zakon o vezivanju sigurnosnog pojasa

The lack of an adult seat belt law in New Hampshire: Live free and die?

Недостатак закона о везивању безбедносног појаса у Њу Хемпширу: Живи слободно и умри?

РЕЗИМЕ

Њу Хемпшир је једина савезна држава у Америци која нема закон о обавезном везивању појаса током вожње. Недостатак овог ограничавајућег закона може потицати од отпора међу људима да се угрозе њихове појединачне слободе. Дартмаут-Хичкок медицински центар налази се у Њу Хемпширу, само 4 миље далеко од границе са Вермонтом. Као резултат тога, житељи обеју држава долазе и лече се у овој установи. То даје могућност да се истражи однос међу ставовима, понашањима и присуства или одсуства закона о везивању. Одрасли пацијенти у овој установи испитани су у односу на употребу појаса за везивање у својим државама, ризично понашање током вожње и осећање угрожавања личне слободе. Резултати показују да не постоји разлика у везивању појаса међу житељима држава које имају различите прописе када се возе из једне државе у другу. Међутим, знатно мањи број житеља њу Хемпшира известило је да користи појас када вози у својој држави. Ове разлике не објашњавају се разликама у ризичном понашању или разликама у осећању угрожености слобода. То указује да коришћење појаса за везивање одражава поштовање закона, а не забринутост због личних слобода. То може инспирисати поновну процену прихваћености закона о везивању појасева у Њу Хемпширу.

1. УВОД

Незгоде моторних возила водећи су узрок смрти у Сједињеним Државама за особе старости између 4 и 34 година (NHTSA1, 2006.). У 2005. години, 43.200 људи је погинуло у саобраћајним nezgodama у САД-у, а додатних 2.68 милиона је повређено (NHTSA, 2005.). Употреба појасева за везивање је најбитније средство заштите и смањења броја фаталних и нефаталних повреда у незгодама моторних возила (Dinh-Zarr и сарадници, 2001.), спасавајући преко 15.000 живота у 2004. години (NHTSA, 2004.). Невезани путници доживљавају двоструко више повреда лица и главе, готово дупло више повреда груди, и пет пута више повреда стомака и унутрашњих органа у поређењу са везаним путницима (NHTSA, 1997.). Када се појас користи правилно, он смањује ризик осредњих и озбиљних повреда за 50% (NHTSA, 2001.а,б). Обавезно везивање по закону повећава употребу појасева за 17-26% (NHTSA, 2000.б).

Двадесет и пет држава и округ Колумбије донело је главне законе о везивању појасева, омогућавајући полицији да заустави возаче који не вежу појас. Двадесет и седам држава донело је секундарне законе који омогућавају полицији да казне само оне невезане возаче који се зауставе из другог разлога. Њу Хемпшир је једина држава која нема ни примарни ни секундарни пропис који се односи на обавезно везивање појасева током вожње. Даље, NHTSA је утврдила да је Њу Хемпшир

1 National Highway Traffic Safety Administration- Национална администрација за безбедност у друмском саобраћају

1


држава са најнижим процентом употребе појасева за везивање међу возачима. Са државним мотоом “живи слободно или умри” предлаже се да недостатак закона о везивању појасева у Њу Хемпширу потиче из отпора према угрожавању личних слобода.

Дартмут-Хичкок медицински центар је болница са годишњим прометом од 30.000 пацијената који се приме и 1.200 који се лече. Болница је смештена у Њу Хемпширу, али је удаљена само четири миља од границе са Вермонтом. Као последица тога, житељи и путници обеју држава често користе услуге ове установе.

Ми смо желели да искористимо јединствену локацију ове установе како би истражили однос између ставова, понашања и присуства закона о везивању појасева. Наша хипотеза била је да недостатак коришћења појаса међу житељима Њу Хемпшира није последица осећања угрожености личних слобода.

Табела 1: Познавање текућих закона о везивању појасева

Држава %Познавање закона у држави боравка

% (n)

Познавање закона у суседној држави

% (n)

Познавање закона у обе државе % (n)

Њу Хемпшир 55(293) 72(211) 73(215) 58(169)Вермонт 45(243) 82(200) 33(79) 35(84)p-вредност ≤0.001 ≤0.001

2. МЕТОДА

Применом IRB-одобреног упитника са 12 ставки, испитан је узорак одраслих пацијената болнице у Њу Хемпширу од септембра до октобра 2004. одине. Питања су се односила на државу боравка, познавање текућих закона, коришћење појасева у држави без и у држави са законом о обавезном везивању појасса, ризично понашње током вожње, и осећање угрожености личних слобода. Што се тиче валидности инструмента испитивања, коришћена је проверена метода са пет категорија одговора (за учестаност коришћења појаса) (NHTSA, 2000.а). Питања која су се односила на ризично понашање такође су претходно била већ објављивана (Preusser и сарадници, 1991.).

Критеријум укључивања и искључивања био је дат на следећи начин:

Критеријум укључивања:1. Старост пркео 18 година;2. Становник Њу Хемпшира или Вермонта;3. Има дозволу да управља моторним возилом;4. Говори енглески.

Критеријум искључивања:1. Акутно или хронично медицинско стање које онемогућава попуњавање

питања;2. Клиничка сумња на хронични алкохолизам.

2


Изабраним испитаницима пришао је помоћник у истраживању и замолио их да учествују у истраживању са 12 питања о њиховом коришћењу појаса за везивање. Учесници су попунили упитник без присуства помоћника. У већини случајева, упитници су сакупљени пре отпуштања пацијента из болнице. Пацијентима који нису имали довољно времена да попуне упитник, дата је коверта са маркицом коју су они накнадно слали на нашу адресу.

Статистичка анализа: проценат одговора житеља Вермонта и Њу Хемпшира поређења не применом Хи квадрат теста или Фишеровог прецизност теста. Све p-вредности биле су двостране, а p≤0.05 указивало је на статистичку значајност. Да би истражили валидност упитника, истражили смо однос између извештене просечне брзине вожње на међудржавним аутопутевима и самопроцену ризичног понашања применом Спермановог теста корелације.

3. РЕЗУЛТАТИ

Попуњено је пет стотина и тридесет и шест упитника. Педесет и три испитаника одбило је да попуни упитник, што даје проценат одговора од 91%. Педесет и пет процента испитаника били су житељи Њу Хемпшира, а 45% житељи Вермонта. Што се тиче познавања закона, висок проценат одговора из сваке државе правилно показује да они познају сопствене законе. Међутим, житељи Њу Хемпшира много су више познавали закон суседне државе (73% за разлику од 33%, p≤0.001) (табела 1.)

Што се тиче свеобухватне примене појасева, знатно већи број испитаника из Вермонта известило је да користи своје појасеве за везивање (табела 2; слика 1). Када су возили у држави са законом о обавезном везивању појаса (рецимо у Вермонту), житељи обеју држава известили су о сличним процентима коришћења појаса. За разлику од тога, када су возили у држави без закона о обавезном везивању појаса, знатно мањи број житеља Њу Хемпшита известио је о везивању у поређењу са житељима Вермонта.

Слика 1: Проценат испитаника који су често везивали своје појасеве

Табела 2: Преглед коришћења појасева за везивање код житеља обеју држава

3


Држава боравка

%Укупно

коришћење,%(n)

Коришћење у држави са

законом %(n)

Коришћење у држави без закона

%(n)Њу Хемпшир 55 (293) 73 (213) 87 (252) 73 (211)Вермонт 45 (243) 84 (203) 87 (209) 85 (202)p-вредност 0.002 0.953 0.001

Табела 3: Понашања и ставови по држава

Држава боравка Они који ризично возе %(n) Угрожена слобода %(n)Њу Хемпшир 46(131) 24(65)Вермонт 41(98) 19(42)p-вредност 0.290 0.161

Упркос овим разликама међу житељима Њу Хемпшира и Вермонта што се тиче укупног коришћења појаса у државама без закона који то обавезује, не постоје одговарајуће разлике у позадинским ризичним понашањима нити у осећању угрожавања личних слобода.

Што се тиче житеља сваке од држава, осећање угрожености личне слободе одговара приближно четвороструком повећању процента испитаника са повременим коришћењем појаса.

Сперменов коефицијент за корелацију између просечне брзине вожње на аутопутевима и самоизвештеног ризичног понашања био је врло значајан (p≤0.001).

4. РАЗМАТРАЊЕ РЕЗУЛТАТА

Наши налази указују да је често коришћење појаса много више изражено код житеља Вермонта од житеља Њу Хемпшира. Ова разлика је готово у потпуности последица тога што житељи Њу Хемпшира ређе стављају појас када закон то не захтева, за разлику од Вермонћана који стављају појас без обзира на државу кроз коју возе.

Иако може деловати прихватљиво да 73% житеља Њу Хемпшира често ставља појас, чак и када закон то не захтева, министарство саобраћаја известило је да је стварни проценат коришћења појасева у Америци на нивоу од 82% у 2005. години. Поред тога, примарни закони показују своју ефикаснoст чак и када је коришћење појаса већ било често (Shults и сарадници, 2004.). Претходна истраживања показала су да возачи не стављају појас у државама у којима влада обавезујући закон показују много ризичније понашање. Упркос разликама у коришћењу појасева, наше истраживање је показало да не постоје разлике у ризичном понашању између житеља Њу Хемпшира и Вермонта.

Агенција за безбедност у саобраћају у Њу Хемпширу изразила је забринутост да обавезно коришћење појасева код одраслих особа може бити нападно и непотребно. Наведена дискусија у овом раду заснива се на контра ставу о “непотребној” природи појасева за везивање. Што се тиче потенцијалне нападне природе појасева, наше истраживање није успело да пронађе подршку да смањена

4


употреба појасева међу житељима Њу Хемпшира потиче од њихове забринутости због угрожавања личних слобода. Не изненађује стога да међу испитаницима који су изразили осећање угрожености слободе постоји често коришћење појасева за везивање. Међутим, утицај је сличан у обе државе. Иако никада није анализирано, може се замислити да ова корелација постоји у бројним државама у којима постоји успешан закон о обавезном везивању појаса. Tо јест, присуство мањине житеља Њу Хемпшира који су се осећали угрожено због закона чини се да није карактеристика читаве државе.

Пошто житељи Вeрмонtа чешће користе појас од житеља Њу Хемпшира, наши подаци указују да стварно коришћење појасева одражава поштовање закона, а не забриунтост због ограничавања личних слобода. На основу резултата из табеле 1, могуће је да житељи Вермонта такође ређе користе своје посаеве док возе кроз Њу Хемпшир, ако знају да им закон то омогућава. Међутим, ако је то тачно, то би само подржало став да, што се тиче коришћења појаса, понашање је одређено поштовање локалних закона, или оних закона за које се верује да важе.

Ограничења овог истраживања која се односе на коришћење појаса имају везе са разликом између самоизвештеног и стварног понашања. Међутим, самоизвештено коришћење појаса врло је повезано са опаженим па се стога одговори могу користи као одговарајуће замене. Даље, очекује се да разлике између извештених и стварних понашања утичу на испитанике обеју држава подједнако, па стога да не мењају квалитативна поређења. Ако доношење закона у Њу Хемпширу којим се обавезује везивање појаса током вожње повећа коришћење појаса на степен извештен међу житељима ове државе када путују кроз Вермонт, ефекат може бити значајан.

Постоји одређени број ограничења у нашем истраживању. Као што смо већ навели, самоизвештавање није једнако стварном понашању. Иако је проценат одговора био веома висок, а упитници попуњени поверљиво, одређено лажирање одговора може утицати на наше резултате. Конкретно, стварно коришћење појасева може бити ређе него оно које је извештено због тенденције испитаника да искажу понашње које их представља као “добре возаче” по друштвеним нормама. Ово посебно може важити у болничким условима и са дизајном упитника где се попуњени обрасци враћају помоћнику истраживања. Ова забринутост подржана је проценом NHTSA-е да је у 2003. години стварно коришћење појаса у Њу Хемпширу у ствари било испод 50%.

Поред тога, како смо користили методологију узорковања болничких пацијената, наше истраживање можда је под утицајем оваквог начина одабира. Иако су се готово сви испитаници сложили да попуне упитник, не знамо да ли је нека група систематски искључена или је одбила да учествује на начин који може утицати на резултате, нити можемо одредити који би смер такав утицај могао имати. Иако је искључење потенцијано пијаних возача и оних који не говоре енглески такође могло да утиче на наше резултате, ове групе представљају врло мали удео потенцијалних испитаника у нашим условима па је врло мало вероватно да би имали неки значајан утицај на резултате.

На крају, екстерна валидност нашег истраживања можда је ограничена јер је испитивање обављено у једном истом окружењу (то јест у болници). За разлику од тога, висока корелација међу питањима која се односе на просечну брзину на

5


аутопуту и ризично понашање указује добру усклађеност одговора узоркованих испитаника.

Екстерна валидност је такође била под утицајем других фактора јер је установа била смештена у универзитетском кампу. То јест, иако верујемо да је наш узорак логични одраз наше локалне заједнице, није јасно да ли би исте резултате добили да смо узорак добили на државном нивоу. Ако међутим испитаници других делова државе користе појасеве мање од наших испитаника, потенцијални утицај закона о обавезном везивању пјасева био би и већи.

5. ЗАКЉУЧАК

Ови резултати показују да су житељи Њу Хемпшира и Вермонта подједнако подложни везивању појаса када то закон обавезује. Ређе коришћење појаса међу житељима Њу Хемпшира у својој држави чини се да не одговара разликама у ризичном понашању или већем степену опаженог угрожавања личне слободе, већ је уместо тога функција поштовања локалних закона. С обзиром на личне и друштвене трошкове и цену која се плаћа када дође до незгода, Њу Хемпшир би могао да размотри доношење закона којим се обавезује везивање појаса током вожње.

ЛИТЕРАТУРА

6


1. Associated Press, February 2005. Insur. J. http://www.insurancejournal. com/news/east/2005/02/25/51943.htm.

2. CDC, 2004. Impact of primary laws on adult use of safety belts-United States, 2002. MMWR 53 (12), 257–260.

3. Dinh-Zarr, T.B., et al., 2001. Reviews of evidence regarding interventions to increase the use of safety belts. Am. J. Prev. Med. 21 (4S), 48–65.

4. Fhaner, G., Hane, M., 1973. Seat belts: the importance of situational factors. Accid. Anal. Prev. 5, 267–285.

5. Matthews, J., et al., 2001. The association between risk-taking behavior and the use of safety devices in adolescents. Annu. Proc. Assoc. Adv. Automat. Med. 45, 23–36.

6. NHTSA, 1997. Presidential Initiative for Increasing Seat Belt UseNationwide-Recommendations from the Secretary of Transportation. DOT Publication No. (HS) 808-576. Government Printing Office, Washington, DC.

7. NHTSA, 2000. 1998 Motor Vehicle Occupant Safety Survey, vol. 2. DOT HS 208 061.

8. NHTSA, 2000. Traffic Safety Facts 1999: Occupant Protection. DOT HS 809090. Washington, DC.

9. NHTSA, 2001. http://www.nhtsa.dot.gov/people/ncsa/pdf/2Kassess rev4.pdf.

10. NHTSA, November 2001. Motor Vehicle Traffic Crash Fatality and Injury Estimates for 2000. NHTSA.

11. NHTSA, 2004. Toll of Motor Vehicle Crashes. http://www.nhtsa.dot.gov/stsi/State Info.cfm?Year=2004&State=NH&Accessible=0.

12. NHTSA, 2005. http://www.nhtsa.dot.gov/portal/site/nhtsa/template.MAXIMIZE/menuitem.

13. NHTSA, March 2006. Traffic Safety Facts. DOT HS 81056. Washington, DC.

14. Preusser, D.F.,Williams, A.F., Lund, A.K., et al., 1991. Characteristics of belted and unbelted drivers. Accid. Anal. Prev. 23 (6), 475–482.

15. Sahai, V.S., et al., 1998. Factors associated with seat belt use: an evaluation from the Ontario Health Survey. Can. J. Public Health 89 (5), 320–324.

16. Streff, F.M., Wagenaar, A.C., 1989. Are there really shortcuts? Estimating seat belt use with self-report measures. Accid. Anal. Prev. 21 (6), 509–516.

17. Shults, R.A., et al., 2004. Primary enforcement seat belt laws are effective even in the face of rising belt use rates. Accid. Anal. Prev. 36, 491–493.

7

http://www.insurancejournal/

zakon o vezivanju sigurnosnog pojasa

Documents