На основу чл. 76. Закона о основама система образовања и васпитања, објављеног у „Службеном Гласнику РС“, бр.72/09 и 55/2013; и чл.42. Статута Стручне школе "Душан Тривунац Драгош", Школски одбор на својој седници од 24.06.2014 г доноси

Ш К О Л С К И П Р О Г Р А М Р А Д АСТРУЧНЕ ШКОЛЕ „ДУШАН ТРИВУНАЦ ДРАГОШ“ЗА ПЕРИОД 2014-2018

Сврљиг Јун 2014. год.

1

Назив школе:Стручна школа ,,Душан Тривунац Драгош”

Место:Сврљиг 18360Општина:СврљигОкруг:НишавскиФакс:018/821-010Телефон:018/822-988E- mail адреса: ssdtd@open.telekom.rsМатични број школе:7339941

Сврљиг, раније Есферлик и Дервен, је смештен у једној од већих koтлина у Србији дужине 40 км. и максималне ширине 14км.На територији општине Сврљиг има укупно 39 насељених места са око 14 000 становника. Сврљиг има богату историјску прошлост, о чему сведочи велики број културно историјских споменика. Пажњу нарочито привлачи Сврљишко јеванђеље које је настало на овим просторима у 13. веку и говори о томе да је овде био један од центара духовног живота.

ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ШКОЛИСтручна школа „Душан Тривунац Драгош“ у Сврљигу постоји ка самостална од школске 1984/85.године. До тада је постојала као истурено одељење ОВО „12. фебруар“ Ниш, користећи притом просторије ОШ „Добрила Стамболић.Школа је код Трговинског суда у Нишу регистрована за обављање следећих делатности: 80220-техничко и стручно средње образовање и 80420- организовање курсева рачунарства и информатике.

2

Основни задатак наше Школе може се дефинисати као образовање стручних кадрова који ће бити у стању да прате и стварају нове услове рада и привређивања, односно школовање младих стручњака који ће се укључивати али и стварати позитивне економске токове.

.

ОПШТЕ ОСНОВЕ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА

Основно и средње образовање и васпитање, специјалистичко и мајсторско образовање и други облици стручног образовања остварују се на основу школског програма.

Школски програм доноси се на основу наставног плана и програма, односно програма одређених облика стручног образовања.

Школским програмом обезбеђује се остваривање принципа, циљева и стандарда постигнућа, према потребама ученика и родитеља, односно старатеља и локалне заједнице.

Школски програм садржи: 1) циљеве школског програма;2) назив, врсту и трајање свих програма образовања и васпитања које школа остварује и језик на коме се остварује програм; 3) обавезне и изборне предмете и модуле по образовним профилима и разредима;

3

4) начин остваривања принципа, циљева и исхода образовања и стандарда постигнућа, начин и поступак остваривања прописаних наставних планова и програма, програма других облика стручног образовања и врсте активности у образовно-васпитном раду;5) програм допунске, додатне и припремне наставе;6) програме и активности којима се развијају способности за решавање проблема, комуникација, тимски рад, самоиницијатива и подстицање предузетничког духа;7) факултативне наставне предмете, њихове програмске садржаје и активности којима се остварују;8) начине остваривања и прилагођавања програма музичког и балетског образовања и васпитања, образовања одраслих, ученика са посебним способностима и двојезичног образовања;9) програм културних активности школе;10) програм слободних активности;11) програм каријерног вођења и саветовања;12) програм заштите животне средине;13) програме заштите од насиља, злостављања и занемаривања и програме превенције других облика ризичног понашања;14) програм школског спорта;15) програм сарадње са локалном самоуправом;16) програм сарадње са породицом;17) програм излета и екскурзија;18) програм безбедности и здравља на раду;19) друге програме од значаја за школу. Индивидуални образовни планови свих ученика који се образују по индивидуалном образовном плану чине прилог школског програмa.

Школски програм доноси школски одбор, по правилу, сваке четврте године, у складу са наставним планом и програмом

Опште основе школског програма јесу основа за: утврђивање основа програма по циклусима у основном и врстама средњег образовања и васпитања; доношење програма завршних и матурских испита; доношење школског програма и утврђивање критеријума вредновања квалитета образовања и васпитања.Основно и средње образовање и васпитање остварује се на основу школског програма који школа доноси у складу са законом.Под школским програмом подразумевају се сви садржаји, процеси и активности усмерени на остваривање циљева и исхода образовања и васпитања, прописани на републичком и школском нивоу.Опште основе школског програма могу да се мењају сагласно стеченим искуствима у примени школског програма, објективним показатељима успешности и квалитета, стварним и пројектованим потребама друштва и образовног система.Опште основе школског програма представљају основу за израду посебних основа школског програма за сваку годину примене школског програма.Школски програм школе састоји се од општег и посебног дела.Заступљеност наставе општег и посебног дела школског програма одређена је Законом и посебним основама школског програма за сваки разред.Обавезни број часова на годишњем нивоу прописује се посебним основама школског програма.

4

1. ОПШТИ ПРИНЦИПИ, ЦИЉЕВИ И ИСХОДИ

1.1 Општи принципи образовања и васпитањаОпшти принципи образовања и васпитања су:

- једнака вредност сваког и једнакоправност свих;- уважавање и поштовање свих учесника у образовном процесу;- поштовање и неговање основних људских права и слобода и права детета;уважавање и поштовање личности и личних својстава, узрасних и развојних карактеристика ученика и индивидуалних разлика међу ученицима у погледу начина учења и брзине напредовања;

- праведност, правичност и солидарност;- децентрализација, демократизација и професионализација;- доступност и квалитет;- одговорност учесника у образовном процесу и носилаца интереса у образовању;

Принципи на којима се заснива образовни процес:- образовање припрема за информационо, технолошки напредно, глобално друштво;- образовање се остварује комбиновањем дисциплинарног и интегрисаног приступа;

1.2 Општи циљеви образовања и васпитања

Образовање и васпитање развија знања, вештине, ставове и вредности које оспособљавају ученика да успешно задовољава сопствене потребе и интересе, развија сопствену личност и потенцијале, уз поштовање других особа, њиховог идентитета, потреба и интереса и активно и одговорно учествује уекономском, друштвеном и културном животу и доприноси демократском, економском и културном развоју друштва.Образовање и васпитање се остварује са циљем да сваком ученику омогућида упозна себе и да самостално, промишљено и одговорно доноси одлуке које се тичу сопственог развоја и будућег живота, и промишљено и одговорно учествује у доношењу одлука друштвених група и заједнице којима припада;

Образовање и васпитање се остварује са циљем да сваког ученика оспособи за:успешно суочавање са изазовима савременог света и живота и изазовима будућности;окружењем, осигурање запослења и остваривање сопствених прихода; изградњу и усвајање вредносних ставова уз поштовање аутономије и интегритета других особа,културних група и активно учешће у развоју и очувању друштвене кохезије;

- физички активан и здрав начин живота и креативно коришћење слободног времена;- будуће партнерске односе, брачни и породични живот и одговорно

5

родитељство;- активно учешће у заштити и очувању природе и природних ресурса.

1.3 Општи исходи образовања и васпитањаНакон завршетка основног и средњег образовања и васпитања ученик ће:- поседовати математичку писменост;- бити способан да уочава, анализира и решава проблеме;

- бити способан да учествује у тимском раду;- поседовати систем основних знања о природном и друштвеном окружењу и свом месту у њима;- бити способан да језиком уметности изрази сопствена осећања, вредности и поглед на свет;- бити способан да разуме различите форме и медије уметничког изражавања и комуникације;- бити одговоран према очувању и унапређивању квалитета животне средине;- уважавати и поштовати друге особе;

2. ОБРАЗОВНЕ ОБЛАСТИ

Образовне области су сродни домени знања који осигуравају интегрисан образовни и васпитнипрограм. Образовне области су: Друштвене науке и филозофија, Језик, књижевност и комуникација,Математика, природне науке и технологија, Уметности и Физичко и здравствено васпитање.

Образовна област Друштвене науке и филозофија доприноси развијању знања, вештина, ставова ивредности који су неопходни за развој аутономне, хумане,хармоничне и интеркултурно усмеренеличности способне да се сналази у сложеним условима друштва и да као одговоран грађанин доприноси развоју своје заједнице.

Образовна област Језик, књижевност и комуникација са подобластима: матерњи језик, српски језиккао нематерњи језик, страни језици и класични језици, доприноси развоју компетенција укомуникацији и подстичу општи развој интелектуалних и креативних способности.

Образовна област Математика, природне науке и технологија подстиче радозналост,систематичност, креативност, довитљивост, самоувереност и истрајност, истраживачку активност,апстрактно мишљење и доприносе развијању знања, многобројних вештина и способности(коришћења бројева и мерења, конструкције ипросторне интерпретације, уопштавања, решавањасложених и практичних проблема итд).

Образовна област Уметности ствара природан оквир за несметано истраживање, изражавање икомуникацију кроз опажање, имагинацију и стварање, кључне аспекте образовања у области, и допринос квалитету учења и у другим образовним областима.

Образовна област Физичко и здравствено васпитање доприноси стицању знања,

6

вештина, ставова ивредности потребних за складан психофизички развој, очување и унапређивање здравља, здравначин живота и одговорно понашање које води здрављу.2.1 Циљеви образовних области

Заједнички циљеви свих образовних области су да ученик:- стиче и унапређује знања, вештине, ставове и вредности;

решавање проблема и критичко промишљање стварности;- развија самосталност, истрајност, одговорност, знања о себи и позитивну слику о себи;

Правилник о педагошкој норми свих облика образовно-васпитног рада наставника и стручних сарадника у средњој школи

Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС - Просветни гласник", бр. 1/92, 23/97 и 2/2000.

Члан 1.

Овим правилником утврђује се педагошка норма свих облика образовно-васпитног рада наставника и сарадника у средњој школи у оквиру 40-часовне радне недеље и годишња норма рада у остваривању наставног плана и програма.

Члан 2.

Средња школа годишњим програмом рада утврђује обавезе наставника у оквиру 40-часовне радне недеље полазећи од обавеза утврђених законом, наставним планом и програмом и овим правилником.

Члан 3.

Средња школа годишњим програмом рада утврђује обавезе стручних сарадника у оквиру 40-часовне радне недеље полазећи од обавеза утврђених законом, овим правилником и Правилником о основама програма рада стручних сарадника ("Службени гласник СРС - Просветни гласник", број 1/88).

Члан 4.

Педагошка норма обухвата све облике образовно-васпитног рада - обавезне и факултативне, и то: 1) теоријску наставу, практичну наставу и вежбе; 2) допунски и додатни рад, праксу и практичан рад када су одређени наставним планом и програмом; припремни и друштвено-корисни рад ако се у току школске године укаже потреба за њим; 4) наставу језика народности, са елементима националне културе, другог страног језика или предмета потребних за даље школовање, стручно оспособљавање или развој ученика;

7

5) рад у секцијама; 6) час одељењског старешине и 7) друге факултативне облике образовно-васпитног рада са ученицима.

Наставници, односно стручни сарадници у оквиру 40-часовне радне недеље обављају и послове припреме за образовно-васпитни рад, послове везане за стално стручно усавршавање и унапређивање образовно-васпитних активности; послове евиденције, послове сарадње са родитељима, остваривање културне делатности школе, остваривање стручно-педагошких активности школе, учествовање у раду стручних органа, друштава, удружења и других активности школе.

Члан 5.

Укупан рад наставника од 1760 часова годишње остварује се у 44 радне недеље.

Непосредан рад са ученицима остварује се у 39 радних недеља са 1560 часова годишње свих облика образовно-васпитног рада, од чега наставници теоријске наставе и наставници теоријске наставе са вежбама са 936 часова обавезних облика образовно-васпитног рада, а наставници практичне наставе са 1092 часа.

У математичкој гимназији наставници теоријске наставе са вежбама из математичких, информатичких предмета и физике имају 468 часова годишње обавезних облика образовно-васпитног рада.

У филолошкој гимназији наставници теоријске наставе из српског језика, књижевности, живих страних и класичних језика, реторике и увода у општу лингвистику имају 468 часова обавезних облика образовно-васпитног рада.

Члан 6.

У оквиру недељеног пуног радног времена наставник има недељну норму 20 часова теоријске наставе или теоријске наставе са вежбама, (најмање 700 часова наставе годишње), односно 24 часа вежби у блоку (најмање 840 часова годишње).

У оквиру недељеног пуног радног времена наставник има недељну норму 18 часова из предмета српски језик, односно језик народности, математика и страни језик (односно најмање 630 часова наставе годишње) и два часа недељно за исправку писмених задатака.

У оквиру недељеног пуног радног времена наставник има недељну норму 26 часова практичне наставе (најмање 910 часова годишње), односно 28 часова практичне наставе у блоку (најмање 980 часова годишње).

У оквиру недељног пуног радног времена у математичкој гимназији наставник има недељну норму часова: 12 из математичке групе предмета, информатике и рачунарства и физике.

8

У оквиру недељног пуног радног времена у филолошкој гимназији наставник има недељну норму часова: 12 из српског језика, књижевности, живих страних и класичних језика, реторике и увода у општу лингвистику.

Члан 7.

У оквиру недељног пуног радног времена наставник има недељну норму по један час додатног, односно допунског рада (најмање 35 часова годишње).

Члан 8.

У оквиру недељног пуног радног времена, наставник остварује припремни и друштвено-корисни рад према ефективно утрошеним часовима, а највише 35 часова годишње.

Члан 9.

Наставник који обавља дужност одељењског старешине у оквиру недељног пуног радног времена има по два часа недељно за рад са ученицима (односно 76 часова годишње).

Члан 10.

У оквиру недељног пуног радног времена наставник има два часа недељно наставе факултативних предмета (односно 70 часова годишње).

Члан 11.

У оквиру недељног пуног радног времена наставник има један час рада у секцијама, спортским, културним и другим активностима школе (односно 38 часова годишње) за сваку делатност.

Члан 12.

Наставник теоријске наставе и теоријске наставе са вежбама у оквиру недељног пуног радног времена за припремање наставе, проучавање стручне и уџбеничке литературе и писмене припреме за сваки наставни час и час додатног образовно-васпитног рада има 10 часова недељно (односно 350 часова годишње).

Наставник практичне наставе у оквиру недељног пуног радног времена има осам часова недељно за припрему наставног часа (односно највише 280 часова годишње).

Члан 13.

Наставник - одељењски старешина за вођење прописане документације и сарадњу са родитељима и наставницима у оквиру недељног пуног радног времена има један час недељно (односно 38 часова годишње).

9

Члан 14.

Наставник руководилац стручног актива за руковођење радом актива у оквиру недељног пуног радног времена има један час недељно (односно 44 часа годишње).

Наставник који организује рад и обезбеђује услове за остваривање образовно-васпитног рада у лабораторији, кабинету или радионици за практичну наставу у оквиру недељног пуног радног времена има два часа недељно за ове послове (односно 88 часова годишње).

Члан 15.

У оквиру недељног пуног радног времена наставник за испите за редовне ученике (поправне или разредне), има један час недељно (односно 44 часа годишње), а за завршни, односно матурски испит, за припремање задатака, пружање стручне помоћи ученицима и извођење ових испита има два часа недељно (односно 88 часова годишње).

Члан 16.

Наставник предмета са писменим задацима предвиђеним у наставном плану и програму у оквиру недељног пуног радног времена има два часа недељно за преглед четири писмена задатка (односно 70 часова годишње) а један час недељно за преглед једног писменог задатка (односно 35 часова годишње), осим наставника из члана 6 став 2 овог правилника.

Наставник и стручни сарадник за рад у стручним активима, односно у одељењском и наставничком већу школе, у оквиру недељног пуног радног времена има два часа недељно (односно 88 часова годишње).

Члан 17.

За припремање ученика за учествовање у планираним и верификованим такмичењима која се организују у оквиру школе, на нивоу Републике, односно Савезне Републике Југославије, наставник и стручни сарадник има један час недељно у оквиру недељног пуног радног времена (односно 38 часова годишње).

Члан 18.

За учествовање на обавезним семинарима и другим облицима стручног и педагошког усавршавања, наставник и стручни сарадник имају у оквиру недељног пуног радног времена један час недељно (највише 44 часа годишње) односно ефективно утрошено време уз потврду организатора, а највише до 44 часа годишње.

Члан 19.

Изузетно од члана 6 ст. 1 и 3 овог правилника, наставник теоријске наставе или теоријске наставе са вежбама може имати највише 24 часа наставе недељно, односно 912 часова годишње, а наставник практичне наставе може да има највише 28 часова наставе недељно,

10

односно 1064 часа годишње, уколико школа не може да обезбеди друге послове непосредног рада са ученицима предвиђене годишњим програмом рада школе.

Члан 20.

Наставник приправник за време трајања приправничког стажа има два часа наставе мање од норме часова предвиђене по овом правилнику, а има два часа недељно више за припрему наставе.

Члан 21.

Наставник и сарадник - ментор за непосредан рад са наставником приправником према програму утврђеном посебним правилником има један час недељно у оквиру недељног пуног радног времена (односно 44 часа годишње).

Члан 22.

Стручни сарадник за рад са ученицима, сарадњу са наставницима и аналитичко-истраживачки рад има 30 часова недељно, односно 1320 часова годишње.

У оквиру недељне норме часова, стручни сарадник има осам часова недељно припреме, један час за евиденцију, један час за сарадњу са родитељима, један час за стручно усавршавање и један час за друге послове (односно 440 часова годишње).

Члан 23.

Школа која остварује план и програм образовно-васпитног рада у једној смени, као и школа која има посебне наменске учионице, кабинете или радионице, може својим општим актом утврдити обавезу наставног особља, да све активности везане за рад са ученицима, утврђене годишњим програмом рада школе, обавља у континуитету сваког радног дана у трајању шест до седам часова.

Члан 24.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Просветном гласнику".

ОПШТЕ ПЕДАГОШКО-ДИДАКТИЧКО УПУТСТВО ЗА ОСТВАРИВАЊЕ САДРЖАЈА ПРОГРАМА У СРЕДЊИМ ШКОЛАМА

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Иновације у програмским садржајима наставних предмета у средњој школи неће довести до суштинских промена уколико се уз нову садржину не обезбеди нова стратегија наставе обогаћена разноврсним облицима, савременим моделима учења, динамичким методама

11

рада, као и применом савремене образовне технологије (расположива АВ средства, филм, телевизија, компјутери и др.).

Циљ општег педагошко-дидактичког упутства јесте да наставнику пружи информације (значајне за програме свих предмета) које ће му користити у решавању дидактичко-методичких проблема у припреми, реализацији и вредновању реализације садржаја наставе. Но, оно није замена већ први корак у детаљнијем проучавању педагошке литературе.

У постављању структуре Упутства стављен је нагласак на два задатка: први, да се дâ сажет и потпун приказ узрасних карактеристика ученика средње школе до којих би наставници дошли тек преко обимнијег трагања у литератури и други, да се да преглед облика, метода и средстава рада који су у примени у различитим ситуацијама и фазама наставног процеса. Укратко су приказани облици организације који се често означавају као иновативна настава (индивидуализована, програмирана, проблемска настава, учење открићем). То су већ од раније познати облици рада који треба у пракси школа и наставника, да нађу више места. О њима има доста литературе коју наставници могу да консултују у оквиру припреме за овакав рад.

Поред тога у Упутству се обрађују и наставнику дају информације о: учењу моторних вештина што је значајно за наставу у целини а посебно за практичну наставу; припремању за непосредни рад са ученицима (планирање рада, писана припрема, тимски рад) вредновању рада и напредовању ученика. Такође се указује на најнужнију литературу из ове области.

Успешност васпитно-образовног рада зависи умногоме како је већ истакнуто, од стратегије наставе, односно разноврсности коришћења наставних облика, метода, средстава и система.

Зато Упутство треба да подстакне наставнике на коришћење богатства наставне технологије за веће активирање ученика у наставном процесу а самим тим и остваривање друштвених циљева и задатака васпитања и образовања у школи усмереног образовања. Као саставни део овог упутства треба прихватити и објашњења која се дају уз програм сваког предмета, а у којима се ближе одређује примена појединих дидактичких захтева датих у овом Упутству.

При опредељивању за садржаје изнете у Упутству пошло се од чињенице да улога организатора васпитно-образовног рада суочава наставника са нужношћу да свакодневно доноси бројне и разноврсне одлуке. Из тих одлука произлази оно што се обично назива практични или непосредни рад са ученицима. Успостављање равнотеже између одлука и њихових практичних консеквенци је једно од најпоузданијих мерила наставникове педагошке стручности. При доношењу својих педагошких одлука наставник нема увек исти степен слободе и самосталности у односу на прилично велики број фактора који одређују организацију и структуру његовог рада са ученицима. Релативно највећи степен самосталности наставник има у доношењу одлука на којима заснива дидактичко-методичку организацију непосредног рада са ученицима. Иако се и у тој области

12

наставник суочава са мноштвом објективних ограничења и препрека на које не може да утиче својим одлукама, ту ипак постоји известан простор који му омогућава да изрази своје стручне способности, искуство и личне особине.

Стручни квалитет и општа ваљаност одлука којим наставник обликује организацију непосредног рада са ученицима зависи од тога у којој мери познаје: (1) програмске циљеве, задатке и садржаје које треба да реализује, (2) савремене дидактичко-методичке моделе који су примењиви у датој ситуацији, и (3) узрасно-развојна својства ученика са којим ради. Највиши домет педагошке стручности наставника огледа се у способности да успостави функционалну везу између програмских захтева, одабране организације рада и узрасно-развојних капацитета ученика.

Уобичајено је да се на стручност наставника гледа у првом реду кроз призму познавања "градива" које предаје. У нормативном погледу је тај захтев најпрецизније дефинисан: за сваку област васпитно-образовног рада прописана је врста и степен стручне спреме коју наставник мора да поседује. Дидактичко-методичка стручност се углавном подразумева, током праксе се ретко и узгред проверава и процењује. Познавање узрасно-развојних својстава ученика је у целости приватна ствар наставника, поготово уколико у току стручног школовања није дошао у додир са педагошким и психолошким дисциплинама. У пракси је потребно да се догоди ексцес великих размера, у неким срединама и да се више пута понови, да би се о том аспекту стручности уопште говорило. Управо то вредносно потискивање дидактичког и психолошког аспекта у склопу укупне педагошке стручности наставника, доводи до тога да се васпитно-образовни рад увелико своди на обраду "програмских садржаја". Треба имати у виду да су наставници, одлукама које су донесене у друштвеном и стручном окружењу школе (нпр. одлуке о структури и обиму програма, фонду часова, броју ученика у одељењу, уџбеницима, опремљености и укупном материјалном положају школе, систему праћења, извештавања и вредновања рада и сл.), објективно састављени у ситуацију да се првенствено усредсређују на то да обраде програмске садржаје и да обавежу ученике да те садржаје "усвоје", а дидактички и психолошки квалитети тако организованог рада су у другом плану.

Садржаји који у овом упутству даље следе, како је већ истакнуто, на једном месту дају приказ дидактичког и психолошког аспекта наставе и указују на неопходност повезивања програмских садржаја, дидактичко-методичке организације и својства ученика у наставном раду.

ОСНОВНА ПСИХОЛОШКО-ПЕДАГОШКА ПИТАЊА

УЗРАСНО-РАЗВОЈНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

У овом поглављу су приказана најзначајнија узрасно-развојна својства ученика средње школе. С обзиром да су особине ученика објективна околност од које зависи остваривање захтева и очекивања која чине улогу наставника, очигледно је да су то моменти које наставник мора имати у виду при доношењу одлука о организацији непосредног рада са ученицима. Непознавање или занемаривање узрасно-развојних специфичности и потреба ученика неизбежно ствара раскорак између педагошких намера и исхода педагошке

13

праксе, између очекиваног и стварног ангажовања и понашања ученика у настави и осталим облицима рада у школи и у вези са школом. Уколико се добро познају и јасно увиђају њихове педагошке импликације, узрасне и развојне карактеристике ученика престају да буду "отежавајућа" околност практичног педагошког рада и постају веома моћан и значајан ослонац динамичког и продуктивног васпитно-образовног деловања.

У даљем излагању биће речи о следећим питањима:

1) у чему се огледа принципијелна промена у динамици развоја у адолесцентском периоду,

2) како се манифестују проблеми у неким основним односима адолесцената и њихове социјалне средине,

3) које је главно обележје физичког развоја у периоду адолесценције,

4) шта ново доноси интелектуални развој у периоду средње школе, и

5) која су главна психолошко-социјална обележја адолесцентског узраста.

Разматрање сваког од наведених питања има задатак да укаже на значај узрасно-развојних својстава ученика средње школе за њихово мотивисано и успешно ангажовање у настави и другим облицима васпитно-образовног рада.

I

У средњу школу ученици долазе са 14/15 година, а средњошколско образовање завршавају са 18/19 година. То је узрасни период који се подудара са трајањем средње адолесценције. (Рана адолесценција траје од 11/12 до 14/15 године и укључује фазу пубертета; позна адолесценција, која се често идентификује као рана зрелост, траје од 19/20 до 24/25 године.)

С обзиром на знатне индивидуалне, полне и социо-културне разлике у брзини развоја и значају који се придаје развојним променама, у I разреду средње школе могу се наћи ученици који су у фази ране адолесценције, тј. у првим месецима постпубертетског периода, док у завршним разредима један број ученика већ показује особине типичне за позну адолесценцију или рану зрелост. Дакле, на средњошколском узрасту испољавају се све особине карактеристичне за адолесцентски развојни период или за доба младости. Индивидуалне разлике у развојним потенцијалима, брзини њиховог остваривања и степену достигнуте зрелости су такође део објективних околности педагошког рада и отуда релевантан фактор у процесу педагошког одлучивања.

У основи развојних промена су процеси сазревања и учења. Овај аспект индивидуалног развоја који је првенствено под утицајем биолошких чинилаца називамо сазревањем, а онај на који пресудно утичу средински чиниоци називамо учењем. Посебан, у односу на биолошке и срединске чиниоце релативно аутономан скуп чинилаца који делују и на

14

процес сазревања и на процес учења је лична активност јединке. Активност појединца, нарочито она која је израз његовог свесног ангажовања, је непосредни услов остваривања развојних могућности и основа јављања сложених, интегративних развојних промена.

Сазревање и учење су међусобно тесно повезани, те се ни једна развојна промена не може искључиво или без остатка приписати само једном од та два процеса. Под дејством биолошких развојних чинилаца јединка постепено "дозрева" за поједине активности (нпр. за ходање, баратање предметима, говор и саобраћање, једноставне и сложене мисаоне операције, систематско усвајање одређених знања и умења, полно-репродуктивну функцију, професионално и друштвено ангажовање итд.), али сваку од тих активности као специфично људски облик понашања и доживљавања, јединка учи, усваја и развија под утицајем више или мање разрађеног система срединских подстицаја, захтева, ограничења и принуда и, коначно, путем сопственог спонтаног или намерног ангажовања. Средински чиниоци (својом густином, подстицајним квалитетима и снагом) и лична активност (својом ширином, разноврсношћу и континуитетом) значајно делују и у најранијим фазама индивидуалног развоја, међутим, са одмицањем развоја њихов релативни значај расте, да би после достизања органске зрелости остали главни покретачи даљег развоја, сваког значајнијег напредовања и социјално-психолошког сазревања јединке. Тај прелазни и за крајње развојне домете пресудни моменат у развојној динамици дешава се управо у периоду средње адолесценције.

За адолесцента се може рећи да се првенствено развија као социјални актер. То значи да у односима са другим особама настоји да стекне самосталност, да од осталих буде прихваћен као равноправни саговорник. Иако су породица и школа и даље главни оквир социјалног живота адолесцената, радијус социјалног простора у којем се они физички а нарочито симболички крећу нагло се повећава; круг питања која привлаче њихову пажњу постаје све шири, јављају се нови облици непосредног и посредног стицања социјалних искустава. Услед тога ситуације социјалног учења постају не само разноврсније и бројније него и знатно сложеније у погледу садржаја које укључују, активности које захтевају и/или изазивају и исхода до којих доводе. Породици и школи је све теже да одрже онај степен увида у понашање, интересовања и искуства адолесцената који су углавном имали на претходним узрастима. Нужно долази до ширења социјалних искустава, до промена у односу адолесцента према средини у којој живи и свом положају у тој средини, и према себи као особи. Главни израз тих промена су све чешћи и упорнији покушаји да освоји положај самосталног и равноправног учесника у међуличним, групним, организацијским и другим врстама социјалних односа. Тако се из општег сазнања о постојању различитих социјалних односа издваја најтипичније адолесцентско питање - питање личне контроле над успостављањем одвијањем и исходима социјалних односа у које је укључен. Адолесцент постепено увиђа - и на практичној и на појмовној равни - да самосталност у социјалним односима, поред физичке зрелости, подразумева и самосталност у мишљењу и суђењу, емоционалну стабилност, познавање техника социјалног општења у различитим ситуацијама и одговорност за сопствене поступке и њихове последице.

Друштвени услови могу подстицати и награђивати тежњу адолесцента за личним ангажовањем у сопственом развоју, међутим, они је могу и систематски осујећивати,

15

отворено или прикривено сузбијати. У првом случају, иако критички и реформистички оријентисани, млади се по правилу залажу за основне друштвене вредности, у другом постају веома пријемчиви на "сигнале" који наговештавају било какав пут за превазилажење стања осујећености, за освајање самосталности у сфери социјалног понашања. Такви сигнали могу долазити из појединих сегмената друштва који су и сами потиснути или споља, често из просторно и културно удаљених средина, из центара који смишљено делују на понашање и свест младих како би остварили своје нпр. економске или политичке циљеве.

II

Учесталост различитих тема везаних за децу и омладину, породицу и школу, омладинске организације и друштвени положај младих, а које свакодневно срећемо у продукцији различитих медија масовног саобраћања, ствара утисак да су општепознати многи појмови битни за разумевање узрасних специфичности и развојних потреба ученика средње школе. Данас су широко познати такви термини као што су: пубертет, адолесценција, развојне сметње, младалачке кризе, сексуални развој и односи полова, социјализовано и несоцијализовано, девијантно и криминогено понашање, сукоб генерација, омладинска субкултура, дечје и омладинско тржиште и др. Упркос таквој популаризацији "омладинске тематике", читав низ суштинских питања, преломних развојних збивања и најзначајнијих узрасних својстава систематски се заобилази или, могуће је, још увек није познат ни онима који се професионално баве омладином.

У породици је однос према адолесценту најчешће амбивалентан. У неким ситуацијама допушта му се да испољи своју зрелост колико може а у неким му се не допушта да изађе из положаја детета. Та врста недоследности је природна појава, али само ако се не протегне у недоглед, тј. ако је пролазна фаза. Адолесценту је потребно извесно време да овлада својим новим улогама; и њему и родитељима је потребно извесно време да ускладе своје узајамне односе.

Више из емоционалних него из интелектуалних разлога, адолесценту је тешко да себе и своје понашање види из перспективе својих родитеља, да правилно процени њихове мотиве и намере. Емоционална отвореност и спонтаност, обострано право на изношење аргумената и тумачења стварају климу поверења и искрености, а адолесцента суочавају са нужношћу да покаже своју способност уочавања, мишљења и закључивања. Ако се успостави такав однос са родитељима, онда заокупљеност адолесцента својим интимним (у ствари, узрасно-развојним) проблемима, тешкоћама у изналажењу одговора на питања о себи, својој садашњости и будућности, стварањем дубоких емоционалних веза изван породичног круга, неће бити повод да се затвара у односу на родитеље, да се емоционално удаљава од своје породице и свега оног што је доскора било његов једини свет.

Непознавање или игнорисање адолесцентских преокупација осиромашује односе између родитеља и деце, онемогућује родитеље да без позивања на свој родитељски ауторитет и без принуде иоле значајније утичу на понашање адолесцената. У срединама у којима је практично отежано да се постигне ваљан увид у целокупно понашање адолесцента (нпр. у већим градовима, кад ученик путује у школу, живи у другом месту и сл.) то осиромашење

16

или потпуно прекидање односа узајамне искрености и поверења је редовно један од симптома у синдрому као што су проблеми прилагођавања, склоност девијантном понашању и сл.

У школи, где постоји концентрација стручњака за васпитно-образовни рад, могло би се очекивати да ће узрасно-развојне потребе и својства ученика представљати околност о којој се јасно и прецизно мисли и с којом се рачуна у свакој организованој активности. Уместо тога, у школи чешће наилазимо на разне видове отвореног и прикривеног занемаривања развојних потреба и могућности ученика. Од ученика се тражи да се понашају као да не постоје питања и проблеми с којим их суочава њихов узраст и да сваки, па и најнетактичнији, гест наставника прихватају као једину праву педагогију. Услед континуираног осујећивања развојних потреба у традиционалистички организованој школи, ученици су објективно присиљени да њихово задовољење траже у ситуацијама које су изван педагошке контроле. Често је једини квалитет тих ситуација што не личе на школу, чиме стварају макар и привидно осећање слободног избора и самосталности. У ствари, ради се о својеврсном педагошком парадоксу, јер би само са променом у односу наставника и ученика, а која би била израз нових облика рада, многе интелектуалне и социјалне потребе адолесцената добиле адекватне подстицаје и задовољења у самој школи.

У друштву је однос према омладини средњошколског узраста крајње поједностављен. То је узрасна скупина коју су планери друштвеног стандарда углавном занемарили, препустили све њене потребе породици и школи. Ретки омладински домови и спортски објекти још увек се нису у свим срединама афирмисали као канал друштвеног улагања у здрав и продуктиван начин живота омладине. По својој инфантилности омладинско тржиште је продужетак дечјег тржишта, а по снази утицаја главни ослонац стварања потрошачког и статусно-симболичког менталитета. Шта се може рећи о утицају друштвене стварности на омладину, ако средњошколац живи у уверењу да његов социјални статус одређују марке модних артикала, при чему, већ и они скромнији коштају као све књиге за све четири године средње школе. Упирање прстом у младе занете туђим идеологијама и проблематичним вредностима је показивање у погрешном правцу. Деца се рађају да би одрасла, а у шта ће одрасти зависи чему их учи средина. Ту средину не чине само породица и кола, поготово када је њихова примарност објективно доведена у питање.

Ваља, међутим, имати у виду да је један број стручњака разних профила природну и нормалну динамику развоја у периоду адолесценције неоправдано и сасвим непотребно драматизује и приказују у тамним и претећим тоновима. Често се понашања која су реакција на спољашњу ситуацију или неку развојну промену дефинишу као "поремећаји" и "проблеми", те се без нужне, етички, психолошки и педагошки неопходне "задршке" доводе у везу са патолошким и девијантним феноменима. Стручни и саветодавни рад са ученицима, родитељима и наставницима су потребни, али само у контексту укупног васпитно-образовног рада у школи, а не као његова супервизија, клиничка експертиза или чак алтернатива. Ни под којим се условима решавање нормалних развојних проблема и нормални васпитно-образовни рад не смеју заменити разним "терапијским третманима".   Клиничко-психијатријске,   криминалистичке, политизоване и сличне категоризације, етикете и методе треба оставити у доменима одговарајућих служби или установа. Чим се

17

оне објаве као средство мишљења и деловања у самој школи, више није реч о примарној превентиви, тј. о организацији квалитетног васпитно-образовног рада, већ о специјализованим акцијама које није оправдано примењивати на целокупну школску популацију.

III

У раној адолесценцији, која почиње са пубертетом, доминирају органске, анатомско-физиолошке развојне промене. Промене у телесном изгледу и укупном понашању наговештавају да је доба детињства на измаку и да, уласком у доба младости, почиње фаза телесног, психичког и социјалног сазревања. Појачана хормонална активност условљава нагли телесни раст, појаву знакова полног сазревања и секундарних полних обележја, промену у сензибилитету и интересовањима девојчица и дечака. Услед неравномерног развоја појединих делова тела, истакнутости нових органских функција, тешкоћа у концентрацији пажње и интензивног доживљавања емоција, адолесцент лако губи контролу над својим понашањем, те саобраћање са физичком и социјалном околином постаје извор изненађења, унутар личних и међуличних сукоба, неспоразума. Још увек се повремено јављају интервали "правог" дечјег понашања и доживљавања, али временом они постају све ређи и краћи, понекад нису ништа друго до погодна "маска" за импулсе који изненађују и збуњују.

До поласка у средњу школу код већине ученика је завршена тзв. "пубертетски период". У средњој адолесценцији долази до консолидације телесног развоја: конституционални телесни склоп се стабилизује, сензомоторна координација добија максималне вредности, унутрашњи органи постижу пуну функционалност и међусобну усклађеност. Физички и интелектуални капацитети се постепено и равномерно повећавају. Психичке и психосоцијалне развојне промене које су у пубертету углавном само наговештене, до пуног изражаја долазе управо у периоду средње адолесценције, тј. на средњошколском узрасту.

Психофизички развој у периоду средње адолесценције пружа највеће могућнооти за ангажовање већ развијених сензомоторних способности у стицању и усавршавању различитих моторних активности, вештина и навика. Пошто су те активности суштинске компоненте практичне техничке културе, неопходно је да се њиховом развијању и неговању посвети велика пажња.

IV

У току средње школе интелектуални развој ученика достиже висок ниво. Могућности сазнајног функционисања адолесцената обухватају веома широк распон: од опажајно конкретних до апстрактно-формализованих облика мишљења. Суштина квалитативне промене у сазнајној активности адолесцента чини способност да мисли о мишљењу. Адолесцент је у стању да из стечених знања, из појмова и симбола којим је овладао као средствима и садржајима мишљења, формира нове појмове и симболе без неопходног освртања на фактографску реалност, без позивања на практично искуство. У ствари, спонтано открива различите облике апстрактног или теоријског мишљења и уочава

18

његову сазнајну и практичну надмоћност у односу на конкретно мишљење и ограниченост свакодневног искуства. Таква сазнајна усмереност, уколико има макар умерену подршку у активностима које доминирају социјалним учењем и социјалним понашањем, значајно утиче на све сфере психосоцијалног развоја адолесцената. Ако, таква подршка недостаје, онда се само повећава број младића и девојака чија је обдареност у једном моменту блеснула, а затим се изгубила у просечности.

У оперисању искуственим садржајима код адолесцената се јављају нове врсте интелектуалних операција.

Експериментално мишљење долази до изражаја у једноставним или сложеним моделима узрочно-последичног закључивања. Оно се огледа у способности да се у размишљању о једној појави издвоје сви битни чиниоци и да се систематски варира њихово деловање како би се дошло до закључка који чинилац или скуп чинилаца изазива посматрани или претпостављени ефекат.

Комбинаторно мишљење испољава се већ крајем основно-школског узраста а огледа се у способности сагледавања свих могућих комбинација или пермутација елемената неког скупа. У средњој школи овај облик мишљења постаје веома изражен и представља важну компоненту опште тенденције ка формализацији интелектуалних операција.

Пробабилистичко мишљење је способност да се уз помоћ принципа вероватноће и примене поступака скраћеног индуктивног закључивања изводе општи или релативно општи закључци о различитим природним и друштвеним појавама. Овај облик мишљења се испољава у спонтаној тежњи адолесцената да својим искуствима, проценама и претпоставкама дају егзактне облике и прецизан садржај. У ситуацијама које траже хитан одговор на неко важно питање, или када се не располаже свим неопходним подацима, или када се посматра пројекција неких појава у ближој или даљој будућности, овај облик мишљења служи као поуздан и економичан поступак. Код многих проблема који привлаче пажњу адолесцената, као и оних с којим се срећу у настави, то је једини расположив начин трагања за решењем.

Хипотетичко-дедуктивно мишљење се најпре испољава у виду спонтаних интерпретација узрока и последица различитих збивања која адолесцент посматра или у којим учествује. Искуствене чињенице су углавном мотив или подстицај за постављање пропозиција из којих се затим путем логичких поступака изводе хипотезе као теоријске могућности и објашњења дате појаве или одређеног проблема.       

Формално појмовно мишљење је способност изграђивања сложених, хијерархијски уређених појмовних система. Тежња ка интеграцији стечених сазнања је једна од лако уочљивих карактеристика адолесцентног мишљења о природним и друштвеним појавама. Ако се правилно усмери, она може постати унутрашњи мотив за формирање погледа на свет.

Стваралачко мишљење се код већине адолесцената јавља као пролазна или релативно трајна комбинација интелектуалне имагинације и наведених својстава адолесцентског

19

мишљења. Испољава се у уметничким, научним, техничким и другим сазнајно оријентисаним амбицијама. Својство стваралачког мишљења је да ни један сазнајни садржај не посматра као нешто коначно и да не узмиче пред празнинама у знању, пред оскудношћу информација о питањима којим се бави. Уочене празнине се попуњавају новим концептима, пропозицијама, увиђањем односа међу емпиријским подацима и хипотетским конструктима. Са развојног становишта уопште није важно што те "новине" до којих долази адолесцент по свом садржају нису оригиналне у друштвено-историјском смислу; битно је да адолесцент своје интелектуалне капацитете почиње да користи на стваралачки и продуктиван начин. Уколико се систематски обраћа пажња на показатеље креативности, у средњој школи је могуће идентификовати ученике високе обдарености за поједине области рада и њихово додатно образовање усмерити у том правцу.

Наведени облици мишљења по природи развојне динамике, требало би да доминирају у савладавању програмских задатака и садржаја у средњој школи. Да бисмо то заиста и постигли, нужно је узети у обзир следеће моменте. Прво, нове интелектуалне операције јављају се најпре у неразвијеној форми као спонтан одговор на проблемске ситуације било којег порекла. Тако нпр. сасвим узгредно запажање контура објеката у сумрак или снажан доживљај растанка са вољеном особом, или на изглед мирно и рутинско читање неког текста са филозофским, религијским, политичким или научним садржајем могу подстаћи адолесцента да формира низ нових појмова, развије принципе њиховог међусобног повезивања и на нов начин организује и структурише искуствене садржаје. Да ли ће се и у којој мери ће се из тих неразвијених и спонтаних операција изградити нови облици мишљења и структурисати нова интелектуална способност, не зависи само од адолесцента него и од учесталости и квалитета проблемских ситуација с којим га његова околина суочава, односно од стварне практичне вредности коришћења тих операција и значаја исхода њихове употребе. Ако школске и социјалне ситуације не делују подстицајно, не траже ангажовање тих операција и не придају значај њиховим резултатима, оне ће се углавном свести на повремено спонтано јављање, на епизодне интелектуалне игре, да би се временом све више проређивале и сасвим изостале из структуре интелектуалних капацитета особе. Интелектуално динамична култура и добра школа погодују развијању управо ових најсложенијих и најделикатнијих интелектуалних операција. Друго, сваку нову интелектуалну операцију, једнако као и сваку нову развојну потребу, прати тежња да се она употребљава, испољава, практикује. Интелектуалне операције делују као унутрашњи мотиви; у додиру са подстицајним искуственим садржајима, и без спољашњих притисака, оне долазе до пуног изражаја. Адекватно интелектуално ангажовање ученика ослобађа наставника потребе да их мотивише спољашњим средствима. Треће, иако се мишљење адолесцената постепено еманципује од конкретних операција и постаје апстрактно, формализовано и све више окренуто општим људским проблемима, неопходно је да сваки педагошки уобличен задатак буде повезан са непосредним искуством адолесцента, са збивањима у његовој средини и у његовом времену. Пренаглашено бављење прошлошћу и друштвено деконтекстуализованим проблемима оставља адолесцента, који је по природи својих развојних потреба првенствено у садашњости, равнодушним или га чак покреће на "активну" незаинтересованост. Четврто, адолесцент настоји да формира неку врсту личног односа према основним сазнајним (научним) стратегијама, као што су нпр. експлорација, дескрипција, генетско-каузална анализа, експликација и сл. Из те његове тежње може произаћи подела наставних

20

предмета на "више" и "ниже", при чему су виши и привлачнији они предмети који пружају прилику да се испоље интелектуалне способности, задовољи потреба за испољавањем интелектуалних функција којим је овладао и чије ефикасности је свестан, док ће нижи и непривлачни бити предмети у којим доминирају фактографија, дескрипција, класификације без експлицитних критеријума, статична и категорична тумачења и сл. Када се у настави првенствено или чак искључиво инсистира на рецепцији, меморији и репродукцији, кључне интелектуалне операције остају по страни. Пето, иако сами адолесценти, због наглог и емотивног укључивања у проблеме, још увек не праве доследно разлику између чињеница и вредности, веома су критични када такву "збрку" открију у уџбенику, у аргументацији, наставника или у понашању било кога ко има амбицију да утиче на њих.

V

Развој личности у периоду адолесценције карактерише усложњавање или диференцијација структуралних компоненти и функционалних својстава и њихово обједињавање у мање или више уравнотежен динамички систем. Процеси усложњавања огледају се у томе што се углавном све интелектуалне, емоционалне и мотивационе функције својствене одраслим особама оперативно појављују у периоду адолесценције. Практично испољавање тих функција представља основу формирања нових структуралних компоненти личности које спадају у категорије као што су способности, знања, потребе, мотиви, интересовања, ставови и вредности, и усмерава међусобно повезивање тих компоненти у сложеније структурно-динамичке склопове као што су нпр. црте личности, вредносне оријентације, типолошки синдроми и сл. Отуда понашање адолесцената не одражава само тренутне ситуационе захтеве или тренутно актуализоване потребе него све чешће и све доследније изражава специфичну структуру карактерних црта, социјалних ставова и вредносних оријентација. То ни у ком случају не значи да све развојне промене одмах достижу своје максималне вредности, нити да се јављају у облику који би по друштвеним мерилима био "зрео" и "прилагођен". Чињеница је да се у понашању адолесцената почиње испољавати читав низ нових психичких функција и нових социјално-психолошких особина. Међутим, развој тих функција и формирање тих особина, као и њихово организовање у сложеније структурално-динамичке склопове, зависи од њихове социјалне релевантности и пожељности, од густине ситуација социјалног учења које их практично ангажују или спутавају, прихватају као постигнуће или као промашај, као нешто на шта се пажња обраћа редовно или никада.

Развој нових интелектуалних операција је основа не само наглом повећавању сазнајних могућности адолесцената, него и квалитативних промена у сфери карактерних особина и темперамента. Нове, сложеније емоције и све израженије повезивање потреба, интересовања и мотива са општијим животним циљевима доводе до значајних промена у социјалном понашању и ангажовању ученика средњошколског узраста. 

Основно обележје емоционалног развоја у периоду адолесценције је да емоције као одговор на искуствене садржаје или њихову антиципацију пролазе кроз мање или више темељну "когнитивну обраду". Услед тога оне постају сталоженије, често танано

21

изнијансиране и све мање доступне једноставном спољашњем посматрању. Селективно и контролисано испољавање емоција је особина која се развија постепено, и то кроз њихово слободно испољавање, њиховим посматрањем кроз призму реакција других особа и анализовањем њихових последица. Сузбијање емоција, фалсификовање њихове експресије и цинично извитоперивање њихових стварних значења могу се спорадично појављивати као видови одбране од стварног или умишљеног неразумевања и непријатељства околине. Од става околине, од квалитета емоционалног живота значајних особа зависи како ће адолесцент сазнајно "обрадити" своје емоције. Оне све више постају начин оцењивања објеката, активности и ситуација које су их изазвале. Управо та спрега емоционалног и интелектуалног функционисања представља основу из које се током адолесценције формира тзв. емоционална зрелост тј. способност особе да контролише сопствене емоционалне процесе, стања и реакције. Самоконтрола ни у ком случају не значи сужавање емоционалног доживљавања него његово усклађивање са карактеристикама ситуације. Раскорак између објективних својстава ситуације и нпр. интензитета емоционалног реаговања је један од поузданих индикатора неуротских тенденција. То важи пре свега за одрасле особе, а само под одређеним околностима за старије адолесценте. Адолесцент постепено развија способност самоконтроле над сопственим емоционалним доживљавањем и понашањем. Изостанак или трајна недовољна развијеност самоконтроле код неких особа се испољава као емоционална инхибираност (немогућност да се доживи квалитет емоције), а код других као импулсивна афективност (немогућност логичног резоновања о ситуацији и понашању).

Квалитативно мењање интелектуалног функционисања, постизање релативне емоционалне зрелости и ширење дијапазона социјалних искустава доводе до промене у односу адолесцента према свему што опажа као детерминанту свог понашања, и своје ефикасности у односима са средином.

Тежња ка аутономности и равноправности у социјалним односима повећава осетљивост адолесцента на захтеве, ограничења и подстицаје који долазе из ближе или даље социјалне околине. Спољашње детерминанте понашања се најчешће опажају као принуда и потцењивање, поготово ако су праћене ауторитарним држањем родитеља, наставника и других особа. Поред личних потреба, интересовања, жеља, мотива, намера и сл., као "своје" адолесценти ће прихватити и социјалне стандарде, норме, вредности и сл. уколико се према њима могу односити слободно, преиспитивати их помоћу аргумената и кроз отворене расправе.

Тежња ка компетентности у односу на средину, на захтеве и препреке које она поставља, једна је од најизраженијих карактеристика адолесцентског узраста. Огледа се у бирању циљева, успостављању нивоа аспирација, избору стандарда поређења и стандарда успешности, улагању напора у започету активност и етапном организовању временске перспективе. То је карактеристика која никада не изостаје, која увек мора пронаћи садржаје кроз које ће се испољити. Она се, међутим, суочава са многим унутрашњим и спољашњим препрекама. Неке од унутрашњих препрека су недовољне способности, неадекватан мотивациони развој, недовољна емоционална самоконтрола. Знатно далекосежније последице изазивају препреке социјалног порекла јер се оне односе не толико на ретке појединце колико на читаве сегменте адолесцентске популације, а неке и

22

на генерације у целини. Ту спадају нпр. нејасни професионални циљеви, ниска подударност између залагања на раду и материјалног положаја, снажно деловање неформалних односа на социјалну промоцију, подређен и зависан положај младих током целог развојног доба и сл. Снажна али погрешно усмерена тежња ка компетентности негативно делује на укупни развој личности адолесцента, умањује квалитет његовог личног и друштвеног живота. Што су такве појаве у редовима младих учесталије, то јасније указују на извесне неповољне процесе у друштву, и организацији која одређује његово функционисање.

Разрешавање вредносних антиномија налази се у основи избора животних циљева, нивоа аспирација и начина њиховог остваривања. Адолесцент лако увиђа да је дечја подела света на познато и непознато, лепо и ружно, добро и рђаво веома упрошћена и да захвата само део егзистенцијалних дилема које морају да се разреше како на сазнајном и вредносном тако и на нормативном и практичном плану. Тешко је, међутим, наћи пут у мноштву вредносних дилема које прожимају све области савременог живота. Прво, које ће вредносне антиномије привући пажњу највећег броја припадника једне генерације младих зависи од конкретне друштвене ситуације, од економске, политичке и културне климе, али и од њиховог стварног положаја у друштвеној структури и нивоа образовања који су стекли или који имају у виду. По правилу пажњу младих привлаче оне вредносне антиномије које су непосредни израз главних димензија социјалне диференцијације (нпр. економске, политичке, регионалне, националне, културне, језичке). Друго, како ће млади разрешавати вредносне антиномије које су постале њихова интимна и/или јавна преокупација, зависи од тога да ли се уопште у друштвеном животу воде отворене критичке и конструктивно интониране расправе о тим питањима, и да ли се објективно сагледавају стварне последице појединих општих вредносних опредељења.

Морално мишљење и морално суђење адолесцената карактерише напор да се схвати логика моралних правила или норми, разлози њиховог постојања и крајњи смисао њихове примене, да се уочи рационална основа правних система и принципа социјалне организације. Безрезервно поштовање правила и покоравање ауторитету нису више ваљани облици моралног понашања. Адолесцент настоји да пронађе или препозна принципе који на универзалан начин одређују шта је добро а шта рђаво и који, отуда, у истој мери обавезују и штете све људе, сваког појединца. Етичким принципима своје моралне савести адолесцент настоји да превазиђе релативизам, крутост и друге мањкавости моралних правила и пронађе пут за превазилажење моралних сукоба на унутар личном, међуличном и општедруштвеном плану.

Суочавање са питањем сопственог идентитета је својеврсна кристализација свих психолошко-социјалних тежњи карактеристичних за адолесцентски узраст. Адолесцент постаје истраживач и експериментатор, разматра идеје о људској природи, о једнакости и разликама, о самосталности и припадању, о узорима и улогама које постоје око њега. Већим делом се сав тај истраживачки рад одвија у мишљењу, али се неки од мисаоних експеримената делимично пробију у понашање и у односе са другим особама. У свом доживљавању појединих узора и у реаговању околине на његове нове ставове и нова понашања адолесцент тражи информације о томе шта јесте и шта би могао да буде. Постепено увиђа да је свака особа јединствена и непоновљива али и да припада некоме и

23

негде. На свој идентитет почиње да гледа као на нешто што може бити веома једноставно али врло сложено, разгранато. Да ли ће и какву ће равнотежу успоставити између личног идентитета (слике о себи какав јесте и какав жели да буде) и социјалног идентитета (свести о припадању одређеним друштвеним групама) зависи од тога које је друштвене групе прихватио као референтне групе. Како се таква питања разрешавају зависи у првом реду од тога у којој мери ове групе којим млади објективно припадају уважавају њихове узрасне и развојне потребе.

Развојне тенденције које су сажето описане углавном се јављају спонтано. Да ли ће се из њих развити трајне особине зависи од тога колико и на који начин социјална средина подстиче њихово испољавање у свакодневним радним и животним активностима ученика, какви су модели понашања које она нуди и која постигнућа цени и награђује.

Уколико васпитно-образовни рад занемарује узрасне специфичности и развојне потребе ученика, они се суочавју са нужношћу да своје интелектуалне, емоционалне и мотивационе потенцијале инвестирају у неке друге ситуације, у активности у којим често само привидно имају статус аутономног и равноправног актера.

ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ И УЧЕЊА

ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПЕДАГОШКИ ОРГАНИЗОВАНОГ ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Учење је развојни процес, средишња компонента васпитно-образовног рада. Са становишта припреме, организовања и реализовања непосредног рада са ученицима, поставља се питање: које су то карактеристике учења које га чине развојним процесом, средством деловања на развој ученикове личности, на развој оних особина које ће бити конструктивна и стабилна основа индивидуалног и друштвеног понашања ученика.

У одговору на ово питање можемо поћи од уобичајене дефиниције која каже да је учење трајна или релативно трајна промена у особи и њеном понашању која је резултат претходне активности или искуства те особе. У нормативној варијанти ова дефиниција се допуњава одредницом да се ради о "прогресивним променама". Са становишта решавања проблема који се јављају у педагошкој пракси, суштински део наведене дефиниције је истицање да су ефекти учења "резултат претходне активности или искуства". Та, у дефиницији претходна, у педагошкој пракси је увек садашња активност. Дефиниција полази од ефеката, јер они су објективан доказ да је процес учења постојао, али пракса мора доћи до ефеката, а вероватноћа њиховог постизања зависи од квалитета педагошке организације процеса учења.

Када организовању процеса учења прилазимо са унапред утврђеним програмским циљевима, задацима и садржајима, као што је то редовно случај у школској пракси, онда морамо унапред имати слику основних и главних карактеристика процеса учења којим намеравамо остварити задане или очекиване ефекте. Логично је да се унапред задани ефекти не могу остваривати било којом активношћу, нити ма која активност појединачно, па ни она најбоља, може произвести све значајне и очекиване ефекте. Основано је претпоставити да међу циљевима и задацима васпитно-образовног рада има и таквих који

24

се у датим околностима не могу остварити или не могу бити у потпуности остварени. У организованом педагошком раду, учења као свесно и стручно обликованог развојног процеса има онолико колико се могу унапред спецификовати и колико се стварно унапред, уз висок степен вероватноће, спецификују основне, кључне активности које поуздано и у датим условима најрационалније воде остваривању задатих циљева.

То практично значи да уколико у оквиру једне целовите секвенце рада са ученицима планирамо да се усредсредимо на остваривање одређеног циља и пратећих задатака (нпр. усвајање одређених знања, развијање и устаљивање одређених облика понашања, формирање одређених особина личности), онда треба да унапред знамо које су то активности које на поуздан и рационалан начин воде остваривању постављеног циља. Један општи или удаљен циљ може се остваривати само ако су поуздано и прецизно изведени етапни циљеви, а сам процес његовог остваривања отпочиње активностима усмереним на непосредне, етапно најближе циљеве. И онда када нисмо свесни значаја постављања таквих питања или их не постављамо из било којег другог разлога, ми ћемо ипак током планираног или расположивог времена запослити ученике одређеним програмским садржајима, ученици ће неизбежно упражњавати неке активности. Поново се суочавамо са истим питањем: зашто смо ученике довели у ситуацију да чине управо то што чине? Врло је вероватно да су нам наше крајње намере јасне, али питање је да ли структура стварних активности ученика, мимо које не постоји други пут за остваривање наших педагошких намера, заиста води оним ефектима који су задани или које очекујемо. Можемо ли стручно и прецизно, искрено и отворено, бар самима себи, одговорити на то питање?

Педагошко значење таквог гледања на процес учења је вишеструко. У даљем тексту најпре се наводе она значења која илуструју сложеност школског учења, а затим се указује на два међусобно повезана правца размишљања о унапређивању педагошке организације процеса учења и повећавању његове ефикасности са становишта постављених циљева и задатака. Посебно се указује на процес учења моторних вештина.

Прво: у школи се ученици свакодневно срећу са новим програмским садржајима и захтевима да их усвоје. Отуда следи да је свака школска активност прожета учењем, стицањем нових искустава.

Друго: иако се у школи свакодневно јављају нови садржаји учења, структура стварне ученичке активности се веома мало мења. Ученици из дана у дан понављају исти, изразито ограничен репертоар активности, те иако су промене у садржајима сталне и прогресивне, укупна структура процеса учења се мало мења или, после неког времена, више се уопште и не мења. Тиме се ограничавају могућности учења, очекивани резултати се остварују само делимично.

Треће: учећи оно што му је задано, ученик учи како да учи. Ако се начину учења не посвећује пажња, ефекти те врсте биће неизвесни и вероватно код већине ученика скромни. Често садржаји који се уче и непосредни разлози учења имају ограничену, а понекад само школску вредност, међутим, учење учења увек има општу и трајну вредност, његов трансфер је практично без ограничења.

25

Четврто: посматрајући понашање наставника и других ученика, пратећи оно што се збива на часу, ученик учи и оно што није намењено учењу. Искуствени садржај ситуација учења је увек шири од тематског садржаја лекција због којих су те ситуације организоване. Организација рада на часу, коришћене методе и педагошки поступци нису само "техничке околности" већ су чиниоци који значајно одређују карактер ученичког ангажовања и квалитет његовог искуства. Нпр. фронтални, групни и појединачни рад, рад у кооперативној или компетитивној атмосфери, рад који тражи самосталност и иницијативу, начин праћења и оцењивања ученика - све су то компоненте које на различите начине утичу на структурисање ситуације учења и активности које се у њима стварно одвијају.

Пето: кроз дуги низ година својег школовања ученик је изложен утицајима организације живота и рада у школи као институцији која има своје посебне норме, вредности, схватања, традицију. Такве ствари као што су стил руковођења школом, односи међу наставницима, сусретања ученика различитих одељења и разреда, изглед амбијента у којем се ради, углед школе у непосредном друштвеном окружењу и многе друге, обично се не посматрају као садржаји учења, али познато је да утичу на понашање, интелектуално и емоционално доживљавање или искуство ученика.

Шесто: друштвена средина у којој се ученици крећу или која допире до њих путем средстава масовног комуницирања утиче на процес учења тако што активностима учења даје или одузима шири и трајнији смисао.

Седмо: улога школског учења у развоју личности ученика зависи од тога у којој мери су у њему заступљене активности које ангажују оне психичке функције које у датом периоду тек улазе у фазу сазревања и које омогућавају задовољење истакнутих узрасно-развојних потреба.

Настава се може посматрати са становишта активности наставника. У својој припреми за наставу наставник ће настојати да одговори не само на питање шта ће он да чини у току обраде одређеног програмског садржаја него и на питање шта морају да чине ученици да би се остварио постављени васпитно-образовни циљ. Наставник ће успешно водити процес учења уколико у ученику не види само објект поучавања, већ и особу која може да сврсисходно утиче на сопствену активност.

Субјекатска позиција ученика је једна од основних амбиција педагошке организације рада са ученицима. Основни услов да би се остварио субјекатски положај ученика јесте његово поступно, све израженије и све доследније суочавање са нужношћу да одлучују о свом раду и ситуацијама у којим се тај рад одвија. Тек када ученици почну да одлучују може се говорити о развијању осећања одговорности за рад и показане резултате. То нас опет суочава са једним питањем које тражи да се осврнемо на свој рад и ствари које се збивају око нас: да ли и у којој мери ученици учествују у доношењу одлуке које се тичу њиховог рада, које одређују њихово стварно место и улогу у наставном процесу.

26

Ученик који из дана у дан долази у школу, улази у своју учионицу, сада на своје место и од наставника добија дефинитивне, у свим аспектима и до краја уобличене задатке, макар ти задаци били веома садржајни и занимљиви, не може бити ништа друго до њихов мање или више дисциплинован или одушевљен извршилац. Ученик који може не само данима него и годинама започињати, обављати и завршавати свој рад а да при томе не доносе ни једну одлуку битну по смисао, садржај, начин и исходе тог рада, није ништа друго до предмет више или мање добронамерне и интелигентне "педагошке обраде". Педагошке одлуке на којим почива такав рад у ствари директно ограничавају да се развојне могућности ученика испоље у процесу учења као његов суштински део. Ако су тежња ка компетентности, аутономности, разрешавању вредносних антиномија и друге узрасне карактеристике ученика средње школе динамички повезане са њиховим понашањем, онда искључивање могућности да ученици одлучују о појединим аспектима свог рада у настави, усмерава их да своје нормалне и здраве развојне потребе задовољавају изван педагошки организованих ситуација. Са много већим интересовањем и упорношћу окрећу се активностима изван школе, чак и онда када су оне веома сиромашна замена за оно што би школа, уз нешто мало измењен однос према ученицима, могла да им понуди.

Да би ученик поступно освојио позицију субјекта у сопственом васпитању и образовању, потребно је да организација васпитно-образовног рада уважава његове узрасне и развојне потребе. Пресудан корак у остваривању тог циља јесте поступно увођење ученика у одлучивање о свом раду и ситуацијама у којим се тај рад одвија. У почетку ученици могу доносити једноставне одлуке о избору између неколико понуђених алтернативних активности, да би временом дошли у ситуацију да доносе сложеније и далекосежније одлуке којим уобличавају план, садржај и организацију рада у оквиру веће програмске и временске целине.

Продуктивно ангажовање ученика треба да буде једна од главних карактеристика педагошко организованих ситуација учења. Основни услов продуктивног ангажовања ученика у васпитно-образовном процесу јесте њихово поступно увођење у индивидуално и заједничко решавање сазнајних и практичних проблема и систематско коришћење рационалних облика рада.

Када се у настави користе проблемске ситуације или проблемски задаци онда су најчешће такви да у првом реду траже примену раније стечених знања или искустава. Без обзира на многе разлике које постоје у садржају и форми проблемских задатака у различитим наставним предметима, та врста проблемских ситуација има неколико типичних обележја која их чине "затвореним" проблемима. Од ученика се тражи: (1) да до решења проблема дођу без помоћи са стране, (2) да у току рада не користе изворе који садрже релевантне информације, (3) да до решења дођу директном применом раније усвојених знања, (4) да низ међусобно неповезаних проблемских задатака реше у ограниченом временском периоду. Наведене карактеристике "затворених" проблема ма колико биле типичне за коришћење проблема у настави, нису ни типичне ни битне карактеристике реалних проблемских ситуација у професији и друштвеном ангажовању, или у личном животу.

Основна одлика проблемски оријентисане наставе је да се поједине тематске целине садржински и методички постављају као низови међусобно повезаних проблемских

27

ситуација. Рад на једној програмској секвенци састоји се из различитих активности стицања и организовања знања које су неопходна за решење проблемске ситуације. Проблемски оријентисана настава не рачуна само са искуственом и интелектуалном готовошћу ученика него у првом реду покреће низ интелектуалних и практичних активности којим се развија, проширује и обликује готовост за самостално, критичко и конструктивно понашање у свим проблемским ситуацијама које су у функцији остваривања програмских циљева, задатака и садржаја.

Тако усмерена настава је усклађена са савременим схватањима о развоју интелектуалних операција и природи процеса учења. Она је усклађена са сазнањем да практичне радње организују и структурирају интелектуалне процесе и стварају непосредну искуствену основу за интериоризацију интелектуалних и логичких операција које су у тим радњама учвршћене током историјског развоја друштвене заједнице и формирања њеног културног искуства. Интелектуални домети који се манифестују као друштвено-културне чињенице тако постају најпре садржај а затим и ефекат индивидуалног учења и индивидуалног развоја у целини. Поступно ученици долазе до оног нивоа интелектуалног функционисања на којем мисаони процеси воде практичне радње или их у већој или мањој мери замењују. Управо то је један од суштинских циљева васпитно-образовног рада, а његово остваривање је условљено увођењем проблемске оријентације у настави из које резултира развојно подстицајна структура стварних сазнајно-практичних активности ученика.

Када ученике суочавамо са градњом у којој они наилазе на "отворене" проблеме, структура њихове стварне активности постаје разноврснија, развојно квалитетнија. Прво, суочавају се са потребом да самостално формулишу општи циљ рада на решавању уоченог проблема и да поставе етапне циљеве. Друго, етапне циљеве морају да изразе у виду конкретних активности које треба обавити да би се остварио општи циљ. Те активности могу да се односе нпр. на изналажење извора информација, утврђивања начина њиховог коришћења, анализу уоченог проблема у светлости нових информација и сазнања, утврђивање операција које представљају могуће путеве у решавању проблема, поделу рада у оквиру сваке етапе, итд. Треће, наведене и сличне активности омогућују да се у наставу уведу методе које траже, подстичу и каналишу комуникацију међу ученицима и између ученика и наставника. Битно је да проблемска ситуација, као што је то најчешће у животу и професионалном раду, престаје да буде само индивидуална чињеница, она постаје предмет заједничког, групног или колективног ангажовања ученика. Четврто, проблемски оријентисана настава захтева али и омогућава да се ранија и нова знања организују у јединствену целину која одмах добија примену у процесу решавања проблема и процењивања вредности решења до којег се дошло.

Логика проблемски оријентисане наставе практично се испољава у следећем: (1) у инструкцијама које даје наставник, уџбеник или посебно припремљени материјал, (2) у структури стварних активности ученика, у практичним радњама које ученици заиста изводе у ситуацијама било индивидуалног било групног рада, (3) у структури интелектуалних, емоционалних и мотивационо-вољних активности (функција) које учествују у процесу решавања проблема и које формирају непосредни, искуствени доживљај педагошки организоване ситуације учења, и, коначно, (4) у својствима

28

конкретног производа који представља решење програмске ситуације, а која ученици утврђују, анализирају и оцењују са циљем да рекапитулирају цео радни процес, препознају чиниоце који су утицали на постигнути резултат и повећају степен своје контроле над деловањем тих чинилаца у даљем раду.

Обично се истиче да обимност наставних проблема, статична и непроблемска обрада садржаја у уџбеницима и честа оскудна опремљеност школе не допуштају да се цело наставно градиво или његов већи део обради путем различитих модалитета проблемске наставе и проблемског учења. То, међутим, није ни неопходно нити би за све програмске секвенце било прикладно. Педагошка суштина оваквог структурисања активности ученика остварена је онда (1) када ученици почну да своја решења проблемских ситуација препознају као нова знања, (2) када увиде да та нова знања могу применити у новим проблемским ситуацијама, и (3) када схвате да иза знања која су систематизована у уџбенику стоје сазнајно-практичне активности и индивидуално-социјалне активности сличне или истоветне оним кроз које су и само прошли.

Битно је уочити да су активности на решавању проблема и реконструисање активности које стоје иза решења која ученици упознају у завршној форми комплементарни дидактичко-методички поступци. Њихово комбиновање је поуздан и рационалан пут да се ученицима омогући да науку схвате као сталан процес организованог трагања за чињеницама, преиспитивања познатих чињеница и утврђених односа, провере раније изведених закључака и оцена. Праволинијско излагање градива као затвореног система информација и знања, схватања и тумачења, чак и онда када је садржински веома вредно и ученицима занимљиво, недовољно користи интелектуалне, мотивационо-делатне и социјално-интеракцијске потенцијале ученика, запоставља неговање нових облика мишљења и нових особина личности које се јављају и испољавају у понашању ученика средњошколског узраста. Такође ваља имати у виду да добра "запосленост" и "заинтересованост" ученика нису увек и показатељи ширине и разноврсности њиховог ангажовања у наставном процесу. Битно је да се педагошком организацијом ситуација учења и рада уопште постигне да ученици ангажују цео дијапазон развојних могућности и дато ангажовање, да би било благовремено и максимално ефикасно, треба да иде испред развоја а не да заостаје за њим.

У организацији процеса учења у школи усмереног образовања од значаја је познавање процеса стицања моторних вештина и то како за организацију остваривања програма практичне наставе, вежби и феријалне праксе тако и за наставу у целини.

Вештине су намерно и добро научене, стабилно организоване координисане моторне активности које омогућавају да се у односу на неки објекат или одређену ситуацију постигне циљ уз максималну продуктивност и са минимумом утрошка енергије и/или времена. Успешно овладавање моторним вештинама укључује читав низ сензорних, централних и моторних механизама.

Моторне вештине могу бити повезане у више или мање сложен склоп моторних покрета и научене до високог степена увежбаности (говори се о "аутоматизму"). Оне се, међутим, одликују и могућношћу мењања и прилагођавања у новој ситуацији, што говори о њиховој

29

флексибилности и улози свесне контроле у току њиховог извођења. Ова својства одвајају вештине од сличних облика научених моторних радњи које се називају навике, а које карактерише крутост, сталност, непромењивост извођења и везаност за релативно сличне ситуације.

Степен постигнуте сензомоторне и моторне координације је значајно обележје добро научене вештине. Стварање представе или слике о организацији моторне вештине је један од најважнијих задатака у процесу учења вештине. Та слика се мења, употпуњује и логички структурише, за време учења моторних покрета. Управо захваљујући тим променама долази до изградње саме вештине. Добро научена вештина се изводи лако, складно, без непотребних покрета, без напетости, код сваког појединца има специфичан општи изглед, усклађен са неким другим његовим карактеристикама.

Основу учења, развоја и извођења моторних вештина чине перцептивне и моторне способности, при чему долази најпре до спајања или садејства перцептивних и моторних фактора, а затим и до интеракције и са другим диспозицијама личности (интелигенцијом, мотиивацијом и др.).

Да би се створила слика о организацији вештине, постигло оптимално трајање, координисање и повезивање покрета, треба обезбедити одређене услове:

1) Обезбеђивање потребних информација је нужан услов стицања моторних вештина. Информације се користе за стварање плана, шеме, представе моторне вештине, за утврђивање спремности и доношења одлуке да се она изведе, да се провери исправност њеног извођења итд. Важна ствар коју треба узети у обзир јесте физиолошка и психолошка ограниченост   човека да региструје, прими и врши контролу информација, тј. ограниченост "капацитета" и "контроле" информација. Треба се чувати прекомерног броја информација при учењу и извођењу вештина, јер оне могу да доведу до повећања грешака, одлагања извођења или потпуног одустајања од учења. Стога наставник треба да поседује способност за селекцију правих и довољних информација, а онај који их прима треба да има висок степен пажљивости и способност да их дискриминира према важности у одређеној ситуацији.

2) Формирање одговарајуће представе о структури покрета који треба учити је следећи важан захтев у поступку обучавања. То практично значи да онај који учи неку радњу извешће је онако како ју је у глави, у облику представе, уобличио. Развој и формирање представе иде од стварања визуелне, преко визуелно-моторне до моторне представе учене вештине.

Основни начин за стварање визуелне представе о некој моторној вештини је демонстрација извођења те радње. Демонстрирање радње може да се изводи на разне начине, који морају да задовоље одређене педагошко-психолошке захтеве:

- демонстрација треба да буде изведена на исти начин и у истом положају у каквом се налазе ученици;

30

- извођење треба да омогући да сви ученици добро виде све елементе и покрете радње;

- вештину треба извести у савршеном облику и у целини;

- цела вештина не сме да буде изведена сувише брзо тако да ученици не успеју да "ухвате" све покрете, редослед, положај тела итд.;

- водити рачуна да емоционални фактор не делује негативно. Ако је вежба сложена и тешка, а изведе се брзо и у целини, може да има негативне емоционалне ефекте, несигурност, збуњеност, неповерење у себе итд. Да не би дошло до евентуалних негативних емоционалних ефеката наставник треба да изведе вештину лагано по потреби више пута, а затим да је изведе и по деловима:

- треба користити мотивационе подстицаје: храбрење, бодрење, уливање сигурности итд.;

- демонстрирање вештине може да се изведе и помоћу филма, телевизије или других савремених визуелних средстава;

- поступак демонстрирања треба да прати вербални опис који допуњује и олакшава процес формирања вештине. Вербални опис, у облику различитих мисаоних процеса, изводи анализу неке вештине, даје објашњење зашто се тај покрет изводи на тај начин, какав положај тело треба да заузме, којим мишићима се започиње покрет, који су мишићи опуштени када се из једног покрета прелази у други итд. На вербалан начин треба саопштити оно што је васпитно и образовно најефектније и најпримењивије за ученике. Вербални опис је пут ангажовања мишљења и говора најпре у развоју визуелне представе моторне вештине, а затим и у процесу прелаза са визуелне на визуелно-моторне представе и касније само на моторне представе.

У стварање моторне представе, а затим и у извођењу вештина, одлучујућу улогу имају кинестезички или моторни осећаји. Кинестезичка осетљивост (мишићи, зглобови, тетиве) испољена у форми моторних опажаја, а затим моторних представа, омогућује извођење моторних покрета, али се истовремено у току процеса вежбања ова осетљивост побољшава и развија. Стварање визуелно-моторне и моторне представе је услов извођења вештине.

3) Понављање је нужан услов успешног учења моторне вештине. Међутим, "једноставно", "само" понављање, понављање ради понављања "дриловање", није врста понављања значајна за учење моторне вештине. Овакво понављање може да има и супротне ефекте. Ефекти понављања зависе од тога које психолошке активности прате понављање моторне вештине и у каквим се условима одвија. Понављање као нужни део учења моторне вештине има повољне ефекте ако је планско, систематско, ако има јасно постављен циљ коме се свесно тежи. Такође у процесу понављања успешно је само оно вежбање (учење) које је праћено и другим важним чиниоцима учења: подстицање, разноврсност вежбања, значење оног што се учи, способност разликовања елемената у вештини итд.

31

Знање резултата тј. информација о резултату и извођењу (успеху или неуспеху) неке моторне вештине су не само значајно, већ је нужан услов за успешност у учењу. Да би имале позитиван ефекат на даље учење, информације о резултату треба да буду:

- што прецизније, тачније и на специфичан начин дате;

- непосредно по извршеној радњи саопштене;

- да делују подстицајно, да мотивишу ученике;

- у почетку учења, критике треба да буду ретке а подстицаји и похвале чешће.

5) Већи успех у учењу моторних вештина постиже се ако се учи "временски распоређено", са паузама, него ако се учи концентрисано у непрекидном времену. Учење које је временски распоређено успорава јављање умора, спречава монотонију која је често присутна при извођењу репетитивних моторних покрета, а паузе између учења делују благотворно на оно што је претходно учено. За време паузе онај који је учио склон је да о томе размишља, да анализира, да доводи у везу са другим, да у "мислима вежба", што све има позитиван утицај на успешност учења.

Код моторних вештина краћи временски периоди учења дају успешније резултате. Значење појма "кратки период" у учењу моторних вештина одређен је природом и захтевима вештине, способношћу,   мотивацијом   и   другим   особинама личности значајним за учење. Кратке вештине захтевају краће време вежбања, али чешће. Време које се користи за вежбање у континуитету је ограничено, јер има ситуација када је даље практично вежбање некорисно, нпр. када се смањи интерес за даље вежбање, када се јави умор итд. Што се тиче дужине паузе, нарочито ако се ради о сложеним моторним вештинама и на ранијем ступњу учења, корисније је згуснуто учење са краћим паузама, а када се овлада "основним" ("правим") покретима онда периоди вежбања могу да буду распоређени у дужем временском периоду, а то значи са већим паузама. Треба се држати правила да паузе никада не буду толико дугачке да се заборави оно што се претходно учило.

Значи, већина моторних активности најбоље се учи у кратким периодима који су распоређени кроз дужи период времена, што - доказује да је распоређено учење у сваком случају у предности над сконцентрисаним. Дужина интервала између два учења у зависности је од ступња учења, тежине и сложености вештине и особине оног који учи. Зато учењу сваке вештине треба прићи уважавајући индивидуалне разлике.

У вези питања да ли учити методом целине или по деловима, ваља рећи да и један и други начин имају предности и недостатака и да зависе од већег броја фактора; сложеност и дужина времена потребног за извођење моторне вештине, способности, претходно искуство, степен повезаности и координације делова у вештини итд. Претпоставља се да је најпожељније да се учење вештине почне методом целине, посебно ако та вештина захтева висок степен координације и повећан напор за њено организовање у целину. Потом је потребно извесно време посветити савлађивању основних или "нижих" јединица,

32

тј. појединих делова, међутим, што је могуће пре треба прећи на учење вештине у целини. Комбинована метода целина-делови-целина најпогоднија је за учење.

6) Напредовање у учењу моторннх вештина најбоље је пратити: 1. мерењем времена (брзине) које је потребно да би се извела нека радња; 2. испитивањем тачности извођења вештине, 3. учинком који се постиже њеним извођењем.

За учење моторних вештина, посебно оних сложенијих, типично је да се после почетног напредовања јавља известан застој или плато. Узроци јављања платоа су различити: смањење мотивације, потреба да се научени елементи вештине повежу у целину (успостави координација покрета), умор, дуже паузе у вежбању (понављању). Плато може указивати и на релативно крајње достигнуће у извођењу радње посебно када се ради о једноставнијим. Међутим, код сложених вештина плато је обично један ступањ у напредовању у учењу, односно застој после кога долази до даљег напредовања. Када код ученика уочи појаву платоа у учењу наставник мора да размотри узроке и процени шта треба даље предузети: мотивисати ученика, захтевати додатно вежбање, скратити паузу у вежбању, продужити паузу (одмор), промени методологију сопственог рада са учеником и сл.ПЛАНИРАЊЕ, ОРГАНИЗАЦИЈА И ОБЛИЦИ НАСТАВЕ

ПРИСТУП ПЛАНИРАЊУ НАСТАВЕ

Планирање васпитно-образовног рада како на нивоу школе тако и на нивоу једног предмета или часа мора подједнако бити систематично и одражавати један логички след операција.

Први корак јесте одређивање циља и његово прецизирање - односно операционализација циља глобалне или појединачне педагошке активности.

За сваку активност која се намерава извести (наставну, ваннаставну, практични рад, феријална пракса и слично) треба јасно дефинисати оно што се жели добити као крајњи резултат. То може бити сума знања, разумевање појаве или закона, упознавање операције или овладавање неком радном операцијом, остваривање васпитних задатака итд. У сваком случају постављени циљ односно задаци морају бити једноставно и крајње прецизно дефинисани, сужени, колико је то год могуће, на жељени резултат. Операционализација циља је посебно значајна на нивоу планирања часа или других активности, јер је ту могућа потпуна конкретизација.

Једном постављен, конкретизован циљ је крајња тачка до које треба доћи полазећи од почетног стања. Прецизно утврђивање почетног стања, у ланцу планирања, претпоставља констатовање развојних и узрасних карактеристика ученика дате групе, познавање састава групе са становишта нивоа знања или овладаности вештинама, развијености способности и социо-културих утицаја под којима су ученици, навика и мотивације за одређена питања. Поуздано утврђивање почетног стања може се постићи тимским радом наставника и стручних сарадника, пре свега (педагога, психолога и социјалног радника). Прецизно утврђен циљ и прецизно утврђено почетно стање су две

33

тачке (почетна и завршна) између којих се одвија процес педагошког стваралаштва наставника који обухвата следеће кораке:

1. Селекција информација и операција које ће бити презентиране и пренете ученицима било ради информисања било ради усвајања. Треба имати на уму да су програми оквир а не рецепт за прецизно утврђену суму знања, посебно кад се ради о теоријским предметима. Код савладавања практичних операција програми дају прецизне информације, па је овде наставнику много једноставније. Међутим, и у таквим случајевима, познавање претходног стања, односно степена овладаности појединим операцијама јесте коректив за дозирање активности и избегавање понављања вежби и операција које су у оквиру претходних активности савладане.

Избор информација релевантних за проблем који се проучава значи, пре свега, чишћење од небитних детаља и опширности чиме се може повећати оптерећеност ученика и наставника али не и повећати ефекат рада.

Селекција информација претпоставља брижљиво проучавање програма свог и сродних наставних предмета, наставних садржаја, било које врсте, проучавање уџбеника и референтне литературе, паралелно са овим садржајима, да би се остварила корелација међу сродним предметима, установило које је информације неопходно саопштити на часу а које ученици могу и добијају читањем уџбеника или приручника.

2. Идентификовање погодности и сметњи које се јављају у практичним условима рада сваког ученика и наставника је један од важних корака на путу ка остварењу циља.

Исти елементи могу бити и погодности и сметње у раду и то су:

- знање и способности са којима наставник (теоријске и практичне наставе) стручни сарадник или сарадник у настави располажу,

- простор и опрема објекта у коме се активност изводи или треба да изведе (величина просторије с обзиром на групу, њена адекватност планираној активности, опремљеност простора одговарајућим намештајем, наставним средствима или машинама и апаратима за обављање одређених практичних радњи),

- извори информација и знања (литература, наставна средства, сарадници - у школи и ван ње),

- време које се може употребити, које стоји на располагању, за одређену активност.

Утврђивање сваког од ових елемената по категоријама погодности и сметњи омогућује правилан и адекватан избор информација и операција које ће бити пренете ученицима, избор, метода, облика, средстава и система рада (педагошке стратегије).

Планирати активност ако за њу нема одговарајућег простора или опреме значи већ унапред рачунати на неуспех. Због тога се у планирању мора водити рачуна о избору

34

поступака који се могу спровести у постојећим условима, имајући у виду све што је побројано као могуће сметње или погодности.

3. Изграђивање педагошке стратегије је у ствари дидактичко-методичка операција која подразумева:

- избор метода у зависности од напред поменутих елемената,

- избор облика, на исти начин и

- избор наставних средстава, схваћених у најширем смислу као све врсте избора за учење и наставу (књижна, некњижна грађа, апарати, инструменти итд.).

Избор наставних система такође може да буде вршен у зависности од побројаних могућих погодности или сметњи, али се тај избор по правилу не врши на нивоу планирања часа или поједине активности, већ на нивоу планирања годишњег или полугодишњег рада.

4. Евалуација примењене стратегије, односно одабраних метода, облика, средстава или система рада је веома важан корак у раду на планирању и припремању. Она се спроводи у зависности од постављеног циља, почетног стања, изабраног садржаја (информација и операција), извора и сметњи. Тако проверавана стратегија омогућује стално прилагођавање поступака датој ситуацији и датим циљевима, те се не може говорити о универзално добрим и одговарајућим методама, организацији и облицима рада, већ само о адекватним, с обзиром на циљ, погодности и сметњи.

Иста средства, методе и облици могу у зависности од почетног стања, постављеног циља и спретности и знања наставника дати веома добре или веома лоше резултате. Употреба једног наставног средства, на пример филма, може имати потпуно негативне ефекте, чак и кад се ради о веома добром и по садржају адекватном филму, ако наставник није спреман за његову употребу, било да се јављају проблеми руковања са апаратом или да наставник не познаје садржај филма и слично.

5. Резултат, оствареност циља, се процењује у односу на цео процес укључујући у то и операционализацију циља.

Стална евалуација поступка планирања и припремања и евалуација сваке од фаза, сваког од предузетих корака омогућује сталне корекције и прилагођавање поступка ради постизања бољих резултата. Вођење евиденције о примењеном поступку, успешности тог поступка, о примењеним средствима, анализа конкретизације циља итд., служи наставнику као основа за стварање "личне методике" која као резултат систематског планирања и анализе постаје веома вредан инструмент рада наставника.

6. Место и улога ученика у планирању. Будући да се извори знања налазе не само у школи, него и ван ње, да млади уче посредством средстава масовних комуникација, да наставници у школи где у већој или мањој мери постоје многобројни извори (библиотеке, колекције наставних средстава, машине итд.) нису једини и превасходни извори знања, за

35

планирање рада, припрему реализације и изградњу одговарајућих односа међу наставницима и ученицима, наставник мора имати у виду да су његови положај и улога, као и положај и улога ученика промењени. Најзначајнија промена је управо у постојању објективних услова да ученик поступно преузима и део улоге планера и организације процеса сопственог учења и образовања.

Наставник у условима савремене технологије образовања има пре свега задатак да: планира, припрема, усмерава, контролише, вреднује, мотивише, објашњава, помаже ученику у личном планирању. Наставно средство може да: мотивише, саопштава, показује, објашњава, илуструје, замењује стварност, служи као инструмент.

Ученик, ако су ове "дужности" наставника и средства заиста подељене онако какве су им могућности, ће се обраћати наставнику више за помоћ у планирању и организовању активности док ће се средством више користити непосредно, црпећи од њега само информације. Дакле, може се повећати васпитни утицај наставника, препуштајући средству улогу информатора а ученику планера и организатора процеса сопственог учења.

7. Планирање и непосредна припрема наставника за васпитно-образовни рад. Ове активности су услов рационалног располагања временом јер обезбеђују: равномерност наставног садржаја, систематичност, поступност у раду, селективнији избор и примену наставних метода и средстава, облика и техника рада. Оно није просто распоређивање наставних садржаја по часовима, већ је то целокупни поступак претходно наведених фаза у раду.

Планирање наставног рада карактерише општи приступ за разлику од програмирања наставне теме као конкретизоване разраде појединих програмских садржаја. Планирање наставног рада карактерише општи приступ за разлику од програмирања наставне теме као конкретизоване разраде појединих програмских садржаја. Планирање можемо поделити на више врста. С обзиром на време, оно може бити: годишње, полугодишње, тромесечно, месечно и седмично. С обзиром на степен разраде планирање може бити глобално и оперативно; а према поступку временско и тематско.

У пракси наших школа уобичајено је да наставник врши:

1) глобално 2) оперативно планирање као и 3) непосредно припремање за извођење наставног рада - припрема за час као и друге облике васпитно-образовног рада који су тесно повезани са наставом нпр. - додатни рад, слободне активности и сл.

Глобално планирање (годишње) врши се пре почетка школске године и обухвата распоређивање наставних тема, број предвиђених часова по теми, распоређивање часова за обраду, утврђивање и систематизацију.

Оперативно планирање обухвата дидактичко-методску разраду наставних тема на наставне јединице а временски обухвата најмање један месец.

36

Наставник ради на изради оперативног плана уз уважавање напред наведених елемената и поступака (нпр. корелација са истим предметом по разредима, сродним предметима, упознавање услова, предзнања ученика и сл.). Оперативни план садржи: време (нпр. наставне недеље), редослед наставних јединица у оквиру теме и за сваку од њих назначен тип часа, облик рада-метод рада, наставна средства, место рада (локација), примена иновативних поступака, сараднике у реализацији и напомену у коју се уноси све оно што је важно за саопштење о наставној јединици, одступање од плана итд.

Оперативно планирање захтева већу креативност и еластичност наставника у односу на усвојени Наставни план и програм. То подразумева извесну слободу наставника у коришћењу броја часова датих у оквиру наставне теме; наставник ће број часова одредити и према условима школе, захтевима који се пред ученика постављају и темпу којим ученици усвајају те захтеве. Отуда наставник има потребу да повећа или смањи број часова по наставној теми, односно наставној јединици. Овакве разлике ће постојати између наставника у оквиру једне и различитих школа. Пожељно је да наставник при изради оперативног плана сарађује са ученицима чиме би се обезбедила потпунија субјективизација ученика у наставном процесу.

Непосредна припрема наставника за рад подразумева израду писане припреме која представља дидактичко-методичко структурирање часа, а састоји се у спецификовању одговарајуће наставне технологије која највише одговара унутрашњој логичкој структури градива одређене наставне јединице.

Који ће елементи бити садржани у непосредној припреми зависи од више фактора међу којима као значајне истичемо: сложеност и тежину градива; искуства наставника у коришћењу облика, метода, средстава и система; циљеве конкретног часа и карактеристике ученика релевантне за остваривање тих циљева; дидактичко-техничку опремљеност школе и др.

Основни задатак припреме и разлог за израду је да се планира организација часа и што конкретније предвиде активности и односи наставника и ученика. Да би се то постигло писана припрема треба да садржи следеће елементе:

1. предмет,

2. наставну јединицу,

3. циљеве и задатке часа - блока (образовне и васпитне),

4. артикулацију часа

- главне садржинске целине и потребно време за њихову реализацију, а све то повезано са

- облицима, методама, средствима и системима рада,

6. сараднике у раду (уколико постоје).

37

У изради писане припреме наилазимо на специфичности код припремања часова вежби и практичне наставе (види део о моторном учењу).

Планирање, а посебно непосредно припремање за час, често захтева тимски рад.

На нивоу школе тимски би се радило на изради структуре програма школе, постављању задатака и изради смерница за поједине делове те структуре, постављању рокова обједињавања рада, издвајања задатака за праћење и истраживање и сл. Планирање, програмирање и евалуирање појединих видова васпитно-образовног рада годишње и оперативно решавали би тимови састављени у оквиру појединих Актива наставника. Без тимског рада тешко је успешно остварити овај задатак код појединих облика наставе (нпр. практичне наставе.).

Активи наставника решавају значајна питања наставе. Када су организовани за групу сродних научних дисциплина они се, по структури чланова веома приближавају тиму. Међутим, значајно је да се низ питања из делатности Актива тимски решавају и када је састављен само из једног профила стручњака. Тим би се формирао у зависности од задатака тако да би га некада чинили представници свих актива у школи, некада представници актива сродних дисциплина, некада чланови једног актива а увек проширени укључивањем директора, неког од стручних сарадника, родитеља и сл. У вези са наставом у оквиру Актива тимски би требало радити на: избору и одређивању нивоа обраде тема у односу на могућност ученика; избору наставних облика, метода и средстава; разради принципа одабраних модела и разматрању могућности њихове примене на одређеним наставним јединицама; организацији огледних часова за демонстрирање изабраних модела (облика, метода или наставних средстава); изради програма оспособљавања ученика за самообразовање; организовању дискусија и стручних расправа; организовању такмичења; доношењу плана писмених и контролних вежби и писмених задатака; избору садржаја и облика рада слободних активности; постављању дидактичко-методичког приступа у организацији и реализацији додатног рада; изради методологије праћења и уједначавања нивоа и степена остварености појединих аспеката васпитања и образовања; тимској обради неких садржаја при чему различите аспекте теме обрађују стручњаци. 

ОРГАНИЗАЦИЈА И ОБЛИЦИ НАСТАВЕ

Организација наставе у оквиру једног наставног предмета одређена је циљевима, оперативним задацима, специфичном садржином програма, расположивом наставном технологијом и опредељењем за одређену педагошку стратегију као и самим субјективним условима и могућностима наставника и ученика. По новом програму настава се изводи у условима осавремењеног предметно-разредно-часовног система са низом диференцираних облика наставе (обавезне, факултативне) и осталих васпитно-образовних активности (допунски рад, додатни рад, слободне активности и др.).

Савремене дидактичке теорије, теорије учења, развијена образовна технологија и наставна пракса омогућавају да се у постојећу организациону основу уносе и флексибилнији облици наставе и учења који омогућују разноврсну структуру ученичких активности у

38

циљу њиховог продуктивног (интелектуалног, креативног и практичког) ангажовања у условима остварене диференцијације и индивидуализације наставе, сједињавања индивидуализованог и заједничког рада и напредовања ученика.

У циљу остваривања укупних задатака и унапређивања квалитета па самим тим и ефеката наставе, наставник(ци) је у могућности да изграђује стратегију наставе комбинујући и примењујући, како у литератури и пракси већ устаљене познате облике организације наставе на часу - фронтални, групни и индивидуални рад, тако и осавремењене облике организације наставе и учења као што су: диференцирана настава, индивидуализована настава, тимска настава, рад у паровима и други уз адекватан избор начина (система) учења: предавачког, програмираног, проблемског, учења путем открића и других.

Сваки наставник у оквиру постојећих услова за наставу предмета који предаје и у сарадњи са члановима радних тимова мора да трага за оваквом стратегијом наставе и учења која ће бити оптимална за различите категорије ученика (према њиховим индивидуалним разликама). При том је годишња припрема наставника одлучујућа. Већ у тој почетној етапи рада он се опредељује шта ће нпр. обрадити путем предавања и фронталним радом са ученицима што индивидуализованом наставом, што диференцираном наставом по нивоима, шта проблемском наставом (индивидуално и у групи) и сл.

Таквим приступом организацији наставе са диференцираним индивидуалним и заједничким активностима наставнике превазићи слабости предавачко-испитивачке наставе, кампањског учења, нездравог такмичења и индивидуализма и омогућити рационално осамостаљивање ученика у мишљењу и раду.

Фронтални облик рада у настави је истовремени, напоредни рад наставника са свим ученицима у разреду под истим радним условима. То подразумева да се сви ученици стављају пред исте задатке, на истом наставном градиву са истом педагошком стратегијом. Ово је најчешћи облик рада наставника и примењује се углавном приликом преношења нових информација и нових знања ученицима. У овом облику рада доминира наставник користећи се вербалним методама рада. Фронтални облик наставног рада не сме постати доминирајући облик.

Предност овог облика је у томе што је економичан јер се може применити у одељењима са релативно великим бројем ученика и што омогућава наставнику да у оквиру расположивог времена обради веће програмске целине и у условима мање технички опремљених школа методама демонстрирања. Овај рад пружа могућности за стварање одређених емоционалних и интелектуалних расположења код свих ученика чиме се продубљује доживљај садржаја градива (нпр. обраде садржаја који се могу користити за остваривање задатака развијања патриотизма и сл.).

Међутим, рад са свим ученицима захтева да се одмери према "просечном" ученику и у обради градива и у ангажовању а самим тим не задовољавају се потребе других категорија ученика - обдарених и оних с тешкоћама у развоју. То доводи до сметњи у процесу индвидуализације рада и омета оптималну активизацију ученика.

39

Индивидуални облик рада са ученицима, представља појединачни рад ученика, уз одговарајућу помоћ наставника, било да ради на посебном задатку или на задатку који је део општег задатка за разред. Атмосфера индивидуалног рада обезбеђује максималне услове за развој радних и организационих способности ученика, развија самосталност у раду и учењу и има велику мотивационо-активизациону моћ. Примена овог облика наставног рада захтева извесну систематичност, поступност и одговарајућу припрему ученика и наставника. Индивидуални рад може бити усмерен или вођен и слободан, скоро потпуно самосталан рад ученика на часу. У овом облику наставног рада најчешће се примењују лабораторијске и експерименталне методе, методе рада на тексту и на графичким радовима као и комбинација метода показивања и објашњавања, када ученици једни другима или наставнику показују и објашњавају одговарајуће радне операције или послове. Што се више узимају у обзир карактеристике ученика као појединца (претходна знања), склоности и способности, нивои мотивације и друге особине личности) у обликовању задатака на чијем извршењу треба да се ангажују то овај облик рада у већој мери, добија карактеристике индивидуализованог педагошког поступка.

Групни облик наставног рада је рад са мањим бројем ученика где се наставно градиво обрађује са прецизно подељеним радним задацима и обавезама а резултати рада дискутују у одељењу. Примена овог облика рада има социолошко, психолошко, педагошко и дидактичко оправдање.

Групни рад повећава број непосредно ангажованих и активних ученика у истом моменту, омогућује да ученици заједничким радом стичу знања, вештине и навике. Овакав рад подстиче, усмерава разне облике комуникације, размене и сарадње међу ученицима и између ученика и наставника. Групни рад нужно захтева заједничко планирање, поделу рада, повезивање резултата појединаца у резултате групе и често резултате групе у резултате одељенског колектива. Исходи таквог рада су мера заједничке успешности свих чланова. Све те карактеристике доприносе да наставни процес постаје значајан фактор социјализације ученика.

Добро организовану и припремљену групу треба да карактеришу следећа обележја: адекватан састав чланова у односу на циљ; договорена комуникација између чланова, са наставником и другим радним групама.

Задаци за групни рад могу бити: 1. истовремени за сваку групу, 2. диференцирани према садржају када свака група решава друге задатке, 3. диференцирани према интересовању ученика и 4. диференцирани према нивоу знања и способности ученика.

Рад у групи се обавља по следећем редоследу: припремна фаза (постављање циља и задатака, подела рада, подела ученика у групе, оперативна фаза (реализација задатака, трагање за информацијама, размена искустава и активности међу члановима) и верификативна фаза (извештавање, дискусија, усвајање закључака, вредновање). Групни рад треба примењивати у корелацији са осталим облицима рада и примењивати га тада када је он оправдан, односно рационалан у односу на циљ, задатке и одређене наставне садржаје.

40

Диференцирана настава. Са становишта друштвене обавезе школе да омогући оптимални свестрани развој и оспособљавање за рад сваком појединцу у настави се морају уважавати индивидуалне облике по способностима, мотивацији, интересовањима, темпу учења, раније стеченом искуству и знању, као и друштвено-културним вредностима средине у којој се ученик развијао. Са дидактичког аспекта ово се може постићи различитим мерама диференцијације наставе као и индивидуализацијом процеса учења.

Поред тога што је новим плановима и програмима извршена спољашња диференцијација наставе и осталих облика васпитно-образовних активности, наставника мора да интересује и унутрашња диференцијација наставе у једном одељењу (или 2-3 паралелних) која подразумева структурирање процеса учења за различите категорије ученика.

За схватање облика спољашње и унутрашње диференцијације наставе неопходно је рећи да диференцирање не значи само организационе мере груписања ученика јер се под тим подразумевају и диференцирани циљеви, садржаји, методе и средства наставе. Диференцирање има значај како за индивидуализацију у когнитивном развоју личности, тако и за социјални развој ученика. У пракси се разликује:

1. Спољашње диференцирање наставе које подразумева организацију у којој се ученици из разредне заједнице распоређују у нове хомогене групе бар по једном критеријуму, најчешће према способностима и успеху или, према интересовањима (течајеви, или флексибилнији повремени облици диференцирања за обраду неке наставне целине при чему наставници раде тимски).

2. Унутрашње диференцирање је самосталан облик наставне организације унутар одељењске заједнице једног разреда. Унутрашњим диференцирањем, које може бити примењено у разним наставним ситуацијама у одељењу, циљеви, садржаји, методе итд. прилагођавају се способностима ученика. Поступци унутрашњег диференцирања наставе могу бити: социјално диференцирање (групе различите по врсти и обиму), методско и медијално диференцирање (избор поступака, средстава и извора знања, зависно од темпа и стила учења); и тематско диференцирање (прилагођавање садржаја могућностима ученика).

Приликом опредељивања за унутрашњу диференцијацију наставе на наставном часу или у оквиру више часова који обухватају тематску целину наставник мора имати у виду обавезу да обезбеди време потребно да сви ученици усвоје заједничка фундаментална знања и вештине неопходне за даље напредовање, односно примену у занимању, да поред тога ученици који брже напредују и обдарени ученици шире и продубљеније проучавају поједине предмете или области које их интересују; да истовремено, ученицима који теже напредују (избором метода, извора знања, посебном припремом задатака) омогући да усвоје минимум знања и вештина потребних за рад.

Индивидуализована настава. Ученици се у једном одељењу разликују по својим општим и специјалним способностима, по надарености, интересовањима, мотивима, особинама личности, па у вези с тим и у начинима, стилу и брзини учења. Због тога се критикује традиционална настава која се обраћа просеку у одељењу а захтева се прилагођавање

41

савремене наставе могућностима и потребама сваког ученика. Индивидуализовати наставу значи: 1. узимати у обзир укупне особине ученика и разлике међу њима; 2. варирати методе, средства и поступке према тим разликама, 3. омогућити им да напредују према властитом темпу учења. Индивидуализацијом се подстичу властите активности ученика у процесу учења па се тако остварује задатак да се ученик научи учењу, да се развија његова унутрашња мотивација, да се постепено откривају-ослобађају његове укупне потенцијалне способности, да наиме он сам открива, увиђа своје способности у разним подручјима рада.

Наставник треба да опажа и да схвата разлике између индивидуалног рада и индивидуализоване наставе. Под индивидуалном наставом се подразумева самостално решавање задатка под руководством наставника али без размене информације међу ученицима. Наставник прати ток, темпо и резултате рада и може да мења, преусмерава своју помоћ у циљу оспособљавања ученика за самосталан рад. У индивидуалном раду сви ученици решавају исте задатке, а њихов рад и решења су део заједничког задатка целог одељењског колектива.

У индивидуализованој настави рад је прилагођен појединцу према његовим способностима и особинама али тако да одговара потребама, жељама и начину мишљења појединаца који у индивидуалном раду учествују. То подразумева обликовање садржаја диференцираних задатака, примену специфичних метода и средстава, извора знања да би се ученицима омогућило развијање сопствених снага и оригиналности уз уважавање њиховог ритма рада, стила рада, афективних реакција и других чинилаца као што су преморености и сл.

Позитивне стране индивидуализоване наставе су у њеној прилагодљивости на све предмете, на разне узрасте; што може да се примени на разним степенима савладаности наставе; што (више од осталих облика) доприноси развијању позитивних ставова према учењу; развија иницијативу, унутрашњу мотивацију и др. Осим тога позитивне стране су и у томе што наставник помаже ученику да упозна своје могућности и учествује у саморазвоју.

У индивидуализованој настави наставник потпуније контролише услове рада па према томе долази и до бољих општих ефеката; има више времена да сагледа шта се и како учи, више управља напредовањем ученика, пружа помоћ у превазилажењу тешкоћа; има веће могућности да варира садржину, методе и изворе учења према њиховој ефикасности, има могућности да предвиди исходе индивидуализоване наставе.

Поједини ефекти индивидуализације остварују се разним начинима организовања наставе, нпр. индивидуализованим радом ученика на диференцираним задацима (са или без наставних листића); групним радом са унутрашњом диференцијацијом задатака; самосталним радом на програмираном и полупрограмираном материјалу; учењем путем открића и решавањем проблема.

Индивидуализација наставе је само један од облика организовања наставе и учења и не треба да води интелектуалној, емоционалној и моралној изолованости јединке. Стога се

42

индивидуализација наставе повезује са разним облицима наставе који обезбеђују учење у условима социјалне комуникације и кооперације.

Тимска настава је облик организације наставе у којој два и више наставника и њихови сарадници координирају рад на реализацији програма једне веће по узрасту (образовном нивоу) уједначене групе (нпр. више одељења истог разреда), радећи на оним деловима програма или активности за које су стручно највише заинтересовани и оспособљени. Тим заједнички реализује поједине програме или теме: планира, изводи и вреднује активности ученика, организује наставу и припрема садржаје, задатке и сл. који одговарају њиховим потребама и могућностима и на тај начин настоји да рационализује рад и учини га ефикаснијим.

Поред групног организовања ученика и наставника тимску наставу карактерише флексибилно распоређивање наставних садржаја и коришћење времена као и интензиван стручни приступ обради садржаја уз употребу савремених наставних средстава.

Тимска настава се одвија: а) у великим групама (више одељења једног разреда) у којим доминира наставник стручњак из тима или доведен изван школе. Велике групе су погодне за предавања, излагање новог градива, увођење у веће целине, тумачења, систематизацију закључна разматрања, приказивање филмова, подношење извештаја о истраживањима и сл.; б) у средњим и малим групама које се формирају после увођења ученика у рад у виду хетерогених група (30 до 35 ученика). У тим групама се остварује рад на материјалу, вежбање и утврђивање, да би се после проверавања ученици делили у хомогене групе, где број ученика варира све до малих група у којима се рад диференцира према ученицима који су више напредовали, према онима који заостају, док трећи продужавају са учењем на истом материјалу;ц) тимска настава се када је то неизбежно диференцира све до самосталног и индивидуализованог рада ученика. На овај начин могу се реализовати цели разредни програми, изборни програми и слично као и поједини делови програма, теме унутар једног разреда, односно одељења.

Наставници чланови тима одговорни су за квалитет наставе једног или више предмета, заједнички расправљају о садржају, методама наставе и избору средстава и вежбања у малим групама, о распоређивању ученика у групе и др. Подела рада је прецизирана, кооперација се мора остварити да би се дошло до резултата те у плановима нема неоправданих одступања.

Тимска настава захтева добру опремљеност школе (апаратима, материјалима за групно и индивидуално учење, програмираним материјалима, библиотеком, лабораторијама, филмовима, збиркама и др.).

За примену тимске наставе у нашим условима организације наставе стручњаци препоручују да се стручни активи наставника почетком године определе за тимски рад на обради комплексних, сложених, интердисциплинарних тема да би омогућили ученицима што боље схватање појава и њихову узрочно-последичну повезаност и међузависност. Актив разматра ко о појединим аспектима теме може најстручније да излаже свим ученицима, опредељује се за АВ средства (филмове, магнетофонске снимке, пројекције и

43

слично, што одговара раду са великом групом); договара се о раду у одељењу у малим групама; предвиђа које додатне активности (експерименте и слично) ће остварити у додатном раду, а шта у слободним активностима.

Тимски рад је незаобилазан у остваривању програма стручних предмета или области у средњој школи. Наставни тим чине четири до пет а најмање три стручњака: наставник технологије, сарадник практичне наставе и инструктор у предузећу.

Њихова међусобна сарадња и координиран рад услов је целовитог професионалног формирања ученика и развијања његовог позитивног односа према позиву.

Програмирана настава настаје из тежње за рационализацијом процеса учења, односно из потребе да се процес учења учини што активнијим, да се контролише и да се унапред могу предвидети његови ефекти. То је довело до програмирања наставних садржаја путем врло кратких корака.

Програмирана настава и програмирано учење полази од претпоставке да процес учења има три битне фазе: 1. контакт ученика са чињеницама односно информацијама које треба усвојити (у класичној настави то је када наставник предаје, изводи вежбе, ученик учи из уџбеника, литературе, слуша радио, снимљена предавања, плоче, гледа филмове); 2. властита активност ученика на градиву које треба усвојити, научити (на том градиву ученик треба да ради, да га употребљава у различитим варијантама примене); 3. повратна информација о успешности или неуспешности учениковог рада на градиву.

У традиционалној, предавачкој настави битна је прва етапа. Програм се сматра реализованим ако је наставник са ученицима "прешао градиво". Изостаје ученикова самостална активност на градиву (или се овај најбитнији део пребацује за домаћи рад где ученик ради без наставникове помоћи и усмеравања), а повратну информацију која у психолошком смислу представља, поткрепљење (позитивно или негативно зависно од одговора) ученик добија тек приликом врло ретких одговора за оцену. У међувремену наставник, који тако ради не зна како тече учеников мисаони развој.

Програмирана настава изводи се уз помоћ програмираног материјала (software) који може бити израђен за цело градиво једног предмета у виду програмираног уџбеника, могу бити програмиране само поједине теме, али наставне јединице, а програмирани материјали могу бити уграђени у машине за учење (настава путем компјутера). Учење из програмираних текстова може бити праћено и радом на другим изворима знања (магнетоскопски снимци, практичне операције, радио и ТВ емисије, и др.). Програмирање је активност која захтева врло стручно структуирање садржаја по кратким корацима - чланцима и секвенцама - који обезбеђују логички редослед и поступност у учењу на најлакши и најбржи начин. При том је у сваком чланку или за више чланака истовремено обезбеђен целовит процес учења: 1. припрема, 2. обрада новог (информисање), понављање и вежбање и 3. проверавање, односно повратна информација.

Сваки рад па и програмирано учење подразумева припрему ученика коју може да изврши наставник (тумачи како се ради на програмираним материјалима) или се упутство даје уз

44

програмирани материјал. Уколико школа има машине за учење ученици се уводе у технику учења помоћу машина коју релативно лако савлађују.

После тога ученик прелази на рад на чланцима. Чланак садржи мању честицу наставног садржаја - информацију коју ученик може самосталним радом да усвоји. Информација може бити и индиректна и упутити ученика на неки други извор знања. Ученик мора информацију добро разумети и понављати је ради запамћивања или обављати неке операције на које ова информација упућује. Усвајање, запамћивање информација је услов за решавање задатака који могу бити једноставнији да се односе на сваки битни део информације и сложенији када обухватају више информација из претходних чланака односно постепено воде до општих појмова.

За наставнике је прихватљивије да се сами, полазећи од захтева програмираног учења, оспособљавају за полупрограмирање или делимично програмирање и да за то оспособљавају и ученика. Битно је да се у наставу уноси што више самосталног рада, активности, двосмерне комуникације и да ученици добијају чешћу повратну информацију. У свакодневној пракси могућа су два приступа полупрограмираном учењу: 1. наставник по краћим деоницама излаже градиво, води разговор са ученицима из којег следе закључци, или, пројектује информације путем графофолије, магнетне траке, елемент филма и слично, затим за сваки део варира питања за вежбање и на крају у целини проверава резултате петминутним тестом (пребројавањем тачних одговора, дизањем руке) или још рационалније - проверава резултате путем респондера којих већ има у свакој школи; 2. други облик полупрограмираног учења је самосталан рад ученика са уџбеником. То су радни уџбеници који пре свега имају прегледно структуиран основни текст за графичким истицањем битног, затим вежбе, дискусиона питања, табеларне прегледе и друго а понеки и краће испите знања након обрађене теме. Правилно решење задатака даје се или у уџбенику или их саопштава наставник. На основу рада са таквим уџбеником ученик се уводи у поступке рада на сваком другом тексту, издвајања и запамћивања чињеница, уочавања проблема, мисаоног повезивања чињеница и генерализација, односно у самопрограмирање.

Проблемска настава као вид активног учења подразумева организацију наставе која се заснива на структуирању градива, на начин комуникације ученика и наставника и уважавању претходних знања и искуства ученика.

Проблемски организована настава одбија се кроз следеће фазе:

- постављање проблема где наставник ученицима излаже задатак у проблемском облику и упућује их да уоче проблем. Ученици потом из раније стечених знања траже она која им могу помоћи у решавању постављеног проблема, односно задатка. Да би извршили селекцију знања разговарају са наставником који им даје одговарајуће смернице у тражењу решења;

- у другој фази рада ученици одабирају могуће начине решавања и уз помоћ наставниковог вођења проверавају њихову истинитост. У случају неуспеха траже се и проверавају нови начини. У току постављања и проверавања истинитости хипотезе

45

наставник, посебно у ситуацији погрешног рада, ученицима поставља додатна, пре свега подстицајна, питања чији је задатак да ученике усмери ка решењу. Често наставник води ученике до решења тако да централни проблем рашчлани на низ мањих чији поступни след решења доводи до главног решења;

- провера утврђеног решења у пракси је завршна фаза рада. Процес учења се завршава доношењем коначног суда.

Овакав облик организације наставе доприноси (види део о активизацији ученика стр. 24) мотивацији ученика, повећава њихову активност чиме се постиже и већи ефекат у остваривању васпитно-образовних задатака наставе а пре свега: развијање унутрашње мотивације код ученика (мотив радозналости, постигнућа, самоактуализације и др.), активирање мисаоних процеса (анализе, синтезе, апстракције, генерализације и сл.) као и развој креативних компоненти мишљења (флуентност, оригиналност, флексибилност, осетљивост за проблеме и др.). На овај начин сам наставни процес постаје привлачнији и интересантнији а ученици се оспособљавају за самостални рад.

Успех коришћења проблемске наставе зависи од узраста, мотивисаности претходних знања и искуства ученика али и од припремљености и мотивисаности наставника. Припрема наставника обухвата: избор и планирање наставних тема односно наставних јединица за примену проблемске наставе, избор проблема и припрема вођења ученика за њихово решавање, утврђивање начина мотивације ученика, припрема дидактичног материјала и наставних средстава.

Учење путем открића је у ствари врста учења путем истраживања са посебним начином вођења ученика да релативно самостално открију нове принципе, правила и законе, да структурирају чињенице које уче и да упознају методе решавања различитих проблема.

Ова врста рада ефикасна је у случајевима откривања нових принципа и појмова, при организовању чињеница у структуре, односно када је могуће секвенцијално обрађивати одређене садржаје. Реч је о малим открићима, за разлику од концептуалних инвенција, које нису предмет учења путем открића у настави.

Процес откривања је резултат индуктивног и дедуктивног мишљења, при чему су наставникове инструкције основни инструменат усмеравања активности ученика. Реч је о релативно самосталном упознавању од стране ученика са новим чињеницама и генерализацијама које му раније ни на један начин нису саопштене. У процесу примене ове врсте учења доминирају трагалачке и хеуристичке активности ученика при усвајању општих правила учења, метода решавања проблема и постепено улажење у процес сазнавања.

Настава у чијој је основи учење путем открића утиче на: развијање интелектуалних способности ученика, развијање унутрашње мотивације и истраживачког стила код ученика, непрекидно буди радозналост, условљава бољу ретенцију и трансфер стечених знања, активира ученике и непосредно развија њихову способност за решавање проблема, стицање нових информација и др.

46

Приликом припремања градива и ученика за учење путем открића наставник има у виду да правилно одабране инструкције треба да подстичу развој индивидуалних диспозиција ученика, да усмеравају активност на структурирању знања на специфичан начин, доприносе да се материјал проучава у секвенцама и обезбеђују повратне информације ученику у процесу трагалачких активности. При креирању секвенци за проучавање предност треба давати оним садржајима који чине окосницу појмовне структуре датог предмета, посебно доприносе разумевању основних поставки, начела и принципа.

ПЛАНИРАЊЕ ПРАКТИЧНЕ НАСТАВЕ

Оптимално остваривање циља и задатака практичне наставе претпоставља правовремен приступ планирању и припреми њене реализације на нивоу школе и на нивоу образовног профила. Сложени и различити услови у којима школе остварују практичну наставу намећу као императив осмишљено планирање и солидну припрему.

У зависности од врсте образовних профила, односно садржаја рада, сложености рада, средстава рада и укупних услова под којима се и изводи, врши се избор организационих форми, облика и средстава остваривања практичне наставе. У већини случајева наставно-материјална база су погони, лабораторије, кабинети, радионице и сл. привредних предузећа и занатских и услужних радњи, чиме се употпуњују услови и повећавају могућности практичне наставе.    

Садржаји практичне наставе су осавремењени и прилагођени новим технологијама рада и условима организације, што изискује повећан напор у њеном планирању и припремању. Тиме се омогућује да њено остваривање буде рационалније, ефикасније и сврсисходније. То се може постићи ако се на време предвиде околности под којима ће се настава одвијати.

Приликом разраде плана и припрема за практичну наставу полази се од броја ученика као квантитативног показатеља као и специфичности плана и програма практичне наставе, односно од броја и врсте образовних профила за које треба организовати практичну наставу. Стручни орган школе врши анализу могућности за остваривање практичне наставе и при томе полази од специфичности подручја рада и образовних профила, од одговарајућих педагошких, организационих и програмских захтева практичне наставе за сваки образовни профил.

С обзиром на просторне, материјалне, кадровске и друге услове са којима школа располаже, утврђује се у којој мери се могу испунити циљ и задаци практичне наставе. Већина школа може задовољити услове за почетну обуку.

- Теже је са реализацијом програма старијих разреда. У стручној припреми за њих треба извршити селекцију тематских целина које ће "прихватити" школске радионице и оних за које је препоручљиво или неопходно коришћење шире наставне базе. У њој ће се реализовати, у већини случајева, и програми завршних разреда у целини, уз неопходно усклађење производних задатака са задацима образовања. У зависности од развијености средине у којој је школа и њена повезаност са предузећима, као и интереса који предузећа

47

показују према образовању, школа је у могућности да врши избор услова за реализацију практичне наставе или је упућена на услове који јој се једино пружају. Искуства школа из ранијих година у том погледу су драгоцена за унапређивање односа са предузећем и повећање стандарда професионалног образовања ученика. На основу наведених анализа, стручни актив школе предлаже ОПШТИ ПЛАН остваривања практичне наставе са аспекта организације и других битних компонената. Начелна сагласност предузећа (чији ће се погони користити за праксу ученика) на општи план остваривања практичне наставе, претпоставка је сарадње у припреми остваривања програма практичне наставе.

Општи план остваривања практичне наставе садржи, првенствено, следеће елементе:

1. Број група ученика и радних места.

Према планираном броју ученика по разредима и образовним профилима треба исказати колико ће се за сваки образовни профил формирати група ученика и колико и којих радних места је потребно обезбедити.

2. Место остваривања садржаја програма.

На основу разрађене и анализиране структуре садржаја програма, материјално-техничке и кадровске опремљености и броја ученика и њихових група утврђује се место остваривања практичне наставе (школа, предузеће или комбиновано - школа и предузеће).

3. Временска артикулација практичне наставе.

Наставним плановима и програмима, поред недељног распореда часова практичне наставе, који се континуирано реализује у току године, предвиђена је и организациона форма која захтева годишњи план расподеле часова (блок-систем). Ова форма наставе је заступљена у свим подручјима рада и образовним профилима, а разлике су у трајању (броју недеља) и временској расподели. Без осмишљено и прецизно испланиране динамике њене реализације у току године она може да постане пука формалност.

4. Материјално-технички услови.

Детаљна анализа материјално-техничке опремљености кабинета, лабораторија и радионице, како школе тако и предузећа, представља важну компоненту планирања и припреме. То омогућава сагледавање материјално-техничких услова и мера које треба предузети, било у школи или у широј наставној бази, да би се обезбедили неопходни услови за рад. Пре свега потребно је:

- одабрати машине, уређаје и средства и означити њихову функцију у одређеној структури програма;

- довести у исправно стање постојеће машине, уређаје, прибор и др. и припремити их за рад;

48

- предвидети набавку неопходних наставних средстава, машина и уређаја који недостају или, уместо тога, коришћење одговарајућих средстава која припадају другој организацији;

- комплетирати алат и прибор у складу са потребама дидактичких и производних вежби;

- класификовати материјал потребан за реализацију програма;

- предвидети припрему потребне техничке и друге документације.

5. Кадровски услови.

Анализом заступљености наставног кадра, с обзиром на структуру програма, фонд часова и нормативе наставног кадра, утврђује се недостатак или вишак профила наставника и указује на мере које треба предузети.

Потребе за стручњацима из предузећа које треба укључити у образовно-васпитни рад такође треба предвидети и обезбедити уз помоћ и сагласност кадровско-образовних служби.

Расподела фонда часова практичне наставе на наставнике, сараднике у настави, координаторе или организаторе, врши се у складу са Законом и нормативом наставног кадра школе и одлукама фонда за средње образовање.

За стручњаке из предузећа који се укључују у наставу, као и за остале наставнике и реализаторе праксе, треба планирати стручну и методичку припрему.

6. Остали елементи.

У плану реализације практичне наставе треба предвидети и следеће:

- дефинисати начине и услове под којима школа може да остварује добит од практичне наставе а да се при томе не наруше дидактичко-методички принципи;

- обезбедити вођење документације о реализацији и праћењу практичне наставе (која се може разврстати у категорију педагошке и техничке документације);

- сачинити правила рада и понашања за време реализације практичне наставе, којима се регулишу: организација рада, поступак задуживања и раздуживања ученика средствима рада, посебни и специфични захтеви, понашање ученика и сл.;

- сачинити нормативни акт - правилник о заштити на раду, за извођење практичне наставе, који нарочито разрађује питања безбедности ученика у условима одређене технологије рада;

- сачинити производни или услужни план школске радионице (као посебан сегмент плана реализације практичне наставе), уколико радионица има свој производ и пласман или

49

кооперативни однос са предузећем за који спрема кадар, односно са трећим лицем ради пружања услуга.

Производни план радионице мора бити усаглашен са планом и програмом практичне наставе, тако да је могуће производни процес уклопити у радне вежбе ученика, при чему образовни ефекти морају имати предност над економским.

Елементи из општег плана остваривања практичне наставе заузимају значајно место у годишњем програму рада школе. У сагласности са годишњим програмом школа ће сачинити периодично разрађене сегменте програма рада за поједине активности, а посебно за практичну наставу.

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН НАСТАВНИКА

Програм практичне наставе дат је као генерализација искуства и научног сазнања. Наставник врши дидактичку разраду комплекса тема и програма, формира вежбе, као најмање дидактичко-логичке целине (које се усвајају у одговарајућој временској јединици, чије је трајање различито а може да обухвати и читав радни дан), рашчлањује их на елементе - од захтева и операција до сложених радова и производње.

У оперативним плановима наставници практичне наставе планирају и програмирају сваку вежбу и наставну јединицу, разрађују садржину рада, одређују тип вежбе, планирају наставне методе, облике, место реализације, временску динамику, средства рада, потрошни материјал, за праксу у предузећу дефинишу свако радно место, периодичну замену ученика на радним местима и др. Паралелно са овим утврђују и функционалне односе и повезаност са одговарајућим стручним наставним предметима као и координацију са другим наставницима. Најефикасније је заједничко оперативно планирање, јер обезбеђује јединствен приступ у реализацији програма наставника стручних предмета и практичне наставе.

При дефинисању дидактичких вежби, кад год је могуће, треба тежити да оне буду у функцији продуктивног рада и да имају употребну вредност. Овим ученик стиче мотивацију за брже и боље оспособљавање, јер може сагледати резултат свога рада и његову вредност.

На основу оперативног плана наставник за сваку вежбу сачињава оперативно-техничку припрему, која подразумева целовиту припрему свих техничких елемената радионице - машина, алата, материјала, техничке и друге документације и др.

Оперативне планове реализације програма утврђује стручни актив на предлог предметног наставника. Они су саставни део годишњег плана рада школе.

ОРГАНИЗАЦИЈА И РЕАЛИЗАЦИЈА ПРАКТИЧНЕ НАСТАВЕ

Организацију образовно-васпитног процеса у средњој стручној школи карактерише професионално радна компонента. У томе практична настава заузима централно место.

50

Различити услови у којима школе раде и бројни фактори условљавају различите организационе форме остваривања практичне наставе, којима треба постићи приближно исти ниво оспособљености ученика.

Као битни чиниоци који утичу на организацију и реализацију практичне наставе истичу се:

Материјално-технички услови и место реализације

Обезбеђивање и усавршавање материјално-техничких услова за остваривање практичне наставе је стални и најтежи задатак школе. Као што је наведено, школа те услове обезбеђује у својим, школским, наставно-радионичким капацитетима или користи тзв. ширу наставно-материјалну базу (у привредним и услужним предузећима, здравственим установама, државним и друштвеним установама, занатским предузећима и др.). Зависно од садржаја програма, природе извршилачког рада и од могућности које пружа друштвено и привредно окружење школа организује практичну наставу у одговарајућем простору, које се означава као: школска радионица, кабинет или лабораторија, производни погон, одељење или лабораторија предузећа, услужни сервис, пољопривредно добро, градилиште и др. Свако од ових места намеће одговарајуће организационе форме практичне наставе за одговарајуће образовне профиле.

За већину подручја рада и образовних профила практичну наставу је пожељно организовати у школи ради пуног остваривања, пре свега, дидактичких захтева (уз услов да простор и опремљеност школе наставним средствима обезбеђују оптималан ток наставног процеса).

У савременим школским радионицама ради непосредног повезивања теорије са праксом, поред практичне наставе треба уводити и развијати и кабинетску наставу одговарајућих технологија рада.

Због тога их, у зависности од просторних могућности, треба допуњавати средствима и опремом кабинетске наставе (ђачким клупама, таблом, графоскопом, одговарајућим узорцима, моделима, сликама, шемама и сл.). То је посебно важно за програме код којих је предмет технологија образовног профила или занимања уткан у програм практичне наставе и с њим чини интегралну целину. Међутим, ако се овако конципиран програм остварује ван школе, у организацији индивидуално распоређених ученика у једном или више предузећа и њихових погона и тако физички одвојених једни од других, могуће је стручну теорију остварити фронталном наставом, са групом или одељењем ученика. Тада се стручна теорија, која претходи пракси, одржава у школском кабинету.

Почетну практичну наставу требало би, по правилу, организовати у школским радионицама. Она је, у оквиру једног подручја, рада, за већину образовних профила идентична, јер уводи ученике у струку и сагледавање сложености рада одговарајућих технолошких процеса, омогућује стицање основних почетних практичних знања и вештина која ће се касније практичном обуком код ученика развијати и усавршавати. Због тога је у свакој школи потребно оформити радионицу за почетну практичну наставу. Она

51

би била представљена моделом типске радионице одређеног подручја рада или групе образовних профила, њен би стандард оптимално задовољавао дидактичко-методичке и производне захтеве садржаја практичне наставе.

У условима у којима су школске радионице тако опремљене да могу практичну наставу развијати, поред уобичајених дидактичких вежби и у оквиру производних програма, организација обуке ученика има и низ додатних елемената. То су: техничко-технолошка припрема производње, набавка и припрема материјала, услуге за финалну обраду производа, техничка контрола производа и др.

Рад у оваквим радионицама треба да се заснива на савременим принципима производње, при чему увек треба имати у виду да је њен основни циљ усвајање садржаја предвиђеног наставног програма и оспособљавање ученика.

У принципу, практичну наставу ван школе (у одговарајућим привредним и другим предузећима и установама) треба организовати само када то изискује специфичност програма (структура рада и технолошки разлози), односно када у школи није могуће такву наставу организовати. Овакве школе, обично, и прихватају образовање оних профила за које им предузећа омогућују остваривање практичне наставе у својим погонима, било због решавања кадровских потреба предузећа, било због општедруштвене обавезе и традиционално добрих односа са школом).

Школа може да оствари програм практичне наставе и комбиновано. Део садржаја програма (за које има одговарајуће услове) остварује у школи, а сегменте програма, нарочито оне у завршном разреду, остварује у аутентичним условима технолошког процеса предузећа. (Често је ово предност и због тога што се у предузећу користи савремена технологија, коју ученици не могу да виде у школи, а у коју треба да се укључе по завршетку школовања).

Школа може користити предузеће као ширу наставну базу за реализацију програма практичне наставе уз утврђене услове и прецизан договор, у више организационих варијанти, од којих су најчешће:

а) укључивање ученика у непосредни процес рада предузећа, по утврђеној посебној динамици, уз прилагођену сложеност и ритам рада. Ученици се постепено оспособљавају за сложеније операције у процесу рада. Међутим, овим начином оспособљавања ученика често се занемарује дидактички аспект наставе и остваривање програма у целини;

б) издвајање посебних делова производних, услужних и других капацитета предузећа, која се стављају на располагање школи, у којима ученици обављају дидактичке вежбе у аутентичним условима рада. Средства предузећа користе се за наставу одвијањем прилагођеног производног програма или другог рада, обично и уз учешће у договореној расподели оствареног дохотка;

52

ц) организовање рада у предузећу у посебној смени (уколико предузеће ради у једној смени), односно уступање простора и средстава рада школи, за праксу ученика, у време када погон не обавља редовну делатност.

Процес оспособљавања ученика у овом случају је исти као и у претходном, с тим што се у обавезе школе укључује и припрема и уређење погона за наредну редовну производну активност предузећа.

Организационе форме коришћења шире наставно-материјалне базе школе су различите и условљене многим факторима. Разликују се од једне до друге средине и не могу се поистовећивати и једнако примењивати. Предности и недостаци сваке организационе форме су видљиви. У принципу, систематична и добро припремљена организација остваривања практичне наставе, разрађена у динамици до детаља (уз пуну сарадњу и сагласност одговарајућих фактора предузећа) обезбедиће да се недостаци сведу на најмању меру.

Распоред рада

Практична настава се одвија према утврђеном распореду рада и одређеном броју недељних и годишњих часова Он је веома важан регулатор организације живота и рада у школској радионици. Садржај и циљ практичне наставе условљавају облик, структуру и распоред наставних часова и зато не треба утврђивати универзалну стандардну организациону форму распореда и њој подређивати савремене садржаје рада, односно наставног програма.

У недељном наставно-часовном систему могуће је дневно комбиновање теоријске и практичне наставе или њихово дневно смењивање. Битна одлика првог начина распореда је у томе што постоји један или више дана када један део наставе припада теорији а други пракси. Распоредом се настава може комбиновати у паралелним одељењима тако да имају истовремено заступљену теоријску и практичну наставу. (Кад једно одељење има теоријску, друго има практичну наставу и обратно). У почетној настави (у првом и, евентуално, другом разреду) недељни фонд часова је обично мањи од седам, па је овакав (комбиновани) распоред у тим случајевима и условљен.

С обзиром на то да се недељни фонд часова практичне наставе, у средишњем и завршном делу образовања, већег броја образовних профила (нарочито производних) креће од седам до 14, могуће је применити и други начин распореда, односно целодневним смењивањем теоријске и практичне наставе. Тада ученици једном или двапут недељно остварују искључиво практичну наставу, која се по свом трајању приближава професионалном радном времену. Добрим распоредом одмора (пауза) и разноврсном производном ангажованошћу и мотивацијом ученика, могуће је одржати задовољавајући ефекат обуке у току њеног дневног трајања. Посебна погодност (често и једина могућност) оваквог начина распореда јесте у случајевима када се пракса остварује ван школе у погонима предузећа, када се ученици укључују у текућу производну технологију. Такође, када не постоји могућност да се у току дана ученици врате у школске радионице.

53

У сваком случају, карактер практичне наставе условљава њену реализацију системом повезаних часова, у дневној настави, задовољавајући тиме захтеве континуитета радног циклуса. Међутим, већина наставних планова садржи и тзв. наставу у блоку, у трајању од две и више недеља у току године боја, за разлику од недељно наставно-часовног система, омогућава низ организационих комбинација у реализацији практичне наставе.

Настава у блоку је чинилац који, у односу на устаљене организационе форме, организацију рада у средњој школи чини знатно сложенијом. Начин организације условљен је, првенствено, природом садржаја програма практичне наставе и бројем часова (односно недеља) за њено остваривање. Изводи се у периодичним циклусима у току наставне године или у дужем континуитету у одређеном периоду наставне године (на пример, на крају првог и другог полугодишта), по посебном распореду. Он се утврђује на почетку године и усаглашава се са разредно-часовним системом. Оваквом флексибилношћу распореда могуће је задовољити захтеве који проистичу из специфичности како програмских садржаја и структуре рада, тако и других услова, као што су:

- увежбавање и усавршавање стечених почетних вештина и радних навика;

- стицање навика за рад у аутентичним условима текуће технологије предузећа или процеса рада услужне или друге делатности;

- постизање пожељне временске и садржајне корелације одређених тематских целина стручно-теоријске и практичне наставе;

- потреба за дужим континуираним практичним радом ван школе или места;

- захтеви за дужим континуираним практичним радом за потребе сезонских радних активности;

- остваривање континуиране завршне праксе, као предспреме практичног рада за завршни или матурски испит (уколико је то програмом предвиђено) и др.

Поред наведених могућих распореда рада у практичној настави, треба имати у виду и могући распоред радног циклуса ученика. Да би сваки ученик савладао програм практичне наставе у целини често се прибегава тзв. измени радних места. Ово се користи најчешће на пракси у предузећу, где су радна места технолошки фиксирана за одређене радне операције и захтеве, чиме се не обезбеђује образовање за целину профила. Тада се прави посебан оперативни распоред радног циклуса сваког ученика и план премештаја, који омогућује "пролаз" ученика кроз све фазе предвиђене наставним програмом.

Подела ученика на групе

Наставни план и програм дефинише, за сваки образовни профил, број ученика који у групи остварују програм практичне наставе. Величина групе условљена је првенствено дидактичким разлозима и специфичностима образовних профила, односно структуром и

54

сложеношћу рада. Захтев о величини групе ученика мора бити поштован, јер он не узима у обзир само дидактичке услове за оптималан наставни процес, већ и стални надзор над потенцијалним опасностима од повреда у практичном раду.

У пракси се дешава да број ученика у групи за практичну наставу буде и мањи од захтеваног (уз сагласност финансијера), уколико школа није у стању да обезбеди за сваког ученика одговарајуће радно место. Недовољан број скупоцених машина и опреме компензира се мањом групом ученика, што условљава занемарљиво повећање трошкова у односу на трошкове за куповину додатних машина и опреме.

При формирању одељења ученика на почетку године, могуће је структуру одељења поставити тако да буде "чиста" (један образовни профил) или комбинована (два или три образовна профила). Уколико је број ученика једног образовног профила недовољан да се формира одељење (32 ученика), тада оно мора бити комбиновано, или се формира са мањим бројем ученика. Међутим, често је корисно, из организационих разлога, формирати комбиновано одељење ученика (са два или три профила), тако да број ученика сваког образовног профила одговара величини групе за практичну наставу. Тада је могуће практичну наставу реализовати истовремено да цело одељење а при том да свака група ученика остварује "своју" практичну наставу. Овим се рационалније користе радионички и кадровски капацитети, број машина и наставника не мора се увећавати, а распоред теоријске наставе могуће је оптималније и лакше сачинити.

Остали услови рада

За систематско формирање и развој радних способности ученика потребно је узети у обзир сложене физиолошке процесе који се одвијају у њиховом организму за време практичне наставе, односно практичног рада. Рад се одвија у школској радионици и зато је задатак школе да га организује у најповољнијим условима на ученике. Захтеви за то су бројни и разнолики, али првенствено треба истаћи: хигијенске, техничке, дидактичке и естетске.

а) У хигијенском погледу школска радионица мора обезбеђивати услове који омогућују заштиту здравља ученика. Првенствено је у питању санитарно-хигијенско стање непосредне средине, ентеријер, чистоћа, обезбеђеност прописаног радионичког простора, уређеност и одржавање санитарних уређаја и др.

б) У техничком погледу школска радионица треба да оствари технолошке, радне и организационе захтеве који онемогућују рационалан, ефикасан и безбедан рад ученика. Реч је о примени савремених средстава рада (смањење утрошка мишићне енергије, уштеда у сувишним покретима у раду, благовремена припрема за рад, оптимална подела рада и др.), средстава заштите на раду и прве помоћи.

в) У дидактичком погледу школска радионица треба да има услове за савремен радионички наставни рад. Организација радних места, распоред машина и опреме морају омогућити ефикасну обуку ученика. Савремена дидактичка наставна средства су

55

неопходан пратилац теоријских објашњења, која у школској радионици претходе непосредном практичном раду.

г) Естетски захтеви школске радионице значајно утичу на стварање пријатног радног амбијента и развијање естетског смисла ученика. Тиме се и самом раду и његовим продуктима даје емотивно јаче, племенитије и вредније значење.

Треба истаћи и то да за сигуран и безбедан рад у школској радионици има посебан значај и правилан распоред осветљења. При организацији радног места мора се имати у виду да добро осветљење доприноси бржем процесу рада и побољшању његовог квалитета, док лоше доводи до већег напрезања и брзог замарања органа вида, до погоршања квалитета рада и повећања броја повреда.

Бука и вибрације веома неповољно утичу на организам ученика због чега је, у таквим условима рада, неопходна примена савремених средстава који их смањују или неутралишу (пригушивачи буке, апсорбери звука, звучни филтери и др.).

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

Наставници примењују одређене поступке (методе) у свим етапама наставног процеса од увођења до евалуације у циљу стицања знања развијања способности, овладавања практичним радњама, развијања мотивације за рад, стицања одређених личних особина. Избором и комбинацијом метода обезбеђује се најекономичнији пут остваривања постављених васпитно-образовних циљева.

Функција наставних метода је у остваривању сазнајних али и васпитних циљева наставе. Стога унутрашњу основу наставних метода чине логичке операције индукције, дедукције, анализе, синтезе, уопштавања, генерализације, чиме се обезбеђује дијалектичка повезаност чулног искуства, мишљења и праксе. Наставне методе се непосредно ослањају на психолошке законитости учења. Оне мотивишу, обезбеђују позитивни доживљај вредности учења, а у корелацији са одређеним садржајима и средствима ангажују ученикове позитивне емоције и стваралачке способности. Сваком наставном методом постижу се неки задаци, и у одређеним наставним ситуацијама свака метода постиже свој оптимум онда када највише одговара природи градива. Стога наставник треба да познаје све методе и да се у складу са расположивим условима и могућностима (видети: Планирање и припремање за наставу) определи за оне које ће ученике оптимално ангажовати у продуктивним активностима.

Наставним методама практично се решавају проблеми поступања у наставном раду, али оне нису шаблони и немогућа је њихова шематска примена.

Методе које наставнику стоје на располагању у комбинацији са разним облицима активног учешћа ученика у самосталном раду на разним изворима знања и у међусобној сарадњи. Примењене у индуктивно-дедуктивном и аналитичко-синтетичком мисаоном вођењу и оспособљавању ученика за практичан, теоријски и истраживачки рад, помоћи ће наставнику да се ослободи предавачко-испитивачко (рецептивне) наставе.

56

Узимајући од сваке методе оно у чему је њена предност уместо редуковане активности слушање, читање, понављање, појавиће се богатство ученичких активности као претпоставка развоја његове личности.

1. Вербалне методе или методе живе речи су: метода излагања (или монолошка) и метода разговора или дијалошка. Жива реч је значајан извор знања о природи, друштву, човеку и пратилац је свих других наставних метода. Она је услов педагошке комуникације која има информативну вредност и заједно са својом емоционалном компонентом остварује одређен васпитни утицај на ученика. Жива реч развија говор који је облик и израз мисли. Свака реч је већ симбол, она уопштава. Развој говора утиче на развој апстрактног мишљења. Говором се изражавају и осећања, доживљаји, препознају уметнички израз речи, али и уметничком речју наставника у позоришту, на радију, филму побуђују се осећања ученика у складу са хуманим порукама уметничког дела.

Метода усменог излагања састоји се у систематском вербалном излагању делова градива које може да оствари наставник или ученик. Позитивне стране ове методе су систематичност, економичност, могућност истицања битног у излагању, могућност утицаја на осећања, могућност прилагођавања стила и сложености излагања претходним знањима ученика. Недостаци ове методе су у томе што су ученици мање активни, немогуће је пратити да ли ученици схватају излагање, изношење готових обликованих чињеница и генерализацију ставља у рецептивни однос.

Облици ове методе су: приповедање које се најчешће примењује у настави језика и хуманистичких предмета; описивање примењује се у циљу вербалног сликања својстава предмета, објеката, појава при чему научно описивање мора бити објективно, свестрано, тачно, детаљно, док уметничко описивање захтева познавање језичко-стилских средстава и субјективног доживљавања; образлагања се појављује када је у вези са неком констатацијом дошло до нејасноћа о узроцима појава, о узрочно-последичној повезаности појава, када је потребно аргументовати доказ, образложити правило примерима; објашњавање је најсложенији облик излагања и односи се на објашњавање правила, принципа, метода, закона, теорију, аксиоме, системе, симболе, социо-културне вредности и др. Наставник приликом објашњавања тих апстракција примењује сложене мисаоне операције описивање, издвајање, упоређивање, уопштавање и истовремено изазива исте мисаоне функције ученика, што доводи до схватања апстрактних појмова. Рационалном схватању објашњења помаже примена осталих наставних метода (дијалошка) као и наставна средства. Мисаона активност наставника је модел мисаоне активности ученика.

Излагање може да оствари наставник, ученик, неки други учесник у настави (нпр. стручњак из удруженог рада, познати уметник и др.), може такође да се користи репродукција говора уз помоћ плоча, магнетофона, радија, телевизије итд.

Метода разговора (или дијалошка метода) се састоји у обради градива понављању, проверавању) путем питања и одговора и дискусије. Овом методом ученици се успешније активирају, подстичу се на увиђање односа међу појавама, закључивање и уопштавање што доприноси критичности, самосталности и самопоуздању. Знања ученици лакше схватају и трајније памте. Комуникација са наставником и међу ученицима сједињује

57

индивидуални и колективни рад. Кроз разговор наставник најбоље упознаје особине и когнитивни стил ученика (начин мишљења и закључивања ученика).

Методом разговора градиво се не излаже систематично као причањем. Уколико наставник није спреман да води ток дијалога ученици могу да скрену правац дискусије те се обради мање чињеница. Дијалогом се не могу тако успешно обрадити садржаји који треба да обезбеде емоционални доживљај.

Квалитет разговора зависи од квалитета наставниковог питања. У пракси доминирају једнозначна и допунска питања која као одговор траже репродукцију знања. Продуктивни дијалог обухвата питање и импулсе као што су: Ко? Како? Зашто? Опиши! Упореди! Анализирај! Образложи! Докажи да је...! Претпостави да је... и сл. Продуктивни облици разговора су: хеуристички разговор у којем наставник поступно уз помоћ питања води ученике од појединости, до откривања општег због чега је за овај разговор потребно искуство и предзнање ученика (читање, посматрање радних процеса и др.); слободан разговор (где питања постављају и наставник и ученици о слободној теми, о теми која ће се обрађивати, као и на завршетку обраде неке теме да би се објасниле неке дилеме, поткрепиле доказом неке констатације па и проверили усвојени ставови и уверења) и дискусија - полемика, дебата, расправа (у којој ученици међусобно и наставник и ученик) супротстављају мишљења износе и побијају аргументе осветљавају проблеме са новог становишта. Услови за коришћење овог облика разговора (дискусија) су познавање теме, интересовање, способност излагања, надограђивање мисли на излагање претходника, као и позитивна својства личности - толеранција и међусобно уважавање ставова учесника у дискусији.

У коришћењу дијалошке методе битно је да ученик буде ослобођен да поставља питања, да наставник кроз разговор добија повратну информацију о томе да ли су ученици схватили постављене проблеме, идеје и слично.

2. Методе рада на тексту, писани и графички радови ученика. Примене ових метода подразумева рад ученика-наставника на разним изворима знања као и на многе мисаоне и практичне активности. Савремена школа уводи ученике у употребу уџбеника, приручника, лексикона, библиографија, штампе, енциклопедија, монографија; затим визуелног материјала слика, цртежа, схема, дијаграма и многобројних симбола савремене визуелне комуникације. Како је један од циљева образовања оспособљавање за самообразовање, ученика у процесу наставе ваља научити не само да читају лепу књижевност већ да раде на информативном и научном тексту да би га разумели, његове информације уградили у свој систем знања и искуство у циљу примене у пракси. Стога ученике (путем индивидуалног рада, групног рада, учења путем решавања проблема, полупрограмирању и сл.). учимо да упознају садржај, информативне елементе текста и њихов однос да издвајају важне делове (податке појмове) да упоређују, да структурирају садржај у јасан преглед, да оцењују вредност прочитаног и друго. Осим тога битно је да ученик о тексту расправља са другима (што може да организује наставник), да посматра појаве у животу о којима је читао и да коначно остварује одлуке о примени схваћених информација у практичном раду или понашању.

58

Графички и писмени радови управо омогућавају илустровање а тиме и продубљивање и трајније запамћивање текстовног градива, као и боље схватање узрочно-последичних и квантитативних и квалитативних односа. Интегралном применом ове методе ученици се оспособљавају за израду скица, планова, реферата и самосталних писаних, графичких и других радова.

Писмени и графички радови прате наставни процес и на њима практично у току наставе и ученици и наставници.

3. Метода показивања састоји се у систематизацији учениковог чулног искуства и давању нових знања путем показивања објеката, предмета и појава и процеса у природи и друштву и учениковог вођеног усмераваног опажања и посматрања.  У циљу формирања дијалектичко-материјалистичког погледа на свет ова метода заснована на принципу очигледности, примени савремене наставне технологије и повезивања школе са животом, организацијама у производњи и др. чини полазну основу у стицању многих стручних и других знања. Ова метода се такође примењује ради показивања радних активности и операција.

Метода показивања доприноси стицању знања на најбржи начин - непосредним и посредним опажањем, развија способност систематског посматрања, уводи ученике у праћење појава и процеса, развија способност прецизног изражавања о опаженом и извештавања, доприноси трајности знања а код учења радњи остварује се повезаност живе речи (инструкције - коментар) уз допуну радом на тексту и опажања и практичне активности, при чему се ангажује више сензорних и менталних функција.

Но, апстрактни појмови, идеје, унутрашње структуре предмета и појава не могу се непосредно опажати те њиховом објашњавању доприноси посредна очигледност, формирања представа и појмова на основу учениковог искуства и уз помоћ: уместо изазваних процеса и  контролисаних услова тј. (експеримената, показивањем динамичких модела, статичких модела; затим слика (дијаслике, дијапозитиви, филмови, фотографије и друго), нарочито цртежа, скица, дијаграма и схема. Путем савремених медија ученици треба да буду вођени ка савладавању све апстрактнијих симбола визуелне комуникације укључујући и информатичку писменост.

Приликом показивања активности наставник показује радњу у целини, лаганим темпом и образлаже њену структуру затим је понавља још неколико пута бржим темпом. За време показивања описује се предмет рада, средства рада, ток рада са редоследом употребе средстава и практичних операција (Види део у учењу моторних вештина.)

Ученицима се показују и активности изражавања (говором, линијом, звуком, покретом, мимиком), а такође и интелектуалне активности. Иако се интелектуалне активности ученика могу пратити посредно, наставник користи све наставне ситуације у којима анализира (проблем, задатке, уметничко дело, систем), доводи у међусобни однос податке, упоређује, објашњава трансформације, при чему указује ученицима на моделе мишљења и мисаоних операција и труди се да прати ток њиховог мишљења.

59

Адекватан избор и употреба наставних средстава, правилно показивање и извођење посматрања и показиваних активности од стране ученика добар су узор за самостални рад ученика и, што је крајњи циљ васпитања и образовања, за стицање радних способности ученика.

4. Метода практичних радова је шири појам од методе лабораторијског и експерименталног рада. Овај назив је прихватљив стога што се њиме обухвата потреба да се у сваком предмету (као нпр. географија, историја и др.) организује практични рад када је то неопходно, да се њиме обухвати практични рад у лабораторији, радионици, у школи и предузећу.

Практични рад се организује: а) у предметима где је директно одређен програм и б) у предметима где није одређен програм али из природе наставне јединице произилази да би учење било најбрже ако би се остварило практичним радом.

Метода практичних радова се најчешће примењује у предметима где се особине и структуре супстанци и материјала, обликује и трансформише материјал или организује делатност. Ученици у практичном раду упознају низ радњи, које им омогућавају да схватају примену ручног оруђа, машина радилица, алатљика, употребу енергије и аутоматске регулације. За извођење практичне радње која се састоји из радних операција ученик треба да познаје а) особине материја на коју делује или предмет (пројекат) рада; б) потребна средства (алате, оруђа) и њихову функцију и употребу, ц) структуру практичне радње с обзиром на број и редослед практичних операција и др.) основне карактеристике процеса учења моторних радњи.

Савлађивање моторних радњи и стицање вештина пролази одређене фазе (види део о учењу моторних вештина): почетно, основно и завршно вежбање. За поједине ученике понекад је потребно организовати допунско и корективно вежбање.

Примена методе практичних радова захтева материјалну опремљеност школе (према нормативима) и сналажљивост наставника да нађе место рада и ван школе када за то постоје услови и потреба чак и када то програмом није одређено.

Циљ практичног рада је што непосредније осамостаљивање ученика и стога се изводи у комбинацији различитих облика рада - колективно, групно у паровима и индивидуално до оспособљавања ученика за самостално планирање, реализацију и верификацију. Практични рад активира ученика у потпуности јер обухвата посматрање, мишљење и праксу, интензивније делује на формирање позитивног односа према раду, на мотивацију, интересовања и вредновања рада. У јединству са методама објашњавања, показивања, метода практичних радова има битну улогу у одређивању најрационалнијих путева професионалног формирања личности ученика Поједностављена примена и свођење ове методе на физички рад ученика у неким предметима може довести до дуализма у развоју моралних вредности личности, до запостављања потребе једног моралног вредновања сваке врсте друштвено потребног и корисног рада.

НАСТАВНА СРЕДСТВА

60

Наставна средства су органски везана за савремено конципиране наставне програме, савремено конципирање наставе и у функцији су оптималне реализације васпитно-образовних задатака.

Из оваквог места и улоге наставних средстава произилазе већ широко прихваћени захтеви да се превазиђу једностраности у васпитно-образовној пракси као што су схватања да су наставна средства пуки извори за стицање нових знања, необавезан додатак наставниковом излагању, очигледна средства за јачање чулне компоненте сазнајног процеса и сл.

Нови приступи у њиховом избору и коришћењу у први план стављају:

- програмирање педагошке стратегије, активности ученика и наставника у свим етапама васпитно-образовног процеса њиховим посредством,

- постепено осамостаљивање ученика у процесу стицања нових знања и њихове практичне примене при чему је рад са различитим изворима знања основа за подстицање перцептивних, практичних и мисаоних активности ученика, без којих нема усвајања нових знања, формирања ставова и уверења,

- омогућавање ширег увођења диференцираних облика рада и савремених дидактичких система наставе и учења,

- ревалоризовање у већем степену метода стицања знања непосредним искуством ученика као и перманентног стицања секундарних  информација путем   савремених   медија   и   материјала   као најзначајнијег вида обогаћивања непосредног искуства ученика и

- оспособљавање ученика за селективни приступ информацијама и самообразовању.

Школа меморисања, са доминацијом вербалне предавачке наставе треба да уступи место - захваљујући великим делом и коришћењу савремених медија и материјала - школи култивисања ученикових мисаоних и вољних снага, стварајући многобројне стимулативне ситуације наставе и учења у оквиру школе, друштвене и радне средине и код куће у чему коришћење различитих извора знања игра одлучујућу улогу.

С обзиром на интензивну индустријску продукцију аудиовизуелних и других електронских медија и материјала последњих деценија, ваља нагласити да и најсавременији медији и материјали могу бити у служби превазиђене рецептивне наставе ако се не примењују по концепту савремене васпитно-образовне технологије са активном улогом ученика у њиховом избору и коришћењу.

Наставна средства (штампана, аудитивна, визуелна, аудиовизуелна, па ни она најсавременија за делимичну аутоматизацију наставног процеса) не могу изоловано обезбедити реализацију циљева и задатака наставне теме ако нису интегрални део шире групе наставних средстава (програмских захтева, уџбеника, средстава за лабораторијске

61

експерименте, предмети и објекти непосредне стварности) укључујући и наставника као најважније "наставно средство" - најзначајнији чинилац наставе.

У поступном савладавању апстрактних појмова (од непосредне стварности до вербалних и апстрактних симбола) у педагошком искуству посебну улогу по својој животности имају аудиовизуелна искуства ученика стечена путем савремених медија и материјала налазећи се на средини између објеката непосредне стварности и апстрактних визуелних и вербалних симбола. Без ових искустава која данас чине незаобилазно окружење наших ученика, немогуће је данас пуније изразити савремени свет, актуелизовати догађаје у њему и снажније га доживети.

Међутим, наставник остаје мера свих педагошких преображаја, програматор и процењивач вредности SOFTWER-а, аниматор и организатор васпитно-образовног процеса и напоредни носилац васпитних задатака.

Постоје више класификација наставних средстава, а овде је дата једна од њих.       

Вербална наставна средства (жива и изговорена реч - говор и репродукована реч и говор).

Текстуално наставно средствена средства (одговарајући штампани и посебно писани текстови из различитих области људског стваралаштва).

Визуелна наставна средства (сва она средства која се у току наставног процеса примају - опажају чулом вида: - предмети, фотографије, дијаслике, цртежи, карте, схеме, графикони, дијаграми, симболи итд.).

Аудитивна наставна средства (сва она средства која примамо помоћу чула слуха изузев говора и то: разни шумови у природи и акцетичне појаве, музички и тонски ефекти, разни звучни ефекти, репродуковани - вештачки и природни ефекти итд.).

Аудиовизуелна наставна средства постављају синтезу елемената аудитивних и визуелних средстава, као на пример; - дијафилм праћен одговарајућим текстом, музиком, шумовима или другим звучним ефектима; тонски филмови; ТВ емисије, видео касете и др.

У оквиру ове групе посебно би истакли савремене електронске уређаје који омогућују целовитију индиректну комуникацију, управљање па и делимичну регулацију васпитно-образовног процеса (школска телевизија, наставни филм, настава уз помоћ компјутера и сл.). Ова средства нису само необавезни додатак наставниковом предавању већ, у срединама где има услова и искуства у њиховој примени, преузимају, у већој или мањој мери, функцију наставника. Ово тим пре што у пирамиди педагошког искуства, од непосредне стварности до вербалних симбола, аудиовизуелни извори информација су на средини по степену апстрактности и животне блискости ученицима. Без њих данас, тешко да се може свет потпуније актуелизовати и доживети. Отуда је њихово шире коришћење педагошки неопходно и целисходно.

62

Мануелна наставна средства чине посебну групу средстава. Она служе за извођење разноврсних радних операција, захвата или ради као на пример: - разноврсни алати, машине, инструменти, апарати, препарати, предмети, материјали и др.

Експериментална и демонстрациона наставна средства. Овде спадају сва средства која обезбеђују извођење експеримената и демонстрација. У репрезентовању одређених садржаја наставних предмета, ова средства су уско повезана са мануелним наставним средствима, с тим што се примењују у посебним околностима и поступцима, са посебним циљем и задацима. Примењују се у неким општеобразовним, а нарочито у стручним наставним предметима.

Помоћно-техничка наставна средства омогућавају успешну примену осталих, главних наставних средстава. Разноврсна су и многобројна као на пример: разноврсне табле, столице, апликатори, апарати, показивачи и др.

Наставна средства (од класичних преко аудиовизуелних до најсавременијих електронских медија и материјала, укључујући и коришћење микрокомпјутера), стављена у службу све пунијег изграђивања субјекатске позиције ученика, могу веома значајно да допринесу остваривању циљева и задатака средње школе. Савремени медији, истовремено ослобађају време наставнику да се више бави питањима васпитања и развоја личности ученика.

Нормативима простора, опреме и наставних средстава које је донео просветни савет, предвиђена су потребна средства за остваривање програма свих наставних предмета и осталих васпитно-образовних активности ученика у школи. Ови нормативи су помоћни инструмент наставнику и стручном сараднику у планирању допуне и иновирања опреме кабинета, специјализоване учионице, радионице, лабораторије и специјализованог простора а према концепцији наставе на коју наставника обавезује нови програм наставног предмета, планираном унапређивању (мењању) педагошке стратегије и материјалним могућностима школе. Отуда је норматив наставнику основни приручник при програмирању рада (годишњем а посебно оперативном и непосредној припреми за час). Ма како добро био опремљен специјализовани простор, наставна средства неће остварити своју интегративну улогу у стицању знања и професионалном формирању и васпитавању ученика уколико наставник не оствари њихово структуирање и приправност за функционисање у складу са планираном организацијом и облицима наставе и учења - са планираним подизањем квалитета наставе.

Отуда је норматив наставнику основни приручник при програмирању рада (годишњем а посебно оперативном и непосредној припреми за час).

Сва наставна средства која наставник жели да примени или употреби на часу, морају бити технички исправна а њихова примена потпуно безбедна у односу на наставнике и ученике.

ВРЕДНОВАЊЕ РАДА И НАПРЕДОВАЊЕ УЧЕНИКА

63

Праћење рада, напредовања и оцењивање постигнутог успеха у сваком предмету организује се тако да буде у функцији праћења укупног развоја личности ученика. Стога је оправдано да се прати и вреднује укупна активност ученика у вези са програмом наставног предмета у настави, професионалној пракси, допунском раду, додатном раду, слободној активности и сл. Наставник ће на основу свестрано прикупљених информација да процени, вреднује и оцени ниво који је ученик у свом васпитно-образовном раду и развоју постигао и то у знању, мишљењу оспособљавању за рад, ставовима и понашању (спремност, активност, одговорност).

Наставник уз помоћ програма, упутстава, уџбеника, литературе упознаје теоријску и практичну улогу свога предмета у формирању личности ученика: да ли су то општа знања које ученик треба да стекне, компоненте марксистичког погледа на свет и моралне свести, радне навике, професионалне способности, естетски укус и сл. Стога он разрађује ближе и даље оперативне циљеве наставе у виду очекиваних резултата. Са постављеним циљевима наставник на почетку године, али и приликом обраде сваке теме и наставне јединице, упознаје ученике. Они о циљевима рада дискутују, прихватају их као циљеве свога рада и учења, а истовремено и као критеријуме вредновања и самовредновања појединачних и заједничких достигнућа. На тај начин одељењске заједнице се на почетку године, а затим етапно концентришу на заједнички предмет рада. Тиме и вредновање рада добија кооперативни карактер.

Међутим, оцена мора бити индивидуализована и показати колико је ученик напредовао не само у односу на захтеве програма већ и у односу на своје могућности и залагање. Оцена треба да одрази напредак у знању, стеченим способностима, вештинама, у укупном развоју личности посредством рада и залагања у одређеном предмету. Пошто је у нас усвојена врло уопштена петостепена бројчана скала оцењивања са оценама: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1), доношење општег педагошког суда (вредновање и оцењивање) се осмишљава применом познатих дидактичких поступака од којих је битно имати у виду следеће:

1) да сваком оцењивању, доношењу општег педагошког суда, претходи континуирано и свестрано праћење рада, учења и напредовања ученика;

2) да се у циљу индивидуализације и објективизације оцене и помоћи ученицима у самовредновању као саставна компонента укључује и повремено "мерење" ученикових знања, стечених способности и сл. применом неформалних тестова  знања  и  других расположивих инструмената;

3) да се током праћења оцене разлажу на неколико битних компонената које омогућавају да се у оцени путем вредновања укључи и процена неких особина личности које битно утичу на постизање васпитно-образовних резултата.

Те битне компоненте оцене су:

- квантитет и квалитет знања (како и колико познаје чињенице, правила, законе, како мисли и закључује);

64

- радне навике, оспособљеност за примену знања, оспособљеност за практични рад;

- интересовања, залагање у раду, усвојене вредности и ставови у вези са одређеним наставним садржајима.

Приликом праћења и вредновања наставник има у виду способност ученика за одређене активности, стваралачке способности, евентуалне тешкоће у развоју и објективне услове ученика за рад - породичне, социјалне и др.

Оцена професионалне оспособљености треба да обухвата елементе:

- врсту и сложеност операција за које је ученик оспособљен;

- степен повезивања теорије и праксе у решавању практичних задатака;

- методе, поступке и технике које ученик примењује у раду (како врши избор, колико их рационализује);

- познавање средстава рада и степен усвојености одговарајућих психо-моторних способности у руковању средстава рада;

- организацију рада (планирање рада, распоред, уштеда времена);

- економичност у трошењу материјала;

- одговорност у раду и однос према друштвеној имовини;

- естетски изглед предмета израде.

Овде ваља нагласити да се оцена из стручних предмета доноси јединствено за предмет синтезом оцене теоријског знања и практичне оспособљености.

У систему вредновања у школи и у сваком предмету поштују се правила да је оно планско, континуирано, свестрано (праћење свих компонената оцене применом разних поступака и техника), објективно, стимулативно и јавно (да се оцена ученику саопшти и образложи у односу на упознате критеријуме). Применом ових правила, уз активно учешће и сарадњу наставника и ученика у вредновању, коначни акт - доношење општег педагошког суда и евидентирање оцене постиже своју пуну васпитну вредност.

Операционализацијом циљева и задатака наставе, наставник ће се определити за одговарајуће методе и облике рада, а у складу с тим планираће и начин, поступке и технике проверавања и вредновање успеха и развоја ученика. У годишњем, глобалном плану рада наставник се опредељује, у зависности од градива, када ће применити усмено проверавање, писмено проверавање (путем теста, контролних задатака или писменог рада - ове одлуке се често доносе на нивоу актива наставника) како ће и када оцењивати графичке и практичне радове (како ће описати оцену или бодовати операције).

65

На почетку године планира се проверавање претходних знања и умења (усмено, тестом, практичним радом), затим следи обрада тема (подручја) и тематско проверавање са систематизацијом битног и на крају полугодишња и годишња систематизација градива (по темама и у целини), проверавање и оцењивање укупних резултата рада и напредовања ученика.

Приликом обраде сваке теме, док тече вежбање, понављање, систематизација садржаја, наставник свакодневно врши текуће усмено проверавање, понекада петминутно проверавање, прати домаћи рад ученика и ваннаставне активности везане за тему или шира интересовања ученика, прати успех у вежбама, односно - прати укупну активност ученика, однос према раду и темпо учења. Током овог рада наставник на сваком часу усмено комплексније испита (провери) знање (умење) два до три ученика, организује писмено проверавање (или вежбе), графичке радове и сл. (зависно од предмета) обраћајући пажњу на повезивање знања у оквиру обрађених тема. На крају обраде теме организује систематизацију знања, умења и навика где поново усмено провери знања 5-6 ученика. Ова систематизација је и припрема за коначно проверавање успеха путем наставног текста или другог инструмента за објективно мерење постигнутих резултата. Овим се избегава једнострана примена или само тестова знања или само усменог испитивања што је честа грешка у настави теоретских предмета. Истовремено, овако организовано континуирано и свестрано праћење омогућује наставнику да има увид у квалитет рада сваког ученика на одређеној теми, да коригује себе у раду и помаже оним ученицима којима је то потребно.

ОСНОВЕ ПРОГРАМА ВАСПИТНОГ РАДА У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ

УВОД

Под васпитањем се, најчешће, подразумева плански и организовани процес у току кога друштво, преко својих институција група и појединаца, утиче на формирање личности младих. Овако одређено васпитање укључује образовање као процес стицања знања, умења и навика. Уз то, у школи, која је најорганизованији чинилац у ланцу друштвених утицаја на младе, образовање и васпитање представљају јединствен недељив процес.

У конципирању Основа програма васпитног рада пошло се од достигнућа педагошких, психолошких и других наука; досадашњих докумената - Основа за унапређивање васпитног рада у средњим школама у СРС и Основа васпитног рада у САП Војводини, резултата праћења њихове примене у пракси средњих школа.

Основама васпитног рада се постављени циљ и васпитни задаци ближе одређују и даље конкретизује њихово остваривање у настави и ваннаставним активностима. С обзиром на то да су задаци, садржаји и упутства за остваривање задатака наставе дати у програмима појединих предмета, у овом документу се указује само на неке од фактора који доприносе остваривању васпитних задатака у настави, а ближе се разрађују циљ, задаци, садржаји и реализација васпитних задатака у ваннаставним активностима.

66

У сложеној структури васпитно-образовних активности школе са богатством диференцираних програма и облика рада створени су услови за организацију васпитног рада у којој се могу равномерно развијати индивидуалне склоности и способности ученика (индивидуализација) и јачање многобројних ученичких, радних и интересних колектива (социјализација).

Истовремено, овако постављене Основе васпитног рада омогућују веће јединство васпитно-образовног процеса израженог у повезаности наставе и ваннаставних активности.Чињенице и вредности усвојене у настави ученици проверавају у оквиру слободних и других активности, стичу животу ближа искуства и самостално се опредељују за одређене облике понашања.

Остваривање циља, задатака, облика и садржаја наведених у Основама васпитног рада је обавеза за сваку средњу школу. Будући да је ово отворен програм, наведени садржаји превазилазе могућности реализовања у оквиру времена датог у плану у једној школи и једној школској години. Школа из ових Основа програма врши избор облика и садржаја за годишњи програм рада, према потребама и интересовањима својих ученика и средине у којој се налази, према својим кадровским и материјалним могућностима. Избор, свакако, зависи и од врсте школа, односно од захтева подручја рада и образовних профила за које образује та школа. Школа ће Основе васпитног рада остваривати успешније ако унапређује квалитет наставе, негује самосталност ученика и заједнички ради са другим чиниоцима васпитања младих у друштвеној средини.

ЦИЉ И ЗАДАЦИ ВАСПИТНОГ РАДА

Циљ васпитног рада јесте развијање способности и интересовања ученика у различитим људским делатностима; изграђивање стваралачког односа према раду, материјалним и духовним добрима; оспособљавање за активно укључивање младих у друштвени живот.

Васпитним радом са ученицима остварују се посебно следећи задаци:

- изграђивање правилног односа према учењу, раду, производима људског рада, формирању радних навика и љубави према будућем занимању;

- развијање свести код ученика о сопственом положају у образовању као субјекта који може да утиче на услове и резултате рада;

- васпитање за друштвену активност, за учешће у развоју демократског друштва;

- развијање толерантности, узајамности и општељудске солидарности;

- подстицање и развијање самоиницијативе, самосталности, стваралаштва, интелектуалне радозналости и истраживачке склоности ка новим сазнањима, у науци, техници, култури, уметности, спорту и друштвеном животу;

67

- оспособљавање ученика за укључивање у рад, рационалну организацију, програмирање и планирање рада и слободног времена;

- неговање и развијање патриотских осећања и припадности своме народу, заједници југословенских народа и народности и заједници народа света;

- развијање еколошке свести и активног односа према заштити и унапређивању животне средине;

- развијање љубави према човеку и осећања поштовања људске личности, неговања другарских односа са вршњацима; развијање племенитих осећања, пажње и бриге за младе, старе и немоћне особе;

- развијање хуманих односа међу половима и изграђивање одговорности за улогу будућих родитеља, развијање и чување здравља емоционалне стабилности и издржљивости;

- неговање навика културног понашања и опхођења у складу са нормама нашег друштва и цивилизованог света, развијање културних потреба и навика, као и заштита културних добара.

ОСТВАРИВАЊЕ ВАСПИТНОГ ЦИЉА И ЗАДАТАКА У НАСТАВИ

Настава је најдоминантнији облик организованог васпитно-образовног рада. У њеном домену одвија се активност ученика која је од најпресуднијег утицаја на њихов развојни пут. Простором који заузима у структури образовно-васпитног рада, богатством садржаја, метода, облика, средстава и поступака које користи, могућностима за успостављање интеракцијских односа, настава има пресудну улогу у остваривању циља и задатака васпитања. Због тога је неопходно да се остваривању васпитних задатака у настави прилази што је могуће свестраније, плански и организованије; да се не ослања на аутоматизам деловања наставе тј. мишљење да она доприноси васпитању самим остваривањем и да знања тиме што их је ученик упамтио постижу васпитне ефекте.

Циљ и задаци наставе дати су у оквиру наставних планова и програма за сваки предмет и разред појединачно. Они се остварују у оквиру садржаја програма. При избору ових садржаја водило се рачуна о њиховој научној заснованости, логичкој повезаности и практичној применљивости. Уз сваки програм дата су објашњења која могу допринети бољем остваривању васпитних задатака у оквиру наставе.

Ниво и степен васпитног утицаја наставе није условљен само избором садржаја програма већ зависи и од: начина конкретизације циља и задатака које треба остварити; примене облика метода и средстава који се користе у обради садржаја; друштвених односа који се у настави успостављају, посебно односа наставника и ученика и од личности наставника, његових схватања убеђења и личних ставова према садржајима које тумачи и преноси.

Рад на конкретизацији васпитног циља и задатака захтева од наставника да упозна циљ и задатке који су дати уз предмет али и оне који су наведени у претходном поглављу ових

68

Основа, да анализирају наставне теме и процене који од садржаја пружају више могућности за остваривање појединих задатака. Конкретизација васпитног циља подразумева рашчлањавање постављеног циља на једноставније компоненте: знања, односе и понашања. Васпитавају само они садржаји који изазову позитивна осећања код ученика и постану део њихових убеђења. Да постигну такве ефекте више имају изгледа они садржаји које ученик разуме и које процени да могу да допринесу његовом напретку, да задовоље његова интересовања, односно садржаји у којима ученик види средство за остваривање интеракције (са наставником или другом) односно они које ученик процени да су вредни. Наставник треба да ученику омогући, својим радом, такву процену.

Више могућности за успешну конкретизацију васпитних задатака и њихово повезивање са садржајима програма имају они наставници који могу да сагледају функцију свога предмета унутар укупних захтева за ученике одређеног разреда, односно образовног профила. Тако се успоставља неопходна корелација захтева свих програма које ученик треба да савлада, и изабирају односно у жижу интересовања наставника долазе, они васпитни задаци за чије остваривање је предмет који предаје повољнији од других.

Већ је истакнуто да се у процесу конкретизације васпитног циља и задатака тежи да се за сваки задатак ближе одреде знања која треба ученици да усвоје али и које емоције да доживе, које ставове треба подстицати, које вредности треба сугерисати и које облике понашања развијати.

Дидактичко-методичко питање наставе доприносе остваривању васпитних задатака избором оних облика, метода и средстава рада који активирају ученика, који га стављају у ситуацију да самостално одлучује о свом раду, који га доводе у околност да индивидуално или уз сарадњу са другим ученицима решава практичне и сазнајне проблеме различитим облицима учења. Овим захтевима највише одговарају индивидуализовани облици организације наставе (на пример: настава по нивоима, полупрограмирана и програмирана настава, хеуристички модели наставе и учења) и групни облици рада.

Настава треба да се заснива на стратегији поступног увођења ученика у одлучивање о свом раду и ситуацијама у којим се тај рад одвија. Одлучивање се може, по свом значају и сложености, кретати од доношења релативно једноставних одлука о избору између неколико конкретних алтернатива до доношења сложених и далекосежнијих одлука које уобичавају план и организацију рада у оквиру веће програмске и временске целине и које утврђује облике праћења и вредновања ефеката тог рада. Тако, нпр. уместо суочавања ученика са једним задатком, наставник треба у почетку, да предочи ученицима два или више задатка који су педагошки једнако вредни у односу на постављене образовне и васпитне циљеве али се у извесној мери међусобно разликују било у садржају и начину извршавања било у врсти исхода и стандардима на основу којих ће се исходи вредновати (оцењивати). У тако организованом раду од суштинског су значаја "повратне информације", тј. утврђивање и анализа последица (очекиваних - неочекиваних, позитивних-негативних и сл.) донетих одлука. Неопходно је да ученици доношење одлука, њихово извршавање и добијање резултата сагледају као целину. На тај начин се код њих негује способност доношења реалних одлука и оспособљавају се за одлучивање у сложенијим и мање структурираним ситуацијама.

69

Ученицима треба омогућити да практично овладају операцијама из којих се састоји процес решавања различитих врста проблема и проблемских ситуација (проблемско учење). Када ученике суочавамо са грађом у којој они откривају проблем практичне импликације тог "открића" биће прикупљање додатне грађе, систематизовање расположивих информација, анализа и оцењивање вредности различитих извора и коришћених средстава, процењивање карактеристика алтернативних начина решавања проблема, повезивање раније стечених знања и искустава са новим уводима, спровођење планираних поступака, спецификација и вредновање њихових исхода.

Педагошка суштина овог поступка је остварена онда када ученици почну да своја решења препознају као нова сазнања, када увиде да су у поступку решавања проблема и на основу решења до којих су дошли стечена нова сазнања и када схвате да иза знања (формулација) систематизованих у уџбенику и предавањима стоје сазнајне активности сличне или истоветне оним кроз које су сами прошли.

Активности на решавању проблема и реконструкције активности које стоје иза решења које ученици директно упознају су комплементарни дидактичко-методички поступци. Оне су најсигурнији пут да ученици схвате науку као сталан процес организованог трагања за чињеницама, преиспитивања раније утврђених чињеница, утврђених односа, изведених закључака и оцена, важећих тумачења и схватања. То је уједно, пут за радикално смањивање обима и значаја вербалистичких знања, за превазилажење раскорака не само између развојних могућности ученика средње школе и карактеристика педагошких захтева него и између школске делатности и стварног друштвеног живота. Праволинијско излагање градива као затвореног система питања и одговора, чак када је оно сазнајно вредно и ученицима занимљиво, недовољно користи интелектуално и мотивационо-делатне потенцијале ученика, запостављају нове и сложене облике мишљења који се јављају на средњошколском узрасту. Добра "запосленост" и "заинтересованост" ученика није увек и показатељ ширине и разноврсности њиховог практичног ангажовања. Битно је да се у педагошки организованим ситуацијама ангажује читав дијапазон интелектуалних и радних могућности ученика, да се не инсистира искључиво или претежно на њиховим рецептивним способностима.

Стицање знања и развијање личних потенцијала ученика у настави прераста у тачан резултат педагошке делатности, тек онда ако је у функцији поступног развијања ученичке друштвене ангажованости. Актуелни проблеми непосредне и шире друштвене средине, лични проблеми и проблеми савременог света су садржаји који привлаче пажњу ученика средње школе, који окупљају њихова размишљања, подстичу их на тумачења и оцене. У разумевању и сагледавању различитих импликација тих проблема они се служе схватањима, идеологијама, грађом и формама расправљања које их окружују, које посредно или непосредно упознају у оним сегментима друштвеног живота који су им приступачни. Не постоји ниједан ваљан педагошки аргумент против да се развојна тенденција не узме у обзир у стручном планирању, организовању и извођењу наставе и осталих облика организованог рада са ученицима. Што се мање те узрасне специфичности уважавају у школи или се чак упорно иде против њих (нпр. фетишизовање програма кроз норму да мора бити "усвојен у целини", свођење усвојености садржаја на њихово меморисање, стављање ученика у рецептиван положај и сл.) све више се стичу околности

70

за интимно и генерацијско дистанцирање ученика од школе и за њихово сензибилније отварање према другим изворима знања, уверења и схватања.

За јачање васпитних ефеката наставе значајно је да се пажња нарочито усмери на организацију групе и избор метода и облика рада. Досадашња пракса је показала да се управо у овој области слабо примењују иновације у раду. Многе иновације које су до сада уведене везане су за изворе информација и средстава рада. Наставни рад који организацију групе и метод рада ставља у центар осмишљавања активности захтева већи ступањ методичке и стручне спреме наставника, његову креативност и инвенцију; захтева да наставници овладају различитим дидактичко-методичким модалитетима у оквиру оног дела васпитно-образовног програма који реализују.

Наставна активност искључиво се одвија у оквиру одељења као сталне ученичке и ученичко-наставничке групе. Међу њима се развијају мање или више сложени и разноврсни сплетови међусобних односа у којима сваки члан групе тражи своје место. Остваривање васпитног циља и задатака управо је и омогућено тим интеракцијским односима који се у васпитно-образовном процесу (настави) успостављају.

Интеракцијски односи у васпитно-образовном раду нису добили значајну пажњу. У настави, ученик не само да није подстицан да ступи у интеракцију са другим ученицима већ је и спутаван у томе, а интеракција са наставником је углавном рецептивно-реактивне природе.

Рад са групама и колективом се појављује као услов подстицања интеракције и постизање већих васпитних ефеката наставе.

Подстицање интеракције омогућава развијање социјалних (комуникацијских и интеракцијских) способности код ученика и то: способности социјалног опажања (сопственог понашања и доживљавања, понашања и доживљавања других појединаца и група), као и способности за разумевање структуре и динамике друштвених активности и збивања (лично-заједничко, приватно-јавно). У бити интеракцијских односа налази се сарадња и кооперативност. Овај однос треба да буде педагошки-осмишљен и подстицан. То значи да у садржаје програма треба укључити, односно међу њима проналазити задатке чија ће реализација захтевати интеракцијске односе међу ученицима и наставницима.

Сарадња се развија: успостављањем задатка чија је реализација условљена поделом рада међу појединцима или међу групама; разменом искустава и активности у процесу реализовања задатка; приступачношћу циља свим члановима групе, с тим да је његово вредновање једнако за све.

Развијањем сарадње читавог одељења спутавају се и неутралишу односи индивидуализма, групашења, социјалног дистанцирања и пасивизма који су већ запажени код средњошколске омладине. Ове појаве, иако су социјално непожељне на средњошколском узрасту, нарочито у I и II разреду су неминовне, јер се јављају као израз трагања за сопственим идентитетом и социјалном провером сопствених способности, знања, вредности и ставова. Због тога треба да нека индивидуална интересовања и напори

71

постану брига читавог одељења, како би се створили услови да се постигнути резултати појединца доживе као успех читавог колектива.

Да би социјална интеракција довела до жељених и умањила нежељене појаве неопходно је да се посвети већа пажња вредновању резултата. Вредновање оцењивања само образовних резултата, и то искључиво индивидуалних, умањује васпитне ефекте наставног рада. Због тога је и неопходно увести и вредновање васпитних ефеката, колективних задатака и колектива ученика.

Улога наставника у остваривању васпитних задатака у оквиру наставе и компоненте наставе (садржај; обједињавање образовног и васпитног; облици, методе и средства рада; међусобни односи у настави) је несумњиво битна и вишеструка. Наставник се појављује у улози руководиоца одељења и члана групе а његови задаци обухватају планирање и програмирање, организовање, активирање ученика, праћење и вредновање њиховог и свог рада. Као организатор процеса стицања знања ученика, наставник уводи ученике у најзначајнија достигнућа науке; негује и развија њихова интересовања за оне научне дисциплине за које имају склоности и способности, оспособљава их за практичну примену знања.

Нова концепцијска решења система и програма образовно-васпитног рада подразумевају ширу примену начела индивидуализације у настави и селективни приступ у остваривању задатака програма, у зависности од личних могућности ученика. Наставник прати учеников развој, а исход праћења обезбеђује вишеструко селективно усмеравање ученика у даљем образовању и за изабрану професију. Индивидуализованим приступом наставник обезбеђује брже напредовање даровитих ученика и њихову мотивацију за рад, али исто тако и задовољавајуће успехе за омладину која постиже скромније резултате.

Васпитни утицај наставника је далеко шири и сложенији. Наставник је извор социјалног учења и деловања јер је у улози модела за опонашање и идентификовање. Млади средњошколског узраста у процесу изградње сопственог идентитета траже узор за своје понашање, често у некој зрелијој личности са којом долазе у додир. Тако су наставници у ситуацији да као узори помажу изградњу ученикове личности, не само оним што предају и како предају већ и оним што представљају, што јесу, оним зашто се залажу и чему теже. Наставници врше утицај на ученике особинама своје личности и својим реакцијама (понашањем, ставовима, системом вредности).Веће васпитне ефекте постижу они наставници који наклоност према младима и афинитет према позиву манифестују дубоким разумевањем личности ученика, толеранцијом и разумевањем њихових проблема, смислом за комуницирање интеракцију, за откривање, продубљивање и одржавање интересовања и способности ученика и подстицање њиховог развоја и иницијативе. То су они наставници који ученицима помажу да сложене ситуације јасније сагледају, да одреде границе конфликта и тако спрече његов развој налазећи конструктивно решење. Такви наставници постају извор емоционалне стабилности и сигурности ученика а тиме њихови узори и вође. Проучавање начина вођства указује на повољне васпитне ефекте наставника као типа демократског вође кога карактерише настојање да све основне улоге и врсте моћи, које су за њега везане, што шире и равномерније распоређује у групи а за себе више задржава улогу координатора него наредбодавца и оцењи

72

ПРВИ РАЗРЕД

73

74

А. Општеобразовни наставни предмети

1. СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТI разред(3 часа недељно, 111 часова годишње)ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе српског језика и књижевности јесте образовање и васпитањеученика као слободне, креативне и културне личности, критичког ума и оплемењеногјезика и укуса.Задаци наставе српског језика и књижевности су да:- упознаје ученике са књижевном уметношћу- развија хуманистичко и књижевно образовање на најбољим делима српске исветске културне баштине;- усавршава литерарну перцепцију, развија књижевни укус и ствара трајнечиталачке навике- упућује ученике на истраживачки и критички однос према књижевности иоспособљава их за самостално читање, доживљавање разумевање, тумачење иоцењивање књижевноуметничких дела;- обезбеђује функционална знања из теорије и историје књижевности ради бољегразумевања и успешног проучавања уметничких текстова;- оспособљава ученике да се поуздано служе стручном литературом и другимизворима сазнања;- шири сазнајне видике ученика и подстиче их на критичко мишљење иоригинална гледишта;- васпитава у духу општег хуманистичког прогреса и на начелу поштовања,чувања и богаћења културне и уметничке баштине, цивилизацијских тековина иматеријалних добара у оквирима српске и светске заједнице;- уводи ученике у проучавање језика као система;- развија језички сензибилитет и изражајне језичке способности ученика;- оспособљава ученике да теоријска знања о језичким појавама и правописнојнорми успешно примењују у пракси;- васпитава у духу језичке толеранције према другим језицима и варијантнимособеностима српског језика;- развија умења у писменом и усменом изражавању;- подстиче ученике на усавршавање говора,писања и читања, као и на неговањекултуре дијалога;- оспособљава ученике да се успешно служе разним облицима казивања иодговарајућим функционалним стиловима у различитим говорним ситуацијама;- подстиче и развија трајно интересовање за нова сазнања, образовање иоспособљавање за стално самообразовање.НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Увод у проучавање књижевног дела (14)2. Књижевност старог века (13)3. Средњовековна књижевност (11)4. Народна књижевност (12)5. Хуманизам и ренесанса (11)

75

6. Барок и класицизам (6)7. Лектира (6)8. Језик (22)9. Култура изражавања (16)

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

УВОДНА ОБЈАШЊЕЊА

Зависно од разреда и садржаја годишњи фонд часова наставе овог предмета распоређен је тако да је за подручје књижевност издвојено око 60%, а за друга два (језик и култура изражавања) око 40% часова.

У оквиру тог фонда планирани садржаји се обрађују са 70% часова. Осталих 30% часова предвиђено је за понављање, утврђивање, вежбање и систематизовање програма.

Циљ и задаци чине целину и остварују се током четири године - систематски и континуирано - у свим предвиђеним програмско-тематским подручјима и видовима рада.

Сви садржаји распоређени су по разредима, подручјима, областима и темама уз примену начела поступности, корелације, интеграције и примерености узрасту.

Садржаји књижевности конкретизовани су по разредима, сегментима (књижевност и лектира), а обухватају књижевнотеоријско и књижевноисторијско проучавање књижевноуметничких дела и књижевности жанровски распоређених.

Подручје језик обухвата изучавање језика као система. У садржаје овог подручја уграђени су елементи опште лингвистике и правописа.

Подручје култура изражавања обухвата облике и врсте у области усменог и писменог изражавања (по разредима). У овој области планиране су говорне и писмене вежбе, домаћи задаци и писмени задаци, који треба да се раде наизменично ћирилицом и латиницом.

Ради што успешније реализације бројних захтева и садржаја неопходна је и стална сарадња наставника српског језика и књижевности с наставницима других предмета (историје, сродних општестручних и ужестручних предмета), стручним сарадницима (школским библиотекаром - медијатекаром, педагогом, психологом) и органима (стручним активом и већима), родитељима ученика и међуопштинском (регионалном) просветно-педагошком службом; такође је корисна сарадња наставника и са одређеним институцијама (народном библиотеком, домом културе, биоскопом, локалним новинама, радио-станицом и др.).

Квалитет и трајност знања, умења, вештина и навика ученика у многоме зависе од принципа, облика, метода и средстава који се користе у образовно-васпитном процесу.

76

Због тога савремена настава српског језика и књижевности претпоставља остваривање битних задатака и садржаја програма уз максимално могућу мисаону активност ученика (субјеката у настави), поштовање одређених дидактичких принципа (посебно: свесне активности ученика, научности, примерености, поступности, систематичности и очигледности), као и адекватну примену оних наставних облика, метода, поступака и средстава чију су вредност утврдиле савремена пракса и методика наставе српског језика и књижевности (пре свега: разни видови групног и индивидуалног рада примерени могућностима ученика, методе - дијалошка, текстуално-графичке демонстрације и самосталних радова ученика, средства - уџбеници, приручници, разне врсте текстова и графичких приказа, графофолије, наставни и други филмови, радио и телевизијске емисије и сл.). Избор одређених наставних облика, метода, поступака и средстава условљен је, пре свега, наставним садржајем и циљевима (образовним, васпитним и функционалним), које треба остварити на једном часу српског језика и књижевности.

Редовна настава српског језика и књижевности изводи се у специјализованим учионицама и кабинетима за овај предмет, који треба да буду опремљени у складу са нормативима за средње стручне школе. Делимично, она се организује и у другим школским просторијама (библиотеци - медијатеци, читаоници, аудиовизуелној сали и сл.).

У настави српског језика и књижевности користе се одобрени уџбеници и приручници и библиотечко-информацијска грађа од значаја за остваривање задатака и садржаја програма овог предмета, односно за систематско оспособљавање ученика за самостално коришћење разних извора сазнања у настави и ван ње.

У односу на досадашњи, овај програм доноси извесне промене и новине, које треба имати у виду приликом планирања (глобалног и оперативног) и реализације предвиђених задатака и садржаја. Посебно су значајне ове промене и новине у програму: измењен је недељни и годишњи фонд часова у свим разредима средњих стручних школа као и начин расподеле предвиђеног годишњег фонда часова на поједине сегменте програма; обезбеђен је адекватнији однос између часова обраде и других типова часова: кориговани су циљ и задаци наставе; измењени су структура и садржаји подручја књижевност и језик; у програм је укључен садржај проучавања књижевног дела. Уведена је област лектире, укључени су нови аутори и наслови; одређени су основни књижевнотеоријски појмови који се усвајају током обраде одговарајућих дела: створени су предуслови за креативно испољавање наставника и прилагођавање васпитно-образовног рада различитим ситуацијама у пракси, као и за појачавање стваралачке сарадње наставника и ученика.

КЊИЖЕВНОСТ

Ово програмско-тематско подручје обухвата најзначајнија дела из српске и светске књижевности, која су распоређена у књижевноисторијском континуитету од старог века до данас.

Од историјског континуитета одступа се само у поглављу увод у проучавање књижевног дела у И разреду и проучавање књижевног дела у ИВ разреду, као и у поглављу лектира.

77

Програм И разреда је за почетак предвидео увод у проучавање књижевног дела (књижевнотеоријски приступ) како би се избегло нагло прелажење са тематског проучавања, карактеристичног за наставу овог предмета у основној школи, на проучавање историје књижевности, тј. изучавање књижевноуметничких дела у историјском контексту. Уз тај основни разлог треба имати у виду и друга преимућства оваквог приступа: наставник ће стећи увид у књижевноисторијска знања која су ученици понели из основне школе. Та знања ће се систематизовати, проширити и продубити, чиме ће се остварити ваљанији пут за сложенији и студиознији приступ књижевним делима какав захтева програм књижевности у средњим стручним школама.

Наставник српског језика и књижевности у средњим стручним школама треба да пође од претпоставке да је ученик у основној школи стекао основна знања:

- из теорије књижевности: тема, мотив, фабула; лик, карактер; структура прозног књижевног дела; књижевни родови и врсте;основна језичкостилска изражајна средства; усмена и писана књижевност; структура лирске песме; стих, строфа, рима, ритам; структура драмског дела; дијалог, монолог, драмска врста, драма и позориште, филм, радио-драма, телевизијска драма;

- из основа сценске и филмске културе: слика, реч, звук, филмска музика, ситуација, радња, јунаци филма, елементи филмског израза, филмске врсте, од синопсиса до сценарија; филм, телевизија, књижевност (сличност и разлике).

Са стеченим знањима, која се у програму средњих стручних школа проширују и продубљују, ученик може активно да учествује у интерпретацији књижевног дела.

Проучавање књижевног дела дато је, такође посебно место у ИВ разреду, када су ученици зрелији и способнији за упознавање слојевитије структуре књижевноуметничког дела и књижевних методологија.

Интерпретативно-аналитички методички систем је основни вид наставе књижевности и њега треба доследно примењивати приликом упознавања ученика са изабраним књижевним делима која су предвиђена програмом. Наравно, не треба очекивати да се сва програмом предвиђена дела обрађују на нивоу интерпретације као најпотребнијег аналитичко-синтетичког приступа књижевном делу. Наставник треба да процени на којим ће делима радити интерпретацију, а на којим осврт, приказ или, пак, проблемско-стваралачки методички систем.

Нема сумње да овакав програм књижевности у средњим стручним школама повремено тражи и примену експликативног методичког система када се мора чути наставникова реч, и то најчешће приликом давања информација о епохама које се проучавају, као и у свим другим ситуацијама у којима наставник не може рачунати на ученикова предзнања (на пример: основне информације о почецима писмености, да је његов говор модел правилног, чистог и богатог језика каквом треба да теже његови ученици).

78

Књижевна дела из програма лектира имају равноправан третман са делима из обавезног програма књижевности и обрађују се по истом методичком систему. Треба напоменути да се из лектире која је дата по избору ученика и наставника не морају обрадити сви писци, већ књижевно дело оног писца за које се опредељују ученици и наставник.

ЈЕЗИК

Програм наставе језика у средњим стручним школама конципиран је тако да омогући ученицима стицање знања и о језику као друштвеној појави и о језику као систему знакова. Циљ је да ученици, поред знања о свом матерњем језику, стекну и опште лингвистичка односно социолингвистичка знања неопходна образованом човеку. Ова општа знања су функционално повезана са наставом матерњег језика. Главни део тих знања обрађује се у сегменту општи појмови о језику (на почетку програма за први и на крају програма за четврти разред). Као у уводном делу сегмента књижевни језик (у првом разреду) и сегменту језички систем и науке које се њиме баве; али се општи појмови обрађују и током целе наставе - у вези са одговарајућим партијама о српском као матерњем језику. Инсистирање на једном теоријски и методички вишем нивоу изучавању језичких појава даје нови квалитет настави која обухвата и знања с којима су се ученици сретали у основној школи. Ова знања, поред своје општеобразовне вредности и значаја за олакшавање и побољшавање наставе српског језика, треба да послуже и лакшем савлађивању градива из страних језика.

Део програма књижевни језик (први и други разред) вишеструко је значајан. Његовом реализацијом ученици треба да стекну знања и изграде одговарајуће ставове о српском књижевном језику и о значају књижевнојезичке норме и језичке културе. Овај део програма укључује и наставу о развоју књижевног језика.

У сегменту програма посвећеног организацији и функционисању језичког система не обрађују се само чисто граматички аспекти језичког система већ се обухватају и функционални аспекти. Зато су, између осталог, у синтаксу унети и елементи лингвистике текста и граматике. Посебан је значај дат лексикологији (која се надовезује на део о творби речи), и то не само да би ученици стекли више знања о речничком благу свога језика него и да би развили правилан однос према разним појавама у лексици.

У обради свих сегмената програма треба се надовезивати на знања која су ученици стекли током претходног школовања. Међутим, овде није реч о простом обнављању и утврђивању раније стечених знања, него о добијању целовите слике о српском језику, и као што је већ речено, о усвајању једног квалитативно вишег приступа проучавању језичке организације и језичких законитости.

Веома је важно да се настава језика повеже са осталим деловима овог наставног предмета. Наиме, ова настава пружа лингвистичка знања која ће бити подлога за тумачење језика и стила књижевних дела, с тим што ова дела пружају и одговарајући материјал за уочавање естетске функције језика. С друге стране, настава језика се мора повезати и са наставом културе изражавања. Тиме ће лингвистичка знања (о акценатском систему, творби речи,

79

лексикологији, синтакси итд.), као и проучавање правописа, допринети да ученици боље и поступније усвоје књижевнојезичку норму и да побољшају своје изражајне способности.

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА

Вежбе у усменом изражавању треба у средњим стручним школама да дају одређени степен правилне артикулације, дикције, интонације, ритма и темпа у читању и казивању лирског, епског и драмског текста. Ове се вежбе, по правилу, реализују у току обраде књижевног текста на тај начин што ће наставник, директно, својим читањем, говорењем или уз помоћ снимка, анализирати одговарајуће елементе правилног усменог изражавања како би их ученици уочили. Стечена сазнања трансформишу се у вештине и умења на тај начин што ученици интерпретирањем књижевних текстова настоје да сами достигну одговарајући степен вештине и умења ове врсте. Стечене способности се даље увежбавају различитим облицима усменог изражавања ученика (извештавање, расправљање, реферисање и др.). Већина предвиђених облика ове наставе непосредно се укључује у наставу књижевности или примене за израду писмених састава.

У првом разреду (делимично и у другом) веома је упутно да наставник ученицима демонстрира методологију израде писменог састава. У том смислу корисно је комбиновати индукцију и дедукцију. На одабраном узорку (расправа, извештај и др.) треба анализирати његову композицију, функцију одељака и остале елементе (примереност стила и сл.). Затим се ученицима може дати задатак да припреме грађу о једној теми, али да прикупљену грађу не обликују већ да се то уради на часу. Вежба у методологији израде писменог састава на основу прикупљене грађе требало би да буде демонстрација целокупног поступка израде писменог састава: од анализе теме, одређивања њеног тежишта, селекције прикупљене грађе, распореда појединости с гледишта добре композиције, до обликовања грађе и рада на усавршавању текста. Рационализација наставе у овом послу постиже се на тај начин што ће узорак текста бити у вези с књижевним делом из програма за одређени разред.

И диференцирање функционалних стилова ваља обављати на узорцима које је наставник одабрао. Да би ученик био оспособљен да свој језик и начин изражавања подеси врсти писменог састава (излагања), треба да напише конкретан састав (припреми излагање). Вежбе ове врсте треба понављати све док сваки ученик не буде оспособљен да се служи одређеним облицима изражавања. Да би се постигао већи наставни учинак, корисно је наћи неопходну психолошку мотивацију. Због тога ученике треба обавестити не само о коначном циљу који се жели постићи одређеним системом вежбања него и о сврсисходности појединих парцијалних вежбања која чине интегралну целину. Тако, на пример, ако су ученици обавештени да ће следећи писмени задатак бити у форми расправе или приказа, онда и конкретне вежбе треба да буду подређене том циљу. Наставник ће на одабраном моделу конкретног облика изражавања показати ученицима његове битне карактеристике, подразумевајући ту и примереност језика и стила. После тога ученици у форми домаћег задатка чине прве покушаје да самостално напишу састав одређене врсте. Читањем и коментарисањем домаћих задатака ученици се даље оспособљавају у писменом изражавању и овладавању одређеним врстама састава. Када је наставник стекао утисак да су сви ученици релативно овладали одређеном врстом писменог изражавања, утврђује час

80

израде школског писменог задатка. Резултати таквог поступка показују се у школском писменом задатку, па се на основу њих планира даљи рад на усавршавању културе изражавања ученика. Ако више ученика не постигне одређени успех, цео се процес понавља.

Оквирни број часова који је предвиђен за усмено и писмено изражавање означава укупно време, а не и број вежби у току наставне године (препоручује се организовање већег броја краћих вежби с прецизно одређеним циљевима).

Током наставне године ученицима се дају писмени задаци (у складу са облицима и врстама наведеним у програму културе изражавања). По правилу, наставник је обавезан да прегледа и анализира задатке свих ученика. Одабрани задаци (не само најуспешнији) читају се и коментаришу на часу (делу часа). Поред писмених, у складу са захтевима програма, наставник даје ученицима и друге врсте конкретних домаћих задатака (усмених, практичних - примерених могућностима ученика и њиховој оптерећености разним обавезама).

Израда школског писменог задатка, по правилу, траје један час. Изузетно, кад то поједини облици писменог изражавања изискују, израда задатака може трајати и дуже од једног часа.

2. ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИКI разред(2 часа недељно, 74 часа годишње)ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе страних језика је стицање, проширивање и продубљивање знања иумећа у свим језичким активностима,упознавање културног наслеђа створеног на датомстраном језику и оспособљавање за даље образовање и самообразовање.Задаци наставе страних језика су да ученици:- усвоје говорни језик у оквиру нових 1000 речи и израза укључујући итерминологију значајну за дату струку, што у току осам година учења језика чиниукупан фонд око 2400 речи и израза продуктивно, а рецептивно и више;- негују правилан изговор и интонацију уз обраћање посебне пажње напонеритмичке и прозодијске схеме које су битне у усменом изражавању;- разумеју говор (непосредно путем медија) и спонтано се изражавају у оквирутеме из свакодневног живота општих тема струке,уз исказивање личног става ирасположења;- овладавају техником информативног читања, разумеју сложеније језичкеструктуре и упознају особености језика струке читањем текстова везаних за теме изобласти дате струке;- даље савлађују основе ортографије ради коректног писменог изражавања уоквиру усвојене лексике- развијају разумевање писаног стручног текста,писање резимеа,налаза, извештајаи оспособљавају се за њихову усмену интерпретацију; стичу нова сазнања о

81

карактеристикама земаља и народа чији језик уче, њиховог начина живота и обичаја;- оспособљавају се за вођење разговора о нашој земљи,њеним природнимлепотама, културним и историјским тековинама;- шире своју културу, развијају међукултурну сарадњу и толеранцију и својеинтелектуалне способности;- оспособљавају се за даље образовање и самообразовање у области језика иструке коришћењем речника, лексикона и друге приручне литературе.НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Schools and Education (7)2. School Life (6)3. Young and Brave (8)4. Food and Eating (6)5. Cities and Capitals (5)6. Languages and People (5)7. Holidays and Tradition (6)8. They Brought Fame to This Country (6)9. People and Appearances (3)10. Facts and Figures (7)11. Sports and Games (3)12. Explorations (3)13. Jobs and Workplaces (6)14. Our Environment (6)

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Програм првог страног језика намењен је трогодишњем и четворогодишњем образовању и васпитању у средњим стручним школама и чини заокружену целину са програмом страних језика за основну школу, обезбеђујући тако континуитет учења страног језика започетог у основној школи. Структуру програма чине:

а) захтеви и садржаји који су заједнички за трогодишње и четворогодишње школовање;

б) захтеви и садржаји који су диференцирани према разликама у фонду часова и укупној оријентацији датог типа школе, школски писмени задаци (за сваки разред по два писмена задатка), језички садржаји (за сваки језик и сваки разред посебно); Облици наставе Комуникативна настава страних језика се реализује тако што се примењују различити облици рада као нпр. рад у групама и паровима, рад у пленуму или појединачни уз примену додатних средстава у настави (аудио-визуелних материјала, информационо-технолошких извора, игара, аутентичног материјала, итд.), као и уз примену принципа наставе по задацима (таск-басед лангуаге теацхинг; енсеñанза пор тареас, хандлунгсориентиертер ФСУ...) Препоруке за реализацију наставе У наставном процесу неопходно је ускладити улоге наставника, ученика и наставних средстава. Наставник мора да добро одреди колико времена на часу може да буде потрошено на фронтална излагања и објашњења, фронталне активности као што су питања и одговори (разликујући при том референцијална, демонстративна и тест питања) као и на остале облике рада. Наставници треба да схвате да су њихови поступци којима одражавају своје ставове и способности

82

најважнији део окружења за учење и усвајање језика. Стога је неопходно да наставник прида значај: вештинама подучавања, вештинама организовања рада у учионици, способностима да спроводи истраживања праксе и да размишља о свом искуству, стиловима подучавања, разумевању тестирања, оцењивања и евалуације и способностима за њихово спровођење, знањима и способностима да предаје социокултурне садржаје, интеркултурним ставовима и вештинама, знањима о естетској вредности књижевности и способностима да развије такво разумевање код ученика, способностима за индивидуализацију рада у одељењу у којем наставу похађају типови ученика с различитим способностима за учење.

Важан циљ у учењу страног језика у средњим стручним школама је овладавање језиком струке, и то у оноликој мери која је неопходна да се језик користи ради информисаности и оспособљености за једноставну комуникацију у усменом и писаном облику на страном језику. Тај сегмент наставе страног језика који се прогресивно увећава од 20 до 50% током трогодишњег односно четворогодишњег образовања мора да буде јасно дефинисан и у складу са исходима везаним за квалификације струке.

Неопходно је да стручна тематика која се обрађује на страном језику прати исходе појединих стручних предмета и буде у корелацији са њима. Реализација наставе језика струке се много више огледа у развијању рецептивних него продуктивних вештина јер је сврха учења страног језика, у првој линији, усмерена на то да се ученици оспособе да прате одређену стручну литературу у циљу информисања, праћења иновација и достигнућа у области струке, усавршавања и напредовања.

Стога је спектар текстова који се препоручују велики: шематски прикази, упутства о примени апарата, инструмената или пак материјала, хемикалија, рецепти, декларације, краћи стручни текстови чији је садржај релевантан за тематске садржаје стручних предмета, извештаји, каталози, програми сајамских активности и сл. Веома је битно у раду са таквим текстовима одредити добру дидактичку подршку. Добро осмишљени налози упућују на то да одређене текстове, у зависности од тежине и важности информација које они носе, треба разумети глобално, селективно или пак детаљно. Продуктивне вештине треба ограничити на строго функционалну примену реалну за захтеве струке. То подразумева писање кратких порука, мејлова у оквиру пословне комуникације (поруџбенице, рекламације, захтеви, молбе) и вођење усмене комуникације која омогућава споразумевање на основном нивоу било у директном контакту са саговорником или у телефонском разговору.

3. ИСТОРИЈА

I разред(2 часа недељно, 74 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе историје је да ученици овладају знањима и умењима о развојуљудског друштва од најстаријих времена до савременог доба како би, у склопу осталих

83

предмета, допринела свестраном развоју њихове личности и стваралаштва.Задаци:- овладањима знањима о историјским појавама и процесима на садржајима опрошлости људског друштва у целини и прошлости српског народа и националнихмањина које живе на тлу Србије;- развијање критичке историјске свести и историјског мишљења ученика каооснове научног тумачења развоја људског друштва;- неговање на историјским садржајима радног, моралног, патриотског и естетскогваспитања;- схватање основних карактеристика историјских периода (стари, средњи и новивек) и основних карактеристика њиховог развитка;- схватање и функције и основних одлика (типова и облика) државе;- упознавање особености развитка друштва и државе код јужнословенских народаи њихових суседа до средине XIX века;- схватање карактера и последица стране власти над јужнословенским народима ињиховим суседима и битне одлике народноослободилачких покрета српског народа.- уочавање особености културног развитка српског народа до средине XIX века;- упознавање особености друштвеног развитка народа на ваневропскимконтинентима у старом, средњем и новом веку и њихов допринос општем развиткучовечанства;- схватање значаја друштвених покрета и борби за историјски развитакчовечанства;- продубљивање познавања основних историјских појмова;- оспособљавање за самостално коришћење уџбеника, приручника и осталихнаставних средстава;- неговање лепог, складног и логичког излагања, према нормама књижевногјезика,

- оспособљавање за самостално коришћење података и извођење судова изакључака на основу прикладне изворне грађе и историјске литературе, енциклопедија,лексикона итд...НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Увод и праисторију (3)2. Стари век (11)3. Средњи век (17)4. Југословенски народи и њихови суседи у средњем веку (15)5. Европа од XVI до XVIII века (14)6. Јужнословенски народи и њихови суседи од XVI до средине XIX века (14)

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Полазну тачку програма чине циљ и задаци овог предмета, чија реализација треба да буде прилагођена узрасту и развојним карактеристикама ученика. Садржаје треба прилагођавати ученицима, како би најлакше и најбрже достигли наведени циљ. Наставник

84

има слободу да сам одреди распоред и динамику активности за сваку тему, уважавајући циљ и задатке предмета.

Програм се може допунити садржајима из прошлости завичаја, чиме се код ученика постиже јаснија представа о историјској и културној баштини у њиховом крају (археолошка налазишта, културно-историјски споменици, музејске збирке...).

У средњим школама на наставном језику неке од националних мањина могу се, осим садржаја из њихове историје који су дати у програму, обрадити и проширени наставни садржаји из прошлости тог народа. При томе, наставници ће настојати да, коришћењем разноврсних извора и релевантне историографске и етнографско-антрополошке литературе, ученицима пруже могућност да стекну јасну представу о прошлости народа коме припадају, али и окружења у коме живе: какав им је био начин живота и које су значајне личности обележиле њихову историју.

Важно је искористити велике могућности које историја као наративни предмет пружа у подстицању ученичке радозналости, која је у основи сваког сазнања. Наставни садржаји треба да буду представљени као "прича", богата информацијама и детаљима, како би историјски догађаји, појаве и процеси били предочени јасно, детаљно и динамично. Настава би требало да помогне ученицима у стварању што јасније представе не само о томе шта се десило, већ и зашто се десило и какве су последице проистекле.

Посебно место у настави историје имају питања, она која поставља наставник ученицима, и она која долазе од ученика, подстакнута оним што су чули у учионици или што су сазнали ван ње, користећи различите изворе информација. Добро осмишљена питања наставника имају подстицајну функцију за развој историјског мишљења и критичке свести, како у фази утврђивања и систематизације градива, тако и у обради наставних садржаја. У зависности од циља који наставник жели да оствари, питања могу имати различите функције: фокусирање пажње на неки садржај или аспект, подстицање поређења, трагање за појашњењем итд.

Пожељно је што више користити различите облике организоване активности ученика (индивидуални рад, рад у пару, рад у групи, радионице или домаћи задаци, као што су семинарски радови, презентације, самостални и групни пројекти...).

Да би схватио догађаје из прошлости, ученик треба да их "оживи" у свом уму, у чему велику помоћ може пружити употреба различитих историјских текстова, карата и других извора историјских података (документарни и играни видео и дигитални материјали, музејски експонати, илустрације), обилажење културно-историјских споменика и посете установама културе. Коришћење историјских карата изузетно је важно, јер омогућава ученицима да на очигледан и сликовит начин доживе простор на коме су се догађаји одвијали, олакшавајући им праћење промена на одређеној територији.

Треба искористити и утицај наставе историје на развијање језичке и говорне културе (беседништва), будући да историјски садржаји богате и оплемењују језички фонд ученика. Неопходно је имати у виду интегративну функцију историје, која у образовном систему,

85

где су знања подељена по наставним предметима, помаже ученицима да схвате повезаност и условљеност географских, економских и културних услова живота човека кроз простор и време. Треба избегавати фрагментарно и изоловано учење историјских чињеница, јер оно има најкраће трајање у памћењу и најслабији трансфер у стицању других знања и вештина.

Како би циљеви наставе историје били што потпуније остварени, препоручује се и примена дидактичког концепта мултиперспективности.

Одређене теме, по могућности, треба реализовати са одговарајућим садржајима из сродних предмета, а посебну пажњу треба посветити оспособљавању ученика за ефикасно коришћење информационо-комуникационих технологија (употреба Интернета, прављење Поwер поинт презентација, коришћење дигиталних аудио-визуелних материјала и израда реферата и матурског рада).

4. ГЕОГРАФИЈА

I разред(2 часа недељно, 74 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦИЉ наставе географије је стицање нових и продубљених знања и објашњења осавременим друштвено географским појавама, процесима и објектима, као општа ипосебна знања о светској привреди њеним фундаменталним везама са становништвом иприродном средином.Настава географије треба да допринесе стварању реалне и исправне сликеСрбије у светским размерама по свим темама и аспектима друштвене географије.Ослањајући се на претходно стечена знања и умења ученика, друштвена географијаомогућава разумевање и савладавање друштвених и географских специфичностисавременог света и доприноса развијању ученичке способности за научно посматрање,класификацију, систематизацију, закључивање и уопштавање.ЗАДАЦИ наставника географије су вишеструки. Њиховим остваривањем ученицисе оспособљавају да стичу и развијају знања и разумевања, умења и ставове премасветским и националним вредностима и достигнућима. Кроз наставу географијеученици развијају знања и разумевање о:- основним појмовима из области друштвене географије њиховим узајамнимодносима и интерактивним везама са природним окружењем;- позитивним и негативним утицајима човека на природну средину на глобалноми локалном нивоу;- различитим облицима људских заједница (породица, локална заједница, град,држава, Европа, свет) и о различитим регионалним целинама у свету;- међународним односима и о глобалној међузависности у савременом свету;- основним чиниоцима који су повезани и повезују различите друштвене икултурне заједнице ( производња, трговина, миграције, саобраћај и комуникације,културна размена и различити видови политичких и привредних интеграција);- природним и друштвеним карактеристикама одређеног простора који су од

86

значаја за упознавање начина живота људи који га настањују;- порасту, кретањима и територијалном размештају светског становништва;- научним достигнућима и технолошком напретку и њиховом утицају надруштвене промене у свету;- међународним организацијама као оквиру за решавање економских, социјалних ,културних и хуманитарних проблема у савременом свету.НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Увод (2)2. Становништво, религија, култура (20)3. Насеља (8)4. Политичке и економске карактеристике савременог света (44)

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Наставни програм друштвене географије тематски је конципиран и у складу је са савременом улогом географије у средњем стручном образовању. Годишњи фонд часова није промењен, а наставницима се препоручују наставни садржаји које треба обрадити. Слобода и креативност наставника огледа се у самосталном планирању часова, као и избору наставних метода, техника, активности, дидактичких средстава и помагала. У конципирању наставних садржаја наставник треба да води рачуна о општим циљевима и задацима средњег стручног образовања, као и образовно-васпитним и функционалним задацима савремене наставе географије.

Увођење ученика у наставне садржаје друштвене географије почиње са дефинисањем предмета проучавања, поделом и значајем друштвене географије, као и њеним местом у систему наука.

Обрадом садржаја из географије становништва указује се на најважније демогеографске проблеме савременог света. Тежиште је на основним карактеристикама демографског развоја и мерама које се предузимају у циљу превазилажења постојећих разлика у појединим регијама света као целине. При објашњавању одређених демографских појава и процеса неизбежна је употреба географских карата. Функционална картографска писменост је неопходна у образовно-васпитном раду наставника географије на свим типовима часова. Статистички показатељи су значајни када се користе у сврху рангирања, издвајања, графичког представљања и анализе одређене појаве, а наставницима се препоручује да од ученика не захтевају меморисање бројчаних података. Стечена знања треба да буду применљива, а ученици оспособљени да сами истражују и анализирају одређене демографске појаве и процесе.

У географији насеља потребно је нагласити утицај фактора природне средине на генезу, распрострањеност и изглед насеља, функционалну поделу насеља, урбанизацију као светски процес и њене последице, перспективе урбанизације, трендове и факторе раста градова као и разлику између руралних и урбаних насеља. Значајно је указати на просторну диференцираност и специфичности појединих делова света и на тенденције развоја насеља у савременом свету и у Србији.

87

Географске садржаје наставних тема је важно прилагодити развојним способностима ученика, потребама њиховог ужег стручног образовања и њиховим интересовањима. Ове садржаје треба растеретити фактографије и бројчаних података. Кроз дате тематске целине ученике треба упознати са савременом политичком картом света која је последица политичко географских процеса који су комплексне и променљиве географске категорије. Неопходно је указати на процесе интеграције и глобализације савременог света. Препоручује се да тежиште буде на организационим и интеграцијским процесима у Европи (Европска унија), и одређивању места и улоге наше земље у овим процесима. Потребно је објаснити улогу, значај и видове деловања Светске банке, Међународног монетарног фонда и Уједињених нација на глобалном нивоу, и указати на улогу и односе Србије у овим организацијама.

Привредне карактеристике света се изучавају уз уважавање географских законитости и указивање на проблеме и фазе развоја привреде у свету и у Србији. Ученике треба упознати са развојем, размештајем и организацијом производње највећих мултинационалних компанија, индустријских зона, технолошких паркова и индустријских регија. Посебно нагласити факторе који су довели до њиховог развоја и ширења и објаснити њихов политички и економски утицај на мање развијени део света. Пољопривреду и њено место у просторној организацији привреде треба аналитички изучавати, уз уважавање физичко-географских и друштвених фактора. Неопходно је нагласити проблеме водоснабдевања и исхране светског становништва. Саобраћај и туризам као делатности терцијарног сектора имају значајну улогу у просторној организацији привреде, те је потребно указати на њихов развој и на интерактивне односе са примарним и секундарним делатностима. Важно је поменути најекономичније видове саобраћаја и најфреквентније саобраћајнице који имају значај за повезивање и међународну размену у свету као целини и у Србији. Туризам као најмлађу привредну делатност треба обрадити што је могуће занимљивије за ученике, зато се предлаже да се укаже на видове туризма и на најразвијеније туристичке регије у свету и у Србији. Кроз ове садржаје наставник може да сагледа обим и квалитет самосталног рада сваког појединца, тако што ће ученици урадити кратке презентације интересантних туристичких дестинација при чему ће користити стечена знања и умења постављена задацима наставе географије.

5. МУЗИЧКА УМЕТНОСТ

I разред(1 час недељно, 37 часова годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе предмета музичка уметност је да подстицањем, стварањем и даљимнеговањем интересовања, навика и потреба за слушањем вредних музичких остварењаразвија код ученика љубав према музичкој уметности, помогне и допринесе њиховомхуманом и естетском развоју и подизању нивоа музичке и опште културе.Задаци:- упознавање ученика, уз слушање музике, с највреднијим делима разних врста и

88

облика, од античких до савремених,- упознавање ученика с изражајним особеностима основних музичко-стилскихраздобља у историјском развоју;- стварање и развијање навика код ученика да слушају вредна музичка дела, пратемузички живот, изграђују позитиван став према музичкој уметности и праве сопственедискотеке с највреднијим светским и југословенским делима и извођачима;- васпитавање ученика и развијање осећања патриотизма, хуманизма иинтернационализма;- богаћење и оплемењивање емоционалног живота ученика и развијањеспособности за процењивање уметничких вредности као и изграђивање позитивнихособина воље и карактера;- неговање хорског и оркестарског музицирања у школи;- неговање певања и свирања познатих примера из дела светске и наше музике.НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Значај музике у животу и друштву, првобитна заједница и стари век (1)2. Средњи век; духовна и световна музика; духовна и световна традиција у Србији (1)3. Развој музике у 14, 15. И 16. веку (2)4. Барок у музици (4)5. Опера (XVI - XVIII век) (1)6. Класицизам у музици (5)7. Романтизам у музици (6)8. Романтизам у Србији и словенским земљама (4)9. Опера на почетку 20.века (1)10. Стилски правци XX века – импресионизам (1)11. Стилски правци XX века – експресионизам,неокласицизам (2)12. Српска музика XX века (2)13. Српска савремена музика (4)14. Џез (1)15. Примењена музика (1)16. Музичко стваралаштво у Србији друге половине XX века (1)

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Музичка уметност је логичан наставак предмета музичка култура из основне школе, с тим да се овај предмет у средњем образовању првенствено базира на упознавању и проучавању најзначајнијих музичких дела из светске и наше литературе, везаних за поједину епоху и њене карактеристике. Као примери за слушање музике одабрана су дела композитора који овековечују време у коме су живели и своје музичко стваралаштво. Значајно место имају солисти и ансамбли који та дела репродукују.

За реализацију садржаја програма неопходно је да постоји опремљен кабинет (или специјализована учионица), са клавиром (или другим основним инструментом) и квалитетним аудиовизуелним средствима. Савремена школа условљава осетљиву и скупоцену опрему која не сме да се стално преноси из учионице у учионицу и тако уништава. Савремена настава захтева од наставника да сва потребна средства припреми пре часа за употребу.

89

Сви садржаји који се остварују првенствено се базирају на доживљају музичког дела, упознавању његовог ствараоца и карактеристикама епохе којој дело припада. То се реализује првенствено преко слушања музике тј. директног доживљаја музичког дела.

Наставниково усмено излагање треба да послужи као информација и инспирација за слушање музике које је централни део часа (20 одсто излагања, 60 одсто слушања - у фрагментима или у целини зависи од примера, али 20 одсто закључивања - разговор са ученицима или понављање слушања одређених делова композиције или целине).

Програм је конципиран према историјско-стилским раздобљима, које у излагању треба ограничити на најбитније елементе, а слушању музике дати примарно место. Директним, сугестивним и интересантним излагањем наставник треба да ученике оспособљава да активно слушају музику, како би могли да на одабраним примерима развијају музичку меморију, естетски укус, препознају дела и инструменте, осећају музичку форму, значај и карактеристике стила и композиторовог стваралаштва.

Поједине наставне теме могу се обрадити ученичким рефератима, у којима такође имају примарно место музички примери.

Код слушања музике првенствено усмеравати ученике на доживљавање музичких садржаја (мелодије, хармоније, форме итд.).

Код слушања музике настојати да се одабере пример који може да се слуша у целини (један цео став, краћу увертиру, итд), да ученици доживе целину и схвате музичку форму. Одабирати музичке примере са великом пажњом и умешношћу. Дела, која је својом дужином немогуће на једном школском часу саслушати, изнети у одабраним, карактеристичним фрагментима, које можемо повезати усменим образложењем.

У програму је наведено много више музичких дела него што је могуће саслушати и усвојити. Због тога из наведених примера наставник прави сопствени избор који ће ученици саслушати и усвојити као примере за одређени правац, епоху итд. Остала дела која ученици нису слушали, а налазе се у програму несврсисходно је меморисати, сем у врло изнимним случајевима.

Епоха се повезује са предметима сродних садржаја у том разреду, на темељу корелације (књижевност, ликовна уметност, историја итд.) и тако даје глобални увид у време када је дело настало. Свако дело које се слуша требало би поновити неколико пута са новим задацима.

Ученике треба усмеравати на одређене емисије на радију и телевизији, које ће пратити у слободно време ван школе. Организовање посете концертима, оперским и балетским представама је добра прилика да се садржаји предмета надограђују у директном контакту са музичарима и музиком. Уколико то дозвољавају могућности треба неговати сарадњу са музичким школама и другим установама које се баве музиком. Кроз ваннаставне активности и факултативну наставу могу се осмишљавати и организовати разноврсни видови музичких активности, који су значајан допринос културној и јавној делатности

90

школе и личном усавршавању ученика који се њима баве, као и онима који их слушају (хор, ансамбли, оркестри, концерти...).

У зависности од услова васпитно-образоване установа формира се хор, оркестар или камерни састав (дуо, трио, квартет или октет) од ученика свих разреда. Њихов рад треба организовати континуирано током целе школске године по дефинисаном распореду. Своје умеће ученици показују на јавним наступима, концертима и приредбама у школи и ван ње.

6. ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

I разред(2 часа недељно, 74 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ и задаци физичког васпитања је задовољавање ученика ради подстицањафизичког развоја, очувања здравља,усавршавања моторних способности, и моторичкеумешности, формирање правилног схватања и односа према физичкој култури и трајноподстицање ученика да активности у њој уграде у свакодневни живот и културуживљења.Задаци:- развијање код ученика интереса и потреба за активним ангажовањем наподручју физичке културе;- упућивање ученика на повезивање физичке културе са животом, радом ипотребама свакодневног живота;- развијање и учвршћивање навика о свакодневној систематској нези тела, оразвијању и одржавању физичке кондиције и коришћења физичке културе за здраву икултурну разоноду;- проширење и продубљивање образовања које су ученици стекли у основнојшколи и потпуније савладавања грана спорта за које показују посебан интерес.НАСТАВНЕ ТЕМЕ1.Уводни час (1)2. Атлетика (15)3. Рукомет (40)4. Вежбе на справама и тлу (14)7. Мерење физичких способности ученика на крају године (4)

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Програм физичког васпитања је наставак програма физичког васпитања у основној школи, с тим што је усмерен на још интензивније остваривање индивидуалних и друштвених потреба у области физичке културе. Ради тога, овај програм заснован је на индивидуализацији процеса физичког васпитања:

- обезбеђује повезивање знања са животом и праксом и каснијим опредељењима ученика;

91

- заснован је на изборној настави за коју се ученици определе према свом афинитету и потребама;

- обавезује школу на остваривање одређених задатака у овој области.

ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања;

Током реализације часова физичког васпитања давати информације о томе које вежбе позитивно утичу на статус њиховог организма, с обзиром на карактеристике њихове професије, а које негативно утичу на здравље;

Ученици који похађају четворогодишње стручне школе далеко су више оптерећени у редовном образовању практичном и теоријском наставом од осталих ученика. Због тога је физичко васпитање, у овим школама, значајно за активан опоравак ученика, компензацију и релаксацију с обзиром на њихова честа статичка и једнострана оптерећења. Теоријска знања из области физичких активности су од великог значаја за укупним бављењем физичким вежбама.

7. МАТЕМАТИКАI разред(4 часа недељно, 148 часова годишње)ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе математике је:- стицање математичких знања и умења неопходних за разумевање- законитости у природи и друштву, за примену у свакодневном животу и- пракси, као и за успешно настављање образовања:- развијање менталних способности ученика, позитивних особина личности- и научног погледа на свет.Задаци наставе математике јесу :- стицање знања неопходних за разумевање квантитативних просторних односа;- стицање опште математичке културе и схватање места и значаја математике упрогресу цивилизације;- оспособљавање ученика за успешно настављање образовања и изучавање другихобласти у којима се математика примењује;- допринос формирању и развијању научног погледа на свет;- допринос радном и политехничком образовању ученика;- развијање логичког мишљења и закључивања, апстрактног мишљења иматематичке интуиције- допринос изграђивању позитивних особина личности као што су:систематичност, уредност, тачност, смисао за самосталан рад и критичност;- даље оспособљавање ученика за коришћење стручне литературе и других изворазнања.

92

НАСТАВНЕ ТЕМЕЛогика и скупови (14) Основне логичке и скуповне операције. Важнији закони закључивања. Основни математички појмови, дефиниција, аксиома, теорема, доказ. Декартов производ, релације и функције. Елементи комбинаторике - пребројавање коначних скупова (правило збира и правило производа). Реални бројеви (9) Преглед бројева, операције, поље реалних бројева. Приближне вредности реалних бројева (грешке, граница грешке, заокругљивање бројева; основне операције са приближним вредностима). Пропорционалност величина (10) Размера и пропорција, пропорционалност величина (директна, обрнута, уопштење), примене (сразмерни рачун, рачун поделе и мешања). Процентни рачун, каматни рачун. Таблично и графичко приказивале стања, појава и процеса. Увод у геометрију (12) Тачка, права и раван. Односи припадања и распореда. Међусобни положаји тачака, правих и равни. Дуж, угао, диедар. Нормалност правих и равни. Угао између праве и равни, угао између две равни. Изометријске трансформације (28) Подударност фигура, подударност троуглова, изометријска трансформација. Вектор, једнакост вектора и операције са векторима, примене. Транслација. Ротација. Симетрија (осна, централна, раванска). Примене изометријских трансформација у доказним и конструктивним задацима о троуглу, четвороуглу, многоуглу и кругу. Рационални алгебарски изрази (16) Полиноми и операције са њима, дељивост полинома. Растављање полинома на чиниоце. Важније неједнакости (доказивање). Операције са рационалним алгебарским изразима (алгебарски разломци). Линеарне једначине и неједначине. Линеарна функција (16) Линеарне једначине са једном и више непознатих. Еквивалентност и решавање линеарних једначина са једном непознатом. Линеарна функција и њен график. Систем линеарних једначина са две и три непознате (разне методе решавања). Примена линеарних једначина на решавање различитих проблема. Линеарне неједначине са једном непознатом и њихово решавање. Неједначине облика (аx+б)(цx +д)< 0 (где је знак < могуће заменити било којим од следећих знакова >, ≥, ≤). Хомотетија и сличност (14) Размера и пропорционалност дужи. Талесова теорема и њене примене. Хомотетија, хомотетија и сличност. Сличност троуглова, примена код правоуглог троугла, Питагорина теорема. Примена сличности у решавању конструктивних и других задатака. Тригонометрија правоуглог троугла (9)

93

Тригонометријске функције оштрог угла. Основне тригонометријске идентичности. Решавање правоуглог троугла. НАПОМЕНА: Обавезна су четири двочасовна школска писмена задатка са једночасовним

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Основне карактеристике програма математике су: усклађеност са програмом математике за основну школу; заступљеност заједничких садржаја из програма математике за гимназије и стручне школе; логичка повезаност садржаја, посебно са аспекта развоја математике; настојање, где год је то било могуће, да садржаји математике претходе садржајима других предмета у којима се математика примењује; заступљеност оних елемената развоја математике који чине основу математичке културе свих свршених ученика средњих школа; хоризонтална и вертикална усклађеност између програма математике за поједине групације струка и степена стручне спреме, као и између ових програма и програма за поједине смерове у гимназији (распоред тема по разредима, њихов обим, основни захтеви и сл.).

При избору садржаја програма била је врло значајна образовна и васпитна функција наставе математике и њен допринос даљем оспособљавању ученика да логички мисле и стваралачки приступају решавању различитих проблема, јер таква оспособљеност (захваљујући адекватним математичким садржајима и методама) има широки утицај на многобројне делатности и омогућава касније ефикасно учење.

Веома су значајни и практични циљеви наставе математике. То значи да се води рачуна о примени математике у животу, пракси и другим научним областима које ученици на овом когнитивном нивоу изучавају или ће их учити касније.

За реализацију циља и задатака наставе математике изабрани садржаји програма су довољно приступачни свим ученицима. Они такође могу и стимулативно деловати на ученике, јер они имају могућност да их усвоје и на нешто вишем нивоу (већи степен апстракције и генерализације, синтезе и примене, стваралачко решавање проблема). У вези с тим, строгост у интерпретацији садржаја треба да буде присутна у прихватљивој мери, уз ослањање на математичку интуицију и њено даље развијање. Мотивација и интуитивно схватање проблема треба да претходе строгости и критичности, а излагање градива мора бити праћено добро одабраним примерима. Након довољног броја урађених примера треба приступити генералисању појма, чињенице и сл. Наиме, школска математика не може бити сасвим формализована, тј. изложена строго дедуктивно. Колико ће она строга бити одређује уџбеник и наставник математике (у зависности од фонда часова, састава одељења и предзнања ученика).

Да би се остварио постављени циљ, наставе математике, неопходно је у току наставе успешно реализовати одређене образовне, васпитне и практичне задатке, истакнуте, на почетку програма.

Услови за успешну реализацију програма математике су: правилно планирање и редовно припремање наставника за извођење наставе; целисходно коришћење фонда часова и

94

добро организован наставни процес; комбинована примена савремених наставних метода и разноврсност облика рада са ученицима, уз смишљено одабирање и припремање примера и задатака и употребу одговарајућих наставних средстава, учила за наставу математике и рачунара. Све то треба да одрази интенције програма: подизање нивоа наставе и њену актуелизацију, стварање услова у којима ће ученици сопственим напорима усвајати трајна и активна математичка знања и оспособљавати се за примену тих знања и стицање нових знања.

Тако организована и извођена настава математике, уз пуно интелектуално ангажовање ученика у свим фазама наставног процеса, у већој мери је ефикасна и продуктивна. Такође подстиче самоиницијативу ученика у стицању знања и доприноси изграђивању радних навика и подизању радне културе ученика (што је и важан васпитни задатак наставе).

Реализација програма математике, посебно у 1 разреду, треба да представља природан прелаз од наставе у основној школи и да се заснива на већ стеченим математичким знањима ученика (што омогућава доста добра вертикална повезаност програма математике у средњим школама и основној школи). Објективна ситуација изискује и извесно систематско утврђивање и обнављање оних садржаја из програма основне школе на којима се заснива обрада садржаја у средњој школи, а то се може постићи интегрисањем појединих садржаја из основне школе у обраду нових садржаја на оном месту где је то потребно и у оној фази наставе када је то актуелно (обнављање на самом часу и самостално обнављање од стране ученика кроз домаћи рад и сл.). То претпоставља смишљено и студиозно планирање градива од стране наставника.

У погледу математичке терминологије мора постојати континуитет у односу на коришћену (прописану) терминологију у основној школи.

Ради осавремењивања наставе математике и ефикаснијег усвајања садржаја, пожељно је да се обезбеди и присуство рачунарске подршке у настави математике (у почетној фази у фронталном облику рада и уз коришћење узорних демонстрационих програмских апликација, уколико нема услова за масован индивидуални рад ученика на рачунару у оквиру наставе математике).

8. РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА

I разред(0+2 часа недељно, 74 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставног предмета рачунарство и информатика је стицање основнерачунарске писмености и оспособљавање ученика за коришћење рачунара у даљемшколовању и будућем раду.Задаци наставе рачунарства и информатике су:- упознавање ученика са унутрашњом организацијом савремених рачунарскихсистема;

95

- упознавање и оспособљавање ученика за коришћење графичких оперативнихсредина;- упознавање и оспособљавање ученика за коришћење програма за обраду текста;- упознавање и оспособљавање ученика за комуникације применом рачунара;- упознавање и оспособљавање ученика за коришћење мултимедијскихапликација;- стицање слике код ученика о могућностима примене савремених рачунарскихсистема.НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Основе рачунарске технике (8)2. Основе рада у оперативном систему са графичким интерфејсом (10)3. Текст процесор (16)4. Слајд презентације (12)5. Рад са табелама (16)6. Интернет и електронска комуникација (12)

9. ФИЗИКА

I разред(2 часа недељно, 74 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе физике је да ученицима омогући упознавање основних физичкихзакона и метода физичког истраживања, стицање основа за разноврсну примену физикеу раду, животу и друштву.Задаци наставе физике су :- упознавање основних закона физике;- познавање методе физичких истраживања;- развијање код ученика логичког закључивања и критичко-аналитичког духа;- оспособљавање ученика квалитетно и квантитетно решавање физичких задатака;- развијање радних навика и умења ученика и њихове заинтересованости зафизику;- даље упознавање улоге човека у мењању природе и развијање правилног односаученика према заштити човекове средине;- стицање основа техничке културе;- навикавање ученика да штеде енергију.НАСТАВНЕ ТЕМЕУводни и завршни час (6)1. Кинематика (16)2. Динамика (21)3. Гравитационо и електрично поље (11)4. Закони одржања (10)5. Физика великог броја молекула (10)

96

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Наставни програм физике у средњој школи надовезује се структурно и садржајно на наставни програм физике у основној школи. Ученици треба да науче основне појмове и законе физике на основу којих ће разумети појаве у природи и имати целовиту слику о значају и месту физике у образовању, у струци и животу уопште. Они треба да стекну основу за даље школовање, првенствено на природно-научним и техничким факултетима, али и на свим осталим на којима физика као фундаментална наука има примену у струци (медицина, стоматологија...) За све трогодишње, односно четворогодишње стручне школе у којима се физика изучава према минималном плану годину или две године, са два часа недељно, програм је исти, а за различита подручја рада и образовне профиле предвиђени су различити програми (пре свега у складу са годишњим бројем часова физике и захтевима струке). Садржаји су подељени на одређени број тематских целина. Свака од тематских целина садржи одређени број тема.

Програмски садржаји доследно су приказани у форми која задовољава основне методске захтеве наставе физике:

- Поступност (од простијег ка сложенијем) при упознавању нових појмова и формулисању закона.

- Очигледност при излагању наставних садржаја (уз сваку тематску целину побројано је више демонстрационих огледа а треба користити и симулације).

- Повезаност наставних садржаја (хоризонтална и вертикална).

Програм предвиђа да се унутар сваке веће тематске целине, после поступног и аналитичног излагања појединачних наставних садржаја, кроз систематизацију и обнављање изложеног градива, изврши синтеза битних чињеница и закључака и да се кроз њихово обнављање омогући да их ученици у потпуности разумеју и трајно усвоје. Поред тога, сваку тематску целину требало би започети обнављањем одговарајућег дела градива из претходног разреда или из основне школе. Тиме се постиже и вертикално повезивање наставних садржаја. Веома је важно да се кроз рад води рачуна о овом захтеву Програма, јер се тиме наглашава чињеница да су у физици све области међусобно повезане и омогућује се да ученик сагледа физику као кохерентну научну дисциплину у којој се почетак проучавања нове појаве наслања на резултате проучавања неких претходних.

Редослед проучавања појединих тема није потпуно обавезујући. Наставник може прерасподелити садржаје према својој процени.

10. ХЕМИЈАI разред(2 часа недељно, 74 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

97

Циљ наставе хемије je развој практичне и функционалне хемијске писмености као оспособљавање за примену хемијских знања у свакодневном животу и у струци, оспособљавање за решавање проблема у новим и непознатим ситуацијама, развој општих когнитивних и комуникацијских способности и развијање одговорног односа према себи, другима и животној средини.

Задаци наставе хемије су да ученици:

- развију хемијску писменост и способност комуникација у хемији до нивоа практичне и функционалне писмености;

- развију функционални систем хемијског знања као подршке за изучавање стручних предмета;

- разумеју однос између структуре супстанци, њихових својстава као и могућности њихове примене, посебно у области струке;

- оспособе се за претраживање хемијских информација применом савремених информационих технологија;

- разумеју основе научног метода у хемији;- разумеју основне хемијске концепте; - разумеју значај хемије и хемијске производње за савремено друштво и одрживи

развој;- развију свест о повезаности хемије у систему природних наука са техничко-

технолошким, социо-економским и друштвеним наукама;- развију одговоран став према коришћењу супстанци у свакодневном животу и

професионслном раду;- буду оспособљени за заштиту од потенцијалних ризика у хемији и науче да

адекватно реагују при хемијским незгодама у свакодневном животу;- развију осетљивост за проблеме и способност решавања проблема;- развију одговорност, систематичност, прецизност у раду и позитиван став према

учењу;- развију свест о сопственом знању и потреби за перманентним хемијским

образовањем; - унапреде сарадњу и тимски рад.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

СТРУКТУРА СУПСТАНЦИВрсте супстанци. Грађа атома, атомски и масени број. Хемијски симболи и формуле.

Структура електронског омотача. Релативна атомска и молекулска маса. Хемијске везе (јонска, ковалентна и метална). Кристали: атомски, јонски и молекулски. Количина супстанце и моларна масаДемонстрациони огледи

- бојење пламена;реактивност елемената 1. групе ПСЕ;- упоређивање реактивности елемената 17. групе ПСЕ;- сублимација јода.

98

ДИСПЕРЗНИ СИСТЕМИВрсте дисперзних система. Растворљивост. Масени процентни садржај и

количинска концентрација раствора.

Демонстрациони огледи- припремање раствора познате количинске концентрације.

ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕХемијскe реакцијe. Хемијске једначине. Реакције синтезе и анализе. Стехиометријска

израчунавања на основу хемијских једначина. Топлотни ефекат при хемијским реакцијама. Брзина хемијске реакције и фактори који утичу на њу. Хемијска равнотежа. Електролити: електролитичкадисоцијација киселина, база и соли. pH вредност. Оксидо-редукциони процеси. Електролиза. Корозија

Демонстрациони огледи- кретање честица као услов за хемијску реакцију: реакција између гасовитог

амонијака и гасовитог хлороводоника;ХЕМИЈА ЕЛЕМЕНАТА И ЈЕДИЊЕЊА

Стабилност атома племенитих гасова. Упоредни преглед и општа својства елемената 17. 16. 15. 14. 13. и 12. групе

Периодног система елемената.Упоредни преглед и општа својства елемената 1. и 2. групе Периодног система

елемената.Опште карактеристике прелазних метала и њихова примена у струци. Својства атома угљеника. Класификиација органских једињења. Основни типови

реакција органских једињења.Општа својства основних биолошки важних једињења (аминокиселина, протеина,

угљених хидрата, триацилглицерола, витамина).

Демонстрациони огледи- реакција магнезијума и алуминијума са сирћетном киселином;- дејство сирћетне киселине на предмете од бакра;- приремање пенушавих освежавајућих пића;- електролиза цинк-јодида и доказивање скроба раствором јода;- растварање скроба у топлој и хладној води;- згрушавање протеина лимунском киселином.

ХЕМИЈСКИ АСПЕКТИ ЗАГАЂИВАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕЗагађивање атмосфере, воде и тла. Извори загађивања. Пречишћавање. Заштита и

одлагање секундарних сировина.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Током реализације наставног програма хемије неопходно је имати у виду високи дидактички потенцијал хемије као наставног предмета и когнитивне узраснекарактеристике ученика, те сходно томе активности ученика и наставника у наставном процесу ускладити са дефинисаним циљевима и задацима наставе. Посебну

99

пажњу треба обратити на коришћење интерактивних метода наставе и учења због њихове високе образовне и мотивационе вредности у свим сегементима наставе.

Садржаји програма хемије су организовани тако да се у првом разреду изучавају садржаји опште, неорганске и органске хемије. Хемија као наставни предмет има висок дидактички потенцијал јер:

- хемија омогућава и олакшава ученицима прелазак са конкретног на апстрактно мишљење;

- на хемији се заснива развој многих савремених технологија, који је значајан показатељ нивоаразвијености друштва;

- присутност хемије у готово свим сегемнтима активности савременог човека чини хемијска знања актуелним и неопходним за сваког појединца;

- динамика развоја хемије, као и корисност и ризици за друштвене заједнице и одрживи развој друштва које она носи, додатно мотивишу ученике за изучавање хемије.

Динамика савременог развоја хемијских научних дисциплина резултује огромним повећањем корпуса хемијских знања. Ученици, као основне идеје хемије, треба да разумеју да су својства супстанци и могућности њихове примене непосредно условљене њиховом хемијском структуром. За разумевање ових идеја и концепата у настави хемије је потребно синхронизовано представљање хемијских знања на макро, микро и симболичком нивоу репрезентације. Когнитивне карактеристике ученика омогућавају већу заступљеност микроскопског и симболичког нивоа репрезентације, као и интеграцију и симултану примену сва три нивоа. Mеђутим, у настави хемије увек треба поћи од тога да је хемијски експеримент, као примарни извор знања и као основни метод сазнавања у хемији, кључни механизам за корелацију међу свим нивоима репрезентације знања. При томе посебну пажњу треба посветити прецизности примене хемијског језика (на пример, изводи сехемијскареакција, а пише сехемијскаједначина). Симултана примена различитих нивоа репрезентације знања у хемији може да изазове когнитивно преоптерећење услед дељења пажње. У таквим случајевима треба сегментисати садржаје (делити их у мање целине).

У почетним разредима, посебно код изучавања високоапстрактних појмова (структура супстанци, ток хемијске реакције, хемијска кинетика, термохемија) пожељно је према потреби користити и инструкције примерене конкретнооперационој фази мишљења уз већи удео макроскопског нивоа представљања знања. Основне хемијске концепте (корпускуларни концепт, концепт одржања материје, концепт равнотеже) треба засновати на брижљиво одабраним садржајима са високом информативном вредношћу за ученике, при чему наставне ситуације треба дизајнирати тако да мотивишу ученике за њихово изучавање, везујући их за ситуацје из свакодневог живота. У оквиру овог програма ученици треба да развију практичну и функционалну хемијску писменост, односно да достигну ниво хемијске писмености који је потребан да особа у савременим условима нормално функционише у погледу познавања хране и исхране, здравља и услова

100

становања у свакодневном животу. У складу са потребама струке треба обрађивати садржаје о супстанцама које су у саставу актуелних материјала ( на пример,полупроводници, савремени материјали на бази силицијума, течни кристали и друго)

Настава хемије треба да омогући ученицима и стицање неопходних техничко-технолошких знања , највише у домену призводње супстанци које се користе у свакодневном животу и материјала актуелних за струку. С обзиром да ученици средњошколског узраста разумеју узрочно-последичне везе у изучавању оваквих садржаја треба инсистирати на корисности и ризицима од хемијске производње као и употребе одређених супстанци. При томе посебно треба истицати убрзани техничко-технолошки развој и неопходност перманентног образовања у овој области. Садржаје о хемијским аспектима заштите животне средине радити у корелацији са других наставним премедметима, пре свега биологијом, а посебну пажњу посветити складиштењу и уклањању електронског отпада.Ученичка постигнућа треба континуирано пратити као усмену и писану евалуацију.

НАСТАВНЕ ТЕМЕСтруктура супстанци (13); Дисперзни системи (5), Хемијске реакције (16), Хемија елемената и једињења (35); Хемијски аспекти загађивања животне средине (5).

Б. Стручни наставни предмети

11. МАШИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ

I разред(2 часа недељно, 74 часова годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе предмета машински материјали је пружање потребних теоријских ипрактичних знања о особинама и врстама техничких материјала и могућностимањихове примене у машинској и аутомобилској индустрији.Задаци наставе машински материјали су:- Оспособљавање за правилан и рационалан избор материјала;- Упознавање начина означавања машинских материјала по ЈУС-у;- Упознавање врста, особине и примене техничког гвожђа;- Упознавање врсте, особине и примене обојених метала и легура;- Упознавање врсте, особине и примене горива и мазива у аутомобилскојиндустрији;- Оспособљавање ученика да користе приручнике, стандарде, табеле и друге врстестручних текстова;- Припрема за изучавање других техничких дисциплина.САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

101

1. УВОД (1)2. ОСОБИНЕ МАТЕРИЈАЛА (8)3. СТРУКТУРА МЕТАЛА И ЛЕГУРА (6)4. ТЕХНИЧКО ГВОЖЂЕ (16)5. ОБОЈЕНИ МЕТАЛИ (5)6. ЛЕГУРЕ ОБОЈЕНИХ МЕТАЛА (6)7. ПОГОНСКИ МАТЕРИЈАЛИ (11)8. МАЗИВА (9)9. ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ (4)10. КОМПОЗИТНИ МАТЕРИЈАЛИ (1)11. ГУМА (2)12. ЗАПТИВНИ И ИЗОЛАЦИОНИ МАТЕРИЈАЛ (1)13. СТАКЛО (1)14. КОРОЗИЈА И ЗАШТИТА ОД КОРОЗИЈЕ (3)12. ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ СА НАЦРТНОМ ГЕОМЕРТИЈОМI разред(2 часа+2 часа недељно, 74+74 часова годишње)ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставног предмета техничког цртања са нацртном геометријом је стицањезнања о принципима техничког цртања и њихове примене у машинству.Задаци наставе предмета техничко цртање са нацртном геометријом су:- Оспособљавање ученика за схватање простора и просторне представемашинских делова, склопова, машина и постројења;- Оспособљавање ученика за разумевање и читање техничке документације,комуницирање и споразумевање у процесу производње;- Развијање осећаја за тачност, прецизност, уредност, економичност, естетику иодговорност;- Развијање стваралачког односа и одговорности ученика према раду, каоинтересовање за усавршавање у овој области.САДРЖАЈИ ПРОГРАМА1. УВОД (1)2. СТАНДАРДИ И ЊИХОВА ПРИМЕНА У МАШИНСТВУ (9)3. ГРАФИЧКИ РАД БРОЈ 1 (4)4. ГЕОМЕТРИЈСКО ЦРТАЊЕ (12)5. ПРОЈИЦИРАЊЕ (4)6. ГРАФИЧКИ РАД БРОЈ 2 (6)7. ОСНОВИ ТЕХНИЧКОГ ЦРТАЊА (28)8. ГРАФИЧКИ РАД БРОЈ 3 (4)9. ПРОЈЕКТОВАЊЕ НА РАЧУНАРУ (21)10. ГРАФИЧКИ РАД БРОЈ 4 (4)11. ЦРТАЊЕ МАШИНСКИХ ЕЛЕМЕНАТА (8)12. ИЗРАДА ЦРТЕЖА МАШИНСКИХ ДЕЛОВА И СКЛОПОВА (8)13. ГРАФИЧКИ РАД БРОЈ 5 (12)14. ГРАФИЧКИ РАД БРОЈ 6 (22)ВЕЖБЕ 74

102

12. МЕХАНИКА

I разред(2 часа недељно, 74 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе предмета механика је стицање oснових и продубљивање знањамеханике, као фундаменталне техничке науке ради тумачења појава и механичкихзаконитости у природи и њихове примене у пракси и свакодневном животу и каоподлога за савладавање и разумевање других сродних дисциплина.Задаци наставе предмета механика су:- Стицање знања о методама и поступцима решавања проблема у техници;- Стицање знања о аксиомима статике, системима сила у равни и условимаравнотеже, тежишту и раванским и решеткастим носачима;- Стицање знања о графичком решавању проблема статике;- Стицање знања о врстама и законитостима кретања материјалне тачке;- Стицање знања о кинематици крутог тела, транслаторном кретању, обртању ираванском кретању;- Стицање знања о општим законима динамике тачке, дефиниција рада и снаге;- Стицање знања о динамици крутог тела;- Оспособљавање за примену закона кинематике и динамике при решавањузадатака и проблема машинске праксе;- Развијању логичког мишљења и расуђивања и систематичности у решавањутехничких проблема.САДРЖАЈИ ПРОГРАМАСТАТИКА (49)1. УВОД (1)2. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И АКСИОМЕ СТАТИКЕ (4)3. СИСТЕМИ СУЧЕЉНИХ СИЛА У РАВНИ (7)4. СИСТЕМ ПРОИЗВОЉНИХ СИЛА У РАВНИ (13)5. РАВАНСКИ НОСАЧИ (17)6. ЦЕНТАР(средиште) МАСА (5)7. ТРЕЊЕ (2)ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА (19)1. УВОД (2)2. ЗАТЕЗАЊЕ И ПРИТИСАК (4)3. СМИЦАЊЕ (2)4. ГЕОМЕТРИЈСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ РАВНИХ ПОПРЕЧНИХ ПРЕСЕКА (2)5. УВИЈАЊЕ (2)6. САВИЈАЊЕ (5)7. ИЗВИЈАЊЕ (2)ПИСМЕНИ ЗАДАЦИ 6ГРАФИЧКИ ЗАДАЦИУ току школске године урадити два домаћа графичка рада на формату А4:ПРОБЛЕМСКИ ЗАДАЦИ

103

13. ПРАКТИЧНА НАСТАВАI разред(3 часа недељно, 111 часова годишње)ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ практичне наставе је да ученици овладају елементарним вештинама заобављање технолошких операција и поступака и на тај начин да се оспособе дапрактично примењују знања, умења на руковању, одржавању, опслуживању,производњи и сервисирању мотора СУС.Задаци практичне наставе су:- Упознавање са алатом, прибором и машинама;- Упознавање са производним радом у условима производње машина и обрадеметала;- Оспособљавање за економично коришћење материјала, чување алата, прибора,машина и друге опреме у производњи;- Овладавање основним вештинама ручне обраде и машинске обраде и склапањеммашина;- Оспособљавање за рад у процесу одржавања машина и уређаја;- Стицање навика за примену мера заштите на раду и коришћење заштита на раду;- Да ученици схвате значај квалитета у производњи и одржавању машина;- Да ученици науче да цене производни рад и схвате значај мајсторства иизвршилаца као једног од услова за квалитетну производњу у машинству и обрадиметала;- Да се упознају са основним индустријским постројењима и њиховој примени умашиноградњи и металопрерађивачкој индустрији;- Упознавање са врстама, деловима, склоповима мотора и његових уређаја;- Оспособљавање за обављање дијагностицирања, одржавања и поправке намотору;- Упознавање и извођење послова производње, испитивања и контроле радамотора;- Упознавање са поступцима, организацијом у току експлоатације мотора,снабдевања и евидентирања резервних делова.САДРЖАЈИ ПРОГРАМА1. УВОД (3)2. МЕРЕЊЕ И КОНТРОЛИСАЊЕ (9)3. ОЦРТАВАЊЕ И ОБЕЛЕЖАВАЊЕ (3)4. ТУРПИЈАЊЕ (21)5. СЕЧЕЊЕ И РЕЗАЊЕ (6)6. ОДСЕЦАЊЕ ТЕСТЕРАМА (3)7. ОБЛИКОВАЊЕ ЛИМОВА И ПРОФИЛА (8)8. ЗАКИВАЊЕ (3)9. БУШЕЊЕ И УПУШТАЊЕ (3)10. РЕЗАЊЕ НАВОЈА (6)11. ПОВРШИНСКА ЗАШТИТА (6)12. ЛЕМЉЕЊЕ (4)13. ЗАВАРИВАЊЕ (18)14. САСТАВЉАЊЕ И РАСТАВЉАЊЕ МАШИНА И СКЛОПОВА (18)

104

В. Изборни предмети14. ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕI разред(1 час недељно, 37 часова годишње)ЦИЉ И ЗАДАЦИОпшти циљ предмета је да ученици средњих школа стекну сазнања, развијајуспособности и вештине и усвоје вредности које су претпоставке за целовит развојличности и за компетентан, одговоран ангажован живот у савременом грађанскомдруштву у духу поштовања људских права и основних слобода, мира толеранције,равноправности полова, разумевања и пријатељства међу народима, етничким,националним и верским групама.Задаци наставе предмета:- да ученици разумеју природу и начин успостављања друштвених, етичких иправних норми и правила и њихову важност за заједнички живот;- да се ученици уведу у разумевање појма права и упознају са Конвенцијом оправима детета и другим међународним документима која се баве људским правима;- да ученици науче врсте права и разумеју односе међу правима и узајамностправа и одговорности;- дасе код ученика развије осетљивост за кршење права, спремност за заштитусопствених и права других и науче технике залагања за остваривање права детета;- да се ученици подстакну и оспособе за активну партиципацију у животу школе;- да се ученици обуче техникама групног рада и групног одлучивања;- да код ученика развија способност критичког расуђивања и одговорностодлучивања и делања;- да се ученици обуче ефикасном планирању заједничких акција и пројеката;- да се избором садржаја и укупним начином рада у оквиру овог предметапоштују и практикују основне демократске вредности и подстакне њихово присвајање.НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Ја, ми и други (6)2. Комуникација у групи (8)3. Односи у групи / заједници (4)4. Решавање Сукоба (9)5. Насиље и мир (8)15. ВЕРСКА НАСТАВАI разред(1 час недељно, 37 часова годишње)НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Увод (1)2. Хришћанство је Црква (заједнички литургијски живот као израз вере у Бога (4)3. Појам о Боги у хришћанству (2)4. Познање Бога кроз Христа – у Цркви (3)5. Крштење и рукоположење као сједињење са Христом у Литургији подвиж-ништво као средство за остваривање личне заједнице са Богом) (20)6. Сликарство као израз човековог односа према Богу и свету који га окружује(разлика између црквеног сликарства- иконографије и световног сликарства) (7)

105

ДРУГИ РАЗРЕД

106

107

А. Општеобразовни наставни предмети1. СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТII разред(3 часа недељно, 111 час годишње)Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Просветитељство (10)2. Романтизам (32)3. Реализам (33)4. Лектира (6)5. Језик (18)6. Култура изражавања (12)2. ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИКII разред(2 часа недељно, 74 часа годишње)Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Schools and Education (8)2. Living With a Family (6)3. Human Relations (5)4. All the Worlds a Stage (5)5. The Word of Teanagers (6)6. News and Views (4)7. War and Peace (4)8. Human Solidarity (6)9. Theres Always the Weather (4)10. The American Past6)11. Time Cannot Spoil (4)12. Arts and Artists(4)13. People and Places (9)14. Discoveries and Inventions (4)

3. ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕII разред(2 часа недељно, 74 часа годишње)Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Уводни час (1)2. Атлетика (15)3. Кошарка (43)4. Вежбе на справама и тлу (10)5. Мерење физичких способности ученика на крају године (5)

4. МАТЕМАТИКА

II разред

108

(4 часа недељно, 148 часова годишње)Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .

НАСТАВНЕ ТЕМЕСтепеновање и кореновање (26) Степен чији је изложилац цео број, операције. Децимални запис броја у стандардном облику. Функција y=xн (н Î Н) и њен график. Корен, степен чији је изложилац рационалан број. Основне операције са коренима. Комплексни бројеви и основне операције са њима. Квадратна једначина и квадратна функција (36) Квадратна једначина са једном непознатом и њено решавање. Природа решења квадратне једначине (дискриминанта). Вијетове формуле, растављање квадратног тринома на линеарне чиниоце, примене. Неке једначине које се своде на квадратне. Квадратна функција и њен график, екстремна вредност. Квадратне неједначине. Простији системи једначина са две непознате које садрже квадратну једначину (квадратна и линеарна, две чисто квадратне), са графичком интерпретацијом. Простије ирационалне једначине. Тригонометријске функције (42) Уопштење појма угла, мерења угла, радијан. Тригонометријске функције ма ког угла, вредности тригонометријских функција ма ког угла, свођење на први квадрант, периодичност. Графици основних тригонометријских функција. Графици функција облика y=Асин(аx+б) y=Ацос(аx+б).Адиционе теореме. Трансформације тригонометријских израза (тригонометријских функција двоструких углова и полууглова, трансформације збира и разлике тригонометријских функција у производ и обрнуто). Тригонометријске једначине и једноставније неједначине. Синусна и косинусна теорема, решавање троугла. Примене тригонометрије (у метричкој геометрији, физици, пракси). Експоненцијална функција, логаритамска функција (24) Експоненцијална функција и њено испитивање (својства, график). Једноставније експоненцијалне једначине и неједначине. Појам инверзне функције. Појам логаритма, основна својства. Логаритамска функција и њен график. Основна правила логаритмовања, антилогаритмовање. Декадни логаритми. Примене логаритама (геометрија, нумеричка математика, пракса). Једноставније логаритамске једначине. НАПОМЕНА: Обавезна су четири двочасовна школска писмена задатка са једночасовним исправкама (12).

5. ИСТОРИЈАII разред(2 часа недељно, 74 часа годишње)

109

Циљ и задаци су исти као и у првом разреду.НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Свет у другој половини XIX и почетком XX века (6)2. Србија и Црна Гора од средине XIX до Првог светског рата (15)3. Први светски рат 1914-1918. (7)4. Свет између два светска рата (13)5. Југославија између два светска рата (6)6. Други светски рат (7)7. Југославија у Другом светском рату (8)8. Свет после Другог светског рата (4)9. Југославија после другог светског рата (5)Уводни час (1), систематизација (2)6. ЛИКОВНА КУЛТУРАII разред(1 час недељно, 37 часова годишње)ЦИЉ И ЗАДАЦИОткривати код ученика све расположиве могућности за ликовне активности и заразумевање ликовних дела и оплемењивати их у складу с друштвеном хуманистичкоми стручном ситуацијом.Задаци наставе ликовне културе су:- увођење ученика у свет ликовних вредности и стваралачког мишљења крозпрактичне и теоријске задатке;- омогућавање схватања уметничког дела у културно-историјским условима;- омогућавање ученицима да стечена да стечена практична и теоријска знањаусвоје као систем применљив у будућим занимањима;- познавање ликовног наслеђа наше земље како би ученици развијалисмисао,осећања и потребу неговања културних тековина;- упознавање ликовних законитости кроз самостална ликовна остварења;- увођење ученика у свет опажања и доживљавања ликовног дела и развијањеличног односа према властитим и туђим ликовним делима;- омогућавање критичког односа према делима ликовних уметности као и премапоставкама теорије и историје уметности;- упознавање основних одлика и развоја уметности у друштвено-историјскимраздобљима код нас и у свету;- омогућавање свестраног развоја ученикове личности, његових, какоемоционално-доживљених, тако и интелектуално-креативних способности;- омогућавање разумевања уметности које доприноси оплемењивањумеђуљудских односа;- истицање да универзалност ликовног језика утиче на укидање језичких,националних и расних раздвајања;- праћење ликовних догађаја и посете музејима и галеријама треба да постаненавика неопходна за развој целовите личности.НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Увод у програмске садржаје (1)2. Општи појмови о уметности (1)3. Самостално ликовно изражавање (3)

110

4. Уметност праисторије (1)5. Посета музеју (2)6. Уметност Етрураца, Грчке, Рима(8)7. Романичка и готичка уметност (2)8. Српска средњевековна уметност (2)9. Византијска и исламска уметност (4)10. Ренесанса (2)11. Уметност барока (1)12. Уметност неокласицизма (1)13. Уметност романтизма (1)14. Уметност реализма (3)15. Импресионизам (1)16. Модерна уметност XX века(1)17. Савремена уметност (3)

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Садржаји програма у оквиру једне целине равноправно чине: теорија обликовања, самостално ликовно изражавање, уметничко наслеђе.

Теорија обликовања се реализује кроз теоретски и практичан рад и у функцији је унапређивања ликовне писмености (ликовни елементи и принципи компоновања), овладавања традиционалним и савременим техникама и материјалима и оспособљавања ученика да стечена знања и умења примењују у настави, свакодневном животу, даљем школовању и будућем занимању. Обрада теоретских садржаја укључује и рад на ликовним задацима, посредно и непосредно проучавање репрезентативних уметничких дела и перцепцију природе и окружења, а увежбавање се реализује кроз проблемске задатке.

Самостално ликовно изражавање подразумева стваралачко изражавање традиционалним и савременим медијима у складу са индивидуалним способностима и интересовањима ученика. Ученицима је потребно омогућити самостални избор медија, мотива, техника, материјала и формата.

Ученике треба упознати са најзначајнијим уметничким делима светске уметности, а већу пажњу посветити националном културном и уметничком наслеђу. Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); самопроцену и процену ликовних и уметничких дела и ефикасну визуелну и вербалну комуникацију.

Креативност подразумева подршку ученицима да откривају, експериментишу, успостављају нове односе и долазе до нових решења у различитим активностима и оспособљавање ученика да стечено искуство примене у другим наставним предметима, свакодневном животу и будућим занимањима.

111

За подстицање креативности неопходно је имати у виду значај мотивационих садржаја, домен ученичких доживљаја и корелацију.

7. ФИЗИКА

II разред(2 часа недељно, 74 часа годишње)

Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Непроменљиво магнетно поље (8)2. Променљива електрична и магнетна поља (10)3. Осцилације (10)4. Таласи (22)5. Основи квантне физике (9)6. Основи нуклеарне и атомске физике (15)

8. БИОЛОГИЈАII разред(2 часа недељно, 74 часа годишње)ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе биологије је да пружи ученицима општа знања која се стичуусвајањем образовно-васпитних садржаја уз коришћење метода својствених научномприступу чиме се код ученика развијају одговарајући квалитети:објективност, тежња заоткривањем и провером, критичко мишљење,способност иновирања и креативност адоводи до разумевања историјске, друштвене и етичке димензије науке и технологије.Изучавањем биологије ученици формирају правилне ставове према природнојсредини, њеној заштити и унапређивању. Формирање правилних представа и појмова оприроди, познавањем закона живе природе, развојем научног погледа на свет, ученициразвијају љубав према природи, естетске склоности и емоционално-вољну сферу.Задаци:- проширивање и продубљивање знања која су ученици стекли у основној школи;- оспособљавање ученика за стицање нових знања и самообразовање;- усвајање појмова и разумевање законитости у живом свету;- упознавање са грађом и функционисањем ћелије;- разумевање животних феномена;- упознавање са физиологијом рада;- схватање принципа науке о наслеђивању;- развијање потребе за културним и хигијенским животом;- разумевање потребе за правилном популационом политиком;- развијање правилног, културног и свесног односа према природи;- израђивање етичких и естетичких ставова у односу на природу;- стицање сазнања о дужностима обавезама очувања природних богатстава и ра-дом створених вредности животне и културне средине као општедруштвеној имовини;- проширивање основних знања о физичко-хемијским, географским и биолошким

112

особеностима животне средине, о неопходним хигијенско-техничким мерама идруштвено-економским и правним проблемима у области заштите и унапређивањаживотне средине;- стицање знања о рационалном и разумном коришћењу природних добара, опроменама које људском делатношћу наступају у природи и значају науке и знања заспречавање таквих промена;- развијање еколошке свести и еколошке културе;- схватање значаја изучавања структуре биолошких система и њихове примене утехници;- формирање радних навика и одговорног односа према раду.НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Карактеристике живота (3)2. Вируси(1)3.Бактерије (2)4. Биологија ћелије (6)5. Метаболизам (4)6. Животни феномени који проистичу из метаболичких процеса (1)7. Основи генетике (20)8. Екологија, заштита животне средине и одрживи развој (36+1)

Б. Стручни наставни предмети

9. МЕХАНИКА

II РАЗРЕД(2 часа недељно, 74 часа годишње)ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе предмета механика је стицање oсновних и продубљивање знањамеханике, као и фундаменталне техничке науке ради тумачења појава и механичкихзаконитости у природи и њихове примене у пракси и свакодневном животу и каоподлога за савладавање и разумевање других сродних дисциплина.Задаци наставе предмета механика су:- Стицање знања о методама и поступцима решавања проблема у техници;- Стицање знања о аксиомима статике, системима сила у равни и условимаравнотеже, тежишту и раванским и решеткастим носачима;- Стицање знања о графичком решавању проблема статике;- Стицање знања о врстама и законитостима кретања материјалне тачке;- Стицање знања о кинематици крутог тела, транслаторном кретању, обртању ираванском кретању;- Стицање знања о општим законима динамике тачке, дефиниција рада и снаге;- Стицање знања о динамици крутог тела;- Оспособљавање за примену закона кинематике и динамике решавању задатака ипроблема машинске праксе;- Развијању логичког мишљења и расуђивања и систематичности у решавањутехничких проблема.

113

САДРЖАЈИ ПРОГРАМАКИНЕМАТИКА (37)1. УВОД (2)2. КИНЕМТИКА ТАЧКЕ (10)3. КИНЕМАТИКА КРУТОГ ТЕЛА (1)4. ТРАНСПОРТНО КРЕТАЊЕ КРУТОГ ТЕЛА (2)5. ОБРТАЊЕ КРУТОГ ТЕЛА ОКО НЕПОКРЕТНЕ ОСЕ (7)6. РАВАНСКО КРЕТАЊЕ КРУТОГ ТЕЛА (12)7. КИНЕМАТИКА СЛОЖЕНОГ КРЕТАЊА ТАЧКЕ (3)ДИНАМИКА (37)1. УВОД (2)2. ДИНАМИКА МАТЕРИЈАЛНЕ ТАЧКЕ (6)3. ОПШТИ ЗАКОНИ ДИНАМИЧКЕ ТАЧКЕ (7)4. ВЕЗАНА ТАЧКА (3)5. ДИНАМИКА СЛОЖЕНОГ КРЕТАЊА МАТЕРИЈАЛНЕ ТАЧКЕ (4)6. ГЕОМЕТРИЈА МАСА (5)7. ДИНАМИКА КРУТОГ ТЕЛА (10)

10. МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ

II РАЗРЕД(2 часа недељно, 74 часа)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе предмета машински елементи је стицање знања о врстама,конструкционим и функционалним карактеристикама и примени машинских елеменатакао саставних делова машинске функционалне целине – конструкције и машинскогсистема.Задаци наставе предмета машински елементи су:- Схватање улоге и значаја општих машинских делова, који су заједнички већинимашинских конструкција – уређаја и машинских система;- Оспособљавање за прорачунавање и димензионисање машинских делова узпретходно дефинисање врсте оптерећења и напонских стања у машинским деловима исистему у целини;- Овладавање израдом техничке документације и њеном применом у пракси;- Упознавање стандарда, симбола, ознака и оспособљавање за коришћењестандардних и препоручених вредности и величина из таблица, графикона, дијаграма иЈУС стандарда;- Схватање значаја квалитета обраде и толеранција у машинству са становиштафункционисања конструкције и економичности производње;- Развијање смисла за тачност, прецизност и естетски изглед, као и способности засамостално, планско и организовано приступање раду и производњи.САДРЖАЈИ ПРОГРАМА1. УВОД (2)2. ТОЛЕРАНЦИЈЕ МЕРА И ОБЛИКА (10)3. ОСНОВЕ ПРОРАЧУНА МАШИНСКИХ ЕЛЕМЕНАТА (8)

114

4. НЕРАЗДВОЈИВИ СПОЈЕВИ (7)5. РАЗДВОЈИВИ СПОЈЕВИ (21)6. ЕЛАСТИЧНЕ ВЕЗЕ (6)7. ЦЕВНИ ВОДОВИ, ЕЛЕМЕНТИ ЗА РЕГУЛИСАЊЕ ПРОТОКА И СУДОВАПОД ПРИТИСКОМ (8)8. ВЕЖБЕ (12)

11. ЕЛЕКТРОТЕХНИКА И ЕЛЕКТРОНИКА

II РАЗРЕД(2 часа недељно, 74 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе предмета електротехнике и електронике је да ученициупознају конструкцију, рад и улогу електротехничких и електронских машина, уређајаи опреме која се примењује у машинству, као и средства за напајањем електричноменергијом.Задаци наставе предмета електротехнике и електронике су:- Упознавање основних закона и принципа електротехнике и електронике накојима се заснива рад машина и уређаја;- Упознавање конструкције, начина рада и радних карактеристика мотора,генератора, трансформатора, постројења за пренос енергије, уређаја електронике којисе примењују у машинству;- Оспособљавање за мање интервенције при раду електроопреме на машинама иуређајима;- Оспособљавање за мање интервенције при раду НУ машина.САДРЖАЈИ ПРОГРАМА1. УВОД (1)2. ЕЛЕКТРОСТАТИКА (4)3. ЈЕДНОСМЕРНЕ СТРУЈЕ (7)4. ЕЛЕКТРОМАГНЕТИЗАМ (6)5. НАИЗМЕНИЧНЕ СТРУЈЕ (8)6. ПРОИЗВОДЊА И ПРЕНОС ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ (3)7. ЕЛЕКТРИЧНЕ МАШИНЕ (10)8. ЕЛЕКТРОМОТОРНИ ПОГОНИ (7)9. ЕЛЕКТРИЧНИ АПАРАТИ И ПОМОЋНИ УРЕЂАЈИ (4)10. ЕЛЕКТРОНИКА (24)15. МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИII РАЗРЕД(2 часа недељно, 74 часа годишње)ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе предмета машински елементи је стицање знања о врстама,конструкционим и функционалним карактеристикама и примени машинских елемената

12. МОТОРИ СУС

115

II РАЗРЕД(2 часа недељно, 74 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе предмета мотори СУС је стицање стручно теоријских знањапотребних за извођење практичне наставе.Задаци наставе мотори СУС су:- Стицање стручно-теоријских знања потребних за сагледавање рада мотора СУС;- Стицање знања о моторима СУС, њиховим деловима и уређајима и начину рада;- Стицање знања о конструкцији, производњи, монтажи мотора и његовихсклопова и уређаја;- Оспособљавање за послове израде и коришћења техничко – технолошкедокументације у вези са моторима СУС;- Оспособљавање за коришћење стручне литературе и стандарда који се односи намоторе СУС;- Упознавање проблема сервисирања и одржавања мотора СУС у погону.САДРЖАЈИ ПРОГРАМА1. УВОД (1)2. ПОЈАМ МОТОРА СУС (4)3. ОТО (БЕНЗИНСКИ) ЧЕТВОРОТАКТНИ МОТОРИ (12)4. СИСТЕМ НАПАЈАЊА ОТО МОТОРА ГОРИВОМ (12)5. ПАЉЕЊЕ ОТО МОТОРА (8)6. ДИЗЕЛ МОТОРИ (6)7. СИСТЕМ ЗА УБРИЗГАВАЊЕ ГОРИВА ДИЗЕЛ МОТОРА (9)8. СИСТЕМ ЗА ХЛАЂЕЊЕ МОТОРА (4)9. СИСТЕМ ЗА ПОДМАЗИВАЊЕ МОТОРА (6)10. ДВОТАКТНИ МОТОРИ СУС (2)11. МОТОРИ СА НАДПУЊЕЊЕМ (1)12 ВАНКЕЛОВ МОТОР СА ОБРТНИМ КЛИПОМ (1)13. ТЕХНИЧКО ОПСЛУЖИВАЊЕ МОТОРА СУС (8)

13. ПРАКТИЧНА НАСТАВА

II РАЗРЕД(0+6 часова недељно, 222 часа годишње)ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ практичне наставе је да ученици овладају елементарним вештинама заобављање технолошких операција и поступака и на тај начин да се оспособе дапрактично примењују знања, умења на руковању, одржавању, опслуживању,производњи и сервисирању мотора СУС.Задаци практичне наставе су:- Упознавање са алатом, прибором и машинама;- Упознавање са производним радом у условима производње машина и обрадеметала;- Оспособљавање за економично коришћење материјала, чување алата, прибора,

116

машина и друге опреме у производњи;

- Овладавање основним вештинама ручне обраде и машинске обраде и склапањеммашина;- Оспособљавање за рад у процесу одржавања машина и уређаја;- Стицање навика за примену мера заштите на раду и коришћење заштита на раду;- Да ученици схвате значај квалитета у производњи и одржавању машина;- Да ученици науче да цене производни рад и схвате значај мајсторства иизвршилаца као једног од услова за квалитетну производњу у машинству и обрадиметала;- Да се упознају са основним индустријским постројењима и њиховој примени умашиноградњи и металопрерађивачкој индустрији;- Упознавање са врстама, деловима, склоповима мотора и његових уређаја;- Оспособљавање за обављање дијагностицирања, одржавања и поправке намотору;- Упознавање и извођење послова производње, испитивања и контроле радамотора;- Упознавање са поступцима, организацијом у току експлоатације мотора,снабдевања и евидентирања резервних делова.САДРЖАЈИ ПРОГРАМА1. УВОД (6)2. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О ТЕХНИЧКОМ ОДРЖАВАЊУ МОТОРА (12)3. ОДРЖАВАЊЕ И ПОПРАВКА ГЛАВНИХ ДЕЛОВА МОТОРА (48)4. СИСТЕМ ЗА НАПАЈАЊЕ ОТО МОТОРА (30)5. СИСТЕМ ЗА ПАЉЕЊЕ МОТОРА (36)6. СИСТЕМ ЗА УБРИЗГАВАЊЕ ДИЗЕЛ МОТОРА (36)7. СИСТЕМ ЗА ХЛАЂЕЊЕ МОТОРА (18)8. СИСТЕМ ЗА ПОДМАЗИВАЊЕ МОТОРА (18)9. ТЕХНИЧКО ОДРЖАВАЊЕ И ОПСАЛУЖИВАЊЕ МОТОРА (18)В. Изборни предмети10. ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕII разред(1 час недељно, 35 часова годишње)Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .НАСТАВНЕ ТЕМЕI Права и одговорности (17)1. Основно појмови (6)2. Врсте права и односи међу правима (5)3. Права и одговорности (4)4. Кршење и заштита права (2)II Планирање и извођење акција у корист права (18)11. ВЕРСКА НАСТАВАII разред(1 час недељно, 35 часова годишње)Циљ и задаци су исти као и у првом разреду.НАСТАВНЕ ТЕМЕ

117

1. Увод (1)2. Света Тројица један Бог (Бог као биће заједнице слободе, љубави(4)3. Онтолошке последице вере у Свету Тројицу као једног Бога (13)4. Стварање света ни из чега ( узрок постојања света јесте Бог као личност, Божјаслобода) (6)5. Својства створене природе (2)6. Стварање човека „ по икони и подобију Божијем! (антрполошке последице вереу Бога који је Света Тројица) (4)7. Првородни грех (3)8. Проблем смрти (виђење овог проблема из перспективе природе личности) (2)

118

ТРЕЋИ РАЗРЕД

119

120

А. Општеобразовни наставни предмети1. СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

III разред (3 часа недељно, 111 часова годишње)Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .

НАСТАВНЕ ТЕМЕ.Књижевност (68)1. Модерна (28)2. Међуратна и ратна књижевност (34)3. Лектира (6)Језик (19)1. Деривација речи (2)2.Лексикологија (7)3.Синтакса (7)4.Правопис (3)Култура изражавања (24)

2. ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

III разред(2 часа недељно, 74 часова годишње)Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .

НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Travelling Roung the World (10)2. Education (6)3. Problems of today (7)4. (Generation Gap (4)5. Better Eating, Better Health (6)6. Discoveries and Inetions (5)7. Books, Films and Music(5)8. Memorable Dates (6)7. Heritage and Culture (25)

3. СОЦИОЛОГИЈА

III разред(2 часа недељно, 74 часова годишње)

Циљ и задаци

Циљ предмета социологија јесте да ученици овладају основним социолошким појмовима, како би боље разумели савремено друштво и успешније остварили своју улогу и место у

121

њему; да ученици стекну применљива и функционална знања о друштвеним појавама, структури, развоју и противуречностима савременог друштва, како би развили кључне компетенције потребне за живот и партиципацију у демократски уређеном мултикултуралном друштву.

Задаци наставе социологије су да ученици:

- овладају основним знањима о најважнијим друштвеним појавама, те о повезаности појединца и друштва;

- унапреде способности заузимања критичког и ангажованог става према друштву и друштвеним институцијама;

- развију способности за улогу одговорног грађанина, за живот и партиципацију у демократски уређеном и хуманом друштву;

- усвоје вредности и формирају аутономни вредносни систем у складу са основним (универзалним) вредностима правде, истине, слободе, поштења и личне одговорности;

- развију лични и национални идентитет у духу мултикултурализма, поштовања и очувања националне и светске културне баштине;

- унапреде и прошире општу културу;

- јачају осетљивост у односу на постојање друштвених неједнакости (економских, образовних, родних, класних, етничких, глобалних...);

- развију спремност за успостављање активног односа према решавању друштвених проблема;

- унапреде способност свих облика комуникације, дијалога и исказивања аргументованог става;

- унапреде способност квалитетне и ефикасне сарадње са другима (групног рада, тимског рада).

НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Специфичности социолошког проучавања у друштву (17)2. Структура у организација друштва (21)3. Култура и друштво (26)4. Промене и развој друштва (10)

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

122

Програм Социологије подразумева да се његово пуно остварење реализује у корелацији са другим наставним предметима као што су грађанско васпитање, историја, филозофија, српски језик и књижевност, психологија, устав и права грађана, музичка култура, ликовна култура, као и укључивањем ученика у различите ваннаставне активности.

Садржај програма и начин његове реализације треба да обезбеде остварење постављених циљева и задатака предмета, који се не односе само на стицање знања, већ и на формирање ставова и овладавање вештинама значајним за сналажење у савременом друштву. Предвиђене садржаје треба презентовати кроз четири веће тематске области, које третирају различите теоријске и практичне аспекте социологије као научне дисциплине: социолошки приступ друштву; друштвена структура и друштвене промене; основни облици друштвеног живота (економски, културни, религијски и политички аспекти друштва); појаве и проблеми савременог друштва. Важно је да ученици разумеју специфичност социолошког приступа друштву, да уоче сличности и разлике социолошких оријентација и ниво њихове применљивости. Наставницима се препоручује да са ученицима дискутују о специфичностима ових приступа, као и да користе примере конкретних социолошких истраживања. Ученицима треба омогућити да у оквиру школе организују интерно социолошко истраживање на неку од тема за коју су заинтересовани (нпр. ставови младих о квалитету нашег образовног система; млади и слободно време; проблем алкохолизма или наркоманије код младих...).

Појмове попут вредности, норми, идентитета и социјализације сматрамо посебно важним јер они представљају неопходни појмовни апарат за разумевање основних облика друштвеног живота, што ће допринети формирању аутономног вредносног система у складу са основним вредностима правде, истине, слободе, поштења и личне одговорности и допринети развоју личног и националног идентитета уз развијање мултикултурализма. Препоручује се наставницима да ове појмове проширују и стално користе у објашњењу друштвених појава, јер је потребно да ученици увиде да је свет културе омеђен управо људским потребама, нормама и вредностима, да оне посредују између човека и друштва, и на посебан начин обликују друштвене институције и човека као индивидуално и социјално биће.

Посебну пажњу треба посветити упоредној анализи различитих социолошких теорија класа, што је од кључног значаја за разумевање друштвене структуре и друштвених промена у савременом друштву. Наставнике упућујемо да ову тему допуне и подацима о раслојавању, односима и главним изворима моћи, елити и квазиелити унутар српског друштва.

Тема друштвених неједнакости је посебно важна, па је треба обрадити кроз низ разноврсних примера, који говоре о различитим облицима неједнакости (економских, образовних, родних, класних, етничких, глобалних...) у односу на њихове различите социјалне и историјске изворе и последице по појединца и друштво. Од наставника се очекује да са ученицима дискутује о узроцима, облицима и нивоима неједнакости у нашем друштву, као и начинима за њихово евентуално ублажавање или искорењивање.

123

Проблему друштвене промене и развоја треба приступити кроз стално присутно двојство човека и друштва, својства сталности и променљивости. Упознавање ученика са раним и савременим теоријским концептима о друштвеној промени и њеним покретачким механизмима и облицима треба комбиновати са ученичким радионицама, у оквиру којих ће ученици, на основу изнетих становишта, бити охрабрени да изнесу властито мишљење о врстама. квалитету и последицама друштвених промена у нашем друштву. За ученике је посебно важно да разумеју властити положај унутар социјалне структуре, као и постојеће социјалне неједнакости, које утичу на степен њихове властите социјалне слободе, како би били у позицији да критички промисле и одговоре који је то пут ка друштву који даје подједнаке шансе свима, као и да увиде значај друштвених промена на личном и општем плану.

Наставници у свом раду, уз постојеће уџбенике, треба да користе и другу литературу релевантну за социологију (оригинална ауторска дела, бројна теоријска и емпиријска социолошка истраживања, стручне часописе, Статистички годишњак, али и - интернет, специјализоване сајтове, одговарајуће пробране филмове, аудио или видео записе, јер су то облици комуникације блиски младима, на којима се могу препознати и анализирати многи проблеми живота у савременом свету. Важно је да сами наставници користе различите изворе информација и да на њих упућују ученике, али и да оспособе ученике да самостално проналазе одговарајуће информације и да успоставе критички однос према њима.

Природа садржаја овог предмета омогућава коришћење различитих облика рада и наставних метода, које ангажују ученике и повећавају њихову заинтересованост. Реализација програма треба да се одвија у складу са принципима активне, проблемске и истраживачке наставе, уз усаглашавање садржаја са одговарајућим методичким активностима. Уз традиционални, фронтални облик, неопходно је применити и друге различите облике радионичарског рада (симултана индивидуална активност, рад у паровима или малим групама, групна дискусија, дебата...) Препоручује се примена бројних техника активног и кооперативног учења, искуственог учења, учења открићем, упознавање са техникама истраживачког рада као и пројектног рада. Коришћењем интерактивних метода у презентовању одређених тематских области и појмова ученике треба подстаћи да критички преиспитају властита, односно лична и социјална искуства и интерпретирају их у социолошком кључу - на начин који доприноси бољем разумевању актуелних социјалних процеса унутар српског и ширег глобалног друштвеног контекста. Ученике треба подстицати да проналазе информације, да их критички процењују, да постављају релевантна питања, да унапређују културу дијалога, да аргументовано заступају или оспоравају одређена становишта или сопствене ставове.

Вредновање ученичког постигнућа треба да укључи, поред степена усвојеног знања, сваку од поменутих активности ученика, јер је то добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Потребно је да континуирану евалуацију и самоевалуацију примењују како наставници, тако и ученици. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању циљева, задатака и исхода предмета, као и напредак других ученика у групи, увек уз одговарајућу аргументацију.

124

4. ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

III разред(2 часа недељно, 74 часова годишње)Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .

НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Уводни час (1)2. Атлетика (15)3. Кошарка (43)4. Вежбе на справама и тлу (10)5. Мерење физичких способности ученика на крају године (5)

5. МАТЕМАТИКА

III разред(4 часа недељно, 140 часова годишње)Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .

НАСТАВНЕ ТЕМЕ

Полиедри (17) Полиедар, правилан полиедар. Призма и пирамида, равни пресеци призме и пирамиде. Површина полиедра, површина призме, пирамиде и зарубљене пирамиде. Запремина полиедра (квадра, призме, пирамиде и зарубљене пирамиде). Обртна тела (11) Цилиндрична и конусна површ, обртна површ. Прав ваљак, права купа и зарубљена права купа. Површина и запремина правог кружног ваљака, праве кружне купе и зарубљене кружне купе. Сфера и лопта, равни пресеци сфере и лопте. Површина лопте, сферне калоте и појаса. Запремина лопте. Вектори (12) Правоугли координатни систем у простору, координате вектора. Скаларни, векторски и мешовити производ вектора. Аналитичка геометрија у равни (32) Растојање између две тачке. Подела дужи у датој размери. Површина троугла. Права: разни облици једначине праве, угао између две праве, растојање тачке од праве. Линеарна неједначина са две непознате и систем линеарних неједначина са две непознате (уз графичку интерпретацију). Криве линије другог реда: кружница, елипса, хипербола, парабола (једначине, међусобни односи праве и кривих другог реда, услов додира, тангента). Елементи линеарног програмирања (5)

125

Појам линеарног програмирања, примери (транспортни проблем и др.). Решавање проблема линеарног програмирања: екстремна вредност израза Аx+Бy+Ц на конвексном полигону (геометријски приступ). Математичка индукција. Низови (16)Математичка индукција и неке њене примене. Основни појмови о низовима, гранична вредност низа. Аритметички низ. Геометријски низ. Неке примене низова. НАПОМЕНА: Обавезна су четири двочасовна школска писмена задатка са једночасовним исправкама (12).

Б. Стручни предмети

6. МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ

III РАЗРЕД(2 часа недељно, 74 часа годишње)ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе предмета машински елементи је стицање знања о врстама,конструктивним и функционалним карактеристикама и примени машинских елеменатакао саставних делова машинске функционалне целине – конструкције и машинскихсистема.Задаци наставе предмета машински елементи су:- схватање улоге и значаја општих машинских делова (елемената), који сузаједнички већини машинских конструкција - уређаја и машинских система- оспособљавање за прорачунавање и димензионисање машинских делова узпретходно дефинисање врсте оптерећења и напонских стања у машинским деловимасистема у целини;- овладавање израдом техничке документације и њеном применом у пракси;- упознавање стандарда симбола, ознака и оспособљавање за коришћењестандардних и препоручених вредности и величина из таблица, графикона, дијаграма иЈУС стандарда;- схватање значаја квалитета обраде и толеранција у машинству са становиштафункционисања конструкције и економичности производње;- развијање смисла за тачност, прецизност и естетски изглед, као и способности засамостално, планско и организовано приступање раду и производњи.САДРЖАЈИ ПРОГРАМА1. ЕЛЕМЕНТИ ОБРТНОГ КРЕТАЊА (1)2. ОСОВИНЕ И ВРАТИЛА (10)3. КЛИЗНИ ЛЕЖАЈИ (4)4. КОТРЉАЈНИ ЛЕЖАЈИ (5)5. СПОЈНИЦЕ (5)6. ЕЛЕМЕНТИ ЗА ПРЕНОС СНАГЕ (2)7. ФРИКЦИОНИ ПАРОВИ (5)8. ЗУПЧАНИ ПАРОВИ (4)9. ЦИЛИНДРИЧНИ ЗУПЧАНИ ПАРОВИ (8)

126

10. КОНИЧНИ ЗУПЧАСТИ ПАРОВИ (4)11. ПУЖНИ ПАРОВИ (4)12. ЧВРСТОЋА ЗУПЧАНИХ ПАРОВА (7)13. ЛАНЧАНИ ПАРОВИ (5)14. КАИШНИ И РЕМЕНИ ПАРОВИ (7)15. ПРЕНОС УЖЕТОМ (3)

7. ТЕХНОЛОГИЈА ОБРАДЕ

III РАЗРЕД(2 часа недељно, 74 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе предмета технологија обраде је стицање знања о принципима изаконитостима обликовања производа, о системима, процесима и поступцима обраде иекономичности израде производа која су неопходна за извођење практичне наставе.Задаци наставе предмета технологија обраде су:- оспособљавање ученика за уочавање и схватање функционалне међузависностиелемената, склопова и маханизама на машинама за обраду метала;- оспособљавање ученика за правилан избор машина, алата, режима и методарада;- оспособљавање ученика за примену теоријских знања и практичном раду наразличитим врстама обраде материјала и за боље разумевање конкретног радногпроцеса;- стицање знања о основама поступака израде одливака, отковака и других врстаприпремака и упознавање технолошке опреме која се користи у тим поступцима;- стицање знања о основама поступка обраде резањем, конструкцијама иексплоатацијским карактеристикама машина и алата за обраду на појединим врстамамашина.САДРЖАЈИ ПРОГРАМА1. УВОД (1)2. УВОД У ТЕОРИЈУ ОБРАДЕ РЕЗАЊЕМ (15)3. ОБРАДА СТРУГАЊЕМ (6)4. ОБРАДА РЕНДИСАЊЕМ И ПРОВЛАЧЕЊЕМ (3)5. ОБРАДА БУШЕЊЕМ (4)6. ОБРАДА ГЛОДАЊЕМ (5)7. ОБРАДА БРУШЕЊЕМ И ГЛАЧАЊЕМ (6)8. ПОСТУПЦИ ИЗРАДЕ НАВОЈА И ЗУПЧАНИКА (4)9. ТЕРМИЧКА ОБРАДА (5)10. ЛИВЕЊЕ (5)11. ОБРАДА НА НУМЕРИЧКИ УПРАВЉАНИМ МАШИНАМА (6)12. ОБЛИКОВАЊЕ ДЕФОРМИСАЊЕМ (5)13. ОБРАДА СПАЈАЊЕМ (5)14. ЗАШТИТА МАТЕРИЈАЛА (2)15. НЕКОНВЕНЦИОНАЛНИ ПОСТУПЦИ ОБРАДЕ (2

127

8. ТЕРМОДИНАМИКА

III разред(2 часа недељно, 74 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе предмета термодинамика је стицање знања из природно-математичкедисциплине. Термодинамика треба да омогући разматрање унутрашње енергије, азатим и ентропије, чиме се дефинишу услови и реалне могућности за остваривањетермодинамичких процеса.Задаци предмета термодинамике су:- Упознавање значаја термодинамике и њеног места у систему научних знања;- Упознавање могућих врста термодинамичких система и систематских прилаза уизучавању ове проблематике;- Упознавање микроскопских величина које дефинишу стање система и врстаспољних утицаја које могу да мењају стање система;- Упознавање идеализованих процеса при којима је могућа најефикаснијатранформација различитих облика енергије и разлога због којих долази до одступањареалних процеса од идеализованих;- Упознавање начина одређивања појединих карактеристика радних тела,коришчењем математичких зависности, табела и дијаграма;- Упознавање појма степена корисности и начина његовог повећања;- Упознавање принципа и начина организације процеса у реалним постројењимамале и велике енергетике, као и аспекта рационалне потрошње енергије.САДРЖАЈИ ПРОГРАМА1. УВОД (4)2. ИДЕАЛНИ ГАС (4)3. ПРВИ ЗАКОН ТЕРМОДИНАМИКЕ (4)4. ТЕРМОДИНАМИЧКИ ПРОЦЕСИ И СТАЊА (4)5. ДРУГИ ЗАКОН ТЕРМОДИНАМИКЕ (8)6. ВОДЕНА ПАРА (7)7. МЕШАВИНА ПАРЕ И ИДЕАЛНОГ ГАСА (5)8. ПРОСТИРАЊЕ ТОПЛОТЕ (8)9. САГОРЕВАЊЕ (4)10. ОСНОВИ ТЕХНИКЕ ГРЕЈАЊА, ХЛАЂЕЊА И ГАСИФИКАЦИЈЕ (14)11. ТОПЛОТНЕ ТУРБО МАШИНЕ (6)12. МОТОРИ СУС (4)13. МЛАЗНИ МОТОРИ (2)

9. ХИДРАУЛИКА И ПНЕУМАТИКА

III РАЗРЕД(2 часа недељно, 74 часа годишње)

128

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе предмета хидраулика и пнеуматика је стицање нових знања радитумачења појава и законитости у природи и њихове примене у техничкој пракси, као иоснов за разумевање садржаја других предмета машинске струке.Задаци предмета хидраулика и пнеуматика су:- Упознавање физичких својстава савршених и реалних течности и гасова, законаи појава при њиховом мировању и кретању;- Упознавање хидрауличких и пнеуматских компоненти, њихове конструкције,функције и примене;- Изучавање хидрауличких и пнеуматских система за пренос енергије, њиховефункције и примене;- Упознавање симбола хидрауличких и пнеуматских компоненти и њиховапримена у функционалним шемама;- Стицање знања о конструисању, испитивању, уградњи и образовањухидрауличких и пнеуматских система;- Развијање способности и самосталности при раду, као и интересовања за даљеобразовање и самообразовање ради усавршавања у струци.САДРЖАЈИ ПРОГРАМАХИДРАУЛИКА (28)1. УВОД (1)2. ФИЗИЧКА СВОЈСТВА ТЕЧНОСТИ (2)3. ХИДРОСТАТИКА (10)4. ХИДРОДИНАМИКА (15) УЉНА ХИДРАУЛИКА (24)1. КОМПОНЕНТЕ ХИДРАУЛИЧКОГ СИСТЕМА (16)2. ХИДРАУЛИЧКИ СИСТЕМИ (8)ПНЕУМАТИКА (22)1. УВОД (1)2. ПНЕУМОСТАТИКА (2)3. СТРУЈАЊЕ ГАСА (5)4. ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА (1)5. КОМПОНЕНТЕ ПНЕУМАТСКОГ СИСТЕМА (12)6. ПНЕУМАТСКИ СИСТЕМИ (3)7. ХИДРОПНЕУМАТИКА (2)

10. МОТОРНА ВОЗИЛА

III РАЗРЕД(3 часа недељно, 111 часова годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе предмета моторна возила је стицање стручно теоријских знањапотребних за успешно разумевање технолошког процеса и технолошких законитостипримењених у непосредном извршилачком раду у домену образованог профила

129

машински техничар моторних возила.Задаци наставе предмета моторна возила је:- стицања знања о моторним возилима и прикључним возилима као и о начинууградње специјалних возила и принципима функционисања система моторних возила;- стицања знања о методама поступцима и принципима техничког одржавањамоторних возила и постављању дијагнозе неисправности на возилу;- стицања знања о примени и карактеристикама алата који се користи при оправции одржавању моторних возила;- оспособљавање за разумевање и самостално коришћење техничке документацијеи стручне литературе за избор оптималног режима рада и примену стандарда;- схватање значаја повезаности и међузависности елемената радног процеса којипредстављају технолошку целину на пословима одржавања моторног возила и провератехничке исправности.САДРЖАЈИ ПРОГРАМА1. УВОД (1)2. ВОЗИЛО (6)3. СПОЈНИЦЕ (16)4. МЕЊАЧКИ ПРЕНОСНИК (28)5. ЗГЛОБНИ ПРЕНОСНИЦИ (8)6. ГЛАВНИ ПРЕНОСНИК (8)7. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ПРЕНОСНИЦИ (8)8. ПОГОНСКА ПОЛУВРАТИЛА (6)9. ПРЕНОС СНАГЕ КОД ВОЗИЛА СА ВИШЕ ПОГОНСКИХ МОСТОВА (12)10. КРЕТАЧИ (8)11. ДИЈАГНОСТИКА НЕИСПРАВНОСТИ (10)

11. ЕКСПЛОАТАЦИЈА И ОДРЖАВАЊЕ МОТОРНИХ ВОЗИЛА

III РАЗРЕД(2 часа недељно, 74 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе предмета експлоатација и одржавање моторних возила је да ученициса стеченим теоријским и практичним знањима могу успешно обављати послове приексплоатацији и одржавању возила.Задаци наставе предмета експлоатација и одржавање моторних возила су:- Стицање знања о експлоатационо техничким карактеристикама возила;- Стицање знања о техничком опслуживању моторних возила;- Упознавање и организација рада сервиса;- Оспособљавање ученика да користе алат и опрему при демонтажи и поправкамапојединим склопова на возилу.САДРЖАЈИ ПРОГРАМА1. УВОД (1)2. ЕКПЛОАТАЦИОНО ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ВОЗИЛА (20)3. ТЕХНИЧКО ОПСЛУЖИВАЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ ВОЗИЛА (10)4. АЛАТИ И ПРИБОР (12)

130

5. СЕРВИСНА СЛУЖБА (10)6. СЕРВИС (4)7. ИСПИТИВАЊЕ ИСПРАВНОСТИ РАДА МОТОРА (12)8. УРЕЂАЈИ ЗА ПРАЊЕ ВОЗИЛА (5)

12. ПРАКТИЧНА НАСТАВА

III РАЗРЕД(0+7 часова недељно, 259 часова годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе предмета практична настава је да ученици овладају елементарнимвештинама и умећима за обављање технолошких операција и поступака и на тај начинда се оспособе за практично примењивање знања, умећа на руковању, одржавању,опслуживање, производњи и сервисирању мотора СУС.Задаци практичне наставе су:- Упознавање са алатом, прибором и машинама;- Упознавање са производним радом у условима производње машина и обрадеметала;- Оспособљавање за економично коришћење материјала, чување алата, прибора,машина и друге опреме у производњи;- Овладавање основним вештинама ручне, машинске обраде и склапањем машина;- Оспособљавање за рад у процесу одржавања машина и уређаја;- Стицање навика за примену мера заштита на раду и коришћења заштитнихсредстава;- Да ученици схвате значај квалитета у производњи и иодржавању машина;- Да ученици науче да цене производни рад и схвате значај мајсторства иизвршилаца као једног од услова за квалитетну производњу у машинству и обрадиметала;- Да се упознају са основним индустријским постројењима и њиховимфункцијама;- Да се ученици оспособе за активно учествовање у процесу организованепроизводње;- Да ученици стекну основна знања о машинама;- Оспособљавање за обављање дијагностицирања, одржавања и поправке намотору;- Упознавање и извођење послова производње, испитивања и контроле радамотора;- Упознавање са поступцима, организацијом у току експлоатације мотора,снабдевању и евидентирању резервних деловаСАДРЖАЈИ ПРОГРАМА1. УВОД (1)2. СПОЈНИЦЕ (48)3. МЕЊАЧКИ ПРЕНОСНИЦИ (84)4. ЗГЛОБНИ ПРЕНОСНИЦИ (28)5. ГЛАВНИ ПРЕНОСНИЦИ (28)

131

6. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ПРЕНОСНИК (49)7. ТОЧКОВИ (КРЕТАЧИ) (21)

В. Изборни предмети

13. ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕIII разред(1 час недељно, 36 часова годишње)

Циљ је исти као и у првом разреду .Задаци наставе предмета:- да се ученици упознају са базичним концептима из ове области: демократија,грађанско друштво, политика и људска права;- да ученици стекну основна знања о институцијама демократског друштва иулози грађана у демократском друштву;- да се код ученика развије способност критичког расуђивања и одговорногодлучивања и делања, како у школи тако и у ширем окружењу;- да ученици овладају вештинама неопходно да се стечено знање примени усвакодневном животу за покретање грађанских иницијатива и конкретних акција;- да се избором садржаја и укупним начином рада у оквиру овог предметапоштују и практикују основне демократске вредности и подстакне њихово усвајање.НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Демократија и политика (5)2. Грађанин и грађанско друштво (10)3. Грађанска и политичка права и право на грађанску иницијативу (12)4. Планирање конкретне акције (9)

14. ВЕРСКА НАСТАВАIII разред(1 час недељно, 35 часова годишње)Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .НАСТАВНЕ ТЕМ1. Тајна Христова - јединство Бога и човека као циљ због кога је Бог створио свет (2)2. Христово оваплоћење и страдање, смрт као последица греха првих људи (4)3. Бог је васкрсао Христа из мртвих Духом Светом (превазилажење смрти застворену природу као плод слободне, личне заједнице Бога и човека у Христу(4)4. Исус Христос као нови Адам и начелник све твари (4)5. Улога духа Светога у сједињењу људи и створене природе са Христом (ДухСвети конституише Цркву као конкретну Литургијску заједницу кроз Крштење,Миропомазање и Рукоположење) (5)6. Литургија као икона истинског постојања света-Царства Божијег (спасење светазаједничко дело Св. Тројице и људи; разлика између Бога и људи али не иодељеност) (6)8. Апостолско прејемство (епископ као икона Христа, свештеници иконе апостола,Литургија као икона будућег века) (6)8. Распеће и Васкрсење Христово у православној иконографији (4)

132

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

133

134

А. Општеобразовни наставни предмети

1. СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

IV разред(3 часа недељно, 96 часова годишње)Циљ и задаци су исти као и у првом разреду.

НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Проучавање књижевног дела (9)2. Методологија и поступци проучавања књижевности (9)3. Савремена књижевност (46)4. Језик (14)5.Правопис (4)6.Усмено изражавање (6)7.Писмено изражавање (8)

2. ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

IV разред(2 часа недељно, 64 часа годишње)Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .

НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Taking a break (9)2. To err is human (8)3. Mysteries (11)4. The body beautiful (9)5. It`s showtime (8)6. Game over (10)7. The hard sell (9)

3. УСТАВ И ПРАВА ГРАЂАНА

IV разред(1 час недељно, 32 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦИЉ наставе овог предмета је стицање елементарне политичке културе и знањао демократском уређењу, положају грађанина, његовом учешћу у вршењу власти иполитичком животу уопште.ЗАДАЦИ наставе овог предмета су да ученици:- проуче све релевантне појмове устава, закона, других правних феномена,политичких институција и уставних принципа који су обухваћени садржином предмета.- упознају уставна права и уставом и законима предвиђене инструменте имогућности учешћа грађана у политичком процесу, тј. у вршењу власти и политичком

135

животу уопште – почев од избора, гласања на референдуму итд.- стекну општу представу о уређењу Републике Србије.НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Устав и правна држава у Републици Србији(8)2. Демократија и механизми власти у Републици Србији (8)3. Грађанин и његова права и Слободе у Републици Србији (8)4. Република Србија као држава, аутономија и локална самоуправа (8)

4. ФИЛОЗОФИЈАIV разред(2 часа недељно, 62 часа годишње)ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе овог предмета је да код ученика развије свест о потреби да активно обликују свој и одговорно учествују у јавном животу хумано и демократски оријентисаног друштва, оспособљавајући их да независно критички мисле и просуђују, формирају сопствени поглед на свет који је осетљив на културни контекст, и да се у својим делима и поступцима руководе вредностима истине, добра, правде и лепоте чији смисао и значај откривају у процесу овладавања знањима и вештинама својственим филозофски култивисаној мисли.

Задаци наставе филозофије су да ученици:

- познају методолошку структуру научног и филозофског истраживања и оспособе се за примену критичко-рационалних метода у решавању практичних и теоријских проблема;

- доведу у везу властита мисаона искуства са карактеристичним филозофским проблемима и упознајући различита филозофска становишта стекну свест о сложености и креативној компоненти интелектуалног напора да се проникне у структуру стварности;

- разумеју значај историјског контекста и развојне димензије у настанку филозофских схватања, као и узајамно преплитање културних и интелектуалних традиција у настанку научних теорија и духовних творевина западне културе;

- овладају различитим мисаоним стратегијама и унапреде самостално и критичко суђење кроз анализу и интерпретацију филозофских текстова и реконструкцију филозофских аргумената;

- овладају анализом комплексних питања и идеја зарад формирања властитог погледа на проблеме савременог света;

- разликују сазнајне од вредносних судова и артикулишу властити вредносни систем у суочавању са етичким дилемама и изазовима друштва у коме живе;

136

- развију осетљивост за социјални и културни контекст, идентитет и разлике, овладају вештинама успешне комуникације, тимског рада и практикују технике за конструктивно решавање конфликата у свакодневном животу;

- преузимају одговорност за сопствене поступке, однос према природном и друштвеном окружењу, и да са успехом учествују у јавном животу друштва;

НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Увод у филозофију2. Античка филозофија3. Средњовековна филозофија4. Филозофија новог доба5. Савремена филозофска схватања

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Развијање (повезаности) знања, вештина, ставова и вредности код ученика погодује тематско и проблемско конципирање наставних садржаја које успоставља смисаоне везе између појмова, чињеница, процедура, као и сродних садржаја из различитих предмета, и циља на њихову примену у новим образовним контекстима. Настава филозофије има задатак да допринесе развоју општих кључних способности (посебно у области тзв. критичког мишљења), али и да, повратно, посредством оних које су стечене у другим областима (а то су пре свега језичка, читалачка, научна, уметничка писменост) унапреди општу перформансу ученика, подигне ниво њихове интелектуалне и духовне радозналости, оспособи их да феномене анализирају из перспективе различитих научних и уметничких дисциплина и да знања и ставова синтетизују у кохерентан поглед на свет.

Садржаји у оквиру наставних тема нису детаљно разрађени како би се наставницима оставила слобода да их конципирају на различите начине, при том консултујући и друге уџбенике и приручнике, као и материјал који је доступан преко интернета.

Срж наставе филозофије у четвртом разреду треба да чини обезбеђивање креативног, индивидуалног и флексибилног приступа проблемима филозофије у живој размени између наставника и ученика. Увођење у филозофију преко историје филозофије не може тећи линеарно и једнозначно, јер би робовало хронологији на уштрб тражења смисаоних веза у излагању и разумевању филозофске проблематике. Отуда су садржаји предвиђени програмом груписани у теме које одговарају проблемским целинама како би се концентрисано и свестрано истраживали.

Потребно је предвидети сразмерно већи број часова за савлађивање карактеристичних проблема античке филозофије, када се заправо одвија и постепено увођење ученика у филозофска питања, терминологију и начин мишљења. Однос филозофије према религији, науци и уметности умесније је обрађивати у конкретном епохалном контексту средњовековне односно нововековне филозофије, а не у уводним партијама.

137

Рачунајући са готово извесним тешкоћама које ученици могу имати у разумевању езотеричне проблематике и језика појединих праваца у савременој филозофији, препоручује се да њихово упознавање буде ствар избора и договора ученика и наставника, а да се као обавезни обраде само они концептуални склопови који су на дужи рок и карактеристично одредили мисаони оквир у коме филозофија кореспондира са изазовима наше епохе: 1) логички позитивизам и аналитичка филозофија преко релевантних представника, 2) волунтаризам (Ниче и Шопенхауер), 3) линија: феноменологија (Хусерл) - филозофија егзистенције (Кјеркегор, Јасперс, Хајдегер, Сартр) - филозофска херменеутика.

Растерећење програма од сувишне фактографије треба да се огледа и у селекцији садржаја које нуде уџбеници и оспособљавању ученика да их читају пратећи проблемске везе. Овде су наставници позвани да користе текст - анализу и различите активне, партиципативне и кооперативне методе обучавања у вештини артикулисања филозофских проблема и начина њиховог решавања.

Наиме, остварењу циља и задатака образовања у филозофији може водити само настава у којој је нагласак на проблемском приступу, самосталним и тимским истраживачким задацима који оспособљавају ученике за изградњу властитих стратегија учења и критичко коришћење различитих извора и средстава информисања, у којој се лако и често покреће разговор или расправа, размењују увиди и интегришу свакодневна искуства, ученици подстичу да користе знања стечена и ван школе, уважавају индивидуалне разлике у начину учења и брзини напредовања, избором тема прате и развијају њихова интересовања и пружа помоћ у професионалној оријентацији.

Оцењују се нивои постигнућа у свим знањима, умењима, способностима и вештинама наведеним у циљевима и задацима изучавања предмета, разноврсним методама и инструментима, током свих часова, а не само оних намењених утврђивању или систематизацији, како би оцена уистину имала информативну, мотивациону и оријентациону улогу када је у питању напредовање ученика.

Вреднују се целовити писмени и усмени одговори на постављена питања, али и активност коју ученици испољавају на часу, пре свега спремност на сарадњу и интелектуалну размену у дискусији са другима, кућна припрема за најављену тему часа (нпр. упознавање са текстуалним материјалом, обрада понуђених асимилационих табела, састављање листе кључних појмова и сл.), допринос властитом усавршавању кроз додатно читање препоручене литературе, лично истраживање и прикупљање релевантног материјала, самостална или тимска припрема и презентовање пројектних задатака. Оцени доприносе и испољена спремност да се савладају кључни задаци предмета, исказано интелектуално интересовање за проблеме филозофије (логике), као и способност да се знања, вештине и ставови усвајају и развијају у интеграцији са њиховим овладавањем у другим наставним предметима. Поред редовне усмене размене, препоручује се укључивање писаних радова/есеја и тестова у систематизације градива са циљем да сви ученици (под једнаким околностима и у истом тренутку) демонстрирају познавање заокружених тематских целина, ниво способности да примене метазнања и научене технике филозофске/логичке

138

анализе, евалуирају понуђени материјал, артикулишу одређену филозофску (или личну) позицију и самостално се (ефективно) изразе.

Више нивое постигнућа (прикупљање и обраду материјала, креативну презентацију и флуентно излагање) ученици показују у пројектним радовима које као појединци или у тиму припремају на изабрану тему.

Покретање расправа (или учешће у њима) важан је део усавршавања логичких способности и развијања (артикулације и одбране) личних или колективних вредносних ставова, али и учења како да се толеришу туђи. Иако те компетенције нису циљно и систематски развијане током школовања, њихово укључивање у постигнућа која треба оцењивати свакако ће фокусирати пажњу наставника и ученика на овај кључни сегмент у трансферу филозофских знања на ваннаставне контексте. Сходно томе, треба подстицати учениково суделовање у пригодним дискусијама, дебатама, разјашњењима, анализама текстуалних предложака, логичким обрадама кључних појмова и концепата, формулацији питања и проблема као задатака часа, или различитим формама презентације.

5. ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

IV разред(2 часа недељно, 66 часа годишње)

Циљ и задаци су исти као и у првом разреду.НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Уводни час (1)3. Кошарка (61)4. Мерење физичких способности ученика на крају године (4)

6. МАТЕМАТИКА

IV разред(3 часа недељно, 96 часова годишње)

Циљ и задаци су исти као и у првом разреду.

Функције (18) Важнији појмови и чињенице о функцијама једне променљиве (дефинисаност, нуле, парност, монотоност, периодичност). Сложена функција (појам и једноставнији примери). Преглед важнијих елементарних функција, полиноми. Непрекидност функције (геометријски смисао). Гранична вредност функције. Извод функције (20) Прираштај функције. Извод функције (проблем тангенте и брзине). Основне теореме о изводу, изводи елементарних функција.

139

Диференцијал и његова примена код апроксимација функција. Испитивање функција (уз примену извода), график функције. Интеграл (18) Неодређени интеграл. Основна правила о интегралу, интеграл елементарних функција, табела основних интеграла. Метод замене, метод парцијалне интеграције. Најједноставнији примери диференцијалних једначина: y´=ф(x)г(y), y´´=Ц, y´´= -к² y.Одређени интеграл, Њутн-Лајбницова формула (без доказа). Примене одређеног интеграла (ректификација, квадратура, кубатура). Комбинаторика (8) Основна правила. Варијације, пермутације; комбинације (без понављања). Биномни образац. Вероватноћа и статистика (20) Случајни догађаји. Вероватноћа. Условна вероватноћа и независност. Случајне величине. Биномна, Пуасонова и нормална расподела. Средња вредност и дисперзија. Популација, обележје и узорак. Прикупљање, сређивање и приказивање података. Појам оцене параметара. Оцене вероватноће, средње вредности и дисперзије. Интервалне оцене за вероватноћу и средњу вредност. НАПОМЕНА: Обавезна су четири двочасовна школска писмена задатка са једночасовним исправкама (12).

Б. Стручни предмети

7. МОТОРНА ВОЗИЛА

IV РАЗРЕД(3 часа недељно, 96 часова годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе предмета моторна возила је стицање стручно теоријских знањапотребних за успешно разумевање технолошког процеса и технолошких законитостипримењених у непосредном извршилачком раду у домену образованог профиламашински техничар моторних возила.Задаци наставе предмета моторна возила је:- стицања знања о моторним возилима и прикључним возилима као и о начинууградње специјалних возила и принципима функционисања система моторних возила;- стицања знања о методама поступцима и принципима техничког одржавањамоторних возила и постављању дијагнозе неисправности на возилу;- стицања знања о примени и карактеристикама алата који се користи при оправции одржавању моторних возила;- оспособљавање за разумевање и самостално коришћење техничке документацијеи стручне литературе за избор оптималног режима рада и примену стандарда;- схватање значаја повезаности и међузависности елемената радног процеса којипредстављају технолошку целину на пословима одржавања моторног возила и провератехничке исправности.

140

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА1. УВОД (1)2. ЕЛЕМЕНТИ ВОЗИЛА (18)3. СИСТЕМ ЗА УПРАВЉАЊЕ ВОЗИЛОМ (10)4. КОЧНИ СИСТЕМ (27)5. НОСЕЋИ СИСТЕМ (16)6. ТЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕД ВОЗИЛА (6)7. ТЕОРИЈА КРЕТАЊА МОТОРНИХ ВОЗИЛА (18)

8. ЕКСПЛОАТАЦИЈА И ОДРЖАВАЊЕ МОТОРНИХ ВОЗИЛА

IV РАЗРЕД(3 часа недељно, 96 часова годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе предмета експлоатација и одржавање моторних возила је да ученициса стеченим теоријским и практичним знањима могу успешно обављати послове приексплоатацији и одржавању возила.Задаци наставе предмета експлоатација и одржавање моторних возила су:- Стицање знања о експлоатационо техничким карактеристикама возила;- Стицање знања о техничком опслуживању моторних возила;- Упознавање и организација рада сервиса;- Оспособљавање ученика да користе алат и опрему при демонтажи и поправкамапојединим склопова на возилу.САДРЖАЈИ ПРОГРАМА1. УВОД (1)2. ИНСТРУМЕНТИ (4)3. НЕИСПРАВНОСТ НА СКЛОПОВИМА И АГРЕГАТИМА (17)4. ТЕОРИЈА ИСТРОШЕЊА (10)5. ВЕЖБЕ (64)

9. МЕРЕЊЕ И КОНТРОЛИСАЊЕ

IV РАЗРЕД(2 часа недељно, 64 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе предмета мерење и контролисање је примена стечених знања измерења и контроле и других стручних предмета у току утврђивања неисправности ињиховом отклањању на возилу.Задаци наставе предмета мерење и контролисање су:- Упознавање организације и контроле квалитета, контролних места у процесуутврђивања кварова и одржавања;- Стицање знања о методама контроле делова, подсклопова и склопова мотора имоторних возила у току одржавања;- Упознавање различитих мерних средстава за мерење дужина, површина, снаге,

141

притиска, протока и друго.- Стицање увида у методологију контроле сложеног производа на примеру мотораСУС и моторних возилаСАДРЖАЈИ ПРОГРАМА1. УВОД (1)2. ОСНОВИ ИНДУСТРИЈСКЕ МЕТРОЛОГИЈЕ (1)3. МЕРЕЊЕ И КОНТРОЛИСАЊЕ (12)4. МОТОРИ СУС (10)5. ПАЉЕЊЕ ОТО МОТОРА (8)6. ДИЗЕЛ МОТОРИ (2)7. ПОГОНСКИ МЕХАНИЗАМ МОТОРА СУС (6)8. РАЗВОДНИ МЕХАНИЗАМ (4)9. УПРАВЉАЧКИ МЕХАНИЗАМ (4)10. ПОГОНСКА ТРАНСМИСИЈА (4)11. МЕРНИ УРЕЂАЈИ (12)

10. ЕЛЕМЕНТИ АУТОМАТИЗАЦИЈЕ МОТОРНИХ ВОЗИЛА

IV РАЗРЕД(2 часа недељно, 64 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе предмета елементи аутоматизације моторних возила је стицањезнања о принципима и начинима аутоматизације савремених моторних возила у склопупознавање функције возила.Задаци наставе предмета елементи аутоматизације моторних возила су:- систематизација већ усвојених знања о моторним возилима;- упознавање примене аутоматизације у системима за напајање мотора;- упознавање аутоматизације у систему за паљење, хлађење и подмазивањемотора- упознавање аутоматизације у системима за пренос снаге возила;- упознавање са употребом серво-уређаја у системима управљања кочења;- упознавање са аутоматском регулацијом напона;- упознавање са основним принципима аутоматизације клима уређаја;- упознавање са новим конструкцијама разних система возила и применомаутоматике.САДРЖАЈИ ПРОГРАМА1. УВОД (1)2. ОСНОВНЕ ТЕОРИЈЕ СИСТЕМА АУТОМАТСКОГ УПРАВЉАЊА (8)3. МЕРНИ СИСТЕМИ (6)4. ОПТЕРЕЋЕЊЕ МЕРНИХ СИСТЕМА (2)5. ПОУЗДАНОСТ МЕРНИХ СИСТЕМА (2)6. ПОЈАЧАВАЧИ (3)7. КОНЦЕПТИ АУТОМАТСКОГ УПРАВЉАЊА (12)8. АУТОМАТИЗАЦИЈА МОТОРНОГ ВОЗИЛА (2)9. АУТОМАТСКИ СИСТЕМИ БЕНЗИНСКИХ МОТОРА (14)

142

10. АУТОМАТСКИ СИСТЕМИ ДИЗЕЛ МОТОРА (10)11. КЛИМАТИЗАЦИЈА ВОЗИЛА (2)12. АУТОМАТИЗАЦИЈА СПЕЦИЈАЛНИХ СИСТЕМА МОТОРНИХ ВОЗИЛА (2)

11. ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА

IV РАЗРЕД(2часа недељно, 64 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе предмета организација рада је да ученици стек-ну основна знања о савременој организацији производње и упра-вљању пословно-производним системом.Задаци наставе организације рада су:- проучавање метода и техника организације и управљања пословно производним системима;- проучавање непосредне припреме и услова за успешну производњу;- упознавање са пословним информационим системом и могућностима применекомпјутера у планирању, праћењу и регулисањупроизводње;- упознавање са могућностима примене студије и анализе ра-да и времена за дозирање и усавршавање рада;- припрема за решавање менаџерских проблема;- упознавање елемената система квалитета, значај система квалитета и улоге менаџмента и организационих мера у њему;- упознавање са местом и значајем ергономије у савременим условима привређивања.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

УВОД (2)

Опште поставке и основни појмови. Класична теорија орга-низације. Некласична теорија организације. Модерна теорија ор-ганизације.ПЛАНИРАЊЕ (5)Дугорочни план. Годишњи план. Оперативно планирање и терминирање. Техника мрежног планирања. Средства за планира-ње,праћење и регулисање производње. Планирање, праћење и ре-гулисање производње уз примену компјутера.УСЛОВИ И ОГРАНИЧЕЊА ПОНАШАЊАПОСЛОВНОГ СИСТЕМА (2)Анализа спољашњих и унутрашњих услова и ограничења. Непосредна припрема и обезбеђење услова за производњу.ПРОИЗВОДНИ КАПАЦИТЕТИ (3)

Појам производног капацитета. Врсте капацитета. Методе и технике утврђивања коришћења производних капацитета. Распоредмашина (радних места). Ланчана производња.ОРГАНИЗАЦИЈА ОБЕЗБЕЂЕЊАМАТЕРИЈАЛА ЗА ПРОИЗВОДЊУ (2)Залихе. Складишта, појам, улога и врсте. Опремање склади-шних простора, смештај и чување робе у складишту. Основне раз-мереи параметри складишта. Показатељи складишног простора.

143

УНУТРАШЊИ ТРАНСПОРТ (3)Појам о саобраћају и транспорту. Транспортни токови. Принципи организације унутрашњег транспорта. Појам комбинованогтранспорта. Основни захтеви у транспортним манипулација-ма. Критериј економичности при избору транспортних уређаја.Транспортна средства. Основни технички показатељи (технички капацитет, експлоатациони капацитет). Аутоматизација транспорта и трошкови транспорта.ОРГАНИЗАЦИЈА ОБЕЗБЕЂЕЊАПРОИЗВОДЊЕ АЛАТИМА (2)Оштрење и одржавање алата. Складиштење алата и снабде-вање радних места.ОРГАНИЗАЦИЈА ОДРЖАВАЊА МАШИНА (4)Системи одржавања. Плански-превентивни систем одржава-ња. Циклус одржавања машина. Информациони систем за одржа-вањемашина.ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ СТУДИЈЕ РАДА (5)Анализа система човек-машина. Уређење радног места. Средства, инструменти и документација за проучавање рада. Ком-плекснаметода оптиматизације човек-машина,мерење рада, појам норме и врсте норме;- методе за утврђивање норме (мерење времена, применом стандардних елемената, метода тренутним запажањима, искуствено).ЕКОНОМСКИ ПОКАЗАТЕЉИ ПОСЛОВАЊА (5)Утрошци разних облика рада и трошкова. Карактер промен-љивости трошкова. Јединични и укупни трошкови. Q-C дијаграм.Показатељи пословних и производних резултата. Економичност, рентабилност, продуктивност.ПОСЛОВНО-ПРОИЗВОДНИИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ (7)Носиоци информација и токови информација. Имплемента-ција пословно производног информационог система. Програми за пословни-производни информациони систем. Организациона до кументација: радни налог, радна листа, требовање, повратницаматеријала.

ИНДУСТРИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ (8)Организација, менаџмент и предузетништво. Индустријско окружење и пословна политика. Процес руковођења. Утицајни фактори уфази одлучивања и фази спровођења. Мотивација и понашање људи. Стилови менаџмента. Компјутерска подршка.СТРАТЕГИЈСКИ МЕНАЏМЕНТИ МАРКЕТИНГ (4)Научно-технички прогрес, тржиште и пословна филозофија предузећа. Маркетинг. Управљачки информативни систем за стра-тегијско одличивање.СИСТЕМ КВАЛИТЕТА (7)ЕРГОНОМИЈА (5)Основни појмови и предмет проучавања. Фактори радних услова. Ергономско пројектовање радног места и индустријског производа.Ергономски стандарди. Систем човек-компјутер. Ергономски аспект тастатуре, екрана и пратеће опреме.

НАЧИН ИЗВРШАВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)Наставни предмет организација рада је састављен тако да представља, са једне стране, надградњу стручних предмета, a ca другедаје стручну основу за реализовање других предмета. Због тога је овај предмет при реализацији потребно повезивати с другимстручним предметима, а нарочито с предметима чија је реализација предвиђена са рачунарима и технолошким поступцима.При реализацији наставне материје потребно је градиво не-прекидно везивати за економске специфичности рада и производњу умашинској струци, било да се ради о техноорганизационом сегменту, сепценту економије, или сегменту заштите на раду. Садржајепрограма треба излагати и тумачити уз што веће прилагођа-вање конкретним и практичним условима и могућностима школе и њеног окружења.На примеру конкретног предузећа радне средине показати утицај технологије производње

144

на еколошки систем и оценити нивозаштите на раду.

12. ПРАКТИЧНА НАСТАВА

IV РАЗРЕД(7 часова недељно, 224 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе предмета практична настава је да ученици овладају елементарнимвештинама и умећима за обављање технолошких операција и поступака и на тај начинда се оспособе за практично примењивање знања, умећа на руковању, одржавању,опслуживање, производњи и сервисирању мотора СУС.Задаци практичне наставе су:- Упознавање са алатом, прибором и машинама;- Упознавање са производним радом у условима производње машина и обрадеметала;- Оспособљавање за економично коришћење материјала, чување алата, прибора,машина и друге опреме у производњи;- Овладавање основним вештинама ручне, машинске обраде и склапањем машина;- Оспособљавање за рад у процесу одржавања машина и уређаја;- Стицање навика за примену мера заштита на раду и коришћења заштитнихсредстава;- Да ученици схвате значај квалитета у производњи и одржавању машина;- Да ученици науче да цене производни рад и схвате значај мајсторства иизвршилаца као једног од услова за квалитетну производњу у машинству и обрадиметала;- Да се упознају са основним индустријским постројењима и њиховимфункцијама;- Да се ученици оспособе за активно учествовање у процесу организованепроизводње;- Да ученици стекну основна знања о машинама;- Оспособљавање за обављање дијагностицирања, одржавања и поправке намотору;- Упознавање и извођење послова производње, испитивања и контроле радамотора;- Упознавање са поступцима, организацијом у току експлоатације мотора,снабдевању и евидентирању резервних деловаСАДРЖАЈИ ПРОГРАМА1. УВОД (1)2. СИСТЕМ ЗА ОСЛАЊАЊЕ ВОЗИЛА (49)3. СИСТЕМ ЗА УПРАВЉАЊЕ (49)4. СИСТЕМ ЗА КОЧЕЊЕ (91)5. НОСЕЋИ СИСТЕМИ (14)6. ТЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕД ВОЗИЛА (20)7. НАСТАВА У БЛОКУ (60)

145

В. Изборни предмети

13. ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

IV разред(1 час недељно, 32 часа годишње)

Циљ и задаци су исти као и у трећем разреду .НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Информисање као претпоставка за одговоран и ангажован живот у грађанском друштву (15)2. Професионални развој (17)

14. ВЕРСКА НАСТАВА

IV разред(1 час недељно, 32 часа годишње)Циљ и задаци су исти као и у првом разреду.НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Увод (1)2. Хришћанско схватање историје (старојелинско и савремено схватање историјебез Бога) (4)3. Есхатон - будуће Царство Божје као узрок Цркве и историје (последњи догађај,догађај Царства Божијег даје валидност и постојање историјским догађајима) (3)4. Смрт природе као разједињење, распадање и смрт личности као прекидзаједнице са личношћу за коју смо били везани, коју смо највише волели (4)5. Литургија нам открива и циљ због кога је Бог створио свет и људе (да светпостане Царство Божије у коме неће бити смрти) (2)6. Помесна и васељенска Црква, њихов однос (4)7. Јединство Цркве (на помесном и васељенском нивоу) (6)8. Теологија православне уметности (књижевности, сликарства, архитектуре,музике...) (6)9. Црква и свет (њихов однос) (2)

146

1.3. МАТУРСКИ ИСПИТ

Матурски испит се састоји из заједничког и посебног дела.А. Заједнички део обухвата предмете који су обавезни за све ученике средњихстручних школа, а према програму који су остварили у току четворогодишњегобразовања:1. Српски језик и књижевност. Б. Посебни део обухвата:1. матурски практичан рад са усменом одбраном рада,2. усмени испит из изборног предмета.1. Матурски практични рад састоји се из израде пројекта, израде дела машине,уређаја, инсталације и сл., утврђивања квара или неисправности уређаја, машине,инсталације и сл., сервисирање уређаја, машине инсталације и сл.Садржаји практичног рада, односно његови задаци дефинишу се из садржајапрограма стручних предмета из следећих области карактеристичних за образовнопрофил електротехничар електронике:- електронски појачавачи,- електронски медицински уређаји,- рачунари и програмирање, и- високофреквенцијска електроника.Садржаји усмене провере знања проистичу из садржаја програма матурскогпрактичног рада и односе се на знања из предмета (области) из којих је рађен матурскипрактичан рад.2. Испит из изборног предмета:- математика,- електрична мерења и мерења у електроници,- електроника I и II,- електронски појачавачи,- електронски медицински уређаји,- рачунари и програмирање, и- високофреквенцијска електроника.

147

НАСТАВНИ ПЛАНПодручје рада: ЕКОНОМИЈА, ПРАВО И АДМИНИСТРАЦИЈАОбласт: ЕКОНОМИЈАОбразовни профил: ЕКОНОМСКИ ТЕХНИЧАР ПРВИ РАЗРЕД

Ред.број

I ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИА. ОПШТЕОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТИ

ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД ТРЕЋИ РАЗРЕД ЧЕТВРТИ РАЗРЕД УКУПНО

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у блоку год.

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В

1.

а. Српски језик и књижевностб. _________ језик и књижевност*

3   111     3   108     3   108     3   99     12   42

6    

2.Српски као нематерњи језик*

2*         2*         2*         2*                  

3. Страни језик 3   111     3   108     3   108     3   99     12   42

6    

4. Социологија                     2   72               2   72    

5. Историја 2   74     2   72                         4   146    

6.Физичко и здравствено васпитање

2   74     2   72     2   72     2   66     8   284    

7. Математика 3   111     3   108     3   108     3   99     12   42

6    

8.Рачунарство и информатика

  2   74                                   2   7

4  

9. Екологија 2   74                                   2   74    10. Хемија 2   74                                   2   74    

                                                                                                                                                                                                                    

Укупно А: 17 2 629

74   13   468     13   468     11   363     54 2 19

2874  

148

Укупно А: 19 703 13 468 13 468 11 363 56 2002

Б. СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ(теорија, вежбе, практична настава)

ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД ТРЕЋИ РАЗРЕД ЧЕТВРТИ РАЗРЕД УКУПНО

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у

блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у

блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у

блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у

блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у

блоку год.

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В

1.Основи економије

2   74     2   72     2   72     2   66     8   284    

2.Пословна економија

2   74     2   72     2   72     2   66     8   284    

3. Рачуноводство 1 2 37 74   1 2 36 72 30 2 2 72 72 30 2 2 66 66 30 6 8 21

1

284

90

4.Савр.пословна коресп.

1 2 37 74   1 2 36 72                       2 4 73146

 

5. Статистика                     2   72     2   66     4   13

8    

6.Уставно привредно право

                    2   72     2   66     4   138    

7.Монетарна екон. и банк.

                    2   72     2   66     4   138    

8.Ком. познавање робе

          2   72                         2   72    

9. Маркетинг                               2   66     2   66    

10.

Ек.географија           2   72                         2   72    

11.

Пословна информатика

                      2   72     2   66     4  138

 

Укупно Б: 6 4 222

148   10 4 36

0144   12 4 43

2144   14 4 46

2132   42 16 14

76

568

 

Укупно Б: 10 370   14 504 30 16 576 30 18 594 30 57 2044 90

Укупно А + Б: 23 6 85

1222   23 4 82

8144   25 4 90

0144   25 4 82

5132   96 18 34

04

642

 

Укупно А + 29 1073   27 972 30 29 1044 30 29 957 30 114 4046 90

149

Б:

Укупно часова: 29 1073 27 1002 29 1074 29 987 114 4136

- оспособљава ученике да теоријска знања о језичким појавама и правописнојнорми успешно примењују у пракси;- васпитава у духу језичке толеранције према другим језицима и варијантнимособеностима српског језика;- развија умења у писменом и усменом изражавању;- подстиче ученике на усавршавање говора,писања и читања, као и на неговањекултуре дијалога;- оспособљава ученике да се успешно служе разним облицима казивања иодговарајућим функционалним стиловима у различитим говорним ситуацијама;- подстиче и развија трајно интересовање за нова сазнања, образовање иоспособљавање за стално самообразовање.НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Увод у проучавање књижевног дела (14)2. Књижевност старог века (13)3. Средњовековна књижевност (11)4. Народна књижевност (12)5. Хуманизам и ренесанса (11)6. Барок и класицизам (6)

7. Лектира (6)8. Језик (22)9. Култура

изражавања (16)

2. ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

I разред(3 часа недељно, 111 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе страних језика је стицање, проширивање и продубљивање знања иумећа у свим језичким активностима,упознавање културног наслеђа створеног на датомстраном језику и оспособљавање за даље образовање и самообразовање.Задаци наставе страних језика су да ученици:- усвоје говорни језик у оквиру нових 1000 речи и израза укључујући итерминологију значајну за дату струку, што у току осам година учења језика чиниукупан фонд око 2400 речи и израза продуктивно, а рецептивно и више;

150

II ОСТАЛИ ОБАВЕЗНИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

ПРВИ РАЗРЕД

ДРУГИ РАЗРЕД

ТРЕЋИ РАЗРЕД

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

годишње годишње годишње годишње

1. Час одељенског старешине/заједнице 74 часова 72 часова 72 часова 66 часова

2. Додатни рад до 30 часова

до 30 часова

до 30 часова до 30 часова

3. Допунски рад до 30 часова

до 30 часова

до 30 часова до 30 часова

4. Припремни и друштвено-користан рад*

до 30 часова

до 30 часова

до 30 часова до 30 часова

- негују правилан изговор и интонацију уз обраћање посебне пажње напонеритмичке и прозодијске схеме које су битне у усменом изражавању;- разумеју говор (непосредно путем медија) и спонтано се изражавају у оквирутеме из свакодневног живота општих тема струке,уз исказивање личног става ирасположења;- овладавају техником информативног читања, разумеју сложеније језичкеструктуре и упознају особености језика струке читањем текстова везаних за теме изобласти дате струке;- даље савлађују основе ортографије ради коректног писменог изражавања уоквиру усвојене лексике- развијају разумевање писаног стручног текста,писање резимеа,налаза, извештајаи оспособљавају се за њихову усмену интерпретацију; стичу нова сазнања окарактеристикама земаља и народа чији језик уче, њиховог начина живота и обичаја;- оспособљавају се за вођење разговора о нашој земљи,њеним природнимлепотама, културним и историјским тековинама;- шире своју културу, развијају међукултурну сарадњу и толеранцију и својеинтелектуалне способности;- оспособљавају се за даље образовање и самообразовање у области језика иструке коришћењем речника, лексикона и друге приручне литературе.

НАСТАВНЕ ТЕМЕ

1. Great Britain (12)2. Life Stories (12)3. Threats to Earth (12)4. Tame and Wild (9)5. Traditional Celebrations (17)6. Our Green Planet (13)7. Why Is Sport so Popular? (10)8. A Friend in Need Is a Friend (19)9. Holiday Destinations (2)10. Economy (5)

3. ИСТОРИЈА

I разред(2 часа недељно, 74 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе историје је да ученици овладају знањима и умењима о развојуљудског друштва од најстаријих времена до савременог доба како би, у склопу осталихпредмета, допринела свестраном развоју њихове личности и стваралаштва.Задаци:- овладањима знањима о историјским појавама и процесима на садржајима опрошлости људског друштва у целини и прошлости српског народа и националних

151

мањина које живе на тлу Србије;- развијање критичке историјске свести и историјског мишљења ученика каооснове научног тумачења развоја људског друштва;- неговање на историјским садржајима радног, моралног, патриотског и естетскогваспитања;- схватање основних карактеристика историјских периода (стари, средњи и новивек) и основних карактеристика њиховог развитка;- схватање и функције и основних одлика (типова и облика) државе;- упознавање особености развитка друштва и државе код јужнословенских народаи њихових суседа до средине XIX века;- схватање карактера и последица стране власти над јужнословенским народима ињиховим суседима и битне одлике народноослободилачких покрета српског народа.- уочавање особености културног развитка српског народа до средине XIX века;- упознавање особености друштвеног развитка народа на ваневропскимконтинентима у старом, средњем и новом веку и њихов допринос општем развиткучовечанства;- схватање значаја друштвених покрета и борби за историјски развитакчовечанства;- продубљивање познавања основних историјских појмова;- оспособљавање за самостално коришћење уџбеника, приручника и осталихнаставних средстава;- неговање лепог, складног и логичког излагања, према нормама књижевногјезика,- оспособљавање за самостално коришћење података и извођење судова изакључака на основу прикладне изворне грађе и историјске литературе, енциклопедија,лексикона итд...НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Увод и праисторију (3)2. Стари век (11)3. Средњи век (17)4. Југословенски народи и њихови суседи у средњем веку (15)5. Европа од XVI до XVIII века (14)6. Јужнословенски народи и њихови суседи од XVI до средине XIX века (14)

4. ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

I разред(2 часа недељно, 74 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ и задаци физичког васпитања је задовољавање ученика ради подстицањафизичког развоја, очувања здравља,усавршавања моторних способности, и моторичкеумешности, формирање правилног схватања и односа према физичкој култури и трајноподстицање ученика да активности у њој уграде у свакодневни живот и културуживљења.Задаци:

152

- развијање код ученика интереса и потреба за активним ангажовањем наподручју физичке културе;- упућивање ученика на повезивање физичке културе са животом, радом ипотребама свакодневног живота;- развијање и учвршћивање навика о свакодневној систематској нези тела, оразвијању и одржавању физичке кондиције и коришћења физичке културе за здраву икултурну разоноду;- проширење и продубљивање образовања које су ученици стекли у основнојшколи и потпуније савладавања грана спорта за које показују посебан интерес.

НАСТАВНЕ ТЕМЕ

1.Уводни час (1)2. Атлетика (15)3. Рукомет (40)4. Вежбе на справама и тлу (14)7. Мерење физичких способности ученика на крају године (4)

5. МАТЕМАТИКА

I разред(4 часа недељно, 148 часова годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе математике је:- стицање математичких знања и умења неопходних за разумевање- законитости у природи и друштву, за примену у свакодневном животу и- пракси, као и за успешно настављање образовања:- развијање менталних способности ученика, позитивних особина личности- и научног погледа на свет.Задаци наставе математике јесу :- стицање знања неопходних за разумевање квантитативних просторних односа;- стицање опште математичке културе и схватање места и значаја математике упрогресу цивилизације;- оспособљавање ученика за успешно настављање образовања и изучавање другихобласти у којима се математика примењује;- допринос формирању и развијању научног погледа на свет;- допринос радном и политехничком образовању ученика;- развијање логичког мишљења и закључивања, апстрактног мишљења иматематичке интуиције- допринос изграђивању позитивних особина личности као што су:систематичност, уредност, тачност, смисао за самосталан рад и критичност;- даље оспособљавање ученика за коришћење стручне литературе и других изворазнања.

153

НАСТАВНЕ ТЕМЕ

1. Логика и скупови (9)2. Реални бројеви (5)3. Увод у геометрију (9)4. Пропорционалност величина (8)5. Изометријске трансформације (21)6. Рационални алгебарски изрази (14)7. Линеарне једначине и неједначине, линеарна функција (18)8. Хомотетија и сличност (10)9. Четири писмена задатка са исправкама (12)

6. РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА

I разред(0+2 часа недељно, 74 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставног предмета рачунарство и информатика је стицање основнерачунарске писмености и оспособљавање ученика за коришћење рачунара у даљемшколовању и будућем раду.Задаци наставе рачунарства и информатике су:- упознавање ученика са унутрашњом организацијом савремених рачунарскихсистема;- упознавање и оспособљавање ученика за коришћење графичких оперативнихсредина;- упознавање и оспособљавање ученика за коришћење програма за обраду текста;- упознавање и оспособљавање ученика за комуникације применом рачунара;- упознавање и оспособљавање ученика за коришћење мултимедијскихапликација;- стицање слике код ученика о могућностима примене савремених рачунарскихсистема.

НАСТАВНЕ ТЕМЕ

1. Основе рачунарске технике (8)2. Основе рада у оперативном систему са графичким интерфејсом (10)3. Текст процесор (16)4. Слајд презентације (12)5. Рад са табелама (16)6. Интернет и електронска комуникација (12)

154

7.ЕКОЛОГИЈАЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе екологије за стицање општих знања о законима живе природе и развијање љубави према природи.Задаци:- усвајање појмова и разумевање законитости у живом свету,- упознавање принципа функционално живих система,- упознавање са грађом и функцијом ћелије,- упознавање принципа биологије развића човека, хумане генетике и заштите здравља,- развијање правилног културног и савесног односа према природи,- стицање нових знања о особеностима животне средине и унапређивање те средине,- стицање знања о рационалном коришћењу природних добара, о променама које људском делатношћу настају у природи,- стицање знања о значају научних и стручних активности за спречавање негативних промена у природи,- стицање радних навика и одговарајућег односа према раду,- развијање свести о потреби изучавања хијерархијске структуре биолошких појава и процеса.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМАI РАЗРЕД(2 часа недељно, 74 часова годишње)РАЗНОВРСНОСТ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ЖИВОТА (1)Настанак и услови живота на Земљи; савремена подела живог света; разлике међу биљкама и животињама; облици међусобних односа биљака и животиња.БАКТЕРИЈЕ (1)Грађа и структура бактерија. Размножавање бактерија. Бактерије као изазивачи болести човека. Значај бактерија у привреди и генетском инжињерингу.ВИРУСИ (1)Грађа и структура вируса. Размножавање вируса. Вируси као изазивачи различитих обољења код човека.БИОЛОГИЈА ЋЕЛИЈЕ (9)Грађа и cтpyктypa ћелије. Грађа и cтруктуpa ћелијских органела.Деоба ћелије и значај ћелијских деоба.Метаболизам: карактеристике метаболизма и значај за живи свет. Типови исхране живих бића. Фотосинтеза - њени продукти и значај за живот на Земљи.ВЕЖБА: Методе изучавања ћелије помоћу светлосног микроскопа и упознавање са микрографијама, добијеним помоћу електронског микроскопа.БИОЛОГИЈА РАЗВИЋА ЧОВЕКА (10)Геометогенеза (сперматогенеза и оогенеза). Оплођење. Браздање. Бластулација. Гастулација и формирање клициних листова. Неурулација и ембрионалнаиндукација. Ембрионалне адаптације. Плацентација. Органогенеза (органи - деривати ектодерма, органи - деривати ендодерма и органи - деривати мезодерма).Растење ћелија, органа и организма. Регенерација.Растење и развиће човека од пубертета: ембрионална фаза, рана фетална фаза, касна

155

фетална фаза, постнатални период и рано детињство, детињство ипубертет.Ментална хигијена адолесцената.Полни односи: физиолошки, психолошки и културно-социјални аспекти. Контрацепција и заштита од полних болести.Старење и смрт.ХУМАНА ГЕНЕТИКА (10)Основни принципи и правила наслеђивања код човека. Извори генетичке варијабилности. Утицај средине на изазивање наследних промена.Хромозоми човека. Структура и грађа наследног материјала. Типови наслеђивања. Структурне и нумеричке аберације хромозома. Болести које настају кодпоследица промене генетичког материјала.Генетичка условљеност понашања људи. Праћење хуманих наследних особина преко родословних стабала.Генетички инжењеринг и његов значај за човека.Планирање породице. Значај планирања породице. Генетичко саветовалиште.ЗАШТИТА ЗДРАВЉА (3)Хигијена тела.Усна дупља. Значај хигијене уста и зуба. Микроорганизми који живе у усној дупљи. Инфекције које се преносе преко усне дупље и система органа за варење.Стечена дефицијенција имунитета (СИДА): настанак, начин преношења и заштита.Превенција полних болести.Токсикоманија и болести зависности (никотин, алкохол, наркотици). Други облици зависности. Превенција и лечење зависности.ОСНОВНИ ЕКОЛОШКИ ПОЈМОВИ И ПРИНЦИПИ ЕКОЛОГИЈЕ ЧОВЕКА (35)Дефиниција, предмет истраживања и значај екологије. Услови живота и појам еколошких фактора. Однос организма и животне средине. Дејство и значајеколошких фактора. Класификација еколошких фактора.

Адаптације на различите услове живота. Животне форме - појам, примери и класификација. Еколошка ниша - појам, примери и савремена схватања. Животностаниште и појам биотопа.Основне одлике популације. Густина популације. Просторни односи. Рађање и смртност. Узрасна и полна структура популације. Растење и промена бројностипопулације.Животна заједница (биоценоза) као систем популација. Структура и класификација животних заједница. Водене и сувоземне заједнице. Еколошке пирамиде.Екосистем као јединство биотопа и биоценозе. Кружење материје и протицање енергије кроз екосистем. Органски продуктивитет екосистема. Преображајекосистема. Груписање и класификација екосистема.Биосфера - јединствени еколошки систем Земље. Биогеохемијски циклуси.Специфичности хуманих популација: историјски и савремени аспекти. Основна обележја демографије.ЗАШТИТА И УНАПРЕЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕЧовек и његов однос према природи. Еколошке промене у природи под дејством

156

човека. Промене физичких услова средине. Промене у саставу живог света.Уношење врста у крајеве у којима их није било и последице такве интродукције. Процес доместификације. Подизање насеља и услови живота у градовима.Генетичке последице нарушавања екосистема и загађивање животне средине.Загађивање и заштита животне средине (екотоксикологија). Загађивање и заштита ваздуха, загађивање и заштита вода. Загађивање и заштита земљишта.Загађивање и заштита хране. Загађивање радијацијом и заштита. Бука и заштита од буке. Систем праћења загађивања животне средине (мониторинг).Уређивање животне средине и уређење простора.ЗАШТИТА ПРИРОДЕПроблем угрожености и заштите природе. Савремени приступи и могућности заштите угрожене флоре, фауне и појединих животних заједница. Могућнострекултивације и ревитализације екосистема и предела.Заштита и валоризација природних ресурса.Национални паркови и природни резервати.НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)Изучавањем садржаја програма предмета екологија ученици средњих школа треба да стекну знања о човеку, о природи, и значају природе, заштите иунапређивања животне средине за заштиту и унапређивање здравља становништва и очувања биодиверзитета и живота на Земљи.Предмет има посебну функцију у општем професионалном образовању ових кадрова јер су они, обављањем професионалних задатака, стално у прилици данарушавају квалитет природе и животне средине, или пак, да га савесним и одговорним радом штите и унапређују.Садржаји програма треба да упознају ученике како функционише здрав организам, који су фактори који контролишу људско здравље и како сачувати здравље издраву животну и радну средину, као и стварање навика контролисања здравља.Садржаји програма конципирани су тако да ученици, усвајањем знања из екологије, упознају како функционишу живи системи и човек, упознају екозаједницу иекосистеме, изворе и врсте загађивача, загађивања и негативне последице које настају услед загађења, као и поступке којима се спречава загађивање идеградација природне и животне средине.Садржаји програма одређују и човеково место у природи, његов однос према осталој неживој и живој природи, еколошке промене у погледу састава живог светакао последица поремећаја природне равнотеже.У остваривању програма један од приоритетних задатака наставника треба да буде развијање свести о потреби очувања биодиверзитета, као и упознавање сапрописима којима се регулише заштита природе.У остваривању програма треба имати у виду и ослањати се на знања која су ученици стекли у оквиру предмета биологија у основној школи и координирати рад са реализаторима програма у којима се изучавају проблеми загађивања и загађивача са посебних аспеката утицаја загађивача на човечији организам, хемизамзагађивања и примена технологија које се појављују као извор загађивања.Поред уобичајених метода и облика рада, допринос бржем и ефикаснијем учењу даће примена наставних филмова. Посета индустријским системима, онима којидоприносе унапређивању животне средине, као и онима који доприносе њеном

157

деградирању, уз одговарајући стручни и научни приступ наставника и другихстручних лица имаће посебне позитивне ефекте у васпитању ученика.

8. ХЕМИЈАЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе хемије је продубљивање, проширивање и повезивање знања о хемијским појавама и законитостима, као и оспособљавање ученика да стеченознање примене у пракси.Задаци:- проширивање и продубљивање знања о општим појмовима хемије;- проширивање и продубљивање знања ученика о најважнијим органским и неорганским једињењима;- стицање знања о добијању и својствима најважнијих производа хемијске индустрије.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМАI РАЗРЕД(2 часа недељно, 74 часова годишње)СУПСТАНЦА (8)Смеша и чисте супстанце.Елементи и једињења.Раствори, дисперзни системи (појам, подела).Прави раствори, растворљивост, састав раствора.Раствори електролита.Колоидни раствори.ОСНОВНА НЕОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА (8)Оксидација. Оксиди (метала и неметала).Киселине (појам, добијање).Хидроксиди (појам, добијање).Соли (појам, добијање). Технички важне соли.Повезаност оксида, киселина, хидроксида и соли.НЕОРГАНСКИ ХЕМИЈСКИ ПРОИЗВОДИ (8)Хлороводонична киселина.Сумпорна киселина.Амонијак.Минерална (вештачка) ђубрива.Проста ђубрива.Сложена ђубрива.Течна ђубрива.ОСНОВНА ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА (21)Основне карактеристике угљениковог атома.Типови веза између угљеникових атома.Подела органских једињења.

158

Угљоводоници (појам, подела).Засићени угљоводоници (структура, врсте).Алкани (структура, хомологи низ, номенклатура, реакције).Незасићени угљоводоници (структура, врсте).Алкени (структура, хомологи низ, номенклатура, реакције).Алкини (структура, хомологи низ, номенклатура, реакције).Ароматични угљоводоници (појам, структура, подела).Бензин (структура, реакције).Феноли (структура, својства).Алкохоли (структура, номенклатура, реакције).

Аддехиди (структура, номенклатура, реакције).Кетони (структура, номенклатура, реакције).Етри (добијање, својства).Карбоксилне киселине (структура, номенклатура, реакције).Аминокиселине (структура, реакције).Естри (добијање, својства).БИОЛОШКИ ЗНАЧАЈНА ЈЕДИЊЕЊА (14)Беланчевине (протеини). Састав, својства, подела протеина. Ферменти (ензими). Хормони. Примена протеина у индустрији.Угљени хидрати. Својства и подела. Моносахариди (глукоза, фруктоза). Олигосахариди (млечни шећер, малтоза). Полисахариди (скроб, целулоза). Алкохолноврење. Производи алкохолног врења.Масти и уља (појам, својства, подела). Маргарин.Витамини.Минералне материје.Вода.ОРГАНСКИ ХЕМИЈСКИ ПРОИЗВОДИ (15)Полимери. Структура. Својства и подела полимера. Општи принципи синтезе полимера.Пластичне масе - полипласти (полиетилен, полипропилен, поливинилхлорид, полиестри, полиамиди, плистирен, фенолпласти, аминопласти, епоксидне смоле,полиакрилати, полиуретани, електропроводни полимери).Еластомери. Каучук (природни и синтетички). Гума.Боје и лакови.Средства за прање и чишћење (природна и синтетичка).НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)У оквиру ове наставне области ученици треба да схвате значење појединих појмова и да уоче разлику. Све појмове илустровати одговарајућим примерима.Обрадити основне карактеристике појединих једињења. Ово треба да буде увод у следећу наставну тему, тако да се за пример могу узети она једињења која ћесе тамо детаљније обрађивати (сумпорна киселина, амонијум-хидроксид, фосфати ...).Код неорганских хемијских производа инсистирати више на производима (главним и

159

споредним) који се могу добити појединим технологијама. Сам процеспроизводње обрадити што краће и не инсистирати на хемијским реакцијама.Основне карактеристике угљениковог атома је наставна тема битна за разумевање свих органских једињења. Важно је објаснити врсте веза код С-атома.Код угљоводоника обрадити основне карактеристике и разлике, супституцију, адицију, структуру бензенованог прстена.Код осталих органских једињења (алкохоли, алдехиди ...) не треба обрађивати све начине добијања и реакције, већ одабрати најпознатије примере и примере којису лакши ученицима.Ова наставна област обогаћена је примерима примене биолошки значајних једињења у индустријској производњи прехрамбених производа (алкохолнипроизводи, маргарин и др.).У оквиру ове области ученицима треба објаснити полимеризационе, поликондензационе и полиадиционе реакције, посебно инсистирати на разликама. Даљеобјаснити основне производе органске хемијске индустрије који углавном као полазну сировину за добијање користе петрохемијске интермедијере.

Б. СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ

9.ОСНОВИ ЕКОНОМИЈЕ

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ:Упознавање ученика са основним појмовима о привредном животу и о економским наукама које се њима баве. Стицање знања о друштвеној производњи,показатељима услова и резултата производње као и односима и правилностима робног система привређивања и функционисања тржишта.Стицање знања о карактеристикама и правилностима репродукције робног произвођача. Упознавање ученика са основним облицима пласмана капитала идохоцима који се јављају по основу тих пласмана. Упознавање са основним карактеристикама процеса репродукције у савременом друштву.Задаци:- оспособљавање ученика за разумевање услова настанка економских наука,- упознавање са предметом изучавања политичке економије,- савладавање основних појмова о друштвеној производњи,- овладавање сазнањима о основним појмовима и законитостима робне производње и тржишта,- оспособљавање ученика за разумевање природе робног произвођача, неопходних услова и процеса његовог репродуковања,- стицање знања о расподели националног дохотка у савременој робној привреди као и о основним облицима капитала и дохоцима који се присвајају по основуњих,

160

- стицање знања о основним карактеристикама процеса друштвене репродукције као и о основним питањима друштвено-економског карактера привредепрелазног периода.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМАI РАЗРЕД(2 часа недељно, 74 часова годишње)НАСТАНАК И РАЗВОЈ ЕКОНОМСКИХ НАУКА (7)Основни појмови и схватања привредног живота у време настајања економских наука.Карактеристике појединих економских наука у објашњавању појава у привредном животу.Настајање и развој политичке економије као науке.ПРОЦЕС ДРУШТВЕНЕ ПРОИЗВОДЊЕ КАО ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА ПОЛИТИЧКЕ ЕКОНОМИЈЕ (12)Појам производње (појам материјалне производње и појам друштвеног процеса производње).Основни фактори производњеТехничка и друштвена страна процеса производњеПроизводне снаге и производни односиПојмови и изрази којима се користи политичка економијаПојам начина производње и друштвено-економска формацијаОсновна обележја правилности и принципа привредног животаОСНОВНИ ПОЈМОВИ О ДРУШТВЕНОЈ ПРОИЗВОДЊИ (20)Нужност производње- Производња и људске потребе (појам и основна класификација људских потреба)- Карактеристике производње у савременим условима. Подела рада, њени облици и значај за друштвено-економски развој- Појам и основне карактеристике друштвене и техничке поделе рада- Основне карактеристике поделе рада у савременим условимаСразмеран распоред друштвеног фонда рада на различите делатности- Појам укупног друштвеног фонда рада и његов распоредДруштвени бруто производ, друштвени производ и национални доходак- Друштвени бруто производ и друштвени производ- Фактори који одређују обим друштвеног бруто производа- Појам продуктивности рада и фактори који је одређују- Појам интензивности рада и фактори који је одређују- Појам националног дохотка и његова расподелаСтруктура друштвеног бруто производа и његова расподела- Материјална структура друштвеног бруто производа- Вредносна структура друштвеног бруто производа- Наменска расподела друштвеног бруто производаПотребан производ, потребан рад и потребно радно времеВишак производа, вишак рада и вишак радног времена

161

Друштвена репродукција и њени облици- Појам и облици друштвене репродукцијеРОБНА ПРОИЗВОДЊА И ЊЕНЕ ЗАКОНИТОСТИ (35)Основни облици организовања друштвене производње- Појам и основне карактеристике натуралне и робне производње- Услови настанка робне производње и њене опште карактеристикеРоба и њена основна својства- Појам и карактеристике употребне вредности робе- Појам и карактеристике вредности робе- Појам и прометне вредности робеТумачење вредности робе- Рад као суштина вредности робе- Субјективна оцена корисности робе као њена вредност- Двојаки карактер рада садржан у роби (индивидуални и друштвени рад; конкретан и апстрактан рад)Одређивање величине вредности робе- Појам, значај и фактори друштвено потребног радног временаИзражавање величине вредности робе- Појам, основне карактеристике и фактори који одређују прометну вредност робеРазвој облика изражавања вредности робе- Суштина и основне карактеристике прометне вредности- Фактори који одређују прометну вредност робе- Прост, једноставан или случајан облик вредности- Развијени или потпуни облик вредности- Облик општег еквивалента- Новчани облик вредностиНастанак новца и његове основне функцијеМетални, папирни и кредитни новацПојам и фактори количине новца потребног у робном прометуПојам и основне карактеристике инфлације и дефлацијеПојам и начин утврђивања паритета и појам девизног курсаПојам и основне карактеристике девалвације и ревалвацијеПојам закона вредности као основне правилности система робне производње и његове опште карактеристикеПојам тржишне вредности и фактори који је одређујуПојам тржишне цене и механизам њеног формирањаТржиште и механизам испољавања закона вредности

10.ПОСЛОВНА ЕКОНОМИЈА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе ПОСЛОВНЕ ЕКОНОМИЈЕ је да ученик схвати и овлада знањима која изучава овај предмет као и повезаност пословне економије са другим научнимдисциплинама. Остваривањем овог програма ученици се уводе у подручје рада и

162

образовни профил за који су се определили, што им омогућава разумевањеосновних економских појмова из пословне економије.Задаци наставе су:- упознавање ученика са циљевима и предметом изучавања пословне економије;- схватање односа пословне економије и других научних дисциплина које се изучавају у подручју економије;- овладавање појмовима: предузеће, средства, трошкови, принципи, резултати, организација, функција, планирање, контрола, управљање;- самостална израда елабората, шема и графикона из области пословне економије;- развијање представе о значају и употреби економских појмова и њиховој међусобној повезаности ради стварања што потпуније слике о пословној економији ињеном окружењу;- стварање код ученика способности логичког размишљања и доношења закључака на темељу анализа и знања из пословне економије;- оспособљавање за коришћење уџбеника и друге стручне литературе.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМАI РАЗРЕД(2 часа недељно, 74 часова годишње)

ОСНОВИ ЕКОНОМИЈЕ ПРЕДУЗЕЋАУВОД У ПОСЛОВНУ ЕКОНОМИЈУ (1)Појам економије предузећаДефинисање пословне економијеПредмет изучавања пословне економијеЦиљеви изучавања пословне економијеНОСИОЦИ ПРИВРЕЂИВАЊА (1)Предузеће као носилац привређивањаОстали носиоци привређивањаПРЕДУЗЕЋЕ (20)Појам и карактеристике предузећаЗадаци предузећаЕлементи предузећаВрсте предузећаОрганизациони облици предузећаПредузеће као системСтруктура предузећа као системаОснивање и престанак рада предузећаФУНКЦИЈЕ ПРЕДУЗЕЋА (1)УправљањеРуковођењеИзвршењеСРЕДСТВА И ИЗВОРИ СРЕДСТАВА ПРЕДУЗЕЋА (12)Средства предузећаИзвори средстава предузећа

163

Контрола коришћења средставаТРОШКОВИ ПОСЛОВАЊА ПРЕДУЗЕЋА (11)Појам трошкова и утрошакаУтрошци елемената производњеПодела трошковаКалкулације трошковаКретање укупних трошкова предузећаКонтрола трошкова предузећаТОКОВИ ВРЕДНОСТИ У ПРЕДУЗЕЋУ (13)Појам и циљеви ангажовања средставаЕлементи ангажовања средставаОблици ангажовања средставаЦиклус ангажовања средставаКоефицијенат ангажовања средставаКонтрола ангажовања средставаРЕЗУЛТАТИ ПОСЛОВАЊА ПРЕДУЗЕЋА (7)Појавни облици резултатаПраћење и упоређивање резултатаРасподела резултатаПРИНЦИПИ И ОЦЕНЕ ПОСЛОВАЊА ПРЕДУЗЕЋА (8)ПродуктивностЕкономичностРентабилностПовезаност економских принципа пословањаЛЕКСИКОН ОСНОВНИХ ПОЈМОВА ЕКОНОМИЈЕ ПРЕДУЗЕЋА ПРИМЕРИ ЗА ИЛУСТРАЦИЈЕ, ГРАФИЧКО ПРИКАЗИВАЊЕ И ШЕМАТСКЕ ПРИКАЗЕПРИМЕРИ ИЗ ПРАКСЕНАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)Циљ програма пословне економије који се изучава све четири године у средњим економским школама је стицање знања која уводе ученике у подручје рада иобразовни профил за који су се определили.Остваривањем програма ученици стичу основна знања из области пословне економије што омогућава овладавање и разумевање основних економских појмова.При изради програма водило се рачуна о узрасту ученика, њиховим психофизичким могућностима, интересу за економску стварност у којој живе и која јепретпоставка за њихову будућност. Програм је конципиран тако да омогућава ученицима сумирање претходно стечених знања као и коришћење знања заобјективно сагледавање економске стварности.Неопходно је стручно, педагошки и аргументовано интерпретирати наставну грађу како би се остварили васпитни и образовни задаци наставног програма. Уинтерпретацији наставних садржаја треба избегавати, с једне стране, позитивистичке идеолошки обојене ставове и оцене или, с друге стране, негативистичке,критизерске, неаргументоване и ненаучне оцене.Ученике треба упућивати на правилно информисање, на коришћење уџбеника и стручне литературе.

164

Образовни и васпитни захтеви програма биће остварени уколико се интерпретација садржаја програма заснива на подстицању ученика на логично закључивање иразумевање, на анализу и слободно изражавање мишљења. To значи да систем учења и преношења знања треба да се заснива на укључивању у савремененаставне методологије и активног интеракцијског односа наставника и ученика. Наставник треба јасно да одреди систем, облик, метод, средства рада и припремуученика за час, као и да да упутство ученику за коришћење уџбеника и друге литературе.Релативни научно-васпитни захтеви наставног програма по разредима и наставним тематским целинама су следећи:- у првом разреду се обрађује Пословна економија за први разред са поднасловом Основи економије предузећа где се обрађују тематске целине: увод у пословнуекономију, носиоци привређивања, предузеће, функције предузећа, средства и извори предузећа, трошкови пословања предузећа, токови вредности у предузећу,резултати пословања предузећа, принципи и оцене пословања предузећа и на крају, лексикон основних појмова;- у другом разреду се обрађује Пословна економија за други разред са поднасловом Пословне функције предузећа где се обрађују тематске целине: дефинисањепојма функција, диференцирање функција у предузећу, функција планирања, производна, набавна, продајна, транспортна, складишна, финансијско-рачуноводствена, кадровска, контролна и истраживачко-развојна функција у предузећу, општи послови у предузећу и на крају, лексикон основних појмова упословним функцијама предузећа;- у трећем разреду се обрађује Пословна економија за трећи разред са поднасловом Управљање предузећем (менаџмент) где се обрађују тематске целине:дефинисање управљања, теорије и концепти управљања, активности управљања, планирање пословања и развоја предузећа, организовање предузећа,организационо понашање и култура предузећа, контрола пословања предузећа, носиоци активности управљања и на крају, лексикон основних појмова оуправљању предузећем, и- у четвртом разреду се обрађује Пословна економија за четврти разред са поднасловом Управљање пословним подручјима предузећа где се обрађују тематскецелине: диверсификација управљања, производни менаџмент, менаџмент маркетинга, финансијски, трговински и пројектни менаџмент, менаџмент људскихресурса, управљање информационим системима, и на крају, лексикон основних појмова о управљању пословним подручјима предузећа.Кроз све четири године реализације програмског садржаја пословне економије ученици ће самостално радити примере за илустрацију, графичко приказивање ишематски приказ појединих наставних тематских области, праћених одговарајућом документацијом.На крају сваке школске године вршиће се рекапитулација лексикона основних економских појмова.У току остваривања програмских садржаја Пословне економије наставници треба да ученицима презентирају и све настајуће важне промене тако да би наставадобијала што више у актуелности.

165

11.РАЧУНОВОДСТВО

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе рачуноводства јесте да оспособи ученике за усвајање основних знања из рачуноводствене проблематике. Циљ наставе јесте и развијањерачуноводствене логике применљиве у свим облицима привредног друштва и других организација. Кроз наставу рачуноводства ученици треба да стекну и развијуособине тачности, уредности, систематичности, одговорности и схвате значај добре комуникације у тимском раду.Задаци наставе рачуноводства јесу:- пружање основних знања о рачуноводству (евиденција пословних догађаја, документација, састављање биланса стања, успеха, рачуноводствено извештавањеи др.);- разумевање улоге и значаја рачуноводствене функције у евидентирању пословних догађаја, планирању, контроли и анализи пословања привредног субјекта;- подстицање и убрзавање интелектуалног развоја ученика;- стицање рачуноводствених знања;- развијање и унапређивање стечених рачуноводствених знања и умења;- разумевање неопходности тачног, уредног и правовременог пружања рачуноводствених информација за пословно одлучивање, као и за потребе екстернихкорисника;- оспособљавање за примену знања у оперативним аспектима рачуноводствене функције;- развијање способности за чување, рационално коришћење средстава и одговорност за средства којима се послује;- развијање способности ученика за повезивање стечених теоријско - стручних знања са праксом конкретних привредних субјеката;- оспособљавање за континуирано праћење и примену законских промена;- развијање мисаоно-интелектуалних (мишљење, расуђивање, закључивање), практичних, и изражајних вештина и навика;- развијање стваралачких способности и вештина (путем вежби) као и правилан однос према раду;- повезивање са сродним дисциплинама у функцији стицања целовитих знања из економске проблематике.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМАI РАЗРЕД(1+2 часа недељно; 37+74 годишње)Увод (1+2)Привредно друштво, његов циљ и задаци.Рачуноводство, појам, делови и задаци.Књиговодство као основни део рачуноводства.Средства и извори средстава (3)Појам и врсте средстава.Појам и врсте извора средстава.

166

Инвентарисање (3+6)Појам, циљ и врсте инвентарисања.Организација инвентарисања.Састављање почетног инвентара.Примери састављања инвентара.Почетни биланс стања (10)Појам и врсте биланса.Начело билансне равнотеже.Примери састављања почетног биланса на основу почетног инвентара.- први писмени задатак- исправак првог писменог задатка.Пословне промене (догађаји) и књиговодствена документа (5)Појам пословног догађаја (промена).Појам, подела и елементи књиговодствених докумената.Контрола и чување књиговодствених докумената.Попуњавање књиговодствених докумената.Књиговодствени рачуни - конта (2+4)Појам, облици и врсте конта.Правила књижења на контима стања .Примери састављања конта на основу почетног биланса.Евиденција новчаних средстава (15)Благајна, појам и врсте.Документација благајне.Евиденција благајничког пословања.Текући рачун - појам и отварање.Инструменти платног промета.Евиденција преко текућег рачуна.Попуњавање документације и примери евиденције новчаних средстава.- други писмени задатак.- исправак другог писменог задатка.Евиденција материјала (15)Појам, врсте и цене материјала.Документација везана за набавку и трошење материјала.Евиденција материјала (аналитичка и синтетичка са усаглашавањем).Попуњавање документације, примери за књижење.Евиденција обавеза према добављачима (11)Појам поверилаца - добављача.Документација везана за добављаче.Евиденција добављача (аналитичка и синтетичка са усаглашавањем).Попуњавање документације и примери за књижење.- трећи писмени задатак.- исправак трећег писменог задатка.Евиденција готових производа (7)Готови производи - појам, цене и документација.Евиденција готових производа (аналитичка и синтетичка са усаглашавања).Попуњавање документације и примери за књижење.

167

Евиденција потраживања од купаца (2+4)Појам дужника - купаца и документација.Евиденција купаца (аналитичка и синтетичка са усаглашавањем).Попуњавање документације и примери за књижење.Евиденција робе (15)Роба - појам и цене.Документација.Евиденција робе (аналитичка и синтетичка са усаглашавањем).Евиденција робе у продавници.Попуњавање документације и примери за књижење.- четврти писмени задатак.- исправак четвртог писменог задатка.Просто књиговодство (2+4)Појам и карактеристике простог књиговодства.Основне евиденције простог књиговодства.Утврђивање имовине и резултата пословања у простом књиговодству.НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)Садржаји програма рачуноводства дати су у виду наставних целина - тема. За наставне целине дат је оквирни број часова, који наставнику треба да сугеришуобим, дубину и начин интерпретације сваке целине. Тај фонд часова има оријентациони карактер и треба га усклађивати са конкретном ситуацијом у разреду иодређеном наставном целином. Структуру теорије и вежби треба посматрати у дужем временском периоду и уклопити је у укупну структуру часова.Дидактичко - методички захтеви се односе на примену дидактичких принципа избора метода и облика рада на часу, с циљем да подстичу ученика у процесстицања знања. На часовима теорије и вежби могу се примењивати и разни облици тимског рада, односно рада у групама у комбинацији са разним облицима иметодама активно оријентисане наставе. Ове могућности наставник треба да оствари поступно и систематски, што програм рачуноводства и омогућава.Програмски садржаји првог разреда обухватају увод у рачуноводствену проблематику, инвентарисање, састављање биланса стања, пословне догађаје,књиговодствена документа, конта и књиговодствене евиденције на контима средстава и извора средстава привредног друштва. Неопходно је одабрати адекватнепримере за евиденције и користити оригиналну документацију и обрасце.Програмски садржаји другог разреда обухватају основе двојног књиговодства, пословне књиге двојног књиговодства, евиденцију расхода и прихода, утврђивањерезултата пословања, једнообразно књиговодство, контни оквир и евиденцију основних средстава и дугорочних финансијских пласмана. Посебну пажњу обратитина пословне књиге двојног књиговодства и указати на законску обавезу. Нагласити значај континуираног праћења и примене свих законских промена. Примеритреба да буду добро осмишљени са обрадом пратеће документације неопходне за евиденцију.Програмски садржаји трећег разреда обухватају евиденцију кроз примену контног оквира по класама и то од класе један (класа нула обрађује се у другомразреду). Указати на значај важећих законских прописа. Кроз евиденције обрадити

168

укупно пословање производног привредног друштва са одговарајућомдокументацијом. Истаћи значај рачуноводственог извештавања.Програмски садржаји четвртог разреда обухватају евиденцију пословања трговинских привредних друштава, пословних банака и основе рачуноводственогпланирања, контроле, ревизије и анализе. При евиденцији треба поштовати законске прописе и све измене законских прописа (које настану). При евиденцијикористити оригиналну документацију и обрасце. Треба истаћи значај, место и улогу рачуноводственог планирања контроле, ревизије и анализе у системурачуноводства.Са ученицима обавезно урадити по два писмена задатка са претходним припремама у сваком полугодишту, који омогућавају обнављање и увежбавањепрограмских садржаја као и проверу знања ученика.Посебну пажњу обратити на објашњење појединих стручних појмова с којима се ученици први пут срећу. Правилно, стручно и разумљиво тумачење основнихпојмова је неопходно за разумевање, не само садржаја овог предмета, већ и свих осталих стручних предмета.При реализацији наставних садржаја из предмета рачуноводство, поред уџбеника користити и помоћну литературу: збирке, практикуме. Ученике такође требаупутити на коришћење стручне литературе, стручне часописе, књиге и сл. За квалитетно остваривање програма рачуноводства неопходно је да школа располажеспецијализованом учионицом (кабинет рачуноводства).Настава у блоку се може организовати у привредном друштву или школи. Циљ блок наставе је да ученици стечена теоријска знања повежу са праксом и провереих у пракси, као и да се ученици оспособе за самостални рад. При извођењу блок наставе извршити корелацију са сродним предметима. При реализацији блокнаставе ученик треба да води дневник рада који ће послужити за вредновање блок наставе и формирање закључне оцене из рачуноводства.

12. САВРЕМЕНА ПОСЛОВНА КОРЕСПОНДЕНЦИЈА

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставног предмета савремена пословна кореспонденција у другом разреду је увежбавање пословне кореспонденције у пословним комуникацијама. Крозпрограм савремене пословне кореспонденције ученици ће коришћењем савремених електронских средстава савладати технику брзе, тачне и савременепреписке. Тиме се обезбеђује добра сарадња између привредних и других субјеката у обављању своје делатности.Задаци наставног предмета Савремена пословна кореспонденција у другом разреду јесу:- да ученици обликују пословна писма, поштујући принципе да су садржајно тачна, писана службеним стилом, језички и правописно исправна и естетскиобликована;- да се ученици оспособљавају за израду пословних писама, докумената и формулара на рачунару.I РАЗРЕД

169

(1+2 часа недељно, 37+74 часова годишње)УВОД (5+0)- савремена канцеларија- циљ и задаци предмета- појам и развој средстава за писање- кореспонденција, појам и функција

ТЕХНИКА КУЦАЊА (9+25)- коришћење рачунара у кореспонденцији- врсте програма за обраду текста- врсте и облици тастатура- тастатура - основна слова, бројеви и ознаке- техника слепог куцања- правила система слепог куцања- обрада слова (слова I, II, III и IV реда)- обрада бројева- знаци интерпункцијаСАМОСТАЛНО ОБЛИКОВАЊЕ ТЕКСТОВА (8+16)- писање наслова и поднаслова- препис обликованих текстова - форме обликовања- самостално обликовање текстова- израда текстова из рукописа- обликовање текстова на страном језику- контрола тачности куцања- контрола језичке исправности- естетско обликовање текстаКОРЕСПОНДЕНЦИЈА (7+15)- значај и врсте кореспонденције- комерцијални значај кореспонденције у систему савремених пословних веза- пословна писма - преписи- структура пословног писма - обавезни и необавезни делови- пословна писма у робном промету- пословна кореспонденција у предузећима, банкама и осталим организацијамаНАЧЕЛА ПОСЛОВНЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ (8+18)- тачност, законитост и експедитивност у писању пословних писама- писање писама службеним стилом и техничка обрада- естетски изглед, формална и садржајна усклађеност пословног писма- чување пословне преписке- стил и фразе које се користе у пословној кореспонденцији- пословни бонтон у пословној кореспонденцији- адресирање писаних пошиљки- израда и рад са табелама- употреба интернета у пословној кореспонденцијиЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставног предмета Савремена пословна кореспонденција у првом разреду је упознавање ученика са значајем кореспонденције у пословним

170

комуникацијама. Кроз програм савремене пословне кореспонденције ученици ће коришћењем савремених електронских средстава савладати технику брзе, тачнеи савремене преписке. Тиме се обезбеђује добра сарадња између привредних и других субјеката у обављању своје делатности.Задаци наставног предмета Савремена пословна кореспонденција у првом разреду су:- да ученици науче како се обликују пословна писма, поштујући принципе да су садржајно тачна, писана службеним стилом, језички и правописно исправна иестетски обликована;- да ученици савладају технику израде пословних писама, докумената и формулара на рачунару.НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Савремена пословна кореспонденција се у првом разреду изучава у образовним профилима економски техничар, финансијски техничар и царински техничар.Часови се структурирају на 1 час теоријског рада и 2 часа вежби недељно. За прво поглавље - Увод, нису предвиђене вежбе, али их наставник може планиратиуколико има могућности.Остваривање програма захтева коришћење рачунара на којима се реализују часови вежби дељењем одељења на две групе. Школа може користитикабинете за рачунарство и информатику и пословну информатику за реализацију програма првог разреда.Основни задатак за наставника је да кроз реализацију овог програма ученици стекну основна знања из пословне кореспонденције, као и могућност самосталногобликовања свих врста односно форми пословних писама и других докумената који се користе у робном промету. Уз све то, ученици морају савладати иправила слепог куцања. Ученици морају овладати вештином брзог, тачног и исправног састављања пословних писама и докумената која се користе у савременомпословању.Писмени задаци нису обавезни, али се користе писане контролне вежбе, по две у сваком полугодишту, као један од облика праћења, вредновања и оцењивањазнања и вештине ученика. У реализацији часова вежби требало би посебну пажњу посветити техници слепог куцања, тачности у садржајима и естетскомизгледу писама, али се не постављају норме брзине куцања.Часови вежби се могу реализовати само у школи, и то искључиво на рачунарима.

В. Изборни предмети

13. ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

I разред(1 час недељно, 37 часова годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИОпшти циљ предмета је да ученици средњих школа стекну сазнања, развијају

171

способности и вештине и усвоје вредности које су претпоставке за целовит развојличности и за компетентан, одговоран ангажован живот у савременом грађанскомдруштву у духу поштовања људских права и основних слобода, мира толеранције,равноправности полова, разумевања и пријатељства међу народима, етничким,националним и верским групама.Задаци наставе предмета:- да ученици разумеју природу и начин успостављања друштвених, етичких иправних норми и правила и њихову важност за заједнички живот;- да се ученици уведу у разумевање појма права и упознају са Конвенцијом оправима детета и другим међународним документима која се баве људским правима;- да ученици науче врсте права и разумеју односе међу правима и узајамностправа и одговорности;- дасе код ученика развије осетљивост за кршење права, спремност за заштитусопствених и права других и науче технике залагања за остваривање права детета;- да се ученици подстакну и оспособе за активну партиципацију у животу школе;- да се ученици обуче техникама групног рада и групног одлучивања;- да код ученика развија способност критичког расуђивања и одговорностодлучивања и делања;- да се ученици обуче ефикасном планирању заједничких акција и пројеката;- да се избором садржаја и укупним начином рада у оквиру овог предметапоштују и практикују основне демократске вредности и подстакне њихово присвајање.НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Ја, ми и други (6)2. Комуникација у групи (8)3. Односи у групи / заједници (4)4. Решавање Сукоба (9)5. Насиље и мир (8)

14. ВЕРСКА НАСТАВА

I разред(1 час недељно, 37 часова годишње)НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Увод (1)2. Хришћанство је Црква (заједнички литургијски живот као израз вере у Бога (4)3. Појам о Боги у хришћанству (2)4. Познање Бога кроз Христа – у Цркви (3)5. Крштење и рукоположење као сједињење са Христом у Литургији подвиж-ништво као средство за остваривање личне заједнице са Богом) (20)6. Сликарство као израз човековог односа према Богу и свету који га окружује(разлика између црквеног сликарства- иконографије и световног сликарства) (7)

172

ДРУГИ РАЗРЕД

Ред.број

I ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИА. ОПШТЕОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТИ

ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД

ТРЕЋИ РАЗРЕД

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД УКУПНО

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у блоку год.

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В

1.

а. Српски језик и књижевностб. _________ језик и књижевност*

3   111     3   10

8     3   108     3   99     12   42

6    

2.Српски као нематерњи језик*

2*         2*         2*         2*                  

3. Страни језик 3   11

1     3   108     3   10

8     3   99     12   426    

4. Социологија                     2   72               2   72    

5. Историја 2   74     2   72                         4   146    

6.Физичко и здравствено васпитање

2   74     2   72     2   72     2   66     8   284    

7. Математика 3   111     3   10

8     3   108     3   99     12   42

6    

8.

Рачунарство и информатика

  2   74                                   2   7

4  

9. Екологија 2   74                                   2   74    1 Хемија 2   74                                   2   74    

173

0.

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        

Укупно А: 17 2 629

74   13   46

8     13   468     11   36

3     54 2 1928

74  

Укупно А: 19 703 13 468 13 468 11 363 56 2002

Б. СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ(теорија, вежбе, практична настава)

ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД ТРЕЋИ РАЗРЕД ЧЕТВРТИ РАЗРЕД УКУПНО

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у

блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у

блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у

блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у

блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у

блоку год.

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В

1.Основи економије

2   74     2   72     2   72     2   66     8   284    

2.Пословна економија

2   74     2   72     2   72     2   66     8   284    

3. Рачуноводство 1 2 37 74   1 2 36 72 30 2 2 72 72 30 2 2 66 66 30 6 8 21

1

284

90

4.Савр.пословна коресп.

1 2 37 74   1 2 36 72                       2 4 73146

 

5. Статистика                     2   72     2   66     4   13

8    

6.Уставно привредно право

                    2   72     2   66     4   138    

7.Монетарна екон. и банк.

                    2   72     2   66     4   138    

8.Ком. познавање робе

          2   72                         2   72    

9. Маркети                               2   66     2   66    

174

нг

10.

Ек.географија           2   72                         2   72    

11.

Пословна информатика

                      2   72     2   66     4  138

 

Укупно Б: 6 4 222

148   10 4 36

0144   12 4 43

2144   14 4 46

2132   42 16 14

76

568

 

Укупно Б: 10 370   14 504 30 16 576 30 18 594 30 57 2044 90

Укупно А + Б: 23 6 85

1222   23 4 82

8144   25 4 90

0144   25 4 82

5132   96 18 34

04

642

 

Укупно А + Б: 29 1073   27 972 30 29 1044 30 29 957 30 114 4046 90

Укупно часова: 29 1073 27 1002 29 1074 29 987 114 4136

175

ФАКУЛТАТИВНЕ АКТИВНОСТИ

III ФАКУЛТАТИВНИ ОБЛИЦИ

ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД

ТРЕЋИ РАЗРЕД

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

1. ФАКУЛТАТИВНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

1.1.

Језик другог народа 2 74 2 72 2 72 2 66

1.2.

Други страни језик 2 74 2 72 2 72 2 66

1.3.

Други предмети*                

2. ФАКУЛТАТИВНЕ ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ

2.1. Екскурзије од 2 до 3 дана од 2 до 3 дана до 5 дана до 5 дана

2.2.

Стваралачке и слободне активности ученика

30-60 часова 30-60 часова 30-60 часова 30-60 часова

2.3. Хор 70 часова годишње

2.4.

Културна и јавна делатност

2 радна дана

176

II ОСТАЛИ ОБАВЕЗНИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

ПРВИ РАЗРЕД

ДРУГИ РАЗРЕД

ТРЕЋИ РАЗРЕД

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

годишње годишње годишње годишње

1. Час одељенског старешине/заједнице 74 часова 72 часова 72 часова 66 часова

2. Додатни рад до 30 часова

до 30 часова

до 30 часова до 30 часова

3. Допунски рад до 30 часова

до 30 часова

до 30 часова до 30 часова

4. Припремни и друштвено-користан рад*

до 30 часова

до 30 часова

до 30 часова до 30 часова

школеА. Општеобразовни наставни предмети

1. СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

II разред(3 часа недељно, 108 часа годишње)

Садржаји програма и план овог предмета су исти као и код образовног профилаМашински техничар моторних возила .Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .

2. ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

II разред(3 часа недељно, 108 часа годишње)Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Schools and Education (10)2. Living with the Family (10)3. Human Relations (9)4. All the World`s a Stage (8)5. The World of Teenagers (5)6. News and Views (7)7. War and Peace (8)8. Human Solidarity (4)9. There`s Always the Weather (5)10. The American Past (12)11. Time Cannot Spoil What Man Can Make (6)12. Art and Artists (7)13. People and Places(5)14. Discoveries and Inventions(9)15. Economy (6)

3. ИСТОРИЈАII разред(2 часа недељно, 72 часа годишње)

Садржаји програма и план овог предмета су исти као и код образовног профилаМашински техничар моторних возила .Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .

4. ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ

II разред(2 часа недељно, 72 часа годишње)

177

Садржаји програма и план овог предмета су исти као и код образовног профилаМашински техничар моторних возила Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .

5. МАТЕМАТИКА

II разред(3 часа недељно, 111 часа годишње)Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .

НАСТАВНЕ ТЕМЕ

Степеновање и кореновање (18)

Степен чији је изложилац цео број, операције, децимални запис броја у стандардном облику.

Функција y=xн (н Î Н) и њен график.

Корен; степен чији је изложилац рационалан број. Основне операције са коренима.

Комплексни бројеви и основне операције са њима.

Квадратна једначина и квадратна функција (26)

Квадратна једначина са једном непознатом и њено решавање, дискриминанта и природа решења квадратне једначине.

Вијетове формуле и њихове једноставније примене. Растављање квадратног тринома на линеарне чиниоце.

Квадратна функција и њен график, екстремна вредност.

Простије квадратне неједначине.

Простији системи једначина са две непознате који садрже квадратну једначину (квадратна и линеарна, две чисто квадратне једначине).

Простије ирационалне једначине.

Експоненцијална функција, логаритамска функција (17)

Експоненцијална функција и њено испитивање (својства, график). Једноставније експоненцијалне једначине.

178

Појам инверзне функције.

Појам логаритма, основна својства. Логаритамска функција и њен график.

Основна правила логаритмовања, антилогаритмовање. Декадни логаритми. Примене логаритама (геометрија, нумеричка математика, пракса).

Елементи тригонометрије (32)

Тригонометријске функције оштрог угла. Основне тригонометријске идентичности. Таблице вредности тригонометријских функција.

Решавање правоуглог троугла.

Уопштење појма угла (мерење угла, радијан). Тригонометријске функције ма ког угла, свођење на први квадрант, периодичност.

Графици основних тригонометријских функција. График функције y=Асин(аx+б).

Адиционе теореме (без доказа) и неке њихове последице.

Једноставније тригонометријске једначине (синаx=б и сл.).

Синусна и косинусна теорема, решавање троугла. Примене тригонометрије (у метричкој геометрији, физици, пракси).

НАПОМЕНА: Обавезна су четири двочасовна школска писмена задатка са једночасовним исправкама (12).

А.Стручни предмети

6.ОСНОВИ ЕКОНОМИЈЕ

II РАЗРЕД(2 часа недељно, 72 часа годишње)

Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .Упознавање са наставним планом и програмом (1)РОБНИ ПРОИЗВОЂАЧ И ЊЕГОВА РЕПРОДУКЦИЈА (22)- Појам робног произвођачаКарактер фактора производње у робној привреди- Радна снага као роба- Појам капитала- Комбиновање чинилаца производње у савременом друштву (производна функција)- Производња вредности и њене карактеристике у робној привреди- Тајна настајања вишка вредности и његова суштинаПојам и нужност акумулације у робној привреди

179

- Појам акумулације капитала- Акумулација капитала и органски cacтав капитала- Облици акумулације капитала- Појам обрта и кружног кретања фактора производње (капитала) у робној привреди-Трошкови производње и цена коштања робног произвођача- Различити мотиви пословања робног произвођача (профит, добит, доходак)Показатељи пословног успеха робног произвођача- Појам и суштина профита и профитне стопе- Показатељи пословног успеха у условима савремене привредеНАЦИОНАЛНИ ДОХОДАК КАО МАТЕРИЈАЛНА ОСНОВА РАСПОДЕЛЕ У САВРЕМЕНОЈ ПРИВРЕДИ (31)Различити својински облици и дохоци у савременој робној привредиНајамнина као облик дохотка радничке класе- Суштина најамнине и облици плаћања радне снаге- Утицај државе и колективних уговора на кретање најамнинеРазличити облици пласмана капитала и њихови дохоциИндустријски капитал и индустријски профит- Присвајање профита од стране индустријских капиталиста- Просечан профит као унутрашња правилност присвајања профита- Екстра профит - присвајање профита од појединачног произвођачаТрговачки капитал и трговачки профит- Појам, значај и функција трговачког капитала- Карактер трговачког профита и начин његовог присвајања- Трошкови промета, њихов карактер и начин надокнађивањаЗајмовни капитал и камате- Појам и основне функције зајмовног капитала- Камата као доходак од зајмовног капитала- Банкарски капитал и банкарска добитАкцијски капитал и дивиденда- Појам и основне функције акцијског капитала- Дивиденда као доходак од акцијског капитала- Врсте и значај хартија од вредности- Промет хартија од вредностиЗемљишни капитал и земљишна рента- Појам и основне карактеристике земљишног капитала- Појам и суштина земљишне ренте- Основни облици ренте у савременом друштвуОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОЦЕСА РЕПРОДУКЦИЈЕ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ (18)Основна обележја развоја савременог друштва у условима техничко-технолошке револуције- Настајање нове поделе радаОсновне карактеристике производне и тржишне структуре савремене робне тржишне привреде- Концентрација и централизација капитала и производње- Појам и основне карактеристике државног монополистичког капитализма

180

Појам и основне карактеристике привреде прелазног периода- Основне карактеристике и захтеви високоразвијене технике и технологије савременог друштва- Основне карактеристике и захтеви крупне капиталистичке робне привреде- Карактеристике процеса подруштвљавања- Појам и основне специфичности прелазног транзиционог периода- Промене у економској структури савременог друштва и настајање мешовите привреде- Карактеристике и правилности одвијања процеса друштвене репродукције у привреди прелазног (транзиционог) периода.НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)У првом и другом разреду програма нагласак је на разликовању техничке и друштвене стране производње. Акценат тpe6a ставити на то како развој производнихснага утиче на промену друштвених односа.У делу који разматра друштвену производњу ученици треба да се упознају са основним појмовима о друштвеној производњи и репродукцији како би могли лакшеда прате наставу из овог предмета.У поглављу који разматра робну производњу и њене законитости ученици треба да се упознају са основним категоријама робне производње, као и са закономвредности и механизмом његовог испољавања. Посебан акценат треба ставити на анализу тржишта и механизам закона вредности који доводи до успостављањатржишне равнотеже.У оквиру првог дела програма за други разред разматрана је проблематика репродукције индивидуалног произвођача при чему ученик треба да се упозна сакарактером фактора производње у робној привреди, акумулацијом капитала са појмом обрта и кружног кретања фактора производње, са трошковима, ценомкоштања и показатељима пословног успеха.Овај део конституише садржаје који треба кроз наставни процес да омогуће ученицима разумевање начина на који закони робне производње регулишурепродукцију робног произвођача без обзира на облик својине.Анализа у оквиру овог дела програма је увод у анализу доходака и њихових извора који се даје у другом делу. Ученик треба да се упозна са друштвено-економским карактером доходака у савременој робној производњи, са њиховим стицањем и расподелом, као и са неким питањима тржишне привреде.Трећи део треба да упозна ученике са променама у друштвено-економској структури савременог друштва изазваним постојећом техничко-технолошкомреволуцијом - почев од промена у производњи и тржишној структури преко објашњења економске функције државе, па све до објашњења положаја радника усавременом друштву.На тој основи ученици стичу неопходна знања о законима репродукције савременог друштва као мешовитог друштва са плурализмом својинских облика идоходака, при чему је нагласак на законитостима робне производње као одлучујућем фактору ефикасности привређивања.У програму за предмет ОСНОВИ ЕКОНОМИЈЕ у току прве, друге године учења обухваћени су: основне економске категорије савремене робне привреде, основниекономски закони и механизам робне производње, као и економска структура

181

савременог друштва.Програм предмета конципиран је према потреби сумирања претходно стечених знања и сагледавања квалитативно нових садржаја економске стварности нашеземље. При изради програма водило се рачуна о психофизичким могућностима и узрасту ученика као и интересу ученика за економску стварност у којој живе икоја је претпоставка за њихов будући рад и образовање.Задатак остваривања програма је да ученике упути у објективно и стручно схватање економске и друштвене стварности у нашој земљи. Зато је неопходностручно, педагошки и аргументовано интерпретирати наставне садржаје да би се остварили циљеви и задаци наставног програма.Ученици треба да схвате објективно деловање закона тржишне привреде у нашим условима као и актуелне проблеме и приоритете развоја југословенскепривреде у транзиционом периоду. Ученике треба упућивати на коришћење уџбеника и стручне литературе. Такође их треба мотивисати на логично закључивањеи разумевање и активан однос у савладавању наставних садржаја. Систем рада са ученицима стога треба заснивати на савременој наставној методологији.Савладавање програмских садржаја треба остваривати у корелацији са осталим стручним предметима.У глобалном и оперативним плановима наставник треба да одреди васпитне и образовне циљеве које жели да оствари реализацијом сваке наставне јединице.Наставник треба јасно да одреди систем, облик, метод, средства рада и припрему ученика за час.У току остваривања програмских садржаја треба обухватити и све важне промене у економској стварности наше земље да би настава добијала што више уактуелности.У четвртом разреду ученици се упознају са елементима међународне економије и међународних економских односа. Циљ је да најпре стекну основна знања којасе односе на покретачке снаге међународне размене, њене облике, структуру и користи које земље имају од ње. Изложене теорије би требало да се презентирајушто илустративније, уз давање једноставних бројчаних примера и задавањем задатака који су примерени знању математике ученика завршне године средњеекономске школе.Питањима девизног курса и међународних финансија треба посветити једнако дужну пажњу, тим пре што су у данашње време међународна финансијска кретањавишеструко обимнија од размене робе. Коначно, обрадом питања институционализације и интеграције светске привреде ученици треба да се упознају саосновним правилима и облицима, као и начином функционисања међународних економских односа.

7. ПОСЛОВНА ЕКОНОМИЈА

II РАЗРЕД(2 часа недељно, 72 чава годишње)

182

ПОСЛОВНЕ ФУНКЦИЈЕ ПРЕДУЗЕЋАДЕФИНИСАЊЕ ПОЈМА ФУНКЦИЈА (4)ФУНКЦИЈА ИСТРАЖИВАЊА И РАЗВОЈА (3)ФУНКЦИЈА ПЛАНИРАЊА (2)ПРОИЗВОДНА ФУНКЦИЈА (11)Појам и значај производне функцијеТипови производњеПланирање производњеПрипрема производњеКонтрола производњеДокументација и евиденције у производњиСарадња производње са осталим функцијама у предузећуАнализа производне функцијеНАБАВНА ФУНКЦИЈА (12)Појам и значај набавкеЗадаци набавкеОрганизација набавкеНабавна политикаИстраживање тржишта набавкеРобне залихеПланирање набавкеКалкулација набавних ценаДокументација и евиденције у набавциСарадња набавне са осталим функцијама у предузећуАнализа набавне функцијеПРОДАЈНА ФУНКЦИЈА (12)Појам и значај продајне функцијеЗадаци продајеОрганизација продајеПолитика продајеИстраживање тржишта продајеПланирање продајеДиректна и индиректна продајаКалкулација продајних ценаПреговарање и закључење купопродајеДокументација и евиденције у продајиСарадња продајне са осталим функцијама у предузећуАнализа продајне функцијеСКЛАДИШНА ФУНКЦИЈА (5)Појам и значај складишне функцијеЗадаци и принципи складиштаВрсте складиштаОрганизација складиштаПријем у складиштеИздавање из складиштаАмбалажа и паковање робе

183

Складишна документација и евиденцијаСарадња складишне са осталим функцијама у предузећуАнализа складишне функцијеТРАНСПОРТНА ФУНКЦИЈА (5)Појам и значај транспортаЗадаци транспортаПланирање рада транспортаКоришћење средстава транспортаТранспортно осигурањеДокументација и евиденција у транспортуСарадња транспортне са осталим функцијама у предузећуАнализа транспортне функцијеФИНАНСИЈСКО-РАЧУНОВОДСТВЕНА ФУНКЦИЈА (5)Појам и значај финансијско-рачуноводствене функцијеЗадаци финансијско-рачуноводствене функцијеПослови финансијско-рачуноводствене функцијеОрганизација финансијско-рачуноводствене функцијеФинансијско-рачуноводствена документација и евиденцијеСарадња финансијско-рачуноводствене са осталим функцијама у предузећуАнализа финансијско-рачуноводствене функцијеКАДРОВСКА ФУНКЦИЈА (5)Појам и значај кадровске функцијеЗадаци кадровске функцијеПослови кадровске функцијеОрганизација кадровске функцијеКадровска документација и евиденцијеСарадња кадровске са осталим функцијама у предузећуАнализа кадровске функцијеФУНКЦИЈА КОНТРОЛЕ (5)Појам и значај функције контролеЗадаци функције контролеПослови функције контролеОрганизација функције контролеСарадња функције контроле са осталим функцијама у предузећуАнализа функције контролеИСТРАЖИВАЧКО-РАЗВОЈНА ФУНКЦИЈА (5)Појам и значај истраживачко-развојне функцијеЗадаци истраживачко-развојне функцијеПослови истраживачко-развојне функцијеОрганизација истраживачко-развојне функцијеСарадња истраживачко-развојне са осталим функцијама у предузећуАнализа истраживачко-развојне функцијеОПШТИ ПОСЛОВИ У ПРЕДУЗЕЋУ (3)ПРЕДУЗЕЋЕ У ПОСЕБНИМ УСЛОВИМА (1)ЛЕКСИКОН ОСНОВНИХ ПОЈМОВА О ФУНКЦИЈАМА ПРЕДУЗЕЋА (1)ПРИМЕРИ ЗА ИЛУСТРАЦИЈЕ, ГРАФИЧКО ПРИКАЗИВАЊЕ И ШЕМАТСКЕ

184

ПРИКАЗЕПРИМЕРИ ИЗ ПРАКСЕ

8.КОМЕРЦИЈАЛНО ПОЗНАВАЊЕ РОБЕ

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ изучавања предмета комерцијално познавање робе је стицање знања о својствима производа, квалитету производа и карактеристикама робног асортиманакако са технолошког тако и са економског и комерцијалног аспекта.Задаци:- стицање општих знања о квалитету и чиниоцима који директно утичу на квалитет робе;- упознавање основних својстава и карактеристика одређених група производа;- повезивање основних знања из хемије, физике, биологије, технологије, економије и екологије.САДРЖАЈИ ПРОГРАМАII РАЗРЕД(2 часа недељно, 72 часа годишње)ПОЈАМ, СИСТЕМАТИЗАЦИЈА И КЛАСИФИКАЦИЈА РОБЕ (2)Појам и карактеристике робе. Систематизација и класификација робе.КВАЛИТЕТ РОБЕ (10)Појам квалитета. Чиниоци који утичу на формирање квалитета робе.Својства и показатељи квалитета робе (основна физичка својства, физичко-хемијска својства, експлоатациона и естетска својства робе).Дизајн робе (производа). Ниво квалитета робе.Марка и друге ознаке као симболи квалитета робе.Прописи који регулишу квалитет робе у промету (стандарди, норме квалитета, технички нормативи). Атест о квалитету.Декларисање и обележавање производа. ЕАН, ИАНА и слично системи за идентификацију производа.АМБАЛАЖА И ПАКОВАЊЕ РОБЕ (7)Појам амбалаже и паковања, функције амбалажа.Подела амбалаже. Амбалажа од папира и картона, амбалажа од дрвета, стаклена амбалажа, метална амбалажа. Амбалажа од пластичних маса. Текстилнаамбалажа. Амбалажа од комплексних материјала.Системи комерцијалног паковања.СКЛАДИШТЕЊЕ И ТРАНСПОРТ РОБЕ (3)Узроци кварења робе (производа).Заштита производа током складиштења и транспорта.ЕНЕРГИЈА (10)Технолошки и економски значај енергије.Појам, облици и извори енергије.Горива. Састав и својства горива.Поделе горива. Чврста горива. Угаљ, квалитет и прерада угља.Течна горива. Нафта. Класификација и квалитет нафте. Прерада нафте и производи од нафте.

185

Гасовита горива, врсте, квалитет.ПРОИЗВОДИ МЕТАЛУРГИЈЕ (19)Технолошке - економске карактеристике металургије и подела.Својства метала и легура. Подела метала. Добијање метала. Прерада и обрада метала и легура. Корозија и заштита метала од корозије.Производи црне металургије (гвожђе, челик). Означавање челика по ЈУС-у. Челични производи.Производи обојене металургије (бакар, олово, цинк и њихове легуре).Производи металургије лаких метала (алуминијум и легуре).Племенити метали (злато, сребро, платина). Обележавање накита од племенитих метала.ПРОИЗВОДИ ИНДУСТРИЈЕ НЕМЕТАЛА (5)Технолошко-економске карактеристике неметала. Керамика. Сировине за производњу керамичких производа, врсте и квалитете керамичких производа. Новикерамички и металокерамички материјали.Стакло. Сировине за производњу стакла. Својства, врсте и квалитет производа од стакла. Цемент, добијање, врсте, квалитет.ПРОИЗВОДИ ПРЕРАДЕ ДРВЕТА (4)Техничко-технолошка својства дрвета.Производи механичке прераде дрвета.Производи хемијске прераде дрвета. Папир, врсте и квалитет.ПРОИЗВОДИ ТЕКСТИЛНЕ ИНДУСТРИЈЕ (12)Основне карактеристике текстилне индустрије. Текстилне сировине - влакна. Класификација влакана.Својства и квалитет влакана (природних и хемијских). Пређе. Тканине, карактеристике, квалитет.Трикотажа, својства и компоненте квалитета.НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)Наставном предмету Комерцијално познавање робе дати интердисциплинарни карактер. Робу (производ) посматрати не само са природно-техничког, већ и саекономско-комерцијалног становишта.Код наставне теме систематизација робе, указати на различите критеријуме за класификацију робе (производа), те да не постоји универзална класификација -систематизација.У овој наставној области ученицима треба објаснити значај квалитета као и прописе који регулишу квалитет робе у промету.Стандарде детаљније обрадити на часу уз примерке ЈУС-а за разне врсте роба. Декларације, обележавање, идентификација, марке производа се такођедетаљније обрађују на примерцима које могу и ученици да доносе.У оквиру ове наставне области ученици би требало да уоче предности односно недостатке појединих материјала који се употребљавају у изради амбалаже.Такође у оквиру основних функција амбалаже (заштитна, комерцијална информациона) укључити и еколошке карактеристике амбалаже.Ова наставна област се надовезује на претходне две. Детаљно објаснити узрочнике кварења робе који утичу на снижење нивоа квалитета производа као иосновне услове заштите током њихове манипулације.

186

Ова наставна област се може почети основним информацијама о природи енергије, облицима и изворима као и њеним технолошким, економским и еколошкимкарактеристикама. Код горива акценат ставити на производе прераде појединих врста горива и њихов квалитет.На почетку детаљно обрадити својства и поделу метала као опште принципе металуршке производње. Поједине метале (посебно цинк, олово и племенитеметале) могу да обрађују и излажу и сами ученици.У оквиру ове области детаљније обрадити сировине и њихов утицај на квалитет финалних производа, процесе производње појединих производа обрадитиукратко, указујући да се ради о производима који у производњи захтевају велику количину енергије.На почетку детаљно обрадити својства дрвета и могућности прераде (механичка и хемијска). Добијање папира објаснити укратко, а тежиште треба да буде наврстама и квалитету папира (што се може повезати са амбалажом).У оквиру ове наставне области детаљно обрадити својства влакана, својство природних и хемијских влакана као и њихове типичне представнике (вуна, свила,памук, вискоза, синтетичка влакна), као и утицај својстава влакана на квалитет финалних текстилних производа.

9. ЕКОНОМСКА ГЕОГРАФИЈА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе економске географије је да ученицима економских и других школа пружи знање и објашњења о савременим економско-географским појмовима,процесима и објектима, као и општа и посебна знања о светској и југословенској привреди и њиховим фундаменталним везама са становништвом и природномсредином. Ослањајући се на претходно стечена знања и умења ученика, она омогућава разумевање и савладавање економских и специфичности света иЈугославије и доприноси развијању ученичких способности за научно посматрање, класификацију, систематизацију, закључивање и уопштавање.Економска географија има регионални карактер и као таква има примарни значај за схватање и решавање проблема регионалног и националног планирања иразвоја и доприноси професионалном оспособљавању ученика.Задаци су вишеструки и могу се сврстати у три категорије, посредством чијег остваривања се ученици оспособљавају да стичу и развијају знања и схватања,умења и односе према светским и националним вредностима и достигнућима као и о географској средини и њеним економскогеографским карактеристикама.1. Да се развијају знања и разумевања о:- основним просторним, узајамним односима економскогеографских објеката и појава;- основним природним системима у свету и Југославији (облицима рељефа, земљишту, водним ресурсима и њиховом коришћењу, климату, биљном иживотињском свету) да ученици разумеју међудејство и размештај природних услова и ресурса у свету и нашој земљи;- основним социо-економским системима у свету и Југославији (пољопривреда,

187

насеља, транспорт, индустрија, енергетика, трговина, проблеми заштите животнесредине и др.) да стекну осећај за положај и простор. To укључује разумевање утицаја природних услова на људске делатности, с једне, и различитих утицајаматеријалне и духовне културе на људске економске делатности, с друге стране;- различитим регионалним целинама у свету и Југославији да оцењују културно и опште друштвено богатство света и наше земље;- структури и процесима у завичају и земљи као простору за свакодневну праксу;- изазовима и могућностима на разумевање међународних односа и глобалне међузависности у простору2. Да се развијају умења са циљем:- коришћења различитих форми података, као што су текст, слика, графикон, табела, дијаграми карта;- примене таквих метода као што су теренско посматрање и бележење података, интерпретирање допунских извора и примена статистичких података;- коришћење комуникационих, мисаоних, практичних и других умења за разумевање различитих економскогеографских тема и проблема.Такав процес стицања знања треба да подстакне ученике да: идентификују проблеме, сакупљају и сређују информације, обрађују и оцењују податке, праве изводеи уопштавања, закључке и оцене, решавају проблеме, раде заједно у колективима и сналазе се у конкретним ситуацијама.На тај начин географско образовање доприноси писменом и говорном комуницирању, цифарском и графичком изражавању и развијању географског мишљења.Оно такође помаже развоју личности и социјалне компетентности, посебно у односу на просторну димензију свакодневног живота и рада, на развој друштвено-економских односа и сарадње појединих земаља света и Југославије.3. Да се развијају односи и вредности према:- средини која окружује ученика и према разноликостима природних и људских карактеристика у свету и у нашој земљи;- значају природних лепота, природних услова и фактора који утичу на људске делатности у свету и Југославији;- бризи за квалитет, планирање и заштиту животне средине и људског хабитата на југословенским и светским просторима;- разумевању важности односа и вредности географских елемената и фактора у процесу одлучивања;- коришћења географских знања и умења адекватно и одговорно у личном, професионалном и друштвеном животу; - разумевању за решења локалних, регионалних, националних и светских проблема економског, политичког и другог значаја;- могућностима да доносе одлуке без негативног ефекта на животну средину, као да развијају етику њене заштите која ће их руководити у њиховим радним иживотним активностима.САДРЖАЈИ ПРОГРАМАII РАЗРЕД(2 часа недељно, 72 часова годишње)1. УВОД У ЕКОНОМСКУ ГЕОГРАФИЈУ СВЕТА И СРБИЈЕ (3)

188

Економска географија као научна дисциплинаПредмет и задаци, подела, место у систему наука, практични и територијски значај. Развој економске географије у свету и у Србији.Географски положај, величина и границе СрбијеВерификација географског положаја. Величина и границе Србије. Анализа географског положаја, посебно његове саобраћајно-географске политичке компоненте.2. ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКА ВАЛОРИЗАЦИЈА ПРИРОДНИХ ПОТЕНЦИЈАЛА СВЕТА И СРБИЈЕ (10)Основне карактеристике и структура богатства друштваПриродни услови и извори. Људи - највеће богатство сваког друштва. Географски положај као својеврсно богатство друштва.Рељеф и његова економско-географска валоризација у свету и СрбијиОблици и елементи рељефа. Висинска структура рељефа. Рељеф и људске делатности.Климатски елементи и фактори у свету и СрбијиКлиматски елементи и фактори. Типови климе. Значај климе за живот људи.Воде на Земљи у СрбијиОблици појављивања и начин коришћења. Светски океан. Копнене воде. Коришћење вода.Продуктивно земљиште, биљни и животињски свет на Земљи и у СрбијиТипови земљишта. Коришћење и заштита земљишта. Најважнији биогеографски фактори. Територијални развој биљног и животињског света.Географски омотач на ЗемљиЦеловитост географског омотача. Најважнији еколошки проблеми. Нужност очувања еколошке равнотеже у физичко-географском комплексу.Рејонирање природних потенцијала у СрбијиОсновни услови и принципи рејонирања. Основне физичко-географске одлике рејона у Србији3. ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКИ ФАКТОРИ ПРИВРЕЂИВАЊА (11)Основни географски садржаји и типови државеПолитичко-географски елементи државе. Класификација држава по друштвено-политичком и државном уређењу. Државно устројство Србији.Број, динамика раста и густина становништва света и СрбијиПриродни прираштај и биодинамички типови. Миграциони процес и правци. Одлике густине становништва света и Србије.Основне структуре становништва светаБиолошке, социо-економске, етничке и културолошке.Основне структуре становништва СрбијеБиолошке, социо-економске, етничке и културолошке.Насеља и процес урбанизације у свету и СрбијиТипови насеља и њихова функционална хијерархија. Појам, узорци и последице урбанизације.Економско-политички фактори привређивањаПродукциони и својински односи. Улога државе. Утицај политичких фактора.Научнотехнолошки развој као фактор привређивања

189

Наука - битан покретач друштвено-економског развоја.Неравномерни развој и примена науке у свету.4. ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКО ДЕФИНИСАЊЕ ПРИВРЕДЕ И ФАЗЕ РАЗВОЈА ПРИВРЕДЕ У СРБИЈИ (6)Значај привреде и подела људских делатностиПривреда као функционални систем. Законитости које делују у географској средини важни за развој привреде.Основни економско-географски приступи у изучавању привредеТериторијално, парцијално-територијално (регионални), гранско-територијални (хоризонтални) и производно-технолошки (вертикални) приступ.Економско-географска рејонизацијаПринципи рејонизације. Главни типови рејона.Фазе развоја привреде Србије и диспаритета њеног регионалног развојаКраћи преглед развоја привреде у последњих 100 година. Неравномерни економски развој. Проблем развоја појединих подручја (брдско-планинских, пограничних,вишенационалних, приградских).5. ПОЉОПРИВРЕДА У СВЕТУ И СРБИЈИ (10)Услови за развој и типови пољопривредеРазвој и подела пољопривреде. Савремени начини рада у пољопривреди. Типови пољопривреде.Биљна производња у умереном појасу.Умерени климатски појас - најважније подручје биљне производње на Земљи. Размештај производње главних врста жита, индустријског и крмног биља.Биљна производња у суптропском и тропском појасуСпецифичности производње. Размештај производње главних култура.Сточарство и риболов у светуЗначај сточарства за живот људи. Главне гране и територијални размештај. Главна риболовна подручја и обим улова рибе.Биљна производња СрбијеГеографски и други фактори производње. Обим и територијални размештај производње главних земљорадничких производа.Сточарство и риболов СрбијеГлавне гране сточарства - развој значај, територијални размештај. Улов рибе и значај риболова.6. ИНДУСТРИЈА У СВЕТУ И СРБИЈИ (13)Развој, подела, значај индустријеРазвој и значај индустрије. Процес индустријализације и ниво индустријске развијености. Последице индустријализације.Енергетика и њен значајЗначај енергетике за привредни развој. Производња угља, нафте и гаса. Остали извори енергије. Електроенергетика - базна грана енергетике.Сировине и њихов значајВрсте и значај сировина. Територијални и размештај и обим производње главних сировина.Економско географске карактеристике индустрије Европе и територије бившег Совјетског Савеза

190

Развој и значај индустрије. Индустријске области и рејони. Европа као колевка савремене цивилизације.Економско-географске карактеристике индустрије АнглоамерикеУслови развоја. Структура и територијални размештај. Значај и место индустрије Англоамерике у светској привреди.Економско-географске карактеристике индустрије земаља Западног ПацификаСпецифичности развоја. Динамика развоја. Обим, структура и територијални размештај производње.Економско-географске карактеристике индустрије у недовољно развијеним земљамаНедовољно развијене земље - велики несклад између богатства у сировинама и ниског нивоа економске развијености. Рударско-индустријске области Азије,Африке и Латинске Америке.Тешка индустрија СрбијеЕнергетика, рударство, металургија, машинска индустрија, базична хемијска индустрија - развој, значај и територијални размештај.Лака индустрија СрбијеЛака хемијска, текстилна, прехрамбена, графичка индустрија. Значај и територијални размештај.7. ПРОМЕТ У СВЕТУ И СРБИЈИ (17)Услови и фактори развоја саобраћајаФактори развоја и подела саобраћаја. Основни економско-географски елементи саобраћаја. Значај и функције саобраћаја.Саобраћајне гране и њихов територијални размештај у светуСувоземни, водени и ваздушни саобраћај.Основна обележја савремених телекомуникација и информатике у свету и СрбијиРазвој, значај, структура и територијални размештај.Саобраћај СрбијеРазвој, структура (гране), обим и територијални размештај промета робе и путника.Спољна трговина у светуОбим, структура и територијални размештај трговине. Главни токови робе.Унутрашња и спољна трговина СрбијеОбим, структура, значај и територијални размештај.Основне економско-географске одлике туризма у свету и СрбијиФактори развоја, обим, структура, територијални размештај туристичког промета.8. ВАЖНЕ ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ САВРЕМЕНОГ СВЕТА (6)Савремена политичка карта светаФормирање политичке карте света. Глобални геополитички проблем. Балкански геополитички чвор.Основне одлике економског развоја и интеграционих процеса у светуНеравномерни развој - основна противречност савременог света. Интеграциони процес и главне међународне економске и политичко-географске организације усвету. Основне карактеристике "новог светског поретка".Место и улога Србије у систему светске привредеПоложај и значај Србије на светском тржишту. Могућности Србије за укључивање у међународну поделу рада.Основне економско-географске карактеристике и проблеми Србије

191

Основни фактори привређивања. Структура и рејонизација привреде.ГОДИШЊА СИСТЕМАТИЗАЦИЈА (2)НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)Програм образовно-васпитног рада у области економске географије пружа наставнику дидактичко-методичку и научну оријентацију. Да би се олакшао раднаставника, али и да би се остварила равномерна реализација наставног програма и избегле разлике у фонду часова за реализацију појединих наставних целинаи наставних јединица, које су до сада биле присутне не само у различитим школама које остварују исти програм, него и у истој школи где програм реализују дванаставника, извршена је артикулација наставних тема и наставних јединица.Садржаји програма економске географије за II разред економских школа подељени су на наставне теме. За сваку тему дат је прецизан број часова за обнављање,утврђивање, проверавање, оцењивање и за систематизацију градива. Уз то, свака наставна тема артикулисана је прецизно формулисане наставне јединице, закоје су наведени главни садржаји које треба реализовати.Релевантни начини и васпитни захтеви наставног програма економске географије по наставним темама у II разреду су следећи:Прва наставна тема УВОД У ЕКОНОМСКУ ГЕОГРАФИЈУ СВЕТА И СРБИЈЕ (3 часа) обухвата две наставне јединице. У овој теми дефинисани су задациекономске географије као научно-наставне дисциплине и анализиран је географски положај Југославије.Друга наставна тема ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКА ВАЛОРИЗАЦИЈА ПРИВРЕДНИХ ПОТЕНЦИЈАЛА СВЕТА И СРБИЈЕ (10 часова) почиње дефиницијом иструктуром друштвеног богатства. Потом се говори о основним географским карактеристикама главних природних елемената и фактора и њиховом значају заживот људи у свету и у нашој земљи. Циљ пружања могућности ученицима да схвате значај појединих природно-географских компонената за егзистенцију човека,као и комплексност географске средине у потребе њене заштите и унапређења.У теми ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКИ ФАКТОРИ ПРИВРЕЂИВАЊА (10 часова) дата је друга група фактора важних за организовање привреде. Приказана је улогадржаве и назначени су други бројни економски, политички и научно-технолошки услови и фактори значајни за развој привреде у свету и у нашој земљи. Посебнапажња поклоњена је основним демограографским карактеристикама и проблемима света и Србије. Битно је да ученици усвоје знање о датим друштвено-географским факторима, али и да схвате њихов интеракцијски однос са природно-географским елементима геопростора.У четвртој настави теми ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКО ДЕФИНИСАЊЕ ПРИВРЕДЕ И ФАЗЕ РАЗВОЈА ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ (6 часова) назначени су главни приступиза изучавање привреде са економско-географског аспекта. Назначене су најважније привредно-географске законитости, проблеми и фазе развоја привреде усвету и у Србији. У реализацији ове теме тежиште треба ставити на објашњење основних економско-географских карактеристика, битних за разумевање светске ијугословенске привреде.Пета наставна тема ПОЉОПРИВРЕДА У СВЕТУ И СРБИЈИ (9 часова) третира

192

економско-географску проблематику најважнијег дела примерног секторапривреде. Обрађени су основни комплекси: фактори и услови развоја пољопривреде, те обим, структура и територијални размештај главних пољопривреднихактивности и производње у глобалним регијама света и у Србији. Важно је да ученици добију целовиту и функционалну слику о светској и југословенскојпољопривреди.Шеста наставна тема ИНДУСТРИЈА У СВЕТУ И СРБИЈИ (14 часова) односи се на темељни сектор привреде - на индустрију. Нагласак је на глобалним сегментимаове привредне области, тј. на обради сировина и енергетике, затим на приказу и анализи индустријске производње у адекватним подручјима света и Србији.Битно је да ученици добију основне информације у овом и претходној наставној теми о најважнијим областима привреде и да усвоје знања о најзначајнијимпроизводним комплексима, како у свету тако и у Србији.У седмој наставној теми ПРОМЕТ У СВЕТУ И СРБИЈИ (10 часова) обрађене су терцијалне привредне делатности. Дате су улога, значај и најважнија обележјасавременог саобраћаја у свету и Србији. Посебно треба истаћи саобраћајни значај наше земље на раскрсници међународних путева, значај изградње брзих пругаи развоја осталих грана саобраћаја у Србији. Анализом обима, структуре и мера робних токова у светској трговини треба сагледати велику повезаност имеђузависност појединих делова света међу собом. Сличну садржајну функцију има обрада туризма.Наставна тема ВАЖНЕ ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ САВРЕМЕНОГ СВЕТА (6 часова) јесте својеврсна синтеза пређеног градива и слободно указивање набитне текуће економске, политичке и геополитичке односе у свету. Посебно су обрађени место и улога Србије у светској привреди и економско-географскекарактеристике и проблеми Србије.У разматрању садржаја ових наставних тема, односно свих наставних јединица, посебну пажњу треба посветити поступном увођењу ученика у сложенеекономско-географске појмове, јер се ученици са многим од њих први пут сусрећу у овој фази образовања и васпитања. Ова констатација указује на потребу данаставник мора имати у виду, у свим фазама наставног процеса, остваривање потребне корелације са програмом географије у основној школи и одговарајућекорелације са наставним предметима у економској школи који на одговарајући начин обрађују привреду света и Србије. Као општу напомену наводимо и то да јекорисно ученицима давати упоредне информације о Србији и у наставним јединицама које се односе на светску привреду.Остваривање образовно-васпитних задатака наставе економске географије условљено је применом најновијих резултата методике наставе географије. Унаставном раду наставници географије треба да посвете одговарајућу пажњу општим методичким питањима, као што су: општа појмовно-логичка структурапроцеса образовања, примена разноврсних дидактичких принципа, облика рада, коришћења најефикаснијих метода рада и наставних средстава. Неопходно јестално примењивати и имати у виду ОСНОВНЕ ЕТАПЕ НАСТАВНОГ ПРОЦЕСА.Наставна географија у економским и другим школама је саставни део њиховог наставног плана и програма. Она својом велико хетерогеном тематском структуром

193

(природи и друштвено-економски садржаји) има велике могућности за корелацију са другим наставним предметима природних и друштвених наука, а посебно саразличитим економским дисциплинама) политичка економија, економика појединих привредних делатности, економика Србије и де.). Остваривање образовно-васпитних задатака наставе географије не може се посматрати изоловано од других наставних предмета. Напротив, да би што потпуније остварила свој циљ имногобројне задатке, настава економске географије треба да обезбеди колерацију са одговарајућим предметима. О корелацији посебно треба водити рачуна санаставним предметима који су, као и географија, означени као носиоци садржаја о планирању породице и популационој политици (биологија, социологија,филозофија и др.).С обзиром на то да сваки од наставних предмета има своју специфичну програмску структуру, корелација се не може обезбедити временски и садржајно безодговарајуће сарадње наставника у свакодневном наставном процесу. To значи да наставници спорних предмета треба да остваре корелацију заједничкимпланирањем образовно-васпитног рада и консултовањем о сродном наставном градиву или његовим заједничким обрађивањем у редовној или додатној настави,наставом екскурзија и слободним активностима ученика.

10. САВРЕМЕНА ПОСЛОВНА КОРЕСПОНДЕНЦИЈА

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

II РАЗРЕД(1+2 часа недељно, 37+74 часова годишње)

УСАВРШАВАЊЕ ТЕХНИКА РАДА СА ТЕКСТОВИМА (3+4)- преписи обликованих текстова- самостално обликовање текстоваРАД СА СТРАНКАМА (1+2)- пословни бонтонЕВИДЕНЦИЈА РАДНИХ ОБАВЕЗА (1+2)- коришћење календара, роковника и именика са адресамаСАСТАНЦИ И ЗАПИСНИЦИ (2+4)- појам и врсте састанака- припрема састанка- кореспонденција везана за организацију састанака- вођење састанака- записник са састанка (врсте, делови, израда)КОРЕСПОНДЕНЦИЈА (24+50)- пословна кореспонденција (службени дописи, зупчаста и блок форма пословног писма)- кореспонденција везана за купопродају робе (упит, понуда, одговор на понуду, поруџбина, купопродајни уговор, комисијски записник, рекламација, писмо обонификацији, ургенција)

194

- израда образаца (еxцел)- обрасци у робном промету- исправе и кратки састави (потврде, признанице, реверси, пуномоћја)КОРЕСПОНДЕНЦИЈА И ОРГАНИЗАЦИЈА ВЕЗАНА ЗА СЛУЖБЕНА ПУТОВАЊА (1+2)- припрема и организација службеног путовања у земљи и иностранству- извештај са службеног путовањаПОСТУПАК СА ПОШТОМ (1+2)- пријем, разврставање и евидентирање поштеКОРИШЋЕЊЕ СРЕДСТАВА ВЕЗЕ (2+4)- телефон, телефакс, мобилна телефонија, интернетКЛАСИФИКАЦИЈЕ И АРХИВИРАЊЕ ДОКУМЕНАТА (1+2)НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)Савремена пословна кореспонденција се у другом разреду изучава у образовним профилима економски техничар, финансијски техничар и царински техничар.Часови се структуирају на 1 час теоријског рада и 2 часа вежби недељно.

Остваривање програма захтева коришћење рачунара на којима се реализују часови вежби дељењем одељења на две групе. Школа може користити кабинете зарачунарство и информатику и пословну информатику за реализацију програма другог разреда.Основни задатак за наставника је да кроз реализацију овог програма ученици стекну одговарајућа знања из пословне кореспонденције, као и могућностсамосталног обликовања свих врста односно форми пословних писама и других докумената који се користе у савременом пословању.Писмени задаци нису обавезни, али се користе писане контролне вежбе, по две у сваком полугодишту, као један од облика праћења, вредновања и оцењивањазнања и вештине ученика. У реализацији часова вежби требало би посебну пажњу посветити тачности у садржајима и естетском изгледу писама, али се непостављају норме брзине куцања.Часови вежби се могу реализовати само у школи, и то искључиво на рачунарима.

11. РАЧУНОВОДСТВО

II РАЗРЕД

(1+2 часа недељно; 36+72 часа годишње + 30 часова у блоку)Утицај пословних промена на биланс стања (2+3)Утицај пословних промена на биланс стања.Четири основне групе билансних промена.Појам и састављање сукцесивних биланса.Примери за књижење са анализом утицаја на биланс стања.Двојно књиговодство и пословне књиге двојног књиговодства (5+10)Дневник - хронолошка евиденција.Главна књига - систематска евиденција.

195

Помоћне књиге.Пробни биланс.Примери стварања и књижења кроз пословне књиге, састављање пробног биланса, крајњег биланса и закључак пословних књига.- први писмени задатак.- исправак првог писменог задатка.Расходи и приходи (3+6)Појам и врсте расхода и прихода.Дејство расхода и прихода на биланс стања.Биланс успеха (преглед расхода и прихода).Примери књижења расхода и прихода и састављање биланса успеха.Временска разграничења расхода и прихода (2+4)Појам и врсте временских разграничења.Евиденција на контима временских разграничења.Биланс стања и временска разграничења.Утврђивање резултата пословања услужног привредног друштва (6+12)Појам и утврђивање пословног резултата.Закључни лист.Биланс успеха.Приказивање резултата пословања у билансу стања.Закључивање пословних књига.Примери евиденције пословања услужног привредног друштва (кроз пословне књиге, састављање закључног листа, утврђивање и књижење резултат пословањаи закључивање пословних књига).- други писмени задатак.- исправак другог писменог задатка.Једнообразно књиговодство, контни оквир и МРС (3+6)Појам и потреба једнообразности у књиговодству.Контни оквир - појам, врсте и принципи.Садржај класа и група.Израда шема и употреба контног оквира.Евиденција основних средстава (13+26)Појам и карактеристике основних средстава.Вредности основних средстава.Пословне књиге основних средстава.Амортизација.Прибављање основних средстава и извори финансирања.ПДВ - појам, стопе и обрачун.Пријем основних средстава без накнаде.Куповина основних средстава.Изградња основних средстава.- трећи писмени задатак.- исправак трећег писменог задатка.Отуђивање основних средстава.Уступање основних средстава без накнаде.Продаја основних средстава.

196

Расходовање основних средстава.Алат и инвентар са калкулативним отписом.Израда шема и примери књижења прибављања и отуђивања основних средстава са документацијом.- четврти писмени задатак.- исправак четвртог писменог задатка.Евиденција дугорочних финансијских пласмана (2+4)Учешће у капиталу.Улагање средстава у банке.Примери књижења дугорочних финансијских пласмана.Настава у блоку (30 часова годишње)Организација рачуноводствене функције у привредном друштву.Аналитичка и синтетичка евиденција: новчаних средстава, потраживања, обавеза .Расходи и приходи са документацијом.Утврђивање резултата пословања привредног друштва.

В. Изборни предмети

12. ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

II разред(1 час недељно, 35 часова годишње)Садржаји програма и план овог предмета су исти као и код образовног профилаМашински техничар моторних возила .

13. ВЕРСКА НАСТАВА

II разред(1 час недељно, 35 часова годишње)

Садржаји програма и план овог предмета су исти као и код образовног профилаМашински техничар моторних возила .

197

ТРЕЋИ РАЗРЕД

Ред.број

I ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИА. ОПШТЕОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТИ

ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД

ТРЕЋИ РАЗРЕД

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД УКУПНО

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у блоку год.

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В

1.

а. Српски језик и књижевностб. _________ језик и књижевност*

3   111     3   10

8     3   108     3   99     12   42

6    

2.Српски као нематерњи језик*

2*         2*         2*         2*                  

3. Страни језик 3   11

1     3   108     3   10

8     3   99     12   426    

4. Социологија                     2   72               2   72    

5. Историја 2   74     2   72                         4   146    

6.Физичко и здравствено васпитање

2   74     2   72     2   72     2   66     8   284    

7. Математика 3   111     3   10

8     3   108     3   99     12   42

6    

8.

Рачунарство и информатика

  2   74                                   2   7

4  

9. Екологија 2   74                                   2   74    10. Хемија 2   74                                   2   74    

                                                                                                          

198

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              

Укупно А: 17 2 629

74   13   46

8     13   468     11   36

3     54 2 1928

74  

Укупно А: 19 703 13 468 13 468 11 363 56 2002

Б. СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ(теорија, вежбе, практична настава)

ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД ТРЕЋИ РАЗРЕД ЧЕТВРТИ РАЗРЕД УКУПНО

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у

блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у

блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у

блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у

блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у

блоку год.

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В

1.Основи економије

2   74     2   72     2   72     2   66     8   284    

2.Пословна економија

2   74     2   72     2   72     2   66     8   284    

3. Рачуноводство 1 2 37 74   1 2 36 72 30 2 2 72 72 30 2 2 66 66 30 6 8 21

1

284

90

4.Савр.пословна коресп.

1 2 37 74   1 2 36 72                       2 4 73146

 

5. Статистика                     2   72     2   66     4   13

8    

6.Уставно привредно право

                    2   72     2   66     4   138    

7.Монетарна екон. и банк.

                    2   72     2   66     4   138    

8.Ком. познавање робе

          2   72                         2   72    

9. Маркетинг                               2   66     2   66    

10.

Ек.географија           2   72                         2   72    

1 Пословна                       2   72     2   66     4   1  

199

1. информатика

38

Укупно Б: 6 4 222

148   10 4 36

0144   12 4 43

2144   14 4 46

2132   42 16 14

76

568

 

Укупно Б: 10 370   14 504 30 16 576 30 18 594 30 57 2044 90

Укупно А + Б: 23 6 85

1222   23 4 82

8144   25 4 90

0144   25 4 82

5132   96 18 34

04

642

 

Укупно А + Б: 29 1073   27 972 30 29 1044 30 29 957 30 114 4046 90

Укупно часова: 29 1073 27 1002 29 1074 29 987 114 4136

200

II ОСТАЛИ ОБАВЕЗНИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

ПРВИ РАЗРЕД

ДРУГИ РАЗРЕД

ТРЕЋИ РАЗРЕД

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

годишње годишње годишње годишње

1. Час одељенског старешине/заједнице 74 часова 72 часова 72 часова 66 часова

2. Додатни рад до 30 часова

до 30 часова

до 30 часова до 30 часова

3. Допунски рад до 30 часова

до 30 часова

до 30 часова до 30 часова

4. Припремни и друштвено-користан рад*

до 30 часова

до 30 часова

до 30 часова до 30 часова

III ФАКУЛТАТИВНИ ОБЛИЦИ

ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД

ТРЕЋИ РАЗРЕД

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

1. ФАКУЛТАТИВНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

1.1.

Језик другог народа 2 74 2 72 2 72 2 66

1.2.

Други страни језик 2 74 2 72 2 72 2 66

1.3.

Други предмети*                

2. ФАКУЛТАТИВНЕ ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ

2.1. Екскурзије од 2 до 3 дана од 2 до 3 дана до 5 дана до 5 дана

2.2.

Стваралачке и слободне активности ученика

30-60 часова 30-60 часова 30-60 часова 30-60 часова

2.3. Хор 70 часова годишње

2.4.

Културна и јавна делатност школе

2 радна дана

А. Општеобразовни наставни предмети

1. СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

III разред(3 часа недељно, 108 часа годишње)

Садржаји програма и план овог предмета су исти као и код образовног профилаМашински техничар моторних возила .Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .

201

2. ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

III разред(3 часа недељно, 108 часа годишње)Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .НАСТАВНЕ ТЕМЕ1.Seeing Britain (10)2.The USA (6)3.Poets and Poetry ( 5)4.Professions (9)5.Pollution (7)6.Healthy Life or Not (15) 7.Successful Men (9)8.Computers (8)9.It All Links Up( 6)10.Money (8)11.Campers (5)12.Trade (8)13.Good Manners (12)

3. ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕIII разред(2 часа недељно, 74 часа годишње)Садржаји програма и план овог предмета су исти као и код образовног профилаМашински техничар моторних возила .Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .

4. СОЦИОЛОГИЈАIII разред(2 часа недељно, 74 часа годишње)Садржаји програма и план овог предмет, као и циљ и задаци су исти као и код образовног профила Машински техничар моторних возила

5. МАТЕМАТИКА

III разред(3 часа недељно, 111 часа годишње)Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .

НАСТАВНЕ ТЕМЕПолиедри (14) Полиедар, правилан полиедар. Призма и пирамида, равни пресеци призме и пирамиде, косе слике у равни. Површина полиедра. Запремина полиедра (квадра, призме, пирамиде и зарубљене пирамиде).

202

Обртна тела(10) Цилиндрична, конусна и обртна површ. Прав ваљак, права купа, зарубљена права купа и њихове површине и запремине. Сфера и њени пресеци. Површина лопте, калоте и појаса. Запремина лопте. Низови (12) Основни појмови о низовима, гранична вредност низа. Аритметички низ. Геометријски низ. Неке примене низова. Аналитичка геометрија у равни (27) Растојање две тачке. Подела дужи у датој размери. Површина троугла. Права: разни облици једначине праве, угао између две праве, растојање тачке од праве. Линеарне неједначине са две непознате и системи линеарних неједначина са две непознате (уз графичку интерпретацију). Криве линије другог реда (кружница, елипса, хипербола, парабола): једначина, однос праве и криве линије другог реда, тангента, заједничка својства. Елементи линеарног програмирања (5) Појам линеарног програмирања, примери (транспортни проблем и др). Решавање проблема линеарног програмирања - екстремна вредност израза Аx+Бy+Ц на конвексном полигону у равни (геометријски приступ). Елементи привредне и финансијске математике (25) Прост каматни рачун, каматни број и каматни кључ, примене. Сложени каматни рачун: појам, израчунавање крајње вредности и почетне вредности капитала, броја периода и каматне стопе (декурзивно и антиципативно укамаћивање). Рачун улога: периодични улози (почетком или крајем обрачунског периода); израчунавање збира укамаћених вредности, износа улога, каматне стопе и времена улагања. Токови плаћања (крајем и почетком обрачунског периода): садашња вредност (уплате и исплате); израчунавање износа плаћања, каматне стопе и времена плаћања. НАПОМЕНА: Обавезна су четири двочасовна школска писмена задатка са једночасовним исправкама (12).

Б. Стручни предмети

6. СТАТИСТИКА

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе предмета СТАТИСТИКА је стицање основних статистичких знања потребних за примену статистичких метода у пракси за даље образовање.Задаци:- уочавање важности статистичких метода у праћењу и анализи пословања предузећа и привредних кретања у земљи;- оспособљавање ученика за примену статистичких метода у праћењу економских појава на нивоу предузећа општине, округа, покрајине, републике и целе земље;- стицање знања о статистичким истраживањима и схватање корисности статистичких информација за правилно доношење одлука;- развијање способности логичког мишљења ученика и доношење закључка на

203

темељу статистичких података и анализа;- развијање одговорног односа ученика према раду и осећања за уредан и тачан рад;- развијање представе о значају и употреби статистичких података и њиховој мећусобној повезаности и указивање на везе између статистике и других наставнихдисциплина и пружање што потпуније слике о привреди и њеним кретањима;- оспособљавање ученика за основно статистичко проучавање производње и њених основних чинилаца.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМАIII РАЗРЕД(2 часа недељно, 72 часова годишње)УВОДПојам, предмети и задаци статистикеКарактеристике статистичког метода- варијавилитет и масовност статистичког посматрања- квантитативно испитивање појава- квалитативно разликовање појаваЗакон великих бројеваПодела статистикеЗначај статистикеОрганизација статистичке службе у нашој земљиЕтапе - фазе статистичког истраживањаСТАТИСТИЧКО ПОСМАТРАЊЕ (10)Припрема посматрања - програм посматрања и планирање организације истраживања- циљ посматрања- предмет посматрања - статистички скуп и јединице посматрања- обележја јединица посматрања- извештајна јединица- методи обухватања јединица посматрања- извори и начини прикупљања података- статистички упитник- планирање организације истраживањаСнимање података и контрола прикупљених података- снимање података- контрола прикупљених податакаСРЕЂИВАЊЕ И ГРУПИСАЊЕ ПОДАТАКА (8)Појам, сврха, врсте и фазе сређивања и груписања податакаГруписање података и статистичке серије- атрибутивне серије

- серије дистрибуције фреквенција- временске серије- географске серије- кумулативни облик серијеТехника сређивања и обраде података

204

- ручно сређивање- машинско сређивање- контрола статистичког сређивањаПРИКАЗИВАЊЕ СТАТИСТИЧКИХ ПОДАТАКА (16)Статистичке табеле- појам и правила састављања табела- врсте статистичких табелаГрафичко приказивање- појам, сврха и врсте графичког приказивања- дијаграми- картограми- прикази сликом - пиктограмиАНАЛИЗА ПОДАТАКА (32)Средње вредности- појам, значај и врсте средњих вредности- аритметичка средина- геометријска средина- хармонијска средина- медијана- модусДисперзија серија- појам дисперзије и њено мерење- мере дисперзијеРелативни бројеви- појам, значај и врсте статистичких релативних бројева- показатељи структуре- индекси - појам, примена и врсте- базни и ланчани индекси- индекси према циљу упоређивања- индивидуални и групни индекси- статистички коефицијенти- статистички коефицијенти природног кретања становништва- коефицијенти или односи интензитета (фреквенција)Испитивање веза међу појавама- појам квантитативних зависности међу појавама- мерење степена квантитативног слагања појава коефицијентом корелацијеНАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)При реализацији програма треба стално имати у виду задатке који су дати уз програм, и то: развијање представе о значењу и употреби статистичких података ињиховој међусобној повезаности; развијању способности за примену статистичких метода у истраживању економских појава на нивоу предузећа; оспособљавањеученика за основно статистичко проучавање производње и њених основних чинилаца и развијање код ученика одговорног односа према раду и осећај за уредан итачан рад.Дидактичко-методички захтеви у реализацији програма односе се на примену

205

дидактичких принципа, избор метода и облика рада на часу. Методе и облици радана часу треба да буду такви да подстичу ученика у процес стицања знања. Овај захтев наставника треба да оствари поступно и систематски а програм статистикеу овом смислу пружа велике могућности. Излагање градива мора бити праћено добро одабраним примерима.Садржаји програма статистике дати су у виду наставних целина односно тема. За наставне целине дат је оквиран број часова. Овај оквирни фонд часова треба данаставнику сугеришу обим, дубину и начин интерпретације сваке поједине целине, односно, теме. Тај фонд часова има оријентациони карактер и њега требаусклађивати са конкретном ситуацијом у разреду односно одељењу. Евентуално одступање могло би бити око десет процената од предвиђеног фонда часова запоједине целине.У реализацији програма треба се придржавати редоследа тема како је дато у програму мада је могуће редослед дати и другачије уз потребна стручнаобразложења.Поред општих објашњења о програму треба имати у виду и следеће посебне напомене за сваки разред.III РАЗРЕДС обзиром да се ученици трећег разреда први пут срећу са овим градивом, потребно је водити рачуна да се на приступачан начин обради наставно градиво. Какавје циљ и задатак трећег разреда да уведе ученике у грађу то је и ниво излагања усклађен с тим задатком.Програм трећег разреда чини пет наставних целина. За сваку наставну целину дат је фонд часова који се односи не само на обраду новог градива већ и навежбање и тематско понављање градива. Наставници ће у годишњем плану рада за сваку наставну целину предвидети фонд часова за обраду, вежбање итематско понављање. За вежбање и тематско понављање градива у трећем разреду треба предвидети од тридесет до четрдесет процената предвиђеног бројачасова.У оперативном (тематском) плану рада ближе ће се утврдити наставне јединице, односно садржај сваког часа.У планирању образовно-васпитних задатака, тема, па и наставних јединица, треба полазити од задатка наставе који су дати уз програмске садржаје.У оквиру наставне целине УВОД дефинише се статистика, одређује њен предмет, основни појмови и карактеристике статистичког метода.Уводни део треба реализовати на комбинованим типовима часова, јер се, с обзиром на мали фонд часова на ову тему не могу обезбедити посебни часови заутврђивање и тематско понављање. Када је реч о осталим наставним целинама овог разреда треба поред часова обраде обезбедити часове вежбе и тематскогпонављања у односу који је већ поменут.Када је реч о реализацији програма трећег разреда, ученицима треба указати на то да је статистичко посматрање (прикупљање података) најважнија фаза рада,јер се прикупљањем података долази до потребног материјала који се даље обрађује. Ако се статистичко посматрање не обави ваљано, тада се у даљојстатистичкој обради података грешка врло тешко може исправити. При реализацији ове наставне целине треба користити обрасце, упитнике. При обради

206

статистичких упитника треба урадити практичне примере са ученицима.Након уводних тема неопходно је, где год је то могуће, дати задатке за вежбање на часу и домаће задатке.Ученике треба научити да правилно одабирају и користе статистичке податке. Исто тако, ученика треба оспособити не само да састављају статистичке табеле иконструишу графиконе већ и да их читају и тумаче.При објашњавању појединих графичких приказа корисно је имати готове паное графичких приказа и на њима дати потребна тумачења.При реализацији наставне целине - сређивање и груписање података, било би добро да ученици посете Статистички завод и упознају се са техником сређивања иобраде података.Груписање и сређивање података треба обрадити са пет часова теорије и три часа вежбе. Са ученицима треба вежбати груписање података, формирање свихврста серија (атрибутивна, нумеричка, просторна и временска). Временску серију обрадити са њеним показатељима (израчунавање апсолутног раста, темпаразвоја и темпа прираста). Код технике сређивања података обрадити ручну и аутоматску обраду података.Највећи фонд часова вежби треба обезбедити при реализацији наставне целине АНАЛИЗА ПОДАТАКА од 30 часова, колико је предвиђено за ову наставнуцелину, за часове вежби треба обезбедити око 40 процената часова.Обрада и анализа је најважнија и најтежи део програма. Средње вредности треба обрадити са 14 часова (7 часова теорије и 7 часова вежби). Особинеаритметичке средине треба приказати на примерима.Модус, медијану и пондерисану аритметичку средину обрадити на истим примерима и том приликом указати на могућности њиховог поклапања. Геометријскусредину обрадити преко темпа развоја и директно из података код временских серија. У вези са овим дати израчунавање средњег темпа прираста и његовозначење.Мере дисперзије обрадити код серија дистрибуције фреквенције. Стандардну девијацију обрадити преко девијације и директно из података. Дати тумачењерезултата одбијених стандардном девијацијом и коефицијентом варијације. Коефицијент корелације обрадити за четири часа и то само просту корелацију.Од осам часова, колико је предвиђено за обраду релативних бројева, за један час обрадити показатеље структуре, за четири часа индексе и за три часа статичкекоефицијенте.У раду користити публикације Завода за статистику и друге званичне публикације. При избору задатака користити примере који одговарају струци односнообразовном профилу.У оба разреда обавезна су четири једночасовна школска писмена задатка, и то два у првом и два у другом полугодишту. За сваки писмени задатак потребно јеобезбедити један школски час за поправак. Сваки школски задатак треба да обухвати одређену програмску целину.

7. УСТАВНО И ПРИВРЕДНО ПРАВО

207

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе предмета УСТАВНО И ПРИВРЕДНО ПРАВО је овладавање основним појмовима о држави и праву као нужном претпоставком за усвајање посебнихправних садржаја, стицање елемената политичке културе и знања о демократском уређењу, положају грађана, његовом учешћу у вршењу власти и политичкомживоту уопште, као и стицање основних знања о привредном праву.Задаци наставе уставног и привредног права су:- проучавање суштине правне норме и њеног значаја;- упознавање ученика са повезаношћу државе и права;- развијање способности ученика за правилно примењивање правних норми уз савладавање радњи примене и тумачења права;- упознавање ученика са основама правног система СРЈ;- проучавање свих релативних појмова устава, закона, других правних феномена, политичких институција и уставних принципа који су обухваћени садржиномпредмета;- стицање општих представа о уређењу Југославије и Србије;- упознавање уставних права и уставом и законом предвиђених инструмената и могућности учешћа грађана у вршењу власти и политичком животу уопште;- упознавање ученика са грађанским правом и суштином облигационих односа;- проучавање најзначајнијих привредних уговора и хартија од вредности;- оспособљавање ученика за закључивање и тумачење једноставних уговора;- оспособљавање ученика за сналажење у свим врстама правних аката;- развијање логичког мишљења.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

III РАЗРЕД(2 часа недељно, 72 часа годишње)ДРУШТВЕНЕ НОРМЕ (5)Појам друштвене нормеДруштвене норме и природни закони, однос норме и стварностиВрсте друштвених нормиМорал, обичаји и њихов однос према правуПојам праваОСНОВНИ ПОЈМОВИ О ДРЖАВИ (13)Право и држава као друштвене појавеПојам, елементи и функције државеДржављанствоУлога државе у стварању и примени права и улога права у организовању и функционисању државеДржавна организација - врсте државних органаОблици владавинеОблици политичког режимаОблици државног уређењаОблици државне властиПРАВНА НОРМА (3)

208

Појам и елементи правне норме Врсте правних нормиПРАВНИ АКТИ (5)Појам правног актаДоношење и облик правног актаВрсте правних акатаИзвори праваПРАВНА СНАГА НОРМАТИВНОГ АКТА (4)Законитост, правоснажност и извршностОргани заштите уставности и законитостиСУБЈЕКТИ ПРАВА, ОБЈЕКТИ ПРАВА И ПРАВНЕ ЧИЊЕНИЦЕ (7)Субјекти праваЗаступникОбјекти праваПравне чињеницеЗастарелостПРИМЕНА ПРАВА (5)Примена праваПојам и значај тумачења праваДокази и врсте доказаПРАВНА СРЕДСТВА (3)ТужбаЖалбаПРАВНИ СИСТЕМ (3)Правне установе, правне гране и правне областиОсновни појмови о главним гранама правног система СРЈДЕМОКРАТИЈА И МЕХАНИЗМИ ВЛАСТИ У ЈУГОСЛАВИЈИ И СРБИЈИ (5)Облици демократијеВишепартијски системИзбориСРБИЈА КАО ДРЖАВА, АУТОНОМИЈА И ЛОКАЛНА САМОУПРАВА (6)Србија, њена државност и уставотворна властОргани Републике СрбијеОблици аутономијеЛокална самоуправаФЕДЕРАТИВНО УРЕЂЕЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ (5)Надлежност СРЈОргани СРЈГРАЂАНИН И ЊЕГОВА ПРАВА И СЛОБОДЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ И СРБИЈИ (7)Личне слободе и права грађанаПолитичке слободе и права грађанаЕкономске слободе и права грађанаОстале слободе и права грађанаУставне дужностиЗаштита уставом гарантованих права и слободаНАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)Циљ и задаци наставе уставног и привредног права чине целину и остварују се

209

континуирано током обраде градива у III и IV разреду. Сам предмет је, у знатнојмери, у функцији економске групе предмета, па је потребно ученике оспособити да се користе усвојеним правним појмовима и знањима не само у овом предмету,већ и у осталим (пре свих економском) предметима, као и свакодневном животу. У том циљу неопходна је стална сарадња са наставницима економске групепредмета.Градиво III разреда обухвата материју која представља увод у изучавање предмета, као и материју уставног права. Концепција предмета омогућава ученицимастицање општих знања о држави, праву, правним нормама, правним актима и другим основним правним појмовима. На тај начин омогућава се даље изучавањеправа. Током изучавања ових појмова, иако се не обрађују детаљно, могуће је њихово повезивање са позитивним правом и савременом праксом.У првом делу градива ученици се упознају са основним појмовима о нормама као правилима понашања људи у друштву, неопходним за очување тог друштва.Поред усвајања појмова друштвене и правне норме, морала и обичаја, ученици морају схватити значај ових норми у свакој друштвеној заједници. Проучавањемсуштине правне норме ученицима се омогућава савлађивање конкретне правне регулативе и указује на значај правне државе.Изучавање основних појмова о држави поред указивања на повезаност државе и права, има за циљ припрему ученика за усвајање основних знања о уставномправу.Део уставног права има за циљ да ученици схвате значај уставности као историјског, цивилизацијског достигнућа у развоју демократије и да упознају уставноуређење Србије и Југославије. При излагању градива ученицима треба на практичан начин објаснити могућности учешћа грађана у политичком процесу, као иначина остваривања заштите њихових права и слобода. Анализа облика демократије и избора треба да укажу на улогу грађанина у вршењу државне власти.На начин реализације градива IV разреда, поред наведених циљева и задатака, утиче чињеница да је то друга година учења права и да се материја, већимделом, односи на позитивно право. Поред усвајања основних појмова грађанског и привредног права, ученици се срећу са конкретним правним нормама којерегулишу ову материју. Управо због тога мора се избећи просто репродуковање текста правне норме и кроз дискусију и конкретне примере ученицима разјаснитисмисао правне норме. Основни циљ је оспособити ученике да се користе законом.Избор наставних метода зависи од процене самог наставника. Комбинацијом монолошке и дијалошке методе, с обзиром на предзнања ученика и потребуразвијања логичког мишљења и закључивања могуће је постићи оптималне резултате. Усмено излагање мора се илустровати примерима из праксе и позитивногправа. Могуће је користити различита наставна средства као што су шеме, дијапозитиви, конкретни правни прописи (устави, закони), a у IV разреду примериуговора из праксе. Специфично наставно средство могу представљати исечци из дневне штампе које прикупљају ученици, а који се анализирају на часовима. Такосе сви ученици активно укључују у процес реализације градива и проширују усвојена знања.За сваку наставну област дат је оквиран фонд часова. Могућа су минимална одступања у зависности од процене самог наставника.

210

8. МОНЕТАРНА ЕКОНОМИЈА И БАНКАРСТВО

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе предмета МОНЕТАРНА ЕКОНОМИЈА И БАНКАРСТВО је стицање потребних знања из научне области монетарне економије, банкарства, кредитногсистема, финансијског тржишта и финансијских берзи.Задаци:- упознавање суштине, улоге и значаја монетарних финансија односно монетарне економије, банака, кредитног система и финансијског тржишта;- упознавање са суштином новца и монетарно-кредитном политиком, суштином банака, банкарског пословања и врстом банкарских послова, кредитирањем иврстама кредита са функционисањем финансијског тржишта и берзи,- упознавање ученика са основним организационим и управљачким процесима у банкама,- развијање код ученика креативности, предузимљивости, комуникативности и систематичности у раду,- упознавање ученика са савременим кретањима у предметној материји и потребом перманентног образовања у струци,- оспособљавање ученика за самостално коришћење одговарајуће стручне литературе из предметне материје и повезивање стечених теоретских знања сапраксом.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМАIII РАЗРЕД(2 часа недељно, 72 часа годишње)ФИНАНСИЈЕ И МОНЕТАРНА ЕКОНОМИЈА (4)Финансије као посебна научна дисциплинаОсновна подела финансијаОпште финансијеМонетарна економија, односно монетарне финансијеЈавне финансијеБанкарствоОсигурањеМикро-пословне финансијеНОВАЦ И НОВЧАНИ СИСТЕМ (20)Настанак и развој новцаУлога и основне функције новцаВредност новцаОсновне врсте новца(метални, папирни, примарни)Новчана маса и улога централне банке у њеној оптимализацијиМонетарно-кредитна мултипликацијаПовезаност централне и пословних банака у регулисању монетарно-кредитних

211

токоваПојам кредита и кредитирања као основног банкарског послаФИНАНСИЈСКИ СИСТЕМ И МОНЕТАРНО-КРЕДИТНА ПОЛИТИКА (9)Монетарно-кредитни системБанкарски системОсталоСуштина и значај монетарно-кредитне политикеИнструменти и могући ефекти монетарно-кредитне политикеФИНАНСИЈСКА ФУНКЦИЈА И ФИНАНСИЈСКИ МEHAЏMEHT (12)Место и улога финансијске функције у оквиру основних функција предузећаПојам и значај финансијског менаџментаФинансијско планирање и праћење новчаних токоваПовезаност финансијске функције са финансијским тржиштем и берзамаСуштина камате, врсте и њен утицај на рентабилитет пословањаСУШТИНА И ЗНАЧАЈ ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА (25)Суштина и основне врсте финансијског тржишта (организовано и неорганизовано)Суштина, значај и организовање финансијских берзи као видова организованог финансијског тржиштаТржиште новцаДевизно тржиштеСуштина и функционисање тржишта капитала. Примарно и секундарно тржиште хартија од вредностиПовезаност банака и финансијске функције предузећа са финансијским тржиштем и берзама.ФИНАНСИЈСКИ ЛЕКСИКОН ОСНОВНИХ ПОЈМОВА ИЗ ФИНАНСИЈА И БАНКАРСТВА. ОДГОВАРАЈУЋИ ПРИМЕРИ ИЗ ПРАКСЕ, КУРСНЕ ЛИСТЕ, ЛИСТЕКОТАЦИЈА ХАРТИЈА И ВРЕДНОСТИ, ИЗВОДИ О СТАЊУ РАЧУНА ИТД.

9.ОСНОВИ ЕКОНОМИЈЕ

III РАЗРЕД(2 часа недељно, 72 часа годишње)

ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ (4)- Предмет изучавања националне (народне) економије- Однос између макро и микро економских дисциплинаПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ (3)- Појам привредног развоја- Чиниоци привредног развоја- Степен привредног развоја- Друштвени производ и национални доходак- Фактори раста друштвеног производа; непосредни и посредниПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ СФРЈ (4)- Динамика привредног развоја бивше Југославије- Промене у структури друштвеног производа

212

РАЗВОЈ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛАТНОСТИ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ПРИВРЕДЕ (11)- Основне карактеристике индустријског развоја- Индустријализација као основни метод привредног развоја- Грански и регионални размештај индустрије- Основне карактеристике развоја пољопривреде- Појам и специфичности пољопривреде- Мере аграрне политике- Основне карактеристике развоја саобраћаја- Развој трговине- Развој осталих сектора привреде- Регионални развој ЈугославијеРАЗВОЈНА ПОЛИТИКА И ИНВЕСТИЦИЈЕ (10)- Појам, врсте и функције инвестиција- Економска ефикасност инвестиција- Основна обележја инвестиционе политике- Структура инвестицијаПРИВРЕДНИ СИСТЕМ (9)- Развој привредног система Југославије- Подручја привредног система- Систем расподеле- Кредитно-монетарни систем

- Фискални систем- Систем економских односа са иностранствомПРЕТПОСТАВКЕ РАЗВОЈА CP ЈУГОСЛАВИЈЕ (14)- Величина и развојне претпоставке CP Југославије- Становништво и радна снага као фактор привредног развоја- Структура становништва- Привредни ресурси и услови- Енергетски извори и минерална богатства- Капитал и тржиште капитала- Производни фондови привреде- Институционалне претпоставке развоја CP ЈугославијеЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА (10)- Појам економске политике- Елементи економске политике- Врсте економске политике- Краткорочна и дугорочна економска политика- Систем и политика цена- Инструменти и улога политике цена- Фискална и монетарно-кредитна политика- Спољнотрговинска политикаСОЦИЈАЛНИ РАЗВОЈ И ПОЛИТИКА (4)- Појам и значај животног стандарда- Показатељи животног стандарда- Мере социјалне политике

213

АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ И ПРИОРИТЕТИ ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА (6)- Транзиција југословенске привреде- Промена привредне структуре- Промена привредног система

10.ПОСЛОВНА ЕКОНОМИЈАIII РАЗРЕД(2 часа недељно, 72 часа годишње)

УПРАВЉАЊЕ ПРЕДУЗЕЋЕМДЕФИНИСАЊЕ УПРАВЉАЊА (1)ТЕОРИЈЕ И КОНЦЕПТИ УПРАВЉАЊА (2)АКТИВНОСТИ УПРАВЉАЊА (2)ПЛАНИРАЊЕ ПОСЛОВАЊА И РАЗВОЈА ПРЕДУЗЕЋА (15)Димензије планирања предузећаПланске одлуке у предузећуПословно планирање у предузећуРазвој предузећаОРГАНИЗОВАЊЕ ПРЕДУЗЕЋА (15)Дефинисање и диференцирање појмова: организовање, организациона структура, организациони обликАктивности организационог структурирањаСавремени приступ организационог структурирањаФактори организационе структуре предузећаМодели организационих структура предузећаВОЂЕЊЕ ПРЕДУЗЕЋА (РУКОВОЂЕЊЕ) (8)Дефинисање појма вођењеАктивности вођења предузећаФактори вођења предузећаСтилови вођења предузећаОРГАНИЗАЦИОНО ПОНАШАЊЕ И КУЛТУРА ПРЕДУЗЕЋА (10)Дефинисање појмова организационо понашање и култура предузећаКадровско попуњавање и процес социјализацијеДимензије организационог понашањаФактори организационог понашањаКултура предузећаКОНТРОЛА ПОСЛОВАЊА ПРЕДУЗЕЋА (6)Појам и значај контроле пословања предузећаВрсте контролеПроцес контролеОрганизација контролеНОСИОЦИ АКТИВНОСТИ УПРАВЉАЊА (10)Менаџер - носилац активности управљањаДиференцирање појмова: предузетник, менаџер и лидерСпособности и знање менаџераНаграђивање менаџера

214

Образовање, обука и развој менаџераЛЕКСИКОН ОСНОВНИХ ПОЈМОВА О УПРАВЉАЊУ ПРЕДУЗЕЋЕМ (1)ПРИМЕРИ ЗА ИЛУСТРАЦИЈЕ, ГРАФИЧКО ПРИКАЗИВАЊЕ И ШЕМАТСКЕ ПРИКАЗЕПРИМЕРИ ИЗ ПРАКСЕ

11. РАЧУНОВОДСТВО

III РАЗРЕД(2+2 часа недељно; 72+72 часова годишње + 30 часова у блоку)

Евиденција залиха производног привредног друштва (10+10)Набавка материјала по стварним и планским ценама.Утрошак материјала (све методе трошења).Обрачун и књижења одступања од планских цена.Набавка и утрошак ситног инвентара и амбалаже.Примери књижења набавке и утрошка материјала.Евиденција новчаних средстава (6+6)Новчана средства на текућем рачуну.Новчана средства у благајни.Девизни рачун.Хартије од вредности (примљене).- први писмени задатак.- исправак првог писменог задатка.Евиденција потраживања (6+6)Потраживања по основу продаје.Обезвређена потраживања.Друга потраживања.Примери књижења потраживања.Евиденција обавеза (6+6)Дугорочне обавезе.Краткорочне финансијске обавезе.Обавезе из пословања.Примери евиденције обавеза.Евиденција капитала (6+5)Карактеристике и структура капитала.Књиговодствена евиденција капитала.Примери евиденције капитала.- други писмени задатак.- исправак другог писменог задатка.Евиденција расхода (8+8)Материјални трошкови.Трошкови производних услуга.Нематеријални трошкови.Трошкови зарада и накнада зарада.Трошкови амортизације.

215

Временска разграничења трошкова.Примери евиденције трошкова.Финансијски расходи.Остали расходи.Евиденција прихода (6+6)Евиденција пословних прихода.Евиденција финансијских прихода.Евиденција осталих прихода.Временска разграничења прихода.Примери евиденције прихода.- трећи писмени задатак.- исправак трећег писменог задатка.Евиденција производње - интерни обрачун (15+15)Управљачко рачуноводство - карактеристике.Видови производње.Класификација трошкова у оквиру управљачког рачуноводства.Калкулација - појам, врсте и методе.Обрачун трошкова производње и завршених учинака, израда калкулације, књижење масовне и серијске производње у погонском књиговодству.Књижење завршене производње по стварним и планским ценама коштања уз обрачун одступања.Евиденција продаје готових производа - обрачун и књижења одступања.Евиденција недовршене производње и готових производа (3+3)Евиденција продаје готових производа.Промена вредности залиха.Примери књижења.Утврђивање и распоређивање резултата пословања (6+7)Структура биланса успеха.Обрачун и књижење резултата пословања.Распоређивање резултата пословања.Закључак конта стања.Рачуноводствени извештаји привредног друштва.Примери утврђивања и распоређивања резултата пословања и израда рачуноводствених извештаја.- четврти писмени задатак.- исправак четвртог писменог задатка.Настава у блоку (30 часова годишње)Евиденција пословања производног привредног друштва.Средства и извори средстава.Расходи и приходи.Резултат пословања.Рачуноводствено извештавање у складу са МРС.

12.ПОСЛОВНА ИНФОРМАТИКА

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

216

III РАЗРЕД( 0+2 часа недељно, 0 + 72 часа годишње)I РАД СА ТАБЕЛАМА (56)Стартовање програма за рад са табелама (2)Изглед екрана, радни листови, радно окружење.Унос и брисање података (5)Унос и измена садржаја ћелије.Копирање, премештање и брисање.Аутоматско попуњавање садржаја ћелије.Замена података.Кретање (2)Тражење и позиционирање.Филтрирање података (аутоматско филтрирање).Сортирање и аутоматско сабирање (1)Сортирање и аутоматско сабирање.Поправљање изгледа табеле (8)Форматирање ћелије.Форматирање редова и колона.Копирање формата.Рад са блоком ћелија - уметање и брисање.Валидација података.Рад са радним листовима и прозорима (2)Рад са радним листовима.Операције са деловима екрана (зумирање, замрзавање, сакривање...).Заштита података.Формуле и функције (16)Појам израза (Аргументи и оператори).Именовање скупа ћелија.Апсолутно и релативно адресирање.Функције за сабирање, пребројавање, просек, максимум и минимум.Функције са условом.Логички оператори (и, или и негација).Међузбирови.Остале функције.Рад са графиконима (8)Израда графикона.Типови графикона.Форматирање графикона.Штампање (4)Подешавање стране, заглавље и подножје стране.Прелом стране и преглед пре штампе.Штампање.Напредни рад са табелама (8)Унос података кроз образац (Form ...).Напредно филтрирање (Advanced filter ...).Изведене табеле и дијаграми.

217

Алати за испитивање формула.II ОБРАДА СЛИКА (6)СКЕНЕР, ДИГИТАЛНИ АПАРАТ И КАМЕРА КАО ИЗВОР ПОДАТАКА (2)ОСНОВНИ АТРИБУТИ СЛИКЕ (4)Величина, резолуција, контраст, осветљај...Формати слике.III ИЗРАДА ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ (10)

Изглед екрана.Објашњење појма објекта.Форматирање садржаја објекта.Дефинисање дизајна садржаја и позадине слајда.Промена редоследа слајдова.Транзиција слајдова.Анимирање објеката.Штампање презентације.Снимање презентације (разни формати).

В. Изборни предмети

13. ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

III разред(1 час недељно, 36 часова годишње)Садржаји програма и план овог предмета су исти као и код образовног профилаМашински техничар моторних возила .

14. ВЕРСКА НАСТАВА

III разред(1 час недељно, 35 часова годишње)

Садржаји програма и план овог предмета су исти као и код образовног профилаМашински техничар моторних вози

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

Ред.број

I ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИА.

ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД

ТРЕЋИ РАЗРЕД

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД УКУПНО

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у блоку

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у блоку

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у блоку

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у блоку

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у блоку

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

218

ОПШТЕОБРАЗОВНИ

год. год. год. год. год.Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В

1.

а. Српски језик и књижевностб. _________ језик и књижевност*

3   111     3   10

8     3   108     3   99     12   42

6    

2.Српски као нематерњи језик*

2*         2*         2*         2*                  

3. Страни језик 3   11

1     3   108     3   10

8     3   99     12   426    

4. Социологија                     2   72               2   72    

5. Историја 2   74     2   72                         4   146    

6.Физичко и здравствено васпитање

2   74     2   72     2   72     2   66     8   284    

7. Математика 3   111     3   10

8     3   108     3   99     12   42

6    

8.

Рачунарство и информатика

  2   74                                   2   7

4  

9. Екологија 2   74                                   2   74    10. Хемија 2   74                                   2   74    

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        

Укупно А: 17 2 629

74   13   46

8     13   468     11   36

3     54 2 1928

74  

Укупно А: 19 703 13 468 13 468 11 363 56 2002

219

Б. СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ(теорија, вежбе, практична настава)

ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД ТРЕЋИ РАЗРЕД ЧЕТВРТИ РАЗРЕД УКУПНО

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у

блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у

блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у

блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у

блоку год.

РАЗР. ЧАС. НАСТ.

Настава у

блоку год.

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

недељно

годишње

Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В Т В

1.Основи економије

2   74     2   72     2   72     2   66     8   284    

2.Пословна економија

2   74     2   72     2   72     2   66     8   284    

3. Рачуноводство 1 2 37 74   1 2 36 72 30 2 2 72 72 30 2 2 66 66 30 6 8 21

1

284

90

4.Савр.пословна коресп.

1 2 37 74   1 2 36 72                       2 4 73146

 

5. Статистика                     2   72     2   66     4   13

8    

6.Уставно привредно право

                    2   72     2   66     4   138    

7.Монетарна екон. и банк.

                    2   72     2   66     4   138    

8.Ком. познавање робе

          2   72                         2   72    

9. Маркетинг                               2   66     2   66    

10.

Ек.географија           2   72                         2   72    

11.

Пословна информатика

                      2   72     2   66     4  138

 

Укупно Б: 6 4 222

148   10 4 36

0144   12 4 43

2144   14 4 46

2132   42 16 14

76

568

 

Укупно Б: 10 370   14 504 30 16 576 30 18 594 30 57 2044 90

Укупно А + Б: 23 6 85

1222   23 4 82

8144   25 4 90

0144   25 4 82

5132   96 18 34

04

642

 

Укупно А + 29 1073   27 972 30 29 1044 30 29 957 30 114 4046 90

220

Б:

Укупно часова: 29 1073 27 1002 29 1074 29 987 114 4136

НАСТАВНЕ ТЕМЕ1. Reshaping of the World (10)2. Rockefeller Center(8)3. We Have a Common Enemy(9)4. A Fabulous Imitation (7)5. Music Comes of Age(12)6. King Customer(7)7. From Rags to Riches (7)8. Just for Kicks (7)9. War Changes People (11)10. From Vietnam to Canada (6)11. Hope for Children on the Street (9)12. When I Was Your Age (6)

3. ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

IV разред(2 часа недељно, 66 часова годишње)

Садржаји програма и план овог предмета су исти као и код образовног профилаМашински техничар моторних возила .Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .

4.МАТЕМАТИКА

IV разред(3 часа недељно, 99 часова годишње)Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .

НАСТАВНЕ ТЕМЕ

Елементи финансијске математике (18) Појам и врсте зајмова. Амортизација зајма једнаким ануитетима и једнаким отплатама: израчунавање зајма, ануитета, каматне стопе и броја ануитета; план амортизације зајма;

221

II ОСТАЛИ ОБАВЕЗНИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

ПРВИ РАЗРЕД

ДРУГИ РАЗРЕД

ТРЕЋИ РАЗРЕД

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

годишње годишње годишње годишње

1. Час одељенског старешине/заједнице 74 часова 72 часова 72 часова 66 часова

2. Додатни рад до 30 часова

до 30 часова

до 30 часова до 30 часова

3. Допунски рад до 30 часова

до 30 часова

до 30 часова до 30 часова

4. Припремни и друштвено-користан рад*

до 30 часова

до 30 часова

до 30 часова до 30 часова

веза између отплата: израчунавање зајма, отплаћеног дела зајма и остатка зајма помоћу прве отплате. Конверзија зајма. Амортизација зајмова подељених на обвезнице. Функције (20) Важнији појмови и чињенице о функцијама једне променљиве (дефинисаност, нуле, парност, монотоност, периодичност). Сложена функција (појам и једноставнији примери). Преглед важнијих елементарних функција. Полиноми (нуле полинома, Безуов став, примене). Непрекидност функције (геометријски смисао). Гранична вредност функције, неке карактеристичне граничне вредности, број е. Извод функције (26) Прираштај функције. Извод функције (проблем тангенте и брзине). Основне теореме о изводу (извод збира, производа, количника и сложене функције). Изводи елементарних функција. Испитивање функција (уз примену извода), график функције. Општа шема испитивања и скицирања графика функције. Примена извода у економији: функција тражње, цене и прихода, максимум прихода; функција укупних и просечних трошкова, минимум просечних трошкова; функција добити; еластичност функција: еластичност функција тражње, прихода и трошкова. Комбинаторика и вероватноћа (20) Основна правила комбинаторике. Варијације, пермутације; комбинације без понављања. Случајни догађаји. Вероватноћа. Условна вероватноћа и независност. Случајне променљиве. Биномна и нормална расподела. Средња вредност и дисперзија. Популација, обележје и узорак. Основни задаци математичке статистике. Прикупљање, сређивање, графичко приказивање и нумеричка обрада података. НАПОМЕНА: Обавезна су четири двочасовна школска писмена задатка са једночасовним исправкама (12).

Б. Стручни предмети

5. МАРКЕТИНГ

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе предмета МАРКЕТИНГ је стицање теоријских практичних знања која су неопходна ученику за подручје рада које је изабрао.Маркетинг има за циљ да на основу дидактичких принципа, избора метода и облика рада на часу приближи ученицима основне појмове које треба да схвате иприсвоје да би у пракси могли да их користе. За разумевање појмова из овог програма неопходна су претходна знања из економске групе предмета па затомаркетинг и представља надградњу и везу са другим наукама, што му је уједно и циљ.Задаци изучавања овог предмета су:- упознавање ученика са циљевима и садржајем предмета и њихово усвајање;- оспособљавање ученика за разумевање и коришћење стечених знања у пракси, како би постали добри стручњаци на свом радном месту;

222

- коришћење примера из праксе у настави и њихове анализе;- инсистирање да ученици сами изводе закључке и предлажу решења;- оспособљавање за самостално коришћење уџбеника и осталe литературе.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМАIV РАЗРЕД(2 часа недељно, 66 часова годишње)

УВОД У МАРКЕТИНГ (1)ПРИСТУП ИЗУЧАВАЊУ МАРКЕТИНГА (4)- настанак и развој концепта маркетинга- дефинисање појма маркетинга- интегралност маркетинга- динамичност маркетинга- веза маркетинга са другим научним дисциплинама- примена маркетингаТРЖИШТЕ (7)- појам и функција тржишта- подела тржишта- конкуренција на тржишту- истраживање тржишта- методе истраживања тржишта- међузависност тржишта, трговине и маркетингаМАРКЕТИНГ АКТИВНОСТИ (9)- облици маркетинг активности- планирање маркетинг активности- организовање маркетинг активности- контрола маркетинг активности- ревизија маркетинг активностиМАРКЕТИНГ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ (3)- појам и врсте маркетинг информација- квалитет информација- значај информације при одлучивању- организовање маркетинг информационог система- инструменти маркетинг МИКС-аИНСТРУМЕНТИ МАРКЕТИНГА (22)- појам и подела инструмената маркетинга- производ и производни програм- политика цена- канали продаје- промоција- облици промоције- инструменти маркетинга у трговинском предузећу- комбиновање инструмената маркетингаЕКОНОМСКА ПРОПАГАНДА КАО ОБЛИК ПРОМОЦИЈЕ (16)- појам и садржаји економске пропаганде- планирање економске пропаганде

223

- механизам деловања економске пропаганде- пропагандна порука- пропагандни медији- средства економске пропаганде- трошкови економске пропаганде- методе тестирања успешности економске пропаганде- ефекти економске пропаганде- контрола економске пропаганде- однос трошкова економске пропаганде и обима продаје- сарадња производних и трговинских предузећа код промоцијеПОНАШАЊЕ ПОТРОШАЧА (2)ЛЕКСИКОН ОСНОВНИХ ПОЈМОВАЛИТЕРАТУРАНАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)При реализацији програма маркетинга треба стално имати на уму задатке који су дати уз програм и значај маркетинга за нашу привреду.Остваривањем програма ученици треба да стекну знања и могућност његовог коришћења у пракси. Ученици треба да се оспособе за одговоран однос према раду,осећај уредности и тачности.Дидактичко методички захтеви у реализацији програма односе се на примену дидактичких принципа, избор метода и облика рада на часу. Методи и облици радатреба да подстичу ученика на рад, размишљање и развијање сопствених ставова из појединих области.Наставник треба да стручно и систематично, уз коришћење одговарајућих примера и очигледних средстава приступа реализацији програма.Ученика треба стално мотивисати и подстицати на рад кроз одговарајуће вредновање свих његових активности.Ученика треба стално упућивати на коришћење уџбеника, стручне литературе и часописа из ове области, као и прикупљање и анализу очигледних средстава.У реализацији програма треба се придржавати редоследа тема и ако има одступања назначити их и изнети разлог.

6.ОСНОВИ ЕКОНОМИЈЕ

IV РАЗРЕД(2 часа недељно, 66 часа годишње)

Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .

ТЕОРИЈА МЕЂУНАРОДНЕ ТРГОВИНЕ (15)- Улога спољног фактора у националној привреди- Меркантилистички ставови о трговини- Протекционистичке концепције међународне трговине- Теорија апсолутних вредности Адама Смита- Теорија компаративних предности Дејвида Рикарда (појам и извори компаративних предности, обим и користи од трговине)- Хекшер-Олин-Семјуелсонов модел компаративних предности (основни елементи

224

модела, правци и структура трговине и изједначавање цена робе и факторапроизводње на међународном тржишту)- Модерне теорије међународне трговине- Интра-индустријска трговина (појам, облици и проблеми мерења)ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА (7)- Облици заштите домаћег тржишта- Аргументи за заштиту домаћег тржишта- Ванцаринска заштита и неопретекционизам- Подстицање извозаПЛАТНИ БИЛАНС (10)

- Појам и концепти платног биланса- Врсте трансакција које се региструју у платном билансу- Дефиниције неравнотеже платног биланса- Пресецање платног биланса- Финансирање или прилагођавање платног биланса- Политика прилагођавања платног билансаДЕВИЗНИ КУРСЕВИ (7)- Дефиниција и врсте девизних курсева- Детерминанте девизних курсева- Девизно тржиштеМЕЂУНАРОДНО КРЕТАЊЕ КАПИТАЛА (11)- Облици међународног кретања капитала- Међународно тржиште капитала- Међународни монетарни систем- Међународне финансијске организацијеИНСТИТУЦИОНАЛИЗАЦИЈА СВЕТСКЕ ПРИВРЕДЕ (7)- Динамика и структура међународне размене- Економске организације Уједињених нација- Светска трговинска организација- Остали облици институционализације међународне трговинеИНТЕГРАЦИЈА СВЕТСКЕ ПРИВРЕДЕ (7)- Европска унија- Друге интеграције- Транснационалне компаније у светској привредиIV РАЗРЕД(2 часа недељно, 64 часа годишње)УПРАВЉАЊЕ ПОСЛОВНИМ ПОДРУЧЈИМА ПРЕДУЗЕЋАДИВЕРСИФИКАЦИЈА УПРАВЉАЊА (3)Стратегијско управљањеОперативно управљањеУправљање пословним подручјимаПРОИЗВОДНИ МЕНАЏМЕНТ (УПРАВЉАЊЕ ПРОИЗВОДЊОМ) (5)Појам и значај производног менаџментаЗадаци производног менаџментаСадржина производног менаџмента

225

МЕНАЏМЕНТ МАРКЕТИНГА (УПРАВЉАЊЕ МАРКЕТИНГОМ) (4)Појам и значај менаџмента маркетингаЗадаци менаџмента маркетингаСадржина менаџмента маркетингаФИНАНСИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ (УПРАВЉАЊЕ ФИНАНСИЈАМА) (15)Појам и значај финансијског менаџментаЗадаци финансијског менаџментаСадржина финансијског менаџментаПринципи финансијског менаџментаИнструменти финансијског менаџментаТехника финансијског менаџментаКонтрола финансијског менаџментаТРГОВИНСКИ МЕНАЏМЕНТ (УПРАВЉАЊЕ ТРГОВИНОМ) (15)Појам и значај трговинског менаџментаЗадаци трговинског менаџментаСадржина трговинског менаџментаПринципи трговинског менаџментаИнструменти трговинског менаџментаТехника трговинског менаџментаКонтрола трговинског менаџментаПРОЈЕКТНИ МЕНАЏМЕНТ (УПРАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТИМА) (6)Појам и значај пројектног менаџментаЗадаци пројектног менаџментаСадржина пројектног менаџментаМЕНАЏМЕНТ ЉУДСКИХ РЕСУРСА (УПРАВЉАЊЕ ЉУДСКИМ РЕСУРСИМА) (10)Процес управљања људским ресурсимаМотивацијаГрупе и групно одлучивањеКонфликти

ВођствоОрганизација, култура и климаУПРАВЉАЊЕ ИНФОРМАЦИОНИМ СИСТЕМИМА (5)Појам и значај управљања информационим системимаЗадаци управљања информационим системимаСадржина управљања информационим системимаЛЕКСИКОН ОСНОВНИХ ПОЈМОВА О УПРАВЉАЊУ ПОСЛОВНИМ ПОДРУЧЈИМА ПРЕДУЗЕЋА (1)ПРИМЕРИ ЗА ИЛУСТРАЦИЈЕ, ГРАФИЧКО ПРИКАЗИВАЊЕ И ШЕМАТСКЕ ПРИКАЗЕПРИМЕРИ ИЗ ПРАКСЕ

7. РАЧУНОВОДСТВО

226

IV РАЗРЕД(2+2 часа недељно, 66+66 часова годишње +30 часова у блоку)

Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .

ЕВИДЕНЦИЈА ПОСЛОВАЊА ТРГОВИНСКИХ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА (46+46)1. Евиденција набавке робе (12+12)Калкулација цена трговинске робе.Документација везана за набавку робе.Евиденција набавке робе по набавној и по продајној цени.Евиденција нефактурисане робе.Роба на путу.Интерно кретање робе.Повећање и снижење продајне цене робе.Вишкови и мањкови робе.ПДВ.- први писмени задатак.- исправак првог писменог задатка.2. Евиденција реализације робе (8+8)Документација која је везана за реализацију робе.Евиденција реализације робе када се залихе евидентирају по:набавној цени;продајној цени без ПДВ-а;продајној цени са ПДВ-ом.3. Евиденција увоза и извоза робе (8+8)Појам и значај спољнотрговинског промета.Калкулације увоза и извоза.Документација.Евиденција увоза робе.Евиденција извоза робе.- други писмени задатак.- исправак другог писменог задатка.4. Евиденција комисионих и консигнационих послова (4+4)Основне карактеристике комисионе и консигнационе трговине.Документација.Евиденција комисионих послова.Евиденција консигнационих послова.

5. Евиденција трошкова трговине (4+4)Трошкови трговине - појам, врсте, евиденција.Пренос трошкова на класу 7.6. Утврђивање резултата пословања трговинског привредног друштва (8+8)Структура биланса успеха.Укупни приходи, укупни расходи, обрачун резултата.Распоред добити.

227

Покриће губитка.- трећи писмени задатак.- исправак трећег писменог задатка.7. Извештавање по МРС (2+2)СПЕЦИФИЧНОСТИ КЊИГОВОДСТВА БАНАКА (14+14)Структура биланса стања и биланса успеха банке.Контни оквир банке - појам, функције, садржај конта.Евиденција готовине и готовинских еквивалената.Евиденција пласмана и избор средстава банке.Евиденција хартија од вредности, нематеријалних улагања, основних и других Средстава банке.Евиденција обавеза из пословања, капитала и резерви.Евиденција расхода, прихода и резултата банке.- четврти писмени задатак.- исправак четвртог писменог задатка.ОСНОВЕ РАЧУНОВОДСТВЕНОГ ПЛАНИРАЊА, КОНТРОЛЕ - РЕВИЗИЈЕ И АНАЛИЗЕ (6+6)НАСТАВА У БЛОКУ (30 часова годишње)Евиденција пословања трговинског привредног друштва или банке.Средства и извори средстава.Расходи и приходи.Резултат пословања.Рачуноводствено извештавање, у складу са МРС.

8.ПОСЛОВНА ИНФОРМАТИКА

IV РАЗРЕД(0+2 часа недељно, 66 часова годишње)

Циљ и задаци су исти као и у трећем разреду .

I БАЗЕ ПОДАТАКА (56)Увод у програм за рад са базама података (4)Појам података и информације.Ентитет.Логичка организација података.Основне карактеристике програма.Изглед екрана.Објекти базе података.Креирање, снимање и отварање базе података.Рад са табелама (14)Типови података.Креирање табеле.Унос и измена података.Оператори.Особине - својства поља.Увоз и извоз података из друге датотеке.

228

Постављање кључа табеле.Модификовање табеле.Форматирање табеле.Позиционирање и ажурирање података.Скривање и замрзавање колона у табели.Брисање и копирање структуре табеле.Сортирање података табеле.Филтрирање података табеле.Штампање табеле.Повезивање табела.Типови релација.Референцијални интегритет.Упити (22)Креирање упита.Оператори.Рад са изразима.Функције за рад са текстом.Функције за рад са датумима.Математичке функције.Финансијске функције.

Функције конверзије.Агрегатне функције.Параметарски упити.SQL сумарни упити.Акциони упити.Упит брисања.Упит додавања.Упит ажурирање.Упит прављења табела.Унакрсни упити.Извештаји (8)Израда извештаја помоћу чаробњака.Дизајнирање извештаја.Груписање и сортирање података извештаја.Подизвештаји.Графикони и дијаграми у извештају.Извештаји за штампање налепница.Извештаји за циркуларна писма.Штампање извештаја.Обрасци (8)Израда обрасца помоћу чаробњака.Дизајнирање обрасца.Модификовање обрасца.Контролни објекти на обрасцу.Особине контролних објеката.

229

Подобрасци.Рад са макроима.Командна табла.Оптимизовање перформанси.II ЕЛЕКТРОНСКО ПОСЛОВАЊЕ (10)Облици електронског пословања.Електронска трговина и банкарство.Системи плаћања.Распрострањеност електронског пословања.Заштита и сигурност у електронском пословању.

9.СТАТИСТИКА

IV РАЗРЕД(2 часа недељно, 64 часа годишње)

Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О ПОСЛОВНОЈ СТАТИСТИЦИ (4)Појам, предмет и значај статистике предузећаПредузеће као статистичка јединица Извори података статистике предузећа Организација и задаци статистичке службе предузећаСТАТИСТИЧКО ОБУХВАТАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ И ПРОМЕТА (8)Натурално и вредносно изражавање производње и прометаУкупна вредност производње и њено утврђивање за предузећеУтврђивање друштвеног производа и нето-продукта предузећаРелативни показатељи структуре производње и промета- структура производње и промета no врстама производа- структура производње по произвођачким јединицама и структура промета по организационим јединицама продајеСТАТИСТИЧКО ИСТРАЖИВАЊЕ ДИНАМИКЕ ПРОИЗВОДЊЕ И ПРОМЕТА (15)Апсолутни показатељи динамике појава - производње и прометаТемпо развоја и раста и средњи темпо развоја и раста производње и прометаИспитивање развојних тенденција и појава- појам тренда и одређивање линеарног тренда методом најмањих квадратаИндивидуални и групни индекси физичког обима производњеИндивидуални и групни индекси ценеИндекс трошкова животаИндекс вредности производње и индекс вредности робног прометаИндивидуални и групни индекси испуњења плана производње и прометаСТАТИСТИЧКО ПРИКАЗИВАЊЕ СТАЛНИХ СРЕДСТАВА ПРЕДУЗЕЋА (12)Приказивање сталних средстава по вредностиПоказатељи стања сталних средстава- коефицијенти просечне застарелости и очуваности сталних средстава- просечни век трајања сталних средстава и њихове амортизацијеПриказивање структуре сталних средстава

230

Коефицијент опремљености запоследних средствима као мерило техничког прогресаСтатистичко обухватање опреме- приказивање енергетске опреме и њеног искоришћења- капацитет производне опреме и мерење његовог искоришћењаСТАТИСТИЧКО ОБУХВАТАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ (8)Показатељ запослених- бројно стање запослених- структура запослених према основним обележјима- свођење запослених на условну јединицу- кретање броја запосленихРадно време запослених и његово искоришћењеСТАТИСТИЧКО ОБУХВАТАЊЕ ПРОДУКТИВНОСТИ РАДА (7)Појам продуктивности рада- утрошени рад као основ за мерење продуктивности рада- статистички показатељи производње као основ за мерење продуктивности рада- временске јединице за мерење продуктивности радаНачини мерења продуктивности радаИндекси продуктивности рада- индивидуални индекси продуктивности рада- групни индекси продуктивности радаСТАТИСТИКА НЕТО ЗАРАДЕ (ПЛАТА) (10)Подаци и показатељи статистичког истраживања зарада (плата)Номиналне и реалне нето зараде (плате)Просечна номинална нето зарада (плата)Индекси номиналних просечних нето зарада (плата)- индекс номиналних просечних нето зарада променљивог састава запослених- индекс номиналних просечних нето зарада непромењеног састава запосленихИндекс реалне просечне нето зараде (плате)Зависност нето зарада (плата) од продуктивности радаОсновне појмове о пословној статистици довољно је обрадити у општим цртама. Подробније могу се објаснити индекси.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)Програм четвртог разреда садржи за сваку наставну целину број часова за стручно-теоријску обраду градива и за вежбе. Овај однос, као што је већ речено, требасхватити оријентационо, што значи да се приликом практичне реализације програма овај однос може мењати у зависности од конкретне ситуације одељења.У четвртом разреду, поред савладавања технике, односно елементарне обраде податка, треба припремити ученике за аналитички рад без кога статистички радгуби своју праву вредност.Приликом вежбања треба настојати да ученици самостално раде задатке. Задаци за вежбе треба да обухватају и практичне примере из предузећа. Задаци требада су добро одабрани јер се на тај начин уочавају карактеристике добијених резултата.Програм четвртог разреда садржи седам наставних целина.Прва наставна целина обухвата основне појмове о пословној статистици и

231

представља увод у статистичко обухватање свих значајних елемената. За реализацијуовог дела програма предвиђена су четири часа стручно-теоријске наставе. При реализацији ове теме нагласак треба ставити на значај и задатке статистичкеслужбе предузећа. За реализацију осталих тема предвиђени су поред теоријских часова и часови вежби.Када се обрађује поглавље статистичко обухватање производње и промета, ученици треба да упознају комплексне годишње извештаје које шаљу предузећаСавезном заводу за статистику.На часовима вежби треба урадити што више задатака користећи бројчане податке организација удруженог рада.Препоручује се да се у оквиру часова вежби уради по један контролни задатак у сваком полугодишту.При обради основних показатеља динамике производње и промета требa објаснити резултате темпа раста и средњег темпа раста.При обради тренда производње (продаје) узети линеарни тренд за паран и непаран број временских периода.Тренд производње (продаје) обрадити рачунски и графички уз објашњење резултата параметара "а" и "б".Групне индексе производње, промета и цена, обрадити методом агрегата и средњих вредности.Обрадити искоришћености капацитета енергетске опреме и производне опреме као коефицијенте екстензивног, интензивног и интегралног искоришћењакапацитета.Индекс продуктивности обрадити директним и индиректним начином уз објашњење резултата. Упознати ученике са извештајем о продуктивности које шаље раднаорганизација Савезном заводу за статистику.При израчунавању просечног стања запослених узети као месечно просечно стање и за дужи временски период. Посебно значајна је структура запослених побитним обележјима.Обрадити апсолутне и релативне показатеље кретања запослених.Номиналне и реалне зараде дати појмовно. Објаснити израчунавање реалних зарада, просечне номиналне зараде, интервала варијације зарада, однос интервалаваријације и просечне зараде, однос најмање и највеће зараде.Код статистичког обухватања радног времена објаснити појмове радни час, радни дан.

Дати коефицијенте искоришћавања радног времена као коефицијент искоришћавања месечног фонда радног времена, дужине радног дана, коефицијентискоришћавања радних часова.Неопходно је податке приказивати табеларно и дати анализу података.При реализацији програма треба водити рачуна о корелацији сродних садржаја овог предмета са пословном економијом и са рачуноводством.Ученике који показују посебно интересовање за овај предмет треба упућивати на посебну литературу.

232

10.УСТАВНО И ПРИВРЕДНО ПРАВО

IV РАЗРЕД(2 часа недељно, 64 часа годишње)

Циљ и задаци су исти као и у трећем разреду .

ГРАЂАНСКО ПРАВО (8)Појам и предмет грађанског праваПодела грађанског праваСтварно правоПојам и подела ствариПојам и врсте својинеСтицање својинеГРАЂАНСКО ПРАВНИ ОДНОС (5)Појам и елементи правног односаНастанак, мењање и престанак правног односаПравни послови - појам, услови пуноважности, предмет и циљВрсте правних пословаОБЛИГАЦИОНО ПРАВО (5)Појам и предмет облигацијеИзвори облигацијаВрсте облигацијаУГОВОР (13)Појам уговораСадржина yговораЗакључивање уговораФорма уговораДејство уговораОдговорност за материјалне и правне недостатке ствариУступање уговораРоковиДоцњаПрестанак уговораНеважност уговораУГОВОР О КУПОВИНИ И ПРОДАЈИ РОБЕ (6)Појам, закључивање и битни елементи уговораПрава и обавезе странакаВЕЖБА - обрада конкретног уговораУГОВОР О ТРГОВИНСКОМ ПОСРЕДОВАЊУ (3)Појам и закључивањеПрава и обавезе странакаВЕЖБА - обрада конкретног уговораУГОВОР О ТРГОВИНСКОМ ЗАСТУПНИШТВУ (3)Појам и закључивањеПрава и обавезе странакаВЕЖБА - обрада конкретног уговора

233

УГОВОР О КОМИСИОНУ (3)Појам и закључивањеПрава и обавезе странакаВЕЖБА - обрада конкретног уговораУГОВОР О УСКЛАДИШТЕЊУ РОБЕ (3)Појам и закључивањеПрава и обавезе странакаВЕЖБА - обрада конкретног уговора УГОВОР О ШПЕДИЦИЈИ (3)Појам и закључивањеПрава и обавезе странакаВЕЖБА - обрада конкретног уговораУГОВОР О ПРЕВОЗУ (3)Појам и закључивањеПрава и обавезе странакаВЕЖБА - обрада конкретног уговораУГОВОР О ОСИГУРАЊУ (3)Појам и закључивањеПрава и обавезе странакаВЕЖБА - обрада конкретног уговораХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ (6)Појам и врсте хартије од вредностиМеницаЧекДеоница

11.ПОСЛОВНА ЕКОНОМИЈА

IV РАЗРЕД(2 часа недељно, 66 часова годишње)

Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .У четвртом разреду се обрађује Пословна економија за четврти разред са поднасловом Управљање пословним подручјима предузећа где се обрађују тематскецелине: диверсификација управљања, производни менаџмент, менаџмент маркетинга, финансијски, трговински и пројектни менаџмент, менаџмент људскихресурса, управљање информационим системима, и на крају, лексикон основних појмова о управљању пословним подручјима предузећа.

12.МОНЕТАРНА ЕКОНОМИЈА И БАНКАРСТВО

IV РАЗРЕД(2 часа недељно, 64 часа годишње)

Циљ и задаци су исти као и у првом разреду .

234

БАНКА И НАУКА О БАНКАРСТВУ (3)Појам и врсте банакаНастанак и развој банкарстваБанке и банкарски системи у развијеним земљамаБАНКАРСКИ СИСТЕМ ЈУГОСЛАВИЈЕ (5)Банкарски систем између I и II светског ратаПослератни развој банкарства у ЈугославијиДанашњи банкарски систем Југославије и основне карактеристикеНАРОДНА БАНКА ЈУГОСЛАВИЈЕ (14)Појам, задаци и функције централне банке - банке банакаКонституисање Народне банке ЈугославијеСтатус, функције, надлежности и одговорности Народне банкеОрганизација, управљање и управљање Народном банкомКонтролна функција и посебна овлашћења Народне банкеОвлашћења у вођењу монетарно-кредитне политике, односно:- политике обавезне резерве,- политике операција на отвореном тржишту,- политике есконтне стопе,- политике рефинансирања,- политике интервенција на девизном тржишту и финансијским берзамаУлога Народне банке у регулисању количине новца у оптицајуРегулисање ликвидности пословних банакаОдговорност за одржавање ликвидности у плаћањима према иностранствуНадлежности у вођењу политике курса динараПриходи и расходи Народне банкеПЛАТНИ ПРОМЕТ У ЗЕМЉИ (5)Суштина, врсте и начела на којима се одвија платни промет у земљиУчесници и носиоци платног прометаОблици плаћања, рачуни и оперативно обављањеДилеме око места и улоге платног промета у земљиМогући правци развојаПОСЛОВНО БАНКАРСТВО ЈУГОСЛАВИЈЕ (18)Појам и улога пословне банке у банкарству ЈугославијеОснивање и предмет пословања банкеОрганизација, управљање и руковођење пословном банкомБАНКАРСКИ ПОСЛОВИ И БАНКАРСКО ПОСЛОВАЊЕБанкарски послови- појам и врсте банкарских послова- пасивни банкарски послови - суштина и врсте- активни банкарски послови- неутрални односно комисиони банкарски послови- сопствени и други банкарски пословиБанкарско пословање- финансијски и кредитни потенцијал банке- фондови банке - улога и формирање

235

- појам, суштина и врсте кредитирања- основна начела банкарског пословања и модалитети њиховог обезбеђивањаУПРАВЉАЊЕ КРЕДИТНИМ ПОТЕНЦИЈАЛОМ - БАНКАРСКИ МЕНАЏМЕНТ (14)Суштина банкарског менаџментаПланирање и пословна и развојна политика банкеУправљање кредитним потенцијалом и оцена бонитета тражиоца кредитаКредитна анализа и оперативно обављање кредитних пословаДепозитни потенцијал банке - значај и његово праћењеАкцијски потенцијал банке и резервеПовезаност банке са финансијским тржиштем и финансијским берзамаЗНАЧАЈ ИЗГРАДЊЕ САВРЕМЕНОГ ИНФОРМАЦИОНОГ СИСТЕМА У БАНКАМА (6)Опште напомене о информационом систему у банциАутоматизација послова са становништвом- зашто ови послови треба да имају приоритет у аутоматизацији?- кретања у светуРазвој безготовинског и електронског плаћањаЗначај повезивања банкарских и берзанских информационих системаОсновне концепције за развој информатике у банкамаЛЕКСИКОН ОСНОВНИХ ПОЈМОВА ИЗ БАНКАРСТВА. УПОЗНАВАЊЕ СА ОДГОВАРАЈУЋИМ ПРИМЕРИМА ИЗ ПРАКСЕ БАНАКА И ФИНАНСИЈСКИХ БЕРЗИ.КУРСНЕ ЛИСТЕ, ИЗВОДИ ЖИРО И ДЕВИЗНОГ РАЧУНАНАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)Циљ наставе из предмета МОНЕТАРНА ЕКОНОМИЈА И БАНКАРСТВО је стицање потребних знања из области монетарне економије, банкарског система ибанкарског пословања, кредитног система, финансијског тржишта, финансијских берзи и банкарског менаџмента. Програмски садржаји дати су у виду релативнозаокружених наставних целина. За наставне целине, као и за њихове уже делове дат је оквиран број часова који има за циљ да наставнику сугерише оквире,дубину и начин излагања наставних тема.Дидактичко-методички захтеви у реализацији програма односе се на примену односних дидактичких принципа, избор метода и облика рада на часу. Методе иоблици рада на часу ће применити наставници треба да омогуће одговарајуће укључивање ученика у процес стицања знања из предметне материје.Садржај овог предмета је у уској вези са садржајима предмета основи економије (трећи и четврти разред) и предмета пословна економија (четврти разред), апосебно са предметом пословне финансије.Наставни садржаји биће приступачнији ученицима уколико се кроз излагање обезбеди неопходна повезаност са наведеним предметима.Васпитни и образовни задаци, као и потребе радних места за које се ученици припремају захтевају стручно, педагошко, савремено и аргументованоинтерпретирање предложене наставне материје.

236

В. Изборни предмети

14. ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

IV разред(1 час недељно, 32 часа годишње)Садржаји програма и план овог предмета су исти као и код образовног профилаМашински техничар моторних возила .

15. ВЕРСКА НАСТАВА

IV разред(1 час недељно, 32 часа годишње)

Садржаји програма и план овог предмета су исти као и код образовног профилаМашински техничар моторних возила .

МАТУРСКИ ИСПИТМатурски испит у стручним школама ученици полажу у складу са делом Правилника о плану и програму образовања и васпитања за заједничке предмете устручним и уметничким школама ("Службени гласник СРС - Просветни гласник", број 6/90 и "Просветни гласник", бр. 4/91, 7/93,17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95 и 8/95)

237

који се односи на садржај и начин полагања матурског испита.А) Заједнички део обухвата предмет обавезан за све ученике средњих стручних школа, а према програму који је створен у току четворогодишњег образовања.Српски језик и књижевност/матерњи језик и књижевност за ученике који су наставу имали на језику народности (писмено).Б) Посебни део обухвата:1. матурски практични рад са усменом одбраном рада,2. усмени испит из изборног предмета.1. Матурски практични радНа матурском испиту проверава се оспособљеност кандидата за обављање послова занимања обухваћених образовним профилом.Садржаји практичног рада утврђују се из следећих области:- пословна средства предузећа,- благајничко пословање,- евиденција материјала ситног инвентара и амбалаже,- трошкови пословања у предузећу,- калкулације,- реализација роба и услуга,- приходи и расходи у пословању предузећа,- утврђивање пословног резултата,- расподела пословног резултата,- инвентарисање,- банкарско пословање,- финансијско пословање у предузећу,- статистичко обухватање производње и промета и- изражавање пословног резултата.Садржаји усмене одбране рада проистичу из садржаја програма матурског практичног рада и односе се на објашњења конкретног матурског практичног рада.2. Усмени испит из изборног предметаУ оквиру изборног дела ученик полаже један предмет пo сопственом избору из групе предмета значајних за знања која ће примењивати у свакодневномизвршавању конкретних радних задатака из подручја рада економија, право и администрација - област економије.Изборни предмет који ученик бира може бити од значаја за даље образовање или за укључивање у рад. Ученик бира један предмет између следећих:1. Математика,2. Основи економије,3. Пословна економија,4. Рачуноводство,5. Маркетинг,6. Статистика,7. Монетарна економија и банкарство.Изборни предмети се полажу према програмима које су ученици остварили у току четворогодишњег школовања.II. ФАКУЛТАТИВНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИУ сваком разреду ученици имају право да изаберу факултативне предмете (један или

238

више) који ће изучавати у оквиру четири часа укупно (два часа недељно).1. Факултативна настава се остварује за:а) језик другог народа или народности са елементима националне културе,б) физика,в) филозофија,г) музичка култура,д) ликовна уметност,према плановима и програмима заједничког (минималног) плана општег образовања за образовне профиле III и IV степена стручне спреме који су објављени у("Службеном гласнику PC - Просветном гласнику", број 4/91).2. Као факултативне предмете ученици могу изабрати и друге предмете који су предвиђеним планом и програмом образовања за образовни профил економскитехничар а чије садржаје желе да изучавају продубљеније и шире.

СТВАРАЛАЧКЕ И СЛОБОДНЕ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА Слободне активности ученика у школама средњег образовања и васпитања организују се са циљем да се испољена интересовања ученика задовоље и да се њихове склоности и способности усмере иразвију.

239

Рад секција група и клубова, као основних организационих облика слободних активности биће организован по предлогу одељењских заједница ученика, наставничког већа и стручних актива, а на основу самосталног и слободног опредељења ученика. Спровођење и обраду анкете о организовању ученика за секције извршиће руководиоци на почетку школске године. Руководиоци секција су у обавези да сачине план и програм најкасније до краја септембра текуће школске године. Ученици су према својој вољи и интересов

ању организовани у секције чији су садржаји:- културни- спортски- хуманитарни- научни

Ред.број

Н А З И В С Е К Ц И Ј Е Н А С Т А В Н И К

1. Драмско-рецитаторска Ивана Николић

2. Филмска Милан Николић3. Стонотениска Иван Ивковић4. Рукометна Иван Ивковић5. Шаховска Иван Ивковић

ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ДЕЦЕ И УЧЕНИКА ОД НАСИЉА, ЗЛОСТАВЉАЊА И ЗАНЕМАРИВАЊА

I УВОД

Сви облици насиља, злостављања, злоупотреба и занемаривања деце, којима се угрожава или нарушава физички, психички и морални интегритет личности детета, представљају повреду једног од основних права детета: право на живот, опстанак и развој, дефинисано је у Конвенцији Уједињених нација о правима детета. Конвенција је послужила као основ за међународне уговоре, документе и стратегије, које је потписала и донела и наша држава. II ЗНАЧЕЊЕ ПОЈМОВАНасиље, злостављање и занемаривањеЗлоупотреба или злостављање детета обухвата све облике физичког и/или емоционалног злостављања, сексуалну злоупотребу, занемаривање или немаран поступак, као и комерцијалну или другу експлоатацију, што доводи до стварног или потенцијалног нарушавања дететовог здравља, његовог преживљавања, развоја или достојанства у оквиру односа који укључује одговорност, поверење или моћ.(Дефиниција је усвојена на Консултацији о спречавању злоупотреба деце у Светској здравственој организацији у Женеви, 1999. године, Општи протокол)

240

У складу са природом делатности школе као и у складу са наведеним документима и законским основам користиће се појам насиље, који ће подразумевати различите врсте и облике насилног понашања, злостављања, занемаривања, злоупотребе и искоришћавања.Насиље може бити у оквиру вршњачких односа, као и односа одрасли-деца, који укључују одговорност, поверење и моћ.Насиље се овде дефинише као: сваки облик једанпут учињеног или поновљеног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства деце/ученика.

Насиље може имати има следеће форме:

1. Физичко насиље се односи на понашање које доводи до стварног или потенцијалног телесног повређивања детета/ученика.Примери физичког насиља су: ударање, шутирање, гурање, шамарање, чупање, дављење, бацање, гађање, напад оружјем, тровање, паљење, посипање врућом водом,ускраћивање хране, сна и сл.2.Емоционално/психолошко насиље односи се на оно понашање које доводи до тренутног или трајног угрожавања психичког и емоционалног здравља и достојанства детета/ученика. Односи се и на ситуације у којима се пропушта обезбеђивање прикладне и подржавајуће средине за здрав емоционални и социјални развој у складу са потенцијалима детета/ученика.Емоционално насиље и злостављање обухвата поступке којима се врши: омаловажавање, етикетирање, игнорисање, вређање, уцењивање, називање погрдним именима, оговарање, подсмевање, исмејавање, неприхватање, изнуђивање, манипулисање, претња, застрашивање, ограничавање кретања деце/ученика, као и други облици непријатељског понашања.3.Социјално насиље представља искључивање из групе и дискриминацију.Односи се на следеће облике понашања: одвајање детета/ученика од других на основу различитости, довођење у позицију неравноправности и неједнакости, изолацију, недружење, игнорисање и неприхватање по било ком основу.4. Сексуално насиље и злоупотреба деце/ученика подразумева њихово укључивање у сексуалну активност коју она не схватају у потпуности, за коју нису развојно дорасла (не прихватају је, нису у стању да се са њом сагласе) и која има за циљ да пружи уживање илизадовољи потребе друге особе.Сексуалним насиљем сматра се :

сексуално узнемиравање - ласцивно коментарисање, етикетирање, ширење прича, додиривање, упућивање порука, фотографисање, телефонски позиви и сл.;

навођење или приморавање детета/ученика на учешће у сексуалним активностима; било да се ради о контактним (сексуални однос, сексуално додиривање и сл.); неконтактним активностима (излагање погледу, егзибиционизам и сл.); коришћење децe/ученика за проституцију, порнографију и друге облике сексуалне

експлоатације.5. Насиље коришћењем информационих технологија (електронско насиље): поруке послате електронском поштом, СМС-ом, ММС-ом, путем веб-сајта, четовањем, укључивањем у форуме и сл.

241

6. Злоупотреба деце/ученика представља све што појединци и институције чине или не чине, а што директно утиче или индиректно шкоди деци/ученицима или им смањује могућност за безбедан и здрав развој и доводи их у немоћан, неравноправан и зависан положај у односу на појединце и установу.7. Занемаривање и немарно поступање представљају случајеве пропуштања установе или појединца да обезбеде услове за правилан развој детета/ученика у свим областима, што, у противном, може нарушити његово здравље, физички, ментални, духовни, морални и друштвени развој.8. Занемаривање представља и пропуст родитеља, усвојиоца или стараоца, односно друге особе која је преузела одговорност или обавезу да негује дете да обезбеди услове за развој по питању: здравља, образовања, емоционалног развоја, исхране, смештаја и безбедних животних услова у оквиру разумно расположивих средстава породице или пружаоца неге, што изазива, или може, са великом вероватноћом, нарушити здравље детета или физички, ментални, духовни, морални и његов социјални развој. Ово обухвата и пропусте у обављању правилног надзора и заштите детета од повређивања у оноликој мери у којој је то изводљиво.9.Експлоатација деце/ученика односи се на њихов рад у корист других особа и/или установе. Она обухвата и киднаповање и продају деце у сврху радне или сексуалне експлоатације. Ове активности имају за последицу нарушавање физичког или менталног здравља, образовања, као и моралног, социјалног и емоционалног развоја детета/ученика.

III ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ, ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ Основни принципи на којима почива програм а који уједно представљају и смернице за деловање су :

Омогућавање услова у школи који деци и ученицима обезбеђују живот и рад који доприносе њиховом оптимално максималном развоју;

Интерес детета/ученика је примаран у односу на интерес свих одраслих који раде у школи или који учествују у раду школе;

Обезбеђивање поверљивости података и заштита права на приватност детета и ученика;

Учешће детета/ученика у свим фазама процеса заштите кроз благовремена и континуирана обавештења на начин који одговара њиховом узрасту и разумевању ситуације и кроз могућност да изразе своје мишљење;

Програм се односи на сву децу/ученике у школи без обзира на њихов пол, узраст, породични статус, етничко порекло и било које друге социјалне или индивидуалне карактеристике(боју коже, језик, вероисповест, националност, способности и специфичности детета;

Задаци Школе у омогућавању реализације принципа У школи ћемо креирати климу у којој се:

учи, развија, негује и подстиче култура понашања и уважавања личности не толерише насиље не ћути у вези са насиљем развија одговорност и поступање свих сазнања о насиљу обавезују да се реагује

242

Општи циљ је унапређивање квалитета живота деце/ученика применом: мера превенције за стварање безбедне средине за живот и рад деце/ученика; мера интервенције у ситуацијама када се јавља насиље,

злостављање и занемаривање у школи и установама.Специфични циљеви у превенцији1. Стварање и неговање климе прихватања, толеранције и уважавања.2. Укључивање свих интересних група (деца, ученици, наставници, стручни сарадници, административно и помоћно особље, директори, родитељи, старатељи, локална заједница) у доношење и развијање програма превенције.3. Подизање нивоа свести и повећање осетљивости свих укључених у живот и рад установе за препознавање насиља, злостављања и занемаривања.4. Дефинисање процедура и поступака за заштиту од насиља и реаговања уситуацијама насиља.5. Информисање свих укључених у живот и рад установе о процедурама ипоступцима за заштиту од насиља и реаговање у ситуацијама насиља.6. Унапређивање компетенција наставног и ваннаставног особља, деце, ученика, родитеља, старатеља и локалне заједнице за уочавање и решавање проблема насиља, злостављања и занемаривања.Специфични циљеви у интервенцији1. Спровођење поступака и процедура реаговања у ситуацијама насиља.2. Успостављање система ефикасне заштите деце у случајевима насиља.3. Стално праћење и евидентирање врста и учесталости насиља и процењивање ефикасности програма заштите.4. Ублажавање и отклањање последица насиља и реинтеграција детета/ученика у заједницу вршњака и живот установе.5. Саветодавни рад са децом/ученицима који трпе насиље, који врше насиље и који су посматрачи насиља.Задаци у области превенције:- Упознавање наставника, родитеља ученика и запослених у Школи са правном регулативом, Општим и Посебним протоколом;- Усклађивање постојећих подзаконских аката установе;- Израда Програма за заштиту деце/ученика од насиља (превентивне и интервентне активности);- Дефинисање улога и одговорности у примени процедура и поступака;- Развијање и неговање богатства различитости и културе понашања у оквиру васпитно-образовних активности;- Организовање обука за ненасилну комуникацију и конструктивно решавања конфликата;

243

- Организовање разговора, трибина, представа, изложби о безбедности изаштити деце/ученика од насиља;- Дефинисање правила понашања и последица кршења правила;- Развијање вештина ефикасног реаговања у ситуацијама насиља;- Умрежавање свих кључних носилаца превенције насиља (савет родитеља,школски одбор, ученички парламент, одељенско веће, наставничко веће, ).Задаци у области интервенције:- Усклађена и доследна примена утврђених поступакаи процедура у ситуацијама насиља;- Сарадња са релевантним службама:- Континуирано евидентирање случајева насиља;- Праћење и вредновање врста и учесталости насиља путем истраживања, запажања и провере;- Подршка деци која трпе насиље;- Рад са децом која врше насиље;- Оснаживање деце која су посматрачи насиља за конструктивно реаговање;- Саветодавни рад са родитељима.

План активности на превенцији насиља,злостављања и занемаривања ученика

Мере интервенције су процедуре и поступци за заштиту деце/ ученика од насиља.Да би интервенција била планирана и реализована на најбољи начин , неопходно је узети у обзир следеће :

да ли се насиље ДЕШАВА или постоји СУМЊА на насиље , ГДЕ се дешава ( у школи или ван ње ) КО су учесници ( актери насиља, злостављања , занемаривања ) ОБЛИК и ИНТЕНЗИТЕТ насиља ,злостављања ,занемаривања.

На основу ових критеријума врши се процена нивоа ризика за безбедност ученика и одређују поступци и процедуре .

У школи је образован Тим за превенцију и заштиту ученика од насиља у саставу : Задаци Тима за заштиту су :

1. припрема програма заштите од насиља2. информисање ученика,запослених и родитеља о планираним активностима и

могућности тражења подршке и помоћи од тима за заштиту3. учешће у обукама и пројектима за развијање компетенција потребних за

превенцију насиља4. укључивање родитеља у превентивне и интервентне мере5. праћење и процена ефеката предузетих мера за заштиту6. сарадња са надлежним институцијама ради свеобухватне заштите деце/ученика7. води и чува документацију8. извештава стручна тела и органе

244

245

План активности за превенцију насиља

246

Вре

ме Активности Место Носилац послова Начин праћења

септембар

Упознавање ученика и родитеља са Правилником о безбедности ученика (читање правилника)

Учионица, часОЗ Одељ.старешина Дневник рада

септембар

Упознавање уч.парламента са Посебним протоколом о заштити од насиља, злостављања ...

Ученички клуб састанак уч.парламента

Координатор уч.парлам.

Записник уч.парлам.

октобар

Упознавање родитеља са Правилником о протоколу за заштиту ученика од насиљаУзрада посебног протокола за заштиту ученика

Учионицаучионица

Координатор Савета род.

Одељ-стареш...

Евиденција Савета

Дневник рада

Октобар - децембар

Превенција свих облика насиља - радионице

Ученички клуб

Координатор тима, Ученички парламент, ОЗ

Записник Тима за заштиту и свеска ваннаст.активн.

Октобар - мај

Рад са ученицима у сукобу Учионица

Стручни сарадник, тим и

ОСЕвиденција тима

Током године

Сарадња са инстит. Задуженим за зашт. деце , непосредна комуникација

Школа и институције

Тим ,психолог и директор

Евиденција сарадње

децембар Обележавање Дана људских права –

Ученички клуб

Стручни сарадник, тим,

ученички парламент и ОС

Фото записи –извештаји

Април Традиција и обичаји нашег краја поводом Ускрса

Ученички клуб

Стручни сарадник, тим,

ученички парламент и ОС

Фото записи,извештаји

По потреби

Укључивање у акције других организација у циљу подршке заштите уч.

Места догађања

Тим за зашт. и уч.парламент

Евиденција сарадње

План активности мера интервенције

Врс

таН

асиљ

а

Активности Носиоци Одговорна особа Начин праћења

1. Н

асиљ

е ме

ђу у

чени

цима

Опажање /откривање насиља

Одељ.старешина,предметни наставници,сви

запослениЧланови Тима Формулари за праћење

Прекидање,заустављање

насиља

Одељ.старешина,предметни

наставници,вршњаци,обезбеђење,сви запослени

Чланови тима,наставници

медијатори,врш.медијатори

Белешка о случају насиља

Смиривање ситуације и прикупљање информација

Одељ-старешина , члан тима Одељ.старешина Извештај о ситуацији

консултације Одељ.старешина , тим Стручни сарадници Записник за тим

Одлука о акцији Чланови тима или адекватне установе Члан тима Записник тима

Праћење ефеката предузетих мера

Одељ.старешине,чланови тима Одељ.старешине Записник

одељ.старешине

2. Н

асиљ

е од

стр

аме

запо

слен

их у

шко

ли

Сумња и опажање насиља

Сви запослени и ученици школе

Одељ.сатрешина Записник од.старешине

Прикупљање информација,консултације и праћење ефеката

Чланови тима Директор школе Записник тима

Предузимање мера против лица које врше

насиље

Педагошки колегијум Директор школе Записник педагошког колегијума

3. Н

асиљ

е од

стр

ане

одра

слих

ван

шко

ли

Сумња и опажање/откривање

насиља

Сви запослени,ученици и обезбеђење

Дежурни наставник Службена белешка у књизи дежурства

Прекидање насиља Спољашна заштитна мрежа

Директор и координатор тима

Пријава / образац

Прикупљање информација и консултације

Тим за заштиту и спољ.заштитна мрежа

Директор и координатор тима

образац

Праћење ефката предузетих мера

Одељ-старешина ,тим и спољ.заштитна мрежа

директор Обрасци тима

247

Сваки акт насиља мора се евидентирати у складу са договореним начинима у школи.Евиденцију о случајевима насиља воде , пре свега одељењске старешине ,а ако се у

интервенције укључује и тим – и члан тима .У обрасце о случајевима насиља уписује се :

шта се догодило, ко су учесници , како је пријављено насиље , какве су последице који су исходи предузетих мера , на који начин су укључени родитељи ,одељењски старешина ,стручна

служба , професионалци из других институција и начин на који ће ситуација бити праћена .

Документација о праћењу насиља је поверљива и чува се у посебном орману (код стручне службе и доступна је само члановима Тима )О мерама превенције и интервенције Тим издаје саопштења на састанцима стручних тела (педаг.колегијум ,наст.веће ) перидично .

ЕКСКУРЗИЈА

Појам екскурзијеЕкскурзија је факултативна ваннаставна активност која се остварује ван школе. Циљ екскурзијеЦиљ екскурзије је непосредно упознавање појава и односа у природној и друштвеној средини, упознавање културног наслеђа и привредних достигнућа која су у вези са делатношћу школе. Задаци екскурзијеЗадаци екскурзије су: проучавање објекта и феномена у природи; уочавање узрочно-последичних односа у конкретним природним и друштвеним условима; развијање интересовања за природу и изграђивање еколошких навика; упознавање начина живота и рада људи појединих крајева; развијање позитивног односа према: националним, културним и естетским вредностима, спортским потребама и навикама, позитивним социјалним односима, као и схватање значаја здравља и здравих стилова живота; подстицање испољавања позитивних емоционалних доживљаја.Садржаји екскурзијеСадржаји екскурзије остварују се на основу наставног плана и програма образовно-васпитног рада и саставни су део годишњег програма рада школе.Програм екскурзијеОдељењска и стручна већа школе предлажу програм екскурзије, који достављају наставничком већу, ради разматрања и доношења.Екскурзија може да се изведе ако је савет родитеља дао сагласност на програм и цену екскурзије и избор агенције.Програм екскурзије садржи: образовно-васпитне циљеве и задатке; садржаје којима се постављени циљеви остварују; планирани обухват ученика; носиоце предвиђених

248

садржаја и активности; трајање, путне правце, техничку организацију и начин финансирања.Извођење екскурзијеНосиоци припреме, организације и извођења програма екскурзије су директор школе, стручни вођа, одељењски старешина или други наставник, који је најмање једну годину изводио наставу у одређеном одељењу и кога одреди директор установе. Стручног вођу путовања одређује директор школе.Одељењски старешина обезбеђује организационо-техничке услове за извођење путовања и координира остваривање садржаја и активности предвиђених програмом екскурзије, стара се о безбедности и понашању ученика.Стручни вођа путовања припрема и спроводи програм који се односи на остваривање постављених образовно-васпитних циљева и задатака и одговарајућих садржаја. Стручни вођа путовања бира се из реда наставника који остварују наставни план и програм. Изузетно, ако се екскурзија организује за највише две групе ученика, стручни вођа пута може бити и одељењски старешина или други наставник.Услови за извођење екскурзијеЕкскурзија се организује и изводи, уз претходну писмену сагласност родитеља, по правилу за најмање 60% ученика истог разреда, уколико су створени услови за остваривање циљева и задатака. Изузетно, екскурзија може да се организује ако писмену сагласност да најмање 60% родитеља ученика одељења.Извођење екскурзије за ученике истог разреда организује се са истим садржајем, по правилу истовремено.Ако нису испуњени наведени услови, директор школе обуставља извођење екскурзије.Припрема и извођење екскурзијеПутни правци, објекти, манифестације, крајеви и предели одређују се у складу са циљем и задацима путовања. Екскурзија се, по правилу, изводи у оквиру државних граница.Изузетно, за ученике трећег и четвртог разреда, екскурзија може да се организује у иностранству.Екскурзија може да траје:- за ученике првог разреда - до три дана;- за ученике другог разреда - до пет дана;- за ученике трећег и четвртог разреда - до пет наставних дана.Ако је екскурзија организована у време наставних дана, настава се надокнађује за све ученике, у складу са школским календаром и годишњим програмом рада.Избор агенцијеИзбор агенције спроводи се у складу са овим правилником.Школа благовремено расписује оглас за путовање ученика, имајући у виду време потребно да се обезбеде најбољи услови за реализацију предвиђеног путовања.Школа је дужна да објави оглас најмање у једним новинама које имају тираж на територији целе Републике Србије. Оглас мора да садржи све путне правце предвиђене програмом, за сваки разред посебно. У огласу се наводе сви садржаји који би требало да буду остварени за време путовања ученика. Оглас не садржи факултативне садржаје.У тексту огласа школа наводи где и до ког рока туристичке агенције подижу упутство за формирање понуде (у даљем тексту: упутство), ради учешћа на огласу.

249

Рок за преузимање упутства не може бити дужи од 10 ни краћи од пет дана од дана објављивања огласа, а за подношење понуда - 10 дана од дана истека рока за преузимање упутства. Рок за доношење одлуке о избору туристичке агенције не може бити дужи од 10 дана од дана истека рока за подношење понуда. Понуђачи сачињавају понуду на основу упутства.Агенција мора да поседује одговарајућу лиценцу министарства надлежног за послове туризма и да испуњава друге услове прописане законом којим се уређује делатност туризма, као и доказе о искуству у ђачком и омладинском туризму.Туристичка агенција доставља понуду у затвореној коверти са назнаком: "За оглас - не отварати".Припрему огласа, упутства и отварање понуда и избор понуђача врши комисија школе.Комисију школе чине директор школе и чланови савета родитеља одељења за које се организује екскурзија.Раду комисије присуствују секретар и шеф рачуноводства школе ради пружања стручне помоћи.Комисија доноси одлуку о избору понуђача већином гласова од укупног броја чланова. Отварању понуда могу да присуствују представници понуђача.Избор најбољег понуђача врши се када се утврди да постоје најмање три понуде које испуњавају све услове предвиђене упутством. Уколико овај услов није испуњен оглас ће бити поновљен.После избора понуђача, на основу усаглашеног предлога родитеља ученика сваког одељења за које се организује екскурзија, савет родитеља одлучује о висини дневница. Право на дневницу остварују наставник - одељењски старешина, стручни вођа пута, а лекар - пратилац, у зависности од програма путовања. Дневнице се обрачунавају у бруто износу и исплаћују у складу са законом, на терет родитеља ученика који путују. Ради обезбеђивања веће сигурности ученика на екскурзији, родитељи чија деца путују могу већином гласова да донесу одлуку на родитељском састанку да, осим одељењског старешине, екскурзију прате још највише два наставника који изводе наставу ученицима тог одељења. Ови пратиоци остварују право на дневницу на исти начин као и одељењски старешина. Одељењски старешина обавештава родитеље о програму и цени екскурзије, избору агенције, бруто износу дневнице за пратиоце и осталим условима путовања. Директор школе је дужан да изда путни налог запосленом који путује.Вишедневна путовања уговарају се најмање на бази полупансиона.Програм путовања и општи услови путовања морају да садрже све елементе прописане законом којим се уређује делатност туризма. Писмене сагласности су саставни део уговора који директор школе закључује са одабраном агенцијом.Агенција је дужна да се придржава утврђених општих услова путовања и програма путовања. Уговор који закључују директор школе и агенција, осим основних елемената, треба да садржи следеће елементе:- појединачну и укупну цену према броју путника;- начин плаћања (број рата), услове задржавања износа гаранције;- податке о водичу, здравственој заштити и броју гратиса;- врсти, типу и категорији смештаја;- броју оброка;

250

- врсти и типу превоза.Безбедност путовањаПриликом уговарања путовања, директор је обавезан да уговором са агенцијом обезбеди потребне услове за удобан и безбедан превоз ученика у односу на ангажовани број аутобуса и расположиви број седишта, односно одговарајући број резервација, ако се превоз обавља железницом.Превоз аутобусом не обавља се ноћу, у времену од 22 до 5 часова. Приликом закључивања уговора са агенцијом која организује превоз, директор школе је обавезан да обезбеди да превозник пре отпочињања путовања поднесе:- записник о извршеном техничком прегледу аутобуса, не старији од пет дана;- тахографске улошке за претходна два дана - за возаче који су ангажовани за превоз ученика.Директор школе је обавезан да организује консултативне разговоре пре извођења путовања, што подразумева укљученост свих интересних група у процесу одлучивања и планирања.Директор школе је обавезан да најкасније у року од 48 сати пре отпочињања путовања, обавести надлежни орган унутрашњих послова о: превознику, месту и времену поласка ученика, броју ангажованих аутобуса и пријављених ученика, наставника и другог особља које путује, који ће извршити контролу документације, техничке исправности возила предвиђених за превоз, непосредно пре отпочињања путовања.Уколико надлежни орган унутрашњих послова утврди неисправност документације, техничку неисправност возила или било који други разлог у погледу психофизичке способности возача, директор или стручни вођа пута обуставиће путовање до отклањања утврђених недостатака.Пре путовања директор сазива заједнички састанак свих ученика који путују и њихових родитеља, коме присуствују и стручни вођа пута и одељењске старешине. На састанку се сви учесници упознају са правилима понашања којих су дужни да се придржавају.Забрањено је пушење, конзумирање алкохола и опојних средстава за све учеснике путовања.План дежурства ученика и наставника за време путовања саставни је део програма екскурзије.Обавеза наставника и ученика је да се придржавају прописа државе у коју путују.Дневне активности утврђене програмом екскурзије морају бити реализоване до 24 часа.За путовања у земљи дужа од једног дана, неопходно је обезбедити лекара - пратиоца, уколико у местима боравка ученика не постоји организована здравствена служба.За путовања ученика у иностранство, обавезно је обезбедити лекара - пратиоца.За путовања дужа од два дана неопходно је да родитељ, односно старатељ достави здравствени лист.Здравствени лист садржи податке о здравственом, физичком и психичком стању ученика, а издаје га ординирајући лекар на основу здравственог картона.Тајност података из здравственог листа мора бити обезбеђена и о овоме се стара директор школе, одељењски старешина и лекар.Извештај о извођењу екскурзијеПосле изведеног путовања, стручни вођа путовања и представник туристичке агенције сачињавају забелешку о извођењу путовања после чега стручни вођа у року од три дана

251

сачињава извештај, који подноси директору, са оценом о извођењу и квалитету пружених услуга.Након изведеног путовања ученици попуњавају анкетни лист.Извештај се доставља савету родитеља и наставничком већу ради разматрања, а школском одбору ради разматрања и усвајања.Одељењски старешина упознаје родитеље са извештајем на родитељском састанку. Извештај о путовању је саставни део годишњег извештаја о раду школе.Уколико се приликом разматрања извештаја о остваривању путовања оцени да предвиђени програм није остварен или да туристичка агенција није испоштовала уговорне обавезе, школа је дужна да у року од осам дана, од завршетка путовања, поднесе приговор агенцији и да о томе обавести Министарство просвете и министарство надлежно за послове туризма.

Екскурзије ће бити извођене на територији Србије и ван земље.Екскурзије ће се изводити у сарадњи са агенцијама које се баве организовањем истих уз склапање уговора и усаглашава се са школским календаром.

Програм једнодневне стручне екскурзије

Образовно – васпитни циљеви:- упознавање ученика са новим типовима аутомобила и конструктивним решењима;- излагање и продаја робе, као и начин рекламирања;- финансијско – продајне могућности;- културно – историјски аспект Калемегдана: остаци из римског периода-римски

Singidunum, тврђава Стефана Лазаревића, српска престоница Деспотовине;- туристичко-географски значај Калеменгдана: завршетак шумадијске греде, ушће

Саве у Дунав, саобраћајно чвориште Србије, речно и копнено. Туристички значај Калемегдана је значајни део привредне гране Србије;

Садржаји којима се постављени циљеви остварују: - посета сајму аутомобила у Београду; - посета тврђави Калемегдан;Трајање екскурзије: један дан, екскурзија ће бити реализована током марта; Путни правци: Сврљиг- Ниш- Београд-Ниш-СврљигТехничка организација: превоз аутобусом.Надокнада наставних дана биће организована у току првих наредних субота.Директор ће именовати стручног вођу екскурзије и организатора екскурзије.Могу учествовати ученици свих разреда.

Програм вишедневне стручне екскурзије у иностранству, за ученике трећег и четвртог разреда СШ „Душан Тривунац Драгош“

Образовно – васпитни циљеви и задаци:- сазнање о културно- историјским и туристичко -географским значајем места које ће

се током екскурзије обићи;

252

- упознавање карактеристика културе друге земље чиме ће се, кроз развој интеркултуралности и нова социјална сазнања омогућити обогаћивање личности ученика;

Путни правци и садржаји којима се постављени циљеви остварују биће утврђени посебно за сваку школску годину.Екскурзија ће бити реализована током септембра или октобра; Техничка организација: превоз аутобусомМогу учествовати ученици трећег и четвртог разреда.

Програм вишедневне стручне екскурзије у земљи за ученике првог и другог разреда СШ „Душан Тривунац Драгош“Образовно – васпитни циљеви и задаци:

- сазнање о културно- историјским и туристичко -географским значајем места које ће се током екскурзије обићи;

- упознавање карактеристика подручја централне Србије чиме ће се, кроз развој интеркултуралности и нова социјална сазнања омогућити обогаћивање личности ученика;

Путни правци и садржаји биће утврђени за сваку школску годину посебноЕкскурзија ће бити реализована септембра или октобра; Техничка организација: превоз аутобусомМогу учествовати ученици првог и другог разреда.

САРАДЊА СА РОДИТЕЉИМА

Помоћ и подршка родитеља су корисни у различитим сегментима остваривања циљева и задатака Школе. Управо због тога неопходна је стална сарадња Школе и родитеља. У овој сарадњи посебну улогу и задатке имају одељењске старешине, психолог, педагог, помоћник директора и директор Школе. Та сарадња се остварује кроз следеће облике:1. Пружањем помоћи родитељима у остваривању васпитне функције породицеОдељењски старешина први успоставља контакт са родитељима ученика и има циљ да створи предуслове за што ближе и чешће контакте. У тим контактима прикупљају се подаци о карактеристикама биофизиолошког, интелектуланог, емоционалног и социјалног развоја ученика, сазнања о интересовањима и потребама ученика и породичним приликама и условима за рад код куће.Сарадња са родитељима се одвија кроз разноврсне активности:а) родитељски састанци- планирају се и реализују на почетку школске године и после сваког класификационог периода, а одржавају се и према потребиб) групни разговори- реализују се према потреби у вези актуелних проблема в) индивидуални разговори - остварују се, пре свега, за време „ отворених врата“, која једном недељно има сваки

одељењски старешина - углавном родитељи сами долазе, а ако постоје посебни разлози, одељењски старешина

их позива на разговор - сарадња психолога и педагога Школе, помоћника директора и директора Школе са родитељима одвијаће се током целе школске године, а на захтев самих родитеља или по потреби ученика

253

Задатак психолога је да кроз рад са групама родитеља понуди едукације које ће родитељи даље преносити на остале родитеље ученика једног одељења. Он такође пружа помоћ одељењском старешини у реализацији родитељских састанака (нарочито првих) и припреми за индивидуалне разговоре, а и сам обавља индивидуалне или групне разговоре по потреби. Сарадња је нарочито значајна код ученика који имају проблема (било у школском напредовању, било у понашању или емоционалном стању). 2. Укључивање родитеља у живот и рад ШколеНа првом родитељском састанку одељењски старешина упознаје родитеље са правлима организације рада Школе, календаром рада школе, програмом активности одељењске заједнице и правилницима о дисциплинској и материјалној одговорности ученика и кућном реду. Велики је значај и учешће родитеља у активностима Савета ридитеља.

ЗАШТИТА И УНАПРЕЂЕИВАЊЕ ЗДРАВЉА УЧЕНИКА И ЧОВЕКОВЕ СРЕДИНЕ

Циљ здравственог васпитања да допринесе изграђивању телесно, психички и социјално здраве и зреле личности оспособљене да се брине за очување, заштиту и унапређење сопственог здравља и здравља других. Задаци су: формирање свести ученика да је здавље физичко, психолошко и социјално благостање, информисање о билестима и могућностима лечења када је то потребно, сузбијање хигијенско здравствене немарности, упознавање са болестима зависности (наркоманија, пушење и алкохолизам) и то путем штампаних материјала филмова и разговора са психијатром. У оквиру заштите и унапређивања животне средине организоваће се учешће ученика у радним акцијама, заштите и унапређивања животне средине учествовање ученика у одржавању и стварању повољних услова за рад у школи и унапређивању средине у којој живе.

САРАДЊА СА ЛОКАЛНОМ САМОУПРАВОМ Постоје бројне могућности организоваса сарадње Школе са локалном средином, њеним институцијама културе, разним организацијама, друштвима и слично.1. Сарадња са институцијама културе и културно-уметничким друштвима, у које треба

упућивати ученике ради задовољавања и развијања сколоности ка уметности или уметничком стваралаштву је посебно значајна и због тога што по наставном плану за ову врсту школе нису предвиђени предмети музичка и ликовна култура. 2. Сарадња са спортским клубовима је неопходна због координације тренинга и похађања

наставе и успеха ученика. 3. Сарадња са Црвеним крстом као хуманитарном организацијом омогућује остваривање

многих васпитно-образовних циљева и задатака. 4. Сарадња са Центром за социјални рад, када су у питању ученици из ризичних средина (деца из непотпуних породица, разведених бракова, алкохоличара или болесних родитеља).

Сарадња са Домом здравља Стари град на превенцији и лечењу ученика.

254

ПРОГРАМ ПРЕВЕНТИВНИХ АКТИВНОСТИ НА СУЗБИЈАЊУ ПОРЕМЕЋАЈА ПОНАШАЊА И УПОТРЕБЕ ДРОГА

Август;Израда плана и програма превентивних активности за спречавање поремећаја

понашања и употребе дроге код ученика (комисија).

Септембар-октобар;Упознавање ученика са правилима понашања у школи (директор и разредни

старешина).Олакшавање процеса адаптације на школу и подстицање социјалне интеграције

(разредни старешина).Подстицање самопоуздања и само поштовања, упознавање и прихватање сопствених вредности и ограничења, учење видова самопотврђивања без агресивности и уз уважавање других (разредни старешина и предметни професори).Присуствовање едикативним семинарима (психолог и заинтересовани професор).

Новембар-децембар;Развијање толеранције према разликама у мишљењима, ставовима, особинама,

навикама, изгледу... (разредни старешина и предметни професори).На часу биологије говорити ученицима о последицама употребе ПАС-а на здравље

и потомство (професор биологије).Предавање о наркоманији за родитеље од 1. до 4. разреда- реализовати на

родитељским састанцима (разредни старешина).Предавање о наркоманији за ученике- реализовати на часовима одељенске

заједнице (разредни старешина).Разговор са ученицима о наркоманији (психолог).

Фебруар-март;Израда тематског паноа (ученици у сарадњи са разредним старешином и

психологом).Индивидуални саветодавни рад са ученицима и родитељима по потреби (психолог).Праћење понашања ученика и развијање способности да се препознају поремећена

и различита понашања (разредни старешина).Разговор са ученицима о наркоманији (психолог).

Април-мај;На часу хемије обрадити тему “Хемијска својства ПАС-а” са акцентом на садржаје

који штетно делују на организам (професор хемије).Рад на формирању механизма одбрамбеног понашања код ученика да би се

препознале ризичне ситуације и научило избегавање истих (разредни старешина-психолог).

На часу социологије обрадити тему “Културе и утицаје контракултуре на понашања личности” (професор-социологије).

255

Јуни; Разматрање извештаја о реализацији превентивних активности (Наставничко веће).

ПРОГРАМ ЗДРАВСТВЕНОГ ВАСПИТАЊАУЧЕНИКА

Здравствено васпитни рад са ученицима средњих школа реализује се у средњој школи, породици, здравственим установама и заједници.

I ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА

Стицање знања, формирање станова ученика у вези са здрављем и здравим начином живота и развојем хуманизације односно међу људима.

Унапрђење хигијенских и радних услова у школи и елиминисања утицаја који чтетно делују на здраље.

Остваривање активног односа и узајамне сарадње школе.Породице изаједивце, на развоју, заштити и унапређењу здравља ученика.

I I САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ХУМАНИЗАЦИЈА ОДНОСА МЕЂУ ПОЛОВИМА1. Сексуалне слободе и равноправност полова2. Формиранје личности3. Емоције4. Љубав5. Љубомора6. Међусобно прилагођавање партнера7. Сарадња и родитељство8. Интерперсонални конфликти9. Када започети са сексулним општењем10. Играђивање хуманих односа међу половима11. Страх од сексуалних односа

_____________________________________________________________________БУДИ СРЕЋАН-БУДИ ЗДРАВ

1. Унапређивање здравља2. Буди здрав3. Буди што јеси4. Одабери друштво5. Развиј снажну личност6. Буди добитних7. Хигијена8. Пушење9. Алкохолизам

СПОРТ, РЕКРЕАЦИЈЕ

256

1. Рекреације и унапређење здравља2. Ефекти физичког вежбања на организам3. Како вежбати-савети4. Спавање5. Такмичење и сарадња у спорту

_____________________________________________________________________СИДА И ДРУГЕ ПОЛНЕ ПРЕНОСИВЕ БОЛЕСТИ

1. Шта је ХИВ инфекција?2. Шта значи бити ХИВ позитиван?3. Шта је СИДА?4. Који су путеви преношења ХИВ-а?5. Како се ХИB не може пренети?6. Шта је ризично понашање?7. Болести које се преносе полним путем?8. Како се може спречити ХИВ?9. Где и коме се може обратити за савет?10. Хламидије, кандидијаза, трихоманијаза, гонореја, сифилис.

_____________________________________________________________________НАРКОМАНИЈА

1. Наркоманија: шта, како, зашто?2. Последице наркоманије: огранске, психолошке, социјалне3. Злоупотраба дгоге – индибидуални и друштвени план4. Шансе за излечење од наркоманије 5. Превенција наркоманије 6. Дрога и СИДА 7. Вештина “рећи не” социјалном приступку вршњака

_____________________________________________________________________СТРЕС

1. Управљање љутњом 2. Стрес 3. Начин превазилажења стреса 4. Живот без страха и панике 5. Стрес и психолошка прва помоћ6. Преваленција стреса

2. Допунски, додатни и припремни рад са ученицима

2.1. Допунски рад са ученицима

На основу Закона о средњем образовању и васпитању , професор је обавезан, да због повремене неуспешности ученика у савладавању наставних садржаја појединих наставних предмета, организује допунски рад са ученицима. Годишњи фонд часова

257

допунске наставе биће планиран касније (у току септембра), зависно од потребе. Те потребе утврђују одељењска већа за свако одељење посебно. С обзиром да су у Школу уписани одлични и врло добри ученици претпоставља се да таквих часова неће бити много.Тачан распоред допунског рада и број обухваћених ученика немогуће је унапред планирати због тога што директно зависе од броја ученика којима је оваква настава потребна. Након његовог усвајања на седницама одељењског већа, тај план постаје саставни део Годишњег плана. Допунски рад се реализује након завршетка редовне наставе .Часове реализују предметни професори.На основу досадашњих искустава потреба за овим видом наставе постоји за математику, стране језике, хемију, рачуноводство и још неке предмете. Одазив ученика, углавном није задовољавајући. Међутим, Школа им отвара могућност да са успехом савладају градиво.

258