www.paragraf.rsPreuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

ZAKONO PARNINOM POSTUPKU("Sl. glasnik RS", br. 125/2004 i 111/2009)

Deo prvi OPTE ODREDBEGlava prva OSNOVNE ODREDBElan 1Ovim zakonom ureuju se pravila postupka za pruanje sudske pravne zatite po kojima se postupa i odluuje prilikom reavanja graanskopravnih sporova iz linih, porodinih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih graanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviena druga vrsta postupka.

lan 2Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravinu zatitu svojih prava. Sud ne moe odbiti da odluuje o zahtevu za koji je nadlean.

lan 3U parninom postupku sud odluuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku.

Stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka. One se mogu odrei svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se. Sud nee dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

lan 4Sud odluuje o tubenom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno. Sud e iskljuiti javnost samo u sluajevima predvienim zakonom.

lan 5Sud e svakoj stranci pruiti mogunost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke. Samo kad je to ovim zakonom odreeno sud je ovlaen da odlui o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pruena mogunost da se izjasni.

lan 6U parninom postupku u slubenoj upotrebi je srpski jezik i iriliko pismo. Drugi jezici i pisma slubeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom. U sudovima na ijim podrujima ive pripadnici nacionalnih manjina, u slubenoj upotrebi su i njihovi jezici i pisma, u skladu sa Ustavom i zakonom. Stranke i drugi uesnici u postupku imaju pravo da se slue svojim jezikom i pismom, u skladu sa odredbama ovog zakona.

lan 7

Stranke su dune da iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze kojima se utvruju te injenice. Sud utvruje injenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, iskljuivo na osnovu predloenih i izvedenih dokaza. Izuzetno, sud je ovlaen da utvrdi i injenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predloile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolau zahtevima kojima ne mogu raspolagati (lan 3. stav 3) ili kad je to posebnim propisima predvieno. Sud ne moe svoju odluku zasnovati na injenicama o kojima strankama nije pruena mogunost da se izjasne osim kada zakonom nije drugaije propisano.

lan 8Koje e injenice uzeti kao dokazane odluuje sud po svom uverenju, na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka.

lan 9Stranke su dune da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom. Stranke, umeai i njihovi zastupnici su duni da pred sudom govore istinu. Sud je duan da sprei svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku.

lan 10Stranka ima pravo da sud odlui o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku. Sud je duan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlaenja i sa to manje trokova.

lan 11

Stranke i sud e nastojati pre i u toku postupka da se graanskopravni sporovi reavaju posredovanjem (medijacijom) ili na drugi miran nain.

lan 12Kad odluka suda zavisi od prethodnog reenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju jo nije doneo odluku sud ili drugi nadleni organ (prethodno pitanje), sud moe sam reiti to pitanje ako posebnim propisima nije drugaije odreeno. Odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitanje reeno.

lan 13U parninom postupku sud je u pogledu postojanja krivinog dela i krivine odgovornosti uinioca vezan za pravnosnanu presudu krivinog suda kojom se optueni oglaava krivim.

lan 14Ako za pojedine radnje nije zakonom odreen oblik u kome se mogu preduzeti, stranke preduzimaju parnine radnje pismeno van roita ili usmeno na roitu.

Glava druga NADLENOST I SASTAV SUDA1. Zajednike odredbe lan 15Sud ocenjuje po slubenoj dunosti, odmah po prijemu tube, da li je nadlean i u kojem je sastavu nadlean na osnovu navoda u tubi i na osnovu injenica koje su sudu poznate. Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadlenost suda, ili ako tuilac smanji tubeni zahtev, sud koji je bio nadlean u vreme podizanja tube ostaje i dalje nadlean i ako bi usled ovih promena bio nadlean drugi sud iste vrste.

lan 16Sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi da li reavanje spora spada u sudsku nadlenost. Kad sud u toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud nego neki drugi domai organ, oglasie se nenadlenim, ukinue sprovedene radnje u postupku i odbacie tubu. Kad sud u toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud Republike Srbije (u daljem tekstu: domai sud), po slubenoj dunosti oglasie se nenadlenim, ukinue sprovedene radnje u postupku i odbaciti tubu, osim kad nadlenost domaeg suda zavisi od pristanka tuenog, a tueni je dao svoj pristanak.

lan 17Sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi na svoju stvarnu nadlenost. Ako je ve odrano pripremno roite, ili ako ono nije odrano poto se tueni na prvom roitu za glavnu raspravu upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, vii sud prvog stepena ne moe se ni po slubenoj dunosti ni povodom prigovora oglasiti stvarno nenadlenim za predmete iz nadlenosti nieg suda prvog stepena iste vrste. Protiv reenja vieg suda prvog stepena kojim se oglasio stvarno nadlenim, kao i protiv reenja kojim se taj sud oglasio stvarno nenadlenim i predmet ustupio niem sudu prvog stepena iste vrste, nije dozvoljena alba.

lan 18Kad sudsko vee u toku postupka ili predsednik vea na pripremnom roitu, po slubenoj dunosti ili povodom prigovora stranaka, utvrdi da se radi o sporu koji treba da sudi sudija pojedinac istog suda, postupak e se po pravnosnanosti ovog reenja nastaviti pred sudijom pojedincem, i to po mogunosti pred predsednikom ovog vea kao sudijom pojedincem. Sudija pojedinac vezan je za pravnosnanu odluku kojom mu se predmet ustupa u nadlenost.

U sluaju iz stava 1. ovog lana vee moe, prema stanju postupka, odluiti da predmet ne ustupi sudiji pojedincu, ve da ono samo sprovede postupak. Protiv ove odluke vea nije dozvoljena alba. Odredbe st. 1. i 2. ovog lana primenjivae se i kad se u toku postupka pred veem promene okolnosti ili tuilac smanji tubeni zahtev, tako da bi spor trebalo da sudi sudija pojedinac. Ako je vee donelo odluku o sporu koji je trebalo da sudi sudija pojedinac, ova odluka ne moe se pobijati zbog toga to odluku o sporu nije doneo sudija pojedinac. Kad sudija pojedinac u toku postupka, po slubenoj dunosti ili povodom prigovora stranaka, nae da je za suenje nadleno vee istog suda, postupak e se nastaviti pred veem. Protiv ovog reenja sudije pojedinca nije dozvoljena alba.

lan 19Sud e reenjem obustaviti parnini postupak ako do donoenja odluke o glavnoj stvari utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparninog postupka. Postupak e se po pravnosnanosti reenja nastaviti po pravilima vanparninog postupka pred nadlenim sudom.

lan 20Sud se moe povodom prigovora tuenog, oglasiti mesno nenadlenim ako je prigovor podnesen najdocnije na pripremnom roitu ili, ako ono nije odrano, do uputanja tuenog u raspravljanje o glavnoj stvari na prvom roitu za glavnu raspravu. Sud se moe oglasiti, po slubenoj dunosti, mesno nenadlenim samo kad postoji iskljuiva mesna nadlenost nekog drugog suda najdocnije na pripremnom roitu ili, ako ono nije odrano, do uputanja tuenog u raspravljanje o glavnoj stvari na prvom roitu za glavnu raspravu.

lan 21

Po pravnosnanosti reenja kojim se oglasio nenadlenim (l. 17. i 20), sud e ustupiti predmet nadlenom sudu. Pre nego to ustupi predmet nadlenom sudu e, po potrebi, zatraiti obavetenja od tuioca. Sud kome je predmet ustupljen kao nadlenom nastavie postupak kao da je kod njega bio pokrenut. Ako je odluka o nenadlenosti bila doneta na glavnoj raspravi, sud kome je predmet ustupljen zakazae glavnu raspravu i postupie kao da se rasprava dri pred izmenjenim veem (lan 317). Ako je odluka o nenadlenosti bila doneta na pripremnom roitu, nee se zakazati novo pripremno roite ako predsednik vea smatra da ono nije potrebno s obzirom na radnje preduzete na ranijem pripremnom roitu.

lan 22Ako sud kome je predmet ustupljen kao nadlenom smatra da je nadlean sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud, dostavie predmet sudu koji treba da rei ovaj sukob nadlenosti osim ako nae da mu je predmet ustupljen usled oigledne omake, a trebalo je da bude ustupljen nekom drugom sudu, u kom sluaju e ustupiti predmet drugom sudu i o tome obavestiti sud koji mu je predmet ustupio. Kad je povodom albe protiv odluke prvostepenog suda kojom se on oglasio mesno nenadlenim odluku doneo drugostepeni sud, za tu odluku vezan je u pogledu nadlenosti i sud kome je predmet ustupljen, ako je drugostepeni sud koji je odluku doneo nadlean za reavanje sukoba nadlenosti izmeu tih sudova. Odluka drugostepenog suda o stvarnoj nenadlenosti prvostepenog suda vezuje svaki sud kome docnije isti predmet bude ustupljen, ako je drugostepeni sud nadlean za reavanje sukoba nadlenosti izmeu tih sudova.

lan 23Sukob nadlenosti izmeu sudova iste vrste reava zajedniki neposredno vii sud.

Sukob nadlenosti izmeu sudova razne vrste sa teritorije Republike Srbije, reava Vrhovni kasacioni sud.

lan 24O sukobu nadlenosti moe se odluiti i kad se stranke nisu prethodno izjasnile o nadlenosti. Dok se ne rei sukob nadlenosti, sud kome je predmet ustupljen duan je da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja. Protiv reenja kojim se reava sukob nadlenosti nije dozvoljena alba.

lan 25Sud vri radnje u postupku na svom podruju. Ako postoji opasnost zbog odlaganja sud e preduzeti pojedine radnje i na podruju susednog suda i o tome obavestiti sud na ijem podruju je preduzeta radnja.

lan 26U pogledu nadlenosti domaih sudova za suenje strancima koji uivaju imunitet u Republici Srbiji i za suenje stranim dravama i meunarodnim organizacijama vae pravila meunarodnog prava. U sluaju sumnje o postojanju i obimu imuniteta, objanjenje daje organ nadlean za poslove pravde.

2. Nadlenost sudova za sporove sa meunarodnim elementom lan 27Domai sud je nadlean za suenje kad je njegova nadlenost za spor sa meunarodnim elementom izriito odreena zakonom ili meunarodnim ugovorom. Ako u zakonu ili meunarodnom ugovoru nema izriite odredbe o nadlenosti domaeg suda za odreenu vrstu

sporova, domai sud je nadlean za suenje u toj vrsti sporova i kad njegova nadlenost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadlenosti domaeg suda.

3. Stvarna nadlenost lan 28Sudovi u parninom postupku sude u granicama svoje stvarne nadlenosti odreene zakonom.

Utvrivanje vrednosti predmeta spora lan 29Kad je za utvrivanje stvarne nadlenosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim sluajevima predvienim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traenja, kao i parnini trokovi ne uzimaju se u obzir ako ne ine glavni zahtev.

lan 30Ako se zahtev odnosi na budua davanja koja se ponavljaju, vrednost predmeta spora rauna se po njihovom zbiru, ali najvie do iznosa koji odgovara zbiru davanja za vreme od pet godina.

lan 31Ako jedna tuba protiv istog tuenog obuhvata vie zahteva koji se zasnivaju na istom injeninom i pravnom osnovu, nadlenost se odreuje prema zbiru vrednosti svih zahteva. Ako zahtevi u tubi proizlaze iz raznih osnova, ili su istaknuti protiv vie tuenih, nadlenost se odreuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva.

lan 32

Ako se tubenim zahtevom trai utvrenje prava svojine ili drugih stvarnih prava na nepokretnostima, utvrenje nitavosti, ponitaj ili raskid ugovora, koji ima za predmet nepokretnost, vrednost predmeta spora se odreuje prema trinoj vrednosti nepokretnosti ili njenog dela. Kad se spor vodi o postojanju zakupnog odnosa, vrednost se rauna prema jednogodinjoj zakupnini, osim ako se radi o zakupnom odnosu zakljuenom na krae vreme.

lan 33Ako se tubom zahteva samo davanje obezbeenja za izvesno potraivanje ili ustanovljenje zalonog prava, vrednost predmeta spora odreuje se prema iznosu potraivanja koje treba obezbediti. Ali ako predmet zaloge ima manju vrednost od potraivanja koje treba obezbediti, kao vrednost predmeta spora uzee se vrednost predmeta zaloge.

lan 34Ako se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos, ali tuilac u tubi navede da pristaje da umesto ispunjenja tog zahteva primi odreeni novani iznos, kao vrednost predmeta spora uzee se taj iznos. U drugim sluajevima, kad se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tuilac naznaio u tubi. Ako je u sluaju iz stava 2. ovog lana tuilac oigledno suvie visoko ili suvie nisko oznaio vrednost predmeta spora, sud e, najdocnije na pripremnom roitu, a ako pripremno roite nije odrano onda na glavnoj raspravi, pre poetka raspravljanja o glavnoj stvari, brzo i na pogodan nain proveriti tanost oznaene vrednosti.

4. Sastav suda lan 35U parninom postupku sudovi sude u veu ili u optoj sednici.

Sluajevi u kojima sudi sudija pojedinac odreuju se ovim zakonom. Predsednik vea moe preduzimati samo one radnje u postupku i donositi samo one odluke za ije je preduzimanje, odnosno donoenje ovlaen ovim zakonom. Ako ovim zakonom nije drukije odreeno, sudija pojedinac u reavanju stvari iz svoje nadlenosti ima sva prava i dunosti koja pripadaju predsedniku vea i veu.

lan 36U prvom stepenu sporove sudi vee ili sudija pojedinac. Kad sudi u prvom stepenu, vee je sastavljeno od jednog sudije predsednika vea i dvoje sudija-porotnika.

lan 37Sudija pojedinac sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima ako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 50.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja tube. U toku postupka stranke se mogu sporazumeti da imovinskopravne sporove sudi sudija pojedinac, bez obzira na vrednost predmeta spora, osim u sluajevima predvienim posebnim zakonom. Smatrae se da postoji sporazum stranaka da imovinskopravni spor, bez obzira na vrednost spora, sudi sudija pojedinac, ako jedna stranka to predloi do pripremnog roita, a druga stranka se o predlogu ne izjasni. Ako jedan od suparniara podnese predlog da u imovinskopravnom sporu sudi sudija pojedinac ili to uini veina suparniara na jednoj strani, smatrae se da su se ostali saglasili sa predlogom.

Ako i na drugoj strani postoje suparniari, smatrae se da je predlog da u sporu sudi sudija pojedinac prihvaen i da sporazum postoji, ako se niko ili veina suparniara ne izjasni o predlogu, odnosno ako jedan od dvoje suparniara prihvati predlog. Sudija pojedinac sudi sporove zbog smetanja dravine. Sudija pojedinac sprovodi postupak i donosi odluku u predmetima pravne pomoi.

lan 38Kad sudi u drugom stepenu u sednici vea ili na raspravi sud odluuje u veu sastavljenom od troje sudija. Vrhovni kasacioni sud odluuje u veu sastavljenom od troje sudija.

5. Mesna nadlenost a) Opta mesna nadlenost lan 39Ako zakonom nije odreena iskljuiva mesna nadlenost nekog drugog suda, za suenje je nadlean sud koji je opte mesno nadlean za tuenog. U sluajevima predvienim u ovom zakonu za suenje je pored suda opte mesne nadlenosti nadlean i drugi odreeni sud.

lan 40Za suenje je opte mesno nadlean sud na ijem podruju tueni ima prebivalite. Ako tueni nema prebivalite u Republici Srbiji niti u kojoj drugoj dravi, opte mesno nadlean je sud na ijem podruju tueni ima boravite.

Ako tueni pored prebivalita ima i boravite u nekom drugom mestu, a prema okolnostima moe se pretpostaviti da e tu due vreme boraviti, opte mesno nadlean je i sud boravita tuenog.

lan 41Za suenje u sporovima protiv Republike Srbije, jedinica lokalne samouprave, kao i drugih oblika teritorijalne organizacije opte mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi sedite njene skuptine. Za suenje u sporovima protiv pravnih lica, opte mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi njihovo sedite. U sluaju sumnje, kao sedite smatrae se mesto u kome se nalaze njihovi organi upravljanja.

lan 42Za suenje u sporovima protiv dravljanina Republike Srbije koji stalno ivi u inostranstvu, gde je upuen na slubu ili na rad od strane dravnog organa ili pravnog lica, opte mesno nadlean je sud njegovog poslednjeg prebivalita.

b) Posebna mesna nadlenost Nadlenost za suparniare lan 43Ako je jednom tubom tueno vie lica (lan 199. stav 1. taka 1), a za njih ne postoji mesna nadlenost istog suda, nadlean je sud koji je mesno nadlean za jednog od tuenih, a ako meu njima ima glavnih i sporednih obveznika, sud koji je mesno nadlean za koga od glavnih obveznika.

Nadlenost za sporove o zakonskom izdravanju lan 44

Za suenje u sporovima za zakonsko izdravanje, ako je tuilac lice koje trai izdravanje, nadlean je pored suda opte mesne nadlenosti i sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite, odnosno boravite. Ako je za sporove o zakonskom izdravanju s meunarodnim elementom domai sud nadlean zato to tuilac ima prebivalite u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite. Ako nadlenost domaeg suda u sporovima o zakonskom izdravanju postoji zato to tueni ima imovinu u Republici Srbiji iz koje se moe naplatiti izdravanje, mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi ta imovina.

Nadlenost za sporove o naknadi tete lan 45Za suenje u sporovima zbog vanugovorne odgovornosti za tetu, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem je podruju tetna radnja izvrena ili sud na ijem je podruju tetna posledica nastupila. Ako je teta nastala usled smrti ili teke telesne povrede, nadlean je pored suda iz stava 1. ovog lana i sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite, odnosno boravite. Odredbe st. 1. i 2. ovog lana primenjivae se i u postupku protiv organizacije za osiguranje radi naknade tete treim licima na osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti organizacije za osiguranje, a odredba stava 1. ovog lana i u postupku o regresnim zahtevima po osnovu naknade tete protiv regresnih dunika.

Nadlenost za sporove radi zatite prava na osnovu garancije proizvoaa lan 46Za suenje u sporovima za zatitu prava na osnovu pismene garancije protiv proizvoaa koji je dao garanciju nadlean je, osim suda opte mesne nadlenosti za tuenog, i sud opte mesne

nadlenosti za prodavca koji je prilikom prodaje stvari uruio kupcu pismenu garanciju proizvoaa.

Nadlenost za brane sporove lan 47Za suenje u sporovima radi utvrivanja postojanja ili nepostojanja braka, ponitenja braka ili razvoda braka (brani sporovi), nadlean je pored suda opte mesne nadlenosti i sud na ijem podruju su suprunici imali poslednje zajedniko prebivalite. Ako je za brane sporove domai sud nadlean zato to su suprunici imali poslednje zajedniko prebivalite u Republici Srbiji, odnosno zato to tuilac ima prebivalite u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem su podruju suprunici imali poslednje zajedniko prebivalite, odnosno sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite.

lan 48Ako je u sporovima o imovinskim odnosima suprunika domai sud nadlean zato to se imovina suprunika nalazi u Republici Srbiji ili zato to tuilac u vreme podizanja tube ima prebivalite ili boravite u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite ili boravite u vreme podizanja tube.

Nadlenost za sporove o utvrivanju ili osporavanju oinstva ili materinstva lan 49U postupku radi utvrivanja ili osporavanja oinstva ili materinstva dete moe podii tubu bilo pred sudom opte mesne nadlenosti bilo pred sudom na ijem podruju ima prebivalite, odnosno boravite. Ako je u postupku radi utvrivanja ili osporavanja oinstva ili materinstva domai sud nadlean zato to tuilac ima prebivalite u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite.

Nadlenost za sporove o nepokretnostima i zbog smetanja dravine lan 50Za suenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, za sporove zbog smetanja dravine na nepokretnosti, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na nepokretnosti, iskljuivo je nadlean sud na ijem se podruju nalazi nepokretnost. Ako nepokretnost lei na podruju vie sudova, nadlean je svaki od tih sudova. Za sporove zbog smetanja dravine na pokretnim stvarima nadlean je pored suda opte mesne nadlenosti i sud na ijem se podruju dogodilo smetanje.

Nadlenost za sporove o vazduhoplovu i brodu lan 51Kad je za suenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na vazduhoplovu, pomorskom brodu i brodu unutranje plovidbe, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na vazduhoplovu i brodu, nadlean domai sud, iskljuivo je mesno nadlean sud na ijem se podruju vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan. Kad je za suenje u sporovima zbog smetanja dravine na brodovima, odnosno vazduhoplovima iz stava 1. ovog lana nadlean domai sud mesno je nadlean, pored suda na ijem se podruju vodi upisnik u koji je brod, odnosno vazduhoplov upisan, i sud na ijem se podruju dogodilo smetanje.

Nadlenost za lica koja nemaju optu mesnu nadlenost u Republici Srbiji lan 52Tuba o imovinskopravnim zahtevima protiv lica koje nema optu mesnu nadlenost u Republici Srbiji moe se podneti svakom domaem sudu na ijem se podruju nalazi kakva imovina tog lica ili predmet koji se tubom trai.

Ako nadlenost domaeg suda postoji zato to je obaveza nastala za vreme boravka tuenog u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem je podruju obaveza nastala. Za sporove protiv lica koje u Republici Srbiji nema optu mesnu nadlenost, za obaveze koje treba ispuniti u Republici Srbiji, tuba se moe podneti sudu na ijem podruju tu obavezu treba ispuniti.

Nadlenost po mestu u kome se nalazi poslovna jedinica pravnog lica lan 53Za suenje u sporovima protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedita, ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice, pored suda opte mesne nadlenosti nadlean je i sud na ijem se podruju nalazi ta poslovna jedinica.

Nadlenost po mestu gde se nalazi zastupnitvo stranog lica u Republici Srbiji lan 54Za sporove protiv fizikog ili pravnog lica koje ima sedite u inostranstvu u pogledu obaveza koje su zasnovane u Republici Srbiji ili se ovde moraju ispuniti, tuba se moe podneti sudu na ijem se podruju nalazi njegovo stalno zastupnitvo ili sedite organa kome je povereno da vri njegove poslove.

Nadlenost za sporove iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama lan 55U sporovima protiv Republike Srbije iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama iskljuivo je nadlean sud na ijem se podruju nalazi sedite komande vojne jedinice, odnosno ustanove.

Nadlenost za sporove iz naslednopravnih odnosa lan 56

Dok ostavinski postupak nije pravnosnano zavren, za suenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa, kao i u sporovima za potraivanja poverioca prema ostaviocu, pored suda opte mesne nadlenosti mesno je nadlean i sud na ijem se podruju nalazi sud koji sprovodi ostavinski postupak.

Nadlenost za sporove u izvrnom i steajnom postupku lan 57Za suenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvrnog postupka, odnosno u toku i povodom steajnog postupka, iskljuivo je mesno nadlean sud na ijem se podruju nalazi sud koji sprovodi izvrni, odnosno steajni postupak, odnosno sud na ijem se podruju sprovodi administrativno izvrenje.

Nadlenost po mestu plaanja lan 58Za suenje u sporovima imaoca menice ili eka protiv potpisnika nadlean je, pored suda opte mesne nadlenosti, i sud mesta plaanja.

Nadlenost za sporove iz radnih odnosa lan 59Ako je u sporu iz radnog odnosa tuilac zaposleni, za suenje je nadlean, pored suda koji je opte mesno nadlean za tuenog, i sud na ijem se podruju rad obavlja ili se obavljao.

Uzajamna nadlenost za tube protiv stranih dravljana lan 60Ako u stranoj dravi dravljanin Republike Srbije moe biti tuen pred sudom koji po odredbama ovog zakona ne bi bio mesno nadlean za suenje u toj graanskopravnoj stvari, ista nadlenost e vaiti i za suenje dravljaninu te strane drave pred domaim sudom.

v) Odreivanje mesne nadlenosti od strane neposredno vieg suda lan 61Ako nadleni sud usled iskljuenja ili izuzea sudije ili iz drugih razloga ne moe da postupa, izvestie o tome neposredno vii sud, koji e odrediti da u tom predmetu postupa drugi stvarno nadlean sud sa njegovog podruja.

lan 62Najvii sud odreene vrste u Republici Srbiji moe, na predlog stranke ili nadlenog suda, odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadlean sud sa njegovog podruja ako je oigledno da e se tako lake sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi vani razlozi. Sud e odbaciti predlog za odreivanje drugog stvarno nadlenog suda ako stranka ponovo podnese istovetan predlog, ako je predlog neobrazloen, ne sadri razloge iz stava 1. ovog lana ili ako stranka trai odreivanje drugog stvarno nadlenog suda iz razloga koji se odnose na iskljuenje, odnosno izuzee. Odluku iz stava 2. ovoga lana donosi sudija pojedinac, odnosno predsednik vea prvostepenog suda ili vee drugostepenog suda i protiv ovog reenja nije dozvoljena alba.

lan 63Ako je za suenje nadlean sud u Republici Srbiji, ali se po odredbama ovog zakona ne moe utvrditi koji je sud mesno nadlean, Vrhovni kasacioni sud e, na predlog stranke, odrediti koji e stvarno nadlean sud biti mesno nadlean.

g) Sporazum o mesnoj nadlenosti lan 64Ako zakonom nije odreena iskljuiva mesna nadlenost nekog suda, stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadlean, pod uslovom da je taj sud stvarno nadlean.

Ako je zakonom odreeno da su za suenje mesno nadlena dva ili vie domaih sudova, stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi jedan od tih sudova ili neki drugi stvarno nadlean sud. Ovaj sporazum vai samo ako je pismeno sastavljen i ako se tie odreenog spora ili vie sporova koji svi proistiu iz odreenog pravnog odnosa. Ispravu o sporazumu tuilac mora priloiti uz tubu, a tueni uz prigovor nenadlenosti ili odgovor na tubu.

Glava trea ISKLJUENJE I IZUZEElan 65Sudija je duan uzdrati se od suenja kad postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.

lan 66Sudija ne moe vriti sudijsku dunost (iskljuenje): 1) ako je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomonik stranke, ako je sa strankom u odnosu saovlaenika, saobveznika ili regresnog obveznika, ili ako je u istom predmetu sasluan kao svedok ili vetak; 2) ako je akcionar, lan privrednog drutva ili lan zadruge kad je jedna od stranaka njegov poverilac ili dunik; 3) ako mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomonik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobonoj liniji do etvrtog stepena, ili mu je suprunik odnosno vanbrani partner (sadanji ili bivi), srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao ili nije;

4) ako je staralac, usvojilac ili usvojenik stranke, zakonski zastupnik ili punomonik, ili ako izmeu sudije i stranke, zakonskog zastupnika ili punomonika stranke postoji zajedniko domainstvo; 5) ako izmeu sudija i lica iz ovog stava tee neka druga parnica ili izmeu njih postoji sukob interesa; 6) ako je u istom predmetu uestvovao u postupku posredovanja (medijacije), u donoenju odluke koja se pobija, ili u zakljuenju sudskog poravnanja koje se pobija u parnici; 7) ako je u steajnom postupku povodom koga je dolo do spora uestvovao kao steajni sudija ili lan steajnog vea. Sudija moe biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (izuzee).

lan 67Sudija, im sazna da postoji koji od razloga za iskljuenje iz lana 66. stav 1 ta. 1-7. ovog zakona, duan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda, koji e mu odrediti zamenika. Ako sudija smatra da postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (l. 65. i 66. stav 2), zastae sa postupkom i obavestiti o tome predsednika suda koji e odluiti o izuzeu. Do donoenja reenja predsednika suda, sudija moe preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.

lan 68Iskljuenje i izuzee mogu traiti i stranke. Stranka moe da zahteva iskljuenje ili izuzee samo sudije koji postupa u odreenom predmetu. Stranka je duna da podnese zahtev im sazna da postoji razlog za iskljuenje

odnosno izuzee, a najdocnije do zavretka raspravljanja pred prvostepenim sudom, a ako nije bilo raspravljanja, do donoenja odluke. Zahtev za iskljuenje ili izuzee sudije drugostepenog suda stranka moe staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek, a ako se pred drugostepenim sudom odrava rasprava, onda do zavretka rasprave. Stranka je duna da zahtev obrazloi i navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev.

lan 69Nije doputen zahtev za iskljuenje ili izuzee: 1) kojim se uopteno trai izuzee svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli uestvovati u nekom postupku; 2) o kome je ve odlueno; 3) u kome nije obrazloen zakonski razlog zbog koga se izuzee trai; 4) kad stranka zahteva iskljuenje, odnosno izuzee sudije koji ne postupa u tom predmetu; 5) kad stranka zahteva iskljuenje, odnosno izuzee predsednika suda, izuzev kada postupa u tom predmetu. Nedoputen zahtev odbacie sudija pred kojim se vodi postupak i kad je stranka stavila predlog za iskljuenje, odnosno izuzee tog sudije. Ako je zahtev iz stava 1. ovog lana podnet na roitu, sudija e ga odmah odbaciti i nastavie roite, a ako je podnet u podnesku najkasnije u roku od tri dana od dana prijema podneska. Protiv reenja iz stava 2. ovoga lana nije dozvoljena posebna alba.

lan 70O iskljuenju i izuzeu sudije odluuje predsednik suda.

O iskljuenju i izuzeu predsednika suda odluuje predsednik neposredno vieg suda. O zahtevu za izuzee predsednika Vrhovnog kasacionog suda odluuje opta sednica. Pre donoenja reenja o izuzeu uzee se izjava od sudije ije se izuzee trai, a po potrebi izvrie se i drugi izviaji. Protiv reenja o iskljuenju ili usvajanju zahteva za izuzee nije dozvoljena alba, a protiv reenja kojim se zahtev za izuzee odbija nije dozvoljena posebna alba.

lan 71Kad sudija sazna da je stavljen zahtev za njegovo iskljuenje ili izuzee, duan je da odmah obustavi svaki rad na odnosnom predmetu, a ako je u pitanju izuzee iz l. 65. i 66. stav 2. ovog zakona, moe do donoenja reenja o zahtevu preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.

lan 72Odredbe o iskljuenju i izuzeu sudija primenjivae se shodno i na predsednika suda, sudiju porotnika i zapisniara. Sudija porotnik ne moe vriti sudijsku dunost (iskljuenje) ako stalno ili privremeno radi kod preduzetnika ili u pravnom licu koje je stranka u postupku. O izuzeu zapisniara odluuje predsednik vea, odnosno vee ili sudija pojedinac.

Glava etvrta STRANKE I NJIHOVI ZAKONSKI ZASTUPNICIlan 73Stranka u postupku moe biti svako fiziko i pravno lice. Posebnim propisima odreuje se ko osim fizikih i pravnih lica moe biti stranka u postupku.

Parnini sud moe, izuzetno s pravnim dejstvom u odreenoj parnici, priznati svojstvo stranke i onim oblicima udruivanja i organizovanja koji nemaju stranaku sposobnost u smislu st. 1. i 2. ovog lana ako utvrdi da, s obzirom na predmet spora, u sutini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranake sposobnosti, a naroito ako raspolau imovinom na kojoj se moe sprovesti izvrenje. Protiv reenja iz stava 3. ovog lana kojim se priznaje svojstvo stranke u parnici nije dozvoljena posebna alba.

lan 74Stranka koja je potpuno poslovno sposobna moe sama preduzimati radnje u postupku (parnina sposobnost). Punoletno lice kome je ograniena poslovna sposobnost parnino je sposobno u granicama svoje poslovne sposobnosti. Maloletnik je parnino sposoban u granicama priznate poslovne sposobnosti.

lan 75Stranku koja nema parninu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik.

lan 76Zakonski zastupnik moe u ime stranke preduzimati sve radnje u postupku. Ako je za podizanje ili povlaenje tube, za priznanje, odnosno za odricanje od tubenog zahteva, za zakljuenje poravnanja, izjavljivanje, povlaenje ili odricanje od pravnog leka posebnim propisima odreeno da zastupnik mora imati posebno ovlaenje, on moe te radnje preduzimati samo ako ima takvo ovlaenje.

lan 77U toku celog postupka sud e po slubenoj dunosti paziti da li lice koje se pojavljuje kao stranka moe biti stranka u postupku i da li je stranka parnino sposobna, da li parnino

nesposobnu stranku zastupa njen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno ovlaenje kad je ono potrebno. Lice koje se pojavljuje kao zakonski zastupnik duno je da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokae svoje zastupniko svojstvo. Zakonski zastupnik je duan da podnese posebno ovlaenje kad je za preduzimanje odreenih radnji u postupku to potrebno. Kad sud ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateljstvom ne pokazuje potrebnu panju u zastupanju, obavestie o tome organ starateljstva. Ako bi usled proputanja zastupnika mogla nastati teta za lice pod starateljstvom, sud e zastati s postupkom i predloiti da se odredi drugi zakonski zastupnik.

lan 78Kad sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao stranka ne moe biti stranka u postupku, a taj se nedostatak moe otkloniti, pozvae tuioca da izvri potrebne ispravke u tubi. Kad sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema posebno ovlaenje kad je ono potrebno, zatraie da nadleni organ starateljstva postavi staratelja parnino nesposobnom licu, ili e preduzeti druge mere koje su potrebne da bi parnino nesposobna stranka bila pravilno zastupana. Za otklanjanje nedostataka iz st. 1. i 2. ovog lana sud e odrediti rok koji ne moe biti dui od 15 dana. Dok se ne otklone ovi nedostaci, u postupku se mogu preduzimati samo one radnje zbog ijeg odlaganja bi mogle da nastanu tetne posledice. Ako se navedeni nedostaci ne mogu otkloniti ili ako odreeni rok bezuspeno protekne, sud e reenjem ukinuti radnje sprovedene u postupku ukoliko su zahvaene ovim nedostacima i odbacie tubu ako su nedostaci takve prirode da spreavaju dalje voenje postupka.

Protiv reenja kojim se nareuju mere za otklanjanje nedostataka nije dozvoljena alba.

lan 79Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom pokae da bi redovan postupak oko postavljanja zakonskog zastupnika tuenom trajao dugo, pa bi zbog toga mogle da nastanu tetne posledice za jednu ili obe stranke, sud e tuenom postaviti privremenog zastupnika sa spiska advokata koji sudu dostavlja advokatska komora. Pod uslovom iz stava 1. ovog lana sud e postaviti tuenom privremenog zastupnika naroito u ovim sluajevima: 1) ako tueni nije parnino sposoban, a nema zakonskog zastupnika; 2) ako postoje suprotni interesi tuenog i njegovog zakonskog zastupnika; 3) ako obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika; 4) ako je prebivalite, odnosno boravite tuenog nepoznato, a tueni nema punomonika; 5) ako se tueni ili njegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomonika, nalaze u inostranstvu, a dostavljanje se nije moglo izvriti. Sud moe postaviti privremenog zastupnika i pravnom licu odnosno preduzetniku pod uslovima i na nain iz stava 2. ovog lana. Sud odluuje reenjem o postavljanju privremenog zastupnika, koje bez odlaganja dostavlja organu starateljstva i strankama kada je to moguno. Protiv reenja iz stava 4. ovoga lana nije dozvoljena alba.

lan 80Privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavljen sva prava i dunosti zakonskog zastupnika.

Privremeni zastupnik preduzima parnine radnje u postupku sve dok se stranka, njen zakonski zastupnik ili punomonik ne pojavi pred sudom ili dok organ starateljstva ne obavesti sud da je postavio staratelja.

lan 81Ako je privremeni zastupnik postavljen tuenome iz razloga navedenih u lanu 79. stav 2. ta. 4. i 5. ovog zakona, sud e oglas o postavljanju privremenog zastupnika objaviti u "Slubenom glasniku Republike Srbije" i preko oglasne table suda, a po potrebi na drugi pogodan nain. Oglas treba da sadri: oznaenje suda koji je postavio privremenog zastupnika, zakonski osnov, ime tuenog kome se postavlja zastupnik, predmet spora, ime zastupnika i njegovo zanimanje i boravite, kao i upozorenje da e zastupnik zastupati tuenog u postupku sve dok se tueni ili njegov punomonik ne pojavi pred sudom, odnosno dok organ starateljstva ne obavesti sud da je postavio staraoca.

lan 82(Brisan)

lan 83Strani dravljanin koji nije parnino sposoban po zakonu drave iji je dravljanin, a parnino je sposoban po domaem zakonu, moe sam preduzimati radnje u postupku. Zakonski zastupnik moe preduzimati radnje u postupku samo dok strani dravljanin ne izjavi da sam preuzima voenje parnice.

Glava peta PUNOMONICIlan 84Stranke mogu preduzimati radnje u postupku lino ili preko punomonika. Stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zatitu zakonitosti.

Zastupanje Republike Srbije i njenih organa, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ureuje se posebnim zakonom. Sud moe pozvati stranku koja ima punomonika da se pred sudom lino izjasni o injenicama koje treba utvrditi u parnici. Stranka koju zastupa punomonik moe uvek doi pred sud i davati izjave pored svog punomonika i sama preduzimati parnine radnje.

lan 85Punomonik moe biti fiziko lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koje se bavi nadripisarstvom. Ako se kao punomonik pojavi lice koje se bavi nadripisarstvom, sud e takvom licu uskratiti dalje zastupanje i o tome e odmah obavestiti stranku. alba protiv reenja o uskraivanju zastupanja ne zadrava izvrenje reenja.

lan 86Radnje u postupku koje punomonik preduzima u granicama punomoja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka.

lan 87Stranka moe izmeniti ili opozvati radnju svog punomonika. Ako je punomonik priznao neku injenicu na roitu na kome stranka nije prisustvovala ili je neku injenicu priznao u podnesku, a stranka to priznanje docnije izmeni ili opozove, sud e ceniti obe izjave u smislu lana 222. stav 2. ovog zakona.

lan 88Obim punomoja odreuje stranka.

Stranka moe ovlastiti punomonika da preduzima pojedine odreene radnje ili da preduzima sve radnje u postupku. Punomonika koji je advokat moe zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomoju.

lan 89Ako je stranka izdala advokatu punomoje za voenje parnice, a nije blie odredila ovlaenja u punomoju, advokat je na osnovu ovakvog punomoja ovlaen: 1) da vri sve radnje u postupku, a naroito da podigne tubu, da je povue, da prizna tubeni zahtev ili da se odrekne tubenog zahteva, da zakljui poravnanje, da izjavi pravni lek i da se odrekne ili odustane od njega, kao i da predlae izdavanje privremenih mera obezbeenja; 2) da podnosi predlog za izvrenje ili za obezbeenje i da preduzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva; 3) da prenese punomoje na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u postupku. Advokatu je uvek potrebno posebno punomoje za podnoenje predloga za ponavljanje postupka.

lan 90Ako stranka u punomoju nije blie odredila ovlaenja punomonika, punomonik koji nije advokat moe na osnovu ovakvog punomoja da preduzima sve radnje u postupku ali mu je uvek potrebno izriito ovlaenje za povlaenje tube, za priznanje ili za odricanje od tubenog zahteva, za zakljuenje poravnanja, za povlaenje ili odricanje od redovnog pravnog leka i za prenoenje punomoja na drugo lice.

lan 91Stranka izdaje punomoje u pismenom obliku.

Ako posumnja u istinitost pismenog punomoja, sud e reenjem naloiti punomoniku da podnese overeno punomoje. Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba.

lan 92Punomonik je duan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoje. Sud je duan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomonik ovlaeno za zastupanje. Ako sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao punomonik nije ovlaeno za preduzimanje odreenje radnje, ukinue parnine radnje koje je to lice preduzelo ako te radnje stranka nije naknadno odobrila.

lan 93Stranka moe u svako vreme opozvati punomoje, a punomonik ga moe u svako vreme otkazati. Opozivanje, odnosno otkaz punomoja mora se saoptiti sudu pred kojim se vodi postupak, pismeno ili usmeno na zapisnik. Opozivanje, odnosno otkaz punomoja proizvodi dejstvo za protivnu stranku od asa kada joj je saopteno. Posle otkaza punomoja punomonik je duan da jo mesec dana preduzima parnine radnje za lice koje mu je izdalo punomoje ako je potrebno da od njega otkloni kakvu tetu koja bi u to vreme mogla nastati.

lan 94Punomoje prestaje smru fizikog lica. Ako je punomoniku dato ovlaenje da moe preduzimati sve radnje u postupku, a stranka, odnosno njen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban, ili ako zakonski zastupnik bude razreen dunosti, punomonik je ovlaen da preduzima radnje u postupku koje ne trpe odlaganje.

U sluajevima navedenim u stavu 2. ovog lana punomoniku koji nije advokat uvek prestaju ovlaenja koja se u punomoju moraju izriito navesti (lan 90).

lan 95Prestankom pravnog lica prestaje i punomoje koje je ono izdalo. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, punomonik je duan da jo mesec dana preduzima radnje koje ne trpe odlaganje.

Glava esta JEZIK U POSTUPKUlan 96Stranke i drugi uesnici u postupku imaju pravo da na roitima i prilikom usmenog preduzimanja procesnih radnji pred sudom upotrebljavaju svoj jezik. Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno drugih uesnika u postupku, obezbedie im se ako to zahtevaju, usmeno prevoenje na njihov jezik onoga to se iznosi na roitu, kao i usmeno prevoenje isprava koje se na roitu koriste radi dokazivanja. Stranke i drugi uesnici u postupku koji su slepi, gluvi ili nemi imaju pravo na besplatnog tumaa u postupku pred sudom.

lan 97Pozivi, odluke i druga sudska pismena upuuju se strankama i drugim uesnicima u postupku na srpskom jeziku. Ako je u sudu u slubenoj upotrebi i neki od jezika nacionalnih manjina, sud e na tom jeziku dostavljati sudska pismena onim strankama i uesnicima u postupku koji su pripadnici te nacionalne manjine i u postupku se slue tim jezikom.

lan 98

Stranke i drugi uesnici u postupku upuuju sudu svoje tube, albe i druge podneske na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu. Stranke i drugi uesnici u postupku mogu upuivati sudu svoje podneske i na jeziku nacionalnih manjina koji nije u slubenoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa zakonom.

lan 99Trokovi prevoenja na jezik nacionalnih manjina, koji nastaju primenom odredaba ustava i ovog zakona o pravu pripadnika nacionalnih manjina na upotrebu svog jezika, padaju na teret sredstava suda.

Glava sedma PODNESCIlan 100Tuba, protivtuba, odgovor na tubu i pravni lekovi podnose se u pismenom obliku (podnesci). Podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadravati sve ono to je potrebno da bi se po njima moglo postupiti. Oni naroito treba da sadre: oznaenje suda, ime i prezime, naziv firme, prebivalite ili boravite, odnosno sedite stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomonika ako ih imaju, predmet spora, sadrinu izjave i potpis podnosioca. Ako izjava sadri kakav zahtev, stranka je duna da u podnesku navede injenice na kojima zasniva zahtev, kao i dokaze kad je to potrebno.

lan 101Podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. Tako treba postupiti i kad se uz podnesak podnose prilozi. Ako je na protivnoj strani vie lica koja imaju zajednikog zakonskog zastupnika ili punomonika, za sva ta lica podnesci i prilozi se mogu predavati u jednom primerku.

lan 102Isprave koje se prilau podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu. Ispravu priloenu u izvorniku sud e zadrati, a protivnoj stranci dozvolie da se upozna sa njenom sadrinom. Kad prestane potreba da se izvornik isprave dri u sudu, vratie se podnosiocu na njegov zahtev. Sud moe naloiti podnosiocu da spisima priloi prepis isprave. Ako je isprava priloena u prepisu, sud e na zahtev protivne stranke naloiti podnosiocu da podnese sudu ispravu u izvorniku, a protivnoj stranci dozvolie da se upozna sa njenom sadrinom. Kad je to potrebno, sud e odrediti rok u kome se isprava mora podneti u izvorniku ili u overenom prepisu, odnosno pregledati. Protiv ovih reenja nije dozvoljena alba.

lan 103Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sud e stranci koja nema punomonika advokata vratiti podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije drugaije odreeno. Kad sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune, odredie rok za ponovno podnoenje podneska. Ako podnesak vezan za rok bude ispravljen, odnosno dopunjen i predat sudu u roku odreenom za dopunu ili ispravku, smatrae se da je podnesen sudu onog dana kad je prvi put bio podnesen. Smatrae se da je podnesak povuen ako ne bude vraen sudu u odreenom roku, a ako bude vraen bez ispravke, odnosno dopune, odbacie se. Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka sud e ih umnoiti o troku stranke koja je propustila obavezu.

Odredbe ovog lana ne primenjuju se ako stranka ima punomonika koji je advokat. Kad je podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, sud e ga odbaciti.

lan 104Novanom kaznom do 30.000 dinara parnini sud kaznie lice koje u podnesku vrea sud, stranku ili drugog uesnika u postupku. Izreena kazna po stavu 1. ovog lana ne utie na izricanje kazne za krivino delo. Ako se novana kazna nije mogla naplatiti ni prinudnim putem, novana kazna, odnosno njen preostali deo koji nije plaen, zamenie se zatvorom, ije trajanje odmerava sud srazmerno visini izreene kazne, ali koje ne moe biti due od deset dana. Odredba stava 3. ovog lana primenie se u svim sluajevima kad sud izrie novanu kaznu (l. 247, 254. i 319).

Glava osma ROKOVI I ROITARokovi lan 105Ako rokovi nisu odreeni zakonom, odreuje ih sud s obzirom na okolnosti sluaja.

lan 106Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine. Kao prvi dan roka odreenog na dane uzima se dan posle dana dostavljanja ili saoptenja odluke ili posle dana u koji pada dogaaj od koga se po zakonu rauna poetak roka.

Rok odreen na mesece ili godine zavrava se onog dana u poslednjem mesecu ili godini koji po svom broju odgovara danu u koji ga je sud odredio ili danu u koji pada dogaaj od koga se po zakonu rauna poetak roka. Ako poslednji dan roka pada na dravni praznik ili u nedelju, ili u neki drugi dan kad sud ne radi, rok istie protekom prvog narednog radnog dana. Odredbe stava 4. ovog lana primenjuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podii tuba kao i na rok zastarelosti potraivanja ili nekog drugog prava.

lan 107Podnesak koji je vezan za rok blagovremen je ako je predat sudu pre isteka roka. Dan predaje podneska upuenog sudu preko pote preporuenom poiljkom ili upuenog telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu. Ako je podnesak upuen telegrafskim putem, smatrae se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude upuen sudu preporuenom poiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama poti. Za lica koja se nalaze u Vojsci Srbije na obaveznoj vojnoj slubi i ostala lica koja se nalaze u slubi u vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama, dan predaje podneska vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi smatra se kao dan predaje sudu. Za lica liena slobode dan predaje podneska zavodu za izvrenje zavodskih sankcija smatra se kao dan predaje sudu. Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upuen nenadlenom sudu pre isteka roka, a stigne nadlenom sudu posle isteka roka, smatrae se da je na vreme podnet ako se njegovo podnoenje nenadlenom sudu moe pripisati neznanju ili oiglednoj omaci podnosioca. Odredbe st. 1-6. ovog lana primenjuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podii tuba, kao i na rok zastarelosti potraivanja ili nekog drugog prava.

Roita lan 108Roite odreuje sud kad je to zakonom propisano ili kad zahtevaju potrebe postupka. Protiv reenja o odreivanju roita nije dozvoljena alba. Sud e na roite blagovremeno pozvati stranke i ostala lica ije prisustvo smatra potrebnim. Uz poziv e se stranci dostaviti podnesak koji je dao povod za odreivanje roita, a u pozivu e se naznaiti mesto, prostorija i vreme odravanja roita. Ako se uz poziv ne dostavlja podnesak, u pozivu e se navesti stranke, predmet spora, kao i radnja koja e se na roitu preduzeti. Sud e u pozivu naroito upozoriti na zakonske posledice izostanka sa roita.

lan 109Roite se, po pravilu, odrava u sudskoj zgradi. Sud moe odluiti da se roite odri van sudske zgrade kad nae da je to nuno ili da e se na taj nain utedeti u vremenu ili u trokovima postupka. Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba.

lan 110Sud moe odloiti roite kad je to potrebno radi izvoenja dokaza ili kad za to postoje drugi opravdani razlozi. Kad se roite odloi, sud e, ako je mogue, odmah saoptiti prisutnima mesto i vreme novog roita. Protiv reenja o odlaganju roita nije dozvoljena alba.

Vraanje u preanje stanje lan 111

Ako stranka propusti roite ili rok za preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje, sud e toj stranci na njen predlog dozvoliti da naknadno izvri tu radnju (vraanje u preanje stanje) kad postoje opravdani razlozi za proputanje. Kad se dozvoli vraanje u preanje stanje postupak se vraa u ono stanje u kome se nalazio pre proputanja i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog proputanja doneo.

lan 112Predlog za vraanje u preanje stanje podnosi se sudu kod koga je trebalo izvriti proputenu radnju. Predlog se mora podneti u roku od osam dana, raunajui od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao proputanje, a ako je stranka tek docnije saznala za proputanje, od dana kad je za to saznala. Posle proteka 60 dana od dana proputanja ne moe se traiti vraanje u preanje stanje. Ako se vraanje u preanje stanje predlae zbog proputanja roka, predlaga je duan da istovremeno sa podnoenjem predloga preduzme i proputenu radnju.

lan 113Vraanje u preanje stanje nije dozvoljeno ako je proputen rok iz lana 112. st. 2. i 3, ili ako je proputeno roite odreeno povodom predloga za vraanje u preanje stanje.

lan 114Predlog za vraanje u preanje stanje ne utie na tok parnice. Sud moe odluiti da zastane sa postupkom do pravnosnanosti reenja o predlogu.

lan 115Neblagovremene i nedozvoljene predloge za vraanje u preanje stanje odbacie sud reenjem.

Predlog za vraanje u preanje stanje koji nije zasnovan na optepoznatim injenicama, a stranka uz predlog nije podnela niti predloila odgovarajue dokaze, odbacie sud kao neuredan. O predlogu za vraanje u preanje stanje odluuje se, po pravilu, bez rasprave. Kad sud nae da je radi pravilnog utvrivanja injenica potrebno da se izvedu dokazi zakazae roite.

lan 116Protiv reenja kojim se usvaja predlog za vraanje u preanje stanje nije dozvoljena alba, osim ako je usvojen neblagovremen ili nedozvoljen predlog.

Glava deveta ZAPISNICIlan 117Zapisnik se sastavlja o radnjama preduzetim na roitu. Zapisnik se sastavlja i o vanijim izjavama ili saoptenjima koje stranke ili drugi uesnici daju van roita. O manje vanijim izjavama ili saoptenjima nee se sastavljati zapisnik nego e se samo staviti slubena beleka na spisu. Zapisnik pie zapisniar.

lan 118U zapisnik se unosi: naziv i sastav suda, mesto gde se vri radnja, dan i as kad se vri radnja, naznaenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka ili treih lica i njihovih zakonskih zastupnika ili punomonika. Zapisnik treba da sadri bitne podatke o sadrini preduzete radnje. U zapisnik o glavnoj raspravi naroito e se uneti: da li je rasprava bila javna ili je javnost bila iskljuena, sadrina izjava

stranaka, njihovi predlozi, dokazi koje su ponudile, dokazi koji su izvedeni, uz navoenje sadrine iskaza svedoka i vetaka, kao i odluke suda donete na roitu.

lan 119Zapisnik se mora voditi uredno, u njemu se ne sme nita brisati, dodati ili menjati.

lan 120Zapisnik se sastavlja na taj nain to predsednik vea kazuje glasno zapisniaru ta e uneti u zapisnik. Stranke imaju pravo da proitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se proita, kao i da stave svoje prigovore na sadrinu zapisnika. To pravo imaju i druga lica ija je izjava uneta u zapisnik, ali samo u pogledu onog dela zapisnika koji sadri njihovu izjavu. Ispravke ili dodaci u pogledu sadrine zapisnika koje treba izvriti povodom prigovora stranaka ili drugih lica ili po slubenoj dunosti unee se na kraju zapisnika. Na zahtev ovih lica unee se i prigovori koji nisu usvojeni.

lan 121Zapisnik potpisuju predsednik vea, zapisniar, stranke, odnosno njihovi zakonski zastupnici ili punomonici kao i tuma i prevodilac. Svedok i vetak potpisuju svoj iskaz na zapisniku, kad se njihovo sasluanje vri pred zamoljenim sudijom ili predsednikom vea. Nepismeno lice ili lice koje se ne moe potpisati stavie na zapisnik otisak kaiprsta, a zapisniar e ispod otiska upisati njegovo ime i prezime.

Ako se koja stranka, njen zakonski zastupnik ili punomonik, svedok ili vetak udalji pre potpisivanja zapisnika ili nee da potpie zapisnik, to e se zabeleiti u zapisniku i navee se razlog koji je iznet.

lan 122O veanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik. Ako je kod suda u postupku po pravnom leku odluka doneta jednoglasno, umesto zapisnika sastavlja se beleka o veanju i glasanju. Zapisnik o veanju i glasanju sadri tok glasanja i izreku odluke. Odvojena miljenja prikljuuju se zapisniku o veanju i glasanju ako nisu uneta u sam zapisnik. Zapisnik, odnosno beleku o glasanju potpisuju svi lanovi vea i zapisniar. Zapisnik o veanju i glasanju zatvorie se u poseban omot. Ovaj zapisnik moe razgledati samo sud koji reava o pravnom leku u postupku po pravnom leku, i u tom sluaju zapisnik e se ponovo zatvoriti u poseban omot i na omotu naznaiti da je zapisnik razgledan.

Glava deseta DONOENJE ODLUKAlan 123Sud donosi odluke u obliku presude ili reenja. O tubenom zahtevu sud odluuje presudom, a u postupku zbog smetanja dravine reenjem. Kad ne odluuje presudom, sud odluuje reenjem. U postupku izdavanja platnog naloga reenje kojim se usvaja tubeni zahtev donosi se u obliku platnog naloga. Odluka o trokovima u presudi smatra se reenjem.

lan 124

Odluke vea donose se posle veanja glasanjem. U prostoriji u kojoj se vea i glasa mogu biti prisutni samo lanovi vea i zapisniar. Odluku o jednostavnijim pitanjima, vee moe doneti i u samom zasedanju.

lan 125Predsednik vea rukovodi veanjem i glasanjem i glasa poslednji. On se stara da se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre. Za svaku odluku vea potrebna je veina glasova. lanovi vea ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predsednik vea. lan vea koji je pri glasanju o kome ranijem pitanju ostao u manjini ne moe se uzdrati od glasanja o pitanju o kome se ima docnije odluiti. Ako se u pogledu pojedinih pitanja o kojima se odluuje glasovi podele na vie razliitih miljenja, tako da nijedno od njih nema veinu, pitanja e se razdvojiti i glasanje e se ponavljati sve dok se ne postigne veina.

lan 126Pre odluivanja o glavnoj stvari sud odluuje da li je potrebno da se dopuni postupak, kao i o drugim prethodnim pitanjima. Ako pri reavanju o glavnoj stvari treba odluiti o vie zahteva, o svakom zahtevu glasae se posebno.

Glava jedanaesta DOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISANain dostavljanja lan 127

Pismena se dostavljaju, po pravilu, preko pote, a mogu se dostavljati preko odreenog lica zaposlenog u sudu, preko nadlenog organa optine, preko pravnog lica registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja, neposredno u sudu ili na drugi nain odreenim posebnim zakonom.

lan 128Dostavljanje dravnim organima, organima jedinica lokalne samouprave i organima autonomne pokrajine vri se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena i to licu ovlaenom za primanje pismena. Dostavljanje javnom tuiocu ili javnom pravobranilatvu vri se predajom pismena njegovoj pisarnici. Kao dan dostavljanja smatra se dan predaje pismena pisarnici. Dostavljanje pravnim licima vri se predajom pismena u prostorijama pravnog lica, licu ovlaenom za primanje pismena. Dostavljanje po odredbama st. 1. i 3. ovog lana vri se i kad su stranke navedene u tim stavovima za svog punomonika odredile lice koje je kod njih zaposleno.

lan 129Vojnim licima, pripadnicima policije i zaposlenima u suvozemnom, renom, pomorskom i vazdunom saobraaju dostavljanje poziva moe se vriti i preko njihove komande, odnosno neposrednog stareine, a po potrebi moe im se na taj nain vriti i dostavljanje ostalih pismena.

lan 130Kad dostavljanje treba izvriti licima ili ustanovama u inostranstvu ili strancima koji uivaju imunitet, dostavljanje e se izvriti diplomatskim putem, ako u meunarodnom ugovoru ili u zakonu (lan 141) nije to drugo odreeno.

Ako se dostavljanje pismena ima izvriti dravljanima Republike Srbije u inostranstvu, dostavljanje se moe izvriti preko nadlenog konzularnog predstavnika ili diplomatskog predstavnika Republike Srbije koji vri konzularne poslove u odnosnoj stranoj dravi, ili preko pravnog lica meunarodno registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja. Dostavljanje je punovano samo ako lice kome se pismeno dostavlja pristane da ga primi. Dostavljanje pravnim licima koja imaju sedite u inostranstvu a predstavnitvo u Republici Srbiji moe se izvriti njihovom predstavnitvu.

lan 131Licima lienim slobode dostavljanje se vri preko zavoda za izvrenje krivinih sankcija.

lan 132Kad stranka ima zakonskog zastupnika, odnosno punomonika dostavljanje se vri zakonskom zastupniku, odnosno punomoniku, ako u zakonu nije to drugo odreeno. Ako stranka ima vie zakonskih zastupnika odnosno punomonika, dovoljno je da se dostavljanje izvri jednom od njih.

lan 133Dostavljanje advokatu kao punomoniku moe se izvriti i predajom pismena licu koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji. Dostavljanje advokatu moe se izvriti i predajom pismena odraslom lanu porodinog domainstva, ako svoju delatnost obavlja u stanu.

lan 134Dostavljanje se vri licu kome se dostavljanje ima izvriti svakog dana na radnom mestu u radno vreme, ili u stanu samo od 7 do 22 sata ili u sudu kad se to lice tamo zatekne.

Dostavljanje se moe izvriti i u drugo vreme i na drugom mestu, na osnovu posebne odluke suda koju je dostavlja, na zahtev, duan da pokae.

lan 135Ako se lice kome se pismeno ima dostaviti ne zatekne u svom stanu, dostavljanje se vri predajom pismena kome od njegovih odraslih lanova domainstva koji je duan da primi pismeno. Ako se oni ne zateknu u stanu, pismeno e se predati susedu ako on na to pristane. Ako se dostavljanje vri na radnom mestu lica kome se pismeno ima dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje se moe izvriti licu koje na istom mestu radi, ako ono pristane da primi pismeno. Predaja pismena drugom licu nije dozvoljena ako ono uestvuje u parnici kao protivnik lica kome se dostavljanje ima izvriti.

lan 136Tuba, platni nalog, vanredni pravni lek, presuda i reenje protiv kog je dozvoljena posebna alba dostavie se lino stranci, zakonskom zastupniku, odnosno punomoniku. Ostala pismena dostavie se lino kad je to ovim ili drugim zakonom izriito odreeno, ili kad sud smatra da je zbog priloenih isprava potrebna vea opreznost. Ako se lice kome se pismeno mora lino dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvriti, dostavlja e se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostavie mu kod jednog od lica navedenih u lanu 135. st. 1. i 2. ovog zakona pismeno obavetenje da radi primanja pismena bude u odreeni dan i sat u svom stanu odnosno na svom radnom mestu. Ako i posle toga dostavlja ne zatekne lice kome se pismeno ima dostaviti, postupie se po odredbama lana 135. ovog zakona, i time se smatra da je dostavljanje izvreno. Ako pismeno iz stava 1. ovog lana treba dostaviti dravnim organima i pravnim licima, dostavljanje se vri po odredbama lana 128. ovog zakona.

lan 137

Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica navedena u lanu 135. st. 1. i 2. ovog zakona ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno e se vratiti sudu uz naznaenje gde se odsutni nalazi.

Odbijanje prijema lan 138Kad lice kome je pismeno upueno, odnosno odrasli lan njegovog domainstva, odnosno ovlaeno lice ili zaposleni u dravnom organu ili pravnom licu, bez zakonskog razloga odbije da primi pismeno, dostavlja e ga ostaviti u stanu ili u prostorijama gde odnosno lice radi ili e pismeno pribiti na vrata stana ili prostorije. Na dostavnici e zabeleiti dan, as i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavljeno, i time se smatra da je dostavljanje izvreno.

Promena adrese lan 139Kad stranka ili njen zakonski zastupnik do dostavljanja drugostepene odluke kojom se postupak okonava promene adresu, duni su da o tome odmah obaveste sud. Ako oni to ne uine, sud e odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku vre stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. Dostavljanje se smatra izvrenim po proteku roka od osam dana od dana stavljanja pismena na oglasnu tablu suda. Kad punomonik, odnosno punomonik za primanje pismena do dostavljanja drugostepene odluke kojom se postupak okonava promeni svoju adresu, a ne obavesti o tome sud, dostavljanje e se izvriti kao da punomonik nije ni postavljen.

Bezuspeno dostavljanje lan 140

Kad je u toku parnice dostavljanje pismena bilo bezuspeno dostavljanje e se izvriti stavljanjem pismena na oglasnu tablu. Dostavljanje se smatra izvrenim po isteku roka od osam dana od dana stavljanja pismena na oglasnu tablu suda.

Punomonik i zastupnik za primanje pismena lan 141Stranku ili njenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu, a nemaju punomonika u Republici Srbiji, sud e pozvati da u primerenom roku postave punomonika za primanje pismena u Republici Srbiji. Ako stranka ili njen zakonski zastupnik ne postave takvog punomonika, sud e stranci na njen troak postaviti privremenog zastupnika ovlaenog za primanje pismena i o tome e obavestiti stranku, odnosno njenog zakonskog zastupnika.

lan 142Kad suparniari nemaju zajednikog zakonskog zastupnika, odnosno punomonika, sud ih moe pozvati da u odreenom roku imenuju zajednikog punomonika za primanje pismena. Istovremeno, sud e obavestiti suparniare da e jednog od njih imenovati za zastupnika za prijem pismena ako oni sami ne imenuju takvog punomonika.

Sporazum o adresi dostavljanja lan 143Stranke se mogu sporazumeti da im se dostavljanje izvri na odreenu adresu ili preko odreenog lica u Republici Srbiji. Dostavljanje je izvreno kada je pismeno dostavljeno licu oznaenom u njihovom sporazumu. Ako se dostavljanje u skladu sa sporazumom ne moe izvriti, sud e odrediti da se dostavljanje vri stavljanjem pismena na oglasnu tablu.

Dostavnica lan 144

Potvrdu o izvrenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavlja. Primalac e na dostavnici slovima sam napisati dan prijema. Ako je primalac nepismen ili nije u stanju da se potpie, dostavlja e ispisati njegovo ime i prezime i slovima dan prijema, i stavie napomenu zato primalac nije stavio svoj potpis. Ako primalac odbije da potpie dostavnicu, dostavlja e to zabeleiti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje, i smatra se da je time dostavljanje izvreno. Ako je dostavljanje izvreno po odredbi lana 136. stav 2. ovog zakona, na dostavnici e se pored potvrde o prijemu pismena naznaiti da je prethodilo pismeno obavetenje. Kad je po odredbama zakona pismeno predato drugom licu a ne onome kome je pismeno trebalo da se dostavi, na dostavnici e dostavlja naznaiti odnos ta dva lica. Ako je na dostavnici netano naznaen datum dostavljanja, smatrae se da je dostavljanje izvreno onog dana kad je pismeno predato.

Pregledanje i prepisivanje spisa lan 145Stranke imaju pravo da pregledaju, fotokopiraju i prepisuju spis parnice u kojoj uestvuju. Ostalim licima koja imaju opravdan interes dozvolie se pregledanje i prepisivanje pojedinih spisa. Kad je postupak u toku, dozvolu daje sudija, a kad je postupak zavren, predsednik suda odnosno zaposleni u sudu koga on odredi.

Glava dvanaesta TROKOVI POSTUPKAParnini trokovi lan 146Parnini trokovi su izdaci uinjeni u toku ili povodom postupka.

Parnini trokovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu.

lan 147Svaka stranka prethodno sama snosi trokove koje je prouzrokovala svojim radnjama.

lan 148Kad stranka predloi izvoenje dokaza, duna je da po nalogu suda unapred poloi iznos potreban za podmirenje trokova koji e nastati povodom izvoenja dokaza. Kad izvoenje dokaza predlau obe stranke, sud e odrediti da iznos potreban za podmirenje trokova poloe obe stranke na jednake delove. Ako je sud odredio izvoenje dokaza po slubenoj dunosti, odredie da iznos poloi stranka na koju pada teret dokazivanja injenice o kojoj se izvodi dokaz. Kada se u toku postupka stranke sporazumeju da se pokua posredovanje (medijacija), ili sud uputi stranke na postupak posredovanja sud e odrediti da iznos potreban za podmirenje trokova ovog postupka poloe obe stranke na jednake delove. Sud e odustati od izvoenja dokaza ako iznos potreban za podmirenje trokova ne bude poloen u roku koji sud odredi. U tom sluaju sud e, s obzirom na sve okolnosti, po svom uverenju ceniti od kakvog je znaaja to to stranka nije u roku poloila iznos potreban za podmirenje trokova. Izuzetno od odredbe stava 4. ovog lana, ako sud po slubenoj dunosti odredi izvoenje dokaza radi utvrivanja injenica u vezi sa primenom lana 3. stav 3. ovog zakona, a stranke ne poloe odreeni iznos, trokovi za izvoenje dokaza isplatie se iz sredstava suda.

lan 149Stranka koja u celini izgubi parnicu duna je da protivnoj stranci naknadi trokove.

Ako stranka delimino uspe u parnici, sud moe s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje trokove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo trokova. Sud moe odluiti da jedna stranka naknadi sve trokove koje je protivna stranka imala ako protivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog zahteva, a zbog tog dela nisu nastali posebni trokovi. Sud e, prema rezultatu dokazivanja, odluiti da li e trokove iz lana 148. stav 5. ovog zakona snositi jedna ili obe stranke ili e ti trokovi pasti na teret sredstava suda. Umea ima pravo na naknadu trokova od protivne stranke samo za parnine radnje preduzete umesto stranke kojoj se pridruio.

lan 150Sud e prilikom odluivanja koji e se trokovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one trokove koji su bili potrebni radi voenja parnice. O tome koji su trokovi bili potrebni, kao i o visini trokova, odluuje sud cenei sve okolnosti. Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge trokove, ovi trokovi odmerie se po toj tarifi.

lan 151Stranka je duna da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci trokove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili sluajem koji se njoj dogodio. Sud moe odluiti da zakonski zastupnik ili punomonik stranke naknadi protivnoj stranci trokove koje je prouzrokovao svojom krivicom.

lan 152Tuilac e naknaditi tuenom parnine trokove ako tueni nije dao povod za tubu i ako je priznao tubeni zahtev u odgovoru na tubu, odnosno na pripremnom roitu, a ako se ne

odrava pripremno roite onda na glavnoj raspravi pre nego to se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari.

lan 153Tuilac koji povue tubu duan je da protivnoj stranci naknadi parnine trokove, osim ako je povlaenje tube usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuenog. Stranka koja povue pravni lek duna je da protivnoj stranci naknadi trokove nastale povodom pravnog leka.

lan 154Svaka stranka snosi svoje trokove ako je parnica zavrena sudskim poravnanjem ili poravnanjem posle uspelog posredovanja (medijacije) ako se stranke drukije ne sporazumeju. U parnine trokove ulaze trokovi poravnanja koje je pokuano (lan 326) ali nije uspelo i trokovi posredovanja (medijacije) koje je pokuano (lan 148), a nije uspelo.

lan 155Ako u izlunoj parnici bude usvojen tubeni zahtev za izluenje stvari, a sud utvrdi da je tueni kao poverilac u izvrnom postupku imao opravdanih razloga da smatra da ne postoje prava treih lica na ovim stvarima, odredie da svaka stranka snosi svoje trokove.

lan 156Suparniari snose trokove na jednake delove. Ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u predmetu spora, sud e prema srazmeri tog udela odrediti koliki e deo trokova naknaditi svaki od suparniara. Suparniari koji su solidarno odgovorni u glavnoj stvari, odgovaraju solidarno i za trokove dosuene protivnoj stranci.

Za trokove prouzrokovane posebnim parninim radnjama pojedinih suparniara ostali suparniari ne odgovaraju.

lan 157Kad javni tuilac uestvuje u postupku kao stranka, on ima pravo na naknadu trokova po odredbama ovog zakona, ali ne i pravo na nagradu. Trokovi koje bi po odredbama ovog zakona trebalo da snosi javni tuilac isplatie se iz sredstava suda. Svaka stranka snosi svoje trokove koji su nastali uestvovanjem javnog tuioca u postupku (lan 207). Trokovi koje je javni tuilac imao povodom svog uestvovanja u postupku (lan 207) padaju na teret sredstava javnog tuilatva.

lan 158Odredbe o trokovima primenjuju se i na stranke koje zastupa javno pravobranilatvo. U tom sluaju trokovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu.

lan 159O naknadi trokova odluuje sud na odreeni zahtev stranke bez raspravljanja. Stranka je duna da u zahtevu opredeljeno navede trokove za koje trai naknadu. Zahtev za naknadu trokova stranka je duna da stavi najdocnije do zavretka raspravljanja koje prethodi odluivanju o trokovima, a ako se radi o donoenju odluke bez prethodnog raspravljanja stranka je duna da zahtev za naknadu trokova stavi u predlogu o kome sud treba da odlui. O zahtevu za naknadu trokova sud e odluiti u presudi ili reenju kojim se zavrava postupak pred tim sudom.

U sluaju usmenog objavljivanja presude ili reenja kojim se nalae naknada trokova, sud moe odluiti da e iznos trokova odmeriti u pismeno izraenoj presudi, odnosno reenju, ako se reenje ima dostaviti strankama. U toku postupka sud e posebnim reenjem odluiti o naknadi trokova samo kad pravo na naknadu trokova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari. U sluaju iz lana 153. ovog zakona, ako povlaenje tube ili pravnog leka nije izvreno na raspravi zahtev za naknadu trokova se moe staviti u roku od osam dana po prijemu obavetenja o povlaenju.

lan 160Sud u deliminoj presudi ili meupresudi moe odluiti da se odluka o trokovima donese uz konanu odluku.

lan 161Kad sud odbaci ili odbije pravni lek, odluie i o trokovima nastalim u postupku povodom tog pravnog leka. Kad sud preinai odluku protiv koje je izjavljen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tubu, odluie o trokovima celog postupka. Kad se ukine odluka protiv koje je izjavljen pravni lek i predmet vrati na ponovno suenje, ostavie se da se o trokovima postupka povodom pravnog leka odlui u konanoj odluci. Sud moe postupiti po odredbi stava 3. ovog lana i kad odluku protiv koje je izjavljen pravni lek samo delimino ukine.

lan 162Odluka o trokovima sadrana u presudi moe se napadati samo albom na reenje ako se istovremeno ne napada i odluka o glavnoj stvari.

Ako jedna stranka napada presudu samo u pogledu trokova, a druga u pogledu glavne stvari, drugostepeni sud e jednom odlukom odluiti o oba pravna leka.

Trokovi u postupku za obezbeenje dokaza lan 163Trokove postupka za obezbeenje dokaza snosi stranka koja je podnela predlog za obezbeenje dokaza. Ona je duna da naknadi i trokove protivnoj stranci, odnosno postavljenom privremenom zastupniku. Ove trokove stranka moe naknadno ostvarivati kao deo parninih trokova, prema uspehu u parnici.

Osloboenje od plaanja trokova postupka lan 164Sud e osloboditi od plaanja trokova postupka stranku koja prema svom optem imovnom stanju nije u mogunosti da snosi ove trokove. Osloboenje od plaanja trokova postupka obuhvata osloboenje od plaanja taksa i osloboenje od polaganja predujma za trokove svedoka, vetaka, uviaja i sudskih oglasa. Sud moe osloboditi stranku i samo od plaanja taksa. Prilikom donoenja odluke o osloboenju od plaanja trokova postupka sud e ceniti sve okolnosti, a naroito e uzeti u obzir vrednost predmeta spora, broj lica koje stranka izdrava i prihode i imovinu koje imaju stranka i lanovi njene porodice.

lan 165Odluku o osloboenju od plaanja trokova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke. Stranka je duna da uz predlog podnese uverenje nadlenog organa o imovnom stanju.

U uverenju o imovnom stanju mora se naznaiti iznos poreza koji plaa domainstvo i pojedini lanovi domainstva, kao i drugi izvori njihovih prihoda i uopte imovno stanje stranke kojoj se izdaje uverenje. Kad je to potrebno i sam sud moe po slubenoj dunosti pribaviti potrebne podatke i obavetenja o imovnom stanju stranke koja trai osloboenje, a moe o tome sasluati i protivnu stranku. Protiv reenja suda kojim se usvaja predlog stranke nije dozvoljena alba.

lan 166Kada je stranka potpuno osloboena od plaanja trokova postupka (lan 164. stav 2), prvostepeni sud e priznati stranci pravo na besplatno zastupanje, ako je to nuno radi zatite prava stranke. Za zastupnika se postavlja advokat, sa spiska advokata koji sudu dostavlja advokatska komora. Zastupnika postavlja i razreava predsednik suda. Postavljeni zastupnik ima pravo da zahteva da bude razreen iz opravdanih razloga. Protiv odluke suda kojom se zastupnik razreava nije dozvoljena alba. Protiv reenja suda kojim se usvaja zahtev stranke o postavljanju zastupnika nije dozvoljena alba.

lan 167Kad je stranka potpuno osloboena od plaanja trokova postupka (lan 164. stav 2), iz sredstava suda isplatie se predujam za trokove svedoka, vetaka, uviaja i izdavanja sudskog oglasa, kao i stvarni izdaci postavljenog punomonika.

lan 168

Reenje o osloboenju od plaanja trokova i o postavljanju zastupnika prvostepeni sud moe u toku postupka ukinuti ako utvrdi da je stranka u stanju da snosi trokove postupka. Tom prilikom sud e reiti da li e stranka potpuno ili delimino naknaditi i one trokove i takse od kojih je ranije bila osloboena kao i stvarne izdatke i nagradu postavljenom zastupniku. Prvenstveno se imaju naknaditi iznosi isplaeni iz sredstava suda.

lan 169Takse i trokovi isplaeni iz sredstava suda, kao i stvarni izdaci i nagrada postavljenog zastupnika, ine deo parninih trokova. O naknadi ovih trokova od strane protivnika stranke koja je osloboena od plaanja trokova postupka sud e odluiti po odredbama o naknadi trokova. Takse i trokove isplaene iz sredstava suda naplauje po slubenoj dunosti prvostepeni sud od stranke koja je duna da ih naknadi. Ako je protivniku stranke koja je osloboena od plaanja trokova postupka naloeno da naknadi parnine trokove, a utvrdi se da on nije u stanju da te trokove plati, sud moe naknadno odrediti da trokove iz stava 1. ovog lana plati u celini ili delimino stranka koja je osloboena od plaanja trokova postupka iz onoga to joj je dosueno. Time se ne dira u pravo ove stranke da za ono to je platila trai naknadu od protivnika.

Glava trinaesta PRAVNA POMOlan 170Sudovi su duni da jedan drugome ukazuju pravnu pomo u parninom postupku. Ako zamoljeni sud nije nadlean da preduzme radnju za koju je zamoljen, ustupie molbu nadlenom sudu, odnosno drugom dravnom organu, i o tome e obavestiti sud od koga je primio molbu, a ako mu nadleni sud, odnosno dravni organ nije poznat, vratie molbu.

Ako u jednom mestu postoji vie sudova stvarno nadlenih za pruanje pravne pomoi, molba za pruanje pravne pomoi moe se podneti bilo kome od tih sudova, ukoliko posebnim zakonom nije drukije odreeno.

lan 171Sudovi meusobno opte na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u njihovom sudu. Ako je pismeno sastavljeno na jeziku nacionalne manjine, a upuuje se sudu u kome jezik te nacionalne manjine nije u slubenoj upotrebi, uz sudsko pismeno na jeziku nacionalne manjine priloie se prevod tog pismena na srpski jezik.

lan 172Sudovi e ukazivati pravnu pomo inostranim sudovima u sluajevima predvienim meunarodnim ugovorom, kao i kad postoji uzajamnost u ukazivanju pravne pomoi. U sluaju sumnje o postojanju uzajamnosti, objanjenje daje ministarstvo nadleno za pravosue. Sud e uskratiti pravnu pomo inostranom sudu ako se trai preduzimanje radnje koja je protivna javnom poretku Republike Srbije. U takvom sluaju sud nadlean za pruanje pravne pomoi dostavie po slubenoj dunosti predmet Vrhovnom kasacionom sudu radi donoenja konane odluke. Odredbe lana 170. st. 2. i 3. ovog zakona vae i za postupanje s molbom inostranog suda.

lan 173Sudovi ukazuju pravnu pomo inostranim sudovima na nain predvien u domaem zakonu. Radnja koja je predmet molbe inostranog suda moe se preduzeti i na nain koji zahteva inostrani sud, ako takav postupak nije protivan javnom poretku Republike Srbije.

lan 174

Ako meunarodnim ugovorom nije to drugo odreeno, sudovi e uzimati u postupak molbe za pravnu pomo inostranih sudova samo ako su dostavljene diplomatskim putem i ako su molba i prilozi sastavljeni na srpskom jeziku ili ako je priloen overeni prevod na tom jeziku.

lan 175Ako meunarodnim ugovorom nije to drugo odreeno, molbe domaih sudova za pravnu pomo dostavljaju se inostranim sudovima diplomatskim putem. Molbe i prilozi moraju biti sastavljeni na jeziku zamoljene drave ili uz njih mora biti priloen njihov overeni prevod na tom jeziku.

Glava etrnaesta POSTUPAK ZA REAVANJE SPORNOG PRAVNOG PITANJAlan 176Kad u postupku pred prvostepenim sudom u veem broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spornom pravnom pitanju koje je od prejudicijelnog znaaja za odluivanje o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima, prvostepeni sud e, po slubenoj dunosti ili na predlog stranke, pokrenuti postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom radi reavanja spornog pravnog pitanja. Sud koji je pokrenuo postupak za reavanje spornog pravnog pitanja duan je da zastane sa postupkom dok se ne okona postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom.

lan 177Zahtev koji se upuuje Vrhovnom kasacionom sudu treba da sadri kratak prikaz utvrenog stanja stvari u konkretnoj pravnoj stvari, argumente stranaka o spornom pravnom pitanju i razloge zbog kojih se sud obraa sa zahtevom za reenje spornog pravnog pitanja. Sud moe da iznese i sopstveno tumaenje spornog pravnog stava.

Prvostepeni sud je duan da uz zahtev za reavanje spornog pravnog pitanja dostavi i predmet Vrhovnom kasacionom sudu.

lan 178Vrhovni kasacioni sud je duan da rei sporno pravno pitanje u roku do 90 dana od dana prijema zahteva. Vrhovni kasacioni sud e odbiti da zauzme stav o spornom pravnom pitanju ako ono nije od znaaja za odluivanje u veem broju predmeta. Ako Vrhovni kasacioni sud odlui da reava sporno pravno pitanje odluku o tome objavie u Biltenu Vrhovnog kasacionog suda ili na drugi pogodan nain. Vrhovni kasacioni sud odluuje o zahtevu za reavanje spornog pravnog pitanja po pravilima postupka za usvajanje pravnih stavova.

lan 179U pravnom shvatanju koje zauzima povodom zahteva za reavanje spornog pravnog pitanja Vrhovni kasacioni sud razmatra sporno pravno pitanje i iznosi razloge kojima obrazlae svoju odluku. Pravno shvatanje se dostavlja sudu koji je pokrenuo postupak i objavljuje u Biltenu Vrhovnog kasacionog suda.

lan 180Ako je Vrhovni kasacioni sud zauzeo pravno shvatanje o spornom pravnom pitanju, stranke u postupku u kome se postavlja isto prethodno pitanje nemaju pravo da ponovo trae njegovo reavanje u parnici koja je u toku.

Glava petnaesta NEPOTOVANJE PROCESNE DISCIPLINE

lan 181Sud e u toku postupka kazniti novanom kaznom u iznosu do 30.000 dinara za fiziko lice, odnosno do 100.000 dinara za pravno lice, zbog zloupotrebe procesnih ovlaenja stranku, umeaa, zakonskog zastupnika, punomonika ili vetaka. Sud e u toku postupka kazniti novanom kaznom iz stava 1. ovog lana i tree lice ili prema njemu preduzeti i druge mere ako ometa preduzimanje parninih radnji van roita. Reenje o izreenoj novanoj kazni ili drugoj meri sprovodi se po slubenoj dunosti po pravilima izvrnog postupka.

lan 182Ako je zbog zloupotrebe procesnih ovlaenja nekoj od stranaka naneta teta, sud e oteenoj stranci, na njen zahtev dosuditi naknadu tete. Kad stranka istakne zahtev za naknadu tete zbog zloupotrebe procesnih ovlaenja, sud e iz razloga celishodnosti odvojiti postupak.

lan 183Sud e novanom kaznom do 30.000 dinara kazniti punomonika za primanje pismena koji protivno odredbama zakona ne obavesti sud o promeni adrese. Sud e, na zahtev stranke, odluiti da punomonik za primanje pismena naknadi stranci trokove koje je prouzrokovao neopravdanim nedostavljanjem obavetenja o promeni adrese.

lan 184Sud e kazniti novanom kaznom do 30.000 dinara lica koja ometaju dostavljanje pismena ili spisa ili svesno onemoguavaju ili oteavaju primenu odredaba ovog zakona o dostavljanju. Sud e, na zahtev stranke, odluiti da joj lice iz stava 1. ovog lana naknadi trokove koje joj je prouzrokovalo svojim ponaanjem iz stava 1. ovoga lana.

lan 185alba protiv reenja zbog procesne nediscipline ne odlae izvrenje reenja.

Deo drugi TOK POSTUPKA A. POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM SUDOMGlava esnaesta TUBAlan 186Parnini postupak pokree se tubom.

Sadrina tube lan 187Tuba mora da sadri odreeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traenja, injenice na kojima tuilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvruju ove injenice, vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (lan 100). Tuilac koji ima boravite ili prebivalite, odnosno sedite u inostranstvu duan je da u tubi imenuje punomonika za prijem pismena. Ukoliko ne oznai punomonika za prijem pismena sud e tubu odbaciti. Kad nadlenost, sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora, a predmet tubenog zahteva nije novani iznos, tuilac je duan da u tubi naznai vrednost predmeta spora. Sud e postupiti po tubi i kad tuilac nije naveo pravni osnov tubenog zahteva, a ako je tuilac naveo pravni osnov, sud nije vezan za njega.

Tuba za utvrenje lan 188Tuilac moe u tubi traiti da sud samo utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave. Ovakva tuba moe se podii kada je to posebnim propisima predvieno, kad tuilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za inidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave, ili kad tuilac ima neki drugi pravni interes.

Zahtev za utvrenje u toku parnice lan 189Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan, tuilac moe, pored postojeeg zahteva, istai zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji, odnosno da ne postoji, ako je sud pred kojim parnica tee nadlean za takav zahtev. Isticanje zahteva u smislu stava 1. ovog lana nee se smatrati preinaenjem tube.

Tuba sa vie tubenih zahteva lan 190Tuilac koji u tubi trai da mu se dosudi ispunjenje dugovane inidbe moe predloiti da tueni umesto dugovane inidbe plati odreeni novani iznos ili da ispuni neku drugu inidbu. Sud nije duan da ispituje da li novani iznos koji je tuilac voljan da primi umesto dugovane nenovane inidbe odgovara vrednosti nenovane inidbe.

lan 191

U jednoj tubi tuilac moe istai vie zahteva protiv istog tuenog kad su svi zahtevi povezani istim injeninim i pravnim osnovom. Ako zahtevi nisu povezani istim injeninim i pravnim osnovom, oni se mogu istai u jednoj tubi protiv istog tuenog samo kad je isti sud stvarno nadlean za svaki od ovih zahteva i kad je za sve zahteve odreena ista vrsta postupka. Tuilac moe dva ili vie tubenih zahteva u meusobnoj vezi istai u jednoj tubi, i tako da sud usvoji sledei od tih zahteva ako nae da onaj koji je ispred njega istaknut nije osnovan. Zahtevi se, po stavu 2. ovog lana, mogu istai u jednoj tubi samo ako je sud stvarno nadlean za svaki od istaknutih zahteva i ako je za sve zahteve odreena ista vrsta postupka. Ako o nekim od zahteva istaknutim u istoj tubi treba da sudi vee a o drugim sudija pojedinac istog suda, o svim zahtevima sudie vee.

Protivtuba lan 192Tueni moe do zakljuenja glavne rasprave pred sudom podii kod istog suda protivtubu, ako je zahtev protivtube u vezi s tubenim zahtevom, ili ako se ti zahtevi mogu prebiti, ili ako se protivtubom trai utvrenje nekog prava ili pravnog odnosa od ijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimino odluka o tubenom zahtevu. Protivtuba se ne moe podii ako je za zahtev iz protivtube stvarno nadlean vii sud ili sud druge vrste. Protivtuba se moe podii i kada o zahtevu iz protivtube treba da sudi isti sud u drugom sastavu.

Preinaenje tube lan 193Tuilac moe do zakljuenja glavne rasprave preinaiti tubu.

Posle dostavljanja tube tuenom, za preinaenje tube potreban je pristanak tuenog. Sud moe dozvoliti preinaenje i kad se tueni tome protivi ako smatra da bi to bilo celishodno za konano reenje odnosa meu strankama i ako oceni da postupak po preinaenoj tubi nee znatno produiti trajanje parnice. Smatrae se da postoji pristanak tuenog na preinaenje tube ako se on upusti u raspravljanje o glavnoj stvari po preinaenoj tubi, a nije se pre toga protivio preinaenju. Ako je parnini sud za preinaenu tubu stvarno nenadlean, ustupie predmet nadlenom sudu koji e, ako se tueni protivi preinaenju, odluiti da li je preinaenje dozvoljeno. Kad sud dozvoli preinaenje tube, duan je da ostavi tuenom vreme potrebno da se moe pripremiti za raspravljanje po preinaenoj tubi, ako za to nije imao dovoljno vremena. Ako je tuba preinaena na roitu na kome tueni nije prisutan, sud e odloiti roite i dostaviti tuenom prepis zapisnika sa tog roita. Protiv reenja kojim se doputa ili odbija preinaenje tube nije dozvoljena posebna alba.

lan 194Preinaenje tube je promena istovetnosti zahteva, poveanje postojeeg ili isticanje drugog zahteva uz postojei. Ako tuilac preinauje tubu tako to usled okolnosti koje su nastale posle podizanja tube, zahteva iz istog injeninog osnova drugi predmet ili novani iznos, tueni se takvom preinaenju ne moe protiviti. Tuba nije preinaena ako je tuilac promenio pravni osnov tubenog zahteva, ako je smanjio tubeni zahtev, ili ako je promenio, dopunio ili ispravio pojedine navode, tako da usled toga tubeni zahtev nije promenjen.

lan 195

Tuilac moe sve do zakljuenja glavne rasprave svoju tubu preinaiti i tako to e umesto prvobitno tuenog tuiti drugo lice. Za preinaenje tube u smislu stava 1. ovog lana potreban je pristanak lica koje treba da stupi u parnicu namesto tuenog, a ako se tueni ve upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, potreban je i pristanak tuenog. Ako se tueni upustio u raspravljanje o glavnoj stvari umesto tuioca moe da stupi u parnicu novi tuilac samo ako na to pristane tueni. Lice koje stupa u parnicu namesto stranke mora primiti parnicu u onom stanju u kakvom se ona nalazi u trenutku kad u nju stupa.

Povlaenje tube lan 196Tuilac moe povui tubu bez pristanka tuenog pre nego to se tueni upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. Tuba se moe povui i docnije, sve do zakljuenja glavne rasprave, ako tueni na to pristane. Ako se tueni u roku od 15 dana od dana obavetenja o povlaenju tube ne izjasni o tome, smatrae se da je pristao na povlaenje. Povuena tuba smatra se kao da nije ni bila podnesena i moe se ponovo podneti.

Postojanje parnice lan 197Parnica poinje da tee dostavljanjem tube tuenom. U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka, parnica poinje da tee od asa kad je o tom zahtevu obavetena protivna stranka.

Dok parnica tee, ne moe se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica meu istim strankama, a ako takva parnica bude pokrenuta, sud e tubu odbaciti. Sud e u toku celog postupka paziti da li ve tee druga parnica o istom zahtevu meu istim strankama.

lan 198Ako koja od stranaka otui stvar ili pravo o kome tee parnica, to ne spreava da se parnica meu istim strankama dovri. Lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kome tee parnica moe stupiti u parnicu namesto tuioca, odnosno tuenog samo ako na to pristanu obe stranke.

Glava sedamnaesta SUPARNIARIlan 199Vie lica mogu jednom tubom tuiti, odnosno biti tueni (suparniari): 1) ako su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili ako njihova prava, odnosno obaveze proistiu iz istog injeninog i pravnog osnova; 2) ako su predmet spora zahtevi, odnosno obaveze iste vrste koji se osnivaju na bitno istovrsnom injeninom i pravnom osnovu, i ako postoji stvarna i mesna nadlenost istog suda za svaki zahtev i za svakog tuenog; 3) ako je to drugim zakonom odreeno. Do zakljuenja glavne rasprave moe, pod uslovima iz stava 1. ovog lana, uz tuioca pristupiti novi tuilac, ili tuba moe biti proirena na novog tuenog sa njegovim pristankom. Novi tuilac ne moe naknadno stupiti u parnicu uz tuioca bez pristanka tuenog posle njegovog uputanja u raspravljanje o glavnoj stvari.

Lice koje pristupa tubi odnosno na koje se tuba proiruje mora primiti parnicu u onom stanju u kome se ona nalazi kad ono u nju stupa.

lan 200Tuilac moe tubom obuhvatiti dva ili vie tuenih i tako to e traiti da tubeni zahtev bude usvojen prema sledeem tuenom za sluaj da bude pravnosnano odbijen prema onom koji je u tubi naveden pre njega. Na nain predvien u stavu 1. ovog lana moe tuilac tubom obuhvatiti dva ili vie tuenih samo ako prema svakom od njih istie isti zahtev ili ako prema pojedinim od njih istie razliite zahteve