wp12 05/01-sbo

345671. MAJ 2012.

RELIGIJA IPOLITIKA

DA LI TREBA DA SE UDRUˇ

ZE?

SVRHAˇ

CASOPISA Strazarska kula jeste da slavi Jehovu Boga, Vrhovnog Vladara citavog svemira. Ovaj casopisnam otkriva znacenje svetskih doga�aja u svetlu biblijskih prorocanstava, bas kao sto su se sa strazarskih kulau drevna vremena mogla pratiti desavanja u daljini. Tesi ljude dobrom vescu da ce Bozje Kraljevstvo, koje jestvarna vladavina na nebu, uskoro okoncati sve zlo i pretvoriti zemlju u raj. Podstice nas da verujemo u IsusaHrista, koji je umro kako bismo mogli da dobijemo vecni zivot i koji sada vlada kao Kralj Bozjeg Kraljevstva.Ovaj casopis izdaju Jehovini svedoci jos od 1879. Ne bavi se politikom i temelji se iskljucivo na Bibliji.

Ovaj casopis se ne prodaje. On se izdaje u okviru me�unarodnog biblijskog obrazovnog dela, koje se podupire dobrovoljnim prilozima. Ukoliko nije drugacije naznaceno, biblijski stihoviu ovom casopisu uzeti su iz savremenog prevoda Novi svet.

34567 Tiraz svakog izdanja:42 182 000 NA 194 JEZIKA

MAY 1, 2012

TEMA IZDANJA3

ˇSta bi rekao Isus?

5 Kakav je stav Isus imao prema politici?6 Kakav stav hriscani treba da zauzmu?8 Kako hriscanska ucenja uticu na drustvo?

10 Kako biti iskren vernik i uzoran gra�anin

RUBRIKE12 Vazni koraci ka porodicnoj sreci

Obnoviti poverenje16 Upoznajmo Bozju Rec

Kakva buducnost ceka religije?18 Biblija menja zivote22 Pitanja citalaca

Da li su se hriscani u prvom veku bavili politikom?23 Da li ste znali?24 Moja biblijska skolica31 Priblizimo se Bogu

On nagra�uje sve koji mu sluze

OSTALIˇ

CLANCI26 Kako postici pravi uspeh u zivotu?28

ˇZivot u biblijska vremena — ratar

32 „ˇ

Cuvaj srce svoje“

ISUS HRIST je opisan kao „naj-uticajnija licnost u istoriji religi-

je“. Zamislite da ga mozemo pita-ti: Da li religija treba da se uplice upolitiku?

ˇSta bi on rekao? Dok je

bio na zemlji, i recima i delima jepokazao kakav je njegov stav. Naprimer, u cuvenoj Propovedi nagori dao je sledbenicima smernicekoje im mogu pomoci da razume-ju svoju ulogu u drustvu. Osmotri-mo neke misli iz te cuvene propo-vedi.

ˇSta bi rekao

Isus?

Mnogi pobozni ljudi smatrajuda religija treba da ima svoje mestou politickom zivotu. Po njihovommisljenju, ona ima vaznu ulogu uresavanju problema covecanstva.Me�utim, drugi iskreni vernicigovore da religija i politika ne trebada imaju nista zajednicko.

ˇSta vi

mislite o odnosu religije i politike?Da li te dve mocne sile treba dase udruze?

STRAˇ

ZARSKA KULA ˙ 1. MAJ 2012. 3

Pozitivan uticaj na drugeIsus je opisao kakav stav prema svetu

treba da zauzmu njegovi ucenici. Rekaoje: „Vi ste so zemlje. Ali ako so postaneneslana, kako ce joj se obnoviti slanost?Vise nije ni za sta drugo nego samo da sebaci napolje i da je ljudi gaze. Vi ste svet-lost sveta [...] Neka vasa svetlost svetli

pred ljudima, da vide vasa dobra dela islave vaseg Oca koji je na nebesima“ (Ma-tej 5:13-16). Zasto je svoje sledbenikeuporedio sa solju i svetlom?

Isus je time zeleo da naglasi pozitivanuticaj koji treba da imaju na drustvo. Dabi so delovala kao konzervans, mora sestaviti u hranu. Tako�e, da bi svetiljkaosvetlila mracnu sobu, ona mora biti unjoj. Vredi zapaziti da Isus nije rekao dasu njegovi sledbenici so samo za nekumalu grupu ljudi vec za celo covecan-stvo. Pored toga, oni su svetlo koje nesvetli samo odre�enom broju ljudi vecsvima koji zele jasno da vide. On im ni-kada nije zapovedio da se odsele na uda-ljeno mesto i tamo osnuju zajednicuvernika, niti ih je podsticao da zive osam-ljenickim zivotom unutar zidina neke

crkve. Naprotiv, kao sto so mora da do�eu dodir sa hranom i svetiljka mora biti usobi da bi je osvetlila, tako hriscani tre-ba da budu u kontaktu s drugima da bimogli pozitivno uticati na njih.

„Nisu deo sveta“S obzirom na to da je Isus rekao da

njegovi ucenici treba da daju doprinosdrustvu u kom zive, namece se vazno pi-tanje: Kakav je stav hriscana prema poli-tici? Zasto je to pitanje na mestu? Zbogtoga sto se kratko pre smrti Isus molioBogu za svoje sledbenike: „Ne molim teda ih uzmes sa sveta, nego da ih sacuvasod Zloga. Oni nisu deo sveta, kao sto nija nisam deo sveta“ (Jovan 17:15, 16).Kako je moguce da hriscani ne budu deosveta a da u isto vreme budu korisni cla-novi drustva? Da bismo to razumeli,osmotrimo jos tri pitanja:

Isus je jasno pokazao dane zeli da se njegovi sledbeniciizoluju od drustva

˙ Kakav je stav Isus imao premapolitici?

˙ Kakav stav hriscani trebada zauzmu?

˙ Kako hriscanska ucenja uticuna drustvo?

34567Da li biste zeleli vise informacija ili biste voleli da vasneko poseti kako bi s vama besplatno proucavao Bib-liju? Molimo vas pisite na odgovarajucu adresu. Za spi-sak svih adresa, videti www.watchtower.org/address.

Albanija: Kutia postare 118, Tirane. Australija: PO Box 280, Ingleburn,NSW 1890. Bosna i Hercegovina: p. fah 303, BiH-71000 Sarajevo. Bu-garska: PO Box 424, 1618 Sofia. Velika Britanija: The Ridgeway, LondonNW7 1RN. Grcka: Kifisias 77, GR-15124, Marousi. Italija: Via della Bufalot-ta 1281, I-00138 Rome RM. Ma�arska: Pf. 20, H-1631 Budapest. Makedoni-ja: Pf 800,1000 Skopje. Nemacka: 65617 Selters. Rumunija: Casuta Postalanr. 132, Oficiul Postal nr. 39, Bucuresti. Rusija: PO Box 182, 190000 St. Pe-tersburg. Slovacka: PO Box 2, 830 04 Bratislava 34. Slovenija: pp 22, SI-1241Kamnik. Srbija: p. fah 173, 11080 Beograd. Ukrajina: PO Box 955, 79491Lviv-Briukhovychi. Francuska: BP 625, F-27406 Louviers Cedex. Hrvatska:PP 58, HR-10090 Zagreb-Susedgrad. Svedska: PO Box 5, SE-732 21 Arboga.

Strazarska kula je polumesecnik. Izdavac srpskog izdanja:Jehovini svedoci — hriscanska verska zajednica, Tosin bunar58-60, 11080 Beograd. CIP — Katalogizacija u publikaciji, Na-rodna biblioteka Srbije, Beograd: ISSN 1820-5771. Odgovorniurednik:

ˇSandor Palfi.

˘ 2012 Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania.Sva prava zadrzana. Printed in GermanyDruck und Verlag: Wachtturm Bibel- und Traktat-Gesellschaft der Zeugen Je-hovas, e. V., Selters/Taunus. Verantwortliche Redaktion: Ramon Templeton, Sel-ters/Taunus

Vol. 133, No. 9 Semimonthly SERBIAN (Roman)

4

PISCI jevan�elja beleze nekoliko doga-�aja iz Isusove sluzbe kada je on mo-

rao da pokaze svoj stav prema politici. Naprimer, nedugo nakon sto se Isus krstio saoko 30 godina, Ðavo mu je ponudio dabude svetski vladar. Kasnije je narod zeleoda ga postavi za kralja. Nekom drugomprilikom, pokusali su da ga navedu da po-stane politicki aktivista. Kako je Isus rea-govao u tim situacijama? Osmotrimo sva-ku od njih.

Svetski vladar. U jevan�eljima se navodida je Ðavo ponudio Isusu vlast nad ’svimkraljevstvima sveta‘. Zamislite koliko jetoga Isus mogao uciniti za napaceno co-vecanstvo da je prihvatio polozaj svetskogvladara! Da li bi iko ko je iskreno zainte-resovan za napredak covecanstva i verujeu moc politike odbio takvu ponudu? Isusje upravo to ucinio (Matej 4:8-11).

Kralj.Mnogi Isusovi savremenici ocajnickisu zeleli vladara koji bi resio njihove eko-nomske i politicke probleme. Narod je biozadivljen Isusovim sposobnostima i zelelisu da se ukljuci u politicka zbivanja.

ˇSta je

on uradio? Jevan�elista Jovan pise: „Isus jeznao da zele da do�u i da ga uhvate i po-stave za kralja, pa se ponovo povukao ugoru, sasvim sam“ (Jovan 6:10-15). Jasnoje da je on odbijao da se bavi politikom.

Politicki aktivista. Zapazite sta se desilonesto pre Isusove smrti. Farisejski uceni-ci, koji su se zalagali za nezavisnost odRimskog carstva, prisli su Isusu zajednosa Irodovim pristalicama, clanovima po-liticke partije koja je bila naklonjenaRimu.

ˇZeleli su da ga nagovore da zauzme

stranu u jednom politickom sporu. Pitalisu ga da li Judejci treba da placaju porezRimljanima.

Kakav je stavIsus imao prema

politici?

SADA IZLAZI NA 194 JEZIKA: azerbejdzanski, azerbej-dzanski (cirilica), ajmara,� albanski, amharski, arapski, afrikans,acoli, baoule, bengalski, bikol, bislama, bugarski, valiski, varaji--varaji, venda, vijetnamski, volaita, ga, gvarani,�� grenland-ski, gruzijski, grcki, gun, gudzarati, danski,� eve, engleski�� (ta-ko�e na Brajevom pismu), estonski, efik, zande, zapotecki(Istmus), zulu, igbo, iloko, indonezanski, islandski, isoko, itali-janski,�� jap, japanski,�� jermenski, jermenski (zapadni), jo-ruba, kazaski, kambodzanski, kanada, katalonski, kvangali, kva-njama, kecua (Ankas), kecua (Ajakuco), kecua (Bolivija),�kecua (Kusko), kikaonde, kikongo, kikuju, kiluba, kimbundu, ki-

neski (pojednostavljeni), kineski (tradicionalni)� (audio-snimcisamo na mandarinskom), kinjaruanda, kirgiski, kiribati, kirundi,kicua, kongo, korejski,�� kosa, landa, letonski, lingala, litvanski,luvale, luganda, luo, ma�arski,��maja, makedonski, malajalam,malgaski, malteski, mjanmarski, marati, marsalski, mauricijskikreol, mizo, mihe, mongolski, more, ngabere, ndebele, ndon-ga, nemacki,�� nepalski, nzema. niue, norveski,� njaneka,oromo, otetela, palau, pangasinanski, pandzapski, papijamen-to (Aruba), papijamento (Kurasao), persijski, pidzin Solomon-skih ostrva, poljski,�� ponapeanski, portugalski,�� rarotongan-ski, rumunski, ruski,�� samoanski, sango, svati, svahili, sebuano,

sejselski kreol, sesuto, sepedi, silozi, sinhaleski, slovacki, slove-nacki, sranantongo, srpski, srpski (latinica), tagalog,� taj, tamil-ski, tatarski, tahicanski, tvi, telugu, tetum, tiv, tigrinja, tok pisin,tonganski, totonak, tuvalu, tumbuka, turski, uzbecki, ukrajinski,umbundu, urdu, uruund, finski,� fidzijski, francuski,�� haican-ski kreol, hausa, hebrejski, hiligajnon, hindi, hiri-motu, holand-ski,�� hrvatski, cvana, conga, cocil, cva, ceski,� cibemba, ciluba,citonga, ciceva, cukski, svedski,� sona, spanski�� Moze se dobiti i CD� Moze se dobiti i u MP3 formatu na CD-u� Dostupni su i audio-snimci na www.jw.org

6 STRAˇ

ZARSKA KULA ˙ 1. MAJ 2012.

DANAˇSNJI pravi hriscani se ne bave po-

litikom. Zasto? Zato sto slede primerIsusa Hrista, koji je rekao: „Nisam deosveta.“ Svojim sledbenicima je tako�erekao: „Niste deo sveta“ (Jovan 15:19;17:14). Osmotrimo neke razloge zbog ko-jih hriscani ne treba da se mesaju u poli-tiku.

1. Ljudi imaju ogranicenu moc. Biblijakaze da ljudi nemaju ni sposobnost nipravo da vladaju jedni nad drugima. Pro-rok Jeremija je zapisao: „

ˇCovek koji hodi

ne moze da upravlja svojim koracima“(Jeremija 10:23).

Kao sto ljudi nisu stvoreni sa sposobno-scu da lete, tako nisu stvoreni ni sasposobnoscu da sami vladaju. Govorecio granicama ljudskog vladanja, istoricarDejvid Fromkin je zapazio: „Vlade su sa-cinjene od ljudi i zato prave greske i nji-hova buducnost je nesigurna. Iako ima-ju izvesnu moc, ona nije neogranicena“(The Question of Government). Nije nika-

kvo cudo sto nas Biblija upozorava da sene uzdamo u coveka (Psalam 146:3).

2. Zle duhovne sile uticu na svetska zbi-vanja. Kada je Isusu bilo ponu�eno davlada svetom, on nije porekao da Satanaima vlast nad svim kraljevstvima koja muje ponudio.

ˇStavise, jednom drugom pri-

likom je rekao da je Satana „vladar sveta“.Nekoliko godina kasnije, apostol Pavle gaje nazvao ’bogom ovog sveta‘ (Jovan14:30; 2. Korincanima 4:4). Pavle je napi-sao suhriscanima: „Borimo [se] protiv[...] svetskih vladara ove tame, protiv zlihduhovnih sila na nebesima“ (Efesanima6:12). Dakle, pravi vladari ovog sveta jesuzle duhovne sile koje deluju iza kulisa.Kako ta cinjenica treba da utice na naseglediste o politici?

Osmotrimo sledeci primer: Kao stosnazne morske struje nose male brodove,tako i mocne zle duhovne sile upravljajupolitickim sistemima. I kao sto je posadana tim brodovima nemocna pred silinom

Kakav stav hriscani treba da zauzmu?

Marko je zabelezio Isusov odgovor:„’Zasto me iskusavate? Pokazite mi de-nar.‘ I doneli su ga. On im rece: ’

ˇCiji je

ovo lik i natpis?‘ Odgovorili su: ’Carev.‘Isus tada rece: ’Dajte caru carevo, a BoguBozje‘ “ (Marko 12:13-17). U jednoj knji-zi se objasnjava zasto je Isus tako odgovo-rio i iznosi se sledeci zakljucak: „Odbio jeda odigra ulogu politickog mesije i posta-vio je jasnu granicu izme�u obavezaprema caru i obaveza prema Bogu“ (Chu-rch and State — The Story of Two Kin-gdoms).

Problemi kao sto su siromastvo, koru-pcija i nepravda nisu Hrista ostavljali rav-nodusnim.

ˇStavise, Biblija pokazuje da je

bio duboko dirnut zbog jadnog stanja lju-di oko njega (Marko 6:33, 34). Pa ipak,Isus nije pokrenuo neku kampanju kakobi svet oslobodio nepravde, premda su seneki veoma trudili da ga ukljuce u tadaaktuelna sporna pitanja.

Iz ovih primera se jasno vidi da Isusnije zeleo da se mesa u politicka zbivanja.ˇSta se moze reci za danasnje hriscane? Ka-kav stav oni treba da zauzmu?

STRAˇ


morskih struja, tako su i politicari nemoc-ni pred zlim duhovnim silama. Te sile suresene da potpuno iskvare ljudsko drus-tvo i da otezaju zivot na zemlji (Otkrive-nje 12:12). Zato pravu promenu moze do-neti samo neko ko je mocniji od Satane injegovih demona. To nije niko drugido Jehova Bog (Psalam 83:18; Jeremija10:7, 10).

3. Pravi hriscani su se opredelili za BozjeKraljevstvo. Isus i njegovi ucenici su zna-li da ce u odre�eno vreme Bog na nebuuspostaviti vlast nad celom zemljom. Bib-lija tu vlast naziva Bozjim Kraljevstvomi pokazuje da je Isus Hrist postavljenza Kralja (Otkrivenje 11:15). Posto je toKraljevstvo vazno za celo covecanstvo,glavna tema Isusovog poucavanja bila je’dobra vest o Bozjem kraljevstvu‘ (Luka4:43). Tako�e je poucio svoje ucenike dase mole: „Neka do�e kraljevstvo tvoje.“Zasto? Zato sto ce se tada Bozja volja vrsi-

ti kako na nebu tako i na zemlji (Matej6:9, 10).ˇ

Sta ce se desiti s ljudskim vlastima? Bib-lija odgovara da ce vladavine „celog sveta“biti unistene (Otkrivenje 16:14; 19:19-21).Onaj ko iskreno veruje da ce Bozje Kra-ljevstvo uskoro okoncati sve politicke si-steme sigurno ih nece podrzavati. Na kra-ju krajeva, ako bi podrzavao ljudske vlasti,koje su vec osu�ene na propast, time bise zapravo suprotstavljao Bogu.

Da li to sto se pravi hriscani ne uklju-cuju u politiku znaci da ne zele da dopri-nesu napretku drustva u kom zive? Odgo-vor se nalazi u narednom clanku.

Jehovini svedociaktivno zastupajuBozje Kraljevstvo,a ne politicke reforme

U PRETHODNIM clancima bilo je recio razlozima zbog kojih se pravi hri-

scani ne bave politikom. Me�utim, kakohriscani pokazuju da zele da doprinesunapretku drustva u kom zive? Izme�uostalog, tako sto se drze sledece Isusovezapovesti: „Idite i stvarajte ucenike od lju-di iz svih naroda, krsteci ih u ime Oca iSina i svetog duha, uceci ih da se drzesvega sto sam vam zapovedio“ (Matej28:19, 20).

Postoji odre�ena veza izme�u izvrsava-nja ove Isusove zapovesti i primenjivanjanjegovog saveta da budemo poput soli isvetlosti sveta (Matej 5:13, 14). O cemu seradi? I kako delo propovedanja moze uti-cati na ljude?

Hristova poruka stitii prosvetljuje

So je konzervans — ona cuva od kvare-nja. Slicno tome, poruka koju Isusovisledbenici prenose svim narodima imamoc da zastiti. Oni koji prihvataju iprimenjuju Isusova ucenja zasticeni suod moralne iskvarenosti koja danas uzi-ma maha. Na koji nacin? Pouceni su dase klone navika koje su stetne po zdrav-lje, kao na primer pusenje, i razvijaju oso-bine poput ljubavi, mira, dugotrpljivosti,ljubaznosti i dobrote (Galatima 5:22, 23).Zahvaljujuci tome, oni su korisni clanovi

Kako hriscanska ucenjauticu na drustvo?

U kom smisluje biblijskaporukapoput soli?

8

drustva. Hriscani koji bliznjima prenosespasonosnu poruku daju vazan doprinossredini u kojoj zive.ˇ

Sta se moze reci za metaforu o svetlo-sti? Kao sto Mesec reflektuje Suncevusvetlost, Hristovi ucenici reflektuju „svet-lost“ od Jehove Boga. Oni to rade tako stoobjavljuju poruku koja prosvetljuje ljudei tako sto cine dobra dela (1. Petrova2:12).

Isus je dodatno istakao slicnost izme�usvojih ucenika i svetlosti kada je rekao:„Svetiljka se ne pali da se stavi pod kor-pu, nego na svecnjak, pa svetli svima ukuci. Tako neka vasa svetlostsvetli pred ljudima.“ Svetiljkakoja se stavi na svecnjak jasnoje vidljiva svima. Slicno tome,propovednicka aktivnost i dru-ga dobra dela pravih hriscanatreba da budu vidljiva svimau njihovom okruzenju. Zasto?Ne zato da bi ljudi slavili njihvec da bi slavili Boga (Matej5:14-16).

Zajednicka odgovornostKada je Isus rekao: „Vi ste svetlost sve-

ta“ i „neka vasa svetlost svetli“, on seobracao svim svojim ucenicima. Taj zada-tak ne mogu ispuniti samo neki pojedin-ci koji pripadaju razlicitim religijama.Umesto toga, vernici mogu biti „svetlost“jedino kao grupa. Sedam miliona Jehovi-nih svedoka u vise od 235 zemalja veru-ju da imaju zajednicku odgovornost daposecuju druge ljude i prenose im poru-ku koju je Hrist poverio svojim sledbeni-cima.

O cemu propovedaju Jehovini svedoci?Isus nije rekao svojim sledbenicima da za-govaraju drustvene i politicke reforme,

ujedinjenje crkve i drzave, niti bilo kojudrugu svetovnu ideologiju. On je prore-kao: „Ova dobra vest o kraljevstvu propo-vedace se po celom svetu za svedocanstvosvim narodima“ (Matej 24:14). Zato izposlusnosti Isusovoj zapovesti pravi hri-scani i danas govore drugima o BozjemKraljevstvu — jedinoj vlasti koja mozeokoncati Satanin zli poredak i doneti pra-vedni novi svet.ˇ

Stavise, u jevan�eljima se isticu dvaobelezja Isusove sluzbe koja uticu na de-latnost danasnjih pravih hriscana. Ona suosmotrena u sledecem clanku.

Zasto se Hristova porukamoze uporeditisa svetiljkom u mraku?

9

10 STRAˇ


KOJA su bila dva obelezja Isusove slu-zbe? Kao prvo, Isusov cilj je bio da

podstakne ljude da se menjaju, a ne damenja nacin vo�enja politike. Na primer,zapazite sta je istakao u svojoj Propovedina gori. Neposredno pre nego sto je go-vorio o tome da njegovi ucenici treba dabudu poput soli i svetla, rekao je da pra-vu srecu imaju oni koji su „svesni svojihduhovnih potreba“. Tako�e je dodao:„Srecni su krotki, [...] oni koji su cistogsrca, [...] mirotvorci“ (Matej 5:1-11). Isusje svojim sledbenicima pomogao da uvi-de koliko je vazno da svoje misli i oseca-nja usklade s Bozjim moralnim merilimai sluze mu celim srcem.

Kao drugo, kada je Isus video kako lju-di pate, sazaljenje ga je navelo da imolaksa bol. Me�utim, on nije imao cilj daiskoreni svu patnju (Matej 20:30-34). Le-cio je bolesne, ali bolest je ostala deo zi-vota (Luka 6:17-19). Doneo je olaksanjepotlacenima, ali nepravda je i dalje po-stojala. Nahranio je gladne, ali glad idan-danas poga�a covecanstvo (Marko6:41-44).

Podstaci ljude na promenui olaksati im patnju

Zasto se Isus usredsredio na to da pod-stakne ljude na promenu i olaksa patnjudrugih, a ne da menja tadasnju politikui iskoreni svu patnju? On je znao da Bogima nameru da posredstvom svog Kra-ljevstva u buducnosti okonca sve ljudskevlasti i otkloni uzroke patnje (Luka 4:43;8:1). Zato je Isus, kada su ucenici jednom

prilikom trazili da izleci jos bolesnih, re-kao: „Po�imo negde drugde, u obliznjamesta, da i tamo propovedam, jer samzato dosao“ (Marko 1:32-38). Mnogimaje olaksao fizicki bol, ali je prednost daopropovedanju Bozje poruke i poucavanjuljudi.

Dok propovedaju, Jehovini svedoci na-stoje da se ugledaju na Isusa. Oni zele daolaksaju patnju drugima tako sto im pru-zaju prakticnu pomoc, ali ne pokusavaju

da iskorene nepravdu koja vlada u svetu.Veruju da ce Bozje Kraljevstvo uklonitiuzroke patnje (Matej 6:10). Poput Isusa,imaju cilj da podstaknu ljude da se me-njaju, a ne da menjaju nacin vo�enja po-litike. To je realistican pristup jer glavniproblemi covecanstva nisu politicke, vecmoralne prirode.

Uzorni gra�aniJehovini svedoci tako�e smatraju da

kao hriscani imaju odgovornost da bududobri gra�ani. Zato postuju vlasti. Putempropovedanja i svojih publikacija podsti-cu i druge da postuju zakon. Me�utim,kada vlasti zahtevaju nesto sto je u direk-tnoj suprotnosti s Bozjim zakonom, Sve-doci se tome ne mogu povinovati. Oni se’Bogu pokoravaju, a ne ljudima‘ (Delaapostolska 5:29; Rimljanima 13:1-7).

Kako bitiiskren vernik i uzoran gra�anin

Isus je nastojao da promeni ljude,a ne nacin vo�enja politike

Jehovini svedoci svima u svom okruze-nju nude mogucnost da besplatno prou-cavaju Sveto pismo. Zahvaljujuci toj pou-ci, milioni ljudi su se promenili. Svakegodine, na stotine hiljada njih uspeva daostavi stetne navike kao sto su pusenje,preterivanje u picu, zloupotreba droge,kockanje i promiskuitetan nacin zivota.Oni uce da primenjuju biblijska nacela uzivotu i tako postaju uzorni gra�ani. (Vi-deti clanak „Biblija menja zivote“ na stra-ni 18.)

Pored toga, biblijska pouka pomaze dase u porodici produbi me�usobno posto-vanje i poboljsa komunikacija — me�ubracnim drugovima, izme�u roditelja idece i me�u samom decom. To doprino-si jacanju porodicnih veza. A jake poro-dice su temelj jakog drustva.

Na osnovu svega sto je osmotreno uovim clancima, sta biste rekli: Da li Bib-lija podrzava udruzivanje religije i politi-ke? Jasno je da ne. Ali da li pravi hriscanitreba da budu uzorni gra�ani? Svakako.Kako to mogu postici? Time sto slusajuIsusovu zapovest da budu poput soli isvetlosti sveta.

Kada se neko trudi da primenjuje oveHristove prakticne savete, to dobro uticena njega i njegovu porodicu, kao i nadruge ljude u okruzenju. Jehovini svedo-ci ce vam rado pruziti vise informacija oprogramu biblijske pouke koji je dostu-pan i vama.�

� S Jehovinim svedocima mozete stupiti u kon-takt i putem veb-sajta www.watchtower.org.

Jehovini svedocismatraju svojom

duznoscu dabudu uzorni

gra�ani

11

12 STRAˇ


Stiv:� „Nisam mogao ni da zamislim da bi Dzodi mogla pociniti pre-ljubu. Potpuno sam izgubio poverenje u nju. Recima se ne moze opisatikoliko mi je bilo tesko da joj oprostim.“Dzodi: „Razumem zasto je Stiv izgubio poverenje u mene. Trebalo mi jepuno godina da dokazem da se zaista kajem.“

BIBLIJA prevarenom su-pruzniku daje pravo da

odluci da li ce se razvesti�(Matej 19:9). Stiv je odlu-cio da to ne ucini. I oni Dzodi su bili reseni dasacuvaju svoj brak. Me�u-tim, ubrzo su shvatili danece biti tako jednostav-no nastaviti zajednicki zi-vot. Zbog cega? Kao sto sevidi u njihovim izjavama,zbog Dzodinog neverstvaje nestalo poverenje me�unjima. Posto je uzajamnopoverenje jedan od temeljaza uspesan brak, cekao ih jetezak zadatak.

Ako nastojite da sacuva-te brak nakon tako teskogudarca kao sto je preljuba, pred vama je ve-liki izazov. Prvih nekoliko meseci mogu bitinarocito teski. Ali moguce je uspeti! Kakomozete obnoviti poverenje? Mudri biblijskisaveti vam mogu pomoci. Osmotrite nared-na cetiri predloga.

� Imena su promenjena.� Saveti koji mogu pomoci u donosenju te odlu-

ke mogu se naci u Probudite se! od 22. aprila 1999,strana 6, i od 8. novembra 1995, strane 10 i 11.

1. Budite iskreni. „Sada kad ste odbacililaz, govorite istinu“, napisao je apostol Pavle(Efesanima 4:25). Lazi, poluistine, pa i cuta-nje mogu potkopati poverenje. Zato je vaznoda razgovarate iskreno i otvoreno.

U pocetku vam ta tema oboma moze bitii suvise bolna. Pa ipak, kad-tad cete moratida otvoreno pricate o onome sto se desilo.Iako mozda necete iznositi svaki detalj, nijemudro ni izbegavati razgovor. „Isprva mi je

VAˇ

ZNI KORACI KA PORODIˇ

CNOJ SRE´

CI

Obnoviti poverenje

STRAˇ


bilo neverovatno tesko i neprijatno da pri-cam o onome sto sam uradila“, kaze Dzodikoja se pominje u uvodu. „Bilo je to nestozbog cega sam se gorko kajala i samo samzelela da taj deo zivota zauvek zaboravim.“Me�utim, nedostatak komunikacije je do-veo do problema. Na koji nacin? Stiv objas-njava: „To sto Dzodi nije zelela da pricao svom neverstvu samo je pothranjivalomoje sumnje.“ Osvrcuci se na taj period,Dzodi priznaje: „Moje oklevanje da razgo-varam sa suprugom kocilo je oporavak.“

Nema sumnje da je bolno razgovarati oneverstvu. Debin muz Pol je pocinio prelju-bu sa svojom sekretaricom. Debi kaze: „Bilasam puna pitanja: Kako? Zasto? O cemu surazgovarali? Emotivno me je iscrpljivalo tosto sam neprestano razmisljala o tome i po-stavljala sve vise pitanja kako je vreme pro-lazilo.“ Pol prica: „Naravno, ponekad bi-smo tokom razgovora oboje postali veomanapeti. Ali kasnije bismo se uvek izvinilijedno drugom. Iskreni razgovori su naszblizili.“

Kako mozete umanjiti napetost prilikomtakvih razgovora? Ne zaboravite da vasprvenstveni cilj nije da kaznite svog brac-nog druga vec da iz tog gorkog iskustva ne-sto naucite i tako ojacate svoj brak. Prime-ra radi,

ˇCul Su i njegova supruga Mi Jang

preispitali su svoj odnos i razgovarali otome zasto je doslo do toga da on pocinipreljubu. „Shvatio sam da sam bio previsezaokupljen licnim interesovanjima“, kazeˇCul Su. „Tako�e sam se preterano trudio daudovoljim drugima i ispunim njihova oce-kivanja. Posvecivao sam im dosta vremenai paznje. Zbog toga sam malo vremena pro-vodio sa svojom suprugom.“ Ovakvo pre-ispitivanje im je pomoglo da nacine nekepromene i ucvrste svoj brak.

SAVET: Ako ste pocinili preljubu, nemojteopravdavati sebe i kriviti svog supruznika.

Preuzmite odgovornost za svoje postupke iza bol koji ste mu naneli. Ako ste zrtva brac-nog neverstva, nemojte davati oduska svo-jim osecanjima tako sto cete vikati ili vre�atibracnog druga. Izbegavanjem takvog govo-ra podstaci cete ga da i dalje otvoreno ra-zgovara s vama (Efesanima 4:32).

2. Budite ujedinjeni. „Bolje je dvojici ne-go jednome“, kaze Biblija. Zbog cega? „Jerimaju dobru platu za svoj trud. Jer ako jedanpadne, drugi ce podici druga svog“ (Propo-vednik 4:9, 10). Ovo nacelo moze primenitibracni par koji se trudi da obnovi poverenje.

Nepoverenje koje se pojavilo mozete za-jedno pobediti. Me�utim, oboje morate bitireseni da spasete svoj brak. Ako svako zasebe pokusava da se izbori, mogli biste stvo-riti jos vise problema. Treba da budete uje-dinjeni u ostvarenju zajednickog cilja.

To je ono sto su Stiv i Dzodi razumeli.„Bilo je potrebno vreme“, kaze Dzodi, „alizajedno smo se trudili da ojacamo brak. Jasam cvrsto odlucila da svom suprugu visenikada ne nanesem takav bol. Iako je Stivbio veoma povre�en, nije dozvolio da namse brak raspadne. Svaki dan sam trazila pri-like da ga uverim u svoju vernost a on jeuvek iznova izrazavao svoju ljubav pre-ma meni. Za to cu mu uvek biti zahvalna.“

SAVET: Budite ujedinjeni dok radite na ob-navljanju poverenja u vasem braku.

3. Promenite navike. Nakon sto je osu-dio preljubu, Isus je pruzio sledeci savet:„Ako te tvoje desno oko navodi na greh, isko-paj ga i baci od sebe“ (Matej 5:27-29). Ako stebili neverni bracnom drugu, razmislite kojepostupke i stavove biste mogli ’iskopati i ba-citi od sebe‘ kako biste sacuvali svoj brak.

Jedno je sigurno, neophodno je prekinu-ti svaki kontakt sa osobom s kojom ste

14 STRAˇ


pocinili preljubu� (Poslovice 6:32; 1. Korin-canima 15:33). Pol, kog smo vec pomenu-li, promenio je radno vreme i broj mobil-nog telefona kako vise ne bi bio u kontaktus tom zenom. Me�utim, time nije uspeo daizbegne svaki kontakt. Pol je bio toliko od-lucan da povrati poverenje svoje zene da jedao otkaz. Tako�e nije vise imao mobilnitelefon vec je koristio samo zenin. Da li sute zrtve donele rezultate? Njegova suprugaDebi kaze: „Proslo je sest godina i jos uvekse povremeno brinem da ce ona pokusatida na neki nacin stupi u kontakt s njim. Alisada verujem Polu da on nece podleci isku-senju.“

Ukoliko ste bili neverni, mozda ce bitipotrebno da promenite nesto u svojoj lic-nosti. Na primer, mozda ste skloni flertova-nju ili odajete takav utisak. Ili mozda voli-te da sanjarite o tome da ste u romanticnojvezi s nekom drugom osobom. Ako je tako,„svucite staru licnost i njena dela“. Ako od-bacite stare navike i usvojite nove, vasemsupruzniku ce biti lakse da ima poverenjeu vas (Kolosanima 3:9, 10). Da li vam jezbog porodice u kojoj ste odrasli tesko dapokazujete osecanja?

ˇCak i ako vam to bude

nelagodno u pocetku, neka vampre�e u na-viku da svom bracnom drugu pokazujeteda ga volite. Stiv se priseca: „Dzodi bi cestoneznim dodirom izrazavala svoju ljubav istalno mi je govorila da me voli.“

Bilo bi dobro da neko vreme svom su-pruzniku pricate o svim svojim dnevnimaktivnostima. Ranije pomenuta Mi Jangkaze: „U zelji da mi pokaze da nema sta dakrije od mene,

ˇCul Su se potrudio da mi pri-

ca sve sto se desavalo tokom dana, pa i ne-vazne sitnice.“

� Ako je neko vreme nemoguce izbeci kontakt(recimo na poslu), trebalo bi ga ograniciti samo naono sto je najneophodnije. Neka to uvek bude uprisustvu drugih i neka vas supruznik to uvek zna.

SAVET: Razgovarajte o tome sta bi svakood vas mogao da ucini kako biste obnovilipoverenje. Napisite to i zatim sprovedite udelo. Tako�e redovno planirajte neke zaje-dnicke aktivnosti.

4. Realno procenite napredak. Nemoj-te brzo zakljuciti da je vreme da nastavite zi-vot kao da je sve po starom. U Poslovicama21:5 nalazimo sledece upozorenje: „Ko jegod brzoplet sigurno srlja u oskudicu.“ Da bise obnovilo poverenje, potrebno je dosta vre-mena, mozda cak i vise godina.

Ako ste zrtva bracnog neverstva, buditesvesni da je potrebno vreme da biste potpu-no oprostili. Mi Jang objasnjava: „Ranijesam se cudila kada neka zena ne moze daoprosti muzu koji ju je prevario. Nisammogla da razumem zbog cega je tolikodugo ogorcena. Me�utim, kada se to menidesilo, shvatila sam zasto je tako tesko opro-stiti.“ Poput poverenja, i oprostaj dolazi po-stepeno.

Iako je tako, u Propovedniku 3:1-3 sekaze da postoji „vreme kad se leci“. U po-cetku mozda mislite da je bezbednije da sa-cuvate svoja osecanja za sebe nego da ih de-lite s bracnim drugom. Me�utim, gledanona duze staze, to vam nece pomoci u ob-navljanju poverenja. Da biste premostili jazme�u vama, potrebno je da oprostite su-pruzniku i pokazete to tako sto cete s njimdeliti svoje najdublje misli i osecanja. Pod-sticite i svog bracnog druga da podelis vama svoje radosti i brige.

Nemojte pothranjivati ozloje�enost. Tru-dite se da je pobedite (Efesanima 4:32).Moze vam pomoci razmisljanje o Bozjemprimeru. On je bio duboko povre�en kadamu je drevni Izrael okrenuo le�a. JehovaBog je cak uporedio sebe sa prevarenim su-pruznikom (Jeremija 3:8, 9; 9:2). Ali on jerekao: „Necu se doveka gneviti“ (Jeremija

STRAˇ


3:12). Kada mu se narod vratio i iskreno po-kajao, oprostio im je.

Kada oboje budete bili zadovoljni prome-nama koje ste nacinili u svom odnosu, ose-ticete izvesnu sigurnost. Tada vise necetemorati da se usredsredite samo na ocuva-nje svog braka vec cete moci da zajednickiostvarujete i druge ciljeve. Ali nemojte pre-stati da redovno procenjujete svoj napre-dak. Budite realni i nastavite da se trudite.Resavajte probleme na koje nai�ete i uvera-vajte jedno drugo u svoju odanost (Galati-ma 6:9).

SAVET: Umesto da nastojite da vas brakbude isti kao pre, neka vam cilj bude daizgradite jednu novu i snazniju vezu.

Moguce je uspetiKad vas obuzme strah od neuspeha, seti-

te se: Bog je Osnivac braka (Matej 19:4-6).Prema tome, uz njegovu pomoc mozeteimati srecan brak. Svi parovi koji su pome-nuti u ovom clanku primenili su mudrebiblijske savete i uspeli su da sacuvaju svojbrak.

Proslo je vise od 20 godina od krize u Sti-vovom i Dzodinom braku. Stiv ovako opi-suje period oporavka: „Najznacajnije pro-mene su nastupile kada smo poceli daproucavamo Bibliju s Jehovinim svedoci-ma. To je bila neprocenjiva pomoc kojanam je pomogla da se izborimo s tim te-skim periodom.“ Dzodi kaze: „Veoma samsrecna sto smo prebrodili tu krizu. Zahva-ljujuci zajednickom proucavanju Biblije ivelikom trudu, sada imamo divan brak.“

RAZMISLITE...ˇ Zbog cega sam odlucio da sacuvambrak nakon neverstva?ˇ Koje lepe osobine sada zapazamkod svog supruznika?ˇ Kojim sam malim znacima paznjepokazivao ljubav dok smo sezabavljali i kako to mogu ponovociniti?

16 STRAˇ


1. Da li su sve religije dobre?U mnogim religijama ima iskrenih ljudi koji zele

da ugode Bogu. On ih vidi i stalo mu je do njih.Nazalost, neki se sluze religijom da bi ostvarili svo-je pokvarene ciljeve. U proslosti su verske vo�e cakmucile one koji su se usudili da im se usprotive(2. Korincanima 4:3, 4; 11:13-15). Danas se u vesti-ma moze cuti da neke verske vo�e podsticu na te-rorizam, podupiru ratove i umesani su u zlostavlja-nje dece. (Procitajte Mateja 24:3-5, 11, 12.)

Biblija govori da postoje dve vrste religija — pra-va i kriva. Kriva religija ne naucava istinu o Bogu.Me�utim, Jehova Bog zeli da ljudi znaju istinu onjemu. (Procitajte 1. Timoteju 2:3-5.)

2. Kakva buducnost ceka religije?Bog ne zeli da ljude zavode religije koje tvrde da

imaju ljubav prema njemu, a pri tom ga prikazujuu pogresnom svetlu.

ˇClanovi tih religija cak vole pri-

jateljstvo sa svetom kojim upravlja Satana Ðavo (Ja-kovljeva 4:4; 1. Jovanova 5:19). Religije koje su oda-ne ljudskim vlastima a ne Bogu u Bozjoj Reci suprikazane kao bludnica. Ona se naziva „Vavilon Ve-liki“, po drevnom gradu u kom je nastala kriva re-ligija nakon Potopa u Nojevim danima. Uskoro ceBog uciniti da religije koje zavode i tlace ljude do-zive iznenadni kraj. (Procitajte Otkrivenje 17:1, 2,5, 17; 18:8, 23, 24.)

UPOZNAJMO BOˇ

ZJU REˇ

C

Kakva buducnostceka religije?

U ovom clanku se iznose pitanjao kojima ste mozda razmisljalii navodi se gde mozete pronaciodgovore u svojoj Bibliji. Jehovinimsvedocima ce biti drago da zajednos vama razmotre ta pitanja.

The Complete Encyclopediaof Illustration/J. G. Heck

17

3. Kako ce Bog doneti radost svimljudima?

Dobra je vest da ce kriva religija uskoro biti uni-stena. Tako ce ljudi po celom svetu biti oslobo�enitlacenja. Krive religije nikada vise nece zavoditi lju-de i stvarati podele me�u njima. Svi ljudi na svetuzajedno ce obozavati jedinog istinitog Boga. (Pro-citajte Isaiju 11:9 i Otkrivenje 18:20, 21; 21:3, 4.)

4.ˇ

Sta iskreni ljudi treba da rade?Jehova ne zaboravlja iskrene ljude koji pripadaju

raznim religijama. On ih sakuplja i ujedinjuje takosto ih poucava istini. (Procitajte Miheja 4:2, 5.)

Jehova rado prima u svoju porodicu one koji zeleda mu sluze. Iako smo mozda razocarali prijatelje iro�ake time sto smo poceli da sluzimo Jehovi, po-stoji mnogo toga sto dobijamo. Sticemo prijatelj-stvo s Bogom, dobijamo „porodicu“ punu ljubavii mogucnost da zivimo vecno. (Procitajte Marka10:29, 30 i 2. Korincanima 6:17, 18.)

Vise informacija moze se naci u 15. i 16. poglavljuove knjige, koju su izdali Jehovini svedoci.

ˇSTA BIBLIJA

zaista NAUˇ

CAVA?

18 STRAˇ


MOJ NEKADAˇ

SNJI NAˇ

CINˇ

ZI-VOTA: Imao sam bezbrizno de-tinjstvo. Posto je moj otac bio oficir u britan-skoj vojsci, cesto smo se selili. Osim uˇSkotskoj, ziveli smo u Engleskoj, Nemackoj,Keniji, Maleziji, Irskoj i na Kipru. Od svojeosme godine, skolovao sam se u internatimau

ˇSkotskoj. Diplomirao sam na Kembrickom

univerzitetu.U dvadesetoj godini zapoceo sam karijeru

u trgovini naftom i to je trajalo osam godina.U pocetku sam radio u Juznoj Americi, a po-tom u Africi i Zapadnoj Australiji. Kada samse preselio u Australiju, osnovao sam investi-cionu kompaniju koju sam kasnije prodao.

Prihodi od prodaje omogucili su mi daodem u penziju sa 40 godina. Slobodno

vreme kojeg sam tada imaovise koristio sam za puto-vanja. Motorom sam obisaoAustraliju dva puta, a tako�esam jedanput isao na put okosveta. Izgledalo je da imamsve.

KAKO MI JE BIBLIJA PRO-MENILA

ˇZIVOT: Jos pre ne-

go sto sam otisao u penziju,imao sam zelju da na neki na-cin zahvalim Bogu za tako lepzivot. Poceo sam da pose-cujem anglikansku crkvu, ukoju su me roditelji vodili udetinjstvu. Ali u crkvi se nijemoglo mnogo toga cuti o Bib-

liji. Zatim sam proucavao sa mormonima,ali nije mi se svidelo to sto se ne oslanjaju naBibliju.

Jednog dana su mi Jehovini svedoci poku-cali na vrata. Odmah sam video da svoja uce-nja temelje iskljucivo na Bibliji. Pokazali sumi reci iz 1. Timoteju 2:3, 4. Tu pise da Bog„zeli da se sve vrste ljudi spasu i da dobroupoznaju istinu“. Svidelo mi se to sto Svedo-ci naglasavaju da nije dovoljno samo pozna-vati Bibliju, vec je vazno dobro je poznavati.

To sto sam proucavao sa Jehovinim svedo-cima pomoglo mi je da dobro upoznam isti-nu. Na primer, saznao sam da Bog i Isus nisudeo nekog misterioznog Trojstva, vec dve za-

BIBLIJA MENJAˇ

ZIVOTEˇSTA je jednom coveku iz

ˇSkotske donelo vecu radost od uspesne karijere?ˇ

Sta je pomoglo coveku iz Brazila da odbaci nemoralan nacin zivota i pusenjekrek kokaina? Kako je jedan Slovenac uspeo da prekine s navikom opijanja?Procitajte sta oni kazu o tome.

„Izgledalo jeda imam sve“D

ˇZON RIKETS

GODINA ROÐENJA: 1958.

ZEMLJA ROÐENJA:ˇSKOTSKA

U PROˇSLOSTI: USPE

ˇSAN BIZNISMEN

STRAˇ


sebne licnosti (Jovan 14:28; 1. Korincanima11:3). Bio sam odusevljen tom jednostav-nom istinom, a bilo mi je i krivo sto sam uproslosti ulozio toliko truda pokusavajuci dadokucim nedokucivo!

Uskoro sam poceo da posecujem sastankeJehovinih svedoka. Na mene je ostavilo uti-sak to sto su tamo svi bili druzeljubivi i drza-li su se visokih moralnih merila — licili sumi na svece. Njihova iskrena ljubav me jeuverila da sam pronasao pravu religiju (Jo-van 13:35).

KAKO MI JE TO KORISTILO: Nakon krste-nja, upoznao sam divnu zenu po imenu Da-jana. Ona je odgajana kao Jehovin svedok iima mnoge lepe osobine koje su me privuk-le. Kasnije smo se vencali. Njeno prijateljstvo

i podrska za mene su pravi blagoslov od Je-hove.

Nas dvoje smo imali snaznu zelju da sepreselimo na podrucje gde postoji veca po-treba za objaviteljima dobre vesti iz Biblije.Zato smo se 2010. preselili u Belize u Sred-njoj Americi. U ovoj zemlji propovedamoljudima koji vole Boga i zaista zele da sazna-ju istinu.

Imam unutrasnji mir zbog toga sto napo-kon znam istinu o Bogu i njegovoj Reci. Po-sto puno vremena provodim u sluzbi propo-vedanja, imao sam priliku da mnogimapomognem da upoznaju Bibliju. Najveca jeradost posmatrati kako biblijska istina pozi-tivno utice na neciji zivot — kao sto je utica-la na moj. Konacno sam pronasao najboljinacin da zahvalim Bogu za lep zivot.

MOJ NEKADAˇ

SNJI NAˇ

CINˇ

ZI-VOTA: Odrastao sam u drzaviSao Paulo, u mirnom gradicu poimenu Avare. Tu uglavnom zivi radnickaklasa.

Moj otac je umro dok je majka bila trud-na sa mnom. Kao decak sam oblacio mami-nu odecu kad nije bila kod kuce. Poprimio

sam zenske manire i ljudi suna mene gledali kao da samhomoseksualac. S vremenomsam poceo da imam odnoses muskarcima.

Jos pre nego sto sam napu-nio dvadeset godina, postaosam opsednut pronalazenjempartnera, kako muskaracatako i zena. Trazio sam ih nasvim mogucim mestima — ubarovima, nocnim klubovi-ma, pa cak i u crkvama. Uvreme karnevala bih oblaciozensku odecu i plesao u para-dama skola sambe. Bio samveoma popularan.

Me�u mojim prijateljima jebilo homoseksualaca, prostitutki i narkoma-na. Neki od njih su me nagovarali da probamkrek kokain i ubrzo sam postao zavisnik.Nekad bismo zajedno pusili cele noci, a ne-kad bih sam pusio ceo dan. Bio sam toliko

„Bili su veomaljubazni premameni“ MAURISIO ARAU

ˇZO


ZEMLJA ROÐENJA: BRAZILU PRO

ˇSLOSTI:

ˇZIVEO PROMISKUITETNO

mrsav da su kruzile price kako bolujem odside.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILAˇ

ZIVOT:Otprilike u to vreme, dosao sam u kontakts Jehovinim svedocima. Bili su veoma lju-bazni prema meni. Jedan od stihova koje sumi procitali nalazi se u Rimljanima 10:13,gde pise: „Svako ko prizove Jehovino imebice spasen.“ Iz tih reci sam video koliko jevazno koristiti Jehovino ime.

ˇCesto bi se de-

silo da nakon sto sam celu noc pusio krekotvorim prozor, pogledam u nebo i pomo-lim se Jehovi sa suzama u ocima, preklinju-ci ga da mi pomogne.

Zabrinut za majku koja je veoma patilazbog toga sto unistavam zivot drogom, od-lucio sam da prestanem da je koristim. Ne-dugo zatim, poceo sam da proucavam Bibli-ju sa Svedocima. Oni su me uverili da ce miproucavanje dati snage da ostavim drogu — atako je i bilo!

Dok sam proucavao Bibliju, shvatio samda je potrebno da promenim nacin zivota.Posebno mi je bilo tesko da prestanem sa ho-moseksualnim postupcima, jer je to bilo sa-stavni deo mog zivota otkad znam za sebe.

Ipak, pomoglo mi je to sto sam promeniosvoje drustvo i navike. Okoncao sam staraprijateljstva i prestao da posecujem barove inocne klubove.

Iako te promene nisu bile jednostavne,utesilo me je saznanje da Jehova brine i ra-zume moju borbu (1. Jovanova 3:19, 20).Godine 2002. sam potpuno prestao sa ho-moseksualnim postupcima i krstio se kao Je-hovin svedok.

KAKO MI JE TO KORISTILO: Moja majka jetoliko bila odusevljena promenama koje jevidela kod mene da je i sama pocela da prou-cava Bibliju. Nazalost, kasnije je dozivelamozdani udar. Uprkos tome, i dalje se trudida razvija ljubav prema Jehovi i biblijskojistini.

Proteklih osam godina veci deo svog vre-mena provodim poucavajuci druge o Bibliji.Moram priznati da se ponekad borim saneispravnim zeljama. Ali hrabri me to stoznam da cu ugoditi Jehovi ako odlucim dane postupim po tim zeljama.

To sto sam se priblizio Jehovi i zivim nanacin koji on odobrava povecalo je moje sa-mopostovanje. Danas sam srecan covek.

MOJ NEKADAˇ

SNJI NAˇ

CINˇZIVOTA: Ro�en sam u Ljub-ljani, glavnom gradu Sloveni-je. Do cetvrte godine samimao srecno detinjstvo. Ondaje moj otac izvrsio samoubis-tvo. Nakon te tragedije, majkaje morala naporno da radi dabi zbrinula mog starijeg bratai mene.

Kada sam imao 15 godina,preselio sam se kod bake. Biosam srecan zbog toga jer sumnogi moji prijatelji ziveli u

’Bio sam burebez dna‘ LUKA

ˇSUC


ZEMLJA ROÐENJA: SLOVENIJAU PRO

ˇSLOSTI:

ˇCESTO SE OPIJAO

20

STRAˇ


njenom komsiluku. Tako�e sam imao vecuslobodu nego kod majke. Sa 16 godina sampoceo da izlazim sa drustvom koje se opija-lo svakog vikenda. Pustio sam kosu, poceoda se oblacim kao buntovnik, a kasnije i dapusim.

Iako sam probao razlicite droge, najvisesam uzivao u picu. Ubrzo sam sa nekolikocasa vina presao na vise od flase odjednom.Mogao sam vrlo vesto da sakrijem kolikosam pijan. Najcesce me je samo zadah oda-vao. Ali cak ni tada niko nije mogao da pret-postavi da sam popio nekoliko litara vina ipiva — i to jos s votkom!ˇ

Cesto sam pomagao prijateljima da poslenoci provedene u diskoteci ostanu na noga-ma, iako sam verovatno popio duplo vise odnjih. Jednog dana sam slucajno cuo prijate-lja kada je rekao da sam bure bez dna jer pi-jem vise od drugih. Taj uvredljiv komentarme je strasno pogodio.

Poceo sam da razmisljam o svom zivotu.Osecao sam se potpuno bezvredno. Izgleda-lo je kao da nista u mom zivotu nije imalosmisla.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILAˇ

ZIVOT:U to vreme, kod jednog skolskog druga samprimetio promenu u naravi — postao jemnogo prijatnija osoba. To me je zaintrigi-ralo pa sam ga pozvao da odemo na kafu. Re-kao mi je da je poceo da proucava Bibliju saJehovinim svedocima i podelio je sa mnomono sto je do tada saznao. Sve to je bilo novoza mene posto u detinjstvu nisam poucavan

o religiji. I ja sam poceo da proucavam Bib-liju i posecujem sastanke Svedoka.

Zahvaljujuci proucavanju Biblije, postalasu mi jasna njena snazna i duboka ucenja.Na primer, saznao sam da zivimo u vreme-nu koje Biblija naziva „poslednjim danima“(2. Timoteju 3:1-5). Tako�e sam razumeo dace Bog uskoro ukloniti zle, a dobrim ljudimadati priliku da zive vecno u Raju na zemlji(Psalam 37:29). U meni se javila jaka zelja dase promenim kako bih bio me�u tim lju-dima.

Svojim prijateljima sam pricao o onomesto sam naucio iz Biblije, ali uglavnom su meismevali. Ispostavilo se da je to dobro jer mije njihova reakcija pokazala da nisu pravi pri-jatelji. Shvatio sam da je moj problem s pi-cem tesno povezan s mojim drustvom. Celesedmice su iscekivali vikend da se ponovonapiju.

Ostavio sam staro drustvo i poceo da sedruzim s Jehovinim svedocima, koji su pozi-tivno uticali na mene. Oni su bili pravoohrabrenje jer iskreno vole Boga i trude seda zive po njegovim merilima. S vremenomsam prekinuo s preterivanjem u picu.

KAKO MI JE TO KORISTILO: Zahvalan samJehovi sto mi vise nije potreban alkohol dabih se dobro osecao. Zaista ne znam gde bihsad bio da sam nastavio s takvim zivotom.Ali siguran sam da je moj zivot sada mnogobolji.

Srecan sam sto vec sedam godina sluzimu podruznici Jehovinih svedoka u Sloveniji.Posto poznajem Jehovu i sluzim mu, moj zi-vot ima pravi smisao.

ˇ Pre nego sto je uzasao na nebo, Isusje svojim ucenicima dao jasna uputstva otome kako da obavljaju svoju sluzbu, ali pritom uopste nije pominjao politiku (Matej28:18-20). Zato su njegovi ucenici nastavilida zive u skladu s nacelom koje im je dao ra-nije: „Dajte caru carevo, a Bogu Bozje“ (Mar-ko 12:17).

Kako je to nacelo pomoglo Isusovim sled-benicima da zive u svetu ali ne budu deo nje-ga? Gde su postavili granicu izme�u onogasto pripada drzavi, to jest caru, i onoga stopripada Bogu?

Apostol Pavle je na bavljenje politikom gle-dao kao na prelazenje te granice. „Pavle jebio spreman da se pozove na svoje rimskogra�anstvo kako bi ostvario pravo na sudskiproces, ali nije zeleo da utice na aktuelna po-liticka zbivanja“, pise u knjizi Beyond GoodIntentions — A Biblical View of Politics.

Kakve je smernice Pavle dao suhriscanima?U toj knjizi tako�e pise: „U poslanicama kojeje uputio vernicima u znacajnim gradovimakao sto su Korint, Efes i cak Rim ne nalazi seni najmanji nagovestaj da se on zanimao zapoliticke sukobe.“ Dalje se navodi da je Pav-le „zahtevao podloznost vlastima, ali ni u jed-

noj od svojih brojnih poslanica nikada nijelokalnoj crkvi dao razlog da pruza aktivnupodrsku javnim institucijama“ (Rimljanima12:18; 13:1, 5-7).

Hriscani koji su ziveli decenijama nakonPavlove smrti isto tako su jasno razgranicilisvoje obaveze prema Bogu od obaveza pre-ma drzavi. Postovali su vlast, ali nisu se upu-stali u politicke aktivnosti. U pomenutoj knji-zi se za te vernike kaze sledece: „Iako susmatrali da su obavezni da iskazu postovanjevlastima, rani hriscani nisu odobravali bavlje-nje politikom.“

Me�utim, otprilike 300 godina nakon Hri-stove smrti, stvari su se promenile. TeologˇCarls Vilja-Visensio kaze: „Izgleda da su u vre-me Konstantinove vlasti, kada je doslo dopromene politickih struktura, mnogi hriscanipoceli da sluze vojsku i prihvataju drzavnusluzbu i politicke funkcije“ (Between Christand Caesar). Kakav je bio ishod? Na krajucetvrtog veka, ta mesavina religije i politikepostala je drzavna religija Rimskog carstva.

Danas mnoge religije koje tvrde da sledeHrista podsticu svoje clanove da se bave po-litikom. Me�utim, one ne slede Hristov pri-mer niti primer hriscana iz prvog veka.

PITANJAˇ

CITALACA

Da li su se hriscani u prvom veku bavili politikom?

STRAˇ


ˇ Prema zapisu iz Dela apostolskih18:12, 13, Judejci u Korintu su optuziliPavla da je na nezakonit nacin pokusa-vao da preobrati ljude na svoju veru.Zbog toga su ga odveli pred „sudskustolicu“, koja se na grckom zvala vima,sto znaci „korak“. U drevnom Korintuje postojalo uzdignuto postolje, ili plat-forma, blizu centra agore, gradskogtrga koji se mozda nalazio svega neko-liko koraka od sinagoge. Zbog takvogpolozaja, postolje je bilo pogodno zaobracanje narodu. Bilo je napravljenood plavog i belog mermera i bogatoukraseno finim rezbarijama, a u sklopunjega nalazile su se i dve cekaonices klupama od mermera i podnim mo-zaicima.

Izgleda da je to bila sudska stoli-ca pred koju je apostol Pavle izvedenu vreme prokonzula Galiona, rimskogupravitelja Ahaje. Sa tog mesta su zva-nicnici saslusavali sporove i izricali pre-sude pred okupljenim mnostvom.

U grckim gradovima-drzavama, biloje uobicajeno da se skupstina sastaneispred sudske stolice, odakle su se re-savala sva pitanja od javnog znacaja.Kada se u stihovima koji govore o Isu-sovom su�enju kao sto su Matej 27:19i Jovan 19:13 spominje mesto sa kog sePontije Pilat obracao narodu, koristi segrcka rec vima (Dela apostolska 12:21).

DA LI STE ZNALI?

ˇSta je „sudska stolica“ pred koju je izveden apostol Pavle?

ˇ Apostol Pavle je govoreci o ranimhriscanima rekao: „Mi propovedamoHrista pribijenog na stub, koji je Ju-dejcima kamen spoticanja, a nezna-boscima ludost“ (1. Korincanima1:23). Zasto bi nacin na koji je Isuspogubljen nekome bio kamen spoti-canja?

U vezi sa Isusovim pogubljenjem ikulturom prvog veka na Bliskom isto-ku, biblista Ben Viderington kaze daje to bila „najsramnija smrt u tadas-njem svetu. Ni pod kojim okolnosti-ma nije se smatrala plemenitim mu-cenistvom“. On tako�e kaze: „Ljudisu u to vreme verovali da je nacin

smrti mnogo otkrivao o necijoj licno-sti. Sudeci po tome, Isus bi bio obi-can zlocinac, covek kriv za veleizdaju,neko ko je zasluzio kaznu namenjenubuntovnim robovima.“ Imajuci u vidukulturu iz koje su prvi hriscani potek-li, tesko je poverovati da bi izmislilizapise o Isusovoj smrti i njegovomuskrsenju.

Zasto je nacin na koji je Isus pogubljen bio kamenspoticanja za neke Judejce?

Moja biblijska skolica

Vidi Nojevu arkui zivotinje su tu.

Koja kaze av-av,a koja kaze muuu?

ZA RODITELJE Neka dete pokaze:arku medveda psaslona zirafu lavamajmuna svinju ovcuzebru dugu drvo

Zajedno oponasajte kako seoglasava:pas lav majmunsvinja ovca

ZA DECUDO

3GODINE

Zivotinje razne,velike i male,

u Nojevuarkusve su stale.

Postanak 7:7-10; 8:15-17

25

26 STRAˇ


KAKO je moguce imati zaista srecan i ispu-njen zivot? Moze nam pomoci razmis-

ljanje o dugorocnim posledicama nasihodluka. Svako od nas ima tu dragocenu spo-sobnost.

Ruku na srce, ponekad je tesko donositiodluke koje ce na duge staze biti za nase do-bro. Zbog cega je tako? Zbog toga sto smookruzeni mnogima koji razmisljaju po prin-cipu: „Sad ili nikad!“ Na primer, mozda jenama jasno da ce, dugorocno gledano, pri-menjivanje biblijskih smernica doprinetisnaznijim porodicnim vezama (Efesanima5:22–6:4). Ali da bismo to postigli, moramoredovno izdvajati vreme za svoju porodicu iodupirati se pritisku da se previse posveti-mo poslu, rekreaciji ili zabavi. Kao i na mno-gim drugim podrucjima zivota, moramobirati izme�u trenutnog zadovoljstva i du-gorocnog uspeha.

ˇSta nam moze uliti snagu

da donesemo mudru odluku? Osmotrimonaredna cetiri koraka.

1. Predvideti ishod odlukaKada stojimo pred nekom odlukom, do-

bro je da sto realnije predvidimo njen ishod.Biblija nas savetuje: „Pametan covek vidi zloi sklanja se“ (Poslovice 22:3). Ako iskreno

sagledamo posledice, verovatnocemo imati jacu motivaciju daizbegnemo postupke koji bi nammogli naskoditi. S druge strane,kada predvidimo dugorocne ko-risti neke mudre odluke, bice-mo odlucniji da je sprovedemo udelo.

Dobro je da se pitamo: ’Kakvece biti posledice moje odluke za

godinu dana ili cak za 10 ili 20 godina? Kakoce se odraziti na moje emocionalno i fizickozdravlje? Kako ce uticati na moju porodicui druge do kojih mi je stalo?‘ I sto je najvaz-nije: ’Da li ce se ta odluka dopasti Bogu?Kako ce uticati na moje prijateljstvo s njim?‘Posto je Biblija nadahnuta od Boga, onanam moze pomoci da uvidimo kako mumozemo ugoditi i izbeci zamke koje bismomozda prevideli (Poslovice 14:12; 2. Timo-teju 3:16).

2. Licno proceniti mogucnostiMnogi ne donose odluke samostalno ne-

go se jednostavno povode za onim sto radedrugi. Ali odre�eni nacin zivota nece bitiuspesan samo zato sto je popularan. Trebada licno procenimo mogucnosti koje namse pruzaju. Osmotrimo Natalijin� primer.Ona je ispricala: „

ˇZelela sam da imam sre-

can brak. Ali bilo mi je jasno da to nece bitimoguce ako nastavim sa dotadasnjim naci-nom zivota. Na fakultetu su svi moji prija-telji bili inteligentni mladi ljudi. Pa ipak, uprivatnom zivotu su stalno donosili lose od-luke.

ˇCesto su menjali momke i devojke. I ja

sam poput njih imala nekoliko veza. Takavzivot mi je naneo mnogo bola.“

Natalija je pocela da proucava Bibliju s Je-hovinim svedocima. Ona kaze:„Me�u Svedocima sam videlasrecne mlade ljude i uspesne bra-kove. Postepeno sam usvojilanove vrednosti i promenila nacinzivota, iako to nije bilo lako.“ Ka-kav je bio ishod? „Oduvek sam ze-

� Imena u ovom clanku su prome-njena.

Kako postici pravi uspeh u zivotu?

STRAˇ


lela da se udam za nekog koga duboko po-stujem“, prica Natalija. „Kasnije sam seudala za coveka koji deli moja religioznauverenja. Osecam da mi je Bog podario po-rodicni zivot o kakvom nisam mogla ni dasanjam.“

3. Gledati na buducnostDa bismo izbegli kratkovido razmisljanje,

potrebno je da imamo jasnu sliku o buduc-nosti kakvu zelimo, kao i plan kako to mo-zemo ostvariti (Poslovice 21:5). Ne treba dasvoje razmisljanje ogranicimo na 70 ili80 godina, koliki je prosecan ljudski vek.Naprotiv, zamislimo sebe kako zivimo vec-

no — sto Biblija i obecava.U njoj je objasnjeno da je Bog

putem otkupne zrtve Isusa Hristaomogucio ljudima da zive zauvek(Matej 20:28; Rimljanima 6:23).Bog obecava da ce njegova prvo-bitna namera uskoro biti ostvare-na. Oni koji vole Boga zivece vec-no na prelepoj ociscenoj zemlji(Psalam 37:11; Otkrivenje 21:3-5).Tome se mozemo nadati ukoliko

sada razmisljamo o buducnosti.

4. Raditi na ostvarenju svojihciljevaˇ

Sta treba da preduzmemo da bismo imalitakvu buducnost? Pre svega treba da stekne-mo znanje o Bogu (Jovan 17:3). PoznavanjeBiblije ce ojacati nase pouzdanje u to da cese ostvariti Bozja obecanja za buducnost. Ta-kva vera ce nam dati snagu da nacinimoneophodne promene i steknemo Bozje priz-nanje.

Razmislite o Mihajlovom primeru. Onkaze: „Poceo sam da pijem i da se drogiramsa dvanaest godina. Pripadao sam jednojbandi i nisam mislio da cu doziveti tridese-

tu. Bio sam besan i frustriran izato sam vise puta pokusao sa-moubistvo. Verovao sam da morapostojati nesto vise u zivotu, samosto nisam mogao to da na�em.“Dok je on jos isao u skolu, jedanmladic iz njegove bande je poceoda proucava Bibliju s Jehovinim svedocima.Mihajlo mu se pridruzio.

Ono sto je saznao iz Biblije promenilo jenjegov pogled na buducnost. „Saznao samda ce zemlja biti pretvorena u raj i da ce lju-di ziveti u miru, bez problema. Poceo samda tako zamisljam svoju buducnost. Posta-vio sam cilj da budem Bozji prijatelj. Paipak, imao sam uspone i padove.

ˇCak i na-

kon sto sam poceo da proucavam Bibliju,nekoliko puta sam se napio i jedanput sambio s jednom devojkom.“

Kako je Mihajlo uspeo da savlada prepre-ke i promeni svoj nacin zivota? On objasnja-va: „Svedok koji je proucavao sa mnom pod-sticao me je da svaki dan citam Bibliju i dase druzim sa osobama koje zele da ugodeBogu. Shvatio sam da je moje staro drustvoi dalje uticalo na mene. Iako su mi bili po-put porodice, prekinuo sam sve veze s nji-ma.“

Mihajlo je postavio kratkorocne ciljeve iprioritete, sto mu je pomoglo da ostvari svojveci cilj — da uskladi zivot s Bozjim merili-ma. To mozemo i mi. Mogli bismo da stavi-mo na papir dugorocni cilj i korake koje tre-ba da preduzmemo kako bismo ga ostvarili.Dobro je da o svojim ciljevima razgovaramosa onima koji ce nam pruzati podrsku i po-moci nam da pratimo napredak.

Ne treba odlagati sticanje znanja o Bogu iprimenjivanje njegovih smernica u zivotu.Sada je vreme da preduzmemo korake da ra-zvijemo ljubav prema Bogu i njegovoj Reci,Bibliji. U njoj se za osobu koja primenjujebiblijska merila kaze: „Sve sto radi biceuspesno“ (Psalam 1:1-3).

ISUS je cesto pominjao poljoprivredneposlove i oru�a kako bi objasnio vazna

ucenja (Matej 11:28-30; Marko 4:3-9; Luka13:6-9). Zbog cega? Zbog toga sto je ziveou zemljoradnickom drustvu. Mnogi njego-vi slusaoci su koristili metode obra�ivanjazemlje koje se vekovima nisu menjale. Nijeim bilo tesko da razumeju primere iz svogsvakodnevnog zivota. Govorio je o onomesto im je bilo blisko i tako je dopro do nji-hovog srca (Matej 7:28).

Bolje cemo razumeti Isusova pore�enjai druge biblijske zapise ukoliko se poblizeupoznamo s ratarom iz prvog veka — sakulturama koje je gajio, oru�em koje je ko-ristio i izazovima koje je njegov posao no-sio sa sobom.

Hajde da vidimo kako je izgledao zivotjednog ratara. Procitajte navedene biblij-ske stihove i pogledajte sta nam oni otkri-vaju.

Vreme setveZaklanjajuci oci od jutarnjih suncevih

zraka, ratar stoji na pragu svoje kuce i udi-se vlazan vazduh. Kise su smeksale sasuse-nu zemlju. Vreme je da se ore. On nabacu-

ˇZIVOT U BIBLIJSKA VREMENA

Ratar„Tada je [Isus] rekao svojim ucenicima: ’Zaista, zetva je velika, a radnikaje malo. Zato molite Gospodara zetve da posalje radnike na svoju zetvu‘.“(MATEJ 9:37, 38)

1

2

3

28

je lagani drveni plug na rame i krece kasvojoj njivi.

Tamo ujarmljuje volove u zapregu i sta-pom ih tera na rad. Gvozdena ostrica plu-ga zariva se u skamenjenu zemlju. Plug neprevrce zemlju, samo je razriva i pravi plit-ku brazdu (1). Zanoseci se cas ulevo casudesno, ratar s mukom drzi pravac — ni-kada se ne osvrce da plug ne bi skrenuos putanje (Luka 9:62). Mora da pazi da nepre�e me�e svoje oranice i da na najboljinacin iskoristi to malo parce zemlje.

Izbrazdana njiva je spremna za setvu.Ratar u jednoj ruci nosi vrecu sa jecmoma drugom razbacuje to dragoceno seme(2). Vodi racuna da svako seme padne na„dobru zemlju“, a ne na staze kojima je ga-zio (Luka 8:5, 8).

Nakon sejanja sledi drljanje. Volovivuku bodljikave grane preko njive. Ptice seskupljaju, kreste i pokusavaju da ukradu

seme pre nego sto ga prekrije zemlja. Ra-tar potom motikom (3) pazljivo prekopa-va zemlju i uklanja korov koji bi mogaougusiti mlade biljke pre nego sto sazru(Matej 13:7).

Vreme zetveMeseci prolaze. Kise natapaju zemlju.

Zreli klasovi jecma se sada njisu i presija-vaju na suncu (Jovan 4:35).

U vreme zetve ratar i njegova porodicaimaju mnogo posla.

ˇZetelac levom rukom

hvata stabljike a desnom zamahuje gvoz-denim srpom (4). Ostali sakupljaju klasje,vezuju ga u snopove (5) i slazu na le�a ma-garca ili u kola (6) koja ce ih prevesti doseoskog gumna.

Sunce podseca na usijani krug nasredvedrog plavog neba. Porodica uzima kra-tak predah u senci smokvinog drveta.Smeju se i pricaju uz jednostavan obrokkoji se sastoji od hleba, pecenog semenja,maslina, suvih smokava i groz�a. Na krajugase ze� izvorskom vodom (Ponovljeni za-koni 8:7).

4

5

6

7

Na obliznjoj njivi neki pabirce preosta-le klasove (7). To su siromasni ljudi, kojine poseduju zemlju (Ponovljeni zakoni24:19-21).

Kada stize na seosko gumno, ratar rasp-rostire snopove po uzdignutoj zaravni. Vo-lovi vuku drvenu tesku vrsalicu ukrug (8)(Ponovljeni zakoni 25:4). Na donjoj stranivrsalice nalazilo se ostro kamenje i gvoz-deni zupci koji su sekli stabljike.

Ratar ceka vecernji povetarac (Ruta 3:2).U sumrak drvenim vilama ili „vejacom“(9) zahvata ovrseno zito i baca ga uvis(Matej 3:12). Zrno, koje je teze, pada nazemlju a laganu plevu odnosi vetar. Ratarne prestaje dok sve ne oveje.

Ranom zorom, ratareva zena i cerke pro-sejavaju zito (10). Zrna kroz sito propada-ju u korpe a trunje se baca. Rod je bio obi-lan. Radnici deo zita odlazu u cupove (11).Ostatak se smesta u podzemna skladista.

Stojeci na gumnu, ratar ispravlja le�a,isteze umorne misice i pogledom prelazipreko njiva koje okruzuju selo. Sa za-dovoljstvom gleda zlatnozuta polja pre-krivena strnjikom — dokaz mukotrpnogvisednevnog rada. Posmatra radnike u vi-nogradima i maslinjacima i vocare kakobrinu o narovima i smokvama. U blizinividi komsiju koji nakratko prekida rad ubasti i mase mu. Zemlja ce roditi krastavac,

socivo, pasulj, praziluk, leblebiju iluk. Ratar podize oci ka nebu i

upucuje kratku iskrenu zahva-lu Bogu za sve divne darove

(Psalam 65:9-11).

8

9

10

11

STRAˇ


„HVALA.“ Kome nije drago kada cuje recizahvale za dobro obavljen posao ili po-

klon koji je dao od srca? Svima nam prija kadaosetimo da nas trud cene drugi, pogotovooni koje volimo. Naravno, mi najvise voli-mo naseg Boga Jehovu. Da li on ceni trudkoji ulazemo dok mu sluzimo? Osmotrimokako je postupio sa Avdemelehom, covekomkoji je rizikovao svoj zivot da bi spasao Boz-jeg proroka. (Procitajte Jeremiju 38:7-13 i39:16-18.)

Ko je bio Avdemeleh? Po svemu su-deci dvoranin Judinog kralja Sedekije.� Bioje savremenik Jeremije kojeg je Bog poslaoda neverne Judejce upozori na predstojeceunistenje. Iako je bio okruzen bezboznimknezovima, Avdemeleh se bojao Boga i veo-ma je cenio Jeremiju. Njegova vera i pouzda-nje u Boga bili su ispitani kada su zli knezovioptuzili Jeremiju za pobunu i bacili ga u bu-nar, ostavivsi ga da umre (Jeremija 38:4-6).ˇSta ce Avdemeleh uraditi?

Avdemeleh je postupio hrabro i odlucno,bez straha od moguce osvete knezova. Javnoje pristupio Sedekiji i prigovorio zbog neprav-de koja je naneta Jeremiji. Moguce je da jepokazao na zle knezove kada je kralju rekao:„Ovi ljudi su ucinili zlo [...] proroku Jeremi-ji“ (Jeremija 38:9). Kralj mu je poverovao ipotom ga uputio da sa 30 ljudi ode i izbaviJeremiju.

Avdemeleh je sada pokazao jos jednu lepuosobinu — dobrotu. On je „uzeo stare krpe i

� Za Avdemeleha se kaze da je „evnuh“ (Jeremija38:7). Iako ovaj izraz doslovno ukazuje na muskarcakoji je kastriran, tako�e se koristio u sirem smislu zabilo kog dvoranina kome su poverene duznosti na kra-ljevom dvoru.

iznosene komade odece pa ih uzima spustioJeremiji“. Zasto je to ucinio? Da ih Jeremi-ja stavi ispod pazuha kako se ne bi nazu-ljao dok ga budu vadili izjame pune blata (Jeremija38:11-13).

Jehova je video ono stoje Avdemeleh uradio. Da lije to cenio? Rekao mu jepreko Jeremije da je uniste-nje Jude neizbezno. A za-tim mu je dao „petost-ruko obecanje da ce bitispasen“, kako je to opisaojedan biblista. Jehova je re-kao: „Tebe cu izbaviti [...] ineces biti predat u ruke lju-dima [...] Jer cu te ja zaista izbaviti i necespasti od maca. Dobices svoju dusu kao plen.“Zasto je obecao da ce zastititi Avdemeleha?Rekao mu je: „Jer si se uzdao u mene“ (Jere-mija 39:16-18). Jehova je znao da je on takopostupio zbog svog pouzdanja i vere u nje-ga, a ne samo zbog toga sto je bio zabrinutza Jeremiju.

Pouka je jasna: Jehova ceni nas trud dokmu sluzimo. Biblija nas uverava da on pam-ti cak i najmanja dela na koja nas pokrece srcepuno vere (Marko 12:41-44). Da li imate ze-lju da se priblizite takvom zahvalnom Bogu?Mozete biti sigurni da je zaista tacno ono stonjegova Rec kaze za njega: „[On] nagra�ujeone koji ga revno traze“ (Jevrejima 11:6).

PRIBLIˇ

ZIMO SE BOGU

On nagra�uje sve koji mu sluze

��

PREDLOG ZAˇ

CITANJE BIBLIJE U MAJU:˛ Jeremija 32–50

��

ˇCak i u ovom svetu punom problema mo

ˇzete biti sre

´cni ako upoznate Boga, saznate

ˇsta je

njegovo Kraljevstvo i koja je njegova divna namera zaˇ

coveˇ

canstvo. Ukolikoˇ

zelite viˇ

seinformacija ili biste voleli da vas neko poseti kako bi s vama besplatno prou

ˇcavao Bibliju,

piˇ

site na odgovaraju´

cu adresu navedenu na 4. strani.

www.watchtower.org wp12 05/01-SBO

U Bibliji se srce spominje skoro hiljaduputa. U vecini slucajeva, ne govori se o dos-lovnom ljudskom srcu, vec o simbolicnomsrcu. Na sta se to odnosi? Taj izraz cesto uka-zuje na ono najdublje u nekoj osobi — ocemu ona razmislja, sta oseca i sta zeli.

Zasto bi trebalo da cuvamo svoje sim-bolicno srce? Bog je nadahnuo kralja So-lomona da napise: „Vise od svega sto secuva, cuvaj srce svoje, jer iz njega izvire zi-vot“ (Poslovice 4:23). Kakav ce biti nas zivotsada i u buducnosti zavisi od toga kakvo jenase simbolicno srce. Zbog cega? Zbog togasto Jehova gleda ono sto je u nasem srcu(1. Samuilova 16:7). Na njegovo misljenje

o nama utice to kakvi smo iznutra, to jest ka-kva je nasa „tajna osoba srca“ (1. Petrova3:4).

Kako mozemo cuvati svoje srce? Odgovorna to pitanje ce biti detaljno razmotren nakongresima koje ce Jehovini svedoci odrzava-ti sirom sveta pocev od ovog meseca. Srdac-no ste pozvani da prisustvujete kongresu svatri dana.� Ono sto budete saznali pomoci cevam da obradujete srce Jehove Boga (Poslo-vice 27:11).

� Mesto odrzavanja kongresa u vasoj blizini mozetepronaci na veb-sajtu www.jw.org. Tako�e mozete stupi-ti u kontakt s Jehovinim svedocima u vasem kraju ili pi-sati izdavacima ovog casopisa.

„ˇ

CUVAJ SRCE SVOJE“OBLASNI KONGRES JEHOVINIH SVEDOKA

TEMA ZA PETAK„Jehova gleda ono sto je u srcu“

(1. SAMUILOVA 16:7)

TEMA ZA SUBOTU„Usta govore ono cega je srce puno“

(MATEJ 12:34)

TEMA ZA NEDELJU’Sluzi Jehovi celim srcem‘

(1. LETOPISA 28:9)

Slikadesno:Aus

demFundus

derM¨UN

CHN

ERO

LYMPIAPARK

GM

BH,M

unchen

Da li biste prihvatili posetu?

wp12 05/01-sbo

Documents