Z A K O NO VAZDUŠNOM SAOBRA AJU

Glava prvaOSNOVNE ODREDBE

Predmet zakonalan 1.

Ovim zakonom ure uju se uslovi kojima se omogu ava da se vazdušnisaobra aj u Republici Srbiji odvija bezbedno i obezbe eno.

Vazduhoplovi na koje se primenjuje ovaj zakonlan 2.

Ovaj zakon primenjuje se na vazduhoplove dok su na teritoriji RepublikeSrbije, izuzev kad je druk ije predvi eno potvr enim me unarodnim ugovorom, a navojne vazduhoplove i vojni deo mešovitog aerodroma samo kad je ovim zakonomizri ito predvi eno.

Na civilne vazduhoplove koji su registrovani u Republici Srbiji, a koji senalaze izvan teritorije Republike Srbije, ovaj zakon primenjuje se samo ako to nijesuprotno propisima države na ijoj se teritoriji vazduhoplovi nalaze ili potvr enomme unarodnom ugovoru.

Zna enje izrazalan 3.

Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju slede e zna enje:

1) aerodromska infrastruktura je osnovna fizi ka, logi ka, tehnološka iinformaciono-komunikaciona struktura koja obuhvata manevarske površine,platforme, saobra ajnice, objekte, instalacije, sisteme i opremu;

2) vazduhoplov je svaka naprava sa posadom koja leti ili se održava uatmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od površinezemlje;

3) vazduhoplovni proizvod ine vazduhoplov, motor i elisa;

4) delovi, ure aji i oprema su svaki instrument, oprema, mehanizam, deo,aparat, pribor, softver ili dodatna oprema, uklju uju i komunikacionu opremu, koji seupotrebljava ili je namenjen za upotrebu pri koriš enju ili nadzoru vazduhoplova uletu ili koji je instaliran u vazduhoplov ili pri vrš en na vazduhoplov, što obuhvata idelove strukture vazduhoplova, delove motora ili delove elise ili opreme koja sekoristi za manevrisanje vazduhoplova sa zemlje;

5) doga aj ozna ava operativni prekid, kvar, grešku ili drugo nepravilnostanje koje uti e ili je moglo da uti e na bezbednost leta, ali koje nije dovelo doudesa ili ozbiljne nezgode;

6) zabranjena zona je odre eni deo vazdušnog prostora iznad odre eneteritorije u kome je zabranjeno letenje;

7) zona za letenje vojnih vazduhoplova je odre eni deo vazdušnog prostorakoji se koristi za potrebe letenja vojnih vazduhoplova (pilotažna zona, zonainstrumentalnog letenja, zona grupnog letenja, zona brišu eg letenja i sl);

- 2 -

8) interoperabilnost je niz funkcionalnih, tehni kih i operativnih karakteristikasistema i sastavnih elemenata tehni kih sistema vazdušne plovidbe, kao i njihovihoperativnih postupaka, u cilju bezbednog, neprekidnog i efikasnog rada;

9) kalibraža iz vazduha je provera iz vazduha zemaljskih navigacionih inadzornih sistema, vazduhoplovnih telekomunikacija i opreme za svetlosnusignalizaciju na aerodromima, u cilju da parametri navedenih sistema zadovoljavajuzahteve za eksploataciju i koja može biti periodi na ili pred njihovo puštanje nakoriš enje;

10) korisnik vazdušnog prostora je civilni ili državni vazduhoplov koji leti uvazdušnom prostoru, kao i drugi korisnik koji zahteva upotrebu vazdušnog prostora;

11) manevarska površina je deo aerodroma ili letilišta odre en za poletanje isletanje vazduhoplova i kretanje vazduhoplova u vezi sa poletanjem i sletanjem,isklju uju i platforme;

12) me unarodna preporu ena praksa je bilo koja specifikacija za fizi kekarakteristike, konfiguraciju, opremu, performanse, osoblje ili procedure ija jejednoobrazna primena prihva ena kao poželjna za bezbednost, redovnost iliefikasnost vazdušnog saobra aja i koju država nastoji da ispuni, u skladu saKonvencijom o me unarodnom civilnom vazduhoplovstvu, ikago 1944;

13) me unarodni standard je bilo koja specifikacija za fizi ke karakteristike,konfiguraciju, opremu, performanse, osoblje ili procedure, ija je jednoobraznaprimena prihva ena kao neophodna za bezbednost ili redovnost vazdušnogsaobra aja i koju država mora da ispuni, u skladu sa Konvencijom o me unarodnomcivilnom vazduhoplovstvu, ikago 1944;

14) meteorološka analiza je informacija nastala detaljnim prou avanjemstanja atmosfere iznad posebne oblasti, zasnovanog na aktuelnim osmatranjima;

15) meteorološka prognoza je informacija o o ekivanim meteorološkimuslovima za odre eno vreme ili period i za odre enu oblast ili deo vazdušnogprostora;

16) meteorološki izveštaj je informacija o osmotrenim meteorološkimuslovima koji se odnose na odre eno vreme i lokaciju;

17) nezgoda vazduhoplova je doga aj povezan sa koriš enjemvazduhoplova koji nije udes, a koji uti e ili bi mogao da uti e na bezbednostkoriš enja vazduhoplova;

18) oblast informisanja vazduhoplova u letu je vazdušni prostor odre enihdimenzija u kojem se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu i uzbunjivanja;

19) opasna zona je deo vazdušnog prostora u kome je letenje vazduhoplovaograni eno zato što se na odre eno vreme odvijaju aktivnosti opasne po letenjevazduhoplova;

20) operativni vazdušni saobra aj su letovi državnih vazduhoplova koji se neobavljaju u skladu sa pravilima i procedurama Me unarodne organizacije civilnogvazduhoplovstva ve prema pravilima i procedurama koje su propisali nadležniorgani;

21) opšti vazdušni saobra aj su svi letovi vazduhoplova, kao i letovi državnihvazduhoplova, koji se obavljaju u skladu sa pravilima i procedurama Me unarodneorganizacije civilnog vazduhoplovstva;

22) parking pozicija je deo platforme ili posebna površina na aerodromu kojaje namenjena za parkiranje vazduhoplova;

- 3 -

23) platforma je deo aerodroma odre en za prihvat i otpremu vazduhoplova,putnika i stvari, snabdevanje vazduhoplova gorivom i mazivom i parkiranje, boravak iodržavanje vazduhoplova;

24) poletno-sletna staza je površina na zemlji, vodi ili objektu namenjena zapoletanje i sletanje vazduhoplova;

25) prekograni na zona je struktura vazdušnog prostora koja se prostirepreko državnih granica i/ili granica oblasti informisanja u letu;

26) privremeno izdvojeni deo vazdušnog prostora je deo vazdušnog prostorakoji je izdvojen na odre eno vreme na zahtev odre enog korisnika radi njegovogisklju ivog koriš enja od strane tog korisnika;

27) privremeno rezervisani deo vazdušnog prostora je deo vazdušnogprostora privremeno rezervisan za odre enog korisnika, ali može biti dostupan idrugim korisnicima, po odobrenju jedinice kontrole letenja;

28) rizik je kombinacija verovatno e ili u estalosti ponavljanja odre eneopasnosti i ozbiljnost posledice koju ta opasnost može da izazove;

29) rulna staza je odre ena površina na aerodromu namenjena za kretanjevazduhoplova izme u parking pozicija i poletno-sletne staze;

30) ruta vazdušnog saobra aja je vazdušni put, savetodavna ruta,kontrolisana ili nekontrolisana ruta, ruta u dolasku ili odlasku sa aerodroma,uspostavljena prvenstveno radi usmeravanja tokova saobra aja u svrhu pružanjausluga u vazdušnom saobra aju, a definiše se kriterijumima rute koji uklju ujuoznaku, smer u odnosu na zna ajnu ta ku, udaljenost izme u zna ajnih ta aka,obavezu izveštavanja o poziciji i minimalne bezbedne visine na ruti;

31) tehni ki sistemi vazdušne plovidbe su skup sastavnih elemenata navazduhoplovu i na zemlji, kao i satelitskih ure aja koji omogu avaju pružanje uslugau vazdušnoj plovidbi tokom svih faza operacija vazduhoplova;

32) transferni putnik je putnik koji je doputovao vazduhoplovom doaerodroma i u roku od 24 asa sa istog aerodroma nastavlja putovanjevazduhoplovom istog ili drugog prevozioca pri emu menja broj leta;

33) uslovna ruta je ruta vazdušnog saobra aja, ili njen deo, koja nema stalnikarakter i može da se planira i koristi pod propisanim uslovima;

34) uslovno zabranjena zona je deo vazdušnog prostora u kome se naodre eno vreme letenje vazduhoplova ograni ava i odvija prema unapred odre enimuslovima;

35) funkcionalni sistem je kombinacija opreme, procedura i ljudskih resursakoji su organizovani u celinu radi obavljanja odre ene delatnosti;

36) helidrom je aerodrom ili odre ena površina na zemlji ili objektunamenjena u potpunosti ili delimi no za dolaske, odlaske i kretanje helikoptera.

Vazdušni prostor Republike Srbijelan 4.

Vazdušni prostor Republike Srbije je prostor iznad teritorije Republike Srbije.

Koriš enje vazdušnog prostora Republike Srbije slobodno je za svevazduhoplove koji obavljaju vazdušni saobra aj, prema me unarodnim aktima, ovomzakonu i drugim propisima.

- 4 -

Civilni i državni vazduhoplovilan 5.

Civilni vazduhoplovi Republike Srbije su vazduhoplovi koji su upisani uRegistar vazduhoplova Republike Srbije i Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije.

Državni vazduhoplovi su vojni vazduhoplovi, vazduhoplovi organa unutrašnjihposlova, carinski vazduhoplovi, kao i vazduhoplovi koji se isklju ivo koriste za prevozšefova država ili vlada i visokih državnih delegacija.

Vojni vazduhoplovi Republike Srbije su vazduhoplovi koji su upisani uRegistar vojnih vazduhoplova i koji mogu da lete prema pravilima letenja koja važeza opšti ili operativni vazdušni saobra aj.

Letenje vojnih vazduhoplovalan 6.

Letenje vojnih vazduhoplova je letenje u kome u estvuju vojni vazduhoploviRepublike Srbije i strani vojni vazduhoplovi.

Letenje vojnih vazduhoplova Republike Srbije odvija se kao aerodromskoletenje, vanaerodromsko letenje, preleti i letovi posebne namene.

Vanaerodromsko letenje i preleti mogu da se odvijaju na vazdušnim putevimai izvan njih.

Letenje vojnih vazduhoplova Republike Srbije propisuje ministarstvo nadležnoza poslove odbrane.

Letovi posebne namenelan 7.

Letovi posebne namene su letovi vojnih vazduhoplova u svrhu zaštitesuvereniteta vazdušnog prostora, letovi za proveru vojnih vazduhoplova poslesloženijih popravki i letovi vazduhoplova za operativne potrebe ministarstvanadležnog za poslove odbrane.

Oni imaju prednost nad ostalim letovima, izuzev nad letovima kod kojih jepilot vazduhoplova objavio stanje nužde, kod kojih je stanje nužde o igledno, kojimapreti nezakonito ometanje ili koji su ve predmet nezakonitog ometanja.

Letovima posebne namene smatraju se i letovi vazduhoplova za potrebeministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, u izvršavanju operativnih poslova.

Ministar nadležan za unutrašnje poslove propisuje letove posebne namene uizvršavanju operativnih poslova za potrebe tog ministarstva.

Ograni enja u koriš enju vazdušnog prostoralan 8.

Zabranjen je vazdušni saobra aj i drugo letenje iznad gradova, naseljenihmesta i industrijskih objekata ispod visine utvr ene propisom o klasama vazdušnogprostora iz lana 37. ovog zakona.

Izuzetno se može leteti iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskihobjekata ispod propisane visine, u skladu sa instrukcijama pružaoca usluga kontroleletenja, ako je let prethodno odobrio Direktorat civilnog vazduhoplovstva RepublikeSrbije (u daljem tekstu: Direktorat).

Odobrenje za letenje vazduhoplova iznad gradova, naseljenih mesta iindustrijskih objekata ispod propisane visine nije potrebno, ve je samo potrebnoprethodno podneti plan leta pružaocu usluga kontrole letenja, ako se radi o letovima

- 5 -

državnih vazduhoplova, letovima u svrhu gašenja požara, traganja zavazduhoplovom i spasavanja lica i medicinskom prevozu.

Izbacivanje predmeta i te nostilan 9.

Iz vazduhoplova se za vreme leta ne smeju izbacivati predmeti i te nosti,izuzev ako je ugrožena bezbednost leta ili obezbe ivanje vazduhoplova, ako se radio predmetima i te nostima koji se koriste u poljoprivredi, šumarstvu i zdravstvu,predmetima i te nostima koji se koriste za gašenje požara, opremi, namirnicama,lekovima i drugim predmetima potrebnim za zbrinjavanje u slu aju elementarnihnepogoda, kao i lecima i drugim reklamnim predmetima, pod uslovima koje bližepropisuje ministar nadležan za poslove saobra aja.

Rakete i drugi lete i objektilan 10.

Rakete i drugi lete i objekti mogu se lansirati u privredne, nau ne, sportske idruge svrhe tako da ne ugrožavaju bezbednost vazdušnog saobra aja.

Za lansiranje raketa i drugih lete ih objekata mora se pribaviti prethodnasaglasnost pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi.

Za eventualnu štetu koja je nastala usled lansiranja raketa i drugih lete ihobjekata odgovorno je lice koje je raketu, odnosno drugi lete i objekat lansiralo.

Bliže uslove i na in pod kojima se lansiraju rakete i drugi lete i objektipropisuje Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove saobra aja.

Iskakanje padobranacalan 11.

U kontrolisanoj oblasti i u saobra ajnoj zoni aerodroma zabranjeno jeiskakanje padobranaca, osim ako posada vazduhoplova mora da napustivazduhoplov koji se nalazi u opasnosti ili ako je odobrenje za iskakanje padobranacadao Direktorat.

Ograni enja nošenja naoružanja i aktivne opreme za snimanjelan 12.

Zabranjeno je stranom vazduhoplovu da u vazdušnom prostoru RepublikeSrbije nosi aktivno napunjeno strelja ko, raketno ili bombardersko naoružanje.

Izuzetno, u slu ajevima zajedni kih me unarodnih vojnih vežbi na poligonimau Republici Srbiji, Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove odbrane možeodobriti stranom vojnom vazduhoplovu da nosi aktivno napunjeno strelja ko, raketnoili bombardersko naoružanje, kao i aktivnu opremu za snimanje.

Zabranjene i opasne zonelan 13.

Zabranjeno je letenje vazduhoplovom iznad zabranjene zone.

Zabranjenu i uslovno zabranjenu zonu, kao i uslove za odvijanje letenja uuslovno zabranjenoj zoni, odre uje ministar nadležan za poslove saobra aja, napredlog ministra nadležnog za poslove odbrane, ministra nadležnog za unutrašnjeposlove i nadležnog organa državne uprave za hidrometeorološke poslove.

Opasnu zonu odre uje ministar nadležan za poslove odbrane.

U opasnoj zoni letenje vazduhoplova može se vremenski ograni iti.

- 6 -

Podaci o zonama objavljuju se u Integrisanom vazduhoplovnominformativnom paketu, a vreme aktiviranja opasnih i uslovno zabranjenih zona uHitnim vazduhoplovnim obaveštenjima, koja su deo tog paketa.

Glava drugaBEZBEDNOST U VAZDUHOPLOVSTVU (Safety)

Pojam bezbednosti u vazduhoplovstvulan 14.

Bezbednost u vazduhoplovstvu je stanje u kome su rizik od ugrožavanjaživota i zdravlja ljudi i prouzrokovanja štete imovini smanjeni i održavani naprihvatljivom nivou, stalnim uo avanjem opasnosti i kontrolom rizika od uo enihopasnosti.

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, avio-prevozioci, operateri aerodroma,vazduhoplovno-tehni ke organizacije koje se bave održavanjem vazduhoplova i drugisubjekti koje odredi Direktorat (u daljem tekstu: vazduhoplovni subjekti) primarno suodgovorni za bezbedno obavljanje svojih delatnosti ili pružanje usluga, a zabezbedno obavljanje poslova u okviru vazduhoplovnog subjekta odgovorni su i svipojedinci koji u obavljanju svojih poslova uti u na bezbednost.

Nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvulan 15.

U cilju postizanja prihvatljivog nivoa bezbednosti, Vlada, na predlog ministranadležnog za poslove saobra aja, donosi Nacionalni program bezbednosti u civilnomvazduhoplovstvu.

Nacionalnim programom bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu utvr ujuse na ela, pravila i aktivnosti za dostizanje i unapre enje prihvatljivog nivoabezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu u skladu sa preporu enom praksom istandardima Me unarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (Standards andrecommended practices – SARPs, ICAO).

Nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplostvu sprovodiDirektorat.

Sistem upravljanja bezbednoš ulan 16.

Sistem upravljanja bezbednoš u obuhvata organizaciju, procedure i sistemodgovornosti kojima se uspostavlja i održava prihvatljiv nivo bezbednosti u raduvazduhoplovnog subjekta.

Vazduhoplovni subjekt dužan je da, na osnovu Nacionalnog programabezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, uspostavi sistem upravljanja bezbednoš uiji obavezni deo je priru nik o upravljanju bezbednoš u i da pribavi saglasnost

Direktorata na njega i na njegove izmene i dopune.

Uslove pod kojima se uspostavlja i koristi sistem upravljanja bezbednoš upropisuje Direktorat.

Za postupanje po zahtevu za pribavljanje saglasnosti na sistem upravljanjabezbednoš u i za njegove izmene ili dopune pla a se naknada Direktoratu.

- 7 -

Prijavljivanje doga aja Direktoratulan 17.

Vazduhoplovni subjekt i drugo lice koje je odre eno propisom iz stava 3. ovoglana, dužni su da prijave Direktoratu svaki doga aj, u skladu s priru nikom o

upravljanju bezbednoš u, a ostala lica to mogu u initi dobrovoljno ukoliko smatrajuda takav doga aj predstavlja stvarnu ili potencijalnu opasnost.

Direktorat prikuplja podatke o doga ajima, obezbe uje zaštitu li nih podatakapodnosilaca prijave o doga aju, organizuje i sprovodi obradu i analizu prijava odoga ajima, obrazuje i vodi bazu podataka o doga ajima i razmenjuje podatke onjima sa vazduhoplovnim vlastima stranih država i me unarodnim vazduhoplovnimorganizacijama.

Doga aji koji se prijavljuju, lica koja su obavezna da prijave doga aj, na in nakoji se prijavljuju i obra uju, štite, uvaju, koriste i razmenjuju podaci o njima i na inna koji se obrazuje i vodi baza podataka o doga ajima bliže se odre uju propisomDirektorata.

Uvo enje promene u funkcionalni sistemlan 18.

Vazduhoplovni subjekt koji planira uvo enje promene u funkcionalni sistemkoja može da ima uticaj na bezbednost obavljanja delatnosti ili pružanja usluga,dužan je da o nameri uvo enja promene obavesti Direktorat, dostavi mubezbednosnu argumentaciju i pribavi njegovo odobrenje za planiranu promenu.

Postupak uvo enja promene, sadržaj bezbednosne argumentacije, postupakanaliziranja i procene bezbednosne argumentacije bliže se odre uju propisomDirektorata.

Za postupanje po zahtevu za pribavljanje odobrenja za planiranu promenu ufunkcionalnom sistemu pla a se naknada Direktoratu.

Procena i umanjenje rizikalan 19.

Vazduhoplovni subjekt dužan je da stalno i sistematski uo ava opasnost,procenuje i umanjuje rizik u obavljanju svoje delatnosti radi spre avanja nastankaopasnosti i radi dovo enja rizika na nivo bezbednosti koji je prihvatljiv.

Procena i umanjenje rizika primenjuje se na osnovne elemente obavljanjadelatnosti, ljudske resurse, procedure, opremu i radno okruženje.

Zahtevi koji se odnose na procenu i umanjenje rizika, klasifikacija ozbiljnostiopasnosti i klasifikacija rizika, bliže se odre uju propisom Direktorata.

Glava tre aZAŠTITA VAZDUŠNOG PROSTORA

Sistem zaštite vazdušnog prostoralan 20.

Sistem zaštite vazdušnog prostora predstavlja skup mera, radnji i postupakana o uvanju suvereniteta vazdušnog prostora Republike Srbije i obuhvata:osmatranje, identifikaciju, postupke u slu aju povrede vazdušnog prostora iteroristi kih pretnji i civilno-vojnu koordinaciju.

- 8 -

Sistem zaštite vazdušnog prostora i uslovi pod kojima se on uspostavljapropisuje ministar nadležan za poslove odbrane.

Osmatranje vazdušnog prostoralan 21.

Osmatranje vazdušnog prostora Republike Srbije je jedinstven sistem kojiobuhvata sve civilne i vojne potencijale, a vrši se u cilju uspostavljanja i održavanjazahtevanog nivoa zaštite vazdušnog prostora i obezbe ivanja vazdušnog saobra ajaRepublike Srbije.

Identifikacija u vazdušnom prostorulan 22.

Identifikacija vazduhoplova u vazdušnom prostoru Republike Srbije obavlja seradi spre avanja povreda vazdušnog prostora, obezbe ivanja i bezbednog odvijanjavazdušnog saobra aja.

Identifikacija vazduhoplova vrši se na jedinstven na in, a na osnovusporazuma izme u ministarstva nadležnog za poslove odbrane i pružaoca usluga uvazdušnoj plovidbi koga ovlasti Vlada.

Povreda vazdušnog prostoralan 23.

Ulazak stranog vazduhoplova u vazdušni prostor Republike Srbije, odnosnonjegov izlazak iz vazdušnog prostora Republike Srbije, suprotno instrukcijamapružaoca usluga kontrole letenja ili letenje doma eg ili stranog vazduhoplovasuprotno uslovima koji su navedeni u odobrenju nadležnog organa ili planu leta,smatra se povredom vazdušnog prostora Republike Srbije.

Povredom vazdušnog prostora smatra se i letenje stranih dirigovanih inedirigovanih lete ih objekata u tom prostoru bez dozvole ministarstva nadležnog zaposlove odbrane.

Dirigovani i nedirigovani lete i objekt je naprava bez posade, koja za pogonkoristi motor i svoje letove u potpunosti izvršava u privremeno izdvojenom deluvazdušnog prostora.

Plan letalan 24.

Vazduhoplov može da leti u vazdušnom prostoru Republike Srbije na osnovuprethodno podnetog plana leta pružaocu usluga u vazdušnoj plovidbi.

Plan leta je skup podataka i informacija o nameravanom letu ili delu letavazduhoplova.

Na in podnošenja plana leta i na in izdavanja odobrenja koja prethodepodnošenju plana leta propisuje Direktorat.

Plan letenja vojnih vazduhoplova ure uje se propisom ministra nadležnog zaposlove odbrane.

Plan leta stranog vazduhoplovalan 25.

Strani državni vazduhoplov može da podnese plan leta samo ako muministarstvo nadležno za spoljne poslove, u saglasnosti s ministarstvom nadležnimza poslove odbrane, prethodno izda diplomatsko odobrenje.

- 9 -

Plan leta stranog vazduhoplova koji obavlja vanredni avio-prevoz podnosi seako je let prethodno odobrio Direktorat.

Teroristi ke pretnje iz vazdušnog prostoralan 26.

Teroristi kom pretnjom iz vazdušnog prostora Republike Srbije smatra e sesvaka pretnja, aktivnost ili nezakonita radnja koja može ugroziti vazduhoplov, putnikei ljudske i materijalne resurse Republike Srbije.

Procedure za postupanje nadležnih organa u slu aju teroristi kih pretnji izvazdušnog prostora odre uju se aktom Vlade, na predlog ministra nadležnog zaposlove odbrane.

Civilno-vojna koordinacijalan 27.

Civilno-vojna koordinacija i sistem komunikacije, koji se odvijaju radi zaštitevazdušnog prostora Republike Srbije ure uju se posebnim ugovorima koje zaklju ujuministarstvo nadležno za poslove odbrane i vazduhoplovni subjekti.

Poslove civilno-vojne koordinacije i razmene informacija izme u Vojske Srbijei pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi koga ovlasti Vlada, o situaciji u vazdušnomprostoru Republike Srbije, obavlja jedinica za civilno-vojnu koordinaciju koju osnivaministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Glava etvrtaVAZDUŠNA PLOVIDBA

I. OSNOVE VAZDUŠNE PLOVIDBElan 28.

Vazdušna plovidba obuhvata funkciju upravljanja vazdušnim saobra ajem iskup usluga u vazdušnoj plovidbi, kojima se omogu ava bezbedno i efikasnokretanje vazduhoplova na zemlji i u vazduhu.

II. UPRAVLJANJE VAZDUŠNIM SAOBRA AJEM1. Pojam upravljanja vazdušnim saobra ajem

lan 29.Upravljanje vazdušnim saobra ajem je skup funkcija u vazduhoplovu i na

zemlji kojima se omogu ava bezbedno i efikasno kretanje vazduhoplova tokom svihfaza operacija vazduhoplova.

Upravljanje vazdušnim saobra ajem obuhvata funkcije upravljanja vazdušnimprostorom i upravljanja protokom vazdušnog saobra aja, a u sebi uklju uje i usluge uvazdušnom saobra aju.

2. Upravljanje vazdušnim prostoromPojam i sadržina upravljanja vazdušnim prostorom

lan 30.Upravljanje vazdušnim prostorom je funkcija planiranja kojom se obezbe uje

efikasno koriš enje vazdušnog prostora preko dinami ke raspodele vremenakoriš enja vazdušnog prostora izme u razli itih kategorija korisnika, premaiskazanim potrebama korisnika.

- 10 -

Upravljanje vazdušnim prostorom obuhvata fleksibilno koriš enje vazdušnogprostora, organizaciju vazdušnog prostora, razvoj i oblikovanje struktura vazdušnogprostora i druge funkcije koje su vezane za upravljanje vazdušnim prostorom.

Upravljanje vazdušnim prostorom bliže propisuje Vlada, na predlog ministranadležnog za poslove saobra aja.

Fleksibilno koriš enje vazdušnog prostoralan 31.

Fleksibilno koriš enje vazdušnog prostora je koncept kojim se vazdušniprostor posmatra kao nedeljiva celina i svakodnevno prilago ava potrebamakorisnika vazdušnog prostora.

Koncept obezbe uje postizanje najefikasnijeg koriš enja vazdušnog prostoraod svih korisnika, zasnovanog na stvarnim potrebama i stvarnom koriš enju uodre enom vremenskom periodu.

Koncept fleksibilnog koriš enja vazdušnog prostora zasniva se na tri nivoaupravljanja vazdušnim prostorom: na strateškom, pre-takti kom i takti kom nivou.

Vlada bliže propisuje koncept fleksibilnog koriš enja vazdušnog prostora.

Strateški nivo upravljanja vazdušnim prostoromlan 32.

Strateški nivo upravljanja vazdušnim prostorom je združeni civilno-vojniproces kojim se odre uje nacionalna politika upravljanja vazdušnim prostorom iobavlja neophodno strateško planiranje, pri emu se uzimaju u obzir zahtevi doma ihi stranih korisnika vazdušnog prostora i pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi.

Nacionalnu politiku upravljanja vazdušnim prostorom utvr uje Vlada, napredlog ministra nadležnog za poslove saobra aja.

Vlada odre uje i pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi koji u estvuje uupravljanju vazdušnim prostorom na pre-takti kom i takti kom nivou.

Nacionalni vazduhoplovni komitetlan 33.

Radi efikasnog upravljanja vazdušnim prostorom na strateškom nivou Vladaosniva Nacionalni vazduhoplovni komitet, kao povremeno radno telo Vlade.

Nacionalni vazduhoplovni komitet priprema nacionalnu politiku upravljanjavazdušnim prostorom, procenjuje vazdušni prostor radi planiranja i uvo enjafleksibilnog koriš enja vazdušnog prostora, predlaže prioritete i procedure zakoriš enje i alokaciju vazdušnog prostora, predlaže na ela za koordinaciju civilnih ivojnih korisnika vazdušnog prostora, periodi no preispituje potrebe za koriš enjemvazdušnog prostora i zona, prati procese koji se odvijaju u okviru pre-takti kog itakti kog nivoa upravljanja vazdušnim prostorom i obavlja druge poslove koje muodredi Vlada.

Sastav i na in rada Nacionalnog vazduhoplovnog komiteta propisuje Vlada,na predlog ministra nadležnog za poslove saobra aja.

- 11 -

Pre-takti ki nivo upravljanja vazdušnim prostoromlan 34.

Pre-takti ki nivo upravljanja vazdušnim prostorom obuhvata obradu zahtevakorisnika, alokaciju vazdušnog prostora na koriš enje i prosle ivanje podataka svimzainteresovanim korisnicima.

Poslovi na pre-takti kom nivou upravljanja vazdušnim prostorom obavljaju seu okviru jedinice za civilno-vojnu koordinaciju.

Jedinica za civilno-vojnu koordinaciju može da obavlja poslove alokacijevazdušnog prostora drugih država.

Na in rada jedinice za civilno-vojnu koordinaciju propisuje ministar nadležanza poslove odbrane uz saglasnost ministra nadležnog za poslove saobra aja.

Takti ki nivo upravljanja vazdušnim prostoromlan 35.

Takti ki nivo upravljanja vazdušnim prostorom sastoji se od svakodnevnogaktiviranja, deaktiviranja ili realokacije, u stvarnom vremenu, vazdušnog prostora kojije prethodno alocirala jedinica za civilno-vojnu koordinaciju.

Posebnim ugovorom o civilno-vojnoj koordinaciji koji zaklju uju ministarstvonadležno za poslove odbrane i pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi uspostavljaju sei postupci za civilno-vojnu koordinaciju i obezbe enje interoperabilnosti sistema zakomunikaciju i razmenu podataka.

Ugovorom se ure uje i razmena podataka o vazdušnom saobra aju i prostorukoja služi bezbednom razdvajanju vazduhoplova ije vo enje je u nadležnostiministarstva nadležnog za poslove odbrane i ostalih vazduhoplova.

Takti ki nivo upravljanja vazdušnim prostorom bliže se odre uje propisom kojidonosi ministar nadležan za poslove odbrane uz saglasnost ministra nadležnog zaposlove saobra aja.

Pojam organizacije vazdušnog prostoralan 36.

Organizacija vazdušnog prostora obuhvata podelu vazdušnog prostora naklase, rute vazdušnog saobra aja, uskla ivanje mreže ruta vazdušnog saobra aja,uspostavljanje funkcionalnih blokova vazdušnog prostora, odre ivanje vertikalnih ihorizontalnih granica vazdušnog prostora koje su u nadležnosti jedinica kontroleletenja, izra ivanje navigacionih postupaka prilaženja, dolaska i odlaska za odre eniaerodrom, kao i druge poslove kojima se organizuje vazdušni prostor.

Klase vazdušnog prostoralan 37.

Klase vazdušnog prostora i uslove pod kojima se svaka klasa vazdušnogprostora koristi propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslovesaobra aja.

Mreža ruta vazdušnog saobra ajalan 38.

Mreža ruta vazdušnog saobra aja uspostavlja se na regionalnom nivou,saglasno tokovima vazdušnog saobra aja i zahtevima u esnika u vazdušnomsaobra aju, koju za Republiku Srbiju odobrava ministarstvo nadležno za poslovesaobra aja uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove odbrane.

- 12 -

Mrežu ruta vazdušnog saobra aja u Republici Srbiji uskla uje pružalacusluga u vazdušnoj plovidbi koga odredi Vlada.

Funkcionalni blok vazdušnog prostoralan 39.

Funkcionalni blok vazdušnog prostora je blok vazdušnog prostora zasnovanna operativnim zahtevima koji se uspostavlja bez obzira na državne granice, u komesu pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i funkcije u vezi sa njima optmizirane i/iliintegrisane.

Funkcionalni blok vazdušnog prostora uspostavlja se me unarodnimugovorom.

Vertikalne i horizontalne granice vazdušnog prostora koji je unadležnosti jedinica kontrole letenja

lan 40.Vertikalne i horizontalne granice vazdušnog prostora u oblasti nadležnosti

jedinica kontrole letenja utvr uje pružalac usluga kontrole letenja, uzimaju i u obzirklasu vazdušnog prostora, operativne i tehni ke mogu nosti sistema komunikacije,navigacije i nadzora i zahteve korisnika, a uz prethodnu saglasnost Direktorata.

Navigacioni postupci prilaženja, dolaska i odlaska, neuspelogprilaženja i ekanja

lan 41.Navigacione postupke, koji obuhvataju prilaženje, dolazak i odlazak za

odre eni aerodrom, neuspelo prilaženje i ekanje, izra uje pružalac usluga kontroleletenja.

Na in izrade i formu navigacionih postupaka, u skladu sa preporu enompraksom i standardima Me unarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva(Standards and recommended practices - SARPs, ICAO), propisuje Direktorat.

Razvoj i oblikovanje struktura vazdušnog prostoralan 42.

Razvoj i oblikovanje struktura vazdušnog prostora obuhvata utvr ivanjeprivremeno rezervisanih i privremeno izdvojenih delova vazdušnog prostora,prekograni nih zona, uslovnih ruta, zabranjenih zona, uslovno zabranjenih zona,opasnih zona, zona za letenja vojnih vazduhoplova, kao i druge poslove razvoja ioblikovanja struktura vazdušnog prostora.

Privremeno rezervisane i privremeno izdvojene delove vazdušnog prostora,prekograni ne zone, uslovne rute i zone za letenja vojnih vazduhoplova odre ujeVlada, a podaci o tome objavljuju se u Integrisanom vazduhoplovnom informativnompaketu.

3. Upravljanje protokom vazdušnog saobra ajalan 43.

Upravljanje protokom vazdušnog saobra aja je funkcija uspostavljena radipodrške odvijanju bezbednog, redovnog i ekspeditivnog protoka vazdušnogsaobra aja, putem obezbe enja optimalnog koriš enja kapaciteta pružaoca usluga u

- 13 -

vazdušnom saobra aju, pri emu se uzima u obzir koliko su obim i tokovi saobra ajaprilago eni kapacitetima koje je objavio pružalac usluga u vazdušnom saobra aju.

III. USLUGE U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI1. Svrha pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi

lan 44.Usluge u vazdušnoj plovidbi pružaju se svim korisnicima u svrhu bezbednog,

redovnog i ekspeditivnog odvijanja vazdušne plovidbe.

Usluge u vazdušnoj plovidbi pruža pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi.

2. Vrste usluga u vazdušnoj plovidbilan 45.

Usluge u vazdušnoj plovidbi obuhvataju usluge u vazdušnom saobra aju,usluge komunikacije, navigacije i nadzora, vazduhoplovno meteorološke usluge,usluge vazduhoplovnog informisanja i usluge traganja za vazduhoplovom ispasavanja lica.

Usluge u vazdušnom saobra aju su usluge kontrole letenja, uslugeinformisanja vazduhoplova u letu, usluge uzbunjivanja i savetodavne usluge.

Usluge informisanja vazduhoplova u letu i usluge uzbunjivanja pružaju se uokviru oblasti informisanja vazduhoplova u letu.

3. Usluge u vazdušnom saobra ajua) Usluge kontrole letenja

Pojam kontrole letenjalan 46.

Kontrola letenja obuhvata niz radnji i postupaka koji se obavljaju radi:spre avanja me usobnih sudara vazduhoplova u letu i na manevarskim površinama,spre avanja sudara vazduhoplova i prepreka na manevarskim površinama;obezbe enja redovnosti i ekspeditivnosti vazdušnog saobra aja i protoka vazdušnogsaobra aja; identifikacije vazduhoplova i lete ih objekata radi obaveštavanjavazduhoplova u letu; koordinacije rada s kontrolama letenja susednih država;izdavanja odobrenja za lansiranje protivgradnih raketa, kao i uzbunjivanja ipokretanja akcije traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica.

Na in na koji se pružaju usluge kontrole letenja propisuje ministar nadležanza poslove saobra aja.

Jedinice kontrole letenjalan 47.

Usluge kontrole letenja pružaju se u jedinicama kontrole letenja.

Jedinice kontrole letenja, zavisno od faze leta vazduhoplova u kojoj sepružaju usluge kontrole letenja, mogu biti aerodromska, prilazna i oblasna.

Aerodromska kontrola letenja pruža uslugu kontrole letenja na aerodromu i unjegovoj blizini, sa aerodromskog tornja.

Prilazna kontrola letenja pruža uslugu kontrole letenja u blizini aerodroma,vazduhoplovima u odlasku i dolasku sa aerodroma.

Oblasna kontrola letenja pruža uslugu vazduhoplovima unutar svoje oblastinadležnosti, dok su u rutnoj fazi leta.

- 14 -

Upotreba izraza pri pružanju usluga kontrole letenjalan 48.

Pri pružanju usluga kontrole letenja upotrebljavaju se izrazi standardnefrazeologije na engleskom jeziku, koje propisuje Direktorat.

Kada se usluge kontrole letenja pružaju doma em vazduhoplovu koji leti popravilima operativnog vazdušnog saobra aja, koriste se izrazi i na srpskom jezikukoje propisuje Direktorat.

b) Usluge informisanja vazduhoplova u letuPojam usluga informisanja vazduhoplova u letu

lan 49.Informisanje vazduhoplova u letu je davanje saveta i obaveštenja potrebnih

za bezbedno odvijanje leta koji se naro ito odnose na stanje aerodroma,meteorološke uslove, stanje radionavigacionih sredstava i ostale informacije koje subitne za odvijanje leta.

Na in na koji se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu propisujeministar nadležan za poslove saobra aja, uz saglasnost ministra nadležnog zaposlove odbrane.

Upotreba izraza pri pružanju usluga informisanja vazduhoplova uletu

lan 50.Pri pružanju usluga informisanja vazduhoplova u letu, pored izraza na

engleskom jeziku, mogu da se koriste i izrazi na srpskom jeziku koje propiše ministarnadležan za poslove saobra aja, uz saglasnost ministra nadležnog za posloveodbrane.

v) Usluge uzbunjivanjalan 51.

Usluge uzbunjivanja pružaju se odgovaraju im organizacijama, a odnose sena vazduhoplov kome je potrebno pokretanje akcije traganja i spasavanja i napružanje pomo i tim organizacijama ako je to potrebno.

Usluge uzbunjivanja pružaju se u sklopu usluga kontrole letenja i informisanjavazduhoplova u letu.

Na in na koji se pružaju usluge uzbunjivanja propisuje ministar nadležan zaposlove saobra aja.

4. Usluge komunikacije, navigacije i nadzoraPojam usluga komunikacije, navigacije i nadzora

lan 52.Usluge komunikacije obuhvataju usluge u vazduhoplovnoj fiksnoj i mobilnoj

mreži i tehni ke sisteme vazdušne plovidbe koji omogu uju komunikacije zemlja-zemlja, vazduh-zemlja, zemlja-vazduh i vazduh-vazduh za potrebe vazdušneplovidbe.

Usluge navigacije obuhvataju usluge i tehni ke sisteme vazdušne plovidbekojima se vazduhoplovima prosle uju informacije o poziciji i vremenskoj udaljenosti.

Usluge nadzora obuhvataju usluge i tehni ke sisteme vazdušne plovidbe zautvr ivanje pojedinih pozicija vazduhoplova s ciljem bezbednog razdvajanja.

- 15 -

Obaveze pružaoca usluga komunikacije, navigacije i nadzoralan 53.

Pružalac usluga komunikacije, navigacije i nadzora dužan je da obezbediredovnost i pouzdanost usluga.

Sistemi, ure aji, oprema i objekti koriste se prema tehni koj dokumentaciji,uputstvu za koriš enje i programu održavanja, koji moraju da se uvaju i ažuriraju.

Sistemi, ure aji, oprema i objekti pružalaca usluga u vazdušnojplovidbi

lan 54.Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da planira, projektuje, nabavi i

koristi komunikacione, navigacione i nadzorne sisteme, ure aje, opremu i objekte ijekarakteristike i na in koriš enja i održavanja ispunjavaju me unarodne standarde,obaveze predvi ene potvr enim me unarodnim ugovorom i uslove koje propišeVlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobra aja.

Komunikacioni, navigacioni i nadzorni sistemi, ure aji i oprema moraju da seredovno proveravaju i kalibrišu iz vazduha.

5. Vazduhoplovne meteorološke uslugePojam vazduhoplovnih meteoroloških usluga

lan 55.Vazduhoplovne meteorološke usluge obuhvataju neprekidno pra enje

meteoroloških uslova iznad aerodroma i u oblasti informisanja vazduhoplova u letu,radi postizanja bezbednosti, efikasnosti i redovnosti vazdušne plovidbe, kao ipripremanje ili pribavljanje meteoroloških informacija, njihovo odašiljanje korisnicimausluga i snabdevanje korisnika meteorološkim informacijama.

Meteorološke informacije obuhvataju meteorološke izveštaje, analize iprognoze ili bilo koje druge informacije koje se odnose na postoje e ili o ekivanemeteorološke uslove.

Vazduhoplovne meteorološke usluge i na in pripremanja i pribavljanjameteoroloških informacija, na in odašiljanja meteoroloških informacija i na insnabdevanja korisnika usluga meteorološkim informacijama propisuje ministarnadležan za poslove saobra aja.

Organizacioni oblici u kojima se pružaju vazduhoplovnemeteorološke usluge

lan 56.Vazduhoplovne meteorološke usluge pružaju vazduhoplovna meteorološka

stanica, aerodromski meteorološki biro i biro za meteorološko bdenje.

Vazduhoplovna meteorološka stanica je stanica imenovana da vršiosmatranja i da izra uje meteorološke izveštaje za koriš enje u vazduhoplovstvu.

Aerodromski meteorološki biro je biro lociran na aerodromu, imenovan dapruža meteorološke usluge za vazduhoplovstvo.

Biro za meteorološko bdenje je biro uspostavljen za pružanje vazduhoplovnihmeteoroloških usluga unutar oblasti informisanja vazduhoplova u letu ili kontrolisaneoblasti u kojoj se pružaju usluge u vazdušnom saobra aju.

- 16 -

Dostupnost osmotrenih podatakalan 57.

Pružalac vazduhoplovnih meteoroloških usluga na aerodromu dužan je daini dostupnim osmotrene podatke kako bi se omogu ilo pripremanje aerodromskih

klimatoloških tabela za sve aerodrome i njihovo stavljanje na raspolaganjekorisnicima usluga.

Aerodromska klimatološka tabela je tabela koja obezbe uje statisti kepodatke o osmotrenoj pojavi jednog ili više meteoroloških elemenata na aerodromu.

Vrsta i oblik osmotrenih podataka, na in i vreme na koje se oni uvaju, na innjihovog preuzimanja za obradu i stavljanje klimatoloških tabela na raspolaganjekorisnicima usluga bliže se odre uju propisom Direktorata.

Obaveštavanje o meteorološkim uslugama koje se zahtevajulan 58.

Avio-prevozilac dužan je da na odgovaraju i na in obavesti pružaocavazduhoplovnih meteoroloških usluga o meteorološkim uslugama koje zahteva ili opromenama koje zahteva u pružanju meteoroloških usluga.

Na in obaveštavanja propisuje ministar nadležan za poslove saobra aja.

6. Usluge vazduhoplovnog informisanjaPojam usluge vazduhoplovnog informisanja

lan 59.Usluge vazduhoplovnog informisanja predstavljaju obezbe ivanje

vazduhoplovnih informacija koje su neophodne za bezbedno, redovno i efikasnoobavljanje vazdušne plovidbe.

Usluge vazduhoplovnog informisanja obuhvataju prijem, stvaranje,sre ivanje, sakupljanje, obradu, formatiranje, objavljivanje, uvanje i distribucijuvazduhoplovnih informacija i podataka.

Na in pružanja usluga vazduhoplovnog informisanja, uklju uju i i zahteve kojise odnose na sistem kvaliteta, propisuje ministar nadležan za poslove saobra aja.

Integrisani vazduhoplovni informativni paketlan 60.

Odredbe zakona i drugih propisa kojima se ure uje doma i i me unarodnivazdušni saobra aj, informacije koje se odnose na bezbednost, redovnost iefikasnost vazduhoplovstva, odstupanja od standarda koje je propisala Me unarodnaorganizacija civilnog vazduhoplovstva i drugi podaci koji su zna ajni za letenjevazduhoplova objavljuju se u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu.

Vazduhoplovni subjekti, organi državne uprave, organizacije i druga lica kojasu izvor podataka zna ajnih za bezbedno, redovno i efikasno odvijanje vazdušneplovidbe dužni su da pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja blagovremenodostavljaju podatke radi objavljivanja u Integrisanom vazduhoplovnom informativnompaketu.

Sadržaj i izgled elemenata Integrisanog vazduhoplovnog informativnogpaketa, vrste podataka koji se unose u Integrisani vazduhoplovni informativni paket,izvore podataka, na in prikupljanja, dostavljanja i objavljivanja podataka bližepropisuje ministar nadležan za poslove saobra aja.

- 17 -

7. Usluge traganja za vazduhoplovom i spasavanje licaPojam traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica

lan 61.Traganje za vazduhoplovom i spasavanje lica je sistem mera i postupaka koji

se preduzimaju da bi se pronašlo mesto udesa vazduhoplova, spasila lica koja supovre ena u udesu ili koja je udes doveo u opasnost, pružila im se prva medicinskapomo i ona zbrinula na bezbedno mesto.

Sistem traganja za vazduhoplovom i spasavanje lica organizuje i njimeupravlja Direktorat, preko spasila ko-koordinacionog centra, u skladu sa propisom opružanju usluga traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica koji donosi ministarnadležan za poslove saobra aja.

Službu traganja i spasavanja za vojne vazduhoplove organizuje ministarstvonadležno za poslove odbrane.

esnici u traganju za vazduhoplovom i spasavanju licalan 62.

U traganju za vazduhoplovom i spasavanju lica u estvuju ministarstvanadležna za poslove odbrane, unutrašnje poslove i poslove zdravlja, organi opština,gradova, grada Beograda i autonomnih pokrajina, javna preduze a i sva fizi ka ipravna lica koja mogu da pomognu.

Aerodromske službe (spasila ko-vatrogasna služba i služba hitne medicinskepomo i) u estvuju u spasavanju lica ako se udes vazduhoplova dogodi na podru juaerodroma.

Na in na koji se angažuju u esnici u traganju za vazduhoplovom i spasavanjulica propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobra aja.

Naknada troškova za u eš e u traganju za vazduhoplovom ispasavanju lica

lan 63.esnik u traganju za vazduhoplovom i spasavanju lica ima pravo na

naknadu stvarnih troškova koji su nastali njegovim u eš em u traganju i spasavanju,od korisnika vazduhoplova za kojim se tragalo ili iji su putnici i posada spasavani, uroku od 90 dana od kada korisniku vazduhoplova podnese zahtev za naknadutroškova.

Ako korisnik vazduhoplova ne može da naknadi troškove, oni se ispla uju izbudžeta Republike Srbije.

Republika Srbija ima pravo da od korisnika vazduhoplova zahteva vra anjeiznosa koji je isplatila.

IV. PRUŽANJE USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBIPojam pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi

lan 64.Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi je privredno društvo, drugo pravno lice,

organ državne uprave nadležan za hidrometeorološke poslove ili preduzetnik koji imasertifikat za pružanje usluga i koga Vlada imenuje da pruža usluge u vazdušnomprostoru ili u delu vazdušnog prostora.

Za pružanje usluga traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica nijepotreban sertifikat ni imenovanje od Vlade, a za pružanje usluga komunikacije,

- 18 -

navigacije i nadzora i vazduhoplovnog informisanja nije potrebno imenovanje odVlade.

Uslovi za izdavanje sertifikata za pružanje usluga u vazdušnojplovidbi

lan 65.Sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi izdaje se privrednom

društvu, drugom pravnom licu, organu državne uprave nadležnom zahidrometeorološke poslove ili preduzetniku koji ima sedište u Republici Srbiji i kojiispunjava uslove koji se odnose na:

1) tehni ku opremljenost i operativnu osposobljenost;

2) sistem upravljanja bezbednoš u i upravljanja kvalitetom usluga;

3) finansijsku sposobnost;

4) osiguranje od odgovornosti za štetu;

5) odgovaraju u organizacionu i rukovode u strukturu i sistemodgovornosti;

6) osposobljenost osoblja;

7) obezbe ivanje.

Izdavanje sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbilan 66.

Sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi izdaje Direktorat, naneodre eno vreme.

Sertifikat se izdaje za pružanje jedne ili više usluga u vazdušnoj plovidbi.

Uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage sertifikatza pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i obrazac sertifikata bliže se odre ujupropisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, izmenu i produženje važenjasertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi pla a se naknada Direktoratu.

Pružanje usluga u vazdušnom prostoru drugih državalan 67.

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi može da pruža usluge u vazdušnomprostoru drugih država ako je to predvi eno me unarodnim ugovorom.

Koordiniranje pružanja usluga u vazdušnoj plovidbilan 68.

Pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi koordinira se tako što pružaoci uslugadogovaraju procedure po kojima obavljaju zajedni ke poslove.

Koordinirano pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi obezbe uje se ugovoromkoji me usobno zaklju uju pružaoci usluga.

Pružanje usluga za potrebe Vojske Srbijelan 69.

Pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi za potrebe Vojske Srbije odre ujeVlada, na predlog ministra nadležnog za poslove odbrane.

- 19 -

Uslovi pod kojima se pružaju usluge za potrebe Vojske Srbije i na in i obimnjihovog pružanja utvr uju se ugovorima koji zaklju uju odre eni pružalac usluga uvazdušnoj plovidbi i ministarstvo nadležno za poslove odbrane i na koje prethodnusaglasnost daje Vlada.

Pružanje usluga od interesa za Republiku Srbijulan 70.

Vlada može odrediti lokacije unutar Republike Srbije na kojima je obaveznopružanje jedne ili više usluga u vazdušnoj plovidbi.

Istovremeno sa odre ivanjem obaveze pružanja usluga, Vlada odre uje ipružaoca usluga.

uvanje snimaka i dokumentacijelan 71.

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da elektronski snima ili nadrugi na in uva sve podatke o pruženim uslugama.

Vrste podataka koji se snimaju ili uvaju na drugi na in, na in na koji sepodaci uvaju i vreme na koje se snimci i podaci uvaju, bliže propisuje ministarnadležan za poslove saobra aja, a uvanje snimaka i dokumentacije vezanih zavojne vazduhoplove propisuje ministar nadležan za poslove odbrane.

Priznavanje stranog dokumentalan 72.

Direktorat može da prizna dokument koji je stranoj organizaciji izdalonacionalno nadzorno telo države u kojoj strana organizacija ima sedište, ako uslovipod kojima je dokument izdat nisu blaži od uslova koji su propisani za izdavanjesertifikata o osposobljenosti za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi.

Dokument koji je izdao ili priznao nadležan organ Evropske unije prihvata se,bez vo enja postupka za priznavanje.

Za postupanje po zahtevu za priznavanje stranog dokumenta pla a senaknada Direktoratu.

Naknada za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbilan 73.

Korisnici usluga u vazdušnoj plovidbi pla aju pružaocima usluga u vazdušnojplovidbi naknade za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi.

Naknade se obra unavaju i njihova visina odre uje po merilima koja supredvi ena potvr enim me unarodnim ugovorima.

Glava petaVAZDUŠNI SAOBRA AJ

1. Vrste vazdušnog saobra ajalan 74.

Vazdušni saobra aj obuhvata javni avio-prevoz, pružanje usluga iz vazduha,prevoz za sopstvene potrebe, druge vrste letenja, kao i letenje državnihvazduhoplova.

Javni avio-prevoz i pružanje usluga iz vazduha jesu komercijalne (privredne)delatnosti u vazdušnom saobra aju.

- 20 -

2. Javni avio-prevozPojam i vrste javnog avio-prevoza

lan 75.Javni avio-prevoz je let ili serija letova radi prevoza putnika, prtljaga, pošte i

robe koji je, uz pla anje cene prevoza ili zakupnine, dostupan svima pod jednakimuslovima.

Javni avio-prevoz može biti redovan ili vanredan.

Redovan avio-prevozlan 76.

Redovan avio-prevoz je serija letova koja se odvija na unapred odre enojliniji, po objavljenom redu letenja ili koja se prepoznaje po redovnosti i u kome seugovor o prevozu putnika, prtljaga, pošte i robe zaklju uje neposredno izme u avio-prevozioca ili njegovog punomo nika i putnika, odnosno naru ioca prevoza prtljaga,pošte i robe.

Linija je let u jednom pravcu izme u aerodroma prvog poletanja i aerodromakrajnjeg odredišta.

Vanredni avio-prevozlan 77.

Vanredni avio-prevoz jeste svaki javni avio-prevoz koji nije redovni avioprevoz i naro ito obuhvata arter prevoz, avio-taksi, panoramsko letenje i medicinskiprevoz.

arter prevoz je prevoz putnika, prtljaga, pošte i robe koji se obavlja podposebno dogovorenim uslovima, kao pojedina ni let ili kao serija letova.

Avio-taksi je prevoz putnika, prtljaga, pošte i robe koji se uobi ajeno obavljavazduhoplovom manjeg kapaciteta, kao pojedina ni let.

Panoramsko letenje je prevoz koji se odvija u pre niku do 50 km odreferentne ta ke aerodroma poletanja i radi razgledanja objekata na zemlji, u komevazduhoplov sle e na isti aerodrom s koga je i poleteo, izuzev kada se leti balonom.

Medicinski prevoz je prevoz bolesnih i povre enih lica i osoba sa invaliditetomvazduhoplovom koji je opremljen neophodnom opremom za medicinski prevoz.

3. Obavljanje javnog avio-prevozaOperativna dozvola

lan 78.Javni avio-prevoz može da obavlja privredno društvo i drugo pravno lice koje

ima operativnu dozvolu (avio-prevozilac).

Operativna dozvola izdaje se privrednom društvu ili drugom pravnom licu kojeima sedište u Republici Srbiji, koje je registrovano da obavlja javni avio-prevoz i kojeje u isklju ivom ili ve inskom vlasništvu Republike Srbije ili državljana RepublikeSrbije i pod njihovom stvarnom kontrolom, ako potvr enim me unarodnim ugovoromnije druk ije odre eno, kao i ako je:

1) u periodu od 24 meseca od otpo injanja obavljanja javnog avio-prevozasposobno da ispunjava svoje stvarne i mogu e obaveze koje su realno procenjene;

- 21 -

2) za prva tri meseca od otpo injanja javnog avio-prevoza obezbedilofinansijska sredstva koja su dovoljna za pokri e fiksnih troškova i troškovaposlovanja, prema poslovnom planu;

3) korisnik, na osnovu svojine, zakupa ili drugog pravnog osnova, najmanjejednog vazduhoplova koji može da obavlja javni avio-prevoz i koji je upisan uRegistar vazduhoplova Republike Srbije;

4) prethodno pribavilo potvrdu o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza;

5) osigurano od odgovornosti za štetu prouzrokovanu putnicima, prtljagu,pošti, robi i tre im licima.

Privredno društvo ili pravno lice lice koje namerava da obavlja redovni avio-prevoz mora da ima i upisan i upla en nov ani kapital u minimalnom iznosu odnajmanje 400.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, odnosno 200.000 evra u dinarskojprotivvrednosti ako namerava da obavlja arter avio-prevoz.

Izuzetno, privredno društvo i drugo pravno lice koje namerava da obavljavanredni avio-prevoz isklju ivo vazduhoplovima ija je maksimalna masa napoletanju manja od deset tona ili vazduhoplovima s manje od 20 putni kih sedišta, apri svemu tome ne ostvaruje promet ve i od 3.000.000 evra godišnje u dinarskojprotivvrednosti, ne mora biti sposobno da na 24 meseca od otpo injanja obavljanjavanrednog avio-prevoza ispunjava svoje stvarne ili mogu e obaveze (stav 2. ta ka 1.ovog lana), niti je dužno da prethodno obezbedi finansijska sredstva za pokri efiksnih troškova i troškova poslovanja (stav 2. ta ka 2. ovog lana), ve je dužno dadokaže da raspolaže finansijskim sredstvima od najmanje 100.000 evra u dinarskojprotivvrednosti.

Izdavanje operativne dozvolelan 79.

Operativnu dozvolu izdaje Direktorat, na neodre eno vreme.

Panoramsko letenje i prevoz vazduhoplovom bez motora ili ultralakimvazduhoplovom s motorom ne podležu izdavanju operativne dozvole, ve samoizdavanju potvrde o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza.

Provera ispunjenosti uslova za izdavanje operativne dozvolelan 80.

Direktorat je dužan da po isteku 24 meseca od izdavanja operativne dozvoleproveri da li avio-prevozilac još ispunjava uslove koji su potrebni za njeno izdavanje.

Direktorat može u svako doba da ispita finansijsko poslovanje imaocaoperativne dozvole, a u svakom slu aju najmanje jednom u 12 meseci.

Imalac operativne dozvole dužan je da Direktoratu, na njegov zahtev, dostavipodatke o ispunjenosti uslova koji su potrebni za izdavanje operativne dozvole.

Suspenzija, stavljanje van snage i izmena operativne dozvolelan 81.

Direktorat suspenduje ili stavlja van snage operativnu dozvolu ako avio-prevozilac prestane da ispunjava neki uslov koji je potreban za izdavanje operativnedozvole.

Direktorat može, na zahtev avio-prevozioca, da izmeni operativnu dozvolu.

- 22 -

Poseban slu aj stavljanja van snage operativne dozvolelan 82.

Direktorat stavlja van snage operativnu dozvolu avio-prevoziocu koji u rokuod šest meseci od izdavanja operativne dozvole ne otpo ne da obavlja javni avio-prevoz ili koji otpo eti javni avio-prevoz ne obavlja duže od šest meseci.

Podzakonski propislan 83.

Uslovi i na in pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snageoperativna dozvola, obrazac operativne dozvole i na in na koji avio-prevozilacdostavlja finansijske izveštaje Direktoratu bliže se odre uju propisom Direktorata.

Akt Direktorata kojim se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snageoperativna dozvola objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili izmenu operativne dozvole pla a senaknada Direktoratu.

Potvrda o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevozalan 84.

Potvrda o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza izdaje seprivrednom društvu, drugom pravnom licu ili organu državne uprave koji ima opremu,osoblje i organizaciju koji omogu avaju da bezbedno obavlja onu vrstu javnog avio-prevoza kojom namerava da se bavi.

Potvrdu o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza izdajeDirektorat, na 12 meseci.

Direktorat može da, na zahtev imaoca potvrde, produži važenje potvrde navreme od jedne do tri godine.

Direktorat menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrdu o osposobljenostiza obavljanje javnog avio-prevoza ako avio-prevozilac prestane da ispunjava nekiuslov koji je potreban za izdavanje potvrde.

Odnos potvrde o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza i operativne dozvole

lan 85.Suspenzija ili stavljanje van snage potvrde o osposobljenosti za obavljanje

javnog avio-prevoza povla i obavezu Direktorata da po službenoj dužnostisuspenduje ili stavi van snage operativnu dozvolu.

Izmena potvrde o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza može,zavisno od okolnosti, da izazove izmenu operativne dozvole.

Podzakonski propislan 86.

Uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrda oosposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza, merila po kojima se odre ujevreme na koje se produžava važenje potvrde i obrazac potvrde bliže se odre ujupropisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenupotvrde o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza pla a se naknadaDirektoratu.

- 23 -

Zakup vazduhoplovalan 87.

Vazduhoplov može da se zakupi s posadom ili bez nje.

Doma i avio-prevozilac dužan je da pre uzimanja vazduhoplova u zakuppribavi od Direktorata saglasnost za zaklju enje ugovora o zakupu.

Kada doma i avio-prevozilac daje vazduhoplov u zakup stranom avio-prevoziocu dužan je da pribavi prethodnu saglasnost samo ako vazduhoplov daje uzakup bez posade.

Bitni elementi ugovora o zakupu vazduhoplova jesu i vrsta zakupa, uslovi zaodržavanje i koriš enje vazduhoplova i nadzor nad upotrebom vazduhoplova.

Uslovi pod kojima se izdaje prethodna saglasnost na zaklju enje ugovora ozakupu vazduhoplova bliže se odre uju propisom Direktorata, s tim što je postupakodlu ivanja o davanju saglasnosti hitan.

Prenošenje nadzornih prava i obavezalan 88.

Kada se vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova Republike Srbijekoristi u stranoj državi na osnovu ugovora o zakupu, arteru ili drugog sli nogugovora, Republika Srbija može da, u skladu sa Konvencijom o me unarodnomcivilnom vazduhoplovstvu, zaklju i ugovor sa stranom državom kojim se na njuprenose sva ili neka nadzorna prava ili sve ili neke obaveze koje, kao državaregistracije, ima u pogledu vazduhoplova, posle ega Republika Srbija više nijeodgovorna za vršenje prava i ispunjavanje obaveza koje je prenela.

Kada je vazduhoplov registrovan u stranoj državi, a koristi se u RepubliciSrbiji na osnovu ugovora o zakupu, arteru ili drugog sli nog ugovora, državaregistracije vazduhoplova može, u skladu sa Konvencijom o me unarodnom civilnomvazduhoplovstvu, na osnovu ugovora s Republikom Srbijom, da prenese naRepubliku Srbiju sva ili neka nadzorna prava ili sve ili neke obaveze kojevazduhoplovne vlasti strane države imaju u pogledu vazduhoplova, ime RepublikaSrbija preuzima odgovornost za vršenje prava i ispunjavanje obaveza koje su jojprenesene.

Ugovor o prenošenju nadzornih prava i obaveza može da se zaklju i samo sdržavom koja je lanica Me unarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva ipodleže registraciji kod nadležnog organa Me unarodne organizacije civilnogvazduhoplovstva.

Dokumenti o plovidbenosti, dozvole za rad radio-stanice i dozvole i potvrdelanova posade koje je izdala država na koju su prenesena nadzorna prava priznaju

se kao da ih je izdala država koja je prenela nadzorna prava.

Pravo doma eg avio-prevozioca na izbor linijelan 89.

Doma i avio-prevozilac samostalno odlu uje o tome na kojim linijama obavljaredovan avio-prevoz u Republici Srbiji.

Doma i avio-prevozilac može da obavlja prevoz na liniji u me unarodnomredovnom avio-prevozu pod uslovima koji su odre eni potvr enim me unarodnimugovorom.

Doma i avio-prevozilac slobodno odlu uje o tome da li e obavljatime unarodni vanredni avio-prevoz.

- 24 -

Prevoz na liniji u javnom interesulan 90.

Ako na liniji ne postoji komercijalni interes za obavljanje redovnog avio-prevoza, mada je to zna ajno za privredni i društveni razvoj pojedine oblasti uRepublici Srbiji, a prevoz drugim vidovima saobra aja ne zadovoljava potrebe teoblasti, Vlada može da obavljanje prevoza na liniji proglasi javnim interesom (udaljem tekstu: linija u javnom interesu).

Odluka o proglašenju linije u javnom interesu objavljuje se u „Službenomglasniku Republike Srbije”, pri emu se objavljuju i uslovi i pogodnosti pod kojimamože da se obavlja redovni avio-prevoz na liniji.

Ako za šest meseci od proglašenja linije u javnom interesu niko ne pokažeinteresovanje da na njoj obavlja redovni avio-prevoz, Vlada može da raspiše javnitender na kome se bira avio-prevozilac koji e da, uz kompenzaciju i najduže na etirigodine, obavlja redovan avio-prevoz na liniji.

U svakom slu aju, odluka o proglašenju linije u javnom interesu prestaje davaži ako po isteku 12 meseci od proglašenja linije u javnom interesu niko ne otpo neda na njoj obavlja redovni avio-prevoz.

Bliže uslove za obavljanje prevoza na liniji u javnom interesu propisuje Vlada,na predlog ministra nadležnog za poslove saobra aja.

Obavljanje me unarodnog javnog avio-prevoza s RepublikomSrbijom

lan 91.Strani avio-prevozilac može da obavlja me unarodni javni avio-prevoz s

Republikom Srbijom samo ako ima odobrenje za to, izuzev kad potvr enimme unarodnim ugovorom nije predvi eno da odobrenje nije potrebno.

Odobrenje izdaje Direktorat, pošto pribavi mišljenje ministarstva nadležnog zaposlove saobra aja.

Uslove pod kojima se izdaje odobrenje iz stava 1. ovog lana propisujeDirektorat.

Objavljivanje ukupne cene redovnog avio-prevozalan 92.

Avio-prevozilac slobodno odre uje cene prevoza putnika, prtljaga, pošte irobe u javnom avio-prevozu, izuzev kad je ta sloboda ograni ena potvr enimme unarodnim ugovorom.

Avio-prevozilac obavezan je da iskaže ukupnu cenu redovnog avio-prevoza,koju ine cene prevoza putnika, prtljaga, pošte i robe uve ane za naknade i troškovekoji se pla aju uz cenu prevoza.

Ograni enje ili obustavljanje javnog avio-prevoza na linijilan 93.

Ministarstvo nadležno za poslove životne sredine može, na predlogDirektorata, da ograni i ili obustavi javni avio-prevoz na liniji ako su njimeprekora ene grani ne vrednosti emisije zaga uju ih materija u vazduhu ili grani nevrednosti emisije buke u životnoj sredini, naro ito ako prevoz u drugim vidovimasaobra aja pruža zadovoljavaju i nivo usluga.

Ograni enje ili obustavljanje javnog avio-prevoza može da se primeni ako senjime ne uti e na konkurenciju me u avio-prevoziocima i ako nije strože nego što

- 25 -

prilike nalažu, s tim što ne može trajati duže od tri godine i što je Direktorat dužan da,po prestanku ograni enja ili obustavljanja javnog avio-prevoza, ponovo oceni potrebuza njima.

Bliže uslove pod kojima se ograni ava i obustavlja javni avio-prevoz propisujeministar nadležan za poslove saobra aja.

Red letenja avio-prevoziocalan 94.

Red letenja je vreme poletanja i sletanja vazduhoplova u redovnom avio-prevozu i utvr uje se posebno za letnji i posebno za zimski saobra ajni period, posleusaglašavanja avio-prevozioca sa operaterom aerodroma.

Avio-prevozilac dužan je da red letenja objavi najkasnije 15 dana pre po etkanjegove primene, a izmene u redu letenja najkasnije deset dana pre po etkaprimene izmenjenog reda letenja.

Avio-prevozilac mora da poštuje objavljeni red letenja i dok on važi sme daizmeni red letenja na nekoj liniji ili da obustavi prevoz samo zbog dejstva više sile ilidruge vanredne situacije.

Avio-prevozilac dužan je da o obustavi prevoza ili izmeni reda letenja odmahobavesti javnost.

4. Pružanje usluga iz vazduhaPojam pružanja usluga iz vazduha

lan 95.Pružanje usluga iz vazduha sastoji se od pružanja usluga u poljoprivredi ili

šumarstvu, od fotografskog snimanja (geološko fotografisanje, snimanje filmova i sl),kalibraže iz vazduha, reklamiranja (vu a transparenata, ispisivanje u vazduhu,bacanje reklamnog materijala i sl), osmatranja i izveštavanja iz vazduha, prenosaspoljašnjeg tereta vazduhoplovom i od drugih usluga koje se pružaju iz vazduha.

Usluge iz vazduha može da pruža privredno društvo, drugo pravno lice, organdržavne uprave ili preduzetnik kome Direktorat izda potvrdu o osposobljenosti zapružanje usluga iz vazduha.

Vrste usluga iz vazduha, bliže uslove i na in pružanja tih usluga, uslove podkojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrda o osposobljenostiza pružanje usluga iz vazduha, merila po kojima se odre uje vreme na koje seprodužava važenje potvrde ili obrazac potvrde bliže se odre uju propisomDirektorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenupotvrde o osposobljenosti za pružanje usluga iz vazduha pla a se naknadaDirektoratu.

5. Prevoz za sopstvene potrebelan 96.

Prevoz za sopstvene potrebe obuhvata letenje vazduhoplovom kojimgra anin vrši prevoz za li ne potrebe, kao i prevoz vazduhoplovom kojim državniorgan, pravno lice ili preduzetnik, kao korisnik vazduhoplova, bez naknade prevozisvoju robu ili zaposlene i poslovne partnere i njihove stvari.

Uslove i na in obavljanja prevoza za sopstvene potrebe propisuje Direktorat.

- 26 -

6. Druge vrste letenjaSportsko i amatersko letenje

lan 97.Sportsko i amatersko letenje obuhvata leta ke aktivnosti koje se odvijaju u

svrhu promocije i unapre ivanja vazduhoplovnog sporta, popularizacije i razvojavazduhoplovstva, kao i takmi enja u vazduhoplovnim disciplinama.

Uslove i na in pod kojima se obavlja sportsko i amatersko letenje propisujeDirektorat.

Vazduhoplovne manifestacijelan 98.

Vazduhoplovna manifestacija sme da se održi kada je odobri Direktorat.

Organizator vazduhoplovne manifestacije dužan je da, uz zahtev za izdavanjeodobrenja, Direktoratu dostavi i podatke o organizatoru, vremenu, mestu, vrsti iprogramu manifestacije i o vazduhoplovima koji u estvuju na manifestaciji.

Vazduhoplovna manifestacija na kojoj u estvuju isklju ivo vojni ili vojni i civilnivazduhoplovi može da se održi samo uz odobrenje ministarstva nadležnog zaposlove odbrane i Direktorata.

Glava šestaAERODROMI

I. OSNOVE ZA KORIŠ ENJE AERODROMA1. Aerodromi, letilišta i tereni

Pojam aerodroma, letilišta i terenalan 99.

Vazduhoplovi sle u, pole u i borave na aerodromima, letilištima i terenima.

Aerodrom je svako definisano podru je (uklju uju i sve objekte, instalacije iopremu), na kopnu ili na vodi ili na fiksnoj, fiksnoj priobalnoj ili plutaju oj strukturi,koje je u celini ili delimi no namenjeno za sletanje, poletanje ili kretanjevazduhoplova.

Letilište je kopnena ili vodena površina koja ispunjava uslove koji su propisaniza bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova koji se koriste u poljoprivredi,šumarstvu, za sportske aktivnosti i sl.

Teren je kopnena površina koja zadovoljava uslove za povremeno obavljanjesportskih aktivnosti sa zmajem bez motora, paraglajderom, padobranom i balonom,kao i za poletanje i sletanje vazduhoplova radi intervencije i pružanja pomo i.

Podela aerodromalan 100.

Aerodromi mogu biti civilni, vojni i mešoviti.

Civilni aerodromi koriste se za civilni vazdušni saobra aj i prema nameni serazvrstavaju na:

1) aerodrome koji se koriste za doma i ili i doma i i me unarodni javni avio-prevoz;

- 27 -

2) aerodrome koji se koriste za poletanje i sletanje vazduhoplova u javnomavio-prevozu ija maksimalna masa na poletanju ne prelazi 5700 kg (u daljem tekstu:opšti aerodromi);

3) aerodrome koji se koriste za sportsko i amatersko letenje (u daljemtekstu: posebni aerodromi);

4) aerodrome koje se koriste za letenje za sopstvene potrebe.

Vojni i mešoviti aerodromilan 101.

Vojni aerodrom je aerodrom koji se koristi za vojno letenje i kojim upravljaministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma može da se koristi i u civilne svrhe,kao mešoviti aerodrom (vojno-civilni aerodrom).

Vojnim delom mešovitog aerodroma upravlja ministarstvo nadležno zaposlove odbrane.

2. Uslovi za koriš enje aerodroma, letilišta i terena u vazdušnom saobra ajulan 102.

Aerodrom može da se koristi u vazdušnom saobra aju ako operateraerodroma ima dozvolu za koriš enje aerodroma, ako je aerodrom upisan u Registaraerodroma Republike Srbije (u daljem tekstu: Registar aerodroma) i ako u trenutkukoriš enja aerodrom ispunjava sve uslove za bezbedno odvijanje vazdušnogsaobra aja.

Letilište i teren mogu da se koriste u vazdušnom saobra aju ako operater imadozvolu za koriš enje letilišta ili terena, ako je letilište upisano u registar letilišta, ateren u registar terena i ako u trenutku koriš enja ispunjavaju sve uslove potrebne zabezbedno odvijanje vazdušnog saobra aja.

Uslovi pod kojima se letilišta i tereni koriste u vazdušnom saobra aju bliže seodre uju propisom Direktorata.

3. Operater aerodromalan 103.

Operater aerodroma je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnikkoji koristi aerodrom, registrovan je da pruža aerodromske usluge i ima dozvolu zakoriš enje aerodroma koji je upisan u Registar aerodroma.

Operater aerodroma dužan je da ograni i ili da trajno ili privremeno prekinekoriš enje aerodroma ako aerodrom prestane da ispunjava neki uslov koji jepotreban za bezbedno odvijanje vazdušnog saobra aja.

4. Dozvola za koriš enje aerodroma i upis aerodroma u Registar aerodromaIzdavanje dozvole za koriš enje aerodroma

lan 104.Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji je registrovan da

pruža aerodromske usluge može Direktoratu da podnese zahtev za izdavanjedozvole za koriš enje aerodroma posle izgradnje aerodroma.

Dozvolu za koriš enje aerodroma izdaje Direktorat, na neodre eno vreme.

- 28 -

Uslovi za izdavanje dozvole za koriš enje aerodromalan 105.

Dozvola za koriš enje aerodroma izdaje se ako aerodrom ispunjavabezbednosne i druge uslove u vezi s namenom, klasom, kategorijom, kapacitetom iinfrastrukturom i ostale uslove koje propiše Direktorat.

Pre odlu ivanja o zahtevu za izdavanje dozvole za koriš enje aerodroma,Direktorat pregleda aerodrom, a u pregledu u estvuju i predstavnici ministarstavanadležnih za poslove odbrane, unutrašnjih poslova i poslove carine ako je aerodromzna ajan za poslove iz njihove nadležnosti.

Upis aerodroma u Registar aerodromalan 106.

Zahtev za upis aerodroma u Registar aerodroma podnosi Direktoratu imalacdozvole za koriš enje aerodroma.

Registar aerodroma je javna knjiga koju vodi Direktorat i koja sadrži podatkeo nameni, klasi i kategoriji aerodroma, nazivu i sedištu vlasnika i operateraaerodroma i druge podatke koje propiše Direktorat.

Direktorat briše aerodrom iz Registra aerodroma na zahtev vlasnikaaerodroma ili operatera aerodroma po ovlaš enju vlasnika aerodroma, ili poslužbenoj dužnosti ako dozvola za koriš enje aerodroma bude stavljena van snage.

Sadržinu i na in vo enja Registra aerodroma propisuje Direktorat.

Koriš enje aerodroma za me unarodni javni avio-prevozlan 107.

Aerodrom može da se koristi za me unarodni javni avio-prevoz ako operateraerodroma trajno obezbedi uslove za prelazak državne granice, koje propisujeministar nadležan za poslove saobra aja uz saglasnost ministra nadležnog zaunutrašnje poslove.

Aerodrome koji se koriste za me unarodni javni avio-prevoz odre uje ministarnadležan za poslove saobra aja.

Obaveza podnošenja zahteva za izmenu dozvolelan 108.

Operater aerodroma dužan je da podnese zahtev za izmenu dozvole zakoriš enje aerodroma ako se promene namena, klasa, kategorija i tehni ka svojstvaaerodroma ili drugi uslovi pod kojim se aerodrom koristi, a koje propiše Direktorat.

Podzakonski propislan 109.

Razvrstavanje aerodroma i uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ilistavlja van snage dozvola za koriš enje aerodroma bliže se odre uju propisomDirektorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili izmenu dozvole za koriš enjeaerodroma, letilišta i terena pla a se naknada Direktoratu.

- 29 -

5. Izgradnja aerodromaPosebni uslovi za izgradnju aerodroma

lan 110.Investitor aerodroma dužan je da obezbedi da se pri izradi planske i tehni ke

dokumentacije za izgradnju aerodroma poštuju propisi o izgradnji objekata, kao iposebni uslovi koje propiše Direktorat i koji treba da omogu e bezbedno odvijanjevazdušnog saobra aja.

Potvrda za plansku i tehni ku dokumentacijulan 111.

Investitor aerodroma dužan je da Direktoratu dostavi plansku i tehni kudokumentaciju za izgradnju aerodroma, radi pribavljanja potvrde o tome da se njimaomogu ava održavanje prihvatljivog nivoa bezbednosti vazdušnog saobra aja.

Potvrdu izdaje Direktorat, uz saglasnost ministarstava nadležnih za posloveodbrane, unutrašnje poslove i poslove carine ako je aerodrom zna ajan za poslove iznjihove nadležnosti.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje potvrde za plansku i tehni kudokumentaciju pla a se naknada Direktoratu.

6. PreprekePojam prepreke

lan 112.Prepreka je svaki fiksni (privremeni ili stalni) ili pokretni objekat ili deo objekta

koji se nalazi u oblasti površina za kretanje vazduhoplova ili koji se prostire iznadpovršina namenjenih zaštiti vazduhoplova u letu, koje su definisane me unarodnimstandardima i preporu enom praksom, koja može da uti e ili koja ugrožavabezbednost vazdušnog saobra aja.

Potvrda za postavljanje objekata, instalacija ili ure aja koji mogubiti prepreka

lan 113.Objekti, instalacije i ure aji koji nameravaju da se grade na podru ju ili izvan

podru ja aerodroma, a koji kao prepreka mogu da uti u na bezbednost vazdušnogsaobra aja, mogu da se postave tek kad se pribavi potvrda Direktorata da se njimane uti e na održavanje prihvatljivog nivoa bezbednosti vazdušnog saobra aja.

Direktorat može u potvrdi naložiti da se prepreka obeleži o trošku korisnikaobjekta koji predstavlja prepreku.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje potvrde pla a se naknadaDirektoratu.

Uklanjanje, rušenje i obeležavanje preprekalan 114.

Prepreke koje ugrožavaju bezbednost vazdušnog saobra aja moraju da seuklone ili sruše, a prepreke koje mogu da uti u na bezbednost vazdušnog saobra ajamoraju da se obeleže za uo avanje danju, no u i u uslovima smanjene vidljivosti.

Pre nego što Direktorat izda potvrdu za plansku i tehni ku dokumentaciju zaizgradnju aerodromske infrastrukture, objekat koji predstavlja prepreku može bitiuklonjen ili srušen uz saglasnost vlasnika objekta, o trošku investitora aerodroma.

- 30 -

Ako prepreka podleže obeležavanju, obaveza da se ona obeleži unosi se upotvrdu Direktorata za plansku i tehni ku dokumentaciju, a troškove obeležavanjasnosi investitor aerodroma.

Prepreka koja nastane posle podnošenja prijave po etka izvo enja radova zaizgradnju aerodromske infrastrukture, tokom izgradnje i posle završetka izgradnjeuklanja se, ruši ili obeležava na osnovu rešenja Direktorata, a o trošku korisnikaobjekta koji predstavlja prepreku.

Potvrda za postavljanje objekata, instalacija ili ure aja kojiemituju ili reflektuju radio-zra enje

lan 115.Objekti, instalacije i ure aji koji se nalaze na podru ju ili izvan podru ja

aerodroma, a koji usled emisije ili refleksije radio-zra enja mogu da uti u nabezbednost vazdušnog saobra aja, mogu da se postave tek kad se pribavi potvrdaDirektorata da se njima ne uti e na održavanje prihvatljivog nivoa bezbednostivazdušnog saobra aja.

Uslove pod kojima mogu da se postave objekti, instalacije i ure aji propisujeDirektorat.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje potvrde pla a se naknadaDirektoratu.

Zabrana koriš enja i obra ivanja zemljištalan 116.

Zabranjeno je koriš enje i obra ivanje zemljišta, stvaranje deponija sme a,gajenje žitarica i preduzimanje ostalih aktivnosti u blizini manevarskih površina,platformi i objekata na podru ju aerodroma, koji ugrožavaju poletanje, sletanje,kretanje i boravak vazduhoplova na aerodromu.

Operater aerodroma dužan je da obezbedi osmatranje kretanja ptica napodru ju aerodroma i njihovo rasterivanje.

II. ODRŽAVANJE I KORIŠ ENJE AERODROMAOdre ivanje uslova za koriš enje aerodroma

lan 117.Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opšteg

aerodroma dužan je da odredi uslove za koriš enje aerodroma, radi omogu avanjanesmetane upotrebe manevarskih površina i platformi, objekata, ure aja i opremeprema njihovoj nameni, klasi, kategoriji, tehni kim svojstvima i kapacitetu, kao i dapreduzme sve mere koje su potrebne za bezbedno poletanje, sletanje, kretanje iboravak vazduhoplova na aerodromu i pružanje usluga zemaljskog opsluživanja.

Pregled i održavanje aerodromskih objekatalan 118.

Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opštegaerodroma dužni su da obezbede pregled manevarskih površina, platformi,instalacija, ure aja i opreme na aerodromu pred vreme otvaranja aerodroma, predinterval s najve im intenzitetom saobra aja i neposredno pre nastupanja no i, a akotokom vremena otvorenosti aerodroma nastupe nepovoljni meteorološki uslovi – ieš e.

- 31 -

Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opštegaerodroma dužan je da redovno održava manevarske površine i platforme i da onjihovom stanju obaveštava nadležnu jedinicu kontrole letenja.

Održavanje, pregled i obeležavanje aerodromskih objekata propisujeDirektorat.

Koriš enje vojnog aerodroma za civilni vazdušni saobra ajlan 119.

Vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma može da se koristi u civilne svrhe,kao mešoviti aerodrom, ako o tome zaklju e ugovor ministarstvo nadležno zaposlove odbrane i civilni operater na vojnom aerodromu.

Ugovorom se odre uju poletno-sletne i rulne staze, parking pozicije, ure ajikoji mogu da se upotrebljavaju za potrebe civilnog vazdušnog saobra aja, na inupotrebe i uslovi održavanja aerodroma ili pojedinih njegovih delova, ure aja ilisredstava i me usobna prava i obaveze ugovornih strana.

Vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma može da se koristi za pojedinecivilne letove ako to odobri ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Koriš enje civilnog aerodroma za vojne letovelan 120.

Civilni aerodrom ili deo civilnog aerodroma može da se koristi za vojne letove,ako o tome zaklju e ugovor ministarstvo nadležno za poslove odbrane i operatercivilnog aerodroma, uz prethodno pribavljeno mišljenje Direktorata sa stanovištatehni kih uslova pod kojima se taj aerodrom može koristiti u vazdušnom saobra aju.

Ugovorom o koriš enju civilnog aerodroma ili dela civilnog aerodroma zavojne potrebe ure uju se ista pitanja kao ugovorom za koriš enje vojnog aerodromaza civilni vazdušni saobra aj.

Poletanje i sletanje vazduhoplova koji obavljaju javni avio-prevozlan 121.

Vazduhoplov koji obavlja javni avio-prevoz mora da za poletanje i sletanjeupotrebljava aerodrom koji se koristi za javni avio-prevoz ili opšti aerodrom.

Izuzetno, vazduhoplov koji obavlja panoramsko letenje ili medicinski prevozmože da za poletanje i sletanje koristi i poseban aerodrom ili letilište, uz poštovanjeuslova koji su odre eni u dozvoli za koriš enje aerodroma, odnosno za koriš enjeletilišta.

Poletanje i sletanje vazduhoplova koji obavlja me unarodni javniavio-prevoz

lan 122.Izuzetno i u vanrednim prilikama, poletanje ili sletanje vazduhoplova koji

obavlja me unarodni javni avio-prevoz dopušteno je i sa aerodroma koji se koristi zadoma i javni avio-prevoz, opšteg aerodroma ili posebnog aerodroma, ako operateraerodroma obezbedi uslove za prelazak državne granice.

Prvo sletanje i poletanje stranog i doma eg vazduhoplovalan 123.

Prvo sletanje, odnosno poslednje poletanje stranog vazduhoplova odvija sesa aerodroma koji se koristi za me unarodni javni avio-prevoz.

- 32 -

Za poletanje sa aerodroma i za sletanje na aerodrom koji se ne koristi zame unarodni javni avio-prevoz, strani vazduhoplov mora imati odobrenje koje izdajeministarstvo nadležno za poslove saobra aja uz saglasnost ministarstva nadležnogza unutrašnje poslove i ministarstva nadležnog za poslove carine, odnosno iministarstva nadležnog za poslove odbrane ukoliko se radi o vojnom aerodromu.

Pod istim uslovima i doma i vazduhoplov može odstupiti od obaveze dapoletanje za inostranstvo i prvo sletanje iz inostranstva obavi sa aerodroma koji sekoristi za me unarodni javni avio-prevoz.

Poletanje i sletanje vazduhoplova van aerodromalan 124.

Uslove pod kojima vazduhoplov može da poleti i sleti van aerodromapropisuje Direktorat.

Uslove pod kojima vojni vazduhoplov može da poleti i sleti van aerodromapropisuje ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Vreme otvorenosti aerodromalan 125.

Vreme otvorenosti aerodroma je period u kome aerodrom koji se koristi zajavni avio-prevoz mora biti otvoren za odvijanje javnog avio-prevoza i odre uje gaDirektorat, na predlog operatera aerodroma.

Izvan vremena otvorenosti aerodroma vazduhoplov može da poleti i sleti saaerodroma u terminu koji odredi operater aerodroma.

III. AERODROMSKE USLUGE I NAKNADE1. Aerodromske službe

lan 126.Operater aerodroma dužan je da obezbedi spasila ko-vatrogasnu službu i

službu hitne medicinske pomo i (aerodromske službe) ili vatrogasno obezbe enje imedicinsko obezbe enje, prema propisu Direktorata.

Na aerodromima koji se koriste za javni avio-prevoz i na opštim aerodromimaoperater aerodroma obavezan je da obezbedi službu koja kontroliše ispravnostpovršina za kretanje vazduhoplova, kao i obavljanje pregleda obezbe ivanja.

2. Usluge zemaljskog opsluživanjaVrste usluga zemaljskog opsluživanja

lan 127.Na aerodromu koji se koristi za javni avio-prevoz, iji je godišnji promet ve i

od 2.000.000 putnika ili 50.000 tona robe, moraju da se pružaju usluge zemaljskogopsluživanja.

Usluge zemaljskog opsluživanja jesu:

1) ukrcavanje i iskrcavanje putnika;

2) utovar i istovar prtljaga;

3) prihvat i otprema pošte i robe;

4) prihvat i otprema vazduhoplova na platformi;

5) opsluživanje vazduhoplova;

6) snabdevanje vazduhoplova gorivom i mazivom;

- 33 -

7) pretpoletni pregled vazduhoplova (linijsko održavanje);

8) prevoz putnika i posade od vazduhoplova i do vazduhoplova;

9) snabdevanje vazduhoplova hranom i pi em;

10) priprema leta i usluge za posadu;

11) upravljanje i nadzor na aerodromu.

Pružalac usluga ukrcavanja i iskrcavanja putnika dužan je da putnicima sainvaliditetom i sa smanjenom pokretljivoš u pruža ove usluge na na in koji tim licimaomogu ava da se pod jednakim uslovima i bez diskriminacije prevoze u vazdušnomsaobra aju.

Direktorat donosi propis kojim se bliže opisuju pojedine usluge od kojih sesastoji zemaljsko opsluživanje i odre uju vrste usluga zemaljskog opsluživanja kojemoraju da se pružaju na opštem aerodromu.

Pružanje usluga zemaljskog opsluživanjalan 128.

Usluge zemaljskog opsluživanja može da pruža operater aerodroma,privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji pribavi dozvolu za pružanjeusluga zemaljskog opsluživanja.

Za dobijanje dozvole za pružanje usluge ukrcavanja i iskrcavanja operateraerodroma, privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, dužan je daputnicima sa invaliditetom i sa smanjenom pokretljivoš u pruža ove usluge na na inkoji tim licima omogu ava da se pod jednakim uslovima i bez diskriminacije prevozeu vazdušnom saobra aju.

Dozvolu za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja izdaje Direktorat, naodre eno vreme.

Avio-prevozilac samostalno odlu uje o tome s kime e zaklju iti ugovor opružanju usluga zemaljskog opsluživanja.

Podzakonski propislan 129.

Organizacione, finansijske, tehni ke, tehnološke i personalne uslove kojimoraju da budu ispunjeni za izdavanje dozvole za pružanje usluga zemaljskogopsluživanja propisuje Direktorat.

Uslovi pod kojima se menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola, vremena koje se dozvola izdaje i obrazac dozvole bliže se odre uju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenudozvole za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja pla a se naknada Direktoratu.

Samoopsluživanjelan 130.

Avio-prevozilac može da za sopstvene potrebe obavlja jednu ili više uslugazemaljskog opsluživanja (u daljem tekstu: samoopsluživanje).

Usluge samoopsluživanja koje podležu izdavanju dovole propisuje Direktorat.

Dozvolu za samoopsluživanje izdaje Direktorat, na odre eno vreme.

- 34 -

Uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvolaza samoopsluživanje, vreme na koje se dozvola izdaje i obrazac dozvole odre uju sepropisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenudozvole za samoopsluživanje pla a se naknada Direktoratu.

Naknada operateru aerodromalan 131.

Pružalac usluga zemaljskog opsluživanja ili samoopsluživanja dužan je da saoperaterom aerodroma zaklju i ugovor o naknadi za koriš enje aerodromskeinfrastrukture.

Ograni enja kod zemaljskog opsluživanjalan 132.

Propisom koji donosi Direktorat odre uju se usluge kod kojih može da seograni i broj njihovih pružalaca, uslovi pod kojima pojedine usluge mogu da seizuzmu od samoopsluživanja, uslovi pod kojima može da se ograni i broj pružalacausluga i merila i postupak po kojima se biraju pružaoci usluga.

Direktorat može propisati uslove pod kojima se ograni ava broj avio-prevozilaca koji imaju pravo na samoopsluživanje.

3. Savet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske uslugelan 133.

Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz dužan je da obrazujeSavet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge.

Savet zastupa interese korisnika aerodromskih usluga, predlaže poboljšanjeuslova pod kojima se koristi aerodrom i odvija vazdušni saobra aj, razmatraproširenje kapaciteta aerodroma, daje mišljenja o kandidatima za pružanje uslugazemaljskog opsluživanja i samoopsluživanja i daje mišljenje pri dodeli slotova vode ira una o ravnopravnom položaju avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge.

Na in obrazovanja Saveta avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge ina in njegovog rada propisuje Direktorat.

4. Aerodromske naknadelan 134.

Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opštegaerodroma imaju pravo na naknadu za koriš enje aerodromske infrastrukture, pravona naknadu za sletanje, pravo na naknadu za parkiranje vazduhoplova, pravo nanaknadu za koriš enje aviomostova, pravo na naknadu za svakog odlaze eg itransfernog putnika, pravo na naknadu za upotrebu radne stanice za registracijuputnika i prtljaga, pravo na naknadu za pružanje usluga prihvata i otpremevazduhoplova, usluga ukrcavanja i iskrcavanja putnika, usluga utovara i istovaraprtljaga, usluga prihvata i otpreme pošte i robe i za usluge osvetljavanja manevarskihpovršina u uslovima smanjene vidljivosti.

Direktorat donosi propis kojim bliže opisuje usluge za koje se pla ajunaknade operateru aerodroma.

Doma i državni vazduhoplovi na letovima posebne namene ne pla ajuaerodromske naknade.

Visinu naknada odre uje operater aerodroma za svaku uslugu posebno, uzprethodnu saglasnost vlasnika aerodroma.

- 35 -

Operater aerodroma dužan je da o razlozima zbog kojih planira pove anjepojedine naknade i o njenoj planiranoj visini obavesti sve korisnike aerodromskihusluga 60 dana pre planiranog po etka primene pove ane naknade.

Glava sedmaVAZDUHOPLOVNI PROIZVODI, DELOVI, URE AJI I OPREMA

I. KORIŠ ENJE I RAZVRSTAVANJE VAZDUHOPLOVAKoriš enje vazduhoplova u vazdušnom saobra aju

lan 135.U vazdušnom saobra aju sme da se koristi vazduhoplov koji je upisan u

Registar vazduhoplova Republike Srbije, Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije iRegistar vojnih vazduhoplova Republike Srbije i koji je kontinuirano plovidben.

U vazdušnom saobra aju mogu da se koriste i strani vazduhopolovi upisani uregistre vazduhoplova drugih država, a koje priznaje Direktorat.

Vazduhoplov sme da se koristi u vazdušnom saobra aju samo prema svojojkategoriji, vrsti i nameni.

Razvrstavanje vazduhoplovalan 136.

Razvrstavanje vazduhoplova prema kategoriji, vrsti i nameni propisujeDirektorat.

Razvrstavanje vojnih vazduhoplova propisuje ministar nadležan za posloveodbrane.

II. REGISTRI CIVILNIH VAZDUHOPLOVA1. Registar vazduhoplova i Evidencija vazduhoplova

lan 137.U Republici Srbiji vode se Registar vazduhoplova Republike Srbije (u daljem

tekstu: Registar vazduhoplova) i Evidencija vazduhoplova Republike Srbije (u daljemtekstu: Evidencija vazduhoplova).

Registar vazduhoplova i Evidencija vazduhoplova su javne knjige koje vodiDirektorat.

2. Upis vazduhoplova u Registar vazduhoplova i Evidenciju vazduhoplovaKategorije vazduhoplova koji se upisuju u registar i evidenciju

vazduhoplovalan 138.

U Registar vazduhoplova upisuju se vazduhoplovi svih kategorija.

U evidenciju vazduhoplova upisuju se vazduhoplovi ija maksimalna masana poletanju ne prelazi 560 kg, zmaj bez motora, paraglajder i drugi vazduhoplovikoje propiše Direktorat.

- 36 -

Uslovi za upis vazduhoplova u Registar vazduhoplovalan 139.

U Registar vazduhoplova može da se upiše vazduhoplov koji nije upisan ustrani registar vazduhoplova i koji ispunjava zahteve iz potvrde o tipu i sposoban jeda bezbedno u estvuje u vazdušnom saobra aju, ako je:

1) vlasnik vazduhoplova, u celini ili delimi no, Republika Srbija, drugopravno lice ili preduzetnik koji su registrovani u Republici Srbiji;

2) vlasnik vazduhoplova, u celini ili delimi no, državljanin Republike Srbije sprebivalištem u Republici Srbiji ili izvan nje, ako je mati ni aerodrom vazduhoplova uRepublici Srbiji;

3) korisnik vazduhoplova pravno lice, preduzetnik ili fizi ko lice ije jesedište, odnosno prebivalište u Republici Srbiji.

Amaterski proizveden vazduhoplov upisuje se u Registar vazduhoplova iakone podleže utvr ivanju tipa.

Vazduhoplov iji je vlasnik ili korisnik strano fizi ko ili pravno lice može da seupiše u Registar vazduhoplova ako se prethodno pribavi saglasnost za upis kojuizdaje ministarstvo nadležno za poslove saobra aja.

Za upis vazduhoplova koji je izbrisan iz stranog registra radi upisa u Registarvazduhoplova neophodno je da se priloži dokument o plovidbenosti za izvoz koji jeizdala vazduhoplovna vlast strane države ili potvrda o plovidbenosti koju izdajeDirektorat na osnovu osnovnog pregleda vazduhoplova.

Vazduhoplov koji je uvezen u Republiku Srbiju upisuje se u Registarvazduhoplova pod istim uslovima kao da je proizveden u Republici Srbiji, ako nije bioupisan u strani registar vazduhoplova.

Uverenje o registraciji vazduhoplovalan 140.

Vazduhoplov se upisuje u Registar vazduhoplova na zahtev vlasnika ilikorisnika vazduhoplova, po ovlaš enju vlasnika.

Po upisu u Registar vazduhoplova, Direktorat izdaje uverenje o registracijivazduhoplova.

Privremeni upis u Registar vazduhoplovalan 141.

Vazduhoplov koji ne ispunjava uslove za upis u Registar vazduhoplova možeda se privremeno upiše u Registar vazduhoplova:

1) ako se uvozi u Republiku Srbiju i ima dokument o tipu koji je izdalavazduhoplovna vlast strane države;

2) ako je proizveden u Republici Srbiji, izvozi se iz nje i ima potvrdu o tipukoju je izdao Direktorat;

3) ako je proizveden u Republici Srbiji, nema potvrdu o tipu, a ispunjavauslove za utvr ivanje letnih sposobnosti i tehni kih osobina.

Privremeni upis može da traje do 12 meseci.

Po privremenom upisu u Registar vazduhoplova, Direktorat izdaje uverenje oprivremenoj registraciji vazduhoplova.

- 37 -

Brisanje iz Registra vazduhoplovalan 142.

Direktorat briše vazduhoplov iz Registra vazduhoplova na zahtev vlasnika ilikorisnika vazduhoplova ili po službenoj dužnosti.

Ako vlasnik i korisnik vazduhoplova nisu isti, podnosilac zahteva za brisanjevazduhoplova dužan je da podnese i overenu pismenu izjavu svakog lica koje jeupisano u vlasni ko-korisni ki list da je saglasno s brisanjem vazduhoplova.

Vlasnik ili korisnik vazduhoplova dužan je da uz zahtev za brisanjevazduhoplova podnese i overenu pismenu izjavu svakog lica koje je upisano uzaložni list da je saglasno s brisanjem vazduhoplova.

Direktorat po službenoj dužnosti briše iz Registra vazduhoplova svakivazduhoplov koji je uništen, trajno neupotrebljiv, nestao, potpuno nedostupan ili ijapotvrda o plovidbenosti ne važi duže od deset godina.

Ako se vazduhoplov briše iz Registra vazduhoplova radi upisa u straniregistar, Direktorat izdaje potvrdu o plovidbenosti vazduhoplova za izvoz.

Sadržina Registra vazduhoplovalan 143.

Registar vazduhoplova sastoji se od glavne knjige i zbirke isprava.

Glavna knjiga sastoji se od uložaka koji se obrazuju za svaki vazduhoplov.

Jedan vazduhoplov može da ima samo jedan uložak.

Uložak se sastoji od:

1) opisnog lista, u koji se upisuju registarska oznaka, kategorija, vrsta,namena i glavne tehni ke osobine vazduhoplova, ograni enja u koriš enjuvazduhoplova i podaci o vazduhoplovnim proizvodima koji su ugra eni uvazduhoplov;

2) vlasni ko-korisni kog lista, u koji se upisuju vlasnik i korisnikvazduhoplova i glavni podaci o vlasniku i korisniku vazduhoplova;

3) založnog lista, u koji se upisuju glavni podaci o imaocu i osnovu založnogprava.

Zbirku isprava ine sve isprave koje su poslužile kao osnov za upis podatakau uloške Registra vazduhoplova.

Osnov za upis prava svojine i založnog pravalan 144.

Upis u vlasni ko-korisni ki i založni list Registra vazduhoplova zasniva se naaktu stvarno nadležnog suda koji ima sedište u mestu u kome je sedište Direktorata.

Upis prava svojine u Evidenciju vazduhoplova zasniva se na overenojpismenoj izjavi vlasnika ako je vazduhoplov proizveden u Republici Srbiji, odnosnona dokazu o pla enoj carini ako je vazduhoplov proizveden u inostranstvu.

Upis prava svojine na amaterski proizvedenom vazduhoplovu zasniva se naoverenoj pismenoj izjavi lica koje je proizvelo vazduhoplov.

- 38 -

3. Državna pripadnost vazduhoplovalan 145.

Vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova ili Evidencijuvazduhoplova ima državnu pripadnost Republike Srbije.

Vazduhoplov koji ima državnu pripadnost Republike Srbije mora da nosiznake državne pripadnosti, oznake registracije i obavezne natpise.

Znaci državne pripadnosti su Državna zastava Republike Srbije i oznakadržavne pripadnosti koju dodeljuje Me unarodna organizacija civilnogvazduhoplovstva.

Oznake registracije i obavezne natpise i na in na koji se oni i znaci državnepripadnosti nose propisuje Direktorat.

Vojni vazduhoplov koji je upisan u Registar vojnih vazduhoplova ima državnupripadnost Republike Srbije i obavezan je da nosi znake državne pripadnosti iregistarske oznake koje propiše ministar nadležan za poslove odbrane.

4. Shodna primena odredaba o Registru vazduhoplova na Evidencijuvazduhoplova

lan 146.Odredbe ovog zakona o Registru vazduhoplova shodno se primenjuju na

Evidenciju vazduhoplova.

Sadržinu i na in vo enja Evidencije vazduhoplova propisuje Direktorat.

5. Isprave i knjige vazduhoplova u letulan 147.

Dok vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova leti, u njemu morajuda se nalaze uverenje o registraciji vazduhoplova, potvrda o plovidbenostivazduhoplova, potvrda o proveri plovidbenosti vazduhoplova, dozvole za radugra ene opreme koja emituje radio signale i druge isprave i knjige.

Isprave i knjige koje moraju da se nalaze u vazduhoplovu u letu, kao isadržinu i na in vo enja tih knjiga propisuje Direktorat.

Isprave vazduhoplova moraju biti napisane na srpskom i engleskom jeziku, aknjige vazduhoplova mogu da budu napisane i samo na engleskom jeziku.

6. Isprave i knjige vojnih vazduhoplovalan 148.

Isprave i knjige vojnih vazduhoplova koje su izdali nadležni vojni organi važe ikad se oni koriste za letove koji se ne smatraju vojnim, ako su izdate prema ovomzakonu.

III. VAZDUHOPLOVNO-TEHNI KE ORGANIZACIJE1. Vazduhoplovno-tehni ke delatnosti i organizacije

Pojam vazduhoplovno-tehni kih delatnosti i organizacijalan 149.

Vazduhoplovno-tehni ke delatnosti sastoje se od projektovanja, proizvodnje,ispitivanja koja prethode utvr ivanju tipa, održavanja i obezbe ivanja kontinuiraneplovidbenosti vazduhoplova i drugih vazduhoplovnih proizvoda, delova, ure aja iopreme.

- 39 -

Vazduhoplovno-tehni ku delatnost može da obavlja privredno društvo, drugopravno lice ili preduzetnik koji ima dozvolu za obavljanje vazduhoplovno-tehni kedelatnosti (u daljem tekstu: vazduhoplovno-tehni ka organizacija) ili koji ne podležepribavljanju dozvole zato što se amaterski bavi projektovanjem, proizvodnjom iodržavanjem amaterski proizvedenog vazduhoplova.

Vazduhoplovno–tehni ke organizacije upisuju se u evidenciju koju vodiDirektorat, koji propisuje i sadržinu i na in vo enja evidencije.

Dozvola za obavljanje vazduhoplovno-tehni ke delatnostilan 150.

Dozvolu za obavljanje vazduhoplovno-tehni ke delatnosti izdaje Direktorat naneodre eno vreme, privrednom društvu, drugom pravnom licu, organu državneuprave ili preduzetniku koji ima prostor za obavljanje delatnosti, sredstva za rad,odgovaraju e osoblje, priru nik za obavljanje delatnosti i ispunjava druge uslove kojepropiše Direktorat.

Vazduhoplovno-tehni koj organizaciji kojoj izda dozvolu za održavanjekontinuirane plovidbenosti vazduhoplova, Direktorat može izdati i dozvolu zaobavljanje periodi nih pregleda vazduhoplova.

Uslove pod kojima se menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola zaobavljanje vazduhoplovno-tehni ke delatnosti i obrazac dozvole propisuje Direktorat.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili izmenu dozvole za obavljanjevazduhoplovno-tehni ke delatnosti pla a se naknada Direktoratu.

Priznavanje stranog dokumentalan 151.

Direktorat može da prizna dokument koji je izdala vazduhoplovna vlast stranedržave, ako uslovi pod kojima je izdat nisu blaži od uslova koji su propisani zaizdavanje dozvole za obavljanje vazduhoplovno-tehni ke delatnosti.

Dokument koji je izdao ili priznao nadležan organ Evropske unije prihvata se,bez vo enja postupka za priznavanje.

Za postupanje po zahtevu za priznavanje stranog dokumenta pla a senaknada Direktoratu.

Projektovanje i proizvodnja vazduhoplovnog proizvoda, delova,ure aja i opreme

lan 152.Projektovanje je postupak u kome se izra uje dokumentacija koja je

neophodna da bi se proizveo ili modifikovao vazduhoplovni proizvod, deo, ure aj ioprema.

Proizvodnja može da se odvija kao proizvodnja prototipa, serijska i amaterskaproizvodnja.

Proizvodnja prototipa je proizvodnja vazduhoplovnog proizvoda kome još nijeutvr en tip, a serijska proizvodnja je proizvodnja vazduhoplovnog proizvoda kome jeutvr en tip.

Amaterska proizvodnja je proizvodnja vazduhoplovnog proizvoda koji, popravilu, ne podleže utvr ivanju tipa, i koji nema kompletnu projektnu i proizvodnudokumentaciju.

Uslove pod kojima se projektuju i proizvode vazduhoplovni proizvodi, delovi,ure aji i oprema propisuje Direktorat.

- 40 -

2. Utvr ivanje tipa vazduhoplovnog proizvodaIspitivanje tipa vazduhoplovnog proizvoda

lan 153.Utvr ivanje tipa vazduhoplovnog proizvoda po inje ispitivanjem tipa koje

obavlja vazduhoplovno-tehni ka organizacija.

Ispitivanje tipa je postupak u kome se proverava da li novi tip i modelvazduhoplovnog proizvoda u celini ili delimi no ispunjava tehni ke propise oplovidbenosti.

Pri ispitivanju tipa odre uju se uslovi pod kojima vazduhoplovni proizvod smeda se koristi u vazdušnom saobra aju i ograni enja u tome, tehni ka dokumentacijao tipu vazduhoplovnog proizvoda i sastavljaju priru nici za koriš enje i održavanjevazduhoplovnog proizvoda, a za vazduhoplov odre uje i nivo generisane buke iemisije štetnih gasova.

Tehni ke propise o plovidbenosti donosi Direktorat.

Utvr ivanje tipa i potvrda o tipulan 154.

Po okon anju postupka ispitivanja tipa, vazduhoplovno-tehni ka organizacijadostavlja dokumentaciju Direktoratu.

Direktorat, po prijemu dokumentacije, obavlja dodatne provere i zatimutvr uje novi tip ili odbija zahtev da se utvrdi novi tip.

Vazduhoplovnom proizvodu kome bude utvr en tip izdaje se potvrda o tipu, avazduhoplovu se pored toga izdaje i potvrda o generisanoj buci i potvrda o emisijištetnih gasova.

Potvrda o emisiji štetnih gasova izdaje se na osnovu specifikacijaproizvo a vazduhoplova ili na osnovu rezultata posebnog ispitivanja.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili menjanje potvrde o tipu, potvrde ogenerisanoj buci i potvrde o emisiji štetnih gasova pla a se naknada Direktoratu.

Priznavanje stranog dokumenta o tipulan 155.

Direktorat može da prizna dokument o tipu koji je izdala vazduhoplovna vlaststrane države, ako uslovi pod kojima je on izdat nisu blaži od uslova koji su propisaniza izdavanje potvrde o tipu vazduhoplovnog proizvoda.

Dokument o tipu koji je izdao ili priznao nadležni organ Evropske unijeprihvata se, bez vo enja postupka za priznavanje.

Za postupanje po zahtevu za priznavanje stranog dokumenta pla a senaknada Direktoratu.

3. Greška u konstrukcijilan 156.

Ako vazduhoplovni proizvod ima grešku u konstrukciji, ugra enom materijalu,postupku gradnje, ispitivanju, koriš enju ili održavanju, a ona uti e na plovidbenost,Direktorat može naložiti njegovom korisniku da otkloni grešku u roku koji odrediDirektorat.

- 41 -

Ako je Direktorat izdao potvrdu o tipu, on može da za grešku teže prirodesuspenduje koriš enje potvrde o tipu dok se greška ne otkloni.

Ako korisnik vazduhoplovnog proizvoda ne otkloni grešku u roku, Direktoratmože da stavi van snage potvrdu o plovidbenosti, potvrdu o proveri plovidbenosti ilidozvolu za let.

IV. KONTINUIRANA PLOVIDBENOST VAZDUHOPLOVA1. Kontinuirana plovidbenost vazduhoplova i plovidbenost vazduhoplova

Pojam kontinuirane plovidbenosti vazduhoplovalan 157.

Vazduhoplov je kontinuirano plovidben ako ispunjava zahteve iz potvrde otipu, ako je sposoban da bezbedno u estvuje u vazdušnom saobra aju i akoispunjava druge uslove koje propiše Direktorat.

Korisniku kontinuirano plovidbenog vazduhoplova Direktorat, na njegovzahtev, izdaje potvrdu o proveri plovidbenosti.

Pored potvrde o proveri plovidbenosti, kontinuirana plovidbenost dokazuje sei potvrdom o plovidbenosti.

Potvrda o plovidbenostilan 158.

Potvrda o plovidbenosti izdaje se ako se, posle osnovnog pregledavazduhoplova, utvrdi da vazduhoplov ispunjava sve uslove koji su potrebni zakontinuiranu plovidbenost.

Potvrdu o plovidbenosti izdaje Direktorat, na neodre eno vreme.

Kad izdaje potvrdu o plovidbenosti, Direktorat izdaje i prvu potvrdu o proveriplovidbenosti, koja važi 12 meseci.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje potvrde o plovidbenosti pla a senaknada Direktoratu.

Osnovni pregled vazduhoplovalan 159.

Osnovni pregled vazduhoplova obavlja se pre upisa vazduhoplova u Registarvazduhoplova ili Evidenciju vazduhoplova.

Osnovni pregled vazduhoplova obavlja se i kada korisnik vazduhoplovazahteva da mu se izda nova potvrda o plovidbenosti zato što je prethodna stavljenavan snage usled:

1) ve eg ošte enja vazduhoplova;

2) ve e modifikacije vazduhoplova;

3) prekida kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova dužeg od šest meseci;

4) prestanka ispunjavanja nekog uslova koji je potreban da bi se održalakontinuirana plovidbenost vazduhoplova;

5) koriš enja vazduhoplova mimo kategorije ili namene navedene u potvrdio plovidbenosti;

6) promene namene vazduhoplova.

- 42 -

Ako osnovni pregled pokaže da vazduhoplov može da se koristi uz odre enoograni enje, ono se upisuje u potvrdu o plovidbenosti.

Osnovni pregled vazduhoplova obavlja Direktorat, kome se za to pla anaknada.

Produženje važenja potvrde o proveri plovidbenostilan 160.

Vlasnik ili korisnik vazduhoplova koji namerava da održi kontinuiranuplovidbenost dužan je da na svakih 12 meseci od izdavanja potvrde o proveriplovidbenosti zatraži da Direktorat produži važenje potvrde o proveri plovidbenosti.

Važenje potvrde o proveri plovidbenosti produžava se na 12 meseci.

O tome da li e produžiti važenje potvrde o proveri plovidbenosti Direktoratodlu uje posle periodi nog pregleda vazduhoplova.

Za postupanje po zahtevu za produženje važenja potvrde o proveriplovidbenosti pla a se naknada Direktoratu.

Periodi ni pregled vazduhoplovalan 161.

Periodi ni pregled vazduhoplova obavlja vazduhoplovno-tehni kaorganizacija koja ima dozvolu za to i koju izabere korisnik vazduhoplova.

Po okon anju periodi nog pregleda, vazduhoplovno-tehni ka organizacijapreporu uje Direktoratu da produži ili ne produži potvrdu o proveri plovidbenosti.

Direktorat je dužan da sam obavi svaki tre i periodi ni pregled vazduhoplova.

Kontrolni pregledlan 162.

Kontrolni pregled vazduhoplova obavlja se dok važi potvrda o proveriplovidbenosti.

Kontrolni pregled vazduhoplova obavlja korisnik vazduhoplova ilivazduhoplovno-tehni ka organizacija kojoj je on poverio održavanje vazduhoplova.

Dodatni uslovi za uspostavljanje i održavanje kontinuiraneplovidbenosti u javnom avio-prevozu

lan 163.Vazduhoplov kojim se obavlja javni avio-prevoz mora da ispuni dodatne

uslove za uspostavljanje i održavanje kontinuirane plovidbenosti.

Dodatni uslovi odnose se na utvr ivanje liste minimalne ispravnosti opremevazduhoplova i liste dozvoljenog odstupanja konfiguracije.

Obe liste utvr uje korisnik vazduhoplova, a odobrava Direktorat.

2. Prekid kontinuirane plovidbenosti. Program održavanja vazduhoplovalan 164.

Ako se kontinuirana plovidbenost vazduhoplova prekine, korisnikvazduhoplova dužan je da obavi radove na održavanju vazduhoplova koji supredvi eni programom održavanja vazduhoplova.

Program održavanja vazduhoplova jeste skup mera i procedura koje sepreduzimaju da bi se održala kontinuirana plovidbenost vazduhoplova i primenjuje sekad ga odobri Direktorat.

- 43 -

3. Tehni ki letlan 165.

Direktorat izdaje korisniku vazduhoplova dozvolu za tehni ki let ako jevazduhoplov prestao da bude kontinuirano plovidben usled kvara, ošte enja ili iznekog drugog razloga, a u stanju je da bezbedno obavi tehni ki let od aerodroma nakome se zatekao do aerodroma na kome e se obaviti radovi na njegovomodržavanju.

Direktorat, po potrebi, utvr uje ograni enja pod kojima se odvija tehni ki let.

Probni letlan 166.

Probni let je provera vazduhoplova u letu, kojom se proveravaju tehni kiuslovi za plovidbenost vazduhoplova, motora, elise, delova i ure aja radi utvr ivanjatipa ili se proveravaju tehni ki uslovi plovidbenosti utvr eni u dokumentu o tipu.

Uslove i na in izvršavanja probnog leta propisuje Direktorat.

Za odobrenje i realizaciju probnog leta pla a se naknada Direktoratu ipružaocu usluga u vazdušnoj plovidbi.

4. Podzakonski propislan 167.

Uslovi pod kojima se izdaju, menjaju, suspenduju ili stavljaju van snagepotvrda o plovidbenosti i potvrda o proveri plovidbenosti, obrazac potvrde oplovidbenosti i potvrde o proveri plovidbenosti, ograni enja koja se upisuju u potvrduo plovidbenosti, na in na koji se obavljaju osnovni i periodi ni pregled vazduhoplova ikome se pla a naknada za periodi ni pregled vazduhoplova, sadržina programaodržavanja vazduhoplova i na in na koji se program održavanja primenjuje, na inutvr ivanja liste minimalne ispravnosti opreme vazduhoplova i liste dozvoljenogodstupanja konfiguracije i uslovi pod kojima se izdaje dozvola za tehni ki let bliže seodre uju propisom Direktorata.

5. Plovidbenost drugih vazduhoplovnih proizvodalan 168.

Plovidbenost drugih vazduhoplovnih proizvoda bliže se odre uje propisomDirektorata.

V. PREGLED STRANOG VAZDUHOPLOVAlan 169.

Strani vazduhoplov tokom boravka na aerodromu u Republici Srbiji može bitipodvrgnut unutrašnjem i spoljašnjem pregledu na platformi od strane ovlaš enog licaDirektorata, radi provere isprava i knjiga koje se nalaze u vazduhoplovu, isprava kojeposeduje posada vazduhoplova i radi provere stanja vazduhoplova, njegove opremei odeljaka namenjenih za prevoz putnika, prtljaga, pošte i robe.

Pregled stranog vazduhoplova odvija se prema procedurama i standardimakoje je odredio nadležni organ Evropske unije.

Ako postoji opravdana sumnja da isprave i knjige koje se nalaze uvazduhoplovu ili isprave koje poseduje posada vazduhoplova, kao i da vazduhoplov,oprema ili odeljak namenjen za prevoz putnika, prtljaga, pošte i robe nisu u skladu sa

- 44 -

odgovaraju im me unarodnim standardima bezbednosti, ovlaš eno lice Direktoratapreduzima mere koje je propisao nadležni organ Evropske unije.

Glava osmaVAZDUHOPLOVNO OSOBLJE

1. Pojam vazduhoplovnog osobljalan 170.

Vazduhoplovno osoblje je osoblje iji poslovi neposredno ili posredno uti u nabezbednost vazdušnog saobra aja.

2. Kategorije vazduhoplovnog osobljaVazduhoplovno osoblje iji poslovi neposredno uti u na

bezbednost vazdušnog saobra ajalan 171.

Vazduhoplovno osoblje iji poslovi neposredno uti u na bezbednostvazdušnog saobra aja deli se na leta ko, pomo no leta ko i neleta ko.

Leta ko osoblje ine pilot vazduhoplova, inženjer leta i navigator leta .

Pomo no leta ko osoblje (kabinsko osoblje) na osnovu dozvole obavljaodre ene poslove u vezi sa bezbednoš u lica ukrcanih u vazduhoplov.

Neleta ko osoblje ine kontrolor letenja, student kontrolor letenja, osoblje kojeodržava vazduhoplov i vazduhoplovni dispe er.

Dozvolalan 172.

Vazduhoplovnom osoblju iji poslovi neposredno uti u na bezbednostvazdušnog saobra aja izdaje se odgovaraju a dozvola u koju se upisuju ovlaš enjaimaoca dozvole.

Dozvola se izdaje licu koje je stru no osposobljeno i koje ispuni uslovevezane za godine života i druge uslove koje propiše Direktorat.

Dozvolu izdaje Direktorat na odre eno ili neodre eno vreme, zavisno od vrstevazduhoplovnog osoblja.

Dozvola se izdaje i padobrancu.

Provera stru ne osposobljenostilan 173.

Stru nu osposobljenost proveravaju ispitiva i koje ovlasti Direktorat.

Postupak po kome se proverava stru na osposobljenost propisuje Direktorat.

Vazduhoplovno osoblje iji poslovi posredno uti u nabezbednost vazdušnog saobra aja

lan 174.Vazduhoplovno osoblje iji poslovi posredno uti u na bezbednost vazdušnog

saobra aja ine tehni ko osoblje pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi, vatrogasno-spasila ko osoblje, osoblje koje pruža usluge zemaljskog opsluživanja, osoblje kojekontroliše ispravnost površina za kretanje vazduhoplova, aerodromski dispe eri iosoblje koje obavlja pregled obezbe ivanja na aerodromu.

- 45 -

Potvrda o obu enostilan 175.

Vazduhoplovnom osoblju iji poslovi posredno uti u na bezbednostvazdušnog saobra aja izdaje se odgovaraju a potvrda o obu enosti u koju seupisuju ovlaš enja imaoca potvrde.

Potvrdu o obu enosti izdaje centar za obuku vazduhoplovnog osoblja koji jesproveo obuku, na odre eno ili neodre eno vreme, zavisno od vrste vazduhoplovnogosoblja.

Bliže razvrstavanje osoblja iji poslovi posredno uti u na bezbednostvazdušnog saobra aja i uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavljavan snage potvrda o obu enosti i obrazac potvrde o obu enosti propisuje Direktorat.

Autorizacijalan 176.

Autorizacija je posebna isprava kojom se jedno lice ovlaš uje da u imeDirektorata preduzme neku radnju ili obavlja odre ene poslove, izuzev odlu ivanja uokviru poverenih poslova državne uprave, a izdaje se pod uslovima koje propišeDirektorat.

Autorizaciju izdaje Direktorat, na odre eno vreme.

Podzakonski propislan 177.

Direktorat propisuje uslove pod kojima se izdaje dozvola i upisuje ovlaš enjeu dozvolu, vreme na koje se izdaju dozvola i autorizacija, vreme na koje važeovlaš enja koja su upisana u dozvolu, uslove pod kojima se menjaju, suspenduju ilistavljaju van snage dozvola i autorizacija, uslove pod kojima se suspenduju ilistavljaju van snage ovlaš enja koja su upisana u dozvolu i obrasce dozvole iautorizacije.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje dozvole i autorizacije, za upisovlaš enja u dozvolu i produženje važenja dozvole, autorizacije ili ovlaš enja koje jesadržano u dozvoli, kao i po zahtevu za izmenu autorizacije pla a se naknadaDirektoratu.

Upisnik i evidencije vazduhoplovnog osobljalan 178.

U Republici Srbiji vode se Upisnik vazduhoplovnog osoblja i evidencijevazduhoplovnog osoblja.

Upisnik vazduhoplovnog osoblja sadrži podatke o vazduhoplovnom osobljukoje neposredno uti e na bezbednost vazdušnog saobra aja, a evidencijavazduhoplovnog osoblja sadrži podatke o ostalom vazduhoplovnom osoblju.

Upisnik vazduhoplovnog osoblja vodi Direktorat, a evidencije vazduhoplovnogosoblja vode centri za obuku.

Sadržinu i na in vo enja upisnika i evidencija propisuje Direktorat.

Upisnik vojnog vazduhoplovnog osoblja vodi ministarstvo nadležno zaposlove odbrane, koje propisuje i sadržinu i na in vo enja upisnika.

- 46 -

Centri za obuku vazduhoplovnog osobljalan 179.

Vazduhoplovno osoblje obu ava se u centrima za obuku vazduhoplovnogosoblja.

Svojstvo centra za obuku vazduhoplovnog osoblja sti e doma a organizacijakoja ima potvrdu o pravu na obu avanje vazduhoplovnog osoblja koju izdajeDirektorat, na odre eno vreme.

Uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje i stavlja van snage potvrda opravu na obu avanje vazduhoplovnog osoblja, vreme na koje se potvrda izdaje iobrazac potvrde propisuje Direktorat.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenupotvrde o pravu na obu avanje vazduhoplovnog osoblja pla a se naknadaDirektoratu.

Nastavni programi centara za obuku vazduhoplovnog osobljalan 180.

Vazduhoplovno osoblje obu ava se u centrima za obuku, prema nastavnimprogramima koji su uskla eni s me unarodnim standardima i preporu enompraksom i koje odobrava Direktorat.

Ako obuka vazduhoplovnog osoblja zahteva koriš enje odgovaraju egure aja za simuliranje leta, za koriš enje ure aja mora da se pribavi dozvolaDirektorata.

Evidencija centara za obuku vazduhoplovnog osobljalan 181.

Evidenciju centara za obuku vazduhoplovnog osoblja vodi Direktorat.

Sadržinu i na in vo enja evidencije propisuje Direktorat.

Priznavanje obuke i zvanja ste enih u vojnoj službilan 182.

Obuka, zvanja i drugi uslovi koje je vojno vazduhoplovno osoblje ostvarilo zavreme obavljanja vojne službe priznaju se kod polaganja ispita za izdavanje dozvole ipotvrde o obu enosti, pod uslovima koje propiše Direktorat.

3. Priznavanje obuke, dozvola i ovlaš enja ste enih u stranoj državilan 183.

Direktorat može da prizna obuku koja je sprovedena u stranoj državi, ako onaodgovara obuci koja se sprovodi u Republici Srbiji.

Obuka koja je sprovedena u stranoj državi, a koja ne postoji u Republici Srbiji,priznaje se ako je obuka sprovedena prema me unarodnim standardima.

Direktorat može da prizna dozvolu i ovlaš enje koji su izdati u stranoj državiako oni ispunjavaju uslove koji su propisani za izdavanje dozvole i ovlaš enja uRepublici Srbiji.

Za postupanje po zahtevu za priznavanje obuke sprovedene u stranoj državi istranih dozvola i ovlaš enja pla a se naknada Direktoratu.

- 47 -

4. Suspenzija koriš enja dozvoleUslovi za suspenziju koriš enja dozvole

lan 184.Ako se inspekcijskim nadzorom utvrdi da imalac dozvole odstupa od

propisanih pravila ili procedura ili da neposredno ugrožava bezbednost vazdušnogsaobra aja, vazduhoplovni inspektor dužan je da na licu mesta donese pismenorešenje kojim imaocu dozvole zabranjuje rad i da u narednih 72 sata dostaviDirektoratu obrazloženi pismeni predlog da se imaocu dozvole potpuno ili delimi nosuspenduje koriš enje dozvole.

Direktorat je dužan da o predlogu odlu i u roku od pet dana od kada je primiopredlog, ina e se smatra da je zabrana rada prestala.

Sadržina i trajanje rešenja o suspenziji koriš enja dozvolelan 185.

Rešenjem o potpunoj suspenziji koriš enja dozvole zabranjuje se imaocudozvole da koristi sva ovlaš enja koja su sadržana u dozvoli, a rešenjem o delimi nojsuspenziji koriš enja dozvole da koristi samo odre ena ovlaš enja koja susadržana u dozvoli.

Potpuna ili delimi na suspenzija koriš enja dozvole traje najduže šestmeseci, po ev od dana kada je uru eno pismeno rešenje kojim je imaocu dozvolezabranjen rad.

Na rešenje o suspenziji koriš enja dozvole žalba nije dozvoljena.

Nalozi u rešenju o suspenziji koriš enja dozvole. Stavljanje vansnage dozvole ili ovlaš enja

lan 186.Imaocu dozvole može rešenjem o suspenziji dozvole biti naloženo da ispuni

odgovaraju e obaveze (da se dodatno obu i u centru za obuku vazduhoplovnogosoblja i da položi odgovaraju i teorijski ili prakti ni deo ispita koji se ina e polažeradi izdavanja dozvole, da vanredno proveri zdravstvenu sposobnost i sl).

Potpuna ili delimi na suspenzija koriš enja dozvole ukida se ako imalacdozvole, pre isteka suspenzije, ispuni obaveze koje su mu naložene rešenjem osuspenziji.

Direktorat stavlja van snage dozvolu ili pojedina ovlaš enja koja su sadržanau dozvoli ako imalac dozvole, do isteka suspenzije, ne ispuni obaveze koje su munaložene rešenjem o suspenziji.

5. Obaveza vazduhoplovnog osoblja da nosi potrebne ispravelan 187.

Dok je na dužnosti, vazduhoplovno osoblje obavezno je da pri sebi imadozvolu ili potvrdu o obu enosti, a leta ko osoblje, kontrolori letenja i kabinskoosoblje i lekarsko uverenje.

Lice koje je na prakti noj obuci dužno je da pri sebi ima ispravu kojomdokazuje da poha a prakti ni deo obuke.

- 48 -

6. Zdravstvena sposobnost leta kog osoblja, kontrolora letenja i kabinskogosoblja

Dokazivanje zdravstvene sposobnostilan 188.

Leta ko osoblje, kontrolori letenja, studenti kontrolori letenja i pomo noleta ko osoblje (kabinsko osoblje) mogu da obavljaju poslove na koje su ovlaš enisamo ako zdravstvenu sposobnost dokažu lekarskim uverenjem odgovaraju e klase.

Uslove pod kojima se ispituje zdravstvena sposobnost, postupak po kome seona ispituje, vreme na koje se ona ispituje i klase i obrasce lekarskog uverenjapropisuje Direktorat.

Ispitivanje zdravstvene sposobnosti i izdavanje lekarskihuverenja

lan 189.Prvi lekarski pregled za utvr ivanje zdravstvene sposobnosti vrši

vazduhoplovno medicinski centar ovlaš en od strane Direktorata.

Prvo lekarsko uverenje uvek izdaje Direktorat.

Svako slede e lekarsko uverenje mogu izdavati lekari koji imaju potvrdu opravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti koju izdaje Direktorat, na odre enovreme.

Kada izda potvrdu o pravu ispitivanja zdravstvene sposobnosti zdravstvenojustanovi, Direktorat izdaje potvrde i jednom broju lekara koji rade u njoj, a koje samodabere.

Za ispitivanje zdravstvene sposobnosti i izdavanje lekarskog uverenja pla ase naknada zdravstvenoj ustanovi.

Evidencija zdravstvenih ustanova i lekaralan 190.

Evidenciju zdravstvenih ustanova i lekara koji imaju potvrdu o pravu naispitivanje zdravstvene sposobnosti vodi Direktorat.

Direktorat propisuje sadržinu i na in vo enja evidencije zdravstvenihustanova i lekara.

Podzakonski propislan 191.

Uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrdao pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti, vreme na koje se potvrda izdaje iobrazac potvrde propisuje Direktorat.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenupotvrde o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti pla a se naknadaDirektoratu.

Dodatno razmatranje zdravstvene sposobnostilan 192.

Lice koje nije zadovoljno izdatim lekarskim uverenjem, može da izjavi žalbulekarskoj komisiji koju obrazuje direktor Direktorata, s liste stru njaka–lekara koji

- 49 -

imaju potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti, a u radu komisije nemogu u estvovati lekari koji su izdali to uverenje.

Žalba može da se izjavi u roku od 15 dana od kada lice primi akt ozdravstvenoj sposobnosti.

7. Provera psihofizi kog stanja vazduhoplovnog osobljalan 193.

Prilikom obavljanja svojih poslova vazduhoplovno osoblje ne sme da budepod uticajem alkohola ili psihoaktivnih supstanci niti u psihofizi kom stanju koje gaonemogu ava da pravilno obavlja svoje poslove.

Psihofizi ko stanje vazduhoplovnog osoblja proverava lice koje ovlastiposlodavac vazduhoplovnog osoblja, pre nego što vazduhoplovno osoblje po ne daobavlja poslove, kao i tokom obavljanja poslova, na na in koji ne ometa njihov rad.

8. Posada vazduhoplovaSastav i broj lanova posade vazduhoplova

lan 194.Posadu vazduhoplova ine lica koja obavljaju pojedine stru ne poslove u vezi

s letom vazduhoplova i sastoji se od leta kog i pomo nog leta kog osoblja(kabinskog osoblja).

Broj lanova i sastav posade vazduhoplova utvr en je potvrdom o tipuvazduhoplova, priru nikom za upravljanje vazduhoplovom, operativnim priru nikomkorisnika vazduhoplova i propisom Direktorata.

Prava i obaveze posade vazduhoplova odre eni su operativnim priru nikomkorisnika vazduhoplova.

Pilot vazduhoplovalan 195.

Pilot vazduhoplova je lan posade vazduhoplova koji upravlja vazduhoplovomili u estvuje u upravljanju vazduhoplovom.

Pilot koji je u više lanoj posadi vazduhoplova ovlaš en da upravljavazduhoplovom može odrediti da vazduhoplovom upravlja drugi pilot koji je na toovlaš en, ako je lan posade.

Starosna granica za obavljanje poslova pilota u komercijalnojdelatnosti

lan 196.Lice koje je navršilo 65 godina života ne sme da bude pilot vazduhoplova koji

je namenjen za obavljanje komercijalne delatnosti.

Pilot koji je stariji od 60 godina života sme da bude pilot vazduhoplova koji jenamenjen za obavljanje komercijalne delatnosti ako je jedini pilot stariji od 60 godinaživota u više lanoj posadi.

U više lanoj posadi vazduhoplova koji je namenjen za obavljanjekomercijalne delatnosti može biti samo jedan pilot koji je stariji od 60 godina života.

Vo a vazduhoplovalan 197.

Vo a vazduhoplova je pilot koji, po pravilu, upravlja vazduhoplovom iodgovara za let u celini.

- 50 -

Odgovornost vo e vazduhoplova po inje kad se preuzmu dokumenta outovarenom prtljagu, pošti ili robi ili kad se jedno ili više lica ukrca u vazduhoplov snamerom da leti, a okon ava se kad se sva lica iskrcaju, a dokumenta o prtljagu,pošti ili robi predaju službama na aerodromu odredišta.

Vo u vazduhoplova odre uje korisnik vazduhoplova za svaki let ili deo leta.

Vo a vazduhoplova može ovlastiti lana posade vazduhoplova da ga menjadok se on ne nalazi u vazduhoplovu koji je na zemlji.

Vo a vazduhoplova predstavlja korisnika vazduhoplova.

Dužnosti vo e vazduhoplova, lanova posade i drugih licalan 198.

Vo a vazduhoplova dužan je da pre leta proveri da li su vazduhoplov iposada spremni za let, da li se u vazduhoplovu nalaze sve potrebne isprave i knjige ida preduzme mere koje su odre ene operativnim priru nikom korisnikavazduhoplova.

lanovi posade vazduhoplova i druga lica dužni su da se povinujunare enjima vo e vazduhoplova.

Ako je ugrožena bezbednost leta vazduhoplova, vo a vazduhoplova možeuskratiti ukrcavanje lanu posade ili drugom licu, zabraniti utovar prtljaga, pošte ilirobe, zahtevati iskrcavanje ili istovar.

Ako je ugrožena bezbednost leta ili obezbe ivanje vazduhoplova, vo avazduhoplova ovlaš en je da preduzme sve mere koje su potrebne da bi se održalabezbednost leta i obezbe ivanje vazduhoplova.

Radno vreme lanova posade u komercijalnim delatnostima ikontrolora letenja

lan 199.Radno vreme lanova posade u redovnom avio-prevozu i drugim

komercijalnim delatnostima, dužina vremena leta, vreme na koje se lan posadeosloba a svih dužnosti i dežurstava, odmore lanova posade u redovnom avio-prevozu i drugim komercijalnim delatnostima i pla eno odsustvo leta kog osoblja radiodržavanja psihofizi ke kondicije bliže propisuje ministar nadležan za poslovesaobra aja.

Propisom ministra nadležnog za poslove saobra aja odre uje se i radnovreme kontrolora letenja na operativnom radnom mestu i pravo kontrolora letenja napla eno odsustvo radi održavanja psihofizi ke kondicije.

Glava devetaZAŠTITA OD BUKE I EMISIJE IZDUVNIH GASOVA

Zaštita životne sredinelan 200.

Vazduhoplovni subjekti obavezni su da preduzimaju mere zaštite životnesredine od buke vazduhoplova i ostalih eksternih faktora koji uti u na buku, aposledica su obavljanja delatnosti i pružanja usluga u vazduhoplovstvu.

Ministar nadležan za poslove saobra aja, uz saglasnost ministra nadležnogza poslove zaštite životne sredine propisuje postupke za smanjivanje buke pripoletanju i sletanju vazduhoplova, u skladu sa me unarodnim standardima.

- 51 -

Dužnost operatera aerodromalan 201.

Operater aerodroma dužan je da obezbedi da se pri koriš enju aerodromaprimenjuju mere zaštite životne sredine, prema ovom zakonu i propisima kojima seure uje zaštita životne sredine.

Dopušteni nivoi buke i emisije izduvnih gasova na aerodromimalan 202.

Emitovanje buke i emitovanje izduvnih gasova na aerodromima i u njihovojokolini ne mogu biti iznad propisanih grani nih vrednosti.

Ministar nadležan za poslove saobra aja uz saglasnost ministra nadležnog zaposlove zaštite životne sredine propisuje dopuštene nivoe emisije buke naaerodromima, dopuštene nivoe emisije izduvnih gasova na aerodromima, na inpra enja emisije i operativna ograni enja na pojedinim ta kama aerodroma, kao imere za smanjenje emisije izduvnih gasova.

Korisnici vazduhoplova pla aju naknadu za zaštitu životne sredine od buke iemisije izduvnih gasova vazduhoplova.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 3. ovog lana u visini od 60% prihodsu operatera aerodroma, a u visini od 40% prihod su budžeta Republike Srbije ikoriste se namenski preko Fonda za zaštitu životne sredine.

Operater aerodroma namenski koristi sredstva od naknade za sprovo enjeodgovaraju ih mera zaštite, za smanjenje štetnih efekata buke i emisije izduvnihgasova, otklanjanje štetnih posledica propisanih ovim zakonom i propisima kojima seure uje zaštita životne sredine.

Fond za zaštitu životne sredine namenski koristi sredstva od naknade zaizradu strateških karata buke i akcionih planova zaštite od buke vazdušnogsaobra aja u životnoj sredini.

Ministar nadležan za poslove saobra aja, uz saglasnost ministra nadležnogza poslove zaštite životne sredine propisuje visinu naknade za zaštitu životne sredineod buke i emisije izduvnih gasova vazduhoplova.

Merenje buke i podru je zaštite od bukelan 203.

Operateri opšteg aerodroma i aerodroma koji se koristi za javni avio-prevozna kojima je tokom prethodne godine obavljeno više od 50.000 poletanja i sletanjavazduhoplova i operater mešovitog aerodroma, na kome lete vojni i mlaznivazduhoplovi dužan je da obezbedi stalno merenje buke koja se na aerodromu injegovoj okolini stvara pri poletanju i sletanju vazduhoplova.

Rezultati merenja buke koriste se za izradu strateških karata buke i akcionihplanova za zaštitu životne sredine od buke i vibracija vazdušnog saobra aja uživotnoj sredini i za odre ivanje podru ja zaštite od buke u kojima buka odvazduhoplova prelazi dopušteni nivo.

Ministar nadležan za poslove saobra aja, uz saglasnost ministra nadležnogza poslove zaštite životne sredine propisuje postupak merenja buke naaerodromima.

- 52 -

Glava desetaUDESI I OZBILJNE NEZGODE VAZDUHOPLOVA

Pojam udesa i ozbiljne nezgodelan 204.

Udes vazduhoplova je doga aj koji je povezan s koriš enjem vazduhoplova ikoji se desio od ukrcavanja lica do iskrcavanja lica iz vazduhoplova, pri emu jenastala bilo koja od slede ih posledica:

1) smrt ili teška telesna povreda lica usled boravka u vazduhoplovu,direktnog kontakta s delom vazduhoplova, uklju uju i i delove koji su se odvojili odvazduhoplova, ili usled direktne izloženosti izduvnom mlazu mlaznog motora, izuzevkada su smrt ili teška telesna povreda nastupili kao posledica prirodnih uzroka,samopovre ivanja, kada su ih prouzrokovala druga lica ili kada su zadesili „slepeputnike” koji su se skrivali izvan delova koji su na raspolaganju putnicima i posadi;

2) ošte enje vazduhoplova, otkaz njegove strukture koji negativno deluje naja inu strukture ili karakteristike leta vazduhoplova ili zahteva ve u popravku ilizamenu ošte ene komponente, izuzev otkaza ili ošte enja motora (kada je ošte enjeograni eno na motor, kapotaže ili agregate) ili ošte enja elisa, krajeva krila, antena,guma, ko nica, oplate, malih udubljenja ili proboja u oplati vazduhoplova;

3) vazduhoplov je nestao ili mu nije mogu e pri i.

Ozbiljna nezgoda je doga aj koji obuhvata okolnosti koje ukazuju da je skorodošlo do udesa, a koja je imala za posledicu ošte enje delova vazduhoplova ilipogonske grupe, lakšu telesnu povredu lica u vazduhoplovu ili van njega ili manjeošte enje imovine tre eg lica.

Istraživanje i analiza udesa i ozbiljne nezgode vazduhoplovalan 205.

Svaki udes i ozbiljna nezgoda vazduhoplova svestrano moraju da se istraže ianaliziraju da bi se utvrdile injenice pod kojima su se desili, ako je mogu e otkrilinjihovi uzroci i potom preduzele mere kojima se spre avaju novi udesi i nove ozbiljnenezgode.

Istraživanje i otkrivanje uzroka udesa i ozbiljnih nezgoda vazduhoplova nemaza cilj utvr ivanje krivi ne, privrednoprestupne, prekršajne, disciplinske,gra anskopravne ili neke druge odgovornosti za udes i ozbiljnu nezgodu.

Komisija za istraživanje uzroka udesa i ozbiljnih nezgodavazduhoplova

lan 206.Za istraživanje svakog udesa i svake ozbiljne nezgode vazduhoplova

Direktorat obrazuje Komisiju za istraživanje uzroka udesa i ozbiljnih nezgodavazduhoplova (u daljem tekstu: Komisija).

Tehni ku podršku Komisiji pruža nadležna služba Direktorata civilnogvazduhoplovstva Republike Srbije.

Samostalnost i nezavisnost Komisijelan 207.

Komisija je samostalna u radu i funkcionalno nezavisna od bilo koga ijiinteresi mogu biti suprotni zadacima i ovlaš enjima Komisije.

- 53 -

Niko ne sme da ograni i sadržinu i obim istraživanja, da uti e na sadržinu iliobim prethodnog, privremenog ili završnog izveštaja o istraživanju udesa ili ozbiljnenezgode vazduhoplova ili na sadržinu i obim bezbednosnih preporuka Komisije.

Predsednik i lanovi Komisijelan 208.

Predsednik i lanovi Komisije imenuju se sa liste stru njaka koju, za svakukalendarsku godinu, sa injava direktor Direktorata iz reda pilota, vazduhoplovnihinženjera, kontrolora letenja, meteorologa, lekara, pravnika i drugih lica izvazduhoplovstva, vode i ra una o njihovim stru nim, moralnim i psihofizi kimsposobnostima za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda i o njihovom iskustvu uistraživanju udesa i ozbiljnih nezgoda.

Broj lanova i sastav Komisije zavise od težine, vrste i obima udesa iliozbiljne nezgode vazduhoplova.

Odgovornost predsednika Komisijelan 209.

Predsednik Komisije odgovoran je za organizaciju i sprovo enje istraživanjaudesa i ozbiljnih nezgoda vazduhoplova i za nadzor nad njima.

Udes i ozbiljna nezgoda stranog vazduhoplovalan 210.

Ako strani vazduhoplov pretrpi udes ili ozbiljnu nezgodu u Republici Srbiji,predsednik Komisije o tome obaveštava nadležni organ države u kojoj jevazduhoplov registrovan, države korisnika vazduhoplova, države proizvo avazduhoplova, države projektovanja vazduhoplova i nadležne organe država iji suse državljani nalazili u vazduhoplovu.

Ovlaš eni predstavnici nadležnih organa država koji se obaveštavaju o udesuili ozbiljnoj nezgodi mogu da u estvuju u radu Komisije.

Odnos sa istražnim organimalan 211.

Istražni organi ne smeju da ometaju Komisiju da istražuje udes i ozbiljnunezgodu.

Komisija je dužna da istražnom organu, na njegov zahtev, pruži svu potrebnutehni ku pomo .

Ovlaš enja u istraživanju udesa i ozbiljne nezgodelan 212.

Dok istražuju udes i ozbiljnu nezgodu, predsednik i lanovi Komisije ovlaš enisu da:

1) slobodno pristupe mestu udesa i ozbiljne nezgode i vazduhoplovu,njegovoj sadržini ili olupini;

2) bez odlaganja obezbede dokazni materijal i kontrolisano uklone ostatke ilidelove vazduhoplova, radi obavljanja potrebnih ispitivanja i analiza;

3) neposredno pristupe ure ajima za snimanje leta i da koriste njihovusadržinu, kao i sadržinu drugih snimljenih materijala;

4) obave neposredan uvid u rezultate pregleda tela žrtava ili rezultateispitivanja uzoraka uzetih s tela žrtava;

- 54 -

5) obave neposredan uvid u rezultate lekarskog pregleda lica koja suestvovala u operacijama vazduhoplova ili u rezultate ispitivanja uzoraka uzetih od

njih;

6) uzmu izjave od svedoka udesa ili ozbiljne nezgode;

7) slobodno pristupe relevantnim dokumentima i informacijama kojeposeduju vlasnik, korisnik, proizvo vazduhoplova i Direktorat.

Obezbe ivanje mesta udesa ili ozbiljne nezgodelan 213.

Vazduhoplov koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu ili njegovi delovi nesmeju da se uklone s mesta udesa pre no što se obezbedi o uvanje tragova udesa iliozbiljne nezgode i pribavi saglasnost predsednika Komisije i, ako postoji osnovanasumnja da je u injeno krivi no delo – istražnog organa.

Pomeranje vazduhoplova koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu dozvoljenoje samo ako je to neophodno radi spasavanja lica, prtljaga i robe, otklanjanjaopasnosti od požara ili drugih opasnosti ili ako vazduhoplov ometa bezbednoodvijanje vazdušnog saobra aja.

Korisnik vazduhoplova dužan je da po okon anju istraživanja udesa iliozbiljne nezgode ukloni ošte eni ili uništeni vazduhoplov i njegove delove.

Završni izveštaj o udesu ili ozbiljnoj nezgodilan 214.

Komisija je dužna da istraži udes ili ozbiljnu nezgodu, da se postara da otkrijeuzrok udesa ili ozbiljne nezgode, da otkrije njihove posledice i da utvrdi sve injenicekoje su u vezi s udesom ili ozbiljnom nezgodom.

Komisija je dužna da o rezultatima svog istraživanja sa ini završni izveštaj, daga dostavi Vladi i da, ako je potrebno, u izveštaju predloži mere kojima se spre avajunovi udesi ili ozbiljne nezgode i da o merama obavesti Direktorat.

Komisija je dužna da o predloženim merama obavesti lica, organizacije iorgane koji su obuhva eni merama, a oni su dužni da predložene mere razmotre i dao tome šta su preduzeli obaveste Komisiju i Direktorat.

Završni izveštaj Komisije mora biti dostupan javnosti, ali ne i identitet lica kojasu u estvovala u udesu ili ozbiljnoj nezgodi.

Mešovita civilno-vojna komisijalan 215.

Ako su u udesu ili ozbiljnoj nezgodi u estvovali civilni i doma i ili strani vojnivazduhoplov, udes ili ozbiljnu nezgodu istražuje mešovita civilno-vojna komisija.

Polovinu lanova u mešovitu civilno-vojnu komisiju imenuje ministar nadležanza poslove saobra aja, a drugu polovinu lanova imenuje ministar nadležan zaposlove odbrane.

Mešovitoj civilno-vojnoj komisiji predsedava predsednik Komisije.

Posebna komisijalan 216.

Udes ili ozbiljnu nezgodu u kojoj su u estvovali doma i ili strani vojnivazduhoplovi istražuje posebna komisija.

- 55 -

Predsednika i lanove posebne komisije imenuje ministar nadležan zaposlove odbrane.

Podzakonski propisilan 217.

Uslove pod kojima se imenuje Komisija, na in njenog rada i na in istraživanjaudesa i ozbiljnih nezgoda bliže se ure uju propisom Vlade, na predlog ministranadležnog za poslove saobra aja.

Uslove pod kojima se imenuje mešovita civilno-vojna komisija, na in njenograda i na in istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda bliže se ure uju propisom Vlade,na predlog ministra nadležnog za poslove saobra aja uz saglasnost ministra zaposlove odbrane.

Imenovanje posebne komisije i na in njenog rada bliže se ure uju propisomministra nadležnog za poslove odbrane.

Glava jedanaestaOLAKŠICE

Nacionalni program za olakšice u vazdušnom saobra ajulan 218.

Nacionalni program za olakšice u vazdušnom saobra aju ini skup mera,aktivnosti i tehnoloških postupaka kojima se olakšava obavljanje me unarodnogjavnog avio-prevoza i ubrzavaju protok putnika, prtljaga, pošte i robe.

Nacionalnim programom za olakšice u vazdušnom saobra aju utvr uju sedržavni organi, organizacije, pravna lica, operateri aerodroma, avio-prevozioci i drugisubjekti koji sprovode program i odre uju njihove obaveze i odgovornosti usprovo enju programa.

Nacionalni program za olakšice u vazdušnom saobra aju donosi Vlada, napredlog ministra nadležnog za poslove saobra aja.

Nacionalni komitet za olakšice u vazdušnom saobra ajulan 219.

Radi koordinacije sprovo enja Nacionalnog programa za olakšice uvazdušnom saobra aju i davanja preporuka za unapre enje mera predvi enihprogramom, Vlada osniva Nacionalni komitet za olakšice u vazdušnom saobra aju,kao povremeno radno telo Vlade.

Za lanove Nacionalnog komiteta za olakšice u vazdušnom saobra aju Vladaimenuje predstavnike ministarstava nadležnih za poslove saobra aja, spoljnihposlova, unutrašnjih poslova, finansija, carine, poljoprivrede, turizma, zdravlja izaštite životne sredine, predstavnike Direktorata i predstavnike operatera aerodromai avio-prevozilaca.

Rad Nacionalnog komiteta za olakšice u vazdušnom saobra aju bliže seure uje propisom Vlade, na predlog ministra nadležnog za poslove saobra aja.

- 56 -

Glava dvanaestaOBEZBE IVANJE U VAZDUHOPLOVSTVU

Pojam obezbe ivanja u vazduhoplovstvu i radnje nezakonitogometanja

lan 220.Obezbe ivanje u vazduhoplovstvu je skup mera i ljudskih i materijalnih

potencijala kojima se vazduhoplovstvo obezbe uje od radnji nezakonitog ometanja.

Kao radnje nezakonitog ometanja naro ito se smatraju: nasilje protiv lica uvazduhoplovu u letu, ako ono može da ugrozi bezbednost vazduhoplova; uništenjevazduhoplova koji se koristi u vazdušnom saobra aju ili takvo nanošenje štetevazduhoplovu koje bi moglo da vazduhoplov u ini nesposobnim za let ili da ugrozibezbednost leta; postavljanje naprave ili materije na vazduhoplov u upotrebi, kojimavazduhoplov može biti uništen ili kojima bi mogla da se prouzrokuje šteta koja bivazduhoplov u inila nesposobnim za let ili ugrozila bezbednost leta; uništenje iliošte enje tehni kih sistema vazdušnog saobra aja ili ometanje njihovog rada, ako tomože da ugrozi bezbednost vazduhoplova u letu; davanje lažnih obaveštenja kojimase ugrožava bezbednost vazduhoplova u letu; nezakonita i namerna upotreba bilokoje naprave, materije ili oružja za izvršenje dela nasilja protiv lica na aerodromu kojeima ili može da ima za posledicu tešku telesnu povredu ili smrt lica ili koje zaposledicu može da ima uništenje ili teško ošte enje objekata, opreme ili sredstava naaerodromu ili vazduhoplova van upotrebe koji se na njemu nalazi, ako se timeugrožava ili može da se ugrozi bezbednost na aerodromu.

Nacionalni program za obezbe ivanje u vazduhoplovstvulan 221.

U cilju primene standarda u oblasti obezbe ivanja u vazduhoplovstvu, Vlada,na predlog ministra nadležnog za poslove saobra aja, donosi Nacionalni program zaobezbe ivanje u vazduhoplovstvu.

Nacionalnim programom za obezbe ivanje u vazduhoplovstvu odre uju semere i postupci kojima se omogu ava obezbe ivanje u vazduhoplovstvu, naro itospre avanje razli itih oblika radnji nezakonitog ometanja, obaveze državnih organa idrugih subjekata koje se odnose na sprovo enje mera obezbe ivanja, delovanje uvanrednim situacijama, odre ivanje obezbe ivano-restriktivnih zona na aerodromimai uslovi za ulazak u njih i kretanje u njima, kontrola na ina na koji se preduzimajumere obezbe ivanja, kontrola efikasnosti mera obezbe ivanja, obuka za sprovo enjeobezbe ivanja i uslovi koje moraju da ispune sva lica koja obavljaju pregledobezbe ivanja.

Na osnovu Nacionalnog programa za obezbe ivanje u vazduhoplovstvuDirektorat donosi Program za kontrolu kvaliteta mera obezbe ivanja uvazduhoplovstvu i Program obuke u oblasti obezbe ivanja u vazduhoplovstvu.

Nacionalni program za obezbe ivanje u vazduhoplovstvu, Program zakontrolu kvaliteta mera obezbe ivanja u vazduhoplovstvu i Program obuke u oblastiobezbe ivanja u vazduhoplovstvu sprovodi Direktorat.

Nacionalni komitet za obezbe ivanje u vazduhoplovstvulan 222.

Radi uskla ivanja delovanja organa i organizacija koje sprovode mereobezbe ivanja u vazduhoplovstvu i davanja preporuka kako da se one poboljšavaju,

- 57 -

Vlada obrazuje Nacionalni komitet za obezbe ivanje u vazduhoplovstvu, kaopovremeno radno telo Vlade.

Sastav i na in rada Nacionalnog komiteta za obezbe ivanje uvazduhoplovstvu propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslovesaobra aja.

Aerodromski komitet za obezbe ivanje u vazduhoplovstvulan 223.

Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opštegaerodroma dužan je da na aerodromu obrazuje Aerodromski komitet zaobezbe ivanje u vazduhoplovstvu, da bi sprovodio i koordinirao mere obezbe ivanjana koje je ovlaš en Nacionalnim programom za obezbe ivanje u vazduhoplovstvu iprogramom za obezbe ivanje u vazduhoplovstvu koji sa ini operater aerodroma.

Za lanove Aerodromskog komiteta za obezbe ivanje u vazduhoplovstvuimenuju se predstavnici svih subjekata koji su uklju eni u sprovo enje meraobezbe ivanja na aerodromu.

Programi za obezbe ivanje u vazduhoplovstvulan 224.

Operater aerodroma, pružaoci usluga zemaljskog opsluživanja, doma i istrani avio-prevozilac, pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, kao i drugi subjektiodre eni Nacionalnim programom za obezbe ivanje u vazduhoplovstvu, dužni su, uskladu sa tim programom, da sa ine i primenjuju sopstvene programe zaobezbe ivanje u vazduhoplovstvu.

Program za obezbe ivanje u vazduhoplovstvu primenjuje se kad ga odobriDirektorat.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje odobrenja na program zaobezbe ivanje u vazduhoplovstvu i za njegove izmene ili dopune pla a se naknadaDirektoratu.

Obezbe ivano-restriktivna zona aerodromalan 225.

Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opštegaerodroma dužni su da odrede obezbe ivano-restriktivnu zonu, službene prolaze iprolaze za putnike i da za to pribave prethodnu saglasnost Direktorata.

Obezbe ivano-restriktivna zona aerodroma je kontrolisana zona aerodroma ukoju je, radi obezbe ivanja u vazduhoplovstvu, ograni en pristup lica, vozila iopreme.

Pregled obezbe ivanjalan 226.

Na aerodromima koji se koriste za javni avio-prevoz i na opštim aerodromimaobavezno se obavlja pregled obezbe ivanja putnika, ru nog prtljaga, predatogprtljaga, robe i pošte i kontroliše pristup lica i vozila u obezbe ivano-restriktivnu zonu(u daljem tekstu: pregled obezbe ivanja).

Pregled obezbe ivanja obavlja operater aerodroma ili pravno lice koje saoperaterom aerodroma zaklju i ugovor o obavljanju pregleda obezbe ivanja, uzneposredan nadzor ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.

Za obavljanje pregleda obezbe ivanja potrebna je dozvola koju izdajeDirektorat, na odre eno vreme.

- 58 -

Podzakonski propislan 227.

Mere obezbe ivanja u vazduhoplovstvu, na in na koji se obavlja pregledobezbe ivanja, uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snagedozvola za obavljanje pregleda obezbe ivanja, vreme na koje se dozvola izdaje iobrazac dozvole bliže se odre uju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenudozvole za obavljanje pregleda obezbe ivanja pla a se naknada Direktoratu.

Obaveze operatera aerodroma koji se koristi za javni avio-prevozi operatera opšteg aerodroma

lan 228.Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opšteg

aerodroma dužni su da obezbede prostor za pregled vazduhoplova koji je predmetnezakonitog ometanja; uslove za kontrolu i spre avanje neovlaš enog pristupa uobezbe ivano-restriktivnu zonu aerodroma; odgovaraju e prostorije za sprovo enjepregleda obezbe ivanja i tehni ku opremu za obavljanje pregleda obezbe ivanja.

Pregled obezbe ivanja objekata, instalacija, ure aja i opreme na aerodromuobavlja aerodromski operater, a pregled obezbe ivanja vazduhoplova - ministarstvonadležno za unutrašnje poslove.

Naknada za obezbe ivanjelan 229.

Troškovi ostvarivanja materijalno tehni kih uslova za sprovo enje pregledaobezbe ivanja i troškovi sprovo enja pregleda obezbe ivanja nadokna uju se iznaknade za obezbe ivanje koju putnici u vazdušnom saobra aju u odlasku pla ajuoperateru aerodroma.

Visinu naknade za obezbe ivanje odre uje operater aerodroma, uzprethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove saobra aja.

Unošenje oružja i zabranjenih predmetalan 230.

U putni ku kabinu vazduhoplova i u obezbe ivano-restriktivnu zonu ne smejuda se unose hladno ili vatreno oružje, municija, eksplozivne, zapaljive ili opasnematerije, kao i sredstva i predmeti koji se nalaze na listi zabranjenih predmeta kojupropiše Direktorat.

Nošenje i koriš enje oružja i municije dozvoljeno je samo izuzetno, poduslovima koje propiše ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Lice koje poseduje hladno ili vatreno oružje ili municiju dužno je da ih prijavipri registraciji za let i preda ovlaš enom pripadniku ministarstva nadležnog zaunutrašnje poslove na aerodromu, s tim što mu se hladno ili vatreno oružje i municijavra aju po iskrcavanju.

Na in predaje i na in vra anja hladnog ili vatrenog oružja i municije propisujeministar nadležan za unutrašnje poslove.

Na in postupanja sa eksplozivnim, zapaljivim ili opasnim materijama, kao isredstvima i predmetima koji se nalaze na listi zabranjenih predmeta propisujeDirektorat.

- 59 -

Zabrana ulaska u obezbe ivano-restriktivnu zonu. Znakidentifikacije

lan 231.Licu koje odbije pregled obezbe ivanja ne dozvoljava se ulazak u

obezbe ivano-restriktivnu zonu.

Lica i motorna vozila moraju, za ulazak u obezbe ivano-restriktivnu zonu ikretanje u njoj radi obavljanja poslova, da imaju odgovaraju i znak identifikacije kojije odre en Nacionalnim programom za obezbe ivanje u vazduhoplovstvu.

Glava trinaestaORGAN I ORGANIZACIJA NADLEŽNI ZA VAZDUŠNI SAOBRA AJ

I. MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE SAOBRA AJAlan 232.

Ministarstvo nadležno za poslove saobra aja obavlja poslove državne upravekoji se odnose na oblikovanje i vo enje politike Vlade u oblasti vazdušnogsaobra aja, strategiju razvoja vazdušnog saobra aja, ure enje sistema vazdušnogsaobra aja, inspekcijski nadzor u vazduhoplovstvu, nadzor nad radom Direktorata uvršenju poverenih javnih ovlaš enja i druge poslove koji su odre eni ovim i drugimzakonom.

II. DIREKTORAT CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA REPUBLIKE SRBIJEOsnivanje i pravni položaj

lan 233.Ovim zakonom osniva se Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike

Srbije, kao javna agencija nad kojom osniva ka prava vrši Vlada u ime RepublikeSrbije i koja, kao javno ovlaš enje, obavlja poslove državne uprave koji su joj ovimzakonom povereni.

Direktorat ima svojstvo pravnog lica sa pravima, obavezama iodgovornostima utvr enim ovim zakonom i drugim propisima.

Direktorat za svoje obaveze odgovara svojom imovinom.

Sedište Direktorata je u Beogradu.

Poslovi Direktoratalan 234.

Direktorat donosi propise i prvostepene upravne akte kad je na to ovlaš enovim zakonom ili drugim propisom, izdaje javne isprave i vodi evidencije za koje jeovlaš en ovim zakonom ili drugim propisom, obavlja odit (proveru) nadvazduhoplovnim subjektima, u estvuje u radu me unarodnih vazduhoplovnihorganizacija i institucija i njihovih radnih tela, sara uje s nadležnim organima drugihdržava i obavlja druge poslove odre ene ovim zakonom ili drugim propisom.

Direktoratu se poveravaju poslovi državne uprave za koje je ovlaš en ovimzakonom, a koji se odnose na donošenje propisa i prvostepenih upravnih akata,izdavanje javnih isprava i vo enje evidencija.

Direktorat je nacionalno nadzorno telo Republike Srbije u vazdušnoj plovidbi,prema propisima Evropske unije, i kao takav izdaje sertifikat o osposobljenosti zapružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i proverava da li pružaoci usluga u vazdušnojplovidbi i dalje ispunjavaju uslove za pružanje usluga.

- 60 -

Propisi Direktoratalan 235.

Propisi koje donosi Direktorat moraju po prirodi i nazivu da odgovarajupropisima organa državne uprave.

Propisi Direktorata objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije”, bezpla anja naknade za objavljivanje.

Propis Direktorata izuzetno može da uputi na me unarodne akte i propise,me unarodne standarde i preporu enu praksu koji se u tom slu aju neposrednoprimenjuju. U tom slu aju propis Direktorata obavezno sadrži informaciju na kojina in su me unarodni akti i propisi, me unarodni standardi i preporu ena praksa nakoje on upu uje dostupni (putem Interneta ili na drugi pogodan na in).

Protiv prvostepenih upravnih akata koje Direktorat donese u upravnompostupku može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove saobra aja.

Organi Direktoratalan 236.

Organi Direktorata su upravni odbor i direktor.

Delokrug upravnog odboralan 237.

Upravni odbor :

1) usvaja godišnji program rada Direktorata;

2) usvaja finansijski plan i izveštaje koje Direktorat podnosi Vladi;

3) donosi propise;

4) donosi opšte akte za koje nije nadležan direktor;

5) usmerava rad direktora i izdaje mu uputstva za rad;

6) nadzire poslovanje Direktorata;

7) vrši druge poslove odre ene zakonom kojim se ure uju javne agencije.

Sastav upravnog odboralan 238.

Upravni odbor ima pet lanova i ine ga ministar nadležan za poslovesaobra aja, ministar nadležan za unutrašnje poslove, ministar nadležan za posloveodbrane, ministar nadležan za poslove finansija i ministar nadležan za poslovezaštite životne sredine.

Ministar nadležan za poslove saobra aja je predsednik upravnog odbora.

lanovi upravnog odbora imaju pravo na naknadu za svoj rad iji neto iznosne može biti viši od jednostruke ukupne prose ne zarade po zaposlenom bez porezai doprinosa, koja je ispla ena u Republici Srbiji u oktobru mesecu u godini kojaprethodi godini u kojoj se vrši isplata naknade, prema podatku republi kog organanadležnog za poslove statistike.

Direktorlan 239.

Direktor zastupa i predstavlja Direktorat, rukovodi radom i poslovanjemDirektorata, donosi pojedina ne pravne akte Direktorata, donosi pravilnik o

- 61 -

unutrašnjem ure enju i sistematizaciji radnih mesta u Direktoratu, odlu uje opravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Direktoratu, izdaje direktivekojima odre uje na in rada, postupanja i ponašanja zaposlenih u Direktoratu,priprema i sprovodi odluke upravnog odbora i obavlja druge poslove odre enezakonom kojim se ure uju javne agencije i drugim propisima i opštim aktima.

Zamenik direktoralan 240.

Direktor ima zamenika koji ga zamenjuje dok je odsutan ili spre en da obavljadužnost, koji se imenuje po istom postupku kao i direktor.

Finansiranje Direktoratalan 241.

Direktorat obezbe uje sredstva za obavljanje poslova iz svog delokruga iz:

1) naknada za koje je ovim zakonom propisano da se pla aju Direktoratu;

2) dela naknada koje se pla aju u skladu sa Multilateralnim sporazumom orutnim naknadama ili drugim potvr enim me unarodnim ugovorima i dela terminalnihnaknada, utvr enih godišnjom troškovnom bazom na ime izvršavanja regulatornih inadzornih poslova;

3) naknade koju, za unapre enje vazdušnog saobra aja, pla aju svi putniciu javnom avio-prevozu u odlasku, posredstvom operatera aerodroma;

4) naknade koju, za unapre enje vazdušnog saobra aja, pla aju korisnicivazduhoplova po toni prevezene pošte i robe u avio-prevozu u odlasku, posredstvomoperatera aerodroma;

5) ostalih izvora, u skladu sa zakonom.

Propis Direktorata o visini naknada za koje je ovim zakonom odre eno da sepla aju Direktoratu, visini naknade koju pla aju svi putnici u javnom avio-prevozu uodlasku i visini naknade koju pla aju korisnici vazduhoplova po toni prevezene poštei robe u avio-prevozu u odlasku stupa na snagu po pribavljenoj saglasnosti Vlade.

Primena ostalih propisa na Direktoratlan 242.

Na sve što ovim zakonom nije ure eno, u pogledu položaja Direktorataprimenjuje se zakon kojim se ure uju javne agencije.

Na prava, obaveze i odgovornosti direktora Direktorata, zamenika direktora izaposlenih u Direktoratu primenjuju se opšti propisi o radu.

Glava etrnaestaODIT (PROVERA) I INSPEKCIJSKI NADZOR

I. NADLEŽNOST I PRIMENA PROPISAlan 243.

Odit (proveru) obavlja Direktorat, a inspekcijski nadzor ministarstvo nadležnoza poslove saobra aja.

Na sve što ovim zakonom nije ure eno, u pogledu odita (provere) iinspekcijskog nadzora primenjuje se zakon kojim se ure uje opšti upravni postupak,a na inspekcijski nadzor – i zakon kojim se ure uje inspekcijski nadzor.

- 62 -

II. ODIT (PROVERA)Objekat odita (provere), pojam i vrste odita (provere)

lan 244.Oditu (u daljem tekstu: provera) podležu privredno društvo, drugo pravno lice

i preduzetnik koji obavljaju delatnosti ili pružaju usluge u vazduhoplovstvu (u daljemtekstu: objekat provere).

Proverom se utvr uje da li objekat provere ispunjava uslove za obavljanjedelatnosti ili pružanje usluga u vazduhoplovstvu.

Osnovnom proverom ispituje se da li objekat provere ispunjava uslove zasticanje dozvole ili drugog pojedina nog pravnog akta.

Periodi na provera obavlja se dok dozvola ili drugi pojedina ni pravni aktvaži.

Za sprovo enje provere na zahtev objekta provere, pla a se naknadaDirektoratu.

Provera se obavlja kao povereni posao državne uprave.

Program periodi ne proverelan 245.

Direktorat sastavlja program periodi ne provere za svaku godinu i o vremenuprovere obaveštava odgovorno lice u objektu provere.

Direktorat obaveštava odgovorno lice u objektu provere i o predmetu, planu ina inu provere.

Proveriva ilan 246.

Proveru sprovode ovlaš ena lica Direktorata (proveriva i).

Proveriva ima pravo i dužnost da proveri objekte, opremu, ure aje, projekte,dokumentaciju i javne isprave objekta provere; da na ini uvid u proces rada i kvalitetusluga koje pruža objekat provere i da uzme sve izjave koje su potrebne da bi utvrdioinjeni no stanje.

Dok obavlja proveru, proveriva je dužan da nosi službenu legitimaciju kojomdokazuje svoje svojstvo.

Izveštaj proveriva a, korektivne mere i postupanje direktoraDirektorata

lan 247.Proveriva i izra uju pismeni izveštaj o proveri koji sadrži injeni no stanje i

utvr ene, opisane i dokumentovane nepravilnosti.

Pismeni izveštaj se dostavlja Direktoratu i objektu provere.

Zavisno od sadržine izveštaja, Direktorat može naložiti objektu provere dapredloži korektivne mere za otklanjanje nepravilnosti i rokove za njihovopreduzimanje.

Direktorat je dužan da proceni korektivne mere koje je predložio objekatprovere i da ih prihvati ako su pogodne za otklanjanje nepravilnosti, a objekatprovere dužan je da primeni korektivne mere koje je prihvatio Direktorat.

- 63 -

Rok u kome objekat provere preduzima korektivne mere odre ujusporazumno Direktorat i objekat provere.

Po okon anju rada proveriva a, kona nu odluku o ishodu provere donosidirektor Direktorata.

Poveravanje pojedinih poslova unutar provere. Priznavanjestranog dokumenta

lan 248.Direktorat može da fizi kom ili pravnom licu poveri pojedine poslove unutar

provere, pod uslovom da ono ima dozvolu za sprovo enje pojedinih poslova unutarprovere.

Dozvolu za sprovo enje pojedinih poslova unutar provere izdaje Direktorat,na odre eno vreme.

Direktorat može da prizna dokument o pravu na sprovo enje provere koji jeizdala strana država ili me unarodna organizacija, ako uslovi pod kojima je on izdatnisu blaži od uslova koji su propisani za sprovo enje provere u Republici Srbiji.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenudozvole za sprovo enje pojedinih poslova unutar provere i za postupanje po zahtevuza priznavanje stranog dokumenta o pravu na sprovo enje provere pla a senaknada Direktoratu.

Podzakonski propislan 249.

Bliži na in sprovo enja provere, bliže uslove za sticanje svojstva proveriva a,bliži na in ostvarivanja prava i obaveze proveriva a i obrazac njihove službenelegitimacije, bliži na in ostvarivanja prava i obaveze objekta provere i sadržinaizveštaja o proveri bliže se odre uju propisom Direktorata.

Direktorat propisuje i poslove unutar provere koji mogu da se povere fizi kimili pravnim licima, bliže uslove koje fizi ka ili pravna lica moraju da ispune da bi im seizdala dozvola, vreme na koje se dozvola izdaje, bliže uslove pod kojima se menja,suspenduje ili stavlja van snage dozvola i obrazac dozvole.

III. INSPEKCIJSKI NADZOR1. Pojam inspekcijskog nadzora. Vazduhoplovni inspektor

lan 250.Inspekcijski nadzor nad sprovo enjem ovog zakona, podzakonskih akata

donetih na osnovu ovog zakona, me unarodnih akata i prihva enih doma ih ime unarodnih standarda i preporu ene prakse, vrši ministarstvo nadležno zaposlove saobra aja, preko vazduhoplovnog inspektora.

Inspekcijski nadzor se vrši nad pružaocem usluga u vazdušnoj plovidbi, avio-prevoziocem, vlasnikom ili korisnikom vazduhoplova, operaterom aerodroma, letilištaili terena, investitorom aerodroma, vazduhoplovno-tehni kom organizacijom,vazduhoplovnim osobljem, kao i nad drugim privrednim društvima, drugim pravnimlicima, preduzetnicima i fizi kim licima koja obavljaju delatnosti, poslove ili pružajuusluge u vazduhoplovstvu (u daljem tekstu: objekat inspekcijskog nadzora).

Dok obavlja inspekcijski nadzor vazduhoplovni inspektor je dužan da nosislužbeno odelo i službenu legitimaciju.

Izgled i koriš enje službenog odela i obrazac službene legitimacijevazduhoplovnog inspektora propisuje ministar nadležan za poslove saobra aja.

- 64 -

Vazduhoplovni inspektor ne može da izra uje ili u estvuje u izradi planske ilitehni ke dokumentacije i tehni koj kontroli tehni ke dokumentacije predmetainspekcijskog nadzora i da vrši stru ni nadzor nad proizvodnjom, izgradnjom,odnosno izvo enjem radova na predmetu inspekcijskog nadzora.

2. Prava i dužnosti vazduhoplovnog inspektoralan 251.

Vazduhoplovni inspektor vodi postupak, donosi rešenja i preduzima mere uokviru prava i dužnosti odre enih ovim zakonom.

Vazduhoplovni inspektor ima pravo i dužnost da u vršenju inspekcijskognadzora:

1) pregleda opšte i pojedina ne akte, evidencije i drugu dokumentacijuobjekta inspekcijskog nadzora;

2) pregleda:

(1) aerodrome, letilišta i terene,

(2) vazduhoplove i vazduhoplovne proizvode,

(3) komunikacione, navigacione i nadzorne sisteme, ure aje, opremu iobjekte,

(4) poslovne prostorije, postrojenja, instalacije, sredstva rada i proizvode,

(5) druge objekte, ure aje i predmete objekta inspekcijskog nadzora;

3) sasluša i uzima izjave od odgovornih lica objekta inspekcijskog nadzora idrugih lica;

4) zahteva izveštaje i podatke o radu objekta inspekcijskog nadzora;

5) obavi neposredni uvid u rad osoblja objekta inspekcijskog nadzora;

6) preduzima druge mere i radnje za koje je ovlaš en.

Vazduhoplovni inspektor je dužan da o svom prisustvu obavesti odgovornolice u objektu inspekcijskog nadzora.

Odgovorno lice u objektu inspekcijskog nadzora dužno je da postupi ponalogu vazduhoplovnog inspektora.

3. Ovlaš enja vazduhoplovnog inspektoraOvlaš enje da se naloži otklanjanje nepravilnosti

lan 252.Vazduhoplovni inspektor ovlaš en je da, ako uo i nepravilnosti u radu objekta

inspekcijskog nadzora, donese rešenje kojim objektu inspekcijskog nadzora nalažeda otkloni nepravilnosti i da odredi rok u kome je objekat inspekcijskog nadzoradužan da otkloni nepravilnosti.

Objekat inspekcijskog nadzora je dužan da izvrši rešenje vazduhoplovnoginspektora.

Odgovorno lice u objektu inspekcijskog nadzora dužno je da, u roku od 48sati od asa kada je protekao rok koji je odre en za otklanjanje nepravilnosti,pismeno obavesti vazduhoplovnog inspektora da li su nepravilnosti otklonjene.

- 65 -

Ovlaš enje na privremenu zabranu i ograni enjelan 253.

Zavisno od ishoda inspekcijskog nadzora i težine neposrednog ugrožavanjabezbednosti i obezbe ivanja u vazduhoplovstvu, vazduhoplovni inspektor ovlaš en jeda odmah donese rešenje kojim:

1) privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku privremenozabranjuje obavljanje delatnosti ili pružanje usluga;

2) privrednom društvu, drugom pravnom licu, preduzetniku ili fizi kom licuzabranjuje radnje koje mogu da budu opasne po bezbednost i obezbe ivanje uvazduhoplovstvu, život i zdravlje ljudi, životnu sredinu i imovinu;

3) privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku privremenoograni ava ili privremeno zabranjuje koriš enje vazduhoplova, aerodroma, objekata,prostorija, sredstava za rad, opreme, sistema ili ure aja koji ne ispunjavaju uslovekoji su propisani za njihovo koriš enje.

Vazduhoplovni inspektor ovlaš en je da privremeno zabrani rad licu kojespada u vazduhoplovno osoblje iji poslovi neposredno uti u na bezbednostvazdušnog saobra aja, pod uslovima koji su odre eni u lanu 184. ovog zakona.

Ovlaš enje na podnošenje predloga direktoru Direktoratalan 254.

Vazduhoplovni inspektor može uz pismeno obrazloženje da predloži direktoruDirektorata:

1) izmenu, suspenziju ili stavljanje van snage dozvole ili drugogpojedina nog pravnog akta kojim se utvr uje da privredno društvo, drugo pravno liceili preduzetnik ispunjava uslove za obavljanje delatnosti ili pružanje usluga uvazduhoplovstvu;

2) izmenu, suspenziju ili stavljanje van snage potvrde o obu enosti lica kojespada u vazduhoplovno osoblje iji poslovi posredno uti u na bezbednost vazdušnogsaobra aja;

3) vanrednu proveru stru ne obu enosti ili zdravstvene sposobnosti licakoje spada u vazduhoplovno osoblje iji poslovi posredno uti u na bezbednostvazdušnog saobra aja.

4. Zapisnik o inspekcijskom nadzorulan 255.

Vazduhoplovni inspektor dužan je da odmah po okon anju nadzora i na licumesta sastavi zapisnik o inspekcijskom nadzoru, koji sadrži i mere koje su naloženeobjektu inspekcijskog nadzora.

Izuzetno, vazduhoplovni inspektor koji pismenim rešenjem zabrani rad licukoje spada u vazduhoplovno osoblje iji poslovi neposredno uti u na bezbednostvazdušnog saobra aja dužan je da sastavi zapisnik o inspekcijskom nadzoru u rokuod 24 sata po okon anju nadzora iz lana 184. ovog zakona.

Zapisnik se dostavlja objektu inspekcijskog nadzora.

- 66 -

5. Ostale odredbe o inspekcijskom nadzoruDužnost avio-prevozioca da obezbedi mesto za vazduhoplovnog

inspektoralan 256.

Avio-prevozioc dužan je da, po najavi, obezbedi mesto u vazduhoplovu zavazduhoplovnog inspektora koji nadzire rad posade vazduhoplova ili proveravaispravnost vazduhoplova u letu.

Pravo na upravni spor protiv rešenja vazduhoplovnog inspektoralan 257.

Na rešenje vazduhoplovnog inspektora žalba nije dozvoljena.

Protiv rešenja vazduhoplovnog inspektora može da se pokrene upravni spor.

Izuzetno, ministar nadležan za poslove saobra aja može, na predlog tužiocau upravnom sporu, da odloži izvršenje rešenja, ako se time ne ugrožava bezbednostili obezbe ivanje u vazduhoplovstvu.

Glava petnaestaKAZNENE ODREDBE

Prekršajilan 258.

Nov anom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazni e se za prekršajpravno lice ako:

1) lansira rakete i druge lete e objekte na takav na in da ugrozi bezbednostvazdušnog saobra aja suprotno lanu 10. stav 1 ovog zakona;

2) lansira rakete i druge lete e objekte bez prethodno pribavljenesaglasnosti pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi ( lan 10. stav 2);

3) dopusti iskakanje padobranaca suprotno lanu 11. ovog zakona;

4) ne uspostavi sistem upravljanja bezbednoš u ili ne pribavi saglasnostDirektorata na njega i na njegove izmene i dopune ( lan 16. stav 2);

5) ne prijavi Direktoratu svaki doga aj, u skladu s priru nikom o upravljanjubezbednoš u ( lan 17. stav 1);

6) o nameri da uvede promenu u funkcionalni sistem ne obavesti Direktoratili mu ne dostavi bezbednosnu argumentaciju ili ne pribavi njegovo odobrenje zaplaniranu promenu ( lan 18. stav 1);

7) stalno sistematski ne uo ava opasnost, ne procenjuje i ne umanjuje riziku obavljanju svoje delatnosti ( lan 19. stav 1);

8) sisteme, ure aje, opremu i objekte ne koristi prema tehni kojdokumentaciji, uputstvu za koriš enje i programu održavanja ili ako tehni kudokumentaciju, uputstvo za koriš enje i program održavanja, ne uva i ne ažurira

lan 53. stav 2);

9) ne planira ili ne projektuje ili ne nabavi ili ne koristi komunikacione,navigacione i nadzorne sisteme, ure aje, opremu i objekte ije karakteristike i na inkoriš enja i održavanja ispunjavaju me unarodne standarde, obaveze predvi enepotvr enim me unarodnim ugovorom i uslove koje propiše Vlada ( lan 54. stav 1);

- 67 -

10) komunikacione, navigacione i nadzorne sisteme, ure aje i opremuredovno ne proverava i ne kalibriše iz vazduha ( lan 54. stav 2);

11) ne u ini dostupnim osmotrene meteorološke podatke ili ih ne stavi naraspolaganje korisnicima usluga ( lan 57. stav 1);

12) u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu ne objavi odredbezakona i drugih propisa kojima se ure uje doma i i me unarodni vazdušni saobra ajili podatke koje se odnose na bezbednost, redovnost i efikasnost vazduhoplovstva iliodstupanja od standarda koje je propisala Me unarodna organizacija civilnogvazduhoplovstva ili druge podatke koji su zna ajni za letenje vazduhoplova ( lan 60.stav 1);

13) ne dostavlja informacije od zna aja za vazduhoplovstvo pružaocu uslugavazduhoplovnog informisanja, radi objavljivanja u Integrisanom vazduhoplovnominformativnom paketu ( lan 60. stav 2);

14) pruža usluge u vazdušnoj plovidbi, a nema sertifikat za pružanje usluga iliga Vlada nije imenovala za pružanje tih usluga ( lan 64. stav 1);

15) ne snima elektronski ili na drugi na in ne uva sve podatke o pruženimuslugama ( lan 71. stav 1);

16) usluge iz vazduha pruža bez potvrde o osposobljenosti za pružanjeusluga iz vazduha ( lan 95. stav 2);

17) organizuje vazduhoplovnu manifestaciju bez odobrenja Direktorata ( lan98. stav 1);

18) u svojstvu operatera aerodroma dozvoli koriš enje aerodroma bezprethodno pribavljene dozvole ili bez prethodnog upisa u Registar aerodromaRepublike Srbije ili ako u trenutku koriš enja aerodrom ne ispunjava sve uslove zabezbedno odvijanje vazdušnog saobra aja ( lan 102. stav 1);

19) u svojstvu operatera letilišta ili terena dozvoli koriš enje letilišta ili terenabez prethodno pribavljene dozvole ili bez prethodnog upisa letilišta u registar letilišta,a terena u registar terena, ili ako u trenutku koriš enja letilište ili teren ne ispunjavajusve uslove potrebne za bezbedno odvijanje vazdušnog saobra aja ( lan 102. stav 2);

20) ne ograni i ili trajno ili privremeno ne prekine koriš enje aerodroma akoaerodrom prestane da ispunjava neki uslov koji je potreban za bezbedno odvijanjevazdušnog saobra aja ( lan 103. stav 2);

21) ne podnese zahtev za izmenu dozvole za koriš enje aerodroma ako sepromene namena ili klasa ili kategorija ili tehni ka svojstava aerodroma ili drugi uslovipod kojim se aerodrom koristi a koje propiše Direktorat ( lan 108);

22) pri izradi planske i tehni ke dokumentacije za izgradnju aerodroma neobezbedi da se poštuju propisi o izgradnji objekata, kao i posebni uslovi koje propišeDirektorat ( lan 110);

23) ne dostavi Direktoratu plansku ili tehni ku dokumentaciju za izgradnjuaerodroma, radi pribavljanja potvrde o tome da se njima omogu ava održavanjeprihvatljivog nivoa bezbednosti vazdušnog saobra aja ( lan 111. stav 1);

24) ne ukloni ili ne sruši prepreke koje ugrožavaju bezbednost vazdušnogsaobra aja ili prepreke koje mogu da ugroze bezbednost vazdušnog saobra aja neobeleži za uo avanje danju, no u i u uslovima smanjene vidljivosti ( lan 114. stav 1);

25) postavi objekte, instalacije i ure aje koji se nalaze na podru ju ili izvanpodru ja aerodroma, a koji kao prepreka mogu da uti u na bezbednost vazdušnogsaobra aja, bez prethodno pribavljene potvrde Direktorata da se njima ne uti e naodržavanje prihvatljivog nivoa bezbednosti vazdušnog saobra aja ( lan 113. stav 1);

- 68 -

26) postavi objekte, instalacije i ure aje koji se nalaze na podru ju ili izvanpodru ja aerodroma, a koji usled emisije ili refleksije radio-zra enja mogu da uti u nabezbednost vazdušnog saobra aja, bez prethodno pribavljene potvrde Direktorata dase njima ne uti e na održavanje prihvatljivog nivoa bezbednosti vazdušnogsaobra aja ( lan 115. stav 1);

27) koristi ili obra uje zemljište, stvara deponije sme a, gaji žitarice ilipreduzima ostale aktivnosti u blizini manevarskih površina, platformi i objekata napodru ju aerodroma, na na in koji ugrožava poletanje, sletanje, kretanje i boravakvazduhoplova na aerodromu ( lan 116. stav 1);

28) ne obezbedi osmatranje kretanja ptica na podru ju aerodroma i njihovorasterivanje ( lan 116. stav 2);

29) ne odredi uslove za koriš enje aerodroma ili ne preduzme sve potrebnemere, a u skladu sa lanom 117. ovog zakona;

30) ne obezbedi pregled manevarskih površina, platformi, instalacija, ure ajai opreme na aerodromu u skladu sa lanom 118. stav 1. ovog zakona;

31) ne obeležava i redovno ne održava manevarske površine i platforme ili onjihovom stanju ne obaveštava nadležnu jedinicu kontrole letenja ( lan 118. stav 2);

32) u svojstvu operatera aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz neobezbedi koriš enje tog aerodroma u toku vremena otvorenosti ( lan 125. stav 1);

33) ne obezbedi spasila ko-vatrogasnu službu i službu hitne medicinskepomo i (aerodromske službe) ili vatrogasno obezbe enje i medicinsko obezbe enje,prema propisu Direktorata ( lan 126. stav 1);

34) ne obezbedi službu koja kontroliše ispravnost površina za kretanjevazduhoplova, kao i obavljanje pregleda obezbe ivanja na aerodromima koji sekoriste za javni avio-prevoz i na opštim aerodromima ( lan 126. stav 2);

35) ne pruža putnicima sa invaliditetom i sa smanjenom pokretljivoš u uslugeukrcavanja i iskrcavanja putnika na na in koji tim licima omogu ava da se podjednakim uslovima i bez diskriminacije prevoze u vazdušnom saobra aju ( lan 127.stav 3);

36) pruža usluge zemaljskog opsluživanja bez prethodno pribavljene dozvoleza pružanje tih usluga ( lan 128. stav 1);

37) ne obrazuje Savet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge naaerodromu koji se koristi za javni avio-prevoz ( lan 133. stav 1);

38) omogu i vazduhoplovnom osoblju da obavlja poslove koji neposrednouti u na bezbednost vazdušnog saobra aja bez odgovaraju e dozvole ( lan 172.stav 1);

39) omogu i vazduhoplovnom osoblju da obavlja poslove koji posredno uti una bezbednost vazdušnog saobra aja bez odgovaraju e potvrde o obu enosti ( lan174);

40) obu ava vazduhoplovno osoblje prema nastavnim programima koji nisuuskla eni s me unarodnim standardima i preporu enom praksom ili koje nije odobrioDirektorat ( lan 180. stav 1);

41) obu ava vazduhoplovno osoblje na ure aju za simuliranje leta za ijekoriš enje nije pribavljena dozvola Direktorata ( lan 180. stav 2);

42) ne obezbedi proveru psiho-fizi kog stanja vazduhoplovnog osoblja, prenego što vazduhoplovno osoblje po ne da obavlja poslove, kao i tokom obavljanjaposlova, na na in koji ne ometa njihov rad ( lan 193. stav 2);

- 69 -

43) ne postupi u skladu sa propisom iz lana 199. stav 2. ovog zakona;

44) ne preduzima mere zaštite životne sredine od buke vazduhoplova iostalih eksternih faktora koji uti u na buku, a posledica su obavljanja delatnosti ilipružanja usluga u vazduhoplovstvu ( lan 200. stav 1);

45) ne obezbedi da se pri koriš enju aerodroma primenjuju mere zaštiteživotne sredine, prema ovom zakonu i propisima kojima se ure uje zaštita životnesredine ( lan 201);

46) ne obezbedi stalno merenje buke koja se na aerodromu i njegovoj okolinistvara pri poletanju i sletanju vazduhoplova ( lan 203. stav 1);

47) ukloni s mesta udesa vazduhoplov koji je pretrpeo udes ili ozbiljnunezgodu ili njegove delove pre no što se obezbedi o uvanje tragova udesa ili ozbiljnenezgode ili pribavi saglasnost predsednika Komisije ili istražnog organa ( lan 213.stav 1);

48) na aerodromu koji se koristi za javni avio-prevoz i na opštem aerodromune obrazuje Aerodromski komitet za obezbe ivanje u vazduhoplovstvu ( lan 223.stav 1);

49) ne sa ini i ne primenjuje sopstveni program za obezbe ivanje uvazduhoplovstvu, prema Nacionalnom programu za obezbe ivanje uvazduhoplovstvu ( lan 224. stav 1);

50) primenjuje sopstveni program za obezbe ivanje u vazduhoplovstvu bezodobrenja Direktorata ( lan 224. stav 2);

51) ne odredi obezbe ivano-restriktivnu zonu ili službene prolaze ili prolazeza putnike ili za to ne pribavi prethodnu saglasnost Direktorata ( lan 225. stav 1);

52) u svojstvu operatera aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz iliopšteg aerodroma ne obezbedi pregled obezbe ivanja putnika, ru nog prtljaga,predatog prtljaga, robe i pošte ili ne obezbedi kontrolu pristupa lica i vozila uobezbe ivano-restriktivnoj zoni ( lan 226. stav 1);

53) obavlja poslove pregleda obezbe ivanja bez dozvole Direktorata ( lan226. stav 3);

54) ne obezbedi prostor za pregled vazduhoplova koji je predmetnezakonitog ometanja ili uslove za kontrolu i spre avanje neovlaš enog pristupa uobezbe ivano-restriktivnoj zoni aerodroma ili odgovaraju e prostorije za sprovo enjepregleda obezbe ivanja ili tehni ku opremu za obavljanje pregleda obezbe ivanja

lan 228. stav 1);

55) ne postupi po rešenju vazduhoplovnog ispektora ( lan 252. stav 2);

Za prekršaj iz stava 1. ovog lana, kazni e se i odgovorno lice u pravnom licunov anom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog lana, kazni e se i preduzetnik nov anomkaznom od 100.000 do 300.000 dinara.

Prekršaji za koje se kažnjava korisnik vazduhoplovalan 259.

Nov anom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazni e se za prekršajpravno lice koje je korisnik vazduhoplova ako:

1) obavlja saobra aj ili leti iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskihobjekata ispod visine utvr ene propisom o klasama vazdušnog prostora iz lana 37.ovog zakona ( lan 8. stav 1);

- 70 -

2) iz vazduhoplova za vreme leta izbacuje predmete i te nosti suprotnolanu 9. ovog zakona;

3) leti vazduhoplovom iznad zabranjene zone ( lan 13. stav 1);

4) leti vazduhoplovom u opasnoj zoni mimo vremenskog ograni enja ( lan13. stav 4);

5) vazduhoplov leti u vazdušnom prostoru Republike Srbije bez prethodnopodnetog plana leta pružaocu usluga u vazdušnoj plovidbi ( lan 24. stav 1);

6) obavlja javni avio-prevoz bez operativne dozvole ( lan 78. stav 1);

7) obavlja panoramsko letenje i prevoz vazduhoplovom bez motora iliultralakim vazduhoplovom s motorom bez potvrde o osposobljenosti za obavljanjejavnog avio-prevoza ( lan 79. stav 2);

8) na zahtev Direktorata, ne dostavi podatke o ispunjenosti uslova koji supotrebni za izdavanje operativne dozvole ( lan 80. stav 3);

9) pre uzimanja vazduhoplova u zakup ne pribavi od Direktorata saglasnostza zaklju enje ugovora o zakupu ( lan 87. stav 2);

10) daje vazduhoplov bez posade u zakup stranom avio-prevoziocu bezprethodne saglasnosti Direktorata ( lan 87. stav 3);

11) ne obavlja prevoz na liniji u me unarodnom redovnom avio-prevozu poduslovima koji su odre eni potvr enim me unarodnim ugovorom ( lan 89. stav 2);

12) ne odredi cene prevoza putnika, prtljaga, pošte i robe u javnom avio-prevozu u skladu sa potvr enim me unarodnim ugovorom ( lan 92. stav 1);

13) ne iskaže ukupnu cenu redovnog avio-prevoza u skladu sa lanom 92.stav 2. ovog zakona;

14) ne objavi red letenja najkasnije 15 dana pre po etka njegove primene, aizmene u redu letenja najkasnije deset dana pre po etka primene izmenjenog redaletenja ( lan 94. stav 2);

15) ne poštuje objavljeni red letenja ili dok on važi izmeni red letenja iliobustavi prevoz suprotno uslovima iz lana 94. stav 3. ovog zakona;

16) o obustavi prevoza ili izmeni reda letenja odmah ne obavesti javnostlan 94. stav 4);

17) pri obavljanju javnog avio-prevoza za poletanje i sletanje ne upotrebljavaaerodrom koji se koristi za javni avio-prevoz ili opšti aerodrom ( lan 121. stav 1);

18) koristi vazduhoplov koji nije upisan u Registar vazduhoplova RepublikeSrbije ili Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije ili nije kontinuirano plovidben

lan 135. stav 1);

19) ne koristi vazduhoplov prema njegovoj kategoriji ili vrsti ili nameni ( lan135. stav 2);

20) koristi vazduhoplov koji ima državnu pripadnost Republike Srbije, a nenosi znake državne pripadnosti ili oznake registracije ili obavezne natpise ( lan 145.stav 2);

21) koristi vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova, a u njemu sedok leti ne nalaze uverenje o registraciji vazduhoplova ili potvrda o plovidbenostivazduhoplova ili potvrda o proveri plovidbenosti vazduhoplova ili dozvole za rad

- 71 -

ugra ene opreme koja emituje radio signale ili druge isprave i knjige koje propišeDirektorat ( lan 147. stav 1);

22) vazduhoplovno-tehni ku delatnost obavlja bez dozvole za obavljanje tedelatnosti ( lan 149. stav 2);

23) ne obezbedi broj lanova i sastav posade vazduhoplova u skladu sapotvrdom o tipu vazduhoplova ili priru nikom za upravljanje vazduhoplovom ilioperativnim priru nikom korisnika vazduhoplova ili propisom Direktorata ( lan 194.stav 2);

24) omogu i da poslove pilota vazduhoplova namenjenog za obavljanjekomercijalne delatnosti obavlja lice sa navršenih 65 godina života ( lan 196. stav 1);

25) omogu i da u više lanoj posadi vazduhoplova koji je namenjen zaobavljanje komercijalne delatnosti bude više od jednog pilota koji je stariji od 60godina života ( lan 196. stav 3);

26) za svaki let ili deo leta ne odredi vo u vazduhoplova ( lan 197. stav 3);

27) ne postupi u skladu sa propisom iz lana 198. stav 1. ovog zakona;

28) po okon anju istraživanja udesa ili ozbiljne nezgode ne ukloni ošte eni iliuništeni vazduhoplov ili njegove delove ( lan 213. stav 3);

29) ne postupi po rešenju vazduhoplovnog ispektora ( lan 252. stav 2);

30) posle najave ne obezbedi mesto u vazduhoplovu za vazduhoplovnoginspektora koji nadzire rad posade vazduhoplova ili proverava ispravnostvazduhoplova u letu ( lan 256);

Za prekršaj iz stava 1. ovog lana, kazni e se i odgovorno lice u pravnom licunov anom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog lana, kazni e se i preduzetnik nov anomkaznom od 250.000 do 500.000 dinara.

Prekršaji za koje se kažnjava fizi ko licelan 260.

Nov anom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazni e se za prekršaj fizi kolice ako:

1) obavlja saobra aj ili leti iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskihobjekata ispod visine utvr ene propisom o klasama vazdušnog prostora iz lana 37.ovog zakona ( lan 8. stav 1);

2) iz vazduhoplova za vreme leta izbacuje predmete i te nosti suprotnolanu 9. ovog zakona;

3) lansira rakete i druge lete e objekte na takav na in da ugrozi bezbednostvazdušnog saobra aja suprotno lanu 10. stav 1 ovog zakona;

4) lansira rakete i druge lete e objekte bez prethodno pribavljenesaglasnosti pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi ( lan 10. stav 2);

5) iska e padobranom ili dopusti iskakanje padobranaca suprotno lanu 11.ovog zakona;

6) leti vazduhoplovom iznad zabranjene zone ( lan 13. stav 1);

7) leti vazduhoplovom u opasnoj zoni mimo vremenskog ograni enja ( lan13. stav 4);

- 72 -

8) u svojstvu vo e vazduhoplova povredi vazdušni prostor Republike Srbijelan 23. stav 1);

9) pri pružanju usluga kontrole letenja ne upotrebljava izraze standardnefrazeologije na engleskom jeziku ( lan 48. stav 1);

10) obavlja panoramsko letenje i prevoz vazduhoplovom bez motora iliultralakim vazduhoplovom s motorom bez potvrde o osposobljenosti za obavljanjejavnog avio-prevoza ( lan 79. stav 2);

11) ne ukloni ili ne sruši prepreke koje ugrožavaju bezbednost vazdušnogsaobra aja ili prepreke koje mogu da ugroze bezbednost vazdušnog saobra aja neobeleži za uo avanje danju, no u i u uslovima smanjene vidljivosti ( lan 114. stav 1);

12) postavi objekte, instalacije i ure aje koji se nalaze na podru ju ili izvanpodru ja aerodroma, a koji kao prepreka mogu da uti u na bezbednost vazdušnogsaobra aja, bez prethodno pribavljene potvrde Direktorata da se njima ne uti e naodržavanje prihvatljivog nivoa bezbednosti vazdušnog saobra aja ( lan 113. stav 1);

13) postavi objekte, instalacije i ure aje koji se nalaze na podru ju ili izvanpodru ja aerodroma, a koji usled emisije ili refleksije radio-zra enja mogu da uti u nabezbednost vazdušnog saobra aja, bez prethodno pribavljene potvrde Direktorata dase njima ne uti e na održavanje prihvatljivog nivoa bezbednosti vazdušnogsaobra aja ( lan 115. stav 1);

14) koristi ili obra uje zemljište, stvara deponije sme a, gaji žitarice ilipreduzima ostale aktivnosti u blizini manevarskih površina, platformi i objekata napodru ju aerodroma, koje ugrožavaju poletanje, sletanje, kretanje i boravakvazduhoplova na aerodromu ( lan 116. stav 1);

15) obavlja poslove koji neposredno uti u na bezbednost vazdušnogsaobra aja bez odgovaraju e dozvole u koju se upisuju ovlaš enja imaoca dozvole

lan 172. stav 1);

16) obavlja poslove koji posredno uti u na bezbednost vazdušnogsaobra aja bez odgovaraju e potvrde o obu enosti u koju se upisuju ovlaš enjaimaoca potvrde ( lan 175. stav 1);

17) na dužnosti pri sebi nema dozvolu ili potvrdu o obu enosti, a leta koosoblje, kontrolori letenja i kabinsko osoblje i lekarsko uverenje ( lan 187. stav 1);

18) u toku prakti ne obuke nema pri sebi ispravu kojom dokazuje da poha aprakti ni deo obuke ( lan 187. stav 2);

19) je prilikom obavljanja svojih poslova pod uticajem alkohola ilipsihoaktivnih supstanci ili u psiho-fizi kom stanju koje ga onemogu ava da pravilnoobavlja svoje poslove ( lan 193. stav 1);

20) poslove pilota vazduhoplova namenjenog za obavljanje komercijalnedelatnosti obavlja sa navršenih 65 godina života ( lan 196. stav 1);

21) pre leta ne proveri da li su vazduhoplov i posada spremni za let, da li se uvazduhoplovu nalaze sve potrebne isprave i knjige ili ne preduzme mere koje suodre ene operativnim priru nikom korisnika vazduhoplova ( lan 198. stav 1);

22) se ne povinuje nare enjima vo e vazduhoplova ( lan 198. stav 2);

23) ne preduzme sve mere koje su potrebne da bi se održala bezbednostleta i obezbe ivanje vazduhoplova ( lan 198. stav 4);

24) ne postupi u skladu sa propisom iz lana 199. stav 1. ovog zakona;

25) ne postupi u skladu sa propisom iz lana 199. stav 2. ovog zakona;

- 73 -

26) ukloni s mesta udesa vazduhoplov koji je pretrpeo udes ili ozbiljnunezgodu ili njegove delove pre no što se obezbedi o uvanje tragova udesa ili ozbiljnenezgode ili pribavi saglasnost predsednika Komisije ili istražnog organa ( lan 213.stav 1);

27) unese u putni ku kabinu vazduhoplova i u obezbe ivano-restriktivnuzonu hladno ili vatreno oružje ili municiju ili eksplozivne, zapaljive ili opasne materije,kao i sredstva ili predmete koji se nalaze na listi zabranjenih predmeta koju propišeDirektorat ( lan 230. stav 1);

28) pre ukrcavanja u vazduhoplov ne prijavi pri registraciji za let i ne predahladno ili vatreno oružje ili municiju ovlaš enom pripadniku ministarstva nadležnogza unutrašnje poslove na aerodromu ( lan 230. stav 3);

29) za ulazak u obezbe ivano-restriktivnu zonu i kretanje u njoj radiobavljanja poslova nema odgovaraju i znak identifikacije koji je odre en Nacionalnimprogramom za obezbe ivanje u vazduhoplovstvu ( lan 231. stav 2);

30) ne postupi po nalogu vazduhoplovnog inspektora ( lan 251. stav 4);

31) ne postupi po rešenju vazduhoplovnog ispektora ( lan 252. stav 2);

32) u roku od 48 sati od asa kada je protekao rok koji je odre en zaotklanjanje nepravilnosti, pismeno ne obavesti vazduhoplovnog inspektora da li sunepravilnosti otklonjene ( lan 252. stav 3);

Glava šesnaestaPRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o, kaopružalac usluga u vazdušnoj plovidbi

lan 261.Smatra se da je ugovorom izme u Vlade Republike Srbije i Vlade Republike

Crne Gore koji je zaklju en 31. oktobra 2003. godine i kojim je osnovana Agencija zakontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o, Vlada ovlastila Agenciju za kontrolu letenjaSrbije i Crne Gore d.o.o. da pruža sve usluge u vazdušnoj plovidbi na teritorijiRepublike Srbije, sve dok Vlada druk ije ne odlu i.

Rok za donošenje propisa za izvršavanje ovog zakonalan 262.

Propisi za izvršavanje ovog zakona done e se u roku od 24 meseca od danastupanja na snagu ovog zakona.

Donošenje akata Vlade i obrazovanje komitetalan 263.

Vlada donosi Nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu,Nacionalnu politiku upravljanja vazdušnim prostorom i Nacionalni program zaolakšice u vazdušnom saobra aju u roku od 18 meseci od stupanja na snagu ovogzakona.

Vlada obrazuje Nacionalni vazduhoplovni komitet za upravljanje vazdušnimprostorom, Nacionalni komitet za olakšice u vazdušnom saobra aju i Nacionalnikomitet za obezbe ivanje u vazduhoplovstvu u roku od 18 meseci od dana stupanjana snagu ovog zakona.

- 74 -

Preuzimanje nadležnosti u oblasti inspekcijskog nadzora uvazduhoplovstvu

lan 264.Ministarstvo za infrastrukturu preuzima od Direktorata prava, obaveze,

predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu koji su potrebni za obavljanje nadležnostiu oblasti inspekcijskog nadzora u vazduhoplovstvu.

Donošenje propisa na osnovu ECAA sporazumalan 265.

Pored drugih propisa za ije je donošenje ovlaš en, Direktorat donosi ipropise iz oblasti vazduhoplovstva koji su sadržani u Aneksu I Multilateralnogsporazuma izme u Evropske zajednice i njenih država lanica, Republike Albanije,Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, BivšeJugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore,Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene upraveUjedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedni kog evropskog vazduhoplovnog podru ja(ECAA sporazum). Multilateralni sporazum potvr en je zakonom koji je objavljen u„Službenom glasniku Republike Srbije – Me unarodni ugovori“, broj 38/09).

Upravni odbor i direktor Direktoratalan 266.

Savet Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije nastavlja danomstupanja na snagu ovog zakona da radi kao Upravni odbor Direktorata u sastavu ukome je to predvi eno ovih zakonom.

Generalni direktor Direktorata i zamenik direktora Direktorata civilnogvazduhoplovstva Republike Srbije nastavljaju danom stupanja na snagu ovog zakonada rade kao direktor Direktorata, odnosno zamenik direktora Direktorata, kao javneagencije, sa ovlaš enjima koja su predvi ena ovim zakonom i zakonom kojim seure uju javne agencije.

Važenja pojedina nih pravnih akata donesenih na osnovuvaže ih propisa

lan 267.Dozvole i drugi pojedina ni pravni akti koji su doneseni po propisima koji su

na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona, kojima se utvr uje da su njihoviimaoci osposobljeni da obavljaju delatnosti ili poslove ili da pružaju usluge uvazduhoplovstvu, ostaju na snazi do isteka roka važenja koji je ozna en u njima,odnosno do izdavanja odgovaraju ih pojedina nih pravnih akata koji se donose naosnovu ovog zakona i propisa donesenih na osnovu njega, a najkasnije 24 mesecaod dana stupanja na snagu ovog zakona.

Svi subjekti koji su po odredbama ovog zakona obavezni da steknupojedina ni pravni akt kojim se utvr uje da ispunjavaju uslove za obavljanjedelatnosti, poslova ili pružanje usluga u vazduhoplovstvu, a na to nisu bili dužni poZakonu o vazdušnom saobra aju („Službeni list SRJ”, br. 12/98, 5/99, 44/99, 73/00 i70/01 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/05), dužni su da ispune uslove koji suodre eni ovim zakonom u roku od 24 meseca od stupanja na snagu ovog zakona.

- 75 -

Primena ovog zakona na zapo ete postupkelan 268.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na sve postupke koji su zapo eti prestupanja na snagu ovog zakona ako do stupanja na snagu ovog zakona u njima nijedoneseno kona no rešenje.

Izuzetno, prekršajni postupci koji su pokrenuti pre stupanja na snagu ovogzakona okon e se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovogzakona, ako su blaži za u inioca.

Prestanak važenja Zakona o vazdušnom saobra aju i drugihpropisalan 269.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o vazdušnomsaobra aju („Službeni list SRJ”, br. 12/98, 5/99, 44/99, 73/00 i 70/01 i „Službeniglasnik RS”, broj 101/05), Odluka o osnivanju Direktorata civilnog vazduhoplovstvadržave Srbije i države Crne Gore („Službeni glasnik RS”, broj 102/03), Odluka ovršenju osniva kih prava u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva države Srbije idržave Crne Gore („Službeni glasnik RS”, broj 53/06) i Zaklju ak o promeni nazivaDirektorata civilnog vazduhoplovstva Srbije i Crne Gore („Službeni glasnik RS”, broj12/07).

Stupanje na snagu ovog zakonalan 270.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenomglasniku Republike Srbije”.