijalno

uĉenje (Rot, 2003:82). Glavne forme socijalnog uĉenja predstavljaju identifikacija, imitacija i

uĉenje po modelu – uĉenje uĉenjem uloga (Rot, 2003:83). Saznanja o tome kakvo se

ponašanje zahteva od nas u datom društvenom sistemu stiĉemo od detinjstva. Ovakvo uĉenje

spada u uĉenje uĉenjem uloga. U skladu sa društvenim shvatanjima se oĉekuje odreĊeno

ponašanje ĉlanova društva u zavisnosti od njihove uloge (Rot, 2003:105). Prilikom uĉenja

uloga, mi se ugledamo na osobu koja ima poloţaj koji ţelimo da steknemo - naš model (Rot,

105:2003). Drugi bitni model socijalnog uĉenja koji utiĉe na kreiranje rodnog identiteta je

identifikacija. Kada govorimo o identifikaciji, bitno je navesti da ona nije nameravana – ona

se dešava spontano. S. Frojd je prvi ukazao na postojanje ovog spontanog mehanizma i

prepoznao ga kao sistem spontanog i sloţenog ugledanja na ponašanje nekog uzora, dok je J.

Vajting izvore identifikacije video u ţelji da se ima isti poloţaj/status koji model

identifikacije ima (Rot 2003:95).

Ako uĉenje uĉenjem uloga i mehanizme identifikacije posmatramo iz perspektive

uĉenja rodnih uloga, sasvim je jasno kakav uticaj stereotipizacija i prećutno odobravanje

rodne neravnopravnosti imaju na dalji razvoj reprodukcije sistema koji poĉiva na rodnoj

diskriminaciji.

RODNI STEREOTIPI U OBRAZOVANJU – ANALIZA UDŢBENIKA

Kao što smo već naveli, uticaj udţbenika na formiranje slike o društvenom sistemu i

odnosima u njemu je veliki. Kroz udţbenike deca po prvi put, van porodice, stiĉu znanja o

rodnim ulogama koje će dalje reprodukovati u odraslom dobu. Zato je vaţno da udţbenici

budu rodno senzitivni, da zastupaju ideju jednakosti polova. MeĊutim, da li je to tako?

Dosadašnje analize udţbenika su, sa stanovišta ideje o jednakosti polova, dale veoma

pesimistiĉne rezultate. Analize udţenika u koje sam imala uvid pišući ovaj rad su došle do

gotovo istih, pre svega uznemirujućih, mizoginih ĉinjenica.4 Jedno od istraţivanja koje se

bavilo analizom udţbenika u periodu od 1960. do 2007. je pokazalo da nema velikih razlika u

4 U pitanju su istraţivanja Jelene Stefanović „Imaju li čitanke rod?“, istraţivanja Dragane Stjepanović-

Zaharijevski, Danijele Gavrilović i Nevene Petrušić objavljena u „Obrazovanje za rodnu ravnopravnost“,

istraţivanje Klaudije Kovaĉević „Didaktičko-metodička analiza udžbenika u razrednoj nastavi sa aspekta

socijalne uloge pola“ kao i istraţivanje Ane Pešikan i Sneţane Marinković “Tipičan ženski i muški lik u

udžbenicima Prirode i društva”

8

prezentovanju rodne (ne)ravnopravnosti u periodu koji obuhvata više od ĉetiri decenije, te ga

stoga moţemo koristiti za prezentaciju ideja koje su izloţene u samim udţbenicima a tiĉu se

odnosa polova/rodova: 5

- Ţene se reĊe pojavljuju kao autori udţbenika, ilustracija i tekstova (Kovaĉević, 2010:72)

- Ţenski likovi su manje zastupljeni u udţbenicima od muških likova (Kovaĉević, 2010:75)

- U udţbenicima je prisutna stereotipna predstava polova/rodova – poruka udţbenika je da

je ţeni mesto u kući (uloga supruge, majke i domaćice je njihova primarna uloga) dok je

za muškarce rezervisana sfera profesionalnih dostignuća (Kovaĉević, 2010:76)

- Ţenski likovi se prikazuju kao pasivni, dok su muški likovi aktivni (Kovaĉević, 2010:76)

- Ţenske osobine su najĉešće nežna, brižna, osećajna, dobra, požrtvovana, marljiva,

pažljiva, plemenita, saosećajna, dok su dominantne muške osobine hrabar, marljiv,

inteligentan, spretan, snalažljiv, snažan, uporan, borben, izdržljiv (Kovaĉević, 2010:76)

- Dominantan porodiĉni model je model nuklearne porodice što dalje implicira

neprihvatanje ostalih oblika porodiĉne organizacije, dakle, postojanje negativnog stava

prema jednoroditeljskim porodicama - porodicama samohranih majki (Kovaĉević,

2010:77)

- Autori udţbenika se deci obraćaju prevashodno u muškom gramatiĉkom rodu

(Kovaĉević, 2010:78)

Analiza pojedinaĉnih udţbenika, pre svega ĉitanki, udţbenika iz oblasti poznavanja

prirode i društva, te udţbenika iz geografije i biologije, samo potvrĊuje ove rezultate.

ANALIZA ĈITANKI ZA OSNOVNU ŠKOLU6

Kao glavnu karakteristiku ĉitanki, pa i njenu prednost u odnosu na ostale udţbenike

po pitanju rodne (ne)ravnopravnosti, moţemo izdvojiti njenu sveobuhvatnost razliĉitih

aspekata svakodnevnog ţivota (Stefanović, 2008:28). Kao glavni reperi zastupljenosti ideje o

rodnoj ravnopravnosti u ĉitankama se izdvajaju: 1) utvrĊivanje zastupljenosti muških i

ţenskih likova, 2) predstava muških i ţenskih likova i 3) zastupljenost ţena kao autorki

ĉitanki, tekstova i ilustracija u ĉitankama (Stefanović, 2008:29).

5 Reĉ je o istraţivanju Klaudije Kovaĉević „Didaktiĉko-metodiĉka analiza udţbenika u razrednoj nastavi sa

aspekta socijalne uloge pola“

6 Prezentovaću podatke istraţivanja Jelene Stefanović „Imaju li ĉitanke rod?“

9

Rezultati ovog istraţivanja su sledeći:

- Od ukupno analiziranih 410 tekstova, ţene su autorke samo 7% tekstova dok su muškraci

autori ĉak 63% (ostali tekstovi pripadaju narodnoj knjiţevnosti) – dakle odnos

zastupljenosti autora i autorki je 1:9. Frapantan podatak je da je u ĉitanci za peti razred

ţena autorka samo jednog teksta (Dţoan Roling – Hari Poter) (Stefanović, 2008:29).

- U interpretaciji tekstova se govori o samo i preteţno o muškim likovima u 39% sluĉajeva

a samo i preteţno o ţenskim u samo 11%; u 8% sluĉajeva se govori i o muškim i o

ţenskim likovima a u 27% se ne govori ni o muškim ni o ţenskim likovima – dakle,

muški likovi preovlaĊuju nad ţenskim u interpretacijama tekstova (Stefanović, 2008:29).

- Kada je reĉ o zadacima/pitanjima u osnovnoškolskim ĉitankama, njih 44% se odnosi

samo i preteţno na muške likove, 13% na ţenske a u 8% pitanja se jednako pominju i

muški i ţenski likovi dok se u 26% pitanja ne pominju likovi. U 76% sluĉajeva se ne

moţe odrediti u kom rodu su postavljena pitanja – postavljena su u drugom licu jednine i

mnoţine. 7% pitanja je postavljen u muškom i ţenskom rodu a 6% samo u muškom rodu

(Stefanović, 2008:29).

- O muškim likovima se govori pet puta više nego o ţenskim. Oni su glavni likovi u više od

polovine tekstova dok se ţenski likovi pojavljuju kao glavni u samo 13% tesktova. Muški

likovi iniciraju zaplet i rasplet, dok to ţenski likovi ĉine veoma retko (Stefanović,

2008:30).

- Ĉitanke nude partijarhalni model pozicije ţene u društvu – ţeni je mesto u porodici,

naglašava se njena biološka funkcija, njena primarna uloga je uloga majke i supruge.

Muški likovi se primarno angaţuju u profesionalnoj sferi. Vrednosti muškaraca i ţena su

takoĊe predstavljene stereotipno – za muškarce se na prvom mestu nalazi patriotizam a za

ţene materinstvo (Stefanović, 2008:30).

- Osobine muških i ţenskih likova su u globalu stereotipne, sa malim odstupanjima – ţene

su prikazane kao požrtvovane, brižne, marljive, osećajne ali i aktivne i odlučne. Kod

muškaraca se kao neoĉekivane osobine pojavljuju brižnost i osećajnost. Negativne

osobine ţenskih likova su bazirane na stereotipima - plašljivost, lenjost, nesigurnost,

pasivnost a identiĉno je stanje i pri prikazivanju negativnih muških osobina – na prvom

mestu se istiĉe nasilnost, zatim laţljivost i plašljivost (Stefanović, 2008: 30).

10

ANALIZA UDŢBENIKA IZ PRIRODE I DRUŠTVA I SVETA OKO NAS7

Predmeti „Svet oko nas“ i „Poznavanje prirode i društva“ su predmeti u prvom i

drugom, odnosno trećem u ĉetvrtom, razredu osnovne škole. S obzirom da su ovi udţbenici

namenjeni mlaĊim razredima osnovne škole, najzastupljenije metodiĉko sredstvo koje koriste

su ilustracije dok tekstualnih sadrţaja ima veoma malo (Stjepanović-Zaharijevski, Gavrilović,

Petrušić, 2010:39).

Prema nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovne škole, predmet

„Svet oko nas“ bi trebalo da omogući deci da upoznaju sebe, svoje okruženje i razviju

soposobnosti za odgovoran život u njemu (Stjepanović-Zaharijevski, Gavrilović, Petrušić,

2010:76). U trećem i ĉetvrtom razredu osnovne škole, predmet „Priroda i društvo“ treba da

usvajanjem znanja, umenja i veština deca razviju svoje saznajne, fizičke, socijalne i kreativne

sposobnosti, a istovremeno spoznaju i grade stavove i vrednosti sredine u kojoj odrastaju,

kao i šire društvene zajednice (Stjepanović-Zaharijevski, Gavrilović, Petrušić, 2010:126).

Kao što vidimo, glavni ciljevi ovih predmeta su da upoznaju decu sa sredinom u kojoj ţive,

pripreme ih za ţivot u njoj, i na osnovu ovih znanja doprinesu daljoj reprodukciji tog

društvenog sistema.

Analizom rodno osetljivog sadrţaja udţbenika iz ovih predmeta je zakljuĉeno sledeće:

- U udţbenicima je prisutno više muških nego ţenskih likova (Stjepanović-Zaharijevski,

Gavrilović, Petrušić, 2010:39)

- Ţene prednjaĉe u obavljanju kućnih poslova (Stjepanović-Zaharijevski, Gavrilović,

Petrušić, 2010:39)

- Prisutna je tradicionalna podela na „muška“ i „ţenska“ zanimanja tj. podeljenost

dominantnih aktivnosti muškaraca i ţena na javnu i privatnu sferu (Stjepanović-

Zaharijevski, Gavrilović, Petrušić, 2010:39)

- Dominantna porodiĉna forma je nuklearna porodica sa dvoje dece (sin i ćerka)

(Stjepanović-Zaharijevski, Gavrilović, Petrušić, 2010:39)

- Neravnopravnost polova u prošlosti se spominje samo u jednom udţbeniku dok su kao

znamenite liĉnosti iz prošlosti predstavljeni iskljuĉivo muškarci (Stjepanović-

Zaharijevski, Gavrilović, Petrušić, 2010:39)

7 Koristiću podatke istraţivanja Dragane Stjepanović-Zaharijevski, Danijele Gavrilović i Nevene Petrušić

objavljena u „Obrazovanje za rodnu ravnopravnost“

11

- Dominantna je upotreba rodno neutralnog jezika, dok se rodno senzitivan jezik gotovo i

ne koristi (Stjepanović-Zaharijevski, Gavrilović, Petrušić, 2010:39)

ANALIZA UDŢBENIKA IZ BIOLOGIJE I GEOGRAFIJE8

Prema nastavnom planu i programu, predmeti „Biologija“ i „Geografija“ se izuĉavaju

u osmom razredu osnovne škole. Osnovni cilj nastave iz „Biologije“ je da se osigura da svi

učenici steknu bazičnu jezičku i naučnu pismenost i da napreduju ka realizaciji

odgovarajucih standarda obrazovnih postignuća, da se osposobe da rešavaju probleme i

zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa

drugima, razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da

usvajanjem obrazovno-vaspitnih sadržaja razvijaju znanja, veštine i umenja iz oblasti

ekologije i zaštite životne sredine, uz primenu koncepta održivog razvoja (Stjepanović-

Zaharijevski, Gavrilović, Petrušić, 2010:160). Sa druge strane, “Geografija” bi trebalo da

osigura da svi učenici steknu bazičnu jezičku i naučnu pismenost i da napreduju ka realizaciji

odgovarajućih standarda obrazovnih postignuća, da se osposobe da rešavaju probleme i

zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa

drugima, razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da

učenicima pruži znanja i objašnjenja o savremenim geografskim pojavama, objektima i

procesima na teritoriji Republike Srbije (Stjepanović-Zaharijevski, Gavrilović, Petrušić,

2010:138).

Kroz analizu rodno osetljivih sadrţaja iz nastave “Biologije” i “Geografije” je

utvrĊeno da, iako to nije primarni cilj ovih predmeta, postoje rodno orijentisani sadrţaji – u

„Biologiji“ ih ima 205 a u „Geografiji“ 38 (Stjepanović-Zaharijevski, Gavrilović, Petrušić,

2010:56).

Analizom sadrţaja ovih udţbenika je utvrĊeno sledeće:

- U udţbenicima postoje teme koje omogućavaju problematizovanje rodne nejednakosti

(Polni ciklus, Klimakterijum, OploĊenje, Trudnoća, PoroĊaj, Higijena polnih organa,

Higijena u trudnoći, Polne bolesti, Zdrava porodica, Uloga porodice, Stanovništo) ali one

to ne ĉine (Stjepanović-Zaharijevski, Gavrilović, Petrušić, 2010:57)

8 Koristiću podatke istraţivanja Dragane Stjepanović-Zaharijevski, Danijele Gavrilović i Nevene Petrušić

objavljena u „Obrazovanje za rodnu ravnopravnost“

12

- Muškarci su primer uspeha u profesionalnoj sferi kojom dominiraju u odnosu na ţene

(Stjepanović-Zaharijevski, Gavrilović, Petrušić, 2010:57)

ZAKLJUĈNA RAZMATRANJA

Kao što moţemo zakljuĉiti iz navedenih analiza udţbenika za osnovnu školu, i dalje

je kao dominantan model društvene organizacije predstavljen patrijarhalan sistem, što dalje

implicira postojanje nejednakosti izmeĊu muškaraca i ţena.9 Iako je neophodnost postojanja

jednakosti polova prepoznata u razliĉitim zakonskim aktima, ona se u osnovnoškolskom

obrazovanju ne primenjuje u nastavnim sredstvima. Ovo dalje vodi odrţavanju sistema

nejednakosti što vodi ĉinjenici da ţivimo u društvu u kome postoje graĊani prvog i drugog

reda, odnosno, teţi se daljoj reprodukciji sistema u kojoj su ţene podreĊene muškarcima.

Ovakva stereotipizacija rodnih uloga ima razliĉite posledice koje se kreću od

svakodnevnih diskriminatornih praksi u javnoj sferi (najoĉiglednije su one na radnom mestu)

do fatalnih posledica nasilja nad ţenama.10

S obzirom da je primaran zadatak socijalizacije prilagoĊavanje jedinke za ţivot u

datom društvenom sistemu, u skladu sa idejom jednakosti koja je glavni princip demokratije,

neophodna je edukacija od najranijih stadijuma razvoja deteta. Kao jedan od glavnih

socijalizatorskih agensa se navodi upravo škola, te je stoga neophodno rodno osetljivo

obrazovanje od prvih razreda osnovne škole.11

Kako smo udţbenik izdvojili kao najbitnije nastavno sredstvo, neophodno je da on

promoviše vrednosti jednakosti polova. Kao preduslovi rodno-senzitivnog obrazovanja se

navode sledeće karakteristike udţbenika:

- Muški i ţenski likovi moraju biti jednako prisutni (Kovaĉević, 2010:69)

9 Patrijarhalan sistem/patrijarhat shvatamo kao sistem muške vlasti

10 U prva dva meseca ove godine porodiĉno nasilje je odnelo ţivote ĉak 11 ţena

http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/u-srbiji-od-pocetka-godine-ubijeno-11-zena/12057

11 U školskoj 2012/13 godini je u prvi razred osnovne škole upisano ukupno 565.199 dece, od ĉega 274.785 ĉine

devojĉice (www.stat.gov.rs)

13

- Ţenski i muški likovi moraju biti angaţovani podjednako u razliĉitim aktivnostima

(Kovaĉević, 2010:69)

- Mora se koristiti rodno senzitivan jezik (Kovaĉević, 2010:69)

Ovakav udţbenik bi za posledice imao sledeće:

- Eliminaciju stereotipa o dominantnim ulogama ţena i muškaraca, kako u javnoj, tako i u

privatnoj sferi (Kovaĉević, 2010:69)

- Veću vidljivot ţena u profesionalnim aktivnostima ali i javnosti uopšte (Kovaĉević,

2010:69)

- Eliminaciju stereotipa o dominantnim osobinama muškaraca i ţena (Kovaĉević, 2010:69)

- Prihvatanje razliĉitih porodiĉnih formi i njihov jednak tretman (Kovaĉević, 2010:69)

- Postizanje opšte jednakosti polova (Kovaĉević, 2010:69)

Dakle, posledice upotrebe rodno-senzitivnih udţbenika, te samog rodno osetiljivog

obrazovanja, bi se osećale na svim nivoima društvene organizacije, što bi dovelo do nastanka

društva u kome bi svi ĉlanovi, bez obzira na rod/pol, bili jednako tretirani. Drugim reĉima,

dostigao bi se ideal demokratski ureĊenog društva u kome svi ĉlanovi uţivaju jednake

slobode, prava ali i obaveze.

14

KORIŠĆENA LITERATURA

Bibliografija

Jarić V. Radović N. (2011). Rečnik rodne ravnopravnosti. Beograd: Uprava za rodnu

ravnopravost Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije

Kovaĉević K. (2010). Didaktiĉko-metodiĉka analiza udţbenika u razrednoj nastavi sa

aspekta socijalne uloge pola. Pedagoška stvarnost 56 (1-2): 68-81

Rot N. (2003). Osnovi socijalne psihologije. Beograd: Zavod za udţbenike i nastavna

sredstva

Stefanović J. Glamoĉak S. (2008). Imaju li ĉitanke rod? - rod u ĉitankama u osnovnoj

školi. Philologia (6): 61-68

Stjepanović-Zaharijevski D. Gavrilović D. Petrušić N. (2010). Obrazovanje za rodnu

ravnopravnost: Analiza nastavnog materijala za osnovnu i srednju školu. Beograd:

UNDP

Internet izvori

Reĉniĉke odrednice:

Online enciklopedija Wikipedia, pristupljeno 15.5.2013.

o liberalna demokracija - sh.wikipedia.org/wiki/Liberalna_demokracija

o položaj LGBT osoba u Rusiji -

sh.wikipedia.org/wiki/Polo%C5%BEaj_LGBT_osoba_u_Rusiji

Sajt e-jednakost, pristupljeno 15.5.2013.

o rodna jednakost - www.e-jednakost.org.rs/kurs/kurs/recnik/recnik.html

Institucionalni akti:

Ustav Republike Srbije, pristupljeno 15.5.2013.

www.sllistbeograd.rs/documents/ustav_republike_srbije_lat.pdf

Zakon o zabrani diskriminacije, pristupljeno 15.5.2013.

www.mojepravo.net/propisi/srbija/zakon_o_zabrani_diskriminacije.html

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, pristupljeno 15.5.2013.

www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_osnovama_sistema_obrazovanja_i_vaspitanja.html

15

Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima, pristupljeno 15.5.2013.

www.pravamanjina.rs/attachments/ZAKON%20O%20UDZBENICIMA%20I%20DRUG

IM%20NASTAVNIM%20SREDSTVIMA-2009.pdf

Zakon o ravnopravnosti polova, pristupljeno 15.5.2013.

www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_ravnopravnosti_polova.html

Novinski ĉlanci:

Sajt Euroactiv, pristupljeno 15.5.2013.

www.euractiv.rs/eu-prioriteti/3677-ene-u-eu-zarauju-164-manje-nego-mukarci

Portal Alo novina, pristupljeno 15.5.2013.

www.alo.rs/vesti/aktuelno/u-srbiji-od-pocetka-godine-ubijeno-11-zena/12057