1. UVOD

Čitanje je korisno jer u velikoj meri može da obogati naš vokabular, poboljša sposobnost koncentracije, gradi samopouzdanje, bolje smo informisana, znamo više o oblasti iz koje čitamo, imamo više tema za razgovor sa drugima, vreme provodimo kvalitetnije, jer nam je uz knjigu manje dosadno! Ne treba zaboraviti da istovremeno sa širenjem čitalačke kulture smanjujemo broj „nečitača“, a ujedno i nepismenih. Sigurno je da potrebu za knjigom oblikuje niz individualno i društveno određenih faktora. Upravo zbog njene važnosti hteli smo da vidimo u kojoj meri je razvijena čitalačka kultura među srednjoškolcima tri kragujevačke škole, uz nadu da ćemo istraživanjem podstaći srednjoškolce da bar razmišljaju o važnosti čitalačke kulture.

2. TEORIJSKI DEO ISTRAŽIVANJA

2.1. TEORISKA OSNOVA

Pisani tekst održava napredak civilizacije društva. Velik broj informacija usvajamo čitanjem i tako se lakše snalazilmo. Definicije ČITANJAKobola (1977.) – proces koji se sastoji u shvatanju smisla napisanih reči, i on na neki način uspostavlja veze između napisanog i usmenog govora.Gibson i Levin (1975.) – izdvajanje informacija iz teksta. Radi se o procesu kojeg čitalac usmerava na mnogo načina i za mnoge namere.Goodman (1976.) – psiholingvistička igra pogađanja. Uključuje interakciju između mišljenja i jezika, a učinkovito čitanje ne proizlazi iz precizne identifikacije i percepcije svih elemenata već proizlazi iz veštine odabira ili selekcije nekoliko pravila za stvaranje pretpostavke o značenju.Levy (1973.) – proces interpretacije ideja ili pojmova koji su pisani simboli predstavljaju. Simboli su grupirani u jedinice odnosno reči i njih čitalac slušno predstavlja kako prelazi duž njih. Dobar čitalac je sposoban da sledi tok misli onako kako se reči grupišu u fraze, fraze u rečenice, i shvatiti rečenice, odnosno tekst. Kada nailazi na novu reč, lomi je na komponentne jedinice, grafeme pretvara u foneme i uspoređuje s onim što već poznaje.

Književnost označava jezičku umetnost. Najbliže je određena rečju literatura, koji potiče od latinske reči littero - slovo.U užem značenju književnost se odnosi na umetničku književnost (beletristika, lepa književnost), dok se u širem termin književnost odnosi na dela nastala u procesu proučavanja književnosti.„Umetnička književnost sadrži pesničke slike izražene rečima. Ona predstavlja objektivnu stvarnost, ali viđenu očima umetnika. Sadrži misli i osećanja pisca,a kod čitaoca izaziva određena osećanja i raspoloženja“.Književnost se prvobitno prenosila usmenim, a kasnije i pisanim putem. Tako su nastale knjige.Knjiga ima posebnu trajnosti, možemo je ponovno pročitati, proveriti pročitano, omogućava nam lako pronalaženje određenih informacija.

1

2.2. PREDMET ISTRAŽIVANJA

Ispitivanje čitalačke kulture srednjoškolaca.

2.3. CILJEVI ISTRAŽIVANJA

Cilj istraživanja je ispitivanje nivoa čitalačke kulture srednoškolaca: učestalosti čitanja, preferirani književni žanr i odnos prema knjizi kao poklonu.

2.4. HIPOTEZE ISTRAŽIVANJA

Hipoteze od kojih polazimo su sledeće:

1. Devojčice više čitaju od dečaka.

Smatramo da su dečaci zainteresovaniji za neke druge aktivnosti (npr.sport, kompijuterske igrice...), dok se devojčice više bave sobom i pre će odvojiti više vremena za dodatnu edukaciju čitajući knjige.

2. Učenici iz različitih škola imaju različit nivo čitalačke kulture.

Pretpostavljamo da su učenici TUŠ „Toza Dragović“ pročitali manje knjiga od svojih vršnjaka iz druge dve škole, jer je reč o školi koja ima obrazovne profile trećeg stepena. Upis u ovu školu zahteva manji broj bodova na prijemnom ispitu u odnosu na ostale dve ispitane škole, pa smatramo da ovi učenici imaju manje interesovanja za čitanje knjiga i sopstvenu edukaciju.

3. Učenici starijih razreda više čitaju.

Učenici starijih razreda su zreliji, poseduju izgrađenu ličnost, samim tim više su upoznati sa knjigama i teže ka sticanju novih znanja. Svesniji su i mogućnosti koje im knjiga može pružiti u ličnoj edukaciji. Mlađi učenici imaju neka druga interesovanja, i tek treba da izgrade čitalačku kulturu.

4. Učenici uspešniji u učenju više čitaju.

Smatramo da uspešniji učenici imaju veću želju da napreduju, uputpunjuju svoje znanje i proširuju vidike u različitim oblastima.

5. Više se čita lektira nego knjige po slobodnom izboru

Smatramo da će učenici više birati lektiru za čitanje, jer je obavezna i utiče na ocenu.

5. Učenici više koriste školsku biblioteku nego gradsku.

2

Smatramo da je školska biblioteka pristupačnija učenicima srednjih škola, besplatna je, a takođe sadrži veliki izbor knjiga kao i gradska biblioteka.

6. Od svih književnih žanrova, učenici najviše čitaju beletristiku

Beletristika, lepa književnost je najzastupljeniji književni žanr, koja obrađuje zanimljive, i srednjoškolcima bliske životne teme. Smatramo i da je dostupnija nego ostali književni žanrovi i najčešće je preporučena od strane drugih.

3. METODOLOŠKI DEO ISTRAŽIVANJA

3.1. VARIJABLE ISTRAŽIVANJA

Zavisne varijable: stepen čitalačke kulture srednjoškolaca :- učestalost čitanja; - vrste čitane literature;- forma čitanja (elektronske knjige, štampane knjige);- članstvo u bibliotekama;- knjiga kao poklon.

Nezavisne varijable:

1. Pol- prirodno podeljena u dve kategorije: muški-ženski2. Uzrast-podeljen u kategorije I, II, III, IV razreda srednje škole3. Škola- obuhvata tri kragujevačke srednje škole: Ekonomska škola, TUŠ „Toza Dragović“ i Medicinska škola sa domom učenika “Sestre Ninković“.4. Uspeh (na kraju polugodišta u školskoj god. 2012/13)- podeljen u kategorije: odličan, vrlo dobar, dobar, dovoljan i nedovoljan.

3.2. UZORAK

Uzorak čini 60 učenika iz tri kragujevačke srednje škole. Struktura planiranog i ostvarenog uzorka po polu, uzrastu, uspehu i školi prikazana je u sledećoj tabeli:

3

odličan vrlo dobar

dobar dovoljan nedovoljanukupno

M Ž M Ž M Ž M Ž M Ž

„Toza Dragović“

I 1 1 1 1 1 5II 1 1 1 1 1 5III 1 1 1 1 1 5IV 1 1 1 1 1 5

Ekonomska

I 1 1 1 1 1 5II 1 1 1 1 1 5III 1 1 1 1 1 5IV 1 1 1 1 1 5

MedicinskaI 1 1 1 1 1 5II 1 1 1 1 1 5III 1 1 1 1 1 5IV 1 1 1 1 1 5

ukupno 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 60Tabela br. 1.

3.3. TOK I USLOVI ISTRAŽIVANJA

Ispitivanje je obavljeno početkom marta 2013.god. u Ekonomskoj školi, TUŠ-i „Toza Dragović“i i Medicinskoj školi sa domom učenika “Sestre Ninković“ u Kragujevcu.Učenici su uglavnom bili voljni da sarađuju, zanemarljiv je broj onih koji nisu bili raspoloženi da odgovore na pitanja. Ispitivanje su obavili svi članovi tima prema unapred utvrđenom planu: neki od nas su obišli Ekonomsku školu, drugi TUŠ-u „Toza Dragović“, a svi zajedno obavili smo ispitivanje u matičnoj školi. Posebnu zahvalnost dugujemo psiholozima Ekonoske škole i škole „Toza Dragović“, koji su nam puno pomogli da prikupimo potrebne podatke.

3.4. INSTRUMENTI I TEHNIKE ISTRAŽIVANJA

U ispitivanju smo koristili metodu anketnog upitnika, konstruisanog za ovu svrhu istraživanja. Upitnik je imao 9 pitanja zatvorenog tipa. Pitanjima smo obuhvatili:

1. učestalost čitanja knjiga (pitanja br. 1 i 2)2. najčitanije književne žanrove (pitanje br.9)3. članstvo u gradskoj i školskoj biblioteci (pitanje br.3)4. stepen korišćenja štampanih i elektronskih knjiga (pitanje br.6)5. odnos prema primanju i darivanju knjiga (pitanje br.7 i 8)6. zastupljenost i razlozi čitanje lektire ili knjiga po slobodnom izboru (pitanje br.4 i 5.)

3.5. NAČIN OBRADE PODATAKA

U obradi dobijenih rezultata računata je frekvencija odgovora izražena u procentima. Značajnija statistička obrada nije rađenja zbog malog uzorka i našeg nepoznavanja statistike.

4

4. REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA REZULTATA

Koliko se čita?

1 do 510%

5 do 1050%

mnogo40%

Ekonomska škola

1 do 555%

5 do 1030%

mnogo15%

TUŠ "Toza Dragović"

1 do 515%

5 do 1030%

mnogo55%

Medicinska škola

Iz priloženog vidimo da su učenici Medicinske škole procentualno najviše pročitali knjiga do sada (55%), slede učenici Ekonomske škole (49%), a najmanji broj knjiga su pročitali učenici TUŠ-a (15%).Ovo potvrđuje našu hipotezu da učenici ove škole manje čitaju od svojih vršnjaka. Najveći broj učenika ove škole (55%) pročitao je do 5 knjiga, dok je trećina njih pročitala 5-10 knjiga.

Devojčice su pročitale mnogo više knjiga od dečaka ( 43% : 30%). Nema razlike među polovima kada je u pitanju broj onih koji su do sada pročitali 10 knjiga (37%). Manji je procenat devojaka koje su pročitale mali broj knjiga, tako da možemo reći da devojčice više čitaju.

5

1 do 533%

5 do 1037%

mnogo30%

Dečaci

1 do 520%

5 do 10 37%

mnogo43%

Devojčice

Broj učenika koji uvek čita knjige smanjuje se sa uspehom, tako da odlični učenici u većoj meri čitaju knjige od drugih učenika. Ukupni procenat učenika koji nikada ne čita knjige je izuzetno nizak ili nezastupljen. Raduje nas činjenica da učenici odvajaju vreme za čitanje knjiga, bez obzira na uspeh koji postižu u školi.

uvek 50%

povremeno42%

nikada8%

Odličan uspeh

uvek33%

ponekad67%

Vrlo dobar uspeh

uvek17%

ponekad75%

nikada8%

Dobar uspeh

ponekad100%

Dovoljan uspeh

uvek8%

ponekad92%

Nedovoljan uspeh

Posmatrano sa aspekta uzrasta, najredovnije čitaju učenici trećeg razreda (27%), podjednako to čine učenici I i IV razreda(13%), a najneredovnije učenici II razreda, samo 6%. U I i II razredu povremeno se čita (87%) i taj broj je veći u odnosu na učenike III i IV. Možda su veće školske obaveze jedan od razloga što se na starijim razreda manje ima vremena za čitanje knjiga.

6

uvek13%

povremeno87%

I godina

uvek7%

povremeno87%

nikad7%

II godinauvek27%

povremeno73%

III godina

uvek13%

povremeno80%

nikad7%

IV godina

Generalno, mali broj srednjoškolaca uopšte ne čita knjige i u odnosu na ceo uzorak iznosi 14%. Podaci ne potkrepljuju našu pretpostavku da su stariji učenici revnosniji u čitanju knjiga nego mlađi.

Školska ili gradska biblioteka?

da69%

ne31%

školska biblioteka

da43%

ne57%

gradska biblioteka

Procentualno veći broj učenika koristi usluge školske biblioteke nego gradske (69% : 43%). Ipak, procenat učenika učlanjenih u gradsku biblioteku takođe veliki (43%).Ovi rezultati poklapaju se sa našom hipotezom da će više srednjoškolaca imati člansku kartu školske biblioteke nego gradske, jer je pristupačnija i besplatna.

Lektira ili nešto drugo?

slobodan izbor15%

lektira20%

oba 65%

Ekonomska škola

slobodan izbor70%

oba30%

TUŠ "Toza Dragović"

7

slobodan izbor30%

lektira5%

oba65%

Medicinska škola

Učenici Medicinske i Ekonomske škole podjednako čitaju lektiru i knjige po slobodnom izboru (65%), dok je u TUŠ-u 30% takvih učenika. U toj školi učenici najviše čitaju knjige po slobodnom izboru (70%). Četvrtina celokupnog uzorka učenika (25%) čita samo lektiru. Izgleda da nismo dobro pretpostavili, i da je većina učenika sebe pronašla ne samo u čitanju lektire, već i u ličnom odabiru knjiga.Više od polovine srednjoškolaca lektiru čita zato što želi (56%). Ipak, gotovo trećina učenika to čini zato što je prinuđena (27%).

prinudjen27%

želim57%

preporuka17%

Forma knjige

Učenici su i dalje ostali verni štampanom izdanju knjige( 95%). Elektronske knjige još uvek nisu zaživele među srednjoškolcima, iako oni većinu svog vremena provode na internetu.

8

štampane 95%

elektronske5%

Knjiga kao poklon

veoma često20%

ponekad57%

nikada23%

dečaci

veoma često30%

ponekad40%

nikada30%

devojčice

Gotovo je izjednačen broj dečaka i devojaka koji ponekad ili veoma često daruje knjigu drugima (77% : 70%). Interesantno je i da je među devojkama više onih koji češće daruju knjigu nego među dečacima (30% : 20%), ali one to u većoj meri nikada ne čine (30% : 23%). Više je i dečaka koji povremeno poklone knjigu drugima (57%), dok to čini 40% devojaka. Izuzetno nas raduje činjenica da većina učenika ponekad kupi knjigu na poklon svome prijatelju, rođaku...Reakcije na knjigu kao poklon između dečaka i devojaka su različite.

9

sreća 44%

ravn-odušnost

53%

o, ne knjiga 3%

dečaci

sreća 67%

ravn-odušnost

23%

o,ne knjiga!10%

devojčice

Devojke su srećnije kada kao poklon dobiju knjigu od dečaka (67% : 44%). Dečaci su više ravnodušni prema ovom poklonu (53%: 23%), ali su i manje razočarani (3% : 10%). Drago nam je što su reakcije oba pola više pozitivne kada dobiju na poklon knjigu.

Književni žanr

Uočavamo da čitanje beletristike nije u velikoj meri zastupljena među srednjoškolcima.

najviše35%

onako 10%

ne55%

Ekonomska

najviše9%

onako27%ne

64%

TUŠ"Toza Dragović"

najviše15%

onako45%

ne40%

Medicinska

Beletristiku najviše čitaju učenici Ekonomske škole (35%), dok gotovo dve trećine učenika TUŠ-a uopšte ne čita ovaj književni žanr (64%). Polovina učenika Medicinske škole to čini povremeno (45%). U odnosu na uzrast situacija je slična. Beletristika se u najvećoj meri ne čita, a najmanje je zanimljiva učenicima II razreda (67%). Najviše je čitaju učenici I i III razreda, njih trećina (27%).

najviše

27%

onako

20%

ne53%

I godina

najviše7%

onako

27%

ne67%

II godina

najviše

27%

onako27%

ne46%

III godina

najviše13%

onako33%

ne53%

IV godina

10

Ispitivali smo i kakve su preferencije učenika prema čitanju naučne fantastike, istorijskih romana i čitanja poezije.

Naučnu fantastiku najviše čitaju učenici Medicinske škole (23%). Polovina učenika povremeno u svojim rukama drže knjige ovog žanra .

najviše10%

onako45%

ne45%

Ekonomska

najviše15%

onako50%

ne35%

TUŠ "Toza Dragović"

najviše24%

onako59%

ne18%

Medicinska

U pogledu uzrasta razlika nije velika, ali izdvajamo učenike trećeg razreda koji u većoj meri od drugih čitaju naučnu fantastiku.

najviše13%

onako

60%

ne27%

I godina

najviše7%

onako

53%

ne40%

II godina

najviše33%

onako

33%

ne33%

III godina

najviše13%

onako67%

ne20%

IV godina

Čitanje istorijskih romana

Na osnovu dobijenih rezultata istorijski romani su najčitaniji od strane učenika TUŠ-a (85%), u Ekonomskoj školi taj procenat iznosi 50%, dok ih u najmanjoj meri čitaju učenici Medicinske škole (20%).

najviše50%

onako30%

uopšte20%

Ekonomska škola

najviše85%

onako10%

uopšte5%

TUŠ "Toza Dragović"najviše

20%

onako20%

uopšte60%

Medicinska škola

11

Procentualno su istorijski romani najzastupljeniji kod učenika I godine, možda zato što njih više interesuje prošlost naroda, njihov način života, uređenost države. Ali i učenici starijih razreda su u velikoj meri zainteresovani za istorijske romane.

najviše60%

onako20%

ne20%

I godina

najviše40%

onako27%

ne33%

II godina

najviše54%

onako13%

ne33%

III godina

najviše53%

onako20%

ne27%

IV godina

Čitanje poezija nije u tolikoj meri zastupljeno među srednjoškolcima. Najviše se dopada učenicima II (40%) i IV razreda (33%), dok je najmanje čitaju učenici I (40%) i III razreda (33%). Verovatno se povremeno čita jer je to školska obaveza.

najviše27%

onako33%

ne40%

I godina

najviše40%

onako

33%

ne27 %

II godina

naj više13%

onako53%

ne33%

III godina

najvi še33%

onako47%

ne20%

IV godina

12

ZAKLJUČAK

Čitanje knjiga je proces koji utiče na razvoj ličnosti. Knjige su najbolji način da obogatimo svoj recnik.“Tri dana nemoj čitati knjige i tvoje će reči izgubiti lepotu“ . – Kineska poslovicaUpravo zbog toga je bitno da u periodu našeg psihičkog razvoja čitamo, a to će nam pomoći i da shvatimo načine odvijanja svih procesa oko nas, da pomognemo sebi u donošenju mnogih odluka, da se ne stidimo u komunikaciji sa drugima, da izrazimo bogatstvo našeg duha. Na nama je da li ćemo to iskoristiti ili ne.Učestalost čitanja među učenicima ispitivanih škola je različita. U školi u kojoj postoje obrazovni profili trećeg stepena najmanje se čitaju knjige. Devojke čitaju malo više od dečaka, ali je dosta ispitanika oba pola koji su do sada pročitali mali broj knjiga.Učenici koji postižu bolji uspeh u učenju više čitaju knjige. Očigledno je da su shvatili značaj čitanja u razvoju sopstvene ličnosti i boljoj uspešnosti u daljem profesionalnom i ličnom životu.Ipak, srednjopškolci nalaze vremena za čitanje, makar i povremeno, pa je mali broj onih koji uopšte ne čitaju knjige. One se najčešće nalaze u školskim bibliotekama, ali se posećuju i gradske. Štampano izdanje je primamljivije nego elektronsko. Ipak je draže držati knjigu u ruci, družiti se sa njom nego sa računarom. Ne biraju se samo „obavezne knjige“, već učenici i sami prave izbor knjiga za čitanje. Ipak, veliki broj njih čita samo lektiru, više zato što to žele, nego što su primorani.Srednjoškolci vole da primaju knjigu kao poklon i istu daruju drugima. Reakcije na to su uglavnom pozitivne ili ravnodušne. Devojke su srećnije ovim poklonom i manje ravnudušne prema njemu.Beletristika kao književni žanr nije popularna u onoj meri u kojoj smo očekivali. Isto važi i za naučnu fantastiku i čitanje poezije. Zato su istorijski romani privlačniji učenicima. Saznanja iz istorije bude i interesovanja prema ovom žanru. Zaključujemo da srednjoškolci čitaju, ali nedovoljno, više povremeno. Možda nismo samo mi krivi! Trebalo bi negovati čitalačku kulturu od malih nogu, zato, roditelji naučite svoju decu koliko se draži i lepote krije u druženju sa knjigom. Trebalo bi razgovarati o pročitanim knjigama u školi, na časovima, tribinama, privatnim sedeljkama. Dozvoliti nam da biramo, analiziramo, procenimo i vrednujemo knjigu koju smo izabrali. Pomozite nam i da pravilno izaberemo, uputite nas u svet knjiga svi vi koji znate nešto više i gledate malo dalje.

Svojim drugarima šaljemo poruku da nauče da žele knjigu! Pročitajte šta je o tome rekao književnik Meša Selimović:„Pale su mi na um knjige, one nisu čovek sav već ono što je u njemu najbolje, čovek odabranih trenutaka. S tim živim čovekom koga nema možeš razgovarati, možeš uživati, a ne moraš mu se zahvaliti... Možeš se ponositi svojom pameću govoreći mu gluposti, strpljivo će te slušati. Možeš ga ostaviti i preći drugome, neće se naljutiti. Srdačno će te dočekati, ako mu se vratiš, uvek spreman da počne razgovor sa tobom“.

13

LITERATURA:

1. http://sr.wikipedia.org/wiki/Србија 2. Rot,Nikola,Radonjić,S.:Psihologija za drugi razred gimnazije,Zavod za udžbenike i nastavna

sredstva,Beograd,2008.

14