Задатак Марина, првак у бацању грудви, седи на санкама које мирују на савршено глатком леду и у рукама држи грудву масе m=1 kg коју баци брзином v=8 m/s у хоризонталном правцу. Након пређених l=70cm санке се, заједно са Марином, читавом својом површином налазе на снежној површини и до тог тренутка су, при преласку са леда на снег, изгубиле енергију ΔE=1.35 J . Колики рад изврши Марина при бацању грудве и кoлики пут прелази на санкама до њиховог заустављања? Коефицијент трења између санки и снега је μ=0.02 . Маса санки са Марином је M=20 kg . Занемарити трење између санки и леда. Решење комисије: При избацивању грудве брзином v , санке са Марином кренуће у супротном смеру брзином u , таквом да је Mu=mv . Рад који Марина изврши: A = mv 2 2 + Mu 2 2 = mv 2 2 ( 1 + m M )=33.6 J . Рад силе трења од тренутка када је цела површина санки на снегу, до заустављања санки је A tr = Mu 2 2 −ΔE=μMgs , па је s= ( mv) 2 −2 MΔE 2 M 2 μg . До заустављања Марина на санкама пређе пут s uk =s+l=76.37 cm . Решење колеге Михаила Ђорђевића: Марина изврши рад на убрзавање грудве и он избоси A = mv 2 2 . Логика је веома добра, колега је увидео да Марина врши рад делујући на грудву неком силом на одређеном путу, убрзавајући је. При томе грудва добија одговарајућу кинетичку енергију, за коју је претпоставио да износи A = mv 2 2 . По истој логици, грудва делује на Марину, по Закону акције и реакције, због чега она добија кинетичку енергију Mu 2 2 . Коментар: Решење комисије би било тачно да је тражен рад унутрашњих сила (система Марина-грудва). Колега Михаило је приметио да рад врше две силе, сила којом Марина делује на грудву, и сила којом грудва делује на Марину – веома важно запажање које заслужује све честитке! Решење комисије је очигледно последица схватања рада у свакодневном животу – све је то ипак урадила Марина. Решење председика комисије (подложно исправкама)
