S E M I N A R S K I R A DWINDOWS SERVER 2003

STUDENT: PROFESOR:

Srđan Raljić 89-13/RPI Doc.dr Goran Đukanović

2

Maj, 2014

SADRŽAJ:

1. UVOD_______________________________________________________3

2. WINDOWS SERVER 2003____________________________________4

2.1. Istorija Windows Servera 2003___________________________5

2.2. Izdanja Windows Servera 2003___________________________6

2.3. Priprema za instalaciju Windows Servera 2003___________9

2.4. Načini instalacije Windows Servera 2003________________11

2.5. Proces instalacije Windows Servera 2003_______________12

2.6. Okruženje Windows Servera 2003 (DHCP Server)_______12

3. ZAKLJUČAK________________________________________________14

LITERATURA__________________________________________________15

3

1. UVOD

U oblasti informacionih tehnologija server je računarski sistem koji pruža usluge drugim računarskim sistemima – klijentima. Komunikacija između servera i klijenta odvija se preko računarske mreže. Naziv server najčešće se odnosi na ceo računarski sistem, ali se ponekada koristi i samo za hardver ili softver takvog sistema. Klijent i server zajedno obrazuju klijent-server mrežnu arhitekturu. Kada se pod pojmom server podrazumeva računar, to se uglavnom (mada ne i obavezno) odnosi na računar koji se posvećen obavljanju serverskih poslova.

Server se može sastojati od standardnih hardverskih komponenti koje se ugrađuju u obične desktop računare (PC – personal computer) u slučaju da programi (aplikacije) koji se izvršavaju na serverima nisu složeni odnosno hardverski zahtevni. Serveri koji opslužuju složene programe ili veliki broj korisnika zahtevaju specijalizovan hardver koji je optimizovan za upotrebu u serverima.

Poseban hardver podrazumeva i hard diskove visokih performansi, prvenstveno brzine i pouzdanosti. Procesorska brzina nije od ključne važnosti za servere pošto se većina servera bavi uzlazno/izlaznim (I/O – input/output) operacijama i ne koristi grafički korisnički interfejs (GUI – graphic user interface).

Operativni sistemi koji se koriste na serverima su specijalno dizajnirani za servere. Na serverima se najviše koriste Linux, Solaris i FreeBSD operativni sistemi koji su razvijeni po uzoru na operativni sistem Unix. Koriste se i serveri iz Microsoft Windows porodice: Windows NT, Windows 2000, Server 2003.

4

2. WINDOWS SERVER 2003

U samim začetcima računarske industrije samo su neke velike firme mogle da priušte sebi privilegiju da imaju glomazne centralne računare koji su bili jako skupi. U to vreme, veoma mali broj kompanija (IBM i Digital Equipment Corp ) je proizvodio računare pa su samim tim i držali monopol nad njima. Osamdesetih godina prošlog veka dolazi do velike ekspanzije malih personalnih računara koji drastično menjaju odnose na računarskom tržištu. Pojavljuje se sve veći broj kompanija koje prave te računare, konkurencija je sve veća, što doprinosi smanjivanju cene sa jedne strane i neviđenog napretka u jačini tih računara sa druge strane.

Računari nisu više privilegija velikh firmi, već su postali sastavni deo svakog domaćinstva kao normalna potrebština. Danas, gotovo svako može da kupi računar, da se poveže sa mrežom svih mreža Internetom, i da mu velika moć bude na dohvat ruke. I ono što fascinira u svemu tome, je neverovatna brzina kojom računari zahvataju gotovo svaku poru ljudskog stvaralaštva. Gotovo da ne postoji ni jedna ljudska delatnost u kojoj oni nisu pronašli neku upotrebu.

Međutim, sa velikim razvojem računarske industrije, razvio se i onaj drugi, tamniji deo, a to je računarski kriminal. Sve je veći broj ljudi koji pokušavaju da na nelegalan način dođu do zarade ili unušte mukotrpan rad drugih ljudi. Hiljade novih računarskih virusa koji se pojavljuju svakog meseca čine da rat virusa i antivirusnih programa besni nezamislivom žestinom. Hakeri upadaju u privatne mreže firmi širom sveta. Nije redak slučaj da pojedine kompanije unajmljuju softveraše, čiji je prevashodni zadatak da od konkurencije ukradu najnovije pronalaske ili da na bilo koji način usporavaju ili onesposobljavaju njihove računare.

5

2.1. Istorija Windows Servera 2003

Server 2003 predstavljen je 24.aprila 2003 godine, kao naslednik Windows Servera 2000, koji je smatran od strane Microsofta za kamen temeljac njihove Windows Server System linije. Nova unapređena verzija Windows Server 2003 se pojavila decembra 2005, a njegov naslednik Windows Server 2008 izašao je februara 2008. Windows Server 2003 je složen operativni sistem, koji se znatno razllikuje od Windowsa 2000 i ranijih mrežnih operativnih sistema.

Dobra osobina je da Windows 2003 dolazi sa takozvanim kompatibilnim modom koji omogućava da se starije aplikacije izvršavaju sa većom stabilnošću. Windows 2003 Server je prvi operativni sistem koji je objavljen od strane Microsoft korporacije posle objavljivanja Trustworthy Computing publikacije (publikacija koju je objavio The Committee on Information Systems Trustworthiness, kojom se definiše sigurnost i pouzdanost operativnog sistema. Kao rezultat ovoga Windows 2003 Server je izašao sa brojnim sigurnosnim izmenama i dodacima.

Windows Server 2003 nije svemoćan čim se “izvadi iz kutije”, ali ima sve alatke potrebne za efikasno administriranje mreže. Među tim alatkama su one za integrisanje sa razvojnim okruženjem .NET Framework, novi alati za podršku složenim GPO objektima kao i novi WEB servis (IIS 6.0). Izvršene su izmene na gotovo svim servisima kao što su: poboljšani aktivni imenici, poboljšani DNS server, unapređeni Terminal Service i više čarobnjaka za konfigurisanje gotovo svih servisa na koje ćemo u narednim poglavljiva obratiti više pažnje.

Tokom svog razvoja proizvod je prošao kroz nekoliko promena imena. Prvi put je predstavljen beta testerima sredinom 2000. godine, pod razvojnim imenom „Whistler

6

Server“, potom je naziv promenjen u „Windows 2002 Server“ za kratko vreme tokom 2001. godine.

Potom je preimenovan u „Windows.NET Server“ kao deo Microsoft-ovog truda da promoviše svoj novi razvojni alat, Microsoft.NET. Ipak, zbog straha da će napraviti konfuziju na tržištu o tome šta .NET znači, Microsoft je uklonio .NET iz naziva tokom 2002. godine u pretposlednjoj beta verziji. Konačno 2003. godine je izašla poslednja verzija Microsoftovog serverskog operativnog sistema pod nazivom Microsoft Server 2003.

2.2. Izdanja Windows Servera 2003

Sa pojavom Windows Server 2000, Microsoft je uveo jednu novinu jer je objavio i čitavu familiju novih server operativnih sistema. Tradicija se nastavila i u Windows Serveru 2003. Postoji, zapravo, veliki broj različitih verzija Servera 2003, ako računamo 64-bitnu verziju, ugneždene (embedded) verzije, itd., ali prema zvaničnoj specifikaciji ovaj softverski proizvod može se nabaviti u sledeća četiri „proizvodna izdanja“:

Windows Sever 2003, Standard Edition;

Windows Sever 2003, Eterprise Edition;

Windows Sever 2003, Datacenter Edition;

Windows Sever 2003, Web Edition;

Windows Server 2003 – Standard Edition;

WINDOWS SERVER 2003 – STANDARD EDITION je pouzdan, multifunkcionalni mrežni operativni sistem koji ima sve osnovne funkcije koje su potrebne za podršku malih do

7

srednjih mreža. Podržava servise direktorijuma, datoteka, štampanja, aplikacija, multimedije i Web servise.

Međutim ova verzija ima i sledeća ograničenja:

Mogu se koristiti maksimaslno četri procesora na jednom serveru;

Nije dozvoljeno više 4GB memorije, od toga operativni sistem rezerviše 2GB za sopstvene potrebe, što znači da za aplikacije na serveru ostaje 2GB;

Zbog ovih osobina Standard Edition je pogodan za manja preduzeća.

WINDOWS SE RVER 2003 – ENTERPRISE EDITION predstavlja nadgradnju na Standard Edition. Glavna razlika je u tome što Enterprise Edition podržava rad sa serverima visokih performansi:

Podržava do osam mikroprocesora na serveru;

Podržava 32 GB RAM-a, gde se za operativni sistem rezerviše samo 1GB memorije omogućavajući ostalim aplikacijama na serveru da koriste do 3GB;

Podržava Microsoft Metadirectory Services (MMS), koji omogučavaju integraciju više direktorijuma, baza podataka i datoteka u aktivni imenik;

Poseduje Windows System Resource Manager (WSRM), koji omogućava raspoređivanje procesorskih i memorijskih resursa u odnosu na potrebe aplikacija;

8

Ima podršku za Hot Add Memory (HAM), koji omogućuje dodavanje memorije sistemu bez naknadnog ponovnog pokretanja sistema.

Windows Server 2003 – Enterprise Edition namenjen je za upotrebu u srednjim i velikim

poslovnim sistemima. Ovaj operativni sistem karakterišu visoka pouzdanost i performanse.

WINDOWS SERVER 2003 – DATACENTER EDITION je najmoćnija verzija u Windows Servera 2003 familiji. Kao i Enterprise Server Edition, Datacenter Edition predstavlja nadgradnju na Standard Edition. Razlika je u tome što Datacenter Edition podržava mnogo više procesora i memorije u jednom serveru:

Podržava i do 32 procesora na jednom serveru;

Može se ugraditi RAM memorija od 64GB kod 32-bitnih i 512GB kod 64-bitnih platformi;

Microsoft je projektovao Datacenter Edition tako da bude najstabilnija, najpouzdanija i najmoćnija verzija Windows Severa 2003. Kao takav, ovaj operativni sistem je i najskuplji u familiji i ujedno i jedina verzija koju na možemo kupiti i instalirati sami.

Prodaje se samo kao OEM verzija, uz vrhunske serverske platforme i u potpunosti podržava 32-bitne, 64-bitne i 128-bitne (dve 64-bitne) platforme. Datacenter je namenjen velikim preduzećima kojima su potrebni najmoćniji i najskuplji serveri koji retko „pucaju“ i retko se moraju restartovati.

WINDOWS SERVER 2003 – WEB EDITION . Osnovna ideja kod izdavanja ove verzije je bila da se uđe na sve veće tržište WEB servera. Windows Server 2003, Web Edition, je specijalno dizajniran da omogućujući korisnicima jednostavan razvoj WEB stranica, prezentacija, lokacija i servisa. Web server

9

izdanje ne podržava neke od naprednih servisa, kao što su: Napredni alati koji obezbeđuju sigurnost na mreži, kao na primer Internet Authorization Server (IAS), Fax servise, Gateway servise, DHCP servise, Terminal servise.

Podržava do dva procesora na serveru i 2 GB RAM memorije , neograničen broj anonimnih WEB povezivanja, ali samo do 10 dolazećih SMB (Server Message Block). Web edition je, kao što mu i samo ime kaže, idealno za servere koji se koriste kao Internet ili intranet serveri.

2.3. Priprema za instalaciju Windows Servera 2003

Pre nego što krenemo sa instalacijom potrebno je isplanirati neke stvari kako kasnije ne bi došli u situaciju da nešto ne možemo da uradimo, pa moramo da ponovimo postupak iz početka. Najčešće teškoće pri instalaciji nastaju zbog greške u planiranju (pogrešno definisanje particija, kreiranje server člana kada on treba da bude kontroler domena ili neka druga jednostavna stvar).

Inicijalno svaka instalacija počinje sa instalacijom osnovnog serverskog programa. Kada se jednom pokrene stabilan server, on može da se promoviše u kontroler domena. Proširenja, poboljšanja i nove osobine povećavaju mogućnost da proces protekne glatko, ali i dalje je potrebno da se unapred definiše neki plan. Planiranje ne služi samo za sprečavanje grešaka, već može da se od instalacije učini i nešto više od prostog postavljanja Windows-a 2003. Pravilnim planiranjem, mogu da se prilagode osobine i proširenja Windows-a 2003, tako da se buduće instalacije obave brže i lakše. Zato treba uraditi sledeće stvari:

Proverimo minimalne sistemske zahteve, tako što ćemo posetiti Microsoftovu Web lokaciju i pročitati odeljak System Requirements za Windows Server 2003;

10

Pročitamo uputstva za instaliranje i napomene uz konkretno izdanje Windows Servera 2003, koja se nalaze na njegovim kompakt diskovima;

Odlučimo da li ćemo da nadograditi postojeći ili instalirati novi operativni sistem;

Odlučimo kako ćemo plaćati korišćenje (licencu): po serveru ili po radnom mestu;

Odlučimo da li nam je potrebna mogućnost biranja operativnog sistema prilikom svakog pokretanja računara;

Utvrdimo da li nam za instalaciju treba posebna particija;

Izaberemo komponente koje ćemo instalirati, odnosno odredimo namenu servera;

Odlučimo kako ćemo rešiti umrežavanje, IP, TCP/IP i razrešavanje imena;

Odaberemo radne grupe ili domene;

Izvadimo kablove svih UPS uređaja. Postupak instaliranja pokušava da prepozna sve uređaje priključene ne serijske priključke računara, pa bi UPS mogao da izazove poteškoće u procesu prepoznavanja;

U bilo kojoj primeni računara sistemski resursi igraju glavnu ulogu i u osnovi određuju kvalitet aplikacije koja se izvršava. Kod mrežnih operativnih sistema taj resurs, možda i najviše dolazi do izražaja. U suštini ne postoji neka tačna podela na serverski i klijentski hardver, tj. bilo koji računar može biti i server i klijent.

Pitanje se postavlja samo na kvalitet usluge koji računar sa takvim resursima može da daje. Zato gotovo svaki proizvođač

11

mrežnih operativnih sistema, preporučuje odgovarajuče sistemske resurse u zavisnosti od namene servera na kome će taj softver raditi.

Tri resursa tu igraju glavnu ulogu i to su: Brzina CPU, Veličina operativne memorije – RAM, Veličina sekundarne memorije (HDD).

2.4. Načini instalacije Windows Servera 2003

Postoji nekoliko načina da se instalira Windows Server 2003:

Instalacija sa sistemskih disketa - ukoliko ne posedujemo butabilni CD-ROM drajv onda instalaciju možemo pokrenuti i sa flopi diskete;

Instalacija sa kompakt diska - ako je naš računar podešen tako da se butuje sa CD-ROM uređaja, onda Windows 2003 instalacioni program možemo direktno podići sa CD-a;

Instalacija sa kompakt diska iz operativnog sistema – ukoliko nam postojeći operativni sistem na našem računaru to omogućava, instalaciju možemo pokrenuti i sa CD-ROM drajva, bez korišćenja butabilnih disketa;

Instalacija sa mreže – ovu vrstu instalacije možemo primeniti ako su Windows 2003 instalacioni fajlovi smešteni na nekom računaru koji nam je dostupan kroz mrežu. Ovi fajlovi se

12

mogu nalaziti na deljenom CD-ROM-u ili se njihova kopija može nalaziti u nekom zajedničkom folderu;

Remote instalacija – Microsoft poseduje proceduru koja administratorima omogućava instaliranje OS-a na udaljenim računarima, bez potrebe da fizički budu pored mašine kako bi pokrenuli instalaciju, koja se naziva Remote Installation Services (RIS);

2.5. Proces instalacije Windows Servera 2003

Nakon procesa planiranja instalacije, kreće se sa samom instalacijom. Instalacija sistema se može podeliti u više faza.

Prva faza je predinstalacioni Setup gde se definišu opcije kako će se odvijati instalacija.

Druga faza je Setup koji se zasniva na tekstu, koji određuje gde će se izvršiti instalacija.

Treća faza je grafička faza i predstavlja najdužu fazu instalacije. Ovde se prilogođavaju gotovo sve hardverske komponente, servisi, imena računara u domenu itd.

Nakon ove faze sledi faza podešavanja mrežnih komponenti i prilagođavanje našeg servera za rad u mreži.

Završna faza obuhvata kopiranje datoteka, fino podešavanje sistema i uklanjanje privremenih datoteka.Kada se završi i ova faza, server je spreman za rad.

13

2.6. Okruženje Windows Servera 2003 (DHCP Server)

U računarskoj mreži serveri igraju višestruku ulogu i njima se postavljaju mnogi zadaci koje oni moraju da izvrše sa velikim stepenom pouzdanosti.

Neki serveri samo predstavljaju prolazne računare koji omogućavaju korisnicima da komuniciraju sa drugim serverima i resursima na mreži. Već smo ranije napomenuli da svaki mrežni operativni sistem koji pretenduje da bude vodeći operativni sistem, mora da poseduje alate i servise koji će uspeti da odgovore na sve te složene zadatke koji stoje pred njima. Tako i Widows Serever 2003 poseduje mnoge mogućnosti, koje mu omogućavaju da uspešno obavi ulogu jednog složenog a pouzdanog servera na mreži.

DHCP server (Dynamic Host Configuration Protocol) ili protokol za dinamičko konfigurisanje hosta, je zadužen za konfigurisanje specifičnih parametara TCP/IP protokola na svakom računaru u mreži.

Protokol TCP/IP postao je standardni protokol povezivanja uređaja ne samo na Internetu već i na bilo kojoj računarskoj mreži. Osnova njegovog funkcionisanja je da svaki čvor u mreži poseduje jedinstveni IP broj, preko kojeg je taj čvor jednoznačno definisan na mreži.

Čvor može biti bilo koji mrežni uređaj: server, klijent računar, štampač ili komutator (swich). Dodeljivanje adresa može biti organizovano na dva načina statički i dinamički. Kod statičkog dodeljivanja adresa, čvoru se dodeljuje fiksna adresa koju samo korisnik može da promeni. Sa gledišta administratora sistema ovakav način predstavlja ’’noćnu moru’’, jer je potrebno pojedinačno na svakom računaru podesiti IP adresu. Pored toga statičko dodeljivanje IP adresa može da izazove mnoge konflikte na mreži, jer jednu istu IP adresu mogu da imaju više različitih čvorova.

14

Međutim, postoje neki uređaji koji zahtevaju fiksne IP adrese, koje se neće menjati, kao WEB serveri, FTP serveri i štampači. Drugi način dodeljivanja IP adresa je mnogo efikasniji i praktičniji, jer se o dodeljivanju adresa stara poseban DHCP server koji dinamički dodeljuje slobodne IP adrese pojedinim čvorovima u mreži.

3. ZAKLJUČAK

Windows 2003 server je najproduktivnija infrastrukturna platforma za pojačavanje povezanih aplikacija, mreža i veb usluga od radnih grupa do informacionih centara. On pomaže da se formira bezbedna IT infrastruktura koja pruža snažnu aplikacijsku platformu za brzu izgradnju povezanih rešenja, kao i informatičku infrastrukturu za poboljšanu komunikaciju i saradnju sa bilo kog mesta.

Windows Server 2003 nije svemoćan čim se „izvadi iz kutije“, ali ima sve alatke potrebne za efikasno administriranje mreže. Među tim alatkama su one za integrisanje s razvojnim okruženjem .NET Framework, IIS 6.0, poboljšani aktivni imenici, poboljšani DNS server i više čarobnjaka za konfigurisanje nego što se isplati nabrajati.

Windows Server 2003 porodica operativnih sistema sastoji se od Windows Server 2003 standardnog izdanja, Windows

15

Server 2003, Datacenter Edition; and Windows Server 2003, Web Edition. Svako izdanje ima svoju specifičnu svrhu.

LITERATURA