Intervjupredrag

miki manojlović

Wine StylePrvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima www.winestyle.rs ISSN 1452-6646 Broj 46 / maj 2014.

NIje za Prodaju

vinske pričeRiČaRD SmaRT

Moj izbormilEna vaSić

enografijaSiCilija

Kulinarske destinacije IZraeL

automobilinoviTETi

Wine Style broj 46

ww

w.w

inestyle.rs

4 WINE STylE

Wine Stylewww.winestyle.rs

od 2006. godIne

Broj 21 Broj 22 Broj 23 Broj 24

Intervju

jadranka jovanovIć

ekskluzIvnoPrimeur degustacijau Bordou

toP 50 vInarIja ex-yuPodrum aleksandrović

slaganje hrane I vInaPaste

automoBIlIBmW seria 5

Wine StyleNije za prodaju

Broj 22 april 2010.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646

Intervju

nebojša GloGovac

top 50 vInarIja ex-yuZlatan otok - plenković, Hvar

SlaGanje Hrane I vInapršuta

IZa etIketeMarco caprai

autoMobIlIHonda legend

Wine StyleNije za prodaju

Broj 23 jun 2010.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646

Wine StyleNije za prodaju

Broj 24 avgust 2010.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646

top 50 vinarija ex-yuChateau Kamnik, Skoplje

Slaganje vina i hrane rečna riba

pleaSureWellness krstarenje

intervju

jovan Ćirilov

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646 Broj 15 februar 2009.

Wine StyleENO KUTAKNovo vinarstvo Srbije (IV)

SPECIALWS u Istri: Vodnjan

SLAgANjE hrANE I VINA Pečurke

AUTOMOBILINoviteti

INTErVjU

DUŠAN KOVAČEVIĆ

NIjE zA PrOdAjU

NIJE ZA PRODAJU

Broj 17 jun 2009.

Wine StyleSpecijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646

SLAGANJE HRANE I VINAŠkoljke

VINSKITURIZAMHotel Belica

INTERVJU

MASSIMO SAVIĆ

NIJE ZA PRODAJU

Broj 18 avgust 2009.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646

WINE&FOODRestoran Zigante

EKSKLUZIVNO150 godina vinarije Louis Jadot

AUTOMOBILIMINI jubilej

ENO KUTAKEko-vinogradarstvo

Wine Style

INTERVJU

DRAGOLJUB LJUBIČIĆMIĆKO

top 50 vinarija ex-yupodrum radovanović, Krnjevo

Slaganje hrane i vinaĆuretina

BuSineSS cluB Dejan racić, gen. direktor Delta real estate-a

automoBilinoviteti

intervju

ŽeljKo oBraDoviĆ

Broj 25 / oktobar 2010.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646

NIje za prodaju

Wine Style

IntervjuMATIJA BEĆKOVIĆ

Wine StylePrvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima www.winestyle.rs ISSN 1452-6646 Broj 45 / februar 2014.

NIje za ProdajuWine Style broj 44

ww

w.w

inestyle.rs

Moj izborNADA ŠARGIN

EnografijaUMBRIJA

Kulinarske destinacije AlzAs

PutopisKUBA

VinoskopMERLO

top 50 vinarija ex-yuMovia, Goriška brda

SlaGanje hrane i vinanovogodišnja trpeza

BuSineSS cluB Božo prelević

autoMoBiliaudi a7 Sportback

intervju

draGanaoGnjenović

Nije za prodaju

Wine StyleSpecijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646 Broj 26 / decembar 2010.

Nije za prodaju

top 50 vinarija ex-yuŠčurek, Goriška brda

SlaGanje hrane i vina

pačetina

putopiStoskana

hoteliCrillon le Brave,

provansa

intervju

Zoran predin

Wine StyleBroj 28 / april 2011.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646

Broj 04 Broj 05 Broj 06 Broj 07

Broj 10 Broj 14 Broj 15 Broj 16

Broj 17 Broj 18 Broj 19

Broj 25 Broj 31 Broj 32

Broj 33 Broj 34 Broj 35 Broj 36 Broj 37 Broj 38 Broj 39 Broj 40

Broj 41 Broj 42 Broj 43 Broj 44 Broj 45

Broj 26 Broj 27 Broj 28 Broj 29 Broj 30

Broj 20

Broj 11 Broj 12

Broj 08

Broj 09 Broj 13

Broj 01 Broj 02 Broj 03

Iz­da­vač SPE CI Al PRESS d.o.o. Be o grad

Glav ni i od Go vor ni ured nik Alek­san­dar­Du­ko­vić

dizajn Branko­Žužić

Fo to Gra Fi Vladimir­Miloradović,­Dalibor­Danilović,­Miroslav­Petrović,­ Vladimir­Antić,­Milan­Josipović

Sa rad ni ci Milorad­Cilić,­Ðuro­Tošić,­Bran­ko­ Čečen,­Ste­van­Raj­ta,­Thomas­Curtius,­Novak­Sladić,­Dušan­Za­rić,­Dragana­Zdelar,­Željko­Broćilović,­Tatjana­Nježić,­Predrag­Gavrilović,­Milan­Vukelić,­Martina­Velemir,­Nenad­Gladić,­Mirjana­Mitrović

advertiSinG manaGer Vuk­Tripković­

oFFice manaGer Tatjana­Antić

lek tor Biljana­Branić-Latinović

PrePreSS Black Box

Štam Pa Ro­to­gra­fi­ka,­Su­bo­ti­ca

di Stri bu ci ja Ro­to­gra­fi­ka­i­Spe­ci­al­Press

adre Sa re dak ci je Dositejeva­13,­Be­o­grad Tel/fax: 011/ 40 59 253 www.winestyle.rs redakcija@winestyle.rs marketing@winestyle.rs

dI­na­mI­ka­Iz­lažen­ja dvo­me­sečna

na Slov na Stra na

Fo­to:­Miroslav­Petrović

Intervjupredrag

miki manojlović

Wine StylePrvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima www.winestyle.rs ISSN 1452-6646 Broj 46 / maj 2014.

NIje za Prodaju

vinske pričeRiČaRD SmaRT

Moj izbormilEna vaSić

enografijaSiCilija

Kulinarske destinacije IZraeL

automobilinoviTETi

Wine Style broj 46

ww

w.w

inestyle.rs

Wine Style

CIP­-­Katalogizacija­u­publikacijiNarodna­biblioteka­Srbije,­Beograd­64WINE STylE : specijalizovani­magazin­o­vinu­i­alkoholnim­pićima/­glavni­i odgovorni­urednik­Aleksandar­Duković.­-­God.­1­,­br.­2­(2006)­-­­­.­-­Beograd(Petrogradska­10)­:­Special­press­,­2006­-­(Subotica­:­Rotografika)­.­-­30­cmDvomesečnoISSN­1452-6646­=­Wine­Style­COBISS­.­SR­-­ID­134481932

Iz­da­vač­ne­od­go­va­ra­za­sa­držaj ob­jav­lje­nih­ogla­sa Aleksandar Dukovi}

Glavni i odgovorni urednik

PRVI­SRPSKI­MAGAZIN­O­VINu I­DRuGIM­FINIM­STVARIMA

SPECIJALIZOVAN­ZA­uGOSTITELJSTVO

Često­se­kod­nas­u­u­krugovima­vinskih­profesionalaca­može­čuti­da­je­sada­važno­da­se­vina­prodaju,­a­što­treba,­lako­će­se­naučiti.­Takvo­mišljenje­ je,­ najblaže­ rečeno,­ apsurdno­ u­ svakom­ pogledu.­Proces­je,­zapravo,­obrnut.­Da­bi­se­nešto­preporučivalo­i­prodavalo­pre­svega­mora­se­dobro­poznavati,­a­to­je­obaveza­onih­kojima­je­to­posao.­Konzumenti,­ljubitelji­vina,­nisu­dužni­da­išta­o­tome­znaju­i­imaju­legitimno­pravo­da­piju­kako­god­i­kakva­god­vina,­bez­znanja­o­razlici­čak­i­između­belog­penušavog­i­crvenog­desertnog­vina.­Ali­u­realnosti,­među­onim­malo­ozbiljnijim­ljubiteljima­sve­je­više­onih­koji­ o­ vinu­prilično­ znaju,­ tako­ da­ bi­ bilo­ logično­ da­ profesionalci­znaju­mnogo­više­od­njih.­

u­ razvijenim­ vinskim­ zemljama­ važnost­ edukacije­ odavno­ je­shvaćena,­pa­se­tako­u­brojnim­institucijama,­na­kursevima,­semi-narima,­ radionicama­ i­ slično­može­bez­većih­problema­dostići­bar­onaj­najosnovniji­nivo.­u­tom­smislu­u­Srbiji­je­napravljen­mali­po-mak,­jer­je­kod­nas­prvi­put­gostovao­jedan­ekspert­takvog­renomea­kakav­je­dr­Ričard­Smart.­Njegov­seminar­­u­okviru­Wine Style kon-ferencije­bio­je­jedan­u­nizu­sličnih­na­kojima­predaje­širom­sveta,­a­sudeći­po­reakcijama­učesnika,­možemo­očekivati­da­će­ovaj­događaj­pokrenuti­mnoge­stvari­u­smislu­edukativnih­aktivnosti.

Domaća­vina­su­sve­bolja,­što­se­moglo­videti­i­na­Wine Style salonu vina,­ali­da­bismo­dostigli­onaj­nivo­za­koji­realno­i­imamo­potencijal,­očekuje­nas­mnogo­rada,­prvenstveno­učenja.­­­

Uvodnik

Časopis­se­ne­distribuira­licima­mlađim­od­18­godina­i­namenjen­je­isključivo­profesionalcima­u­HoReCa­sektoru,­između­ostalih­i­proizvođačima­i­distributerima­duvanskih­proizvoda.

Specijalizovani­magazin o­vinu­i­alkoholnim­pićima

»

»

»

Moj IZborGlumica milena vasić pričala je za Wine Style o svojim omiljenim vinima, ali i o rozeu koji proizvodi u svom malom porodičnom vinogradu

enografIjaU svojoj stalnoj rubrici sommelier Đuro Tošić u ovom broju predstavlja vina Sicilije, regije koja ubrzano hvata priključak sa vodećim proizvođačima kvalitetnih vina. neke od tih etiketa odavno su prilično popularne na našem tržištu

vinSkE pRiČESvojim revolucionarnim teorijama i praktičnim rešenjima dr Ričard Smart dobro je uzdrmao temelje tradicionalnog vinogradarstva, što je moglo da se čuje i tokom njegovog seminara u okviru vi Wine Style konferencije o vinu

22

24

36

SaDRŽaj

4646

broj

broj

»

»

»

inTERvjupodjednako važan i kao glumac i kao javna ličnost, predrag miki manojlović ne libi se da javno iznosi svoje stavove. u intervjuu u magazinu Wine Style pričao je o mnogim važnim temama, a vrlo entuzijastično i o vinu

vinSka EDukaCijaaustrijska vinska akademija jedna je od najcenjenijih u svetu - njihove kurseve, koji se rade po programu WSET instituta u londonu, za ovih dvadesetak godina pohađalo je nekoliko hiljada vinskih profesionalaca, ali i ljubitelja vina. Wine Style imao je priliku da prisustvuje kursu advanced Course Wines & Spirits international

kulinaRSkE DESTinaCijELepi brka za magazin Wine Style pripremio je nekoliko zanimljivih specijaliteta izraelske kuhinje, nastale kao rezultat mešavine uticaja mnogih egzotičnih zemalja

42

52

58

SaDRŽaj

4646

broj

broj

»

»

»

66

68

74

SaDRŽaj

Cv SRpSkoG vinaRSTvaSvoj kratki vinski Cv za magazin Wine Style napisao je miroslav kovačević, vlasnik vinarije kovačević sa Fruške gore, jedne od najpopularnijih domaćih vinskih kuća

auTomobilinekoliko ekskluzivnih modela dobro je uzdrmalo tržište, a glavne karakteristike svih noviteta su smanjivanje potrošnje u odnosu na prethodne serije, kao i brojne tehnološke inovacije

HoTElEkstravagantan hotel u egzotičnoj zemlji – zvuči već dovoljno zanimljivo da bi se posetio hotel Saxon Hotel, villas&Spa u johanesburgu u južnoafričkoj Republici

4646

broj

broj

wine style info

16 WINE STylE

WS

Vinarija Zvonko Bogdan predstavila je nekoliko etiketa, a naročitu pažnju gostiju privuklo je belo vino 8 tamburaša, koje je najnoviji proizvod ove vinske kuće. Takođe, gosti su uživali u Rozeu i u nezao-bilaznom crvenom vinu – cuveu Život teče.

Chardonnay du Monde, jedno od najprestižnijih ocenjivanja vina od sorte šardone, ove godine bilo je organizovano dvadeset prvi put za-redom i to u Château des Ravatys, na Institutu Pasteur u Burgundiji. Tri stotine eksperata u ovoj oblasti iz celog sveta ocenjivalo je vina iz preko četrdeset zemalja, a u konkurenciji je bilo 794 vina od ove sorte - dodeljeno je 265 medalja, a jedinu srebrnu za srpsko vino dobio je Trijumf Barrique 2012 vinarije Aleksandrović.

Wine bar & shop Grape u Dositejevoj ulici u Beogradu bio je prethodnih meseci aktivno mesto vinskih događaja. Po već ustaljenom konceptu vinskih par-tija subotom uveče, u krajnje neformalnoj atmosferi, kroz druženje uz dobru muziku, gosti su mogli da degustiraju vina nekoliko vinarija – neka već dobro poznata, ali i neka koja su tek od skoro prisutna na našem tržištu.

Jagodinska vinarija 1897 iz Jagodine predstavila je deo svog portfolia, pa su gostima servirana tri karakteristična vina koja oslikavaju stil ove kuće: rizling Lira, roze Harfa i kaberne sovinjon Piano, a najveće simpatije gostiju pobrala je Lira.

U saradnji sa firmom Pro Vitis Wine, uvoznikom ovog vina za Srbiju, degustirano je vino Babić vinarije Plenković sa Hvara. Inače, vino Babić nazvano je po istoimenoj sorti i bila je to lepa prilika da se beo-gradska publika upozna sa ovom autohtonom dalmatinskom sortom.

wine style info

18 WINE STylE

WS

WS

WS

Svetski dan malbeka po prvi put obeležen je i u Beogradu. Povodom ovog događaja, koji veliča malbek kao najveću argentinsku sortu, upriličena je prezentacija i degustacija vina pod nazivom Malbek pravi buku, u organizaciji Ambasade Republike Argentine. Kao najstarija vinarija u provinciji San Juan u Argentini, druga najstarija vinarija Argentine i prva vinarija u Argentini koja je počela da se bavi prodajom brendiranog vina, vinarija Graffigna pred-stavila je gostima promocije svoj Centenario Malbec.

Na ovogodišnjem takmičenju u Lionu (Concours Internacional De Lyon- Lyon Internacional Competition), koje je organizovano nedavno, vinarija Radovanović učestvovala je sa tri vina i osvojila je tri medalje:Chardonnay Selekcija - Zlatna medaljaCabernet Sauvignon Reserve - Zlatna medaljaRose - Srebrna medalja

Na takmičenju koje okuplja sve portugizere sveta – Portugieser du Monde, koje je organizovano 26. aprila 2014. u mađarskom gradu Pečuju, vino Portugizer vinarije Mačkov podrum dobilo je zlatnu medalju. Ova nagrada ide u prilog činjenici da američko tržište nije bez razloga uspešno prihvatilo ovo vino – Mačkov podrum već četvrtu godinu zaredom izvozi baš vino Portugizer u Sjedinjene Američke Države, koje se služi u nekim od najprestižnijih restorana Istočne obale.

Uz vrhunska vina, u prijatnoj atmosferi aperitiv bara restorana Jezero prijatelji vinarije Stobi uživali su u nastupu nekoliko učesnika nedavno završenog šou programa X Faktor. Gosti na ovoj, po mnogo čemu posebnoj, Stobi večeri uživali su u odličnim vinima ove poznate makedonske vinarije, ali i fantastičnim vokalima mladih zvezda. U intimnoj atmosferi, uz pratnju prvoklasnih glasova i gitara, gosti na promociji imali su priliku da probaju nekoliko vina: Stobi Chardonnay Barrique, Stobi Syrah Barrique, Stobi Merlot Barrique, Stobi Rkaciteli.

20 WINE STylE

wine style nova vina

ROSE 2013 - ALEKSIĆ Oblast: VranjeOvo nežno vino nastalo od sorte pinot noir ima svetloružičastu boju i vrlo je bistro, sa lepim odsjajem. Miris je voćnog karaktera, u kojem se fino prepliću arome crvenog voća, jagoda i malina, sa nežnim cvetnim aromama. Ukus vina je srednjeg intenziteta, sočan sa hrskavim kiselinama. Preporučena tempera-tura serviranja je od 8 do 10 stepeni C.Cena: 420 dinara

Proizvođač: Vinarija Aleksić

8 TAMBURAŠA 2013 - VINARIJA ZVONKO BOGDAN Oblast: SuboticaKupaža sorti sauvignon blanc, pinot blanc i chardonnay, raskošnog bukea sa izraženim aromama breskve i dunje, obogaćenih nežnim mineralnim i citrusnim tonovima i diskretnim nijansama belog livadskog cveća. Ovo vino odiše svežinom i elegancijom. Idealno je za konzumiranje u svim prilikama. Preporuka je da se servira rashlađeno, na temperaturi od 8 stepeni C.Cena: 900 dinara

Proizvođač: Vinarija Zvonko Bogdan

VERMENTINO - ANTINORIKlasifikacija: Bolgheri DOCSortni sastav: 100% vermentino. Vino potiče sa imanja Guado al Tasso, a prva berba obavljena je 1996. godine. Svetložute je boje, elegantno, sveže, inten-zivnog mirisa sa cvetnim i citrusnim notama koje zajedno sa herbalnim notama daju jedinstven karakter ovom vinu. Služiti na 8 stepeni C uz belu ribu, belo meso, plodove mora. Cena: 1.500 dinara

MARCHESE ANTINORI - ANTINORIKlasifikacija: Chianti Classico DOCG RiservaSortni sastav: 90% sangiovese i 10% cabernet sauvignon. Intenzivne rubin boje sa blagim narandžastim odsjajem. Na nosu je izražena sveža nota sa nagoveštajem aroma crvenog voća, crne ribizle, vanile i marakuje. Spoj dve navedene sorte grožđa predstavlja važan faktor u karakterizaciji ovog vina. Na nepcima se oseća prijatna slast.Cena: 2.390 dinara

PEPPOLI - ANTINORIKlasifikacija: Chianti Classico DOCGSortni sastav: 90% sangiovese i 10% merlot i syrah. Vino rubincrvene boje sa aromom trešnje, koja je dobro integrisana sa aromama čokolade i vanile. Na nepcu se oseća tipičan sortni karakter sanđovezea. Tanini su meki i svilenkasti, a završnica je duga.Cena: 1.590 dinara

PIAN DELLE VIGNE DOC - ANTINORIKlasifikacija: Brunello di Montalcino DOCGSortni sastav: 100% sangiovese. Vino je rubincrvene boje. Na nosu se ističe cvetna aroma (ljubičice) i voćna aroma (šljive i kupine), koje su odlično ukom-ponovane sa notom barika. Arome laganih začina i čokolade daju aromatičnu završnicu sa nagoveštajem aroma kože, duvana i balzamika. Na nepcu je bogato i elegantno sa svilenkastim taninima. Ima odličan potencijal za odležavanje.Cena: 4.900 dinara

Uvoznik: Tody

wine style moj izbor

Piše: Vuk Tripković

22 WINE STylE

Veliki sam gurman i volim različite ukuse. Važno mi je da utolim baš taj ukus koji mi nedostaje u nekom danu, bilo da je riba ili meso, nara-vno uz mnogo svežeg povrća. Zelene salate, puterica, rukola, motovilac, peršun, uz dobro ulje su za mene pravi izbor. A leti, kad dođe vreme za večere pored mora, za mene su neizreciva sreća neočišćeni gambori na beloj buzari. To je zaista prava poslastica. Kada dođe zima i sneg napada, moja porodica se okupi u jednoj kućici na selu i tada je vreme za prave srpske specijalitete: pečenje iz furune, proju, ajvar i mladi sir, uštipke i kajmak…

Vino oštri um i istančava misli, podržava i bogati ukus hrane, krepi dušu i pruža utehu. Crveno, belo ili roze, vrlo je važna ta čaša vina koju popijem posle ručka ili večere. Izbor zavisi od raspoloženja i potrebe za ukusom tog dana. Bela vina sa lakom završnicom me uvek oraspolože i to može biti malvazija gotovo uvek, ili šabli. Volim jača i žustrija crvena vina, prijaju mi posle teškog dana, a jedno ot takvih je kaberne sovinjon Kardaš vinarije Aleksić, koje je jedno od mojih omiljenih crvenih vina. Roze pijem uglavnom leti, a omiljeni su mi italijanski Canti i Barbara vinarije Aleksić. Imam jedno malo parče zemlje, na njemu raste vinova loza od koje pravim pitak roze sa izražajnim mirisom, kao da grickaš grožđe... zovemo ga Naše...

Što se tiče restorana, Madera je mesto okupljanja za neke važne porodične događaje, a i za nedeljni ručak u nji-hovoj bašti. Ako govorim o omiljenom mestu za jutarnju kafu, uz najbolju gibanicu za doručak, to je sigurno restoran Dokolica. Znate, to su ona mesta koja su kao druga dnevna so-ba... Moje omiljeno mesto je pozorišni salon posle predstave. Najlepše je popiti čašu vina i uz priču o pred-stavi sa glumcima završiti radni dan. Idealni izlazak je naravno sa mojom kumom Milicom, bilo gde i bilo kad... Zavisi od trenutnog raspoloženja - nekada je to kafana, a nekada je to mesto gde se piju najbolji kokteli u gradu, Kutura bar, mesto dobrih ukusa i dobre muzike. WS

Milena Vasićglumica

Kao član JDP-a igra predstave na stalnom repertoaru, od kojih posebno voli Samo neka bude lepo. Nedavno smo je gledali i u ulozi Daše u predstavi Ana Karenjina u Madlenijanumu. Kaže da je ovo epohalno Tolstojevo delo obeležilo poslednja tri meseca njenog života. „Svakodnevno, u potpunosti i do kraja. Velike teme za rad, za razmišljanje, za razmaštavanje i igru. Svaki ponovni susret sa velikom literaturom i piscem budi mi istinsko preispitivanje i traganje za najskrovitijim delovima duše“, rekla je za magazin Wine Style glumica Milena Vasić

„Kako kaže Daša, koju tumačim: ‘Godine su čoveku potrebne da otkrije i spozna sebe, a onda sledi najteže od svega, treba to sebi priznati!’ Potreba da volimo i budemo voljeni je neutaživa glad. Ana Karenjina je priča o ženi, ženama koje vole i koje su se izborile za sopstvene korake, makar bili i oproštajni i pogrešni za druge... “

HrAnA Vino izlAzAK

WINE STylE 23

wine style moj izbor

Foto

: lič

na a

rhiv

a

wine style enografija

24 WINE STylE

sicilija

foto

: ar

hiva

vin

arija

lom

bard

o

Piše: Đuro Tošić,sommelier

wine style enografija

WINE STylE 25

Sunce, more, vino i nezaobilazna Koza Nostra… Sve ovo neizbežno asocira na Siciliju, ostrvo trouglastog oblika na samom jugu Italije koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ne samo klima i reljef, nego je i stanovništvo po mnogo čemu drugačije od onog u ostatku Italije - kako po dijalektu koga je nekad teško razume-ti, tako i po temperamentu ljudi koji je potpuno specifičan i nepredvidiv… Slično se može reći i za vina Sicilije - uistinu ih odlikuje potpuno jedinstven karakter i neka čudna drska zavodljivost

U ekonomskom smislu svakako nije, ali je zato u pogledu bogatstva istorijskog nasleđa jedna od najznačajnijih

italijanskih regija. A priča je počela veoma davno.

Jedna od prvih naseljenih oblasti u Italiji, Sicilija je dobila ime po drevnim Sicilijancima koji su prvi uveli poljoprivre-du i stočarstvo na ovo ostrvo još pre oko 5.000 godina. Nakon prvobitnih stanovnika ostrvo su naselili Feničani, koji su šireći trgovinu osnivali gradove kao trgovačke cen-tre i pokretali veliku eksploataciju šuma za brodogradnju i građevinu.

Nedugo zatim ostrvom upravljaju Grci, koji ostrvo zovu Trinacria, aludirajući upravo na njegov trouglasti oblik. Pod njima se dodatno razvijaju trgovina i poljoprivreda, a po prvi put i vinogradarstvo, pa je tako Sicilija ne samo naj-stariji vinski region u Italiji, već to znači da se vino na ovom ostrvu proizvodilo mnogo pre nego u nekim najpoznatijim regijama Francuske i u ostatku Evrope.

U novijoj istoriji postoje dve epohe, jer su se poslednjih decenija znatno promenili način proizvodnje i pris-tup vinarstvu. Naime, nekada su sicilijanskim vinarima

wine style enografija

26 WINE STylE

najvažniji bili visoki prinosi pa su i vina bila uglavnom lošijeg kvaliteta, a cene niže. Pritisnuti konkurencijom kvalitetnih vina sa severa i njihovim prodorom na svetsko tržište, vinari sa juga prave ozbiljan zaokret od prosečnih vina ka vinima danas već vrhunskog kvaliteta. Međutim, biće potrebno još mnogo vremena kako bi svi oni konzumenti koji su sicilijanska vina doživljavali kao jeftina vina skromnog kvaliteta uvideli da se ta slika promenila i da vina sa ostrva grabe ka mestu među najboljima.

Danas Sicilija ima više vinograda nego bilo koja druga italijanska regija, a kad su u pitanju količine proizvedenog vina Sicilija se bori za primat sa Puljom (Puglia). Ipak, i dalje postoji samo jedno DOCG vino, a to je Cerasuolo di Vittoria koje se proizvodi u oblastima Kaltanizeta, Katanija i Raguza.

Osim toga, postoje i 23 DOC zone: Alcamo, Contea di Sclafani, Contessa Entellina, Delia Nivolelli, Eloro, Erice, Etna, Faro, Malvasia delle Lipari, Mamertino di Milazzo, Marsala, Menfi, Monreale, Moscato di Noto, Moscato di Pantelleria, Passito di Pantelleria, Moscato di Siracusa, Riesi, Salaparuta, Sambuca di Sicilia, Santa Margherita di Belice, Sciacca i Vittoria.

Što se zemljišta i reljefa tiče, glavno obeležje sicilijanskim vinima daju vulkani. Etna, najveći aktivni vulkan na tlu Evrope, uzdiže se do visine od preko 3.300 metara i dominira reljefom istočne strane ostrva, a umnogome je odgovorna za mineralni sastav zemljišta tog dela ostrva. Mnogi vinari vešto koriste taj dar prirode, pa ćete tako videti sve više vinograda baš na obroncima Etne koji profitiraju kako od hladnijeg vazduha i svežije klime, tako i od bogatog mineralnog teroara dajući vina izuzetne kompleksnosti i potencijala.

Klima je tipično mediteranska, sa mnogo sunčanih sati i vrelim suvim letom, što se odražava i na stil vina dajući im naglašen voćni karakter sa notama zrelog voća.

Ono što su naknadno shvatile mlađe generacije sicili-janskih vinara, jeste da su autohtone sorte najbolje oruđe za borbu na surovom svetskom tržištu vina, pa su danas neka od najfinijh vina Sicilije proizvedena upravo od lokalnih sorti.

Mnoga vina su takođe monosortna, proizvedena su sa-mo od jedne sorte ili kako Sicilijanci kažu in purezza, a ponekad se koristi i kupažiranje dve ili više sorti. Neke od njih prisutne su na ostrvu vekovima i za većinu se i ne može tačno odrediti otkada se tu gaje. Naravno, ni Sicilijanci nisu ostali imuni na uvoz internacionalnih sorti tako da povremeno na etiketama možemo da vi-dimo dobro poznate nazive.

Crvene sorte:Nero di avola (nero D’Avola), nerelo maskaleze (ner-ello mascalese), nerelo mantelato (nerello mantellato), perikone (perricone), frapato (frappato), kalabreze (cal-abrese), a od internacionalnih sorti tu su merlot, caber-net sauvignon, cabernet franc i shiraz (syrah).

Bele sorte:Katarato (cataratto), grekaniko (grecanico), grilo (grillo), inzolja (inzolia), zibibo (zibibbo), damaćino (damaschi-no), trebijano (trebbiano), osonika (ausonica), moskato bjanko (moscato bianco), karikante (carricante), a odne-davno se gaje i chardonnay, viognier i fiano.

Kad je reč o stilu crvenih vina Sicilije, možemo reći da su to vina punog tela sa uglavnom visokim procen-

Danas Sicilija ima više vinograda nego bilo koja druga italijanska regija, a kad su u pitanju količine proizvedenog vina Sicilija se bori za primat sa Puljom (Puglia). Ipak, i dalje postoji samo jedno DOCG vino, a to je Cerasuolo di Vittoria koje se proizvodi u oblastima Kaltanizeta, Katanija i Raguza.

wine style enografija

WINE STylE 27

wine style enografija

28 WINE STylE

tom alkohola, mineralnovoćnog karaktera u kojem prednjače džemaste i arome pečenog voća, kao i već pomenuti minerali.

Kod belih vina aromatika je vrlo izražena, a domi-nantne su note tropskog voća, citrusa i začina.

Od crvenih sorti izdvojio bih nero d’Avola, donedavno skoro zaboravljeno grožđe, a danas sigurno najvažnije ime sicilijanskog vinarstva. Vina ove sorte karakteriše prepoznatljiv stil začinskomineralnog karaktera sa aromama bibera i može se reći da umnogome podseća na stil širaza iz Novog sveta. Ime ovog grožđa i vina se, iako ima mnogo verzija, prevodi kao „crno iz Avole“, malog vinarskog sela na jugoistoku Sicilije. Ponekad se za ovo vino koristi i sinonim „kalabreze“, što je takođe dovelo do zabune u prevodu, navodeći vinske autore da misle da sorta potiče sa Kalabrije iako za to ne postoji nijedan dokaz.

Od belih sorti nekako je najzanimljivija grillo, sorta koja se nekada koristila uglavnom za dobijanje marsale, ojačanog slatkog vina sa Sicilije. Marsala je inače jedno

od najpoznatijih desertnih vina na svetu, a kreirao ju je Englez Džon Vudhaus (John Woodhouse), davne 1773. godine i to kao kupažu grila, katarata, ansonije i damasćina sa dodatkom alkoholnog destilata (sličan proces proizvodnje kao i u slučaju porta ili šerija). Iako je uglavnom poznata kao desertno vino, želim da nagla-sim da postoji i nekoliko jako dobrih aperitivnih suvih verzija marsale.

Passito di Pantelleria je još jedno desertno vino koje se proizvodi na Siciliji, i to od grožđa sorte zibibo koje se suši na suncu, čime se povećava koncentracija šećera.

Interesantno vino je i malvasia delle lipari, koje nastaje kupažiranjem grožđa od sorti malvazija i korinto nero.

Kad je u pitanju naše tržište, možemo da se pohvalimo prisustvom vina nekih od najboljih proizvođača sa Sicilije, kao što su Tasca d’Almerita, Zisola, Planeta, Donna Fugata…

Cene vina kreću se od oko 800 dinara, koliko košta Rapitala, za osnovne verzije Planetinih vina treba iz-dvojiti oko 1.000 dinara, pa preko 1.500 dinara koliko koštaju vina Leone i Lamuri vinarije Tasca d’Almerita ili odlično Nero d’Avola vinarije Zisola koje košta oko 1.600 dinara, dok za bolju verziju Doppiozeta treba izd-vojiti oko 3.400 dinara. Planetino najpoznatije belo vino Kometa u vinotekama košta oko 3.000 dinara, koliko je i Santa Secilia iz iste kuće. WS

wine & coffee barDositejeva 13, 011/ 26 26 267

degustacijetim sa rad ni ka ma ga zi na Wi ne style ura dio je blind ta sting (de gu sta ci ja na sle po) tri crvena vina iz italijanske regije Sicilija ko ja su me đu naj pro da va ni ji m u do ma ćim re sto ra ni ma

Stevan Rajta Miša Cilić

Aleksandar Duković Đuro Tošić

wine sTyle DegusTACije

30 WINE STylE

Rapitala 2012

proizvođač: Tenute Rapitala S.P.Asorta: Nero d’Avolaoblast: Sicilijaprocenat alkohola: 13%cena: 710 dinara

Bistro, čisto vino rubin boje sa svetlocrvenim tonovima. Miris je srednjeg intenziteta, svež, sa izraženim notama kupine, crne trešnje i borovnice, uz prisustvo nota kože i zemljanih, mineralnih i začinskih tonova. Na ukusu su izražene sveže kiseline, vrlo je elegantno, laganog tela i dobrog balansa, sa dominantnim notama svežeg voća – ribizle, maline i višnje. Tanini su prijatni i mekani, završnica srednje duga. Pitko i jednostavno, vrlo korektno vino.

Ocene:

Lombardo marsala superiore

proizvođač: F.lli Lombardo sorta (tip vina): Marsala superioreoblast: Sicilijaprocenat alkohola: 18%cena: 1.200 dinara

Bistro, čisto vino karamel boje. Ovo fortifidovano desertno vino je izuzetno kompleksno i intenzivno na mirisu, sa izraženim notama suve smokve, meda, karamele, jezgrastog voća, hrastovine, crne čokolade i kore limuna uz prisustvo herbalnih tonova. Na ukusu je izražena svežina koja je u dobrom balansu sa slašću, dobre je strukture i jedino mu nedostaje malo punoće tela koja bi mu dala kremastu strukturu. Završnica je intenzivna i srednje postojana.

Ocene:

Lamuri 2012

proizvođač: Conte Tascasorta: Nero d’Avolaoblast: Sicilijaprocenat alkohola: 13,5%cena: 1.100 dinara

Bistro vino, intenzivne rubin boje. Miris je srednjeg intenziteta i komplek-san, sa džemastim karakterom zrelog voća u kojem dominiraju note šljive, crne trešnje i kupine, uz prisustvo aroma hrasta i mineralnoherbalnih tonova. Na ukusu je takođe izražen voćni karakter, sa dominacijom note zrele trešnje, dok se u pozadini nazire i nota mente. Ukus je postojan, vino je dobrog balansa, sa mekim i zrelim taninima. Završnica je vrlo slaba.

Ocene:

wine sTyle DegusTACije

Nav

eden

e su

pro

sečn

e na

bavn

e ce

ne u

res

tora

nim

a

WINE STylE 31

wine style info

32 WINE STylE

U okviru VI Wine Style konferencije o vinu dr Ričard Smart, jedan od najvećih svetskih eksperata u oblasti vinogradarst-va, održao je ekskluzivni seminar pod nazivom Vina dolaze iz vinograda. Tokom ovog jednodnevnog workshopa organi-zovanog u hotelu Zira, posetioci seminara imali su priliku da razgovaraju sa ovim eminentnim stručnjakom na razne teme iz oblasti vinogradarstva

Dr Ričard Smart je govorio o mnogim aspektima koji utiču na kvalitet grožđa, a naročito intersantan bio je njegov pogled na uticaj teroara, za koji inače smatra da je važan ali precenjen.

Takođe, prikazao je snimke vinograda snimljene iz helikop-tera infracrvenim zracima, koji su jasno pokazali da različit sastav zemljišta u različitim delovima unutar jednog vino-grada ima direktan uticaj na bujnost loze, koja prilično varira.

Veliku diskusiju pokrenulo je pitanje uticaja prinosa na kvalitet grožđa, jer je dr Ričar Smart zastupao tezu da je za vrhunsko vino sasvim prihvatljiv veći prinos grožđa po čokotu, a tu temu završio je rečima: „Ja sam prilično siguran u to, a vreme će pokazati da li je to tačno“.

VI WIne Style konferencIja o VInu

Vina dolaze iz vinogradaSeminar dr Ričarda Smarta

WINE STylE 33

wine style info

Kako je po prvi put gostovao u Srbiji, uopšte na prostoru ex-Yu, Ričard Smart bio je prilično iznenađen ozbiljnošću vinskog biznisa u Srbiji, a naročito činjenicom da imamo i nekoliko autohtonih sorti. Nakon upoznavanja tradicionalnog srpskog gostoprimstva i noćnog provoda, izrazio je veliku želju da što pre ponovo poseti našu zemlju.

Kvalitet samih predavanja i prezentovanje nekih inovacija u vinogradarskom menadžmentu, kao i ukazivanje na postojanje nekih novih bolesti, u svakom smislu opravdali su očekivanja ovog seminara, koji je po rečima dr Ričarda Smarta zaista bio na svetskom nivou u svakom pogledu. Međutim, ovaj događaj trebalo bi posmatrati u širem kontekstu - u fazi u kojoj se Srbija trenutno nalazi u smislu prisustva na svetskoj vinskoj sceni, nesumnjivo je da je ogroman značaj imala poseta čoveka koga je jedan od najuticajnijih vinskih magazina u svetu Decanter proglasio za „jedno od 50 najmoćnijih imena u svetu vina“ i koji je dobitnik Nagrade za životno delo, čoveka po čijem imenu se zove jedna od tehnika vinogradarskog menadžmenta, jer ju je upravo on i patentirao...

Planovi magazina Wine Style su da u okviru svake sledeće konferencije gostuje neko eminentno ime u svetskim okvirima, što će sigurno doprineti širenju slike o Srbiji kao ozbiljnom proizvođaču vina. WS

Najatraktviniji deo seminara bio je poslednji panel, kada je Smart pokazao nekoliko primeraka korenova loze koji su zahvaćeni bolestima. Posetioci su bili prilično iznenađeni, jer su se prvi put susreli sa tako nečim, a Smart je rekao da to nije ništa čudno jer u mnogim zemljama u kojima je gos-tovao vinogradari uopšte nisu bili upoznati sa tim da, osim bolesti lišća i grožđa, takođe postoje i bolesti koje napadaju sam koren loze.

Ruzveltova 35, Beograd

MESTO ODRŽAVANJA

wine style info

34 WINE STylE

„Ono što se sa sigurnošću može reći jeste da je poseta gospodina Smarta bila i tek će biti veoma korisna za Srbiju i razvoj vinogradarstva u njoj. On je za kratko vreme svojom filozofijom, predstavljanjem novih načina za uzgoj vinove loze, kao i objašnjavanjem razloga zbog kojih smatra da dosta toga novog treba primeniti u našim vinogradima, uspeo da nas na neki način podstakne na razmišljanje i u isto vreme podeli, odnosno otvori mnoga pitanja na koja očigledno ne postoji jedinstven stav srpskih vinara i vinogradara. Osim svega pozitivnog, možda se najveća korist njegove posete ogleda u činjenici da nam je ukazao da sadnice koje koristimo nisu zdrave, što će sigurno uticati na dugovečnost naših vinograda. Kako su u međuvremenu stigle analize sa Poljoprivrednog fakulteta i kako je kod svih sadnica otkriveno gljivično oboljenje, jasno je da je gospodin Smart već sada učinio mnogo za vinogradarstvo i vinarstvo u Srbiji, kao i da je njegov dolazak bio pun pogodak.“

Miodrag Radovanović, vinarija Radovanović

„Drago mi je što je kod nas došla jedna velika ličnost poput čuvenog „letećeg doktora za vino“, gospodina Ričarda Smarta, ali sam očekivao malo više konkretnih stvari. Jeste ponudio neka originalna rešenja koja je patentirao, ali mislim da je trebalo da bude više toga. Na seminaru smo mogli videti nešto što neće tako lako zaživeti kod nas, drugačija je klima i drugačiji su uslovi u Srbiji, međutim, lepo je videti i čuti šta nam to svet nudi i šta se kod njih radi. Pravo oduševljenje izazvala je demonstracija zaraženog sadnog materijala, što smo naravno i očekivali! Seminar je protekao odlično, Ričard je bio ljubazan i raspoložen da deli savete sa učesnicima seminara, ali kao što sam već rekao, na neka pitanja smo ostali bez odgovora. Možda i nije moglo više od toga za jedan dan.“

Dipl. inž. Mario Panić, vinarija Kovačević

„Bila je velika čast i izuzetno iskustvo prisustvovati izlaganju dr Ričarda Smarta, jed-nog od najzvučnijih svetskih imena vinogradarstva. Dr Smart se dotakao ključnih tema u proizvodnji grožđa, ukazujući pritom na glavne faktore koji se iz vinograda prenose kasnije u podrum, bocu, a na kraju i u čašu. Iskustvo je bilo utoliko korisnije jer smo interaktivnom diskusijom razotkrili mnoge nedoumice i zablude u vezi sa načinom tretiranja i uzgajanja vinove loze, a koji utiču na kvalitet budućeg vina. Takođe, govorio je i o opasnostima do kojih može doći prilikom podizanja mladih vinograda i različitim načinima vođenja vinograda, a koji su potpuno drugačiji od prakse koja je zastupljena u našoj zemlji. Ukazao je na nekolicinu najopasnijih bolesti koje mogu da se jave na lozi, kao i koje su preventivne mere ili alternativne metode ukoliko dođe do ovakvih situacija. Najveći utisak ostavila je konstatacija dr Smarta koja se odnosila na odnos između prinosa grožđa i kvaliteta vina, koju je većina slušalaca prihvatila sa velikom dozom neverice. Tako je za sada, a nadamo se da će u godinama koje slede neko od prisutnih sa ovog seminara moći da potvrdi ovaj naizgled neverovatan stav dr Smarta.“

Maja Aleksić, vinarija Aleksić

SVOJE UTISKE PRENELI SU NEKI OD UČESNIKA SEMINARA:

Rušenjevinskih mitova

mnoge njegove tvrdnje izazivaju nedoumice, ali zar nije tako sa svim inovatorima. a po svojim otkrićima je zapravo dr Ričard Smart poznat i priznat u celom svetu. U intervjuu za magazin Wine style nakon seminara obrazložio je neke svoje stavove, ali ne trudeći se mnogo da bilo koga uverava u njih. jednostavno, svojim brojnim rezultatima koje je postigao u raznim regionima, a do kojih je došao nakon ozbiljnog i dugog naučnoistraživačkog rada, dokazao je da stvari mogu da funkcionišu i na drugačiji način od onih tradicionalnih. Vrlo samouvereno, svaki svoj odgovor na skeptična pitanja završava rečima: „Uostalom, vreme će pokazati da li sam u pravu“. Videćemo. Ali, ako bismo sudili po nagradama koje je dobio od respektabilnih institucija, naročito po onoj za Životno delo i onoj za Inovativnost, možemo da pretpostavimo da će biti u pravu

dR RIčARd SmARt

Wine style info

36 WINE STylE

Piše: Aleksandar duković

Foto

: d

alib

or d

anilo

vić

WINE STylE 37

Wine style info

WS: Interesuje me Vaš komentar naziva seminara Vina dolaze iz vino-grada. Da li je reč o stilskoj figuri ili mislite da je to istina?Naziv seminara Vina dolaze iz vinograda na neki način je moja reakcija na vinske časopse, medije, publikacije slične vašem magazinu koje su fokusi-rane više nego što bi trebalo na enologe, umesto na vinogradare. Mišljena sam da su zapravo vinogradari suštinski kreatori vina. Uveren sam da jedan vinogradar može znatno više da utiče na kvalitet vina nego enolog, vajnmejker. Upitajte sebe, kada ste poslednji put napravili intervju sa ne-kim vinogradarom ili objavili članak o nekom od njih? Enolozi i vajnmejkeri imaju veći ego pa tako uspevaju da budu u prvom planu. Onda je logično što imamo mnogo enologa koji su „zvučna“ imena, a nijednog vinogradara.

WS: Koji su instrumenti jednog vinogradara kojima on može da utiče na kvalitet vina?Svojim obrazovanjem, kao prvo. Botanika i ostale srodne nauke pomažu. Istraživanja su takođe od velike koristi. Ipak, najvažnije je da vizualizujete stvari i da pažljivo posmatrate stvari oko sebe. Mislim da je to ključna stvar.

WS: Uvreženo je mišljenje da je količina grožđa po čokotu, odnosno prinos, u direktnoj vezi sa kvalitetom vina. Šta Vi mislite o tome, da li manji prinos nužno podrazumeva i kvalitetnije vino?To može da bude tako, ali ne mora i da znači. Kvalitet vina zavisi od mnogo faktora, nije prinos jedina stvar koja determiniše kvalitet. Prinos može da bude različit na različitim tipovima zemljišta, u različitim klimatima, tako da ne možemo generalno govoriti o konkretnom odnosu između prinosa i kvaliteta. U nekim slučajevima veliki prinos može da da visok kvalitet i obrnuto. Takođe, podjednako kao i prinos, na kvalitet grožđa utiče i bujnost loze.

WS: Da li ste probali srpska vina, šta mislite o njima?Ovde sam samo dva dana, ali za ta dva dana uspeo sam da probam nekoliko sjajnih vina i veoma sam prijatno iznenađen. Imate i sreću da imate neke veoma interesantne autohtone sorte. Mislim da je upravo u njima vaš zalog za budućnost. Obišao sam i nekoliko vinograda i mogu reći da su u veoma dobrom stanju. Ima i problema naravno, ali na sreću, rešivi su.

WS: Kakvih?Sa bolestima loze, naravno. Ipak, nije baš toliko strašno.

WS: Zašto kažete „naravno“?Zato što je to jedan od većih problema sa kojima se u ovom trenutku svet vina susreće. Da ne kažem najveći. Putujem često u razne delove sveta i gde god da odem, nailazim na bolesne biljke u vinogradima. To je nešto što me zabrinjava. Uglavnom je reč o mladim lozama, koje najčešće dolaze iz uvoza, i to kao već obolele. Nažalost, ni kod vas situacija nije ništa bolja. Iste one bolesti loze koje viđam u vinogradima širom sveta, viđam i kod vas.

WS: Kakvi su trendovi u vinogradarstvu?Globalan trend je da su ljudi sve više okrenuti novim vinima i novim sortama. U tome imaju moju punu podršku. Mislim da je zaista glupo biti limitiran na nekoliko internacionalnih sorti. Mi smo pravi srećnici što imamo toliko različitih sorti, širom sveta, pa zašto onda da ih ne

38 WINE STylE

Wine style info

koristimo? Takođe, sa globalnim temperaturnim promenama imamo i nove regoine, naročito na južnoj hemisferi: na Novom Zelandu, u Južnoj Americi…

WS: Jedan ste od čuvenijih „zaverenika“ protiv koncepta teroara. Zašto?Mislim da je veoma, veoma precenjen. Možda je nekad i imao smisla, ali danas kada, na primer, francuske sorte grožđa daju sjajna vina širom sveta, na gotovo svakom delu planete, zaista ne vidim smisao u teroar kon-ceptu. To je reč koja se previše lako i previše često upotrebljava, a zapravo i nema neko značenje. Kako možemo govoriti o tolikom značaju teroara, kada negde u okviru jedne parcele imamo nekoliko različitih delova, sa različitim tipovima zemljišta, pa onda još i varijacije u tipovima zemljišta po dubini.

WS: Vi očigledno rušite neke rasprostranjene teorije, pa šta mislite o toj da starija loza daje bolja vina?To je delimično tačno, ali samo zbog niskog vigora, kao i zbog dobre izloženosti lišća kod starih loza. Ali, nije to baš striktno tako. Rekao sam malopre da kvalitet vina zavisi od mnogo faktora i ne može se govoriti o nekim generalnim zakonitostima. To su biljke, one su žive i specifične, tako da možemo da govorimo samo o konkretnim slučajevima. WS

WS: Biodinamička vina su sve popularnija. Kakvo je Vaše mišljenje o njima?Po meni, reč je o vradžbinama, praznoverju i ničem više od toga… Uvek kažem, kada budem video proizvođača vina, takoz-vanog biodinamičara da svoje bolesno dete odvede kod lekara koji koristi biodinamičke načine lečenja, tada ću im verovati. To su za mene čiste gluposti. Zašto bih ja ili bilo ko, proveo pola života studirajući, učeći i istraživajući da bih verovao u takve stvari. Recite mi, da li postoji jedan vinar koji okreće svu svoju burad u podrumu u zavisnosti od mesečevih mena. Te priče lepo zvuče, ali nisu realne.

40 WINE STylE

wine style info

ovogodišnji, šesti po redu wine style salon vina, posetilo je oko 2.500 posetilaca. U tradicionalno lepoj atmosferi ljubitelji vina mogli su u beogradskom hotelu Zira da degustiraju nekoliko stotina etiketa iz celog sveta. na salonu su svoja vina predstavile najbolje srpske i vinarije iz regiona bivše Jugoslavije, a svoj portfolio predstavili su i najveći uvoznici u Srbiji. Prvi put srpskoj publici predstavila se vinarija Jokić iz Dalmacije, a bilo je i još nekoliko vrlo interesantnih vina koja su premijerno predstavljena.

Vi wine style salon pokazao je da se broj ljubitelja vina koji su sve zainteresovaniji za isprobavanje novih etiketa konstantno povećava, što je još jedan pokazatelj da je vinska publika u Srbiji sve edukovanija.

Vi wine style salon vina

WINE STylE 41

wine style pleasure

Ruzveltova 35, Beograd

MESTO ODRŽAVANJA

wine style intervju

Njegova radna biografija razvijala se skoro od detinjstva -- rođen je 1950. godine u Beogradu u

porodici pozorišnih glumaca, a povodom najprestižnijeg glumačkog priznanja Dobričin prsten, u jednom ne-formalnom razgovoru kazao je da se i danas seća neke čudne zebnje kada se kao dečak obreo na sceni Narodnog pozorišta Niš. U svet glume je zakoračio zvanično posle završene Akademije, a jedna od njegov-ih prvih televizijskih uloga bila je u seriji Otpisani 1974. godine. Pamtimo ga i kao Mikija Rubirozu iz kultne serije Srđana Ðiđe Karanovića Grlom u jagode, a otada pa do danas aktuelne Terapije nanizao je čitav niz fantastičnih rola. Dugačak je spisak i filmova u kojima je ostvario sjajne uloge - Samo jednom se ljubi, Otac na službenom putu, Podzemlje, Tuđa Amerika, Tango argen-tino, Mi nismo anđeli… Vrsnih pozorišnih uloga takođe je mnogo, pomenućemo tek nekolicinu, na primer one u predstavama Hrvatski Faust, Dozivanje ptica osamde-setih godina u Jugoslovenskom dramskom, pa početkom dvehiljaditih onu u predstavi Molijer, jedan život, a da-nas ga možemo gledati u Kumovima Duška Kovačevića, kao i u dramskom prvencu Mire Furlan Dok nas smrt ne razdvoji koji je i režirao (Radionica integracije).

Predrag Miki Manojlović

Snaga mašte, čežnje i ideala„vrlo je važno da čovek u sebi pronađe optimizam, svežinu i dobrotu“, rekao je na početku intervjua za magazin Wine Style Predrag Miki Manojlović, proslavljeni glu-mac raskošne karijere koji se vrlo uspešno oprobao i u ulozi reditelja

Piše: Tatjana nježić

42 WINE STylE

wine style intervju

Foto

: M

irosl

av P

etro

vić

WINE STylE 43

wine style intervju

44 WINE STylE

Njegova inostrana karijera posebna je priča. Godine 2011. proglašen je za počasnog doktora Evropske film-ske akademije. Dobitnik je i najprestižnijih domaćih priznanja - Dobričin prsten, Pavle Vujisić, Milivoje Živanović…

Predrag Miki Manojlović, bard ovdašnjeg i ne samo ovdašnjeg glumišta, upečatljiv je van scene kao i na njoj. Markantan na neki, recimo, intelektualan način. ležeran, promišljen, neposredan, specifičnog šarma i smisla za humor… Živeo je jedno vreme u Parizu i na poseban način nije ga poredio sa Beogradom. Srpska prestonica je njegov rodni grad u kome je on četvrta generacija, govorio je, a rodni grad se voli i kad nećete; Parizu se čovek divi svakog trena i zauvek, a nema poređenja između divljenja i ljubavi.

Njegov društveni angažman, ne samo u oblasti kulture, odvažan je i upečatljiv. Kada misli da je to neophodno, ne libi se da kritikuje pojave, institucije i ličnosti, a najčešće ukazuje na odgovornost svakog pojedinca za milje u kom živi. Ukratko, često apeluje na zdrav razum. Ćerku Čarnu nije hteo da protežira kao reditelja jer u pozorištu i na filmu, isticao je, nema gore stvari od omogućavanja tehničkih uslova za rad svome detetu koje nije u stanju da samo prepozna i iskoristi šansu, a ako jeste u stanju onda mu ne treba smetati. Upitan da li savetuje suprugu Tamaru, upravnicu Jugoslovenskog dramskog pozorišta, odgovorio je da to čini retko, jer, sa jedne strane, ona je jaka i preduzimljiva, a sa druge, saveti malo vrede jer nisu stvar ličnog već tuđeg iskustva.

Razgovor za magazin Wine Style rađen je, po njegovoj želji, u Radionici integracije, prostoru koji je osmislio i pokrenuo namenivši ga slabovidima i osobama s poseb-nim potrebama.

WS: U poslednje vreme ste vrlo angažovani na Vašem projektu Radionica integracije, koja je posvećena osobama sa posebnim potrebama. Kako je on nastao?Neko vreme sam više radio u inostranstvu, mada ne bih rekao da sam ikada sasvim otišao, ali kada sam se, što bi se reklo, fiskalno vratio ovde, krenuo sam da se bavim tim. Radionica integracije postoji već sedmu go-dinu, usmerena je ka odabranim, ciljnim grupama koje nisu samo osobe sa hendikepom, nego i druge margi-nalizovane grupe i pojedinci. Urađene su neke veoma dobre stvari a moram reći da to što je činila i čini nije ostalo neprimećeno. Radionica, naravno, ne može da postoji bez podrške. U ovom poslednjem periodu teško da bismo opstali bez podrške Železnica Srbije i njihovog razumevanja. A što se mojih motiva tiče, možda njihove korene možemo tražiti u vaspitanju, u jednoj vrsti u osnovi skromnog života, u senzibilnosti…

WS: Nije li deo te senzibilnosti i saosećanje, em-patija, emocije koje danas ne srećemo tako često?Ne znam. Skupi se to u čoveku. Dođe trenutak, osetiš potrebu, kažeš - hajde da nešto uradiš i za druge. To je jedan element. Drugi je kad sagledaš obeležja soci-jalnog, društvenog života. Uvidiš da možda i u tvojoj ulici, možda već na ćošku iza ugla, ili čak u zgradi, u gradu svakako, uvidiš kakvih sve razlika ima, kakvih udaljenosti između ljudi, između grupa, između države i određenih skupina… Bliske geografske širine i dužine a između njih provalije, kao da ih kontinenti dele. Od onih sam koje to duboko dira. Radionica integracije povezuje različite grupe i pojedince koji žele zajedničke trenutke koji život znače, a ne one koji znače površnost i besmisao. Tu, naravno, niko nema nikakvu materi-jalnu korist, ali ona ni nije primarna.

WS: Rekli ste negde da u tom poduhvatu, u načinu razmišljanja, niste usamljeni?Nisam. Samo što bi drugi to, verovatno, drugačije objašnjavali. Takve stvari primećuju vrlo senzibilni ljudi. Nose u sebi potrebu da pruže ruku onima kojima je to potrebno. Kažeš – hej, evo ruka, a ako je prihvatiš i meni će biti bolje. Bolje ću se osećati. Ja nisam ne-zadovoljan čovek, nisam ni zadovoljan. Moj život je vrlo raskošan u smislu intenziteta, raznovrsnosti… Svašta je bivalo i svašta se meni vrti po glavi. Možda i više nego što treba. Velike sam duhovne i fizičke daljine prelazio. Dodirivao stvari koje su baš daleke i lepe.

WS: Na primer?Kad mašta, želja postane realnost pa makar na sat-dva, ili samo na nekoliko minuta. To je kad nešto želiš, čezneš za tim pa se to i desi.

WINE STylE 45

wine style intervju

WS: Kao?Slikovito, kao kad dete silno želi bicikl, pa ga i dobije. Eto, ja nikada nisam imao bicikl. Danas vozim svas-tikin (smeh). Ozbiljno, kada sa sinom Ivanom idem da vozimo bicikl ja uzmem njen. Šta ću kad nemam svoj.

WS: Da se vratimo intenzivnosti, raznovrsnosti Vašeg života koje ste pomenuli…Suština ovog našeg turizma na zemlji, kako bismo mogli nazvati život, jeste u nekoj razmeni. Ja sam to oduvek tako video. I danas. Razmena – u životu, na sceni, u Radionici integracije… Ima ljudi koji se zatvore, ostanu možda i čitav život tako zaključani. U glumi, novinarstvu, u čemu god, ali u uskom krugu. Ja sam sreo, neću preterati, hiljade ljudi, upoznao mnogo njih...

O vinuWS: Pijete li vino?Da, sa zadovoljstvom pijem vino.

WS: Koje, kakvo? Neki piju vino s ledom?To s ledom pijte vi (smeh). Volim razna vina, a najmanje pijem roze.

WS: Kada, u kojim prilikama pijete vino?Pa, pijem kad mi se pije. Nemam neku naviku u tom smislu. Uglavnom uveče. Naučio sam se na dobra vina. Uvideo sam razliku između onih koja piješ kao gimnazijalac, doduše, danas gimnazijalci više ne piju vino. Imaju druga sredstva, druge opijate. U moje vreme bili su to litarski Banatski rizling, zatim Ružica… Ja sam vinjak generacija (smeh). U svakom slučaju, ne pijem kad ne treba, a kad radim nikad ne pijem.

WS: Koja vina najviše volite?Francuska.

WS: Recimo?Recimo ona iz Burgundije, koja se nalazi u istočnom delu zemlje i gde ima, ako se ne varam, preko 100 vrsta vina i gde se, da ta-ko kažemo, podjednaka, naročita važnost poklanja proizvodnji i crvenih i belih vina. Neki ljubitelji belog vina su više naklonjeni onima koja dolaze iz regije Alzas.

Najčuvenije penešavo vino, šampanjac, kao vrsta, dobilo je ime po regiji Šampanja koja se nalazi u blizini luksemburga i Belgije i jedan je od najhladnijih vinskih regiona.

WS: A ovdašnja?Srbija je počela s tom privatnom proizvodnjom vina. To mi je drago. Kovačević, Radovanović i drugi koji pokušavaju i uspe-vaju, što je jako dobro, ali nemaju svi standard. Neki ne uspe-vaju trajno da održe određeni standard. Neko će reći – zavisi od berbe. Ne, ona najbolja, vrhunska vina zavise od berbe. A ova običnija, od na primer hiljadu do tri hiljade dinara, što je mnogo za naše prilike, ona ne zavise od berbe nego od znanja.

WS: Razmišljate li o vinu kao o pitanju stila, možda načina života?Danas i ovde govoriti da je vino pitanje stila mislim da je bespredmetno. ljudi se opijaju, zato piju vino. Vole to. Piju ga dakle, ne zbog stila nego zbog uživancije. Malo ovde ima pravih znalaca vina koji ga piju iz tih sofisticiranih pobuda. A domaćinska vina, kao i domaćinska rakija – osvojena tehnologi-ja. Često su gusta, ne baš pitka. Vino treba da bude pitko. Kad ga popiješ da ti prija, da ti učini taj trenutak lepšim, posebnim. Ne mislim da je ovde vino stil života, filozofija... ovde će tek doći generacije koje će to razumevati.

wine style intervju

46 WINE STylE

Ali razmena kakva postoji u Radionici, to zaista nigde nema; ni u poslu, ni u braku, ni u prijateljstvu, ni u ne-prijateljstvu... To su drugi nivoi razmene i komunikacije koja je prava. A prava razmena i komunikacija su oni što čini i život i čoveka.

WS: A kako ste se borili sa iskušenjima, sa strahovima?Kad neko kaže strah moja prva asocijacija je avion. To mi je i danas najveći strah. Sad ga kontrolišem, a i dodam malo hemije pa prođe. Vino ne, zabranjeno je (smeh)… Možda i može, ali onda završiš kao Elvis Prisli. Što se strahova tiče, imao sam strah za roditelje, imam strah za porodicu ali to je, rekao bih, nešto drugo. To je u stvari briga, a briga je, ako njome ne opterećujete druge, zapravo deo ljubavi.

WS: Nisu li kompromisi neodvojivi deo života? Nužnost ili ne? Jeste li ih pravili?Pravio sam ih ali vrlo malo. Čak minimalno. Jednostavno, nisam morao. U poslu, odnosno u toj vrsti života tj. izražavanja, radim ono što želim, ono što me dotiče. Što ne želim – ne radim. Morao sam zbog novca nekoliko puta da radim neke poslove koje, inače, možda ne bih. Ali ne kajem se. Šta sad; kad sam morao – morao sam. I zašto bih se kajao zbog nekoliko uloga koje u datom trenutku, usled okolnosti kakve su bile, nisam mogao da odbijem? Problem je kad čovek često pravi kompro-

mise, zato što to onda ne može a da ne utiče. Jer kad vidiš da je nešto glupo, a ti to trpiš i radiš zbog para, to ne valja, to deformiše čoveka. Kao kad ostaneš u braku zbog dece, pa to je užasno i za tebe i za decu i za sve...

WS: Kada ste pre nekoliko godina prihvatili ulogu Dostojevskog u jednom italijanskom filmu rekli ste da Vam je najvažnije da imate slobodu izbora?Da, da mogu da odaberem kako ću da živim i šta ću da radim, da mogu da budem u svojoj vertikali. Moji profe-sionalni izbori su vrlo ciljani i imaju svoj smisao koji se nikako ne bazira samo na novcu. Trudim se da spojim nešto što je smisleno i suštinsko sa korisnim. Draže mi je, na primer tada, bilo da pokušam da napravim nekakvu refleksiju zajedno sa Ðulijanom i tim darovi-tim svetom koji je radio Demone Sankt Peterburga nego da igram za velike pare nekog negativca sa istoka, Rusa, Srbina, Bosanca, muslimana... svejedno.

WS: Sloboda izbora je velika stvar, veliko postignuće……To je pitanje ličnog htenja.

WS: I za takozvanog običnog čoveka?Za svakoga. Čovek samo treba da razmišlja svojom glavom, da promišlja, sagledava, da uči, jer učenje je vrlo važno, da ne dozvoli da ga vetrovi nose. Naravno, postoje okolnosti koje su ponekad mnogo jače od pojedinca, pa i

WINE STylE 47

wine style intervju

od grupe, pa i od čitavog naroda. Videli smo to. Ali ipak svako može, ako hoće, da misli svojom glavom.

WS: Kako se boriti sa okolnostima?Recimo dobrom voljom, osmehom, nadom… Okolnosti možemo da promenimo jedino mi, ne treba da dozvo-limo da okolnosti menjaju nas. Vrlo je važno da čovek u sebi pronađe optimizam, svežinu i dobrotu. Živimo u vreme opuštenog defetizma i letargije. Svi su nešto nervozni i ne veruju ni u šta. To ne vodi dobrom.

WS: Kada bi nekome ko Vas ne zna, odnosno ko ne zna za Vas, trebalo u rečenici-dve da kažete ko je Miki Manojlović, šta biste rekli?Pola u šali, pola u zbilji rekao bih: Pa, Miki Manojlović. A ako bi taj neko pitao dalje, kazao bih da sam neko ko pokušava da bude glumac.

WS: Uprkos karijeri kakvu imate i ranije ste govo-rili da ste neko ko pokušava da bude glumac?Zato što je gluma jedno ogromno kopanje po sebi. Kraja mu nema. I uvek ideš dalje... Kad god u tim pro-cesima osetim da mi je poznato, onda to nije zanimljivo. Nepoznati tereni su ono što mene interesuje, i u meni i u drugima. To je gotovo u sferi iracionalnog.

WS: A kakav odnos imate prema Vašim starim ulogama?Meni je tu vrlo zanimljivo kako različiti ljudi pamte različite stvari, koji ljudi pominju koje uloge ili koje rep-like… Ima uloga iz tih mojih početaka koje su mi jako drage. Recimo, rad sa za rediteljem Acom Ðorđevićem koji je, između ostalog, bio jako duhovit, umeo da nas opusti u tom našem neznanju pred kamerama. Bio je čovek koji je pravio odličnu atmosferu i napravio, na primer, od Otpisanih zapravo žanr, svojevrsnu stri-povanu narodnooslobodilačku sagu.

WS: Otpisani su nedavno po ko zna koji put re-prizirani i opet su imali visoku gledanost?Da, interesantno. Oni su rađeni, ili ako hoćete žargonski, došli su u trenutku kada je valjda došlo do zasićenosti preoz-biljnim komunističkim tumačenjem narodnooslobodilačke borbe… A profesionalno gledano, to je dobro urađena serija. Pamte ljudi, kažem, razne moje uloge. Među onima koja je češće spominjana je i Vuk Karadžić.

WS: Pamtite li Vi neke ili neku ulogu na, po bilo kom osnovu, poseban način?Nije jednostavno odgovoriti ozbiljno na to. Nedavno sam na TV-u gledao film Nek’ ostane među nama. Nisam ga nikada ranije video.

WS: Zar?!Da, ima nekoliko filmova koje sam radio, a da ih nikada nisam video. Al’ nije to bitno.

WS: A šta jeste bitno?Nema ni filma ni pozorišta bez glumca. A posebno nema ni dobrog filma ni dobre predstave bez dobrog glumca, odnosno dobrih glumaca. To možda može zvučati ovako-onako, netrpeljivo prema rediteljima, na primer. Ali, nije netrpeljivo a jeste činjenica.

WS: Kada se kaže najbolji glumac to znači, odnosno podrazumeva…?Prava gluma je retka disciplina. Toga nema mno-go. Daleko manje nego popularnih, poznatih imena. Svugde, ne samo kod nas.

WS: Upustili ste se u režiju Šekspirovog Romea i Julije, u kooprodukciji Beograda i Prištine. Otkud to?Inspiracija genijalnim Šekspirom. Teško da može da se nađe bolji podsticaj za preispitivanje, odnosno za zrelo doživljeno shvatanje, razumevanje i mržnje i ljubavi. Što bi se reklo - do koske, do armature. Glumci su i iz Beograda i iz Prištine, govori se i srpski i albanski… Jezik kao most i jezik kao zid. Ko govori istim jezikom a ne razume se, ko govori različitim pa se ne razume ili se razume, ko ne želi da se razume bez obzira na jezik… Ko vređa, ko hoće da vređa, kako to dvoje mladih koji se vole vide sve skupa…

WS: Početak mržnje je nedostatak želje za ra-zumevanjem?Ne, početak mržnje je u vaspitanju. Mržnja potiče iz porodice. Kako se ljudsko biće nauči mržnji - dok je dete. Mora neko da posadi klicu. To kao deca pokupimo ili ne pokupimo. Ja to nisam pokupio kao dete. Jesam se kao mlad sreo sa nekim vrstama netrpeljivosti, čega ne volim ni da se setim, ali u kući toga nije bilo, naprotiv.

WS: Pre oko dve godine rekli ste da ste ponosni jer ste postali deda. Pa, kada bi Vam prišao neki mlad čovek i upitao za savet šta, kuda, kako… šta biste mu rekli?To sa savetima je klizav teren… Mislim da oni istinski i ne postoje. Bazirani na ličnom iskustvu i generalnim stvarima koje se pre ili kasnije pokažu kao tačne. Ali to se ne računa. Neprimenjivi su, jer neophodno je lično iskustvo da bi se donosili zaključci. A šta bih mu rekao…? Rekao bih mu da prati sebe i predvodi sebe u isto vreme. A to uopšte nije lako, pogotovo danas. Komunikacija se promenila. Ranije se ljudi nađu i, na primer, piju kafu, ručaju i razgovaraju nekad o ovome, nekad o onome ali svesno ili ne to ima poseban značaj. A sad toga nema, sad ljudi imaju fejsbuk. Najbolji drug ti je kompjuter. Dakle, komunikacija te vrste je na potpuno drugom nivou koji je sigurno jedno ozbiljno otuđenje. I svakako bih mu rekao da se ne treba bojati života, zapravo uslov da zaista živiš jeste da se ne bojiš života. WS

48 WINE STylE

wine style PReDstAVlJAnJe

Naj bol ji srpski somme lier. No si lac mno gih di plo ma pre sti`nih evrop skih i svet skih {ko la za somm e li e re. Pr vi je na{ somme lier ko ji je u~estvo vao na Pr ven stvu Evro pe, i to dva pu ta. Du go go di{nje is ku stvo ste kao je ra de}i po broj nim eks klu ziv nim bro do vi ma, ho te li ma i re sto ra ni ma u zem lji i ino stran stvu, kao i za mno ge vin ske ku}e svet skog re no mea

Ste van Raj ta

U ovom broju somme lier Stevan Rajta za čitaoce magazina Wine Style predstavlja pet vina:MARQUISE DE GOULAINE – SANCERRE LES LORYSVINARIJA TEMET – ERGO BELO VINARIJA ALEKSIĆ – BONACA LIMITEDVINARIJA ZVONKO BOGDAN – 8 TAMBURAŠAVINARIJA STOBI – STOBI CHARDONNAY BARRIQUE

NAZIV VINA: SANCERRE LES LORYSBERBA: 2011SORTA: SAUVIGNON BLANCPROIZVOÐAČ: MARQUISE DE GOULAINEOBLAST: LOARA, FRANCUSKASADRŽAJ ALKOHOLA: 12,5%Porodica Goulaine je vrlo uticajna vinska porodica sa viševekovnom tradicijom, a Jean de Goulaine bio je guverner Nanta u XII veku. Veliki zamak i imanje bili su u vlasništvu ove porodice vekovima, a onda su ih 1788. godine prodali jednom holandskom bankaru. Porodica Goulaine uspela je da povrati svoje posede 1858. godine, koji su i danas u njenom vlasništvu i smatraju se jednim od najstarijih vinskih imanja u svetu.Vino ima svetložutu boju sa zelenkastim tonovima, veoma je bistro i lepe refleksije u čaši. Aromatično, sa finim sortnim karakterom u kojem dominiraju sveži cvetni i tonovi belog voća. Na nepcima veoma hrskavo, sa mnogo aromatičnosti, voćnosti i lepih mineralnih tonova, koji se lepo prelamaju u srednjem telu. Završnica je postojana, izbalansirana, sveža i pitka. Služiti ga sa kozjim sirom, morskim plodovima, ribljim speci-jalitetima, belim mesima, prasećim i jagnjećim pečenjem. Temperatura serviranja: od 9 do 11 stepeni CProsečna cena u vinotekama: 1.490 dinara

NAZIV VINA: BONACA LIMITEDBERBA: 2011SORTA: CHARDONNAYPROIZVOÐAČ: VINARIJA ALEKSIĆOBLAST: VRANJSKO VINOGORJE, SRBIJASADRŽAJ ALKOHOLA: 13,5%Ova mlada vinarija nalazi se u Vranju, ali krasi je duh Dalmacije, odakle vlasnice vode poreklo. Osnovana je 2006. godine i vode je tri sestre, pa se može reći da je ovo jedina ženska vinarija na našim prostorima. Kapacitet je oko 300.000 hiljada, a trenutna proizvodnja oko 150.000 litara. Na četrnaest hektara vinograda gaje se domaće sorte: smederev-ka, tamjanika, crnogorski vranac i internacionalne sorte - sovinjon blan, šardone i kaberne sovinjon. Vino ima izrazito žutu boju sa zlatkastim odsjajem i vrlo je bistro. Na nosu su izražene prijatne arome tropskog voća i diskretan miris hrastovine koji se lepo uklapa sa stidljivim tonovima koštunjavog voća. Na nepcima je intenzivno, sočno, dopadljivog voćnog karaktera, umerene svežine, prijatne kremaste strukture, dobro izbalansirano. Završnica je voćnog karaktera, sveža i sočna. Služiti ga uz kremaste paste, bela sočna mesa, riblje filete, a može biti prikladno i uz kremaste deserte. Temperatura serviranja: od 10 do 12 stepeni CProsečna cena u vinotekama: 950 dinara

NAZIV VINA: ERGO BELOBERBA: 2012SORTA: CHARDONNAY, PINOT GRIGIOPROIZVOÐAČ: VINARIJA TEMETOBLAST: JAGODINSKO VINOGORJE, SRBIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 13,5%Domaća vinarija Temet, čiji je naziv izveden od latinskog izraza temetum što u prevodu znači „jako vino“, nalazi se u Lozoviku kod Jagodine. U vinogradima površine jedanaest hektara gaji se širok spektar sorti: kaberne sovinjon, sira, pino noar, kaberne fran, šardone, pino griđo, prokupac, jagodinka, crna tamjanika, morava i smederevka. Kapacitet vinarije je 165.000 litara, fermentacija se odvija u inoks tankovima a sazrevanje vina u barik buradima od francuskog hrasta. Vino ima intenzivnu žutu boju sa zelenkastim tonovima, odlične je pro-zirnosti. U bogatom bukeu voćnog karaktera izražene su note breskve, koje se zajedno sa stidljivim tropskim aromama lepo stapaju sa mirisom hrastovine. Punog je tela, uljastog karaktera i veoma postojanog i kom-pleksnog ukusa, sa dominacijom voćnih tonova koji su u lepom balansu sa hrastovinom i cvetnim karakterom. Dugotrajnu završnicu odlikuje lep sklad svežine i slasti. Služiti ga sa specijalitetima od ribe, teletinom, ćuretinom, piletinom, svinjskim mesom i jagnjećim pečenjem. Temperatura serviranja: od 10 do 12 stepeni CProsečna cena u vinotekama: 1.200 dinara

49WINE STYLE

wine style PReDstAVlJAnJe

50 WINE STylE

wine style PReDstAVlJAnJe

NAZIV VINA: 8 TAMBURAŠABERBA: 2013SORTA: SAUVIGNON BLANC, CHARDONNAY, PINOT BLANCPROIZVOÐAČ: VINARIJA ZVONKO BOGDANOBLAST: HORGOŠKO SUBOTIČKO VINOGORJE, SRBIJASADRŽAJ ALKOHOLA: 12,5%Vinarija Zvonko Bogdan je moderna vinarija, smeštena u tradicional-nom vinskom kraju na istočnoj obali jezera Palić, na krajnjem severu Vojvodine. Specifičan teren, umereno kontinentalna klima i kvalitetne sorte vinove loze vekovima daju vina ovog podneblja harmoničnog uku-sa, veoma intenzivnog mirisa i mekanih tanina. Vinarija Zvonko Bogdan okružena je sa 17 hektara vinograda, a dodatnih 39 hektara nalazi se na obali susednog jezera Ludaš. Vinarija neguje najkvalitetnije klonove sorti sauvignon blanc, pinot blanc, merlot, lemberger i cabernet franc.Vino ima nežnu svetložutu boju sa svetlim tonovima na obodu. Na nosu je vrlo prijatno, sa izraženim svežim mirisom breskve i sočnim tonovima dinje, koji su u harmoniji sa notama belog livadskog cveća. Na nepcima je puno i raskošno, sa bogatim voćnim izražajem citrus-nog karaktera koji je u finom balansu sa mineralnošću. Završnica je voćnomineralnog karaktera, postojana, sveža i elegantna. Služiti ga uz bogate salate, pršutu, salame, prženu ribu, svetla lagana pržena mesa i lagane sireve. Temperatura serviranja: od 8 do 10 stepeni CProsečna cena u vinotekama: 900 dinara

NAZIV VINA: STOBI CHARDONNAY BARRIQUEBERBA: 2012SORTA: CHARDONNAYPROIZVOÐAČ: VINARIJA STOBIOBLAST: TIKVEŠKO VINOGORJE, MAKEDONIJASADRŽAJ ALKOHOLA: 14,5%Makedonska vinarija Stobi nalazi se u centralnom delu Makedonije, a u Tikveškom vinogorju poseduje oko 6.000 hektara vinograda. Osim velikim količinama, ova vinarija može da se pohvali i linijom visokokva-litetnih vina. Velike investicije u ovu vinariju, čiji su kapaciteti oko pet miliona litara, prati i vrlo kvalitetan rad enologa. Sve vino odležava u potpuno novim barik bačvama, i to u podrumu koji zadovoljava i najviše estetske kriterijume. Vino ima intenzivnu žutu boju sa zlatnim odsjajem. Na nosu su izražene arome hrastovine, note zrele breskve i blagi tonovi sušenih kajsija i koštunjavog voća. Na nepcima ga odlikuje punoća tela i diskretna svežina, kao i raskošan voćni karakter uz izraženu notu hrastovine i nagoveštaj kremastih tonova. U vrlo intenzivnoj, posto-janoj i aromatičnoj završnici lepo su ukomponovane svežina i slast koja potiče od barika. Služiti ga sa grilovanim povrćem, grilovanom ribom, grilovanim mesima i dimljenim polumasnim sirevima. Temperatura serviranja: od 12 do 14 stepeni CProsečna cena u vinotekama: 1.150 dinara

wine style info

52 WINE STylE

Wine Style na programu advanced courSe WineS&SpiritS international auStrijSke vinSke akademije

Sa evidentnim porastom tržišta vina u Srbiji sve češće se postavlja i pitanje neophodnosti vinske edukacije. Za sada, nama najbliža respektabilna institucija u ovoj oblasti nalazi se u Rustu u blizini Beča, sedištu Austrijske vinske akademije koja svoje kurseve radi po stan-dardima uglednog WSET (Wine&Spirit Education Trust) Instituta u Londonu. U kvalitet pro-grama ove Akademije uverili smo se tokom pohađanja kursa Advanced Course Wines&Spirits International

Vinske studije sa pedigreom

Piše: Aleksandar Duković

Foto

: ar

hiva

Aus

trijs

ka v

insk

a ak

adem

ija

WINE STylE 53

wine style info

„Kako misliš zašto? Pa, to je moj posao, moram da učim što više da bih radio što bolje“, odgovorio je začuđeno Hans Nehrer na pitanje zašto pohađa kurs, iako je diplomirani inženjer agrikulture, ima nešto više od pedeset godina, vlasnik je vinarije koja postoji oko stotinu pedeset godina, proizvodi godišnje oko 100.000 boca vrlo kvalitetnih vina, ne baš jeftinih, mnogo puta dobijao je ozbiljne nagrade, učestvuje na svim važnim vinskim događajima u svetu, obišao je skoro sve važne svetske vinske regije, pisali su o njemu više puta u uglednim vinskim časopisima... Isto to govori i Michael Reinisch. I on je diplomirani inženjer agrikulture od nekih tridesetak godina, za-jedno sa svoja dva brata proizvodi oko 250.000 boca godišnje, i on ima mnogo nagrada, putuje često, čest je učesnik na prestižnim vinskim manifestacijama... I tako redom, uglavnom, svi do jednog od njih sed-morice dali su isti odgovor. Dakle, problem je bio u pitanju. U stvari, možda je problem bio u tome što su oni Austrijanci.

Poznato je već da je Austrija imala veliki problem nakon afere sa vinima sedamdesetih godina prošlog veka. Da bi povratili stari ugled i mogli ponovo da izvoze vina, rešili su da radikalno promene stvari. Između ostalog, odlučili su da osnuju jak centar vinske edukacije, koja bi bila obavezujuća za sve vinare koji žele ozbiljnije da se bave proizvodnjom vina. A naročito za one koji imaju pretenzije na izvoz. Tako je nastala Austrijska vinska akademija, danas jedna od najcenjenijih u svetu, koja kurseve radi po standardizovanom programu WSET Instituta u Londonu, najuglednijeg u svetu. Doduše, Austrijanci svoje kurseve u maloj meri modifikuju, ali osnova programa radi se po WSET standardu. A standard nivoa Advanced Course Wines&Spirits International,

wine style info

54 WINE STylE

koji je rangiran odmah ispod najvišeg WSET Diploma nivoa, podrazumeva dva puta po šest dana preda-vanja i nakon toga sledi ispit, na nemačkom ili na engleskom jeziku.

Prvog dana boravka u Rustu, simpatičnom mestašcu nadomak Beča, inače poznatog po vinskom turizmu, svima je bilo jasno da to neće ići baš tako lako. Stvar nije revijalnog karaktera, znaju to svi već posle uvod-nog izlaganja direktora Akademije dr Jozefa Šulera, koji je vodio deo programa u kojem se učio sistemats-ki tejsting vina, odnosno tehnike i način analize vina. Iako su svi u učionici već godinama u poslu sa vinom, napravili su istu grešku. Logično, brže-bolje pokušali su da pogode sortu, što je, ispostavilo se, najmanje važno. Suština je u pravilnom vrednovanju kompo-nenti vina, kojih je ukupno sedamnaest. Na kraju se donosi generalni zaključak, koji podrazumeva procenu kvaliteta, fazu zrelosti odnosno spremnosti vina za konzumiranje, a tek onda ocena vina u datom kontekstu – lokalitet, sorta, cena i godište. „Možete reći koja je sorta, godište, cena i lokalitet ako želite, ali nije poenta samo u tome. Mnogo je važnije da se pravilno vrednuju sve komponente, korak po korak“, reče, a ubrzo je postalo jasno da će ovde biti mnogo toga da se nauči. I tako, pet dana zaredom , ujutru od osam pa do šest uveče, tokom kojih se između svakih dva sata teorijskog dela testiraju na slepo vina iz regija o kojima smo prethodno učili.

Smeštena u impresivnom starom zdanju, u kojem se sada nalazi i muzej, Akademija već na prvi pogled uliva priličnu dozu ozbiljnosti. O savršenoj orga-nizaciji, kako već nalaže austrijski pristup stvarima, izlišno je govoriti. Na časovima je mrtva tišina, pažljivo se sluša, hvataju se beleške, poneko pitanje... Mnogo je tu priča, nema baš svega u knjigama, a korisno je, nadasve i zanimljivo ono što pričaju ljudi koji godinama, pa i decenijama imaju titule Master of Wine, najviših mogućih zvanja u oblasti vinske edukacije. Revnostan je momak iz Sankt Peterburga, trgovac vinom i mlada Amerikanka koja živi u Budimpešti i vlasnica je turističke agencije, ali ponajviše austrijski vinari, što i ne čudi - njihovo Ministarstvo poljoprivrede refundira šezdeset odsto od cene kursa samo u slučaju da polože ispit.

Naročito je zadovoljstvo bilo slušati profesora Vilija Balanjuka, hodajuću vinsku enciklopediju. „U knjizi i u skriptima imate sve što vam je potrebno da biste se spremili za ispit, a ja ću vam više pričati o ne-kim stvarima koje se dešavaju u praksi“, rekao je na početku i krenuo da priča uzbudljive anegdote iz njegovog ogromnog iskustva. Pričao je o falsi-fikovanim bocama nekih od najskupljih vina na svetu,

WINE STylE 55

wine style info

o načinu prodaje zemljišta na nekim od najskupljih parcela u Burgundiji, o praznim kontejnerima unapred plaćenih vina koji stižu iz udaljenih delova sveta, o razlikama u vinima Bordoa u poslednjih deset berbi...

Nakon mesec dana pauze (tokom kojih je bilo potrebno intenzivno učenje da bi se savladalo vrlo obimno gradi-vo) usledila je nova tura predavanja u Rustu, a posled-njeg dana i ispit. Pet vina za trideset minuta tejstinga, pa dva sata za test teorijskog znanja – vrsta zemljišta u regiji Jerez, najzastupljenija sorta u Barosa regiji, podela šampanjaca prema nivou slasti, klasifikacija šablija, koliko godina odležava barolo u buradima pre flaširanja, apelacije na levoj obali Bordoa, grand cru sela u Božoleu, period odležavanja vina po španskom sistemu klasifikacije, poređenje rizlinga u Alzasu i Mozelu, sovinjon blana u Marlborou i Bordou, opisiv-anje procesa proizvodnje šerija, porta i šampanjaca, šta su VT vina, gde je dozvoljena šaptalizacija... to su bila neka od ukupno četrdeset pet pitanja.

Na zajedničkom ručku posle ispita pričalo se o poten-cijalnim efektima ovog školovanja, a opšta konstataci-ja bila je - izuzetno je korisno, u svakom smislu.Za vinare, da mogu bolje da razgovaraju sa potencijal-nim kupcima i posetiocima njihove vinarije, da kada im dođu ljudi iz raznih delova sveta mogu da znaju šta se kod njih radi da bi lakše uspostavili kontakt; da dođu do nekih novih ideja i primene ih u proizvodnji svojih vina. Za trgovce, takođe, da bi znali šta i kako da kupuju, odnosno, koliko to da plaćaju... Uglavom, bila je to jedna fantastična sistematizacija postojećeg znanja i neverovatno dobar način za prikupljanje

novog. Generalno, nakon završenog kursa dobija se neuporedivo bolje razumevanje vina na globalnom nivou. Trendovi u prodaji i proizvodnji, začuđujući podaci u vezi sa nadolazećim zemljama-vinskim sila-ma, projekcije za naredni period, prosečna potrošnja i cena vina po regionima, tehnike proizvodnje vina u važnim svetskim regijama, upoznavanje sorti, zemljišta i klasifikacije vina... Mnogo toga moglo se čuti tokom dvanaest dana boravka na Austrijskoj vinskoj akademiji u Rustu.

wine style info

56 WINE STylE

Austrijska vinska akademija

Ova ugledna institucija, jedna od najcenjenijih u svetu u oblasti vinske edukacije, osnovana je 1991. godine kao novi, efikasni trening centar za ljubitelje vina ali i profesionalce. Akademija je neprofitabilna institucija, nastala na činjenici da „ukoliko se više razvijaju vinsko znanje i kultura, to će se više poštovati i konzumirati vi-sokokvalitetna vina“. Seminari akademije imaju širok opseg ciljeva, u zavisnosti od profila stude-nata, a namenjeni su različitim grupama:

– Vajnmejkerima i trgovcima vinom koji žele da upotpune svoje znaje u prodaji i marketingu, kao i da otkriju nove vinske regione sveta i sorte

– Vlasnicima restorana i zaposlenima u off-trade-u koji žele da uspešnije prodaju vina svojim kijentima

– Ljubiteljima vina koji dele interesovanja za vina, hranu, istoriju, sorte...

– Domaćim i internacionalnim vinskim novi-narima i ekspertima koji imaju profesionalni interes da poboljšaju svoje znanje.

Sedište Austrijske vinske akademije je u Rustu, ma-lom mestu ali vrlo jakom vinskom centru. Takođe, postoji još jedna kancelarija, u Kremsu u Donjoj Austriji. Direktor Akademije je dr Jozef Šuler, inače prvi austrijski Master of Wine. Seminari

se održavaju u svim delovima Austrije u više od dvadeset centara, i to u kooperaciji sa različitim partnerima, kao što su vinski hoteli, butik vajn šopovi i centri za obrazovanje odraslih. Jedan od ciljeva Akademije je i promocija austrijskih vina i Austrije kao vinske regije, pa je zahvaljujući radu ove institucije interesovanje za austrijska vina ozbiljno poraslo poslednjih godina.

O značaju Akademije dovoljno govori podatak da više od 15.000 polaznika svake godine pohađa neka od oko 800 predavanja, koliko ih se održi tokom godine. Programi su prema težini i kompleksnosti razvrstani u nekoliko nivoa:

Weinakademiker programOsim kurseva degustacija, wine&food radionica i drugih tema, Akademija nudi i visok nivo internacionalnih kvalifikacija na različitim nivoima. U zavisnosti od prethodnog znanja studenata, oni mogu pohađati neki od sledećih kurseva:

Basisseminar: daje osnovno znanje o vinima.

advance course 1 - austrian wine: program ovog nivoa koncipiran je sa akcentom na austri-jskim vinskim regionima, vinogradarstvu i vini-fikaciji, vinskom biznisu i degustacijama vina,

WINE STylE 57

wine style info

advance course 2 - Wines &Spirits international: nudi viši i kompleksniji nivo znanja, uključujući poznavanje svih važnih vin-skih regiona sveta, vina i alkoholnih pića, kao i vinskog biznisa na globalnom nivou. Kurs je dostupan na engleskom i na nemačkom jeziku, WSeT diploma: visokocenjen profesionalni in-ternacionalni nivo, sa programom koji traje dve godine, tokom kojih se proučavaju svi vinski regioni sveta. Diploma se izdaje u sarad-nji sa Londonskim IntsitutomWSET i program je takođe na nemačkom i engleskom jeziku. Studenti koji polože ispit dobijaju prestižnu titu-lu Weinakademiker. Nakon uspešnog završetka programa, od studenata se zahteva da potpišu kodeks ponašanja i da se priključe internaciona-lnoj asocijaciji – Club der Weinakademiker, koji ima više od 600 članova iz 27 zemalja.

inTernacionalna edukacijaAustrijska vinska akademija 2001. godine pokrenula je sistem internacionalne edukacije kroz partnerstva sa raznim institucijama: sa Univerzitetom u Geisenheimu u Nemačkoj, sa Ciriškim Univerzitetom u Švajcarskoj, a ne-davno je pokrenuto još nekoliko kooperacija sa vinskim akademijama: u Pragu, Budimpešti, Južnom Tirolu i Danskoj. Slična saradnja plani-rana je i u Srbiji.

Wine & Spirit Education Trust (WSET) Najprestižnija svetska institucija u oblasti obrazovanja i obuke o vinu i alkoholnim pićima WSET Institut u Londonu (Wine & Spirit Education Trust) slavi 45. rođendan ove godine. Razvoj tradicije ove ugledne akademske ustanove prati i konstantan impresivan porast broja stude-nata – samo u protekloj godini, ispite je polagalo 48.434 studenta, što je skoro duplo više nego pre pet godina.

Čini se tako da je kvalitetna i standardizovana vinska edukacija potrebnija više nego ikada pre, tako da je vrlo realno da će u ovoj go-dini najveći globalni provajder vinske edukacije ostvariti novi rekord.

U poslednjih nekoliko godina WSET je daleko prevazišao teritoriju engleskog govornog područja i razvio je međunarodni standard u edu-kaciji vina koji se primenjuje širom sveta. Od tada, prerastao je u na-jistaknutije međunarodno telo u oblasti edukcije sa paketom traženih kvalifikacija. WSET kvalifikacije formalno su priznate od strane vlade Velike Britanije i imaju jaku reputaciju širom sveta, a kursevi su tre-nutno dostupni u 62 zemlje i to na 17 jezika.

„Zahvaljujući WSET, moje obrazovanje u vinu počelo je na čudesno metodičan način. Moje iskustvo iz njihovih kurseva između 1976. i 1978. godine dalo mi je siguran temelj u ovom predivnom svetu vina“, tako svoja iskustva rezimira Master of Wine Jancis Robinson, jedan od najvećih autoriteta u svetu vina.

WSET edukacija od početnika do krajnje instance obuhvata pet nivoa teorijskog i praktičnog znanja. Ovaj program obuke ne samo što omogućuje savladavanje posebnog WSET sistema tejstinga, već daje jedno ogromno i vredno znanje u smislu razumevanja vina i vin-skog posla na globalnom nivou: „Ključni faktor uspeha je naš pristup, koji se ogleda u tome da nudimo prilagođene programe i module na međunarodnom nivou, čime zadovoljavamo specifične potrebe svakog tržišta“, kaže Ian Haris, direktor Instituta.

WSET ima i svoje izvršno telo Institute of WSET, koje čine oni koji su uspešno završili najviši nivo, a to je WSET Diploma.

Osim kurseva i kvalifikacija za profesionalce, među studentima je sve više entuzijasta, ljubitelja vina koji pohađaju kurseve, tako da je nesumnjivo da će njegova popularnost u budućnosti biti sve veća. WS

www.WSETglobal.com

wine style GAstROnOMiJA

58 WINE STylE

Mediteranska kuhinja je glavna tema, ali to je tek početak, jer je moderni Izrael mlada država

nastala od doseljenika iz više od sedamdeset zemalja. Ako su svi doseljenici doneli bar po jedno jelo iz svoje stare domovine, jasnije je kakvo je jedinstvo različitosti izraelska kuhinja. Ima tu specijaliteta iz cele Evrope, sa Bliskog Istoka, iz severne Afrike...

Kako sve to funkcioniše? Što se mene tiče, perfektno. U jednom danu imao sam priliku da probam marokansku kuhinju, specijalitete iz Kurdistana i da užinam pecivo iz Gruzije, a da se pritom nisam ni makao iz svetog grada Jerusalima.

Neko će reći kako je to izraelska kuhinja, što je u stvari i tačno. Ovu svojevrsnu zavrzlamu oko autentičnosti možda bismo najlakše mogli da razrešimo ako bismo napravili malu analogiju sa burekom - mi ga doživljavamo kao naš specijalitet jer se ovde pravi već vekovima i postao je jedan od predstavnika srpske kuhinje, a opet, Turci ga doživljavaju kao njihovo čedo, što je i tačnije, jer su ga oni doneli na ove prostore i ostavili ga nama u nasleđe.

Kako god, osim tradicionalnih kuhinja iz svih delova sveta u Izraelu živi i raste jedna potpuno savremena kulinarska scena koju pre svega čine mladi ljudi rođeni u Izraelu i koji žele da ostave svoj pečat u celoj ovoj priči. Hrabri su, vešti i uporni. Ne haju mnogo za autoritete i koriste postojeće bogatstvo tradicionalne gastronomije da bi napravili nešto novo. Moj utisak je da su na pravom putu. Jedna od tih gerilaca, ili tačnije rečeno gerilki, jeste i gospođa Tali Fridman koja ima svoj kulinarski atelje u Jerusalimu i koja mi je rekla: „Izrael možda nema svoju autentičnu kuhinju, ali radimo na tome i imaćemo je za nekih 10-20 godina.“ Po načinu na koji je to rekla, bilo mi je jasno da će to da se obistini.

Kada se govori o Izraelu i gastronomiji, ne može se zaobići ni skup pravila u vezi sa ishranom koja određuju šta se može, a šta ne može jesti. Reč je o košeru.

Ukratko, neke namirnice su zabranjene po pravilima košer ishrane: svinjsko meso, školjke, rakovi i ribe

Piše: Nenad Gladić(Lepi Brka, autor TV emisije Gastronomad)

IzraelKuLInarsKe desTInacIje

Kada sam pre nekoliko godina dobio poziv da posetim Izrael i upoznam njihovu gastronomsku kulturu, mojoj sreći nije bilo kraja. Znao sam da će tamo biti boja, aroma i ukusa kakve samo Mediteran može da izrodi. Malo je reći da je sve bilo onako kako sam se i nadao. Bilo je mnogo bolje

predatori. Nije košer ni da se u istom jelu nađu meso i mleko i mlečni proizvodi. Recimo, u Izraelu je potpuno normalno da, ako se u restoranu služe jela od mesa u njemu nema mleka i mlečnih proizvoda. Čak ni za kafu...

U prvi mah nekome sa strane ovo može da izgleda nekom-forno, ali čovek se na to vrlo brzo navikne i posle nekoliko dana i ne primećuje da se lagano uhodao u ovaj sistem.

Posebno me je impresionirala upotreba obilja svežih namirnica, koje su zaista fantastičnog kvaliteta, što je prilično neverovatno s obzirom na to da je Izrael pustinjska zemlja. Mentalitet tamošnjih ljudi je takav da jednostavno nikada ne odustaju, pa i ne čudi da su usred pustinje uspeli da stvore odlične uslove za proizvodnju hrane. Verovali ili ne, Izrael danas čak i izvozi hranu.

Poznato je da je život u Izraelu daleko od idiličnog, ali kada se sedne za trpezu punu lokalnih specijaliteta, ma odakle da potiču, sve se pretvara u rajski vrt.

Beograd

WINE SHOP ARENABulevar Zorana Đinđića 45g, 011/ 65 57 382

GRAPEDositejeva 13, 011/ 26 26 267

WONDERLANDSvetog Save 25, 011/ 38 30 455

HEDONISTKralja Milana 3, 011/ 32 28 041

COMPANIA DE VINOSKalenićeva 3, 011/ 24 49 407; 24 36 038

VINOGRADMakedonska 24, 011/ 32 24 047

ENOTEKA PREMIERStrahinjića bana 13a, 011/ 29 10 381

SRPSKA KUĆA VINABraničevska 1, 011/ 38 36 965

VINO I TAKO TONjegoševa 40, 011/ 30 87 700

ENOTEKA ROYALKarađorđeva 3, 011/ 30 33 024

MAISON DE VINSPožarevačka 13, 011/ 34 42 422

FINO VINOKralja Petra 91, 011/ 26 21 669

VINOTEKA CHIANTILomina 41, 011/ 26 44 148

REVINIčkova 29, 011/ 30 59 499

VINE & PLEASUREBulevar oslobođenja 117, 063/ 84 06 395

WINE STORYBulevar Mihajla Pupina 10z, 011/ 31 16 231

PRŠUT I VINOVlajkovićeva 11, 063/ 11 49 950

MALA TOSKANAKraljevića Marka 5, 011/ 21 82 200

SRPSKA KUĆA VINA 2Antifašističke borbe 15, 011/ 21 37 474; 069/ 21 37 475

PAMPOUR BARUgao Njegoševe i Prote Mateje, 062/ 293 103; 011/ 30 85 569

PAMPOUR BAR 2Cara Nikolaja II 56, 062/ 30 26 42

PODRUM WINEART Ugao Jevremove i Višnjićeve, 011/ 26 25 237

LA BOTTIGLIANede Spasojević 7, Bežanijska kosa, 011/ 22 88 048

AROMATICA & PLEASURE Đure Jakšića 7, 011/ 21 86 510

BALTASAR VINOTEKA Bulevar Zorana Đinđića 45v, 011/ 31 16 357

VINA SRBIJEBulevar Mihajla Pupina 10g, lok. 26, 064/ 14 14 592

DOBRO VINOSterijina 15, 011/ 27 62 381

RIZNICA VINARuzveltova 48, 011/ 30 89 266

VINODOM Bulevar Mihajla Pupina 10a, lok. 21, 011/ 31 18 747

BARBARESCONebojšina 8, 011/ 38 63 888

SIRO'VINATadeuša Košćuška 20, 011/ 32 82 397

VINSKA KUĆA BURGUNDACKirovljeva 25, 011/ 35 45 794, 064/ 82 38 609

Novi Sad

DULKAVojvode Bojovića 9, 021/ 57 17 11

VINO I TAKO TO Maksima Gorkog 17a, 021/ 66 23 090

BOUQUET WINE HOUSEDunavska 25, 021/ 52 80 20

SremSki karlovci

WINE&SHOP ĐURĐIĆTrg Branka Radičevića 7, 021/ 49 42 43, 063/ 51 77 59

Bačka Palanka

BOLJI DANIKralja Petra I 21, 021/ 21 00 057

kragUJevac

WINE & WINEKralja Aleksandra I Karađorđevića 160, 034/ 36 73 27

SUBoTica

VINARIJA ZVONKO BOGDANMatije Korvina 12, 024/ 55 32 42

Adresar vinoteka

wine style GAstROnOMiJA

60 WINE STylE

Foto

: A

leks

anda

r D

amja

novi

ć/A

leks

anda

r D

espo

tovi

ć

PasTIa

Pastia je predjelo koje sam probao u jednom fantastičnom ma-rokanskom restoranu u Jerusalimu. Po našim merilima mogla bi da prođe i kao slatkiš, ali pastia to sasvim sigurno nije. Sve postaje jasno kada se proba.

Za 4 osobe

wIne sTyLe GasTrOnOMIja

WINE STylE 61

NačiN pripreme

1. U ključaloj vodi sa dodatkom soli, bibera, cimeta, muskatnog oraščića i karanfilića obariti piletinu (to treba da traje oko deset minuta). Kuvanu piletinu ostaviti da se prohladi, pa je odvojiti od kostiju i kože. Meso usitniti i ostaviti sa strane.

2. Na ulju ispržiti kajganu od 4 jaja sa dodatkom 2-3 kašike supe u kojoj se kuvalo meso. Voditi računa da kajgana ne bude prepečena, odnosno da ostane mekana! Ostaviti sa strane.

3. Usitniti bademe. Rastopiti margarin u manjoj šerpi ili mikrota-lasnoj pećnici. Zagrejati rernu na 200°C.

4. Posudu za pečenje premazati margarinom. Obložiti posudu sa 3-4 kore, tako da krajevi vire van posude. Premazati kore margarinom. Po korama rasporediti bademe i suvo grozđe. Prekriti ih novom korom i ponovo premazati margarinom. Po toj kori rasporediti usitnjeno pileće meso. Po želji dodati još cimeta, muskatnog oraščića i svež origano.Taj sloj prekriti novom korom i premazati margarinom. Po njoj rasporediti kajganu. Ušuškati krajeve kora. Umutiti jedno jaje pa njime premazati krajeve. Sve to prekriti sa dve kore premazujući svaku umućenim jajetom i preostalim margarinom.

5. Peći Pastiu u rerni 20-25 minuta. Servirati toplo, posuto šećerom u prahu i cimetom.

500 g kora za pitu 500 g pilećih grudi 1 pileći batak (250 g) 5 jaja kašika ulja 30 g margarina 100 g suvog grožđa 100 g badema

kašičica cimeta kašičica muskatnog oraščića 5-6 karanfilića kašičica soli ½ kašičice bibera svež origano šećer u prahu

wine style GAstROnOMiJA

62 WINE STylE

VeGeTarIjansKO KuBe u čorBi oD PovrćA

Ovo jelo potiče iz Jemena, ali moja domaćica, koja je vlasnica malog avangardnog restorana u blizini jedne pijace u Tel Avivu, malo ga je preuredila za sopstvene potrebe. Avangardno, a na pijaci? Da, to može samo u Izraelu.

Za 4 -6 osoba

wIne sTyLe GasTrOnOMIja

WINE STylE 63

NačiN pripreme

1. Napraviti fil: na ulju propržiti sitno iseckani luk i pritom ga posoliti sa ½ kašičice soli. Zatim dodati usitnjenu blitvu, iseckane pečurke i proceđenu soju koja je odstajala ½ časa u slanoj vodi. Sve dobro promešati, pa nastaviti sa dinstanjem. Filu dodati krupno mlev-ene bademe i lešnike, limunov sok i preostale začine. Sve dobro promešati, pa nakon nekoliko minuta ukloniti sa vatre.

2. Napraviti testo: pomešati sve sastojke i umesiti malo tvrđe tes-to. Iz testa isecati komade te od njih praviti krugove prečnika 7 cm. Puniti ih sa po 2 kašičice fila, pa zatvarati u kuglice. Ostaviti sa strane.

3. Čorba: na ulju propržiti sitno iseckani crni luk pa ga posoliti sa ½ kašičice soli. Dodati usitnjenu blitvu i iseckani praziluk. Nastaviti sa dinstanjem, pa nakon nekoliko minuta dodati ½ l vode. Ostaviti da se namirnice kuvaju desetak minuta. Zatim dodati šargarepu isečenu na kockice, paradajz isečen na kriške, beli luk zgnječen nožem, limunov sok i bundevu isečenu na kockice. Zatim u čorbu narendati cveklu koja je prethodno sku-vana i oljuštena. Začiniti sve solju i biberom. Doliti preostalu vodu te sve lagano promešati. Kada čorba ponovo provri, nas-taviti sa kuvanjem još nekoliko minuta pa dodati pripremljeno kube. Od tog trenutka ne mešati čorbu, a ako je neophodno onda činiti to jako pažljivo da se kube ne bi raspalo. Kuvati još deset minuta. Čorbu servirati toplu.

Čorbaglavica crnog luka4 čena belog luka150 g blitve3 šargarepe150 g bundeveglavica cvekle4 paradajza½ prazilukasok od ½ limuna1 ½ kašičica soli½ kašičice bibera1 ½ l vode2 kašike ulja

Testo za kube400 g grizažumance½ kašičice soli1 dl ulja1 dl vode

Fil za kubeglavica crnog luka100 g sojinih ljuspica50 g blitve100 g bukovača50 g badema50 g lešnikasok od ½ limuna1 ½ kašičica soli½ kašičice bibera½ kašičice cimeta½ kašičiice muskatnog oraščića2 kašike ulja

wine style GAstROnOMiJA

64 WINE STylE

TAžiN

Kada su mi prvi put na sto izneli tažin nisam baš bio siguran u krajnji ishod tog poduhvata. Jagnjeće meso začinjeno cimetom i preliveno suvim voćem koje je kuvano u medu, pa još sve sa sokom od pomorandže. Sa prvim zalogajem isčezao je i posledni atom sumnje koji je postojao u meni, a ubrzo postadoh i najveći preobraćenik. Cimet i meso? Da, radiću to, kad god mi se ukaže prilika. Suvo voće pride? Dupla porcija ako može!

ZA 4 OSOBE

1,5 kg jagnjećeg mesa glavica crnog luka 400 g pirinča so i biber kašičica cimeta kašičica slatke paprike kašičica đumbira u prahu ¼ kašičica kima prstohvat šafrana peršunov list nekoliko listića sveže nane 2 čena belog luka 50 g suvih kajsija 50 g suvih šljiva 50 g suvih smokvi 100 g suvog grožđa kašika meda sok od pomorandže 2 dl vode ½ dl ulja

NAČIN PRIPREME

1. U većoj činiji sastaviti komade jagnjećeg mesa, so, biber, cimet, šafran, đumbir, kim i slatku papriku. Dodati ulje, pa sve dobro promešati.

2. U zemljanom loncu složiti ½ iseckanog crnog luka, zatim me-so, pa preostalu količinu crnog luka. Dodati listiće sveže nane, beli luk i peršunov list. Nasuti 1 dl vode. Kuvati na umerenoj temperaturi 2-3 časa, odnosno, dok meso potpuno ne omekša.

3. U šerpi ili kaseroli prokuvati 1 dl vode, sok od pomorandže, suvo grožđe, kajsije, smokve, šljive i kašiku meda. Ostaviti sos da se prohladi.

4. Skuvati pirinač. 5. Na ovalu servirati pirinač, na pirinču jagnjetinu, pa sve to

preliti sosom od suvog voća. Ukrasiti servirano jelo listićima sveže nane.

wIne sTyLe GasTrOnOMIja

WINE STylE 65

WS

wine style info

66 WINE STylE

CV srpskog VinarstVa

Rođen u Rumi 07.10.1970. godine, Miroslav Kovačević se nakon završene srednje škole sa zanimanjem metalostrugar bavio ugostiteljstvom i trgovinom. Pre petnaestak godina odlučio je da započne proizvod-nju vina, a po njegovim rečima bio je to logičan korak. „Mogu da kažem da se na neki način vinarstvom bavim od malena, jer sam odrastao u vinogradu“.

Danas je vinarija Kovačević iz Iriga jedna od najvećih i najuspešnijih u kategoriji proizvođača kvalitetnih vi-na – Chardonnay, Sauvignon blanc i Aurelius ove kuće godinama su već među najpopularnijim domaćim vinima. Priča je zaokružena izgradnjom modernog hotela na Fruškoj gori sa akcentom na vinskom tu-rizmu, tako da možemo reći da je ova vinarija u svakom smislu jedna od najreprezentativnijih u Srbiji.

Miroslav Kovačević

WS: Kada ste napunili prvu bocu vina? 2001. godine.

WS: Kada se prvi put pojavilo neko Vaše vino sa etik-etom na tržištu? Iste godine.

WS: Da se ne bavite vinom, šta biste radili? Bavio bih se degustacijom vina.

WS: Vino je za Vas posao, hobi... Vino je moj posao u kome uživam!

WS: Koja je Vaša krajnja želja u vinarstvu? Da proizvedem vino koje će u svetu biti prepoznatljivo po nečemu.

WS: Gde se trenutno nalazi srpsko vinarstvo? Srpsko vinarstvo je na uzlaznoj putanji u poslednjih deset godina, a u poslednjih nekoliko godina sigurno ima najveći uspon u regionu.

WS: Šta je najveći problem u srpskom vinarstvu? Problem srpskog vinarstva je loša saradnja među vinarima. Samim tim omogućili smo uvoznicima vina da se strana vina dobro kotiraju na srpskom tržištu.

WS: Koje je najbolje srpsko vino, a da nije Vaše? U srpskom vinarskom svetu poslednjih godina imamo veću konkurenciju vina, pa samim tim je i kvalitet svih vina na dosta višem nivou tako da imamo mnogo lepih i kvalitetnih vina.

WS: Koje je najbolje vino koje ste probali, a da nije Vaše? Château d’Yquem i Vega Sicilia.

WS: Koje Vam je Vaše vino najdraže i zašto? Sva vina su mi draga, ali Chardonnay je vino koje je proslavilo vinariju Kovačević.

WS: Zašto bi neko u vinoteci trebalo da se opredeli da kupi baš Vaše vino? Verovatno zbog kvaliteta! O tome dovoljno govori podatak da smo se na tržištu pojavili 2001. godine sa 5.000 boca vina koje nismo mogli da prodamo, a danas prodajemo preko 400.000 boca! Poverenje smo godinama sticali kod potrošača, kad uđu u vinoteku oni znaju da neće pogrešiti ako se odluče za naše vino.

WS: Koja je najlepša situacija u kojoj sebe možete da zamislite da pijete vino?Nedeljni ručak sa porodicom! WS

Vlasnik vinarije Kovačević sa Fruške gore

WINE STylE 67

wine style InFo

Foto

: V

ladi

mir

Milo

rado

vić

68 WINE STylE

wine style AUtOMOBili

BMw seRiJe 4 GRAn COUPe

nOViteti

WINE STylE 69

wine style AUtOMOBili

BMW predstavlja novi BMW Serije 4 Gran Coupe (sa kombinova-nom potrošnjom goriva 8.1 - 4.5 l / 100 km i kombinovanom emisijom CO

2 od 189-119 g/km), prvi coupe sa četvora vrata u

premijum srednjoj klasi automobila. Prateći lansiranje kupe i kab-riolet modela, Gran Coupe je treći model nove BMW Serije 4, koji je duži, širi i dinamičniji od bilo kog prethodnog modela srednje klase automobila, zahvaljujući izbalansiranim proporcijama vozila.

Novi BMW Serije 4 Gran Coupe kombinuje uglađen izgled kupea sa funkcionalnošću obezbeđenom sa četvora vrata i povećanom prostranošću. Ima iste dimenzije kao kupe sa dvoja vrata, a oba modela su identična s prednje strane i imaju tipične BMW detalje kao što je maska hladnjaka, dupli okrugli farovi i veliki usisnici za vazduh na prednjem braniku. Tipični BMW kratki prepusti, dugačka hauba i uvučena putnička kabina upotpunjuju dizajn ove serije.

Novi BMW Serije 4 Gran Coupe u ponudi je u pet različitih verzija u zavisnosti od tipa motora. I dizel i benzinski agregati koriste poslednju BMW TwinPower Turbo tehnologiju i u skladu su sa EU6 standardom emisije. Snaga motora se prenosi na zadnje točkove preko preciznog šestostepenog manuelnog menjača, koji je deo standardne opreme. BMW takođe nudi i varijante sa osmoste-penim Steptronic i sportskom verzijom ovog menjača. Za sada dva modela, BMW 428i Gran Coupe i 420d Gran Coupe opcionalno mogu biti opremljeni BMW xDrive inteligentnim pogonom na četiri točka.

Osnovna cena serije 4 GC 420 dizel: 39.590 evra.

70 WINE STylE

MeRCeDes-BenZ C-KlAsA

wine style AUtOMOBili

WINE STylE 71

wine style AUtOMOBili

Novitet iz C-Klase najavljuje novo poglavlje u Mercedes-Benz priči, i to u premijum srednjoj klasi vozila. Zanimljiv dizajnerski koncept kojim je masa vozila smanjena za do 100 kilograma, kao i izuzetna aerodinamičnost i novi, ekonomični motori, čine ovaj model vrlo atraktivnim. Brojni sistemi za pomoć tokom vožnje pružaju bezbednost vrlo visokog stepena, dok novo oslanjanje, po izboru sa vazdušnim oprugama, obezbeđuje priličan komfor tokom vožnje i okretnost vozila pri upravljanju. Kada je reč o izgledu, brojne inovacije i detalji u unutrašnjosti naglašavaju komfor limuzine i sportski duh.

Vizuelno, nova C-Klasa predstavlja hrabar iskorak u odnosu na svog prethodnika, a karakteriše je moderna estetika. Dizajneri su osmislili minimalističke, čiste forme koje naglašavaju inteligentnu tehnologiju i inženjering. Jasno definisane površine, gotovo zategnute, daju joj moderan karakter, dok precizne linije i izvajane površine stvaraju efekat smenjivanja svetlosti i senke.

Kao kod S i E-Klase, Mercedes-Benz će ponuditi motor na dizel gorivo u kombinaciji sa hibridnim modulom. Model C 300 BlueTEC HYBRID sa četvorocilindričnim motorom na dizel gorivo i kompaktnim električnim mo-torom proizvodi snagu od 150 + 20 kW (204 + 27 KS) i troši samo 3.9 litara dizel goriva na 100 km/h u NEDC kombinovanom ciklusu.

Početna cena modela C180: 30.912 evra.

72 WINE STylE

PeUGeOt 308

wine style AUtOMOBili

WINE STylE 73

wine style AUtOMOBili

Novi PEUGEOT 308 je moderno vozilo čistih linija sa inovativnom kabinom, koje najviše karakterišu brojne tehnološke inovacije (kao što je modularna platforma EMP2). Njegova figura je elegantnija i dinamičnija zahvaljujući kompaktnosti, ujednačenim pro-porcijama, smanjenoj težini i karoseriji koja je prilagođena mehanici. Ovaj hečbek može da se pohvali i zavidnom zapreminom prtljažnika (470 litara ispod zadnje police).

Njegov karakter nagalašavaju i izražajni Full LED prednji farovi - dostupni su kao standardna oprema na višim nivoima opre-me što predstavlja svetsku premijeru u okviru ovog segmenta - dok trostruke Peugeot LED kandže zadnjih svetala pojačavaju utisak kvalitetne tehnologije i dinamični izraz vozila. Dizajn unutrašnjosti automobila izgleda originalno, a Peugeot i-cockpit nudi sasvim novi doživljaj. Na centralnoj konzoli nalaze se brojne, potpuno ergonomske komande što je omogućilo dizajnerima konstruisanje vrlo jednostavne bord table sa svega nekoliko tastera.

Dinamičnost je povećana zahvaljujući novoj EMP2 platformi koja je ujedno doprinela bezbednosti kroz smanjenje težine vozila (140 kg u odnosu na prethodnu generaciju), a što je doprinelo da emisija CO

2 bude manja od 85 g/km. Atraktivni koncept koji

ukazuje na korišcenje visoke tehnologije pozajmio je motor iz kupea RCZ, a iz 1,6 litara radne zapremine „izvučeno“ je čak 266 konjskih snaga.

Cena: od 14.490 evra.

wine style hotel

74 WINE STylE

U Sandhurstu, predgrađu najvećeg južnoafričkog grada – Johanesburga, smešten je ovaj po mnogo čemu neobičan hotel. Savršeno uređeni raskošni vrtovi, prelepi spoljašnji ba-zen, prostrani apartmani, iskreno ljubazno osoblje i egzotični kulinarski specijaliteti, razlozi su zbog kojih je vrlo verovatno da će se svaki gost osećati krajnje dobrodošlo i komforno, poželevši da se vrati u Sandhurst. A sam Johanesburg dovoljno je inspirativan i sadržajan da bi se u njemu moglo uživati nekoliko dana

Foto

: ar

hiva

Sax

on h

otel

S A x o n H o t e l , V i l l A S & S p AJ o H A n e S b U r g

WINE STylE 75

wine style hotel

Foto: arhiva hotel i spa DV Chalet

Saxon Hotel, Villas&Spa, kako glasi puno ime ovog hotela, ima ukupno 54 smeštajne jedinice. Sve su izuzetno prostrane i udobne, sa karakterističnim afričkim detaljima koji enterijeru daju autentičnost. U dizajnu preovladavaju prirodni materijali, drvo i koža, a sve vile i apartmani opremljeni su vrhunskom, modernom opremom. Svakako je najinteresantiniji Nelson Mandela Presidential apartman, koji je površine 400 kvadratnih metara i nudi celodnevni servis i batlera, kao i najlepši pogled na ceo kompleks. Posebnu jedinicu čine luksuzne vile koje mogu da ugoste do 120 gostiju i imaju zasebni bazen i prostorije za ručavanje.

wine style hotel

76 WINE STylE

Hrana i restorani u ovom hotelu su prava inspiracija. Svakog dana u zoru kuvari odlaze u baštu i beru sastojke koji će biti tog dana na meniju. Kombinujući strast, iskustvo i najnovije kulinarske trendove, šefovi restorana Five Hundred vode svoje goste na svojevrsno putovanje kroz upoznavanje različitih uku-sa i kombinovanja hrane i vina. Inače, Južnoafrička Republika je u poslednjih nekoliko godina postala ozbiljna vinska regija sa vrlo kvalitetnim vinima, pa ne bi trebalo propustiti priliku da se proba neka od lokalnih etiketa (naročito neki širaz, pino noar ili sovinjon blan). Ovaj restoran nudi i privatne večere za četiri do osam osoba kada kuvari i sommelieri provode posetioce kroz šest različitih obroka uparenih sa odabranim vinima. Qunu Grill karakteriše inovativni meni, u kojem se koriste isključivo naj-finije južnoafričko meso, sveža riba i drugi sastojci. Za trenutke opuštanja tu su i terasa na kojoj može da se ruča, kao i High Tea, kafe koji nudi veliki broj čajeva i vrhunskih poslastica.

Najniža cena noćenja sa doručkom za dve osobe u ovom hotelu iznosi oko 300 evra, a kreće se i do preko 1.500

evra, u zavisnosti od tipa smeštaja.

WINE STylE 77

wine style hotel

Saxon Hotel, Villas&Spa poseduje i wellness centar i spoljašnji bazen. Gosti mogu da se relaksiraju u spa centru, a tu su i saune i fitnes centar. Za one koji vole da čitaju, hotel nudi i biblioteku sa pažljivo odabranim naslovima.

Johanesburg je grad koji može da ponudi mnogo toga. Ljubitelji umetnosti i kulture ovde mogu da posete veliki broj muzeja. Opet, oni koji više uživaju u šopingu i posetama restoranima, ovde će se sigurno lepo provesti. I najzad, Afrika je zemlja u kojoj sigurno treba uživati u prirodnim lepotma, a Južnoafrička Republika svakako ne oskudeva u tome. WS

Namenjen ljubiteljima vina i uživanja u životu!

WINE STYLE CLUB formirali smo u želji da svim ljubiteljima vina i drugih lepih stvari omogućimo da to uživanje sebi mogu da priušte češće i po povoljnijim uslovima; da na događajima koje će organizovati magazin Wine Style saznaju ponešto novo, da se zabave i međusobno povežu...

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na:

• Godišnju pretplatu na magazin Wine Style (magazin se ne nalazi u slobodnoj prodaji)

• Prisustvo svim događajima u našoj organizaciji - edukativnim degustacijama, promocijama vina, Wine Style salonu vina

• Mogućnost organizovanih poseta vinarijama u zemlji i regionu po promotivnim cenama

• Popuste u vinotekama, wine barovima, restoranima, hotelima, wellness i sportskim centrima…

PRIJAVE ZA UČLANJENJE: 011/ 40 59 253redakcija@winestyle.rs, marketing@winestyle.rs

INFORMACIJE O AKTIVNOSTIMA KLUBA I AKTUELNIM POPUSTIMA: www.winestyle.rs, www.facebook.com/winestylemagazine

ČlanarinaCena godišnje članarine: 2.900 dinara

WINE STylE 79

VINOTEKE I WINE BAROVI

WINE ShOP ARENABul. Zorana Đinđića 45g, Beograd

GRAPEDositejeva 13, Beograd

AROMATICA & WINEBelville, Jurija Gagarina 14ž/8, Beograd

AROMATICA & PLEASUREĐure Jakšića 7, Beograd

COMPANIA dE VINOSKalenićeva 3, Beograd

PAMPOUR BARUgao Njegoševe i Prote Mateje, Beograd

PREMIERStrahinjića bana 13a, Beograd

POdRUM WINE ARTUgao Gospodar Jevremove i Višnjićeve, Beograd

HEDoNISTKralja Milana 3, Beograd

ChIANTI Lomina 41, Beograd

PROdAVNICE ZIGANTE Livade, Buje, Buzet, Motovun, Grožnjan i Koper

RESTORANI

TRIBECAKralja Petra 20, Beograd

TRIBECA NOVI BEOGRAdMilutina Milankovića 134d, Novi Beograd

TRAČMileševska 39, Beograd

RESTORAN hOTELA ZIRA Ruzveltova 35, Beograd

PICOLLO TC Zira, Ruzveltova 33, Beograd

KOVAČBulevar oslobođenja 221, Beograd

dORIAN GRAyKralja Petra 87-89, Beograd

BIBER MG01Španskih boraca 3, Beograd

ŠARANKej oslobođenja 53, Zemun

ŽABARKej oslobođenja bb, Zemun

BISTRO LA MERUgao Bul. Cara Lazara 94 i Đorđa Servickog 17, Novi Sad

ZLATAN BORZlatibor

NAŠA KUćABanjička bb, Užice

ćATOVIćA MLINIMorinj, Boka Kotorska, Crna Gora

ZIGANTELivade, Hrvatska

HoTELI

ZIRARuzveltova 35, Beograd

hyATT REGENCy BEOGRAd Milentija Popovića 5, Beograd

SqUARE NINEStudentski trg, Beograd

hOTEL PALISAdZlatibor

dASh STAR LUxURy ACCOMMOdATIONVršačka 11, Novi Sad,

WELLNESS I SPORTSKI CENTRI

SqUAShLANdKneza Višeslava 27, Beograd

CITY WELLNESSKraljice Natalije 38-40, Beograd

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na popuste u sledećim objektima:

WINE STylE 81

wine style vinski rečnik

V

Piše: Dragana Zdelarsommelierdraganazc@yahoo.com

Kako bi svi postojeći, ali i potencijalni ljubitelji vina mogli lakše da se snalaze u lavirintu vinskog sveta, objavljujemo serijal „Vinski rečnik“ – praktičan vodič kroz vinsku terminologiju koji će sadržati osnovne pojmove o vinu. Kada govorimo o vinu, možda je bolje koristiti originalne izraze na francuskom ili engleskom jeziku, nego upotrebljavati bukvalne ili često netačno prevedene izraze na našem jeziku. Serijal objavljujemo po abecednom redu

Varietal wine (sortno Vino) - obično se pod nazivom sortno vino smatra ono vino koje je proizvedeno 100 odsto od jedne iste sorte grožđa, ali to nije neminovno, jer različite zemlje imaju varijacije na ovu temu u svojim zakonima o vinu. Tako su nekad dozvoljena mala odstupanja (vino može biti korigovano neznatnim procentom vina od neke druge sorte), dok na etiketama nekih vina može da bude istaknut samo naziv dominantne sorte u tom vinu. U zemljama „novog vinskog sveta“ praksa je da se na etiketi jasno istakne sorta grožđa od koje je vino proizvedeno, dok je u zeml-jama „starog vinskog sveta“ ta praksa malo drugačija. Obično se praktikuje da se vino imenuje po nekom geografskom pojmu (man-jem ili većem – selo, vinogorje, region ili samo naziv pojedinačnih istorijski poznatih vinograda), tako da je neophodno malo bolje poznavati vinski zakon svake od tih zemalja i biti upoznat sa tim koje su dozvoljene sorte u datom regionu. Tako, na primer, ako na flaši piše Chabli onda je sasvim sigurno da je vino proizvedeno 100 odsto od sorte šardone. Neki regioni praktikuju da proizvode ug-lavnom sortna vina, kao što je to slučaj sa Alzasom u Francuskoj, dok je u drugim regionima uobičajeno da se proizvode kupažirana vina, na primer u Bordou. Ne mogu, a da ne napomenem da se na engleskom za kupažu kaže blend ili blended, a ne cuppage (kupaža), što sam mnogo puta čula kad naši ljudi razgovaraju sa strancima. Cuppage je reč iz modernog engleskog ili sleng i znači da se prijatelji udruže da zajedno plate teren za igru ili „bukiraju termin“. Sasvim primeren izraz je i cuvee, jer je opšteprihvaćen iz francuskog, a takođe znači mešanje vina od različitih sorti grožđa, mada za šampanjce može da znači i mešanje vina od iste sorte grožđa ali iz različitih godina berbe.

Variety (sorta) - danas postoji više od 10.000 različitih vrsta ili sorti grožđa, koje se mogu podeliti u dve osnovne grupe – stone sorte grožđa (ili grožđe koje se gaji za jelo, bilo kao sveže ili sušeno) i vinske sorte grožđa (koriste se za proizvodnju vina ili nekih destilata). Kod nas se najčešće pominju dve porodice iz roda Vitis (vinova loza), a to su Vitis vinifera (poreklom iz Evrope) i Vitis labrusca (poreklom sa teritorije današnje Kanade i Severne Amerike), mada postoje još i Vitis riparia, Vitis rotundifolia, Vitis rupestris, Vitis aestivalis, Vitis mustangensis i još mnogo hibridnih sorti koje su dobijene ukrštanjem prethodno navedenih (zato se

wine style vinski rečnik

82 WINE STylE

broj poznatih sorti grožđa svakim danom uvećava). Vinske sorte grožđa takođe možemo podeliti na internacionalne sorte, koje potiču od prasorte Vitis vinifera i danas su rasprostranjene u skoro svim vinskim zemljama i regionima u kojima se gaji grožđe (na primer chardonnay, sauvignon blanc, riesling, cabernet sauvignon, merlot, pinot noir...) i autohtone sorte (na engleskom: native ili local grape variety) koje se gaje samo na određenoj užoj teritoriji i koje su karakteristične samo za pojedine zemlje ili određena vinogorja (na primer, zinfandel – USA, sangiovese – Toskana, vranac – jug Balkanskog poluostrva: Crna Gora, Makedonija, Hercegovina, Bugarska...)

Vegetal (VegetatiVne, biljne) - ovo je izraz kojim se opisuje jedna grupa aroma i ukusa koji asociraju na sveže ili ku-vano povrće. Ovo nije izraz koji obuhvata i herbalne arome (arome koje asociraju na začinske trave). U ovu grupu spadaju aroma i ukus zelene paprike (može se registrovati u nekim vinima od sorte cabernet sauvignon, posebno u bordoškim kupažama), arome zele-nog paradajza ili lista paradajza, čak i aroma špargle spada u ovu grupu aroma. Međutim, preterano naglašene vegetativne arome mogu biti neprijatne i nisu poželjne u vinu.

Velouté (somotasto) - izraz kojim se opisuju naglašeni ali prijatni tanini u crvenim vinima (na francuskom).

VelVety (somotasto) - engleski izraz za somotaste, meke, nežne tanine.

Vendange (berba, godina berbe) – francuski izraz koji označava godinu kada je grožđe ubrano.

Vendange tardiVe (kasna berba) - francuski izraz za vino proizvedeno od grožđa ubranog znatno kasnije posle regu-larne faze zrelosti grožđa (nivo kiselina je znatno manji, dok je ni-vo ugljenih hidrata visok). Ova vina su uglavnom veoma bogatog i punog ukusa (tipična su za francusku regiju Alzas, mada se proiz-vode i u drugim delovima sveta, uglavnom u hladnijim klimatima).

Vendemmia (berba, godina berbe) – takođe godina berbe, ali na italijanskom jeziku.

Vendimia (berba) - na španskom se ovako naziva godina berbe, dok je na portugalskom colheita.

Vermouth (Vermut) - Vermut se može najkraće definisati kao aromatizovano pojačano vino. Obično se standardnom vinu dodaju razne aromatične trave i začini. Originalno, naziv potiče od nemačke reči „wermut“ (aromatična biljka „wormwood“, na latinskom Artemisia absinthium), koja se nekad koristila kao glavni sastojak za dodavanje arome ovom vinu. WS