W.E. Butler

UVOD U TELEPATUU

Tajne komunikacija uma sa umom

Uvod

Dolores Ashcroft-Nowicki

Izdavač: THORN PRESS

Glavni i odgovorni urednik: Olja lvanovska

Tiraž: 500 primeraka

W. E. Butler

UVOD U TELEPATUU

1997.

Naslov originala: "AN INTRODUCTION TO TELEPATHY"

by W. E. Butler

Introduction

by Dolores Ashcroft·Nowicki

The AquaTian Press, An imprint of HarperCollins Publishers, Greal Britain, 1983 Sva prava prešlampavanja, prevođenja ili prerađivanja, u celini ili u vidu izvoda. u bilo kom obliku pridržava izdavač.

ISBN O 85030 344 3 (UK)

• •

I

I

•

I

Prevod:

Olja lvanovska Branka Ivanovska

Recenzija:

Branka Ivanovska

I Knjige iz iste serije: KAKO SEt":ITA AURA PRAKTIČNE TEHNIKE PSIJ-IIČKE SAMOODBRANE REINKARNACIJA OKULTNA SVOJSTVA TRAVA I BILJAKA EWTERIČNA FILOZOFIJA LJUBAVI I BRAKA KAKO SE RAZVIJA VIDOVITOST PRAKTIĆNE TEHNIKE PUTOVANJA KROZ VREME KLATNO,KRISTALNA KUGLA I MAGI1SKOOGLEDALO PRAKTIĆNI OKULTIZAM U SVAKODNEVNOM ŽiVOTU PROBLEMATIKA SEKSUALNE CISTOTE U HER­METlZMU KOSMIČK.A DOKTRINA ULAZI U ASTRAL ASTRALNA PROJEKCIJA OTVARANJE TREĆEG OKA ŠEGRT U MAGIJI MAG: OBUKA I RAD MISTICNA KABALA RATNE IGRE U MAGIJI PRORICANJE SUDBINE GLEDANJEM U KARTE PRORICANJE SUDBINE GLEDANJEM U DLAN ASTRQLOGIJA KARME STAZE SJAJA MONSTRUMI UMA AUTOSTRADE UMA UNUTRAŠNJI PEJZAŽi ŠTA ZNACE VAŠi SNOVI RJTUALNA MAGIJA EKSPERIMENTI U AKVARIJANSKOJ MAGIJI UM KOJI POBEDUJE DRVO ŽiVOTA MAGIJA I KA8ALA USMERAVANJE PODSVESTI SVESNOST UPOTREBA LEKOVJTOG OlUA U PSImCKOJ SAMOO�­BRANI PRAKTlCNO VEŠTICARSTVO P RAKTIČNA KELTSKA MAGIJA

S A D R Ž A J: Strana

Uvod 9 Predgovor 29

Poglavlje I. Šta je telepatija 31 2. Fizički uslovi za uspešne eksperimente 41 3. Psihički j psihološki uslovi 53 4. Trening za tc\cpatiju 61 5. Hipnotička i mcsmerička te\cpalija 71 6. Te\epatija i nadfizičko isccijivanje 79 7. Telepatski misaoni oblici 85

UVOD

·U današnje vreme, vidimo velik.i pokret prema novim

načinima razmišljanja. novim pogledima na [ivol i novim

metodama istraživanja predmeta .. prethodno odbaci·

vanim sa prezjrom ...

Prošlo je nekoliko godina kako je W. E. Butler napisao ove reči i one su se već dokazale kao istinite. Mi zaista istražujemo na načine na koje ne bi mogli ni da pomislimo par godina ranije i jedno od na­jvažnijih napredovanja je II proširenju našeg znanja o mozgu i njegovim gotovo neverovatnim sposob­nostima. Medu tim mogućnostima je, naravno, i telepatija. Čak i tvrdoglavi naučnici oprezno priznaju da čovek može da ima ekstra čula koja najvećim delom leže skrivena II prostoru poznatom kao limbički sistem. Simbol "uspavane princeze" odvojene II magičnoj kuli iz koje može daje izbavi samo odabrani ovde je na svom terenu. M i bukvalno imamo deo scbe koji se samo malo razume, ali koji je verovatno glavna lokacija mnogobrojnih takozvanih natprirodnih sposobnosti. Ja bih njih radije nazvala prirodnim sposobnostima, i pomenula da, uglavnom, čovek radi ispod svog punog kapaciteta kao biće koje razmišlja. Izgleda da smo razvili svoj naučni i logični um na račun urođenih talenata.

9

Postoji tendencija romantizovanja drevne prošlosti i uzdizanja naroda izgubljenih civilizacija kao nad­bića obdarenih "magijskim" sposobnostima koja su sa�a za nas izgubljena. Ovo je naivno gledište. Ljud­ski rod ima dva načina posmatranja života oko i u sebi, naučni i instinktivni, a oba igraju podjednaku ulogu u njegovoj evoluciji. Što se lakše to shvati to ćc čovek bržc, da upotrebimo modernu frazu, "odi­grati svoju ulogu". Pogrešno je jednostrano omalovažavanje napre­dovanja nauke ili pak, sa druge stranc, odbijanje nesumnjivog postojanja psihičkih talenata. Naravno, nauka jc u mnogim stvarima manje ncgo ctička, ali sa druge strane ima malo uzoraka da se ulepšava i sa dve strane je izrastao značajan antagonizam. Čin­jenica je da čovek ima mogućnosti da razvija i širi svoje sposobnosti u oba pravca simultano. Neki od nas su rodeni da istražuju, otkrivaju i pronalaze a neki da osećaju, izlaze i izazivaju efekte na suptilnim nivoima egzistencije. Radeći zajedno, zvezde stižu u domen našeg dohvata; ostajući odvojeni ili nepri­jateljski raspoloženi dodajemo svoj doprinos mizeriji sveta. Svešteniku i svešlenici drevnog sveta, obdarenim psihičkim talentima, nedostajala je sposobnost da sačuvaju život kakav mi sada imamo. Učenje je bilo za malobrojne a uslovi života za veliku većinu bi u današnje vreme bili totalno neprihvatljivi od strane onih koji propovedaju da su stari putevi najbolji. Ne možemo da poričemo da je II nekim područjima nauka pojačala kvalitet života, mada je podjednako

10

tačno da ta poboljšanja nisu sasvim pravilno ras­poređena. Ponekad neosećajni aspekti nauke za­htevaju iznad svega humanizaeiju, i sposobnosti psihički obdarenih. Telepatija u ovom aspektu znači više od jed­nostavnog slanja pre-aranžiranih signala nazad i napred "izmedu pošiljalaca i primalaca". To znači i praktikovanjepojačane svesnosti izmedu njih - trans­misiju, ako tako želite, pun ljubavi, brižan stav prema drugima. Postoji nesvesni kao i svesni oblik telepa­tije koji je u interakciji izmedu naroda i posledično deluje na cclu planetu. To je ona vrsta lelepatije koja može i delujc na kurs ljudskog roda. Trajni strah i špekulacije o imanentnoj destrukciji civilizacije mogu, eventualno, da kreiraju suštu situaciju koja je preleta. To je nešto o čemu naučnici raspravljaju vrućim argumentima, ali čak i njima je teško da opovrgnu tvrdnju daje sve i svaka stvar koju napravi čovek, od bebe do bojnog broda, rezultat misli u jednom ili drugom obliku. Misao je kreativna; ona takođe, može i da se prenosi sa mesta na mesto, i lo

je telcpatija. U ovoj knjizi W. E. B. piše da bi pre studiranja teme bilo mudro pročitati ono što je prethodno napisano o njoj da bi se napredovalo sa tc tačke. Ja bih dodala uz ovaj savet (bar šio sc tiče psihičkih čula) da treba uporedo pratiti i nova otkrića u neuro-psihologiji, pošto je to jedna od vitalnih tačaka gde se nauka i okultizam sreću, mešaju i uskladuju, proizvodeći jedan od "novih načina razmišljanja", koje je toliko korektno predvideo W. E. B.

11

I Mnogi koji studiraju okultno prave greške što sve sagledavaju u terminima duhovnog. Ali, mada pri­mena onoga što ove studije daju može dobro, i u svakom slučaju bi trebalo da, uključuje duhovno, baza je fizička, kao podložni uzrok jednog od na­jstarijih načela Zapadne tradicije; to je da ceo čovek mora da se koristi i transmutuje a ne samo duh. Um i kroz um fizički mozak, moraju da se vide kao vitalni deo celog procesa treninga psihičkih sposob­nosti. Previše često modernom studentu okultnog nedostaje čak i sirovo znanje o tome kako njegov mozak radi, kako prima i skladišti informacije i kako reaguje na različite stimulanse kao šio su miris, zvuk i boja. Sve ovo dolazi pod sve važnu rcčenieu, "novi način razmišljanja". Vežbe koje W. E. B. daje u ovoj knjizi su još uvek medu najboljima koje mogu da se nadu, ali one mogu da se stave u novi kontekst i još dalje ojačaju. on je uvek insistirao da njegovi studenti treba da "uzmu" ono što je stavljeno pred njih i pokušaju da to dokažu. "Niko", rekao je, "ne treba da pravi grešku misleći da je on rekao konačnu reč o temi, bez obzira šta da je u pitanju; nekada, negde, neko će napraviti korak dalje" . Postoje znaci da naučni svet počinje da primećuje izvesna iskustva koja se odnose na okultni rad i pokušava da ih trasira do izvesnih pod-regiona mozga. Ovo ne izaziva invaliditet u njihovoj tvrdnji o egzistenciji; u stvari, pomaže potvrđivanju, vrli­nom onoga što može d a se sažme u tvrdnji: "Ovde, u ovom području, nešto do sada nepoznato, postaje deo

12

•

fizičkog univerzuma". Kabalista bi rekao, ovo je tačka Kethera gde nešto uzima oblik, čak i ako taj oblik može jednostavno da bude bljesak inspiracije. Profesor psihijatrije u Americi formirao je teoriju da izvesni tipovi onoga što može da se označi kao duhovna iskustva ima sasvim različite efekte na primaoce zavisno od toga gde se primaju ti intuitivni impulsi u fizičkom mozgu. Ako deluju na most od nervnih vlakana koji spaja dve strane mozga, njihov emotivni naboj i stoga njihov duhovni efekat, brzo se disperzira. Ako su usmereni kroz srednji mozak ili limbičko područje emocionalni naboj ostaje i iskustva postaju jedno od velikih duhovnih značenja koja mogu i obično to i čine, da izazovu velike promene u osobi koja je uključena.

Limbički sistem je mozak u svom pravom delu, koji sc često naziva i srednji mozak. U okviru njegovog malog prostora on čuva tajne memorije, radosti i tuge, bola i mržnje i misteriju stvaranja, pošto ovde caruje hipofiza; ovo maleno parče vlakana, veličine samo kao nokat prsta, je glavna žlczda u telu, kon­trolišući procese koji variraju od rasta, gustine ili retkosti kose do seksa. Postoje tradicije koje kažu da su učitelji starog sveta znali mnogo o ovom delu mozga. Oni nisu imali puno razumevanje o tome kako i zašto radi, ali su izvesno poznavali njegovo postojanje i, u nekim slučajevima, kako da deluju na njega primitivnim lekovima i, iznad svega, mirisima. Samo svojstvo mirisa ima direktan ulaz u ovaj deo mozga gde se svi glavni hormoni i hemikalije tcla ili

13

·1

I

prave ili skupljaju preko neuralnog kontakta iz drugih delova endokrinog sistema. Insistiranje tradicija misterije na uključivanju tamjana II rituale dobija novo značenje kada se ovo razume. Izgleda da II ovom malom ali vitalnom delu mozga imamo direktnu psihičku vezu sa mnogim od psihičkih talenata, uključujući i telepatiju. Znanje, njegovo usvajanje i očuvanje, leži II memoriji, koja je po redu povez.ana sa hipokampalnim područjem srednjeg mozga. Sposobnost začeća pOVC7.lma jc sa izvesnim stepenom kontrole nad hipofizom; da li je to svesna stvar ili ne, drugo jc pitanje, ali odatle počinje proces. A šta jc sa !Tećim okom; već davno viđenim kao fokalnom tačkom psihičkih moći? Tradicionalno, ono je smeštena izmedu obrva i sma­tra se da jc na neki način povezano sa pincalnom žlezdom, kojaje u području srednjeg mozga. Ali, ako ponovo pogledamo na tradicionalno smešlanje ove psihičke fokalne tačke, izvesne stvari počinju da sugerišu razlog popularnosti odredenog simbola u drevnom Egiptu. Oko Horusa je poznato svakom studentu oku1tizma; njegov dizajn, jednostavan ali efikasan, poslao je deo modemogjuvelirstva. Malo­brojni su sc upitali zašto simbol ima odredene do­datke koji se ne nalaze u pravom oku, kada su egi­patski umetnici bili vrlo precizni. Na crteVI broj / tradicionalni oblik Oka Horusa viđen je sa svojim ekslenzijama u dcsnom i levom uglu. Obično se pretpostavljalo da je lO uglavnom deo oblikovan zbog načina �minkanja očiju kakav su koristili i muškarci i ženc log vremena.

14

Na crlel;l broj 2 vidimo skicu područja srednjeg mozga, skrivenog, duboko II loban�i i dobro zaštićenog od oštećenja. Neke od glavIlIh tačaka su označene ovde i njihov proliJ i smcštaj vodi nas do cr/eta broj 3. Ovde je Oko Horusa skicirano iznad regiona srednjeg mozga, gde je usklađeno sa zapanjujuć�m tačnošću. Nemoguće je nevideti sličnost sa sim­bolom na crteVl broj /.

Crlel broj /. Oko HOI·usa

molwn.1 kora

§:::.7 mali mozak

hipofi1.1. l3.lanllL� Iraka od nefVnih vlakana

lnold!na

Cmd broj 2. Srel/Ilji IIwZflk

•

15

. ,

, I

I II

Crtel broj 3. Oko Horusa stavljeno nUll sredlIji mowk

Egipćani su Oku pripisivali mnoge moći, uključujući i da je separatni entitet po sopstvenom pravu. U vrlo ranim vremenima kada je lo bilo Oko Ra, govorilo se da "hoda okolo i motri nad činidba.ma ljudi i vraća se nazad da raportira svom gospodaru". lednom prilikom ono je otišlo toliko daleko da ga je Ra zamenio drugim Okom, tako da se prvo jako razlju­tilo i ukorila Ra zbog njegove nestrpljivosti. Ova sposobnost da deluje i beleži događaje na daljinu izgleda da je sasvim adekvatan opis i telepatije i veštine astraIne projekcije. Očigledno, mnoge moći koje u današnje vreme možemo da etiketiramo kao okultne smatrane su delom identiteta Oka, bilo da je od Ra, Horusa ili sveštenika II hramu. Vrlo je verovatno da je na svoj način i kroz hiljade godina drevno syeštenstvo ostavilo smerokaz budućim generacijama, da je postojalo nešto što su oni smatrali izvorištem prirodne mentalne snage. Znamo da postoje delovi srednjeg mozga koji kon­trolišu i apetit i žed. Oni nam govore kada dajedemo a kada da pijemo; takođe nas upozoravaju i da smo

16

siti i napiti. Oko, kada je sahranjeno sa telom, sma� Iralo sc da obezbeđuje urnrlom čoveku "hleb i pivo" na putovanju II Amenti na Zapadu. U ovom drugom hicu koji su dali drevni sveštenici možemo videti ukazivače na skrivene sposobnosti čoveka. Mnogo godina vladalo je mišljenje daje ovo područje mozga

. samo deo čula mirisa. Do izvesnog obima, bilo je i jeste. Ovo čulo bilo je od vitalnog značaja za čoveka rano II njegovoj evoluciji; bez njega bi umro. Bilo je važno namirisati neprijatelja ili divlju životinju pre no što on/ona namiriše vas. Iz područja olfaktora izronila je neo-kora sa svojim kompleksom desnog i levog mozga. Ali novo znanje je otvorilo celo skladište mogućnosti za istraživanje, dajući novi uvid II prirodu psihičkih moći. W. E. B. je bio fasciniran svim ovim i provodio je mnogo vremena sa radošću diskutujući i argumen­tujući za i protiv. Imao je instinkt za ovu čudnu vrstu zagonetki i to je nesumnjivo dodalo nešto njegovom već ogromnom razumevanju čoveka. Onje verovatno bioptvi kojije ukazao da seza šakala kaže da ima najfinije čulo mirisa od svih životinja i da može da prede milje kroz pustinju da bi našao vodu. Onje rekao daje Anubis, bog sa glavom šakala bio i Gospodar Magije i daje moglo da se pretpostavi da zna o moćima srednjeg mozga. Pokoravajući se uputstvu W. E. B. da gradimo na temeljima iz prošlosti i istražujemo na najneobični­jim mestima da bi pronašli dokaze, naročito tamo gde se tiču lelepalije, možemo da počnemo da tražimo načine da proširimo ono štoon stavlja pred nas II ovoj

17

I

I 'I

II

knjizi. Radeći to, njegov rad nije izgubljen ili pre­vaziđen, već postaje centralno jezgro oko koga sc nove ideje lepe, pročišćavaju j profiltrišu, Ne shvata se često da, kada bi muškarac ili žena iznenada postali kompletno telepatični, verovatno bi poludeli za par minuta. Biti kontinuelno otvoren za kakofoniju sveta je više nego šio ljudski um može da' nosi. za nas je dobro i šio će napredak prema nas­tanku "rase telepata" biti vrlo postepen. Verovatno će sc postaviti i piranje da li ja, kao student W. E. B., praktikujem telepatiju. Odgovor je, da, ali je to najčešće ncsvcsna aktivnost. Kupovina vikendima sa suprugom, kada smo na različitim dc­lovima grada, vrlo često jc dovodila da mi kada krenem da nešto stavim II korpu, prođe kroz glavu: "Ne, Mikc jc lO kupio". Dogada se i obratno i da on odustane od nekc stavke "znajući" da sam ja upravo nabavila ono što on namerava da kupi. Vrlo često, pa i previše često, oboje odlučimo da ne uzmemo nešto pošto je drugi već nabavio i na kraju, da oboje ostanemo bez toga!!! To je deo zabave, a reč zabava koristim namerno i savetodavno, pošto, kada prak­tikujete nešto kao što je ovo, sa ozbiljnošću, ono postaje zamorno i odustajcle, ukoliko vam se, bar na krotko, ne povrati avanturistički duh. Ponekad činim nameran napor da kontalctiram svog supruga ili jedno od svoje dece ili roditelja. Ovo je leže i otkrila sam da najbolje rezultate dobijam iz jedne od dve metode. Ili ja pošaljem iznenada vi­soko-nabojni signal i onda ga prognam iz svesne misli, ili napravim "fleš" signal. Ovaj drugi j e naj-

18

lakši. Prvo što radim je da oblikujem poruku naj­kraće što je moguće, a onda da je prevedem u sim­bol-formu. Očigledno, ovo deluje samo sa nekim ko vam je blizak, ko zna ili možc da načini edukativni pogodak šta simbol znači. Potom ja zamislim da je ovaj simbol poslat kao laser svctlosti u regularnom ritmu pulsa prema osobi koje se tiče. Ne tvrdim da sam ovu tchnikudovcla do perfckcijc, ali mnogo puta je rezultirala u telefonskom pozivu, često nesvesno obavljenom od strane osobe koju ja pokušavam da kontaktiram. Obično mi kažu: "Upravo sam pomis­lila da le nazovcm i vidim kako si!" Za trenutak ćemo se vratili srednjem mozgu, hipo­fiznoj žlezdi koja ima čudan sjaj. U stvari, može da se kaže da imamo malcnu svetlosnu baklju u sred gla­ve. U par prilika kada sam pokušavala da koristim ovu svetlost da pulsiram signal, proces je bio malo uspešniji. Nije dovoljno reći "Ovo je način kako se to radi", već treba opraVdati višak uloženog vremena u proccs, pre nego što mogu da se posvetim, na pri­mer, vodenju domaćinstva, predavanjima, pisanju ... w. E. B. ukazuje na činjenicu da jc emocionalni naboj esencijalni deo telepatije i tone može dovoljno jako da se podvuče. Mislim da ovo može previše često da izazove neuspeh naučnih eksperimenata. Oni propuštaju da razumeju da devet desetina okult­nog rada, naročito kada se tiče psihičkih sposobnosti, radi n a emociOllalnom naboju. Bcz benzina kola ne bi krenula; bcz ugradcne emocije nemoguće je obezbe­diti dokaz kakav je drag srcima naučnika. Previše često okruženjc je hladno j kliničko a ljudi koji

19

1

I

sprovode eksperiment zaista šalju svoje sopstvene telepatske signale, kazujući podsvesno sirotoj duši koja se podvrgava testu: "Ono što ti pokušavaš da uradiš je nemoguće, a mi ti i onako nećemo verovati!" Kada se ovako nešto emituje sa emocion­alnim nabojem, više je nego dovoljno da izawve neuspeh, bez obzira koliko je psihisla dobar. Ali, dolaze mladi, svežiji i otvoreniji umovi u područje parapsihologije; postoji nada da će oni uspeli tamo gde su drugi doživeli neuspeh. Na isli način ritualni mag može da koristi golove misaone oblike, kao što su izgradeni za Dan Majki ili velike sezonske proslave, lako da slučajna emocija može da se koristi za slanje telepalskih poruka. Nezgoda ovoga je što osoba ne može da odabere vreme ili mesto. Većina nas je doživela te trenutke kada, bez nekog očiglednog razloga, postanemo vrlo srećni i budimo se osećajući se sveže, vedro i puni smo optimizma. Koristite sve prednosti ovakvog raspoloženja sve dok traje. Gde god da ste, čak i ako hodate ulicom, pošaljite na ovom talasu emocional­nog dobrog raspoloženja poruku ljubavi i nade. Mo7..ete da je usmerite prema nekom ko vam je drag i ko je u tom trenutJ.aJ daleko. Ili, možete jednostavno da dozvolite da ovaj trenutak unutrašnje radosti uteče u svet u celini. Nikada ne trošite uzaludno trenutke kao što je ovaj: to je iSlo toliko deo snage tclepatije koliko i scdcnjc i slanje simbola ili poruka partneru. (:ineći ovo do­dajete sposobnosti Svcl<;ke Nadduše da prevnzidc mračniju stranu zauvek pokušavajući da povuče

20

kočnicu na dole. Ovo će imati efekat i na vas, pošiljaoca, pošto ćele polako postati svesni da proživljavate ovu unutrašnju radost znatno češće. Ništa se ne emituje napolju što se ne vraća vama; to je kosrnički zakon, ponekad nazvan Zakon Povratka. Oni koji konlinuelno emituju osećaje turobnosti, utučenosti i pesimizma otkriće da su okruženi sličnim mislima koje im sc, odskačući, vraćaju. l U ovoj knjizi, akcenat je na strpljenju kao glavnom atributu i praktikovanju j treniranju telepatskih moći. To je, u stvari, jedan od temelja veštine; u svakom slučaju, mora da se kaže da to nije prva vrlina sadašnje generacije, čiji je najveći broj pripadnika rođen u svetu "instant" svega. Uključena u zadatak nastavljanja rada koji je započeo W.E.B., vidim mnoge ljude sa ogromnim psihičkim darovima koji ne uspcvaju da ih dovedu do punog procvata jed­nostavno zato što ne posvećuju dovoljno vremena. Svaki trening ima trenutke dosade za studenta, ali ako su prisutni volja i posvećenost ti tTenuei prolaze i nova snaga izvire iz suvog perioda. Nije dovoljno pročitati nekoliko knjiga i pokušati izvodenje par eksperimenata; skrivene moći uma moraju da se sortiraju, testiraju i treniraju sa toliko determinacije koliko bi osoba trebalo da uloži da postane. na primer, lekar ili inženjer. U trećem poglavlju pod terminom "slikovita sves­nost" dat je dobar savet o izgrađivanju prizora koji

1 Zakon Odskoka. Jedan od Devet Velikih Okultnih Zakona.

Opširno: Murry Hope: PRAKTIĆNA K.EL TSKA MAGIJA (prim.prev.)

21

II

treba da se šalje telepatski. Ovo uključuje upotrebu od strane pošiljaoca i mirisa i zvuka dodatno uz aktuelnu sliku. Sposobnost da se načini vrlo detaljno slika nečega i izbaci na televizijski ekran uma je drugi deo psihičkog treninga. Ona služi da ojača upleteni model takvih veština, od kojih svaka zavisi od druge u smeru uspeha. Ako ne možete da koristite ono što se u okultnom radu naziva kreativna imagi­nacija, onda nema velikog izgleda da postignete mnogo uspeha niti u slanju niti u prijemu poruka.

W.E.B. potpuno razjašnjava da podsvesni um možc dol obavi transmisiju slike daleko lakše nego rcči. Pošto je to tako, vc.štinu izgradnje umnih slika stu­dent bi trebalo da praktikuje svakodnevno, sve dok prizor koji je potreban ne može trenutno da se pro­jektuje (u vidu bljeska/neša) na unutrašnji ekran. Većina okultnih škola stavlja poentu treninga svojih studenata na potpuno korišćenje ove posebne veštine, radeći sa simboličkom imaginacijom u meditaciji i u radovima na stazi 1, obliku visoko dis­ciplinovanog dnevnog sanjarenja. Ovo je toliko važno u teiepatiji da bih savetavala onima koji žele da udu u rad ozbiljno da posvete nekoliko sedmica, ako ne i meseci, pročiŠĆavanju i usavršavanju ove sposobnosti pre počctka rada na samoj telepatiji.

l md na stazi= tehnika u kojoj se um projektuje u niz situacija uz punu čulnu percepciju u obc dimenzije. Opširno u rao dovima D. Asberofl-Nowicki: RITUALNA MAGIJA. STAZE SJAJA. AUTOSTRADE UMA i UNUTRASNJt PEJZAžI. (prim.prev.)

22

Ovo nas prirodno vodi do studija simbolizma i dru­gog dela komplikovanog modela okultnog treninga. Partneri koji rade zajedno treba da imaju slično znanje simbologije, i simbolima, pod kojim ne po­drazumevam one kojc se često vidc i koriste u slanju mentalnih signala, već širok opseg tradicionalne sim­bologije; nudi se cclokupan i zaseban sopstveni jezik. Perfektno je izvodljivo da osoba može da bude u stanju da konstruiše poruku u simbolima, pod uslo­vom da i pošiljalac i primalac koriste iste interpre-tacije. -

Postoji metoda čitanja i pisanja u simbolima korišćena II mnogim modernim školama koja zado­voljava potrebe autične dece. Nju je pronašao i uveo Carl Blitz, Austrijanac roden u blizini ruske granice. Rano u životu došao je do zaključka da je nenak­Ianosi prema drugim narodima hranjena činjenicom da osoba ne može da razume njihove reči ili misli. On je diplomirao na Bečkom univerLitetu kao hemi­jski inženjer, ali je eksperimentisao sa idejom sim­bolističkog jezika koji bi svi mogli da razumeju.

Neposredno pre Drugog Svetskog Rala on je poslat u koncentracioni logor, gde je video kako ubijaju druge zatvorenike, kako je on rekao, "samo zbog reči". Osloboden je i otišao je u Englesku gde je promenio ime u Charles Bliss. Pošto je radio u Lon­donu neko vreme sa suprugom se preselio II Shang­hai. Ovde je počeo da se interesuje za kineske sim­bole i bio je impresioniran činjenicom da su, mada su tu postojale stotine različitih dijalekata, ideografe

23

I li

pisanog jezika mogli da čitaju svi. Počeo je da ek­sperimenlišc sa idejom slikovitih jezika. Godine 1943. ponovo je interniran, ovoga puta od strane Japanaca, ali je nastavio svoj rad na sim­bolima. Posle rata se nastanio u Australiji i počeo borbu da se njegove ideje prihvate. Danas se Blissova Simbolika koristi u podučavanju mentalno hendikepirane dece širom sveta. U svakom slučaju, njegov sistemje neksibilan i sposoban da tumači čak i komplikovane j apstraktne ideje, tako da može da čini pcrfektan simbolički/slikoviti sistem za upotrebu u telepatskim eksperimentima. Par časova izučavanja je dovoljno da omogući svakome da čila ili piše pril ično br.m Blissovim Simbolima. Nekoliko sedmica daje kompletno tekuće znanje. Prilično je prihvatljivo za knjigu kao što je ova da bude pisana Blissovim Simbolima; istu knjigu bi mogao da čita K inez, Francuz, Rus ili Švedanin; posle nekoliko sati podučavanja ovim simbolima svako od njih bi mogao da čita i u potpunosti razume sadržaj. Kada sam se srela sa ovom metodom, shvatila sam da bi mogla da ima mnogo primena u okultnom polju, od kojih bi jedno moglo da bude ESP i telepatsk.i ek­sperimenti. Oblici koji se koriste su jednostavni do krajnosti, lako održavani u umu, i zbog toga lako mogu da budu projektovan; nekom drugom. Gotovo je nemoguće da izbegnemo povratak na reči W.E.B. Ovde imamo novi način razmišljanja. Me­toda komunikacije pronadena za one koji ne mogu da komuniciraju na uobičajen nač;n može dobro da koristi i onima od nas koji pokušavaju da podignu

24

komunikaciju na drugi nivo da bi postigli proboj. To je nova ideja za izgrađivanje, izvođenje i eksperi­mentisanje. Od vitalnog značaja za one koji rade u okultnom polju je da ne dozvole sebi da im poraste samozadovoljstvo. Nikada nije dovoljno da se oslan­jate samo na ono što drugi kaže ili uradi, čak i kada je ta osoba kalibra W.E.Bullera. Takvi ljudi su, da se izrazimo tradicionalnim rečima, Pokazivači Puteva; oni ukazuju na moguće marš-rute, a onda se povlače. Ako su dobro obavili svoj posao, oni koji su ih slušali preduzeće posao koji je već obavljen i stremiti da se dokažu. "Učitelji su", rekao je W.E.B., "prečke na lestvama". Student koristi znanje i iskustvo svog učitelja da se popnc na sledeću prečku, a onda je njegov red da pruži potporu nekom drugom. Gledajte okolo na ono što je novo, vidi tc da li možete to da koristite, o novom uvek postavljajte pitanja, i ako dokaže svoju vrednost, budite spremni da se na lo adaptirate". Na mnogo načina nazadujerno zbog negativnosti svog prilaza životu. Mislimo prvo o onome što zamišljamo da ne možemo da uradimo i tako izgradujemo trenutnu barijeru preko koje onda, moramo da se pentramo. Muškarac ili žena, radeći duž okultnih linija, prilazi životu sasvim drugačije od ostalih ljudi. Umesto da pokušava da se bori i/ili tuče radi potčinjavanja, većina njih cilja da "oseti", JXlkušavajući da uspostavi raport koji će omogućiti rad sa životom, a ne protiv njega. Mislimo o životu kao o apstraktnoj stvari; a još uvek, on je od svega najosećajniji, nešto čiji smo mi deo, nešto što je

25

moguće usmeriti ako sc krećemo oko njega na pravilan način. Tužno, za devet desetina sveta teret je biti roden. Ali potrebna je samo mala količina povetarca da podigne pali list. Svaka misao ljubavi. sreće ili snage emitovana tclepatski, osvetljava celinu. Ovo je deo telepatskog isceljivanja na svetskoj skali. To nisu samo ljudi koje treba iseeliti; toje sušta Duša Sveta sama, i Rasne Duše koje tako lako mogu da oštete oni koji žive u njima. Veliki kakvi bez sumnje jesu, ovi entiteti su izgradeni od strane čoveka na prvoj instanci i zato mogu od njega da budu i uništeni ako je njegova volja dovoljno jaka. Zato je od suštin­ske važnosti da proširimo svoje misli prema onome što se u loži i hramu naziva Planetarno Biće.

' Postoji

okultna maksima da sav duhovni rad mora da startuje iz unutrašnjeg jezgra i da radi prema periferiji. Ako počnemo svaku seansu telepatskog treninga dosti­zanjem (u mislima) Nadduše Sveta, možemo da otkrijemo da dobijamo nazad neke interesantne odgovore. Mladi ljudi prilazeći u današnje vreme ovoj vrsti rada imaju energiju i snagu kao i osećaj za urgentnost koje nisu poscdovali u vreme kada je W.E.B. bio mlad čovek. Ali, on je bio deo gradevine koju je ostavio na kapijama novog veka. Onje ostario po godinama. ali nikada u srcu. Uvek je imao više nego dovoljno vremena za mlade ljude i bio je oduševljen njihovim idejama i planovima za budućnost. Smatrao je da,

l Opširno: Dion Fortune: KOSMIC:KA DOKTRrNA (prirn.prev.)

26

ako postoji posvećenost, onda ni strpljenje ni razumevanje nisu daleko. Ovo govori veoma mnogo i o njegovom sopstvenom razumevanju, kako teme tako i ljudi, jer njegove knjige i sada nastavljaju da se izdaju širom sveta. Prilazio je svojim temama neposredno i pravo, i nije bilo nikakvog glamura ili nepotrebnog ukrašavanja učenja koje ga je omililo njegovim učenicima. Pretpostavljam da će neko nastaviti njegove radove, što svi pisci žele na kraju; ali mislim da će uvek biti onih koji će prepoznavati istinskog učitelja izmedu redova. Pre mnogo godina, ne dugo pošto smo prvi put upoznali W.E.B., moj suprug i ja poveli smo decu i krenuli da se sretnemo sa njim u Tudorskoj kolibi sa slamcnim krovom kojaje tada bila njegov dom. Moja devetogodišnja kćerka je bila neobično mima nek­oliko sati a onda neposredno pre nego što smo krenuli ustala je i prišla mu. Uzela ga je za ruku i rekla: "Podsećaš me na Cheirona, kentaura. I Znaš, i on je bio učitelj." On se nasmejao od srca. "Mnogo si bliže istini nego što znaš!" odgovorio jojje. Za sve nas je posle loga oslao Cheiron. Kao i njegov predak tog imena podučavao je mnoge koji su došli kod njega i svi su ga voleli i poštovali.

DOLORES ASHCROFT-NOWICKI

1 Cheiron. najmudriji od svih kentaura, čuven po svom poznavanju medicine; bio je ocitclj Asclepiusa i Hen:ulcsa. (gltka mitologija) (prim.prev.)

27

•

PREDGOVOR

u ovoj knjizi pokušao sam da izvučem II prvi plan neke sugestije o onome šio je poznalo kao "tc1cpa­tija". Mnogo loga što je napisano bazirano je na mojim ličnim iskustvima duž ovih linija, ali očigledno da svako ko piše o nekoj značajnijoj lemi mora da bude dužan onima koji su prethodno ck­sperimentisali i zabeležili rezultate koje su dobili. Postoje malobrojni istaknuti praktičari II svakom polju rada koji duguju malo ili ništa svojim prethod­nicima. Velika većina nas može profitabilno da sc scti da, ako naše sada!njc stanje znanja izgleda daje mnogo naprednije od onog koje su poscdovali naši preci, to je zalo što mi, mentalno j filozofski, stojimo na njihovim plećima. Mi smo uvek dužni prošlosti, i nikada ne možemo sebi da priuštimo da sc nje odričemo. Isto je i sa knjigom kao što je ova, ali u obradi telepatije susrećemo se sa jedinstvenim ne­dostatkom pisanih infomlacija a mnogo toga i šIo imamo napisano je na takav zamršen način da je za

običnu osobu teško da stekne bilo kakvu jasnu ideju o temi . Prvi izvor onoga malo što je štampano je Britansko Drušlvoza Psihička Istraživanja. Poslojijcdan ili dva druga izvora, ali za praktične svrhe Društvo (u daljem tekstu označeno skraćenim D.P.I.) još uvek

29

I

I

ostaje autoritet o ovoj temi. Poslednjih godina napre­dovanje nekih od mnogih parnpsiholoških društava je sadržavalo studije o rezultatima dobijenim na polju telepatije, ali ponovo, njih prosečna osoba ne može lako da razume. U ovoj knjizi pokušao sam da dam, u jednostavnijem obliku, rezultate koje su dobili neki od najnaprednijih istraživa�a telepatije, ali uglavnom ona sadrži rezultat mojih sopstvenih iskustava i ek­sperimenata na ovom rascinantnom polju is­traživanja o skrivenim moćima ljudskih bića. "Gnothi se auron", rekao je Grk starih vremena -

""IJ01.IIaj .�ebe" - i ovaj ukor, ako se pravilno razume, odvešće nas duž jcdnc od Staza do Unutrašnje Moći. Konačno, moram da zahvalim na savetu i pomoći mnogima od braće u ovom radu, ali iznad svega na asistenciji i ohrabrivanju svojoj supruzi. Knjiga treba da pomogne onima koji prilaze temi prvi put, kao i onima koji su već studirali duž ovih linija. To je moja iskrena želja i sa ovom nadom je šaljem u svet.

W. E. Butler

30

•

ŠTA JE TELEPATUA?

"Taje telepatija" obično se kaže kada se dogodi nešto �udno na mentalnom polju i izvede prose�nog �oveka iz uobičajenih misaonih navika, mada se po pravilu reč pogrešno koristi u većini slučajeva. Zato ćemo da definišemo termin "telepatija" pošto je sav�eno tačno, kao što je slavni Dr Johnson jednom primetio, da definisanje termina štedi mnogo argu­mCnlovanja. Reč dolazi iz ranih dana D.P.r. koje je osnovano u viktorijanskim vremenima d a bi izučavalo one čudne događaje koji se danas obično označavaju kao "natprirodni fenomeni". Trojica od osnivača Društva bili su profesor Sidgwick; Frank Podmore i F.H.W. Myers. Myers, koji je bio klasični nau�nik i pesnik značajne reputacije, uveo je naziv "lejepatija", koji je načinjcn od dve grčke reči koje sastavljene zajedno nose značenje "osećaja na daljinu". Ova reč je iskovana da pokrije sve one slučajeve sa reputacijom natprirodnih aktivnosti koje uključuju neku vrstu "aktivnosti na daljinu" izmedu pojedinaca. Njegovo sopstveno obj�njcnje reči bilo je da ona znači pokrivanje "komunikacije impresija bilo koje vrste od jednog uma do drugog, nezavisno od prepoznatih kanala čula". Ova definicija je dovoljno široka da pokrije većinu natprirodnih fenomena, ali on i njegovi saradnici u

31

I Društvu skovali su dalji termin 7.a ovu telepatsku akciju i reakciju kada se svesno izvodi. Ovaj lennin je "transfer misli" i možemo da pojednostavimo ma­teriju ako mislimo o "telepatiji" kao širem i generali­zovanjem polju; a o "transferu misli" kao jednom posebnom aspektu. Kao što ćemo videti kasnije, postoje drugi specijalizovani aspekti koje Ireba obra­dili, ali za trenutak ćemo koristili reč "telcpatija" i za svesni i za nesvesni transfer misli, osećaja i želja - a i drugih stvari. Kada je D.P.l. osnovano, njegovi istraživači su počeli da izučavaju fenomen telcpatije i transfera misli iz dva različita ugla. Sakupili su podatke o mnogim slučajevima spontane manifes­tacije telepatije i brižljivo ih proveri!i. U isto vreme, počeli su seriju pažljivo smišljenih eksperimenata u transferu misli.

Internacionalna reputacija

Za našu sadašnju svrhu nije potrebno da ulazimo dalje u istoriju D.P.J. osim da kažemo da je ono sebi obezbedilo internacionalnu reputaciju kao Društvo sa vrlo visokim standardom naučnog prila7.a svim navodnim natprirodnim događajima. Materijal koji je prosledivaJo D.P.1. ima visoku dokaznu vrednost. Neki od nas dok izučavaju i proeenjuju ovaj materi­jal, žale što tennioi Društva nisu bili malo širi pošla oscćamo da postoji mnogo toga više što se odigralo na ovom polju u vreme k<lda je Društvo počelo svoja istrdživanja.

32

U islo vreme, treba pomenuli da Društvo kao ceJina nije definisalo oficijelnu tačku gledišta u vezi sa nat­prirodnim subjektima. Svaki član je slobodan da pravi sopstvcne opservacije i da izvlači sopstvene· zaključke iz dokaza koji mu sc podnose, ali niko ne može da govori u imc Društva i da kaže da je ova ili ona izjava oficijeino mišljenje D.P.1. Treba pomenuli 10, pošto neki članovi Društva svojim elokventnim i snažnim izjavama u javnosti, često navode neo­prezne novinare na fonniranje mišljenja da "Društvo za Psihička Istraživanja kaže ovo ili ono". Potpuno odvojeno od baznog rada D.P .1. mnogi drugi

eksperimenti su izvedeni u ovom polju. Možemo čak

da vidimo i početke oficijelne istrage u nekim od

komunističkih zemalja. Jedna od dodatnih leškoća za

njih pOŠlO su bili pod uticajem dijalektičkog materi­

jalizma Lenjina i Marksa je da fenomen mom da se

pronese u čislo materijalistički ram referenci. Na

primer, da li sc telepatija pokorava zakonu invennih

kvadrata, kao sve ostaJe poznate maierijaine ener­

gije? Očigledno ne, i zato eksperimentatori iza

Gvozdene Zavcsc moraju na neki dovitljiv način da

pronadu put za integrisanje telcpatskog fenomena u

generalnu ideologiju dijalektičkog materijalizma.

Postoje i drugi, koji nisu potčinjeni nijednoj posebnoj ideologiji, koji poJ.:ušavaju da otkriju kol iko činjenice

le/epa/ije povećavaju ili smanjuju mogućnost ljud­skog preživljavanja posle smrti. Treba pomenUli da se u činjenicu telepatije više ne sumnja, osim medu malim grupama tvrdokomih naučnika koji spadaju u

33

red onih ljudi koji, uprkos svim dokazima koji POtvrduju suprotno, i dalje veruju daje Zemlja ravna.

Pošlovanje naučnika

Naravno, postoji uopštena reakcija većine publike koja klBsifikujc sve takve pojave kao "Gomilu glu­posti !" (izrazi su zamenljivi prema ukusu). Ali čak i takvi nepomirljivi ljudi koji ne veruju, kada im se tema približi privatno, priznaju da "postoj i nešto u svemu tome, ali naučnici će to utvrditi u dogledno vreme!". Ovo čudno poštovanje naučnika u ovim danima dobija oblik poštovanja koji je nekada ukaz­ivan svešteniku. U svakom slučaju "naučnik" je onaj ko koristi izvesnu mentalnu disciplinu u svojim is­traživanjima i svako ko primenjuje istu metodu može podjednako da tvrdi da je naučnik. Ukratko, naučnik opaža fenomen, fonnira odredene teorije da bi računao na njih, koristi svoje tcorije da izvodi ponovljene eksperimente uz različite metode prilaza i konačno izbacuje napred rezultate svoj ih eksperi­menata u obliku hipoteze. Ova teorija - pošto je to sve što realno jeste - biće blisko ispitivana od strane njegovih kolega-naučnika, j vrlo verovatno će biti značajno modifikovana kada oni izvode svoje ek­sperimente iz ugla svojih sopstvenih posebnih po­gleda. Takode, postoje mnogi naučni!.:i koji, kao i mnogi teolozi, ne mogu da prihvate nove teorije zato što se one ne uklapaj u u njihov sopstveni oblik razmišljanja, i ti ljudi će učiniti sve što mogu najbolje

34

- ili najgore - da diskredituju i teorije i one koji su ih publikovali. U svim ljudskim razmišljanjima postoji tendencija da se padne u korak sa većinom, i svako napre­dovanje instinktivno trpi rezislcnciju ako izgleda da ide nasuprot onome što se već podržava. Ne samo da trpi rezistenciju, već je često i strasno vredano, a istorija ljudske misli pokazuje samo previše jasno dubine do kojih čak i dobri ljudi mogu da potonu. Ovo se događa zato što strahovita snaga instinkta krda postoji II svakom od nas, i čini nas emocionalno bremenitim predrasudama protiv svake nove ideje koja može da uznemiri fomlirani poredak stvari. Ljudsko razmišljanje teži kretanju kroz dobro utabane koloseke, i ta tendencija, fonnirana kroz hiljade godina, ne menja sc lako. Ali, kako kaže profesor u knjizi Olivera Wendella Holmesa sasvim korektno, žljcb (kolosek) je isti kao i grob, samo ne toliko dubok. U svakom slučaju, takav kolosek može da postane grob - mesto za sahranjivanje nezavisne misli. Sve ljudske organizacije su ovome podložne, kako pokazuje istorija. Ona pokazuje i da se uvek stiže do tačke kada se neki ljudi oslobađaju takve krutosti, bilo da je naučna, medicinska, religiozna iJi ideološka.

Nadnormalni fenomen

U današnje vreme, vidimo veliki pokret prema novim oblicima mišljenja, novim pogledima na život i novim metodama istraživanja tema koje su ortodok-

• 35

I

sne institucije prethodno odbacivale sa prezTenjem. Postoji mnogo ludosti, mnogo okrutnosti i mnogo fanatičkog mišljenja II vezi sa natprirodnim feno· meni ma. Ovo sc odnosi ne samo na onc koji pri­hvataju mogućnost psihičkih i okultnih događaja, već i na one udrugom kampu, koj i govore luckaste stvari, imaju kompulzivno neverovanje koje odbija da razmotri bilo koji dokaz i podjednako su fanatički II svom poricanju i proganjanju onih koji se razlikuju od njih. U stvari, tendencija poročnost; progona jc vcća II krućim grupama. Ova dva opoziciona kampa manjc ili više optužuju jedni druge i treba ih ostaviti da se izbore i isteraju stvar na čistinu II svetlu svojih sopstvenih predrasuda. Ovde sc nadamo da ćemo dosegnuti za otvoreno umnim i liberalnim mis­liocima na svim nivoima i da ćemo pred njih izneti određene informacije koje će im omogućiti da pros­tudiraju ovaj aspekt natprirodnog i u teoretskom i u praktičnom maniru, u pravom naučnom duhu. Mnogi misle o instrumentima iz laboratorije - test­cevima, Bunzenovom plameniku i električnim spravama - kao suštinskim za rad naučnika. Ovo je samo deo, pošto sve zavisi od vrste istraživanja koje se preduzima: fizičkog, hemijskog, biološkog, elek­tronskog, psihološkog . . . da pomenerno samo neke. Svi imaju svoje instrumente i neki od njih su vrlo komplikovani. Drugi koriste vrlo jednostavnu apara­turu. Većina rddnika II psihičkoj nauci koristi vrlo malo takvih pomoćnih sredstava. Glavni instrument je osoba, madajedan broj sprava za beleženje raznih vrsta možc da sc primenjuje.

36

To je situacija koju iznosim pred vas sa naučne tačke gledišta, i to je suštinski deo cele naše procedure ako ćemo proizvoditi rezultate koji će izdržati is­traživački kriticizam koji će biti etiketiran protiv

•

njega. Većina ljudi ne brine bespotrebno oko oficijelnog naučnog ugla. Oni jednostavno žele da vide lično da li takvo svojstvo kao što je telepalija zaisra postoji, kako deluje, kako može da je razvija obična osoba i za koje svrhe možc da se koristi. Ovde ulazimo u sferu moralnih vrednosti i rasuđivanja. pošto telepat­ska sposobnost možc, kao i svi drugi darovi, da se upotrebljava i Zloupotrebljava.

Ove uvodne napomene su, kako smatram, dovoljna osnova za razmatranje opštih uslova pod kojim telcpatija deluje i koje oblike uzima. Prateći to, obezbedićemo bazne vežbc koje su potrebne za pronošenje svojstva II aktivnost, zajedno sa tehni­kama koje pomažu. Koliko od naučnih metoda može da se upotrebi u istraživanju uglavnom je pod kon­trolom pojedinca. Što vaš rad više prilazi naučnim standardima, bolje će biti prihvaćen. Po mom mišljenju prilaz na pola putaje najbolji, pošto osoba može da poslane vrlo kruta u ovom radu. Subjekti koje koristimo u svom telepatskom radu nisu inertne hcmijske supstance, niti mehanički instrumenti, mada neki od njih mogu da se primenjuju. Naši principijelni instrumenti su življcnje, razmišljanje, osećanje ljudskih bića, i to uvek mora da se ima na umu. Neuspeh raspoznavanja ovih personalnih cle-

37

I

L . '

mcnala �esto je, u prošlosti, redukovao ili potpuno ukočio svaku vrstu rezultata.

Oblici promene

Mada je telepatska sposobnost uobi�ajena za sve, njen razvoj zahteva neograni�enu strpljivost -kvalitet koj i nije toliko uobi�ajen koliko se misli, u ovom instant i užurbanom vremenu. Kao što je rečeno, naši instrumenti su život i senzitivna ljudska bića; njihova mentalna i emocionalna stanja svesti su konstantno promcn1jiva i to izaziva varijacije stanja uslova u kojima se naše istraživanje sprovodi. Ovi promenljiv; oblici moraju da se opažaju i kod "pošiljaoca" i kod "primaoca". Iznad svega ostalog, 7..ahteva sc stanje uma čoveka koje je jedan čuveni viktorijanski nau�nik opisao kao "zadovoljan da sedi pokorno pred prirodom, zadovoljan što prati tamo gde ona vodi". Kruti uslovi treba da se primenjuju predostrožno na početku vašeg rada. Kasnije, naučićete koj e uslove treba "zategnuti" a koje "ola­baviti". Na startu, brinite uglavnom oko opazivih činjenica. Izgradnja teorija namenjena je kasnijim datumima. Kada se izučava bilo koja nova tema najveća ludost je ignorisanje svega što je napisano o njoj. Star­tovanje bez ikakvih prethodnih podataka znači da će biti načinjen vrlo mali napredak; tako treba prou�iti ono što je objavljeno o ovoj temi. Može da se dogodi da su drugi, radeći duž istih linija, načinili izvesne sugestije u vezi daljih metoda prilaza a tc sugestije

38

mogu da nam daju nove uvide. Ponovo, drugi su možda dokazali da izvesne linije rada ne dovode do realnih rezultata, i lO može da spre�i naše uzaludno trošenje vremena. Kako postajemo veći stručnjaci, to je moguće da otkrivamo da neke od tih neproduk­tivnih linija istraživanja imaju vrednost posle svega; možda su originalni istraživaei načinili grešku. Ovde je vredno da sc prisetimo da su hiljade tona rude uranovog oksida bačene kao smeće pošto nisu sadržale poseban metal koji je tražen. Kada su Pro­fesor i Madam Curie radili na nekom od ovog smeća otkrili su da je jedan od najrcdih i najvažnijih metala na svetu - radijum - sadržan u uranovom oksidu. Klasičan slučaj bacanja bebe sa vodom od kupanja! Moždajc stoga interesantno i verovatno korisno ako sc, kada fonniramo svoje rezultate, osvrnemo unazad na neke od tih ranijih eksperimenata koji očigledno nisu dovodili do rezultata. Može da sc dogodi da se pronade novi ugao prilaza a sa njim nove neprimećene einjenice. Uvek kada sc počinje eitanje knjige kao što je ova postoji pokušaj da se ignorišu uvodna poglavlja. Neki ih i potpuno preskoče. Oni žele da predu na vežbc,oni žcle da startuju. U svakom slučaju, uvodne napomene imaju dve funkcije. Jedna je da vam daju dobro opšte znanje o temi, a druga je da se poveže ovo novo znanje sa vašim sopstvenim opštim znan� jem. Iz ovog razloga, uvodne napomene imaju vred­Ilost pošlo dovode do kondicioniranja vašeg uma na praktičan rad koji leži pred vama.

39

I ,

I

I I I

•

FIZIČK1 USLOVI ZA USPEŠNE EKSPERIMENTE

U svakom polju istraživanja uvek je prednost ako može da sc pregleda prostor II kome nameravamo da radimo, i isto se odnosi i na rad sa temom kao ŠiO je Iciepatija. Mada možemo da budemo laici o onome šIo je uključeno II na.�u oblast istraživanja (osim možda nekih opštih šema), uvek moramo da imamo na umu istinu da ni jedan predmet ne možc da sc izučava II izolaciji. Uvek, i II najkompleksnijim i indirektnijim načinima, on je povezan sa mnogim drugim poljima ljudskog istraživanja.

Etilka razmatranja

Pre početka izučavanja svojstva II detalje, bilo bi korisno ako ga pogledamo sa tačke gledišta "mo­tiva", Posle svega, obično imamo neki motiv za startovanje na novoj slazi rada. Kakav je, onda, naš mOlivda izučavamo svojstva telepatije? Jedan motiv,

naravno, može da bude jednostavna želja da znamo. Ali to nije dovoljno da se istražuje materija; šta ćemo da radimo sa svojim otkrićima? Tclepatija. kao i svaka druga sposobnost uma, može da se koristi za dobro ili za zlo. pošto je sama po sebi neutralna. Ovde dolazimo na područje etike i morala. i uranjama u

41

džunglu konfliktnih ideja; široko diferencijalni oblici za "bolje i više" ili životne navike i stilovi lako dovode do podela u "tabore" i "plemena" u našoj modernoj civilizaciji. Možemo lako da se izgubimo u ovoj moralnoj-nemoralnoj-amoralnoj džungli misli i žudnji; ukoliko nemamo neke jednostavne vodstvene linije na koje možemo da se osloni mo -neku Ariadninu nit koja će nas voditi kroz moralni lavirint. Jedan vrlo visok autoritet u komunističkom društvu jednom je napisao da je sve što se dokazalo kao dobrobit Komunističke partije bilo dobro i istinito. Sve što nije podržavalo partiju bilo je, ipso jacto,

pogrešno i zlo. Ovakav način razmišljanja je daleko rasprosrranjeniji nego što prosečan čovek pret­postavlja, i, u stvari, on leži ispod većine naših razmišljanja o bilo kojoj temi u kojoj imamo lične interese. Kada se tiče naših personalnih interesa, mi prirodno težimo opoziciji u odnosu na nove ideje za koje osećamo da mogu da deluju preteće u odnosu na naš način mišljenja. Ovaj otpor novim idejamaje, naravno, čisto emotivna i iracionalna reakcija. Tako, svaka nova ideja mora da sc suoči sa iracion­alnom reakcijom mase čovečanstva; "Ona je jedino tačna ako u njoj ima nečega što je korisno za mene". Mada ova okrutna izjava može da se izgovoti na nekoliko različitih načina, i pod raznim naličjima i konvencionalnim frazama, ona je bazna reakcija velike većine ljudi. Ako pažljivo pogledamo II svoje sopstvene personalne motive za izučavanje i upotrebu telepatske sposobnosti, uvek ćemo pronaći

42

ovu baznu nedoumicu kako čuči u nekom mračnom uglu našeg uma. To jednostavno znači da smo mi svi ljudska bića sa manama. U svakom slučaju, postoje izvesne vodstvene linije i za naše svrhe možemo da ih sumiramo u tri kratke tvrdnje. Prvajc da ne smerno da pristupamo upotrebi bilo kakve telepatske moći koju razvijamo jed­nostavno za naše sopstvene hirove. Drugaje da treba da posvetimo svoju novu moć služenju Bogu i čoveku; treba da žudimo da znamo, da bi služili. l Treća je da ni pod kakvim okolnostima uopšte ne smerno da koristimo telepatsku moć da dominiramo

bilo kojom drugom osobom protiv lijene vo/je. Potpuno sam svestan da su ovo "saveti za perfekciju" i kao takve ih izdvajam. Po opštem pravilu grešima i padamo nedaleko od ideala, ali dobro je držati ove savete o perfekciji II čelu naših razmišljanja kada radimo sa svim natprirodnim stvarima.

Aura

Oko svake osobe nalazi sc vrlo realno polje psihičke energije. Rasprostranjeno je poznato kao "aura" i oko leme postoji dobar deo luckastog razmišljanja. Do­voljno je reći da normalni limiti aure fonniraju vrstu psihičke barijere i ne smerno, svojom telepatskom praksom, da činimo ništa da bi slomili ovu person­alnu barijeru protiv volje osobe koja je u pitanju.

l Opširno W.E. Butler: ŠEGRT U MAGIJI

43

Ukoliko svojevoljno "spuste" svoju odbranu, onda možcmo - ako smo sigurni u svoje motive - da delujemo na njih u telepatskom maniru osoba­prema-osobi. U svakom slučaju, ovakav sporazum ne srne da se dobije nikakvom metodom postaVljanja pitanja kao što je verbalna sugestija (da je osoba "nagovorena" na saglasnost), niti smeju da se koriste droge, ili, štoje veoma važno,da sc normalan kontakt izmedu prijatelja ili ljubavnih parova eksploatiše na ovaj način. Dobro je da zapamtimo da isto kao što postoje pri­rodni zakoni na fizičkom planu, tako postoje slični zakoni i na psihičkim nivoima, i mada na oba nivoa egzistencije može da izgleda da smo ih izbegli, sušta je istina da "šta čovek seje, to i žanje". Postoji istinski moralitet koji ne vlada običajima plemena, već pre­poznaje zakon uzroka i posledice koji se dobro održavn na svim planovima egzistencije. Što se tiče naše teme telepatije, možemo da kažemo da postoje izvesna bazna razmatranja moralne odgovornosti koja moraju da se uzmu u obzir. Svako ko ovo ignoriše pre ili kasnije će iskusiti rezultate luekastog ponašanja, što sam mnogo puta video tokom godina posvctenih radu u nadnormalnom polju.

Opšti lL'dovi

Možcmo sada da predemo na opšte uslove koji su se pokazali kao najbolji za telepatski rad. Cela tema "uslova" jc trnovita. Mnogi takozvani naučnici insis-

44

tiraju na nametanju svojih sopstvenih krutih uslova u svakom eksperimentu koji mogu da izvoljevaju u ovom polju, potpuno zanemarujući činjenicu da ovi uslovi mogu da spreče natprirodni dogadaj. Ako, kada snimamo fotografiju, neki pripadnik ple­mena iz Kamenog Doba insistira da se film izvadi iz kamere i ispita na dnevnom svetlu pre no što nam se dozvoli da napravimo fotos, naši napori su uzaludno utrašeni, pošto bi film uništila ista snaga svetlosti koja bi, pod korektnim uslovima, dala perfektnu fotografiju. Naša ljutnja kada nam prijatelj jz Kamenog Doba veselo prokomentariše da je foto­grafija bila simulacija, blisko je paralelna sličnoj ojađenosti koju doživljavaju istraživači psihičkih fenomena koji se sretnu sa islim mentalitetom �amenog Doba pod "naučnim uslovima". Zbog toga Je bolje ne insistirati na previše krutim uslovima u ranim sladijumima našeg rada. Kako napredujete u svojim eksperimentima, moći ćete da otkrivate us­love koji su neophodni. Ovi uslovi variraju odjednog pojedinca do drugog, ali opšti uzorak će iskrsnuti i označiti vam koji uslovi treba da se "olabave" a koji da se "zategnu". Madaje povoljnije da koristimo termine "pošiljalac" i "primalac" za dvoje ljudi koji su povezani u telepat­skom eksperimentu, kroz iskustvo smo otkrili da , mada je na spoljašnjim nivoima ovo dovoljno tačno - pošiljalac ima sliku da "šalje" a primalac se pret­postavlja da prikuplja tu sliku i bcleži je - unutrašnji proces je nešto drugačij i. Iz mnogo eksperimenata, pojavljuje se da u većini slučajeva primalac, daleko

45

od loga da je pasivno ogledalo prizora koje "šalje" pošiljalac, stvarno doseže u unutrašnju svesnost i ostvaruje pozitivan kontakt sa njim, lime primajući sliku koja se održava u umu pošiljaoca. Obična analogija sa radiom nije primenijiva u ovom obliku lelepatskog transfera. Postoji nekoliko nivoa telepatskog transfera koji mogu da udu u igru, i to u rad uvodi elemenat kompleksnosti. Kada pošiljalac misli o primaocu daje na nekoj udaljenosti, rezultati su ograničeni njegovim idejama o toj distanci. Ako on snažno naslika primaoca kao da muje blizu, onda su dobijeni rezultati značajno bolji. Ovo potkrepljuje sugestiju onog okultnog učenja koje kaže da je razdaljina na unutrašnjim nivoima stvar simpatije i da ima malo veze sa fizičkim idejama o distanci. U svakom slučaju, ako pošiljalae radi najbolje što možc rezultati se poboljšavaju.

Telepalski trening

Stigli smo do pitanja telepatskog treninga. Mnogi koji pokušavaju da rade na ovom polju izgleda da misle da je telepatska sposobnosI nešto 7..8 šta nije potreban nikakav trening, ali oni koji su u materiju ušli dubljc shvataju da sposobnost mora prvo da se uzdigne, potom da se stabilizuje i brižljivo trenira, ako žele da sc dobiju rczultati koji vredc. Posloje izvesne metode uzdizanja lelepatske senzitivnosti, ali uopšteno govoreći sama želja da se koristi sposob­nost počeće da jc podiže.

46

Nesvesna telcpatska akcija konstantnojc na radu oko nas, i lO sugeriše da je potreban vrlo mali stimulans da jc dovede II normalnu budnu svt!snosl. Ali onda mora da se trenira jer u suprotnom postaje ono Šio sc ponekad naziva "divlji talenat"

], ne­

pou7.dan i neizvestan u svojoj aktivnosti. U izvesnim okultnim organizacijama, ovaj trening je postao "fina" veština, i razvija se telepatija takvog reda kakav se relko vida izvan Loža, u šla sam se lično uverio. Ncma ničeg posebno tajnog oko metoda koje upotrebljavaju ok ulti st i. Ono što je prirnetlj ivo je sistematski trening j pošiljaoca i primaoca. Za grupu ljudi je savršeno moguće da obavlja trdllsmisiju kom­binovane poruke jednoj osobi, i podjednako jc moguće za jednu osobu da komunicira sa grupom. Video sam oba ova oblika telcpalije u primeni j primetio da postojan, disciplinovan rad Uključen u trening daje rezultate. Sada moramo da razmotrimo do detalja uslove pod kojima naši eksperimenti treba da budu izvodeni. Pre svega, moramo da pridemo svojoj temi sa izvesnim verovanjem u njenu mogućnost. Naše "verovanje" po količini ne treba da bude ništa veće od mentalnog truda da se bude neutralan II prilazu subjektu. Obično se misli da je neophodno za pošiljaoca da se "kon­cerlIriše" dugo vremena na zamišljenu sliku koju prenosi. Misli se i da pošiljalac treba intenzivno da želi da projektuje poruku odatle gde jc on do mesla na neku razdalj inu. Ovo nije to.

l Opširnije; WE Butler: KAKO SE RAZVIJA VIDOVI_ TOST (prim. prev.)

47

r

,

Period vremena II kome je pošiljalac aktivan treba da bude samo delić sekunde; II srvari, teška koncen­tracija tokom značajnog perioda vremena može da spreči svaki transfer misli.

. ' Aktucini mchani7..am telepatskog Svojstva JC na ncs­vesni m nivoima umova i pošiljaoca i primaoca. Sve što je potrebno od pošilja�a je da �n rorm� misaonu sliku maksimalne Jasnoće kOJa se šalje, zajedno sa emocijom povezanom sa njom. Ned

,osta­

tak ovog emotivnog naboja često p�ouzTok.uJe d�

"Ic!cpalski senzitivac omaši" . Modc�ll para'p

slholo�� počeli su ovo da shvataju i sada konste ��Iz�rc �?JI su drugačij i od Zener karata i geometnJsklh diJa­grama 7..3 svrhe transmisije.

Intencija i vizualizacija

Nabijena mentalna slika koja je izgrađena svesno usmercnim naporom pošiljaoca sada mora da b��e utisnuta u njegovu sopstvenu pods vest pod najbolJI� mogućim uslovima. Ovo nas dovodi d� razmatranj� "intencije" i "vizualizacije". IntenCIJa, kako ml upotrebljavamo reč, je čin volj� čijim �sredstvo�l uključujemo podsvesni mentaIm mehamzam u st�nJc spremnosti za rad pri ruci. To treb� d� bu�e �rurn.o naprezanje volje; ne sme da bude ukljUčivanja silovI­tog napora. Ovo važi za sve suptilnije psihi

.�ke fen�­

mene kao i za rutinski trening koncentracIJe, mcdl­tacije

' i vizualizacijc. Postoji priča koju je is�ri�a�a

sada pokojna Dr Annie Besant, o svom dOžIvljaju

48

kada je bila učenik teozofskog genija Madam I·I.P. Blavatsky. Dr Besant je sedela pokušavajući da se koneentriše prema instrukcijama koje joj je dala Madam Blavatsky. U jednom trenutku dama je vrlo spokojno primetila: "Moja draga Annie, da se ne koncentrišeš svojim obrvama?" Na ovaj način je skrenula pažnju Dr Besant na činjenicu da napreže mišiće svog lica pokušavajući naporno da sc koncen­triše. Većina početnika pada u istu zamku, koja izvire iz vrlo bliske veze izmedu uma i tela, gde telo odgovara na različite mentalne i emocionalne tenzije. Postoji "jezik tela" koji ovo automatski izražava. U našem telepatskom radu ovo se manifcsruje u glasu koji "zove" upravo kada preduzimamo korake u tišini. Zbog toga svako mora sebe da obuči u primeni "relaksacije". Postoje mnoge metode relaksacije, ali je ona koju ću vam dali vrlo jednostavna i efikasna. Postoji i jednostavna vežba disanja koja takode pomaže. Pošto postigne opušteno stanje pošiljalac je spreman da prenosi poruku primaocu. Rekli smo da ne treba da bude nikakvog napora da se " pošalje misao". Sve što je potrebno je da imate što je moguće bistriju mentalnu sliku. Ova slika može da se izgradi bistrim vizualiziranjem. i to obično znači da moć vizualizacije mora da se namerno trenira, pošto jasna prirodna vizualizacija nije toliko uobičajena koliko sc pretpostavlja. Obično, koriste se pripremljene slike i prizori, ali rad koj i sc uključuje u trening sposobnosti vizualizacije daje ekstra bistrinu pri­zorima koje pošiljainc mora da prenese svom

49

l ,

' I

I I

podsvcsnom umu, i ovo je razlog zašto vam vrlo ozbiljno savetujem da trcnirate sposobnost vizuali­zacije; �ak i ako možda imale snagu vizualizacije koja je dobro razvijena i ako možete da je koristite konzistentno.

ProjeklovIIne slike

Postoje ljudi koji mogu da gledaju u bilo koju ravnu površinu, kao ŠiO jc list papira i da na nju projektuju sliku koju su mentalno vizualizirali, i laj projeKtovani prizor pojaviće im sc kao objektivna slika. pod izves­nim uslovima tako projektovane slike mogu biti viđene od strane drugih ljudi koji gledaju u taj papir na koji je projektovana vizualizacija. Ovde imamo dcljcnu telepatiju, i mnogi eksperimenti su izvedeni duž ovih linija. Svojevremeno sam poznavao de­vojčicu koja je mogla da crta zapanjujuće tačne si­luete predmeta. Kada sam je pitao kako to radi, odgovorila je: "Mislim i vučem linije oko svojih misli". Ona je očigledno projektovala unutrašnju vizuelnu sliku. U drugoj kategoriji, upoznao sam psihistu, Otta von Bourga, koji je mogao da projektuje takve sike u kristalnu kuglu, i njih je mogao da vidi svako ko gleda u kuglu u isto vreme. U ovom slučaju, delovali su i drugi faktori. Ova disgresija o vizualizaciji može da izgleda da razbija ono što je re�eno, ali pošto je vizuali7..3eiona sposobnost od velikog značaja za ovu materiju, oseĆam da čitaoca treba upoznati sa svim

50

činjenicama. Vratićemo se pošiljaocu. Sedeći u re­laksiranom stanju i regulišući svoju intenciju na prenos, slika ili prizoru njegovom svesnom umu biće nametnuti od strane senzil'ivnih podsvesnih nivoa njegovog uma i bićc otvoreni prema korespondent­nim nivoima uma primaoca. Odatle će, kada uslovi budu pravi, izroniti u njegov svesni um i biće za­bc1ežena. Rekli smo kada uslovi budu pravi, pošto postoji �udesni vremenski zastoj koji se često opaža u telepalSkom radu. Poruka je primljena u vreme kada je poslata, ali iz nekog razloga, ona kasni il i je potpuno potisnuta. Ovo je povezano sa aktivnostima svesnog uma primaoca, ali obično u eksperimental­nom radu postoji jak razlog 7..3 prizore da izranjaju čim su primljeni. Kako će se proces odvijati zavisi od psihološkog tipa. To može da bude unutrašnji glas koji govori ili može da se vidi vizuelni prizor. Ponekad dolazi kao jasno i definisano znanje - bez ikakvog prizora uopšte. Ponekad može da bude ijaka mentalna impresija. A ipak, ponovo, ona može da uopšte ne ude u svesni um primaoca, već da iskrsne kroz ono što je poznato kao "automatsko pisanje". Može i da se dogodi da se koristi više od jednog kanala.

Slučaj automatskog pisanja

U vezi sa prijemom telepatskih poruka posredstvom automatskog pisanja, postoje mnogi dobri aktuelni slučajevi koji su zabeležen i u analima psihičkih is-

51

traži vanja. W.T. Stead, novinar i društveni refonna­tor, koji je poginuo u katastrofi Titon�ka, imao je m� dobijanja telepatskih poruka od drugIh na �vaJ nač

.m,

kao i g-dica E. K. Bates, jedna od prvIh člam�a D.P.I.; a postoje i mnogi drugi koji su beležili svoJa iskustva ovakvog oblika te]epatskog prijema. Jedno vreme sam i ja imao istu sposobnost i jedan primer iz mog ličnog iskustva može da bude interesantan. U to vreme živeo sam nekoliko milja izvan Londona, u kome je stanovao moj učitelj za ovu

. mater

.iju.

Neočekivano bez ikakvog predznaka sledIo sam Im­puls, uzeo olovku i p..1pir i spremio sc za automatsko pisanje. Na svoje iznenađenje, napisao sam: "J

� sam II Švajcarskoj, smešten sam II jednom hotelu VIsoko u planinama. Sedim na terasi hotela, posmatra� izlazak sunca iznad snežnih vrhova". Ova poruka Je bila potpuno iznenadcnje, pošto nisam znoo daje moj učitelj von grado. Da bih prove rio, telefonirao s�m na njegov londonski broj. Javila se kućna pomoć

.mca

i rekla da je on odsutan i da je na odmoru u ŠvaJcar­skoj. Kada sam sledeći put video učiteijo, pilao sam ga o ovoj poruci. Rekao je da je ona savršeno tačna, ali da nije imao nikakvo svesno znanje da je poslao tokvu poruku. Ovo je bio slučaj i sa prijateljima W.T. Stcada koji su slično komunicirali preko moje ruke ovakv{m automatskim pisanjem. N isu znali da su slali bilo kakve poruke, čak i ako su bile savršel�o korcktnc. Izgleda da je neki deo naše unutrašnJc svesnosti vrlo aktivan na notprirodan način bez znanja svesnog uma o onome šla se događa.

52

•

PSUflČKI I PSrnOLOŠKI USLOVI

Ovde moramo da se vratimo na kratku referencu iz drugog poglavlja u vezi "distance", Rekao sam da, ako je pošiljalac preneo poruku preko misli i pri­malac bio sasvim blizu njemu, ondaje postojala veća šansa da bude primljena. Sada ću to da proširim, pošto dolazi do vrlo značajne razlikc u odnosu na rezultate koje dobijamo. Naviknuti smođa smatramo svoju okolinu kao odvojenu od nas prostorom ili razdaljinom, i, naravno, normalan živOI na zemlji ne bi mogao da se obavlja ako bismo ignorisali faktor razdaljine. Nevolja je da težimo da projcktujemo ideju fizičke distance u ne-fizičko područje u kome sprovodirno svoje telepatske eksperimente. Naviknuti smo da mislimo o sebi kao o "kapsu1ira­nim bićima" -jedinicama života koje su separatne u odnosu na sve druge slične jedinice - ali iskustvo u korišćenju telepatskih i psihičkih sposobnosti brLo nas uverava da postoje aspekti naše unutrašnje pri­rode koji su uvek u nekoj vrsti aktuelnog kontakta sa svim drugim žiVOInimjedinicama. Ovo je slučaj, ako mislimo o primaocu kao odvojenom razdaljinom od pošiljaoca i rezultati kojcdobijamo biće pod uticajem tog verovanja, pošto će ideja o slanju poruke kroz razdaljinu izazvali da o njoj mislimo u tenninima limita i možemo unutar sebe sumnjati da l i možemo

53

I I

da projektujemo misao toliko daleko. Podsvesni um, uvek voljan da izvodi i najlananiju sugestiju iz našeg svesnog uma, stoga će odgovarati limitirajući rezul­tate našeg eksperimenta. Ako, sa druge strane, mis­limo o primaocu kao da je blizu nas, onda će podsvest ponovo obavezati i neće dozvoliti utisku razdaljine da se meša sa rezultatima. Ceo koncept "blizu" i "daleko" dobija oblik kada počnemo da postižemo uspehe u svom telepatskom radu, pošto počinjemo da mislimo na nov način, sa većom slobodom od fizički limitiranog razmišljanja u kome obično povlađujemo.

Definisani sistem

Do sada sam obradio principijelne uslove koji utiču na uspeh u telepatskim eksperimentima. Postoje i drugi koji mogu da pomognu ili ometaju. Prvi od tih uslova je da treba da razvijamo definisan sistem eksperimentisanja. Svi rezultati treba da budu noti­rani odmah posle eksperimenta - ništa ne treba da bude ostavljeno za kasnije. Ljudska memorija je fal ična i skloni smo, prilično nesvesno, da menjamo "traku" ukoliko nije zabeleženo na neki način na fizičkom nivou. Skloni smo mišljenju daje lelepatija pogrešna, pošto većinom spontana telepatija ima emocionalni sadržaj. Ono što govorimo je da u kon­trolisanim eksperimentima ova emocija teži da se meša sa rezultatima. Jedan od najvažnijih uslova eksperimentalnog tc1epatskog rada je strpljenje! Toliko mnogo ljudi

54

koji prilaze radu na poJju E. S. P., telepatije i psihičkih fenomena uopšte, propuštaju da shvate da rezultati nisu, po pravilu, ono šio se dobija kod prvog sedenja � ili petog, ili desetog, i ovo je razlog zašto su skloni da cca koncept odbiju sa gnušanjem. Nedavno sam čuo izjavu: "Teiepatija? 0, da. Pokušao sam da izvedem pct eksperimenata i nisam dobio ništa. Pitam se da li sc ikome lo dešava!" Takvi ljudi ne razumeju da isto kao što imamo fizičke organe za čula, tako postoje i slični nadfizički organi kroz koje um prima i reaguje na impresije koje potiču iz natprirodnih izvora. Organi fizičkih čula su razvi· jeni pre mnogo miliona godina, ali organi natprirod­nih čula nisu tako visoko razvijeni! Tu i lamo, j II uvek rastućem broju slučajeva, pojavljuju se ljudi u kojima izgleda da su ova dublja čula aktivna, pa čak i lada, u nekim slučajevima, ona nisu normalno pri površini II budnom umu, već im je potreban mali stimulans da se aktiviraju.

Spoljašnji psihički uslovi

Takvi ljudi čine najbolje primaocc i, mada upotreba sposobnosti ojačava i širi njihovobim aktivnosti, ovi "prirodni senzitivei" dokazuju se kao najkorisniji. Nije uvek moguće reći da li je poseban učesnik iz telepatske klase, to znanje daje samo ponovljeni ek� spcriment. Jedna stvar je jasna a to je, što mogu da potvrdim iz velikog iskustva II ovom polju, da ovi ljudi mogu da se dokažu kao posebno senzitivni na

55

I •

I I I

spoljašnje uslove koje smo pomenuli, lunamc, 80* lame, atmosferske i emocionalne. Ova senzitivnost na spoljašnje psihičke uslove uvodi element kon­

tinueine neizvesnosti II odnosu na rezultate. U stvari, ona može da spreči uspešnost svakog eksperimenta ukoliko nije pod kontrolom. Vrlo je važno da oni koji učestvuju II ovim telepatskim eksperimentima shvate da su i oni koji "šalju" i oni koji "primaju" ljudska bića i sloga podložni emocionalnim reakcijama koje mogu da deluju na uspeh ili neuspeh eksperimenta. Ovo je razlog zašto bih sugcrisao da serija od, re­

cimo, deset eksperimenata treba da sc izvede bez informisanja pošiljaoca i primaoca o broju pogodaka

i promašaja. Ovo će sprečiti stvaranje depresije zbog visokog broja promašaja koja je uobičajena na počet­nim stadijumima treninga. Upotrebom jedinice od deset eksperimenata u jedno vreme lako je proveriti procenat uspeha i neuspeha. Obično su ovi drugi mnogo veći od dva, ukoliko nemate izuzetnu sreću da dobijete dvoje ljudi koji su snažno senzitivni, i,

što je još važnije, međusobno su emocionalno kom­

patibilni. Jedna stara okultna izreka kaže da, kada "se

primene pravi agensi na prave pacijente" dobijaju se

najbolj i rezultati. Postoj i modema verzija ovoga, kada se za dvoje ljudi kaže da rade kao "nož i viljuška". Ova emocionalna simpatijaje obično znak

unutrašnje psihičke simpatije, ili "rapporla" kako se

označava. Zato se sugeriše da, akoje moguće, tim od tri ili četiri para pošiljaca i primalaca bude izabran, i da se pro­

baju različite permutacije dok se ne pronađe koji

56

pošiljalac najbolj e radi sa kojim primaocem. Njih dvoje će konslituisati prvu liniju istraživanja. U svakom slučaju, mora da se pamti da sposobnost raste korišćenjem, tako da drugi članovi tima treba

da se raspare i deluju kao pošiljaoci i primaoci u drugom setu eksperimenata. Njihov procenat neus­

peha može da bude veći nego u slučaju prvog seta

scnzilivaca, ali sve slabe telepatske reakcije će biti ojačane praksom i može da se formira drugi tim. Vremenom, drugi tim može dobro da postane vrlo uspešan, i ponovo, vrednost strpljenja je očigledna.

Dosada pojačava neuspeh

Od strane onih koji su izučavali rezultate takvih psihičkih eksperimenata primećeno je da procenat neuspeha teži da se poveća kada subjekti postanu "7...amoreni". Ovo je uvek neizvestan faktor, mada ljudi mnogo variraju u svojim reakcijama. Kada je

eksperiment trajao predugo ili je iz drugih razloga

izgubio interesantnost, onda greške počinju da se

množe sve dok praktično više nema nikakvog us­

peha. Ako eksperimenti nisu izvođeni predugo u

jedno vreme i ako je subjekat-materija poruke inter­esantna, onda procenat uspeha počinje da raste. Kada

sc telcpatski rappo!"! izmedu dve individue razvije i stabilizuje, procenti uspeha i ncuspeha biće nor­malno više na skali uspešnosti a sa praksom eksperi­

menti postaju više ili manje nezavisni od emocional­nih i drug'ih faktora koji su prethodno sprečavali

57

I

I

uspešan rad. Ovi adverzivni faktori nikada ne mogu da se prevazidu u potpunosti, ali oni se više ne ponavljaju na način kao ranije. Takođe, način na koji oni deluju na rezultate biće utvrden, i mogu se toler­isati u svakom ekspcrimentu. Kada je pošiljalac ograničen na jedan geometrijski simbol, krst, kvadrat, trougao iJi vrlo jednostavan crtež kontura, on će postati ne samo zamoren već će lutati u mislima, a ta činjenica ima značajno učešće u vežbama koncentracije koje sam preporučio kao podesan trening za potencijalne telcpate.

Slikoyitu syesnost

Podsvestan um, sa koji m radimo, primarno je "slik­ovita svesnost" i odgovara daleko spremnije na slike objekata nego na apstraktne ideje. Pod slikama, naravno, ne podrazumevamo samo vizueIne slike, već uključujcmo i one koje su izgradene kroz druga čula kao dodir, ukus, sluh i miris. Ako poruka koja sc šalje sadrži više od jedne od ovih čulnih slika, onda je daleko veća šansa da je primalac registruje. Instrukcije u veštini meditacije obično vam govore da startujete sa jednostavnim prizorom, kao što je kvadrat ili trougao, i da održavate pažnju fiksiranu na njega što je moguće duže. Jz značajnog iskustva koje imam u tom pravcu, osećam da ova metoda čini stvari mnogo težim nego što bi bile u drugom slučaju, i izvesno teži da proizvede dosadu kojaje fatalna i za koncentraciju i za telepatiju. Koju god sliku da

58

upotrebite za razvoj koncentracije, ona treba da bude što intcresantnija i , kao i telepatske porukc, treba da pretežno uključuje neke od "slika" koje proizvode druga čula. Isti princip primenjuje se, kao što sam rekao, na telepatsku transmisiju. Jedan primer je, ako se pošiljaocu kaže da pošalje sliku ružinog bokora u punom evetu. Nc samo da treba da u svom umu održava vizuelnu sliku, već i miris cvetava, svežinu listova, mekoću latica i oštre trnove na grančicama. Vizuelna slika, što se po pravilu koristi kao baza na kojoj se zasniva telepatska impresija, može da se prenosi cfikasnije ako je izolovana od okruženja. Drugačije, neka od ovih okruženja mogu da sc prenesu nesvesno, i pošto nisu uključena u prizor koji želi da se pošalje, mada su primljena od strane pri­maoca, mogu lako da se ispuste "bez posledica" i eksperiment izgleda kao neuspeh. U realnosti to može da bude uspeh što se tiče same telepatije, čak i mada nameravana slika nije primeljena. Jedna metoda izolovanja slike koja sc šalje je da se

primeni trik artiste stavljanjem ruku oko očiju tako

da se isključe svi okolni prizori osim onoga koji

želite. Drugi oblik ovoga je da se konstruiše karton­

ska cev sa rupom kroz koju se slika posmatra. Otkrio

sam da je ova metoda izuzetno efikasna.

U ovom poglavlju dao sam vam ideju o psihičkim i

psihološkim uslovima koji vladaju uspešnom te1cpa­

tijom. Postoje i drugi, ali oni deluju na dublje nivoe

telepatske aktivnosti i biće obradeni kasnije, kada

59

budemo razmatrali te dublje aspekte. Treba da do­

damo da, suprotno popularnom mišljenju, primaoei

mogu da budu i muškarci i žene; pol ima vrlo malo

veze sa sposobnošću, osim što je ženski um, po

pravilu, receptivniji. A l i postoje mnogi muškarci koji

poseduju isti kapacitet i mogu da se iSlreniraju da

budu vrlo efikasni primaoci.

60

•

TRENING ZA TELEPATIjU

U prethodnom poglavlju istakao sam uslove koji

vladaju telepatskom transmisijom misli. Sada ćemo

obraditi trening koji je potreban i za pošiljaoca i za

primaoca, zajedno sa detaljnim opisom procedure

koja se koristi u telepatskom radu. Ovo može da

zbuni neke čitaoce da shvataju da je "trening" potre­

ban svima koji učestvuju u telepatskom radu. To jeste

slučaj, mada pišem o treningu koji se zahteva i za

pošiljaoca i za primaoca, a još uvek je važno da svi

koji učestvuju u eksperimentima treba da budu is­

trenirani da rade kao jedinica, svako doprinoseći

svojom sopstvenom tehnikom prema finalnom. rezul­

tatu. Time beleženje na oba kraja eksperimenta mora

da sledi tehniku koja omogućava tačan i naučni zapis

procedure.

Naravno, kao što sam već rekao, mogućeje - ponekad - preneti telepatske impresije jednostavnim sedenjem i "voljom" da poruka bude primljena. Podjednako, moguće je - ponekad -jednostavno sedeti, "isprazniti um" (što je na neki način teško dostignuće), i primiti projektovanu poruku. Podjednako je moguće za vas da proizvcdetc tačan i naučni zapis posrupaka a da nemate bilo kakav prethodni trening, ali ponovo, ovo nije toliko i[lko kao što zvuči.

61

)1 I •

Pošiljalac i primalac

Sada treba da razmotrimo trening pošiljaoca ili

"agenta". On treba da se istrenira i kao primalac, i

ovo dualno obučavanje primenjuje sc i na primaoca

_ on treba da se istrenira da bude pošiljalac. Kroz oba

tipa treninga treba da prođe svako, tako da ne stekne

predrasude u bilo kom pravcu. Ravnotežu je baza

rada. Opasnosti koje leže u jednostranom razvoju veće su

za primaoca nego za pošiljaoca, pošto mogu da ga

učine previše scnzitivnim i otvorenim za spoljne

uticaje. Svaka metoda treninga treba da sc razmatra

separatno, mada postoji znatna količina 7.ajedn�čke

osnove. Ukralko ćemo razmotriti bazu tremnga

pošiljaoca. Aktuelna "poruka" polazi iz sv�snog .uma

pošiljaoca u podsvesne nivoe, i isli mehamzam Je na

radu kod primaoca, osim što poruka iskrsava iz nje­

govog podsvesnog uma u njegov svesni um, izuzev

u slučaju kada se odvija pravo automatsko pisanje.

U oba slučaja, podvestje realni agent u materiji, i ono

što se traži je da se prenese prizor iz svesIlog uma i

pošiljaoca u njegovu podsvest. sa jedne strane, a sa

druge da sc transferiše prizor iz podvesti primaoca u

njegov svesni um.

Relaksacija i tehnika disanja

Neophodno je naći neki način 7..8 povezivanje dva nivoa uma, tako da postoji iskrsavanje podsvesnog � ili njegovog dela -u svesni um. Ovo može da sc obaVI

62

primcnom relaksacije i tehnike disanja koja je 7..8-jednička mnogim ezoteričnim sistemima treninga. Princip na kom je ovaj rad sa vežbama zasnovan je činjenica da u običnoj osobi postoji kontmuejno stanje stresa, posebno u današnje vreme i to rezultira u neželjenoj tenziji izmedu uma i tela. Ako telo može da se opusti, um će ga slediti. Većina stresa je realno emocionalna po svojoj prirodi, i disanje i relaksaeija računaju na to, pošlo su disanje i emocije blisko povezani. Ako želite da dokažcte istinitost ove izjave sledeći mali eksperiment će vam pomoći. Kada se sledeći put nadetc u sred emocionalnog stresa, počnite da dišete polako, unutra i napolje. (Polako brojte do pet dok udišete, i do dva dok zadržuvate vazduh, do pet dok ispuštate vazduh i do dva sa praznim plućima - tako kompletirajući ciklus.) Ako nastavite ovo disanje jedan minut olkrićete da su emocionalni osećaj i značajno ublaženi pa čak i neslali. Princip je da ne možcte da osećate napetost dok dišetc duboko i polako. Hindu jogi su otkrili ovu činjenicu pre mnogo vekova i razvi li odredene vežbe disanja koristeći ovaj princip. Neke od lih vežbi, koje su prilagodene za indijska tela, nisu sasvim korisne za Zapadnjake, čija psihologija i telesni razvoj vari­raju od Istočnjaka. Postoje Zapadni ekvivalenti za Istočne vežbc i jedna od njih koju sam naveo, deluje vrlo efikasno. Kada zadržavate dah vrlo je važno da izbcgavate lat varanje grla; koristite grudne mišiće da sprcčite srudni koš da se sruči unazad. Ako neko dotakne

63

nežno vaše grudi dok zadr7..avate dah, vazduh će odmah biti istisnut - nema nikakvog zadržavanja u grlu. Ovo duboko disanje nežno masira veliki solarni plcksus, nervni centar koji je blisko povezan sa emo­cijama, smanjujući stresove u tom centru i lime slabeći naše nevoljne emocionalne reakcije. Ovakva redukcija nervne reakcije deluje na celo telo, smanjujući muskulame tenzije. Ova redukcija može biti još dalje pojačana primcnom sledeće vežbe. Sedite mimo u udobnu - ne previše meku -fotelju, i radite jedan minut vežbe disanja koje su date. Sada fiksirajIe svoju mentalnu pažnju na vrh svoje glave i zalegnite mišiće temena. Neka se opuste i onda pređite na mišiće lica. Zategnilc ih - naročito one na telu - i onda ih opustile. Prodite kroz celo telo, 7.aležući j opuštajući mišiće kako sc pomerale men­talno od glave do stopala. Na početku, otkrićetc da težite automatski da nastavite tenzije, ali sa praksom ćele otkriti da la volja prestaje, i moći ćele da se odmarate u sasvim relaksinmom Slanju. Ovo je za odmor najbolje Slanje i kada USpelC da stignete do Iljega i održavate ga bez bilo kakve napelosti, telesne ili mentalne, prcduzećete dalj i korak.

Uslovni reneks

Odaberite jednu rcč ili simbol koji utiče na vas i povežite ga sa osećajem mime, spokojne relaksacije koju SiC uveli u sebe, tako da, kako god da izgovarate (vokalno ili mentalno) ili vizualizirate odabrani sim­bol, otkrivate da rcč ili simbol odmah indukuju re-

64

laksirana stanje. Kada stc uspeli da povežete reč ili simbol sa relaksiranim stanjem, onda ste zagospo­darili ovom tehnikom i onim što je poznato kao "uslovni refleks". Naravno, možete da počnele svoje telepatske ek­sperimente pre nego što sasvim ovladale vežbom. Jedina razlika je da ćete imati više uspeha i manje ncuspcha u odnosu na svoju efikasnost u vežbi, tako da, što je pre savladate, to je bolje.

Tipičan eksperiment

Sada ćemo detaljno opisati tipičan dobro planiran telcpatski eksperiment. Pre svega, soba ili sobe koje se koriste moraju da budu razumno regu1isanc tem­perature; niti previše tople niti previše hladne. Svaka od ovih krajnosti mešaće se sa radom. Stolice u kojima sedite treba da budu udobne - ali ne previše udobne. One treba da vam omoguće da gledate u sliku koju namera vate da pokušate da prenesete bez vidnog napora. Sama slika može da bude postavljena ravno na vrh stola i l i je možete držati uspravno u nekoj vrsti rama, kao štodaktilografi drže dokumenta koja prekueavaju. Čvrsti predmeti mogujednostavno da budu smešteni na vrhu Slala. Ako je primalac u istoj prostoriji kao i pošiljalac, treba stavili neku pregradu!zavesu da bi se sprečilo da primalac vidi objekat ili sliku, a najbolji način da sc to uradi jc da se pokrije sto gde pošiljalac sedi. Može biti od pomoći ako primalac ima štitnike za uši, koji sprečavaju da čuje bilo kakve zvuke.

65

i I

Jedna osoba treba da radi kao beležnik. Njen zadatak je da obezbeđuje slike, simbole, crteže lJi predmete koji će se koristiti u eksperimentima i da pravi tačan

,

zapis vremcna svakog eksperimenta, zajedno sa rele­vantnim datumom, i podacima kao šIo su atmosferski uslovi, temperatura u prostoriji, lunarna pozicija (mlad, pun, opadajući), i svi ostali detalji koji mogu da deluju na eksperiment. Medu tim podacima treba da budu i mentalno, emotivno i fizičko stanje pošiljaoca (i primaoca ako su oboje u istoj prostoriji). Ako su pošiljalac i primalac u zasebnim sobama, onda jedan zapisničar treba da bude sa primaoccm i da zabeleži istu vrstu detalja kao i drugi zapisničar koji dežura kod pošiljaoca. Vrlo je vaŽIlo da ne bude nepotrebne konverzacije u sobi, i koliko god je moguće, da se spoljašnja buka održi na minimumu. Naravno, ovaj poslednji navod je po prirodi savet mada nije uvek moguće pod modernim uslovima sprečiti delovanje spoljašnje buke na nas. Ali, ako možemo da obezbedimo malo mira, mnogo će nam pomoći.

Sub-vukalni govor

Da li da se eksperimcnt odvija u jednoj prostoriji ili dve, samo je pitanje raspoloživosti druge prostorije. Ako zasebna soba može da sc obezbedi, pomoći će mnogo, pošto će sprečiti svaku mogućnost da pri­malac pokupi indicije koje može da da "sub-vokalni govor" pošiljaoca. Ovo znači da, sasvim nesvesno, pošiljalac može da govori ono što šalje, ali tako tiho i automatski da je sasvim nesvesan da to radi. Pri-

66

malac, koji je u senzltlzovanom stanju, može da "pokupi" vrlo tihe zvuke. S tim u vezi, mnogi eksperimenti sa mesmeričkim i hipnotičkim subjektima dokazali su da stanje "hiper­estezije" ili krajnje senzitivnosti čula može da se uvede kod subjekta, i ja sam bio prisutan kod takvih slučajeva, kada su mcsmcrizovani subjekti mogli da čuju tihe zvižduke na razdaljini od preko pedeset stopa. Drugi u prostoriji nisu čuli ništa, ali senzitivni subjekat je pokupio ono što je rečeno. Ova krajnja senzitivnost često može da ruinira telepatski eksperi­ment, tako daje dobro ako je pošiljalac u jednoj sobi a primalac u drugoj. Kada ovo može da sc obavi, korisno je da oni koji rade kao bclcžniei u obc pros­torije sinhronizuju svoje časovnike, tako da vremena slanja i prijema mogu sasvim tačno da sc notiraju. Opisali smo aranžmane za pošiljaoca. Koji su uslovi potrebni na strani primaoca? Potrebni su isti opšti uslovi, kao što su oslobodenost od buke i od telesnog nekomfora i nelagodnosti. Dodatno, potreban je papir za pisanjc i olovka za upotrebu primaocu kada prima impresije (ukoliko želi da za­beleži). Treba da postoji i bcležnik, ako su pošiljalac i primalac u različitim prostorijama. Ponovo, os­vc!ljenje u sobi ne treba Ja bude prejako, ali treba da bude dovoljno vidljivo da mogu da se belcže podaci.

Prv.u transmisiju

Pretpostavićemo da jI.: belt:fnik sakupio jedan broj slika, simbola, crteža ili malih predmeta koji će se koristiti II eksperimentu. On ih čuva, nikom drugom

67

ih ne pokazuje i oni su tako aranžirani da samo jedan artikal, slika ili ertež mogu da budu korišćeni u jednom vremenu. Soba treba da bude pripremljena, i sve gotovo za prvu transmisiju. BeJežnik uzima jednu sliku, crtež, simbol ili prizor i stavlja ga pred pošiljaoca, koji sedi za stolom. Pošiljalac studira sliku ili objekat, neko vrcme sedi potpuno miran i relaksiran, dostižući to stanje vežbama koje su ranije opisane. U međuvremenu, beležnik zapisuje opis predme ta ili slike u dnevnik, u koji su već uneti drugi neophodni detalji. Sada, u lačno odredeno vreme on i beležnik koji je prethodno odreden da radi za pošiljaoca, daju znak za početak. Pošiljalac se koncentriše na objekat ili sliku, pažljivo je ispitujući, sa namemom "intencijom" dajeprenese primaocu. Na miran, relaksiran način, on počinje da gleda. Ne sme da bude napora, bilo fizičkog bilo mentalnog, već samo mima, namerna intencija za prenos. U isto vreme, on treba mirno da prihvati u svom umu da je primalac stvarno u prostorij i, sasvim blizu njega. Sto je jasnije ovo prihvatanje, 10 su veće šanse za uspeh eksperimenta. Prihvatanje bliskog prisustva primaoca ima vrlo realne efekte POŠlO podsvesni um pošiljaoca privremeno otklanja sum­nje i kočnice u vezi projekcije prizora kroz f'dzdaljinu. Aktuelno "slanje" poruke ne treba da traje više od dvadeset do trideset sekundi, i pošiljalac treba onda da prekine svoju aktivnost. Procedura koju koristi primalac je nešlo drugačija. On treba sebe da uvede u isto rclaksirano stanje kao i pošiljalac. Sada, oko pel sekundi, on voljno, sa

68

intencijom, dopire do pošiljaoca, sa namerom da primi od njega poruku koja je u njegovom mozgu. Onda primalac treba da se odmori i mimo sačeka impresije koje mogu da stignu do njega. Ovo treba da opisuje glasno i ovdeje od dragocene pomoći mali kasetofon. Ako želi, može u iSl0 vreme da zapisuje impresije i da pravi crteže slika koje prima. Treba da zabeleži i sve zvuke, mirise, ukuse ili impresije o teksturi koje prima kao pozadinu glavnog utiska. Da bi sve ovo obavio potrebno je nekoliko minuta, i dovoljno je od deset minuta do četvrt sata. Impresije stižu ujednom bloku u podsvcst primaoca, ali je potrebno vreme da se profiltcrišu u njegov svesni um, i to je razlog što mora da se odvoji vreme. Ovde možemo da pomenemo da neke impresije mogu da sc ne pojave dok ne prade par sati, i ovo primanje sa zakašnjenjem često komplikuje lakvc eksperimente. Primalac treba da se odmori od mentalnog stava koji je usvojio i da se vrali u normalu. On može da koristi prednosti ovog perioda mentalnog odmora da se pomera po sobi i to će mu pomoći da prekine men­talni voz koji je eksperiment pokrenuo u njegovom umu. On će onda biti svež za sledeći eksperiment. U meduvremenu, beležr1ik vraća kasetofon na početak eksperimenta pošto ga je isključio kada je primalac završio raport o svojim utiscima. Ukoliko kasetofon nije koriŠĆen onda beležnik mora da zapisuje šta primalac govori u svom izveštaju o impresijama koje prima. Ovo nije tako lako ukoliko beležnik ne urne da koristi stenografiju a u svakom slučaju najbolje je nabaviti kasetofon i snimati.

69

I I

Zapis treba da ude u dnevnik sa punim izveštajem o svim uslovima koji su preovladivali u vreme eksperi­menta. Ponekad sc događa da sc pojavi neki novi uslov, i to mora da se 7.abeleži, pošto može da ima vrlo važno značenje za dobijene rezull.t'lte. Broj ek­sperimenata koj i će se izvoditi u jednoj seansi stvar je pogodnosti i želja svih koji su uključeni. Treba imati na umu da umorni, zamoreni ili nevolj ni pošiljaoci ili primaoci vrlo retko dobijaju bilo kakav pozitivan rezultat. Sugerišem minimum od pet ek­sperimenata u jednoj seansi za početnike u lelepatiji, ali kako efikasnost raste, ovo treba proširiti. Važno je vodili računa da niti primalac niti pošiljalac ne napuste prostoriju dok ne budu vraćeni u nonnalnu svcsnost. Nije preporučljivo da bilo ko od njih luta okolo u senzilizovanom stanju u kome su radili.

Zakasneli prijem

Pomenuli smo pitanje "zakasnclog prij ema" i možemo donekle da proširimo izlaganje o ovom fenomenu. Impresije sc primaju u bloku, i ne stižu sve od njih u svesni um primaoca u isto vreme. Kasnije, neke od ovih zakasnelih impresija će iskrsnuti, neki novi uslovi će im dozvoliti da se pojave iz podsvesti. Zato, primalac treba da zabc1cži sve irelevantne misaone prizore koji iznenada upadnu ni od kuda, i zbog tendencije da ove impresije brzo blede, korisno je da ih ubeleži čim se pojave. Ovaj opis tipičnog eksperimenta u telepatskoj trans­misiji treba da kod vas fonnira konture svakog takvog eksperimenta i oblikovan je iz mog dugo­godišnjeg iskustva na ovom polju.

70

•

HIPNOTIČKA I MESMERIČKA TELEPATUA

U prethodnom poglavlju razmatrali smo običnu tehniku te!epatskog treninga. Postoje i drugi načini na koje ova sposobnosI može da se aktivira. Jedna od njih je upotreba mesmerizma ili hipnotizma. Ja pravim razliku izmedu ova dva pojma, mada se obično smatraju kao jedno te isto pod različitim nazivima. Iz velikog praktičnog iskustva, mišljenja sam da je "hipnotizam" samo deo mnogo šireg sub­jekta. Naziv hipnotizam skovao je Dr James Braid. On je bio na nekim izlaganj ima o mesmerizmu i iznenadile su ga izvesne stvari koje ne bi mogle da sc pri pišu trikovima. U to vreme, predmet mesmerizam je izaz­ivao vruće diskusije u medicinskim krugovima, i mnogi šarlatani su pronašli da je mesmerizam vrlo lukrativna polje. Ali stvami fenomen je nazvan po otkrivaču Dr Antonu Mesmeru. Iz različitih razloga, on je načinio grešku u očima francuskog es­tablišmenta svog doba, i fonnirnne su dve komisije da ispitaju fenomen "animalnog magnetizma". Komisija iz 1 784. godine donela je vrlo nepovoljne ocene o mesmerislima, ali druga, iz 1831. godine bila je povoljna. Nepomirljivi gnev medicinskog es­tablišmenta i u Britaniji j u Francuskoj bio je takav da su sposobni lekari, kao Esdaile (koji je izvodio

71

I

velike amputacije u specijalnoj mcrsmeričkoj bolnici koju mu je indijska vlada pomogla da vodi). i Dr Elliotson u Londonu (koji je izbačen iz bolnice od strane svojih kolega), bili predmet bujice ružnih grdnji koje su primali od medicinskog kadra. U vezi sa radom koji je obavljao Esdaile u Indiji. postoji zapis da je izvodio takve velike medicinske radove kao što je amputacija udova i uklanjanje ogromnih tumora bez upotrebe bilo kakvog an­estetika. Svako ko je čitao istoriju hirurgije pre ot­krića opštih anestetika hloroforma i cira ima ideju o užasnoj patnji koja je bila uključena u hirurgiju tog doba. ali velika vrlina upotrebe mesmcričkog transa bila je da pacijent nije osetao nikakav bol i da je post-operativni šok - od kojih je ranijc većina paci­jenata koji su bili operisani umirala - bio sveden na minimum. Uprkos činjenici o bezbolnoj hirurgiji, jedan eminentni medicinski autoritet javno je izjavio da su Esadileovi pacijenti, kada se nad njima izvodila velika amputacija, na primer, noge ili ruke, bill zaista svesni. ali da su uobražavali da ne osećaju ništa! lli drugačije. da su bili u nesvesti! Esdaileov odgovor na ovu malu ludost bio je da pozove taj eminentni autoritet da se podvrgne operaciji pošto bude naveden da se onesvesti. Nepotrebno je reći da je i7..azov odbijen.

Animalni magnetizam

Celo učenje mesmerista bilo je da izvesna vitalna cnergija koju su nazivali animalni magnetizam imn

72

sposobnost da se šalje iz tela operatora i onda us­merava na bilo koga ko je voljan da je primi. proiz­vodeći u toj osobi izvesna abnormalna stanja uma i tela. Prema klimi u medicinskoj nauci kojaje vladala u to vreme i na nesreću, još dugo vrcmena kasnije, mogućnost da nervna energija bude transferisana od jedne osobe drugoj bila je nezamisliva i naučno neprihvatljiva. To jednostavno nije moglo da se do­godi, tako da su oni koji su govorili dajc to moguće proglašavani lažovima, šarlatanima ili samo-obman­jivačima. Ali takve tvrdnje i dalje su izgovarane i izazvale su veliki broj komentara u medicinskim krugovima. Onda je Dr Braid izneo novu ideju. baziranu na opservacijama nekih "mesmeričkih" egzibicija ko­jima je bio očevidac. Ovi događaji u muzičkim ha­lama i sličnim mestima mnogo su doprineli degradi­ranju cele stvari, mada i mesmerički i hipnotički javni programi ove vrste nisu podvedeni pod zabrane u to vreme. Dr Braidova teorija je omogućila da medicinska profesija prihvati neke od mesmeričkih tvrdnji a ipak da se suprotstavlja glavnim teorijama mesmerista. Posebno je to bio slučaj sa prenosom energije od jcdne osobe do druge. pošto jc Braid dokazao da je moguće uvesti izvesna abnormalna stanja uma i tela jednostavno upotrebom verbalne sugestije, čime sugestija postaje posebno moćna kroz upotrebu "hipnotičkih" tehnika koje je on sam razvio. Tako je glavnina stare mesmeričke tehnike ostala ali oni od nas koji su koristili obe metode čvrsto su uvercni da jc mnogo teže raditi kao mesmerist nego

73

kao hipnotizer. Imam lična sećanja o mnogim satima strpljivog treninga po najboljoj metodi pravljenja " prolaza" koji se koristi u mesmeričkom radu. Možda je to onaj koji se računa kao povoljniji za medicinski rad od hipnotičkog. U svakom slučaju novi parapsi­hološki radovi koji se izvode u Rusiji kao i u Americi, izgleda da opravdavaju Mesmera u zapanjujuće povcćavajućem stepenu. "Kirlianova lOlografija" kojajasnopokazuje kako neki oblik energije napušta tclo samo je jedan delić akumu1iranih dokaza 7..3 mesmeričke teorije.

Viši psihički fenomeni

Tačno je da mnogi od mcsmcričkih fenomena mogu da sc izazovu hipnotičkim metodama, koje, kao i one iz mesmerizma, omogućavaju sticanje kontrole nad podsvesnim nivoima uma subjekta. U isto vreme, mnogi od viših psihičkih fenomena koji se mogu dobiti mesmeričkim metodama retko se proizvode čisto hipnotičkim tehnikama. Kada hipnotizam proizvede viši fenomen, opaziva je činjenica da hip­notizer koji je uključen obično ima karakteristike psihe mesmeriste, tako da je nesvesno posedovanje mesmeričke moći ono što je doprinelo njegovom uspehu. Nije bezbedno praviti generalizacije, i verovatno je da postoje mnogi nepoznati faktori koji su ovde upleteni. Da bi zaključili ovaj deo obrade mesmcričkih i hipnotičkih tehnika, možemo da kažemo i da sasvim odvojeno od aktivnosti opera­tora, subjekat može da bude istreniran da indukuje

74

transna stanje bez ikakve spoljne pomoći. Ovo je poznato kao "auto-hipnoza" ili "auto-mesmerizam", i neke škole hipnotizma smatmju da su SI'; hipnotički fenomeni samo-indukovani od strane subjekta kojije voden sugestijom, duž izvesnih linija misli. Imam svoje razloge da ne prihvatam ovu teoriju u eclosti, ali ne poričem da ima izvesne istine u njoj.

Stanje transa

U uvođenju u teiepatiju upotrebom hipnotizma ili mesmerizma, većinom sc primenjuje sugestija; sub­jektu se kaže da mentalno poseti udaljeno mesto i opiše šta tamo vidi. Onda mu se daje definisani set sugestija, koje su oblikovane da ga navedu da shvati sopstvenu unutrašnju snagu. Svo to vreme on postaje blisko povezan sa operatorom kroz čudesnu liniju "rapporta" ili simpatije, i za operatora postaje moguće da ga uvede u stanje transa na daljinu, kada nema znanja da se pokušava izvođenje eksperimenta. Neki od ruskih eksperimentatora pokazuju značajan uspeh u ovom pravcu. Ovde imamo definisanu telepatsku liniju izmedu subjekta i operatora, madaje rezultat komunikacija u jednom smeru. Postoje metode ko­jima operator može da prima imrrcsije koje mu šalje subjekat, ali to ovde ne možemo da obrađujemo. Velika prednost psihičkog rapporta koji je fonniran između operatora i njegovog subjekta je da se naglo stimulišc telepatska sposobnost na aktivnost i , II praksi, to je jedna od najefikasnijih metoda ovog rada.

75

,

I

I

Mana ove tehnike je što se pokazuje sklonost da se proizvede �udna psihološka zavisnost subjekta od njegovog operatora, što može da iZ37..ove značajne nevolje. Zbog ovoga ne savetujem nikome, ukoliko nema veliko praktično znanje mesmerizma ili hipno­tizma, da pristupa korišćenju ili jednog ili drugog za uvođenje u telepatiju. Mogu da pomenem da je tehnika "razvijanja kru­gova" koja se koristi u spiritističkom pokretu za razvoj psihičkih sposobnosti primer kombinovane upotrebe i hipnotičkih i mcsmcričkih metoda. �Bazen" psihičke energije formira se od strane nek­oliko ljudi koji sede zajedno sa opštom idejom da razvijaju psihičke moći. Dominantna ideja grupe deluje kakvi god rezultati da se dobiju. Ovde je psihička energija, usmerena na članove od strane bazena energije čiji su oni "donatori", uslovljena sugestivnom snagom dominantne ideje i to izaziva da psihičke sposobnosti počinju da se manifestuju. U svakom slučaju, kao što svaki kompetentan spiritista može da potvrdi, telepatski impulsi energije koji potiču od drugih bića takođe su prisutni, ali to pitanje je izvan obima ove knjige.

Halucinogeni

Drugi način razvijanja telepatske senzitivnosti je upotreba droga. Neki od "halueinogena" korišćeni su zn ove svrhc u svim kulturama i u svim vremenima. Poslednj ih godina postoji ponovno oživljavanje tih droga. U nekim slučajevima onc zaista uzdižu

76

psihičke sposobnosti, ali na neregularan i haoti�an način, i uz prateće neželjene fizičke efekte. Ovo je razlog zašto ne savetujem nikome ko namerava da koristi ta sredstva da bi probudio telepatsku sposob­nost takav postupak. Mnogi su mi došli koji su se žalili da su ih koristili za ovu svrhu j koji su želeli da se otarase neprijatnih simptoma koje su iskusil i. "Lak je silazak u pakao", kaže stara izreka, i ja bih dodao "težak, krajnje težak je put naznd". Neki ljudi kažu daje način na koji psihičke impresije stižu do moždanih ćelija preko organo-hemijskog procesa, u kome telesne žlezde lu�e odredene sup­stance u beskrajno malim dozama. Ako se koriste droge bilo koje vrste da u7..dižu telepatske sposob­nosti, dolazi do poremcćaja koli�ine izlučivanja što razorno deluje na organizam. U svakom slučaju, najbolji način je da se droge uopšte ne koriste. Haz­�udna igra sa njima nije vredna ni parc!

TeleplItija u snovima I

Sada dolazimo do drugog načina na koji mogu da se primaju telcpatski prizori, i to je kroz imaginaciju snova. Preduzeto je mnogo istraživačkog rada o dogadanju telepatije u snovima. Ista procedura koja se koristi u budnoj telepatiji može biti korišćena II eksperimentima sa snenom lelepatijom ali očigledno mora da sc modifikuje da odgovara lako izmenjenim uslovima. Pošiljalac ne treba da menja svoju metodu,

, Op�imo o [ciepatiji kroz snove Nerys Dce: ŠTA ZNACE VAŠI SNOVI (prim. prev.)

77

.1 ali primalac mora da donekle izmeni svoju. On mora da shvati da su sve impresije koje on može da pronese iz snenog stanja penetrirale "snene slojeve" njegove podsvesti i da na njih deluje prolazak kroz taj deo njegovog uma. Moderna psihologija dala nam je sliku nekih od radova ovih snenih slojeva i to sugeriše da medu drugim stvarima, postoje i "rojevi" mentalnih prizora snažno nabijenih emocijom koji već pokušavaju da se uzdignu jz podsvesnog uma u budnu svesnost, ali koji sc konstantno potiskuju nazad u podsvest jednom vrstom mentalne barijere. Samo ako ove nabijene misli mogu da se preruše na neki način mogu da produ u budan um. Oblik prerušavanja koj i koriste je simbolizam i sneni pri­zori su simboli molivne snage iz potisnutih misli. Zato postoji prava nauka o tumačenju snova. Ovo je prvi put istaknuto II radovima Freuda i njegovog učenika Junga. za Freuda, seks je glavna energija u svim snenim pri70rima i, madajc njegova ideja seksa bib liberalnija nego kod njegovih savremenika, popularni um je kritikovao njegove teorije, pošto je izgledalo da sc odvajaju od uskih, restriktivnih ideja viktorijanske ere obraćanjem pažnje na ovaj veliki fundamentalni instinkt. Jungje dao čak širu interpre­taciju seksa nego Freud. Treba pomenuti daje Freud, kog mnogi materiju!isti�ki psiholozi smatraju sve­cem-zaštitnikom, napisao raspravu o spo$obnosti tc1cpatijc.

7X

•

TELEPATIJA I NADFIZIČKO ISCEWIVANJE

Kada su psiholozi počeli da koriste melode analize sn�.va. �tkr

.ili �u

. da su se, dodatno uz bujicu prizora �Ojl su Izvual! IZ dubina uma, pojavljivale j slike i

Impresije koje izgleda da nisu imaJe nikakve veze sa drugima, i mada su strui!njaei ulagali mnogo napora �a ih ubace i povežu, ove čudne misli i impresije jednostavno nisu mogle da sc prilagode običnoj slici snova. U mnogim slui!ajevima, otkriveno je da ovi zalu

.ta

.li

.r.ri

.zori potii!u iz razmišljanja ljudi koji su ili

u bhzllll Ih su na neki nai!in simpatično povezani sa sncvačem. Sledeći ovaj zaključak, definisani eksperimenti su na

.pravlje�i s� )ednom osobom koja "šalje" neke �rtz�re, sl

.l�e Ih poruke primaocu koji spava. Posto­

��o J� P071tlvan doka? da su takve telepatske poruke I IdeJc b.:/e )HJlulpljene" od strane subjekta II snu, i da su se �Javllc u prizorima snova koje je on zapamtio kada Je vraćen u budno stanje. Ali, ako smo time dotakn�li utieaj�m jednog uma kada smo II Slanju spavanja, onda JC podjednako moguće Za nas i da kontinuclno primamo takve prizore iz kolektivno" .

o

uma svuda oko nas. Postoji čudna indirektnu veza izmedu o�jh eksperimenata i rczultata koje je dobio sada pokojIlI Edgar Cayse. On jc mogao bez ikakvih

79

problema da se poveže sa ljudima koje nikada nije video fizički i o kojima nije znao ništa.

Eksperimenti sa biljkama

Možda je moguće, kako neki mistici tvrde, da smo uvek povezani umom i duhom sa celokupnim čovečanstvom - u stvari, sa svim što je živo? Ovde ponovo postoje izvedeni eksperimenti sa biljkama koji pokazuju da na njih deluju misli onih koji sđ oko njih. U nekim eksperimentima mentalna slika u um� operatora da namerava da zapali list na biljci rezultI­rala je u odredenoj reakciji koju je zabeležio instru­ment priključen na biljku, i koja je registrovala "grč" u strujanju biljnog soka i druge pritiske. Ovde, ponovo, prirodni mistik izgleda da je pred­video ovo otkriće, pošto on proglašava jedinstvo celokupne prirode i izgleda da postoje dobri eksperi­mentalni dokazi da ovo jeste tačno. Okuhisti su davno proklamovali egzistenciju onoga što su označili kao "astrainu svetlost" i onaje opisana kao carstvo misli i emocije koje okružuje celu planetu, kao i da sc produžuje izvan ograničenja sistema. U ovoj obavijenoj atmosferi eca život živi i kreće se a astral služi kao sredstvo komunikacije i kontakta izmedu svih oblika života na zemlji. Čak i takozvane "mrtve" energije mineralnog kraljevstva uvijene su u ovo veliko jedinstvo života. Zalo okul­tisti tvrde i da je taj region astraIne svetlosti mesto gde se mogu naći velike nadfizičke energije i

80

,

potvrdeno je da ove energije deluju na eelokupan život na ovoj planeti. Tu imamo rezervoar nad fizičke snage koja, da tako

kažemo, može da bude kontaktirana upotrebom odredenih metoda koje su razradene kroz vekove. U

stvari, može često da se dogodi da sasvim bez ikakvog svesnog poznavanja okultnih tehnika, neki ljudi ostvare kontakt sa jednom ili drugom od ovih sila i da ih primenjuju u maniru "hitac" ili "promašaj". Neke od lih energija ubrajaju se zajedno pod opšti naziv "iseeljujuća energija", i postoje mnoge asocijacijc ljudi koji pokušavaju da ih koriste u isceljivanju bolesti. Iseelj ivanje je vrlo kompleksan predmet, sa mnogo emocionalnih nadtonova, tako da je potrebno vrlo brižlj ivo rukovanje, i ovde lo pomin­jem uglavnom zato što verujem, iz svog sopstvenog iskustva, da je element lelepatije prisutan u većini nadfizičkih iseeljivanja.

Transfcrisana energija

U radu pripremljenom za parapsihološku konferen­ciju, lekarkaje izncla teoriju -baziranu na brižljivom eksperimentalnom radu koji je preduzela - koji je sugerisao da su odrcdeni oblici nad fizičkog is­celjenja obavljeni zbog energije kojaje lransfcrisana od iscelitelja do pacijenta, i da ta energija koristi tc1cpatski impuls kao vrstu "nosećeg talasa".

8 1

"Iseclitcljstvo u odsustvu", koje praktikuju mnogi iscelitclji može da sc posmatra u ovom pravcu, i izgleda da vis medicatrix naf!lre{1 - ta urođena is­cclileljska moć tela -prima ovu energiju i koristi jc za dobre efekte, Mnogi iscclitelji insistiraju da snagu usmeravaju i pojačavaju bića nad fizičkog reda dok drugi veruju da snaga dolazi od, i da je usmerava Bog, U smislu da sl'a moć dolazi od Boga, oba pravca misli su u pravu, ali kao i u vcćini stvari koje definišu ljudi, svaka škola tvrdi daje istina kod nje a daje druga strana u zabludi, Postoje i oni koji su mišljenja da su obe škole u pravu u većini loga što tvrde o metodama isceljivanja, U isto vreme moguće je da isceljujuće energije ne budu u svakom slučaju nošene tc!cpatskim talasom, već da postaju efikasne na drugačij i način, Pomenuli smo isceljujuću snagu II telu; ta unutrašnja energija, koja uvek pokušava da održi telo zdravim, može da bude uzdignuta do energične aktivnosti i da proizvede rezultate u telu koji se smatraju čudesnim isceljl.:njem. Može da bude slučaj da realno isceljuje stimulans dal toj unulnlšnjoj snazi preko telepatskih impulsa. Ovde, ponovo, možemo sigurno da sma­tramo da jc dobro organizovani isceljujući princip u našem organizmu manifestacija Božanske Volje koja energizuje i usmerava celokupna ispoljavanje. Moguće je da uzdignuta unutrašnja snaga takođe prisiljava na rad mnoge slike i energije astraine svet­losti.

82

Nadlizička bića

Rekao,sam d� neki iscelitelji smatraju da im pomažu �adfizlčk�. bića, � �a drugi kažu da rade u bliskoj

?Dper�cljl . sa ,blć

,lma, koja sc obično smatraju

dlskamlramm lJudima. Senzilivne osobe kojima pomažu, ponekad opažaju oblik iscelitelja kako stoji pored .njlh, čak i kada nisu svesni vremena kada će on emlt��ati "iscel/ivanje � odsustvu". Ovde izgleda da senzl�l�an pacIjent prima neki energa-nabijeni te �cpatskl I�puls � o?liku osobe koja ga šalje. Pos­tOJe mnogi ShlČajeVI takvih "fantoma živih" za­beleženi u analima D. P. 1 . , ali treba da zapamlimo da postoji mnogo dokaza za ono šio se označava "a�tralnom projekcijom" kada svesnost osobe

?člgledno napušta fizičko telo ulazeći u ono što Izgleda da je finije telo - obično poznalo kao "astralno tclo". Tako, može da bude slučaj da iscclitclj, u Svom astralnom t:lu, bU

,�,e u blizini svog pacijenta. �dan od naJsl�vnl�lh duhovnih iscelitelja, Harry Ed-

��ds, često Je vld?n �d strane pacijenata mnogo milja od mesta gde Je njegovo fizičko telo bilo u to vrc

,me: Podjednako, u mnogim slučajevima is­

celJenJa u O�o�?�snijjm hrišćanskim krugovima, GoSp?d

, Isus Je VIden" na sličan način, šio je bio

slučaj I sa . čudesnim iseeljenjem sada pokojne Do��th� Kerlll. Takode, da kompletiramo listu, neki paclJ�ntl

,�a �oje)e jsc�l i�clj

, obavljao "isceljivanje u

o��ustvu , vldeh su pSihiČki oblike onih diskamira_ mh duho�a koji su, kako se tvrdilo, bili nevidljivi pomagaČi tog posebnog iscelitclja. Po mom

83

,

mišljenju, nema razloga zašto bi jedna metoda tre­balo da se smatra jedinom Icgitimnom tehnikom nadnormalnog isceljenja, ali lema može da uzdigne takve emocionalne reakcije da ne mogu da je dublje razrađuju. Jednostavno sam pokušao da pokažem da lelepatija može da bude jedan od korenskih principa u oblicima iseljivanja.

84

•

TELEPATSKI MISAONI 08L1CI

Postoje mnogi muškarci i žene koji su zadovoljni što koriste telepatsku sposobnost bez razmišljanja o bilo kakvoj teoriji o njenoj prirodi. za njihje dovoljno da sposobnost deluje, dok drugi žele da znaju kako deluje. Ovi ljudi imaju ispred sebe vrlo široko polje istraživanja. Na primer, postoji pitanje "misaonih oblika" gde izgleda da se definisane forme izgrađuju na unutrašnjim nivoima snagom misli, na isti način kao u običnom tclepatskom radu, ali mogu da traju kao vrsta separalnog objekta, prilepljeni za ljude ili predmete. Kao ilustraciju ovoga navešću slučaj kada sam bio prisutan gde je psihička senzitivka opisivala različite prikaze koje je videla oko ljudi u publici. Prišla je jednoj dami i do detalja opisala najneobičnijeg čoveka i pitala je da li poznaje takvu osobu. "Da, prepoznajem ga! - odgovorila je dama - on je glavni lik u romanu koji pišem i mnogo vremena sam utrošila da izgr.ldim njegovu pojavu u svom umu . . . " Ovde je postojala definisana psihička recepcija pažljivo izgradene misaone forme i ističe činjenicu da su psihičke sposobnosti realno modifikacije baznog psihičkog čula, na isri način kao ŠIO su obična fizička čula takođe modifikacije jednog baznog fizičkog čula "dodira". U slučaju psihičkih sposob-

85

I

,

nosti, treba da razumemo daje to bazno čulo psihički ekvivalent "dodiru" i ono što smo izučavali pod nazivom "telepatija". Upravo smo rekli da misaoni oblici mogu da sc prikače na predmete ili ljude. Da sc na objekte deluje pošto su povezani izvesnim misaonim oblicima prin­cip je iza "bJagosiljanja" predmeta što je deo svih velikih ceremonijainih religija. Ove forme su nabi­jene energijama jedne ili druge vrste, i teže da in­dukuju u bilo koju osobu koja nosi predmet ili dode II kontakt sa nj im, emocije slične onima kojima je misaoni oblik nllpunjen. U slučaju "osveštavanja" takvi oblici su povezani sa izvesnim Bićima za koja se smatra da mogu, kroz ovu vezu, da permanentno koriste takve obj ekte kao kanale kroz koje mogu da deluju na pcrsonalnosl bilo koga ko ostvaruje kontakt

. . sa nJIma.

Pollegajst fenomen

Postoji drugi način na koji misao može da deluje na fizičke objekte, i on je dobio mnogo publiciteta u poslednje vreme. Pođ odredenim uslovima mental­nog napora izgleda da može da dođe do izvesnog parcijalnog skretanja unutrašnjih energija. Ovo sc događa u mnogim slučajevima kod mladih ljudi tokom perioda puberteta. Neki pods vesni telepalski impuls izgleda da izlazi iz njih nabijen unutrašnjim energijama i to može da izazove stvarne fizičke manifestacije, kao što su kretanje malih predmeta,

86

pojave svetlueanja, buke i slično . . . Takve manifes­tacije obično su poznate kao "poltergajst fenomeni" . . '

I mogu da budu vrlo realna pOjava za one koji moraju da žive na mestima gde se one dešavaju. Po 0pštem pravilu njima se može rukovati uz pomoć dečaka ili dcvojčice koji/a je fokus iz kog izviru. Istraživao sam nekoliko takvih slučajeva, i po op�tem pravilu - pošto sc osobi koja je povezana pruži psi­hološka asistencija - uznemirenja prestaju. U nekim slučajevima, izgledalo je da su upleteni drugi faktori, kao svesna ili nesvesna telepatska aktivnost od strane nadfizičkih bića. Devojčica je bila centar uznemi­ravanja sa drugim umovima. Jedan broj ovih umova izgledao je da pripada živim ljudima, dok su drugi označavali telepatsku aktivnost nad fizičkih bića. Proporcionalno je izgledalo da su ovi drugi diskarni­rani duhovi mrtvih, ali neki su očigledno Qili ne-ljud­ska bića koj a su, kao ljudski duhovi, poslala upletena u auru žrtve. Obično, gde izgleda da su povezani ljudski duhovi, otkrio sam da je miran, rezonsk.i prislUp njima, zajedno sa iskrenom željom da im sc pomogne u nj ihovom sadašnjem stanju, dovoljan da slomi telepatsku mrežu u koju su se umrsili.

EgLOTcizam

Kod drugih entiteta bilo jc neophodno da sc primcni neki oblik eg7..orcizma. Ovo celo pilanje natprirodne interferencije je jedno od onih u kojima je bukvalno tačno da budala hrli tamo gde se i andeli plaše da

87

I I

I

kroče. Vidimo to II današnje vreme II povećanom broju sveštenika Anglikanske Crkve, i službenika nekih od Protestantskih denominacija, koji se ističu kao "egzorcisti". Oni šire priče o uspehu svojih ak· tivnosti, ali koliko su priče opravdane, drugo je pi­tanje. Dovoljno čudno, pre dva ili tri veka, Anglikanska Crkva jc imala sličan nalct klerikalnih egzorcista, koji su se takmičilijedan prolivdrugog otvoreno, sve dok ih Anglikanski biskupi nisu zaustavili. U Ro­manskoj Crkvi takav egzorcizam bio jc dopušten samo uz dozvolu biskupa, aJi izgleda da mnogi An­glikanski sveštenici ne brinu oko dobijanja dozvola svojih buskupa, mada su jedan ili dva biskupa dali takve oproštajc nekim od svojih sveštenika. Da klerikaini egzorcizam može da bude na raspola­ganjuje neporecivo, ali neki od potencijalnih egzor­cista su izvor skandala za Crkvu. Spiritisti imaju sopstvene metode da raščiste takve psihičke uslove, i oni su isto toliko efikasni kao i klerski. Gde je za članove dva kampa moguće da rade zajedno, rezultati su vrlo dobri i pod okriljem Crkvene Kolegijalnosti za Psihičke i Duhovne Stu­dije, ovo je rađeno. U lOj Kolegijalnosti abc strane uče jedna od druge.

Opšti zaključak

Prostudirali smo temu telepatije na diskurzivan način, pošto je predmet toliko opširan i ima toliko

88

nadtonova i nijansi, da je moguće dati samo neke indicije koje najvredniji istraživač može da prali. Možda je dobro napraviti opšti rezime mogućnosti i označiti linije istraživanja koje mogu da budu plo­donmme. Svi smo mi, do nekog obima, kratkovidi u svom prilazu ovoj materiji. Mislimo o sebi kao o separat­nim individualnim bićima. To je tačno u jednom smislu, ali ne ide dovoljno daleko. Mi smo lično razdvojeni i separatni, ali ta separatnosIje iluzija. Iza maske personalnosti može da sc nade naše istinsko ja, i to istinsko ja nije limitirano na trodimenzionalni univerzum,jedini kogje materijalno ja svesno. Kroz različite snage koje sada počinju da se pokazuju kod mnogih osoba, stičerno neki uvid u našu realnu pri­rodu, i otkrivamo da je separatno ja po sebi iluzija, izgrađena kroz vekove evolucije da bi mogli da radimo i izražavamo se u materijalnom svetu. U svakom slučaju, iza maske personalnosti, postoji re­alno ja i ono živi i kreće se pre u saglasnosti sa većim kosrničkim zakonima i u dimenzijama egzistencije o kojoj personalno ja zna veoma malo. Samo povre­meno nešto od tog istinskogja iskrsava u personalnoj svesnosti, i pod uslovima o kojima imamo samo parcijalno znanje. Misao, kako je mi shvatamo, je samo senka prave Misli, ali ona nas povezuje sa lom pravom Misli, i u našoj teJepalskoj praksi moguće je 7,.3 nas da povre­meno ostvarujemo neki oblik kontakta sa tim višim carstvom. Onda za kratko vreme limiti nižegja se do izvesnog obima uzdižu i mi počinjemo da upozna-

89

jemo sebe kao što smo mi poznali višem životu. Tu, u carstvu Svetlosti, vidimo i shvatamo da nismo nikada zaista razdvojeni od bilo kog drugog - svi smo mi povezani zajedno u Jedan Život - i tu nalazimo opravdanje za sve ljudske šeme koje traže da pronesu u ispoljavanje Bratstvo Čoveka na zemlji. Naši ze­maljski koncepti tog bratinstva parcijalni su prema potrebi, ali su i rcneksije pravog bratstva koje ne može da se napravi, već samo da se ralume. Naše telepatsko istraživanje može da nas dovede do shvatanja bratimstva samo u letećoj sekundi, ali rezultati tog bljeska istine mogu da modeluju sves­nost i lIsmere naše živote od tog trenutka na dalje. Telepatija može da počne kao interesantna igra, da se nastavi kao vredan fragment istraživanja i da nas dovede do shvatanja naše uloge u većem Životu čiji smo deo; time imamo šansu da radimo po Volji Večnog. A radeć i po toj Volji, mi ćemo, kao blagosiljane duše, kako je rekao Dante, pronaći svoj pravi Mir.

90

R E C E N Z I J A

"To je feJepOlijo" obično čujemo kada se dogodi nešto čudno na mentalnom polju i izvede prosečnog čoveka iz uobičajenih misaonih koloseka. Upotreba reči "lelepatija" široko je rasprostranjena i vrlo česta, mada se, po pravilu, tennin pogrešno i površno kor­isti. lako ovde stižemo u fascinantno polje istraživanja o skrivenim moćima ljudskih bića i fenomenu u koji se više ni malo ne sumnja, u obradi teme telepatije susrećemo se sa jedinstvenim nedostatkom pisanih infonnacija koje bi mogle da se koriste bilo "kao prečke na les tvica ma za nadgradnju novostečenog znanja" bilo "kao parametri za proeenu validiteta iznetih tvrdnj i". Telcpatija, definisana kao svesni i nesvesni Lransfer misli, oscćanja i želja, zaokupljala je pažnju još od najstarijih vremena i bila predmet izučavanja. Insis­tiranje tradicije Misterija na uključivanju tamjana u rituale dobija novo značenje kada se sagledava u svetlu uticaja mirisa preko kojih je direktan ulaz u srednji mozak i hipofizu. Vrlo je verovatno da je drevno sveštenstvo ostavilo smerokaz budućim generacijama o onome što su oni smatrali izvorištcm prirodnesnagc i obcležavali sim­bolima tipa "Okn HOri/sa" - koje ima sposobnost da

9 1

I

,

,

deluje i beleži dogadaje na daljinu ili moći boga

Anubisa - Gospodara Magije sa glavom šakala koji je preko krajnje izoštrenog čula mirisa vladao tajnama regiona srednjeg mozga. Fasciniranost teiepatijom nije nišla smanjena protokom vekova - na protiv, u današnje vreme suočeni smo sa činjenicom da se u dobro izolovani m laboratorijama Istoka i Zapada odvijaju strogo kontrolisani eksperimenti a da su rezultati relko dostupni javnosti. Razni ljudi koji u raznim prilikama i životnim do­bima pokušavaju da rade u ovom polju smatraju da telepatska sposobnost nije nešto za šta je potreban trening ali ukoliko se tclepatija ne trenira a primen­

juje postaje ono što se naziva "divlji talenat", ne­pouzdan i neizvestan u svojoj aktivnosti . Nije dovoljno pročitati nekoliko knjiga, smatrali sebe nadarenim i pokušati izvođenje par eksperimenata.

"Kako je .I·vaki kOI/fakt subjeklival/ posIOji mnogo pros­

tora za greške i zablude. Neophodan je vrlo visok stepen abuu pre no što medijIIm moie da prenese pom/Ul

neizokrenutu i nenijansirUllll sopstvenim prekoncepci­jama, predraslulamo i nes\'esnim kompleksima - a to se

najvećim delom pojavljuje II �illsl'iraliv"im ,Jofjvljapma ili wpisima- koji nislI iuouni prolilIlIreinim argumen­tima. Najbolji je grupni rad sa limom medijuma čija se

delalIIosi pruverava medusobno i od slral/e člal/ova koji. mada I/emaju medijumske lposobnosli, imaju dovoljno Ie/epo/skog kontakta da prosuduju Jill lllole do bude

tačno ili pogrešno, pre no što reVlltati te/epalskih komu­

nikacij(l mogu dn budu objav/jeni" napisao je G. Knight, uz W. E. Butlera najpoznatiji učenik slavne

92

učiteljice Dion Fortune, ukazujući na visoke stand� arde i napore u obuci telcpata koj i se zahtevaju od svih učesnika. I pisac knjige UVOD U TELEPATIJU W. E. Butler i njegova briljantna studentkinja D. Asheroft­Nowicki, oboje prirodno vidoviti, izuzetno kval itetno okultno edukovani i sa velikim praktičnim iskustvom, ističu da je neophodno da sc skrivene moći uma sortiraju, testiraju i treniraju sa toliko detenninacije koliko bi osoba trebalo da uloži da bi stekla kvalifikacije za baVljenje ozbiljnom profesi­jom kao šIo jc lekar il i inženjer. Pre svega: I . sposobnost mora da sc uzd igne; 2. da sc Slabil izuje; 3. da se pažljivo trenira. Postoji nekoliko nivoa telepatskog t:ransfera koji

mogu da udu u igru i koje W. E. Butler nesebično

razraduje do detalja uz naglašavanje opasnosti od

upotrebe halucinogena ali i "proizvodenja čudne psi­

hološke zavisnosti subjekta od operatora koja može

da izazove značajne nevolje". " Lak je silazak u

pakao, ali je težak, krajnje težak put nazad" kaže W. E. B. dopunjavajući staru izreku i upozoravajući da

telcpatska sposobnost može, kao i svi ostali darovi, da sc upotrebljava i zloupotrebljava. Stoga je razum­

ljivo njegovo ogradivanje ili prividna "šturost" u obradi nekih sekvenci teme kao i izostavljanje anal·

izc nekih elemenata mada sc kroz cca rad jasno

sagledava veliko poznavanje kompletnog fenomena

lelepatije kako u teoriji lako i u praksi .

93

I

Ocenjujući "Uvod u telepatiju" W. E. Butlera sa vremenske distance i II svetlu rezultata sadašnjih pub1ikovanih i nepub1ikovanih eksperimenata sa transferom misli, emocija i želja, možemo samo da ponovimo reči njegove sludentkinjc Dolores Ash­croft-Nowicki "da njegov rad nije zastareo ili pre­vaziđen, već da postaje centralno jezgro oko kog se nove ideje lepe, pročišćavaju i profi1išu".

Branka Ivanovska

94