ZAŠTITA VOĆA KREČENJEM

Glavni razlog zbog kojeg se stabla voda kreče je sprečavanje pojave mrazopuca kore,

kao i uništavanje mahovine i lišajeva koji su pogodno tle za prezimljavanje štetnih

organizama.

Zagrevanjem debla dolazi do širenja dubljih delova tkiva, koje ne prati širenje kore te

ona puca. Dolazi i do kretanja sokova odnosno vegetacije u vodki, zagrejano deblo

prevari vodku da krene sa vegetacijom a onda niska temperatura zaledi te sokove i

pucaju kora i kapilari u stablu. Mrazopuc se ne može sprečiti krečenjem ako se pod

mrazopucom podrazumeva pojava izmrzavanja kore debla ili delova krošnje.

Vreme kada se izvodi krečenje je na jesen i po potrebi ponovo pri kraju zime (januar).

Recept:

5kg negašenog kreča

500g soli

250g sumpora

25 litara vode okvirno za mazanje četkom, 100 litara za prskanje

atomizerom/prskalicom

Ako se koristi negašeni kreč, 1 kg negašenog kreča se prvo gasi u 3 litre vode.

Bela boja odbija sunčeve zrake, otežava zagrevanje debla i tako usporava kretanje

sokova. Zato je važno da krečna mešavina bude što belja i da se zadrži što duže.

Smeša se napravi od pet delova negašenog kreča, pola dela kuhinjske soli i četvrt

sumpora u prahu. Lično ne koristim so jer ne volim da je nanosim na stablo, kreč je i

bez nje sasvim dovoljno lepljiv i ostaje na stablu do proleda, neretko i duže.

Opasnost od zimskih mrazeva može se izbedi i ako se pre podizanja zasada vodi

računa o pravilnom izboru položaja, podloge i posrednika (deblotvorca), kao i

gajenjem otpornijih vrsta i sorti. Odgovarajudom agrotehnikom treba sprečiti suviše

bujan rast vodaka, slabije zdrvenjavanje i sazrevanje letorasta, pozno završavanje

vegetacije i iznurivanje rodom. Naravno, neophodno je smanjiti štete od bolesti i

štetočina.

Na mestima gde se kora raspukla naseljavaju se uzročnici truljenja i takve rane teško

zaceljuju. Kako bismo sprečili pojavu mrazopuca, debla i račvište grana treba

premazati smesom svetle boje koja odbija sunčeve zrake.

Pucanje kore je jedan od uzroka pojave bolesti koja se zove "sušenje stabala šljive", u

te pukotine se naseljava bakterija i dalje krede bolest.

Krečenjem se pokušava takođe odložiti cvetanje i da se tako izbegnu eventualni

pozni mrazevi.

Međutim, sve te funkcije koje se navodno pripisuju krečenju su veoma relativne jer

se sve zasniva na odbijanju svetlosti, dakle na hlađenju vodke sto je nepouzdano iz

najmanje dva razloga.

Prvi je da se kreči samo manja površina ukupne biljke, dakle samo se manji deo

toplote odbija dok se vedi i to onaj koji je izloženiji izvoru toplote ostavlja

neokrečenim.

Drugi, koji se tiče kasnijeg cvetanja i poznih mrazeva, je takođe relativan jer se tako

eventualno odlaže cvetanje za dan dva, a u praksi se to ni ne može primetiti, a nema

garancije da se mraz nede pojaviti posle kretanja i tako okrečenih vodaka.

Pored rečenog krečenje uništava mahovinu i lišajeve.

Mahovina i lišajevi su posledica iznurenosti biljke, sve da ih krečenje i ukloni, što nije

zagarantovano, to znači da se uklanjaju simptomi a ne uzroci tj bolest ili neki drugi

uzrok.

Sami lišajevi ne štete vodu na kom su se obrazovali, to su zapravo simbioze algi i

gljiva gde gljiva doprema mineralne materije i vodu (ne iz organizma biljke jer se

lišajevi formiraju na površini kore i ne prodiru u biljku domadina) a alge fotosintezom

to pretvaraju u organsku i tako se međusobno dopunjuju.

Oni mogu biti štetni posredno i to kao mesto na kom de prezimljavati ili se razvijati

neki drugi štetan organizam.

Najvažnije je to da je masovna pojava lišajeva i mahovine signal da je biljka ili u

nepovoljnim uslovima (mikroreljef, mikroklima) ili da je u slaboj kondiciji, pa

otklanjanjem simptoma nedemo pomodi biljci ako ne otkrijemo uzrok pojave lišajeva

i ne otklonimo ga.

Prskanje atomizerom je mnogo lakše i brže nego četkom, pogotovo kad su debla

starija, kora hrapava pa je napor utrljati kreč na sve delove kore. Prednost četke je u

tome što jednim premazom možemo naneti gustu smešu kreča i dobiti veliku belinu,

ali ne treba sada baš ni omalterisati debla – gletovati.

Neprevrela goveđa balega se koristi za zalečivanje rana na kori voda i to velikih kao

što su od zeca ili na primer „prešao tanjiračom preko mlade vodke“.