vrste knjigovodstvenih racuna

*Ovde upišite naziv vaše škole, na primer, Elektrotehnička škola „Nikola Tesla“

Zrenjanin

VRSTE KNJIGOVODSTVENIH RAČUNA I PRAVILA ZA KNJIŽENJE POSLOVNIH

PROMENASeminarski rad iz predmeta

Računovodstvo

Student:Profesor-mentor:

April, 2011.

Seminarski rad - Vrste knjigovodstvenih računa i pravila za knjiženje poslovnih promena

SADRŽAJ

1. UVOD - KNJIGOVODSTVENI RAČUN...................................................................2

2. OSNOVNE VRSTE KNJIGOVODSTVENIH RAČUNA..........................................4

3. KLASE KNJIGOVODSTVENIH RAČUNA..............................................................6

4. POSLOVNE PROMENE...........................................................................................10

5. ZAKLJUČAK............................................................................................................14

LITERATURA..................................................................................................................15

1. UVOD - KNJIGOVODSTVENI RAČUN

2


Suštinski posmatrano knjigovodstveni računi – konta predstavljaju obrazac na kome se evidentiraju poslovne promene.U okviru ovog rada kao definiciju knjigovodstvenih računa ističemo definiciju francuskog autora De Marshe koji konta definiše na sledeći način:

“Konto je određena tačka gledišta za koju se vezuju sve vrednosti kojima je ta tačka gledišta zajednička odnosno odvaja ih od drugih jedinica vrednosti”.

Konto sadrži dve kolone. Desna kolona predstavlja ulaz , primanje – opšteprihvaćen naziv je duguje. Leva kolona predstavlja izlaz odnosno izdavanje i njen opšteprihvaćen naziv je potražuje. Nazivi duguje i potražuje datiraju još iz vremena kada su se kontima obuhvatali samo imovinsko – pravni odnosi tj. dugovanja i potraživanja između fizičkih i pravnih lica.1

Međutim, danas nazivi duguje i potražuje zadržali su se kod svih knjigovodstvenih fauna, ali se ne odnose na sadržinu konta već na nazive njegovih strana.Knjigovodstvo se služi kontima kako bi pratilo poslovne promene, jer nastala poslovna promena se usmerava ka onim kontima (menja se stanje i promet) na koje je uticala dok ostali računi miruju (bez promene stanja na njima).

Najbitnija karakteristika pračenja poslovnih promena preko knjigovodstvenih računa jeste da se odvojeno obuhvataju povećanja a odvojeno smanjenja vrednosti nastala usled poslovne promene. Postupak određivanja konta koji će se u konkretnom slučaju zadužiti odnosno odobriti, kao i elemenata stava za knjiženje naziva kontiranje. Možemo reći da konto predstavlja raščlanjen bilans, jer radi praćenja promena vrednosti pojedinih kategorija, bilans se raščlanjava na onoliki broj konta koliko bilans sadrži pozicija.

Aktiva se prenosi na levu stranu konta – duguje, dok se pasiva prenosi na desnu stranu konta – potražuje. Stanje pozicija koja se prenosi na konto prenosi se na istu stranu na kojoj se nalazi u bilansu. Praćenje poslovnih promena tokom određenog vremenskog perioda preko konta omogućava uvid u bruto promet i saldo. Bruto promet je ukupan promet na stranama duguje i potražuje svakog pojedinaćnog konta, dok saldo predstavlja razliku između zbira knjiženja na dugovnoj i zbira knjiženja na potražnoj strani posmatranog konta.

Svaki konto treba da pruži sledeće informacije o: početnom stanju (ukoliko ga ima)

1 Petrović, N. Petrović, D. Finansijsko računovodstvo, VPŠ, Čačak, 2011.

3


ukupnom prilivu (povećanju) ukupnom odlivu (smanjenju) krajnjem stanju, odnosno saldu

Svaki konto da bi pružio tačne podatke neophodno je da ispunjava dva principa: princip homogenosti princip integralnosti

Princip homogenosti je ispunjen ako konto sadrži samo one poslovne promene koje se na njega odnose, dok princip integralnosti je ispunjen ako konto sadrži sve promene koje se na njega odnose. Ako istovremeno nisu ispunjena oba principa račun neće pokazivati tačno stanje niti tačan bruto promet tj. priliv i odliv

2. OSNOVNE VRSTE KNJIGOVODSTVENIH RAČUNA

Prema složenosti računi se dele na:2

sintetička konta analitička konta

Prema njihovoj sadržini, funkciji, karakteru i zadatku salda se dele na: konta stanja konta rezultata – uspeha mešovita konta

Konta stanja se dele na: aktivna konta pasivna konta aktivno – pasivna konta pasivno – aktivna konta

Prema potpunosti salda: potpuna konta nepotpuna konta

2 Vukša, S. Finansijsko računovodstvo,Viša poslovna škola, Novi Sad, 2005.

4


Konta rezultata: konta rashoda konta prihoda

Prema formi, odnosno obliku konta se dele na: oblik konta po foliji (dvostrani) oblik konta po pagini (jednostrani) stepenasti oblik konta tabelarni oblik konta

konto u obliku slova T

U našem radu mi će mo vam objasniti sadržinu i principe knjiženja na knjigovodstvenim računima - konta u okviru završnog kontnog okvira.Ali najpre da definišemo kontni okvir i kontni plan.

Kontni okvir je model – uzorak koji je zakonom propisan i služi kao baza (osnov) za izradu kontnog plana. Kontni plan predstavlja spisak (listu) računa – konta otvorenih u knjigovodstvu konkretnog preduzeća.

Prema sadržini osnovnih računa u zvaničnom kontnom okviru stanje i promene imovine, kapitala, obaveza rasuoda i prihoda treba da iskazuju:3

preduzeća koja taj status imaju u skladu sa zakonom o preduzećima zadruge koje taj status imaju u skladu sa zakonom o zadrugama preduzetnici koji su osnovali ortačku radnju preduzetnici koji su osnovali radnju za samostalno obavljanje delatnosti, u

skladu sa zakonom o privatnim preduzetnicima, a koji su odlučili da poslovne knjige vode po principu dvojnog knjigovodstva i druga pravna lica

Zvanični kontni okvir je podeljen na deset klasa dok je redosled ređanja klasa zasnovan na bilansnom principu:

3 Vukša, S. Finansijsko računovodstvo,Viša poslovna škola, Novi Sad, 2005.

5


3. KLASE KNJIGOVODSTVENIH RAČUNA4

Klasa 0 – neuplaćeni upisani kapital i stalna imovina

Konta klase 0 su aktivna konta . Sva povećanja u okviru klase 0 knjiže se na dugovnoj strani kao i početno stanje dok sva smanjenja i saldo za izravnjanje na potražnoj strani. Grupe konta u okviru klase 0 su:00 – neuplaćeni upisani kapital 01 – nematerijalna ulaganja02 – nekretnine, postrojenja, oprema i biološka sredstva03 – učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica

Klasa 1 – zalihe

Konta klase 1 – zalihe su aktivna konta. Početno stanje i sva povećanja u okviru klase 1 idu na dugovnu stranu, dok sva smanjenja kao i saldo za izravnanje se knjiže na potražnu stranu. Grupe konta u okviru klase 1 su:10 – zalihe materijala

4 Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike, 15.12.2006. godine, "Službeni glasnik RS", br. 114/2006

6


11 – nedovršena proizvodnja12 – gotovi proizvodi 13 – roba 14 – nekretnine radi prodaje15 – dati avansiKlasa 2 – kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina

Konta klase 2 – kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina su aktivna konta. Početno stanje kao i sva povećanja na kontima ove klase knjiže se na dugovnoj strani, a sva smanjenja i saldo za izravnanje se knjiže na potražnoj strani. Grupe konta u okviru ove klase su:20 – potraživanja po osnovu prodaje21 – potraživanja iz specifičnih poslova22 – druga potraživanja23 – kratkoročni finansijski plasmani24 – gotovinski ekvivalenti i gotovina27 – porez na dodatu vrednost28 – aktivna vremenska razgraničenja29 – gubitak iznad visine kapitala

Klasa 3 – kapital

Konta klase 3 su pasivna konta. Početno stanje kao i sva povećanja u okviru ove klase knjiže se na potražnoj strani, dok sva smanjenja i saldo za izravnanje na dugovnoj strani. Grupe u okviru klase 3 – kapital su:30 – osnovni kapital31 – neuplaćeni upisani kapital32 – rezerve 33 – revalorizovane rezerve34 – neraspoređena dobit35 – gubitak

Klasa 4 – dugoročna rezervisanja i obaveze

Konta klase 4 – dugoročna rezervisanja i obaveze su pasivna konta. Početno stanje i sva povećanja knjiže se na potražnoj strani, dok sva smanjenja i saldo za izravnanje se knjiže na dugovnoj strani. Grupe konta klase 4 su sledeće:40 – dugoročna rezervisanja i obaveze41 – dugoročne obaveze

7


42 – kratkoročne finansijske obaveze43 – obaveze iz poslovanja44 – obaveze iz specifičnih poslova45 – obaveze po osnovu zarada i naknada zarada46 – druge obaveze47 – obaveze za poreze na dodatu vrednost48 – obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dažbine49 – pasivna vremenska razgraničenja

Konta uspeha – klasa 5 i klasa 6

Konta klase 5 – rashodi i konta klase 6 – prihodi su konta uspeha.

Klasa 5 – rashodi predstavljaju troškove koji se izražavaju u novcu i predstavljaju vrednost utrošenog rada, svih sredstava i usluga u cilju proizvodnje novih proizvoda ili ostvarenja novih učinaka. Konta klase 5 – rashodi su aktivna konta. Početna stanja (ukoliko postoje) i pvećanja knjiže se na dugovnoj strani, dok se sva smanjenja i saldo knjiže na potražnoj strani. Grupe konta klase 5 su sledeća:50 – nabavna vrednost prodate robe51 – troškovi materijala52 – troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi53 – troškovi proizvodnih usluga54 – troškovi amortizacije i rezervisanja55 – nematerijalni troškovi56 – finansijski rashodi57 – ostali rashodi58 – rashodi po osnovu obezvređenja imovine59 – vanredni rashodi i prenos rashoda

Klasa 6 – prihodi predstavljajupovećanja sredstava iz poslovanja preduzeća bez obaveze naknadnog vraćanja. To su pozitivni tokovi za preduzeće jer doprinose povećanju kapitala vlasnika. Grupe konta u okviru klase 6 su sledeća:60 – prihodi od prodate robe61 – prihodi od prodaje proizvoda i usluga62 – prihodi od aktiviranja učinaka i robe63 – promena vrednosti zaliha učinaka64 – prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija65 – drugi prihodi66 – finansijski prihodi

8


67 – ostali prihodi68 – prihodi od usklađivanja vrednosti imovine69 – vanredni prihodi i prenos prihoda

Klasa 7 – otvaranje i zaključak računa stanja i uspeha

Sadržaj iprimena konta ove klase – otvaranje i zaključak računa stanja i uspeha data je u njihovom nazivu. Grupa konta u klasi 7 – otvaranje i zaključak računa stanja i uspeha su sledeća:70 – otvaranje glavne knjige71 – zaključak računa uspeha72 – račun gubitka i dobitka73 – zaključak računa stanja74 – slobodna grupa

Klasa 8 – vanbilansna evidencija

Ova klasa namenjena je vanbilansnoj evidenciji i sadrži samo dve grupe konta i to su:88 – vanbilansna aktiva89 – vanbilansna pasiva

Klasa 9 – obračun troškova i učinaka

Prema zakonu o računovodstvu i reviziji proizvodna preduzeća su obavezna da vode pogonsko računovodstvo, odnosno računovodstvo obračuna troškova i učinaka. U finansijskom knjigovodstvu troškovi se obuhvataju po vrstama na kontima računskih grupa od 50 do 55. Oni se prenose u knjigovodstvo obračuna troškova i učinaka kako bi se pratili po mestima nastanka i nosiocima troškova. Najveći deo ovih troškova uključuje se u cenu koštanja, a manji deo u rashode perioda. Klasa 9 – obračun troškova i učinaka ima predviđene račune za:

nosioce troškova mesta troškova

Grupe konta nećemo navoditi, jer je u okviru ove klase preduzeću dozvoljeno da sami osmisle nove račune.

Međutim, moramo napomenuti da pogonsko računovodstvo, odnosno računovodstvo obračuna troškova ima svoju glavnu knjigu i dnevnik odvojen od glavne knjige i

9


dnevnika finansijskog računovodstva. Kao i to, da se u jednom ispravnom stavu za knjiženje ne mogu zajedno naći konta iz finansijskog računovodstva i konta pogonskog računovodstva na istom mest

4. POSLOVNE PROMENE

Poslovne promene su vrednosno samerljive promene na imovini preduzeća. To su mnogobrojni događaji koji nastaju odvijanjem procesa rada i koji su obuhvaćeni knjigovodstvenom evidencijom. Većina poslovnih promena se svakodnevno ponavlja (npr. kupovina materijala, prodaja gotovih proizvoda, izdavanje materijala u proizvodnju itd.), neke se ponavljaju mesečno (npr. isplata zarada, obračun amortizacije itd.), a neke nastaju jedanput godišnje (npr. Isplata regresa). No bez obzira na raznovrsnost i mnogobrojnost, sve poslovne promene mogu uticati na bilans i menjati njegovu sliku na četiri različita načina, pa zato i kažemo da se sve poslovne promene mogu svrstati u četiri tipa osnovnih bilansnih promena:5

1. Promene u strukturi aktive2. Promene u strukturi pasive3. Povećanje aktive i pasive4. Smanjenje aktive i pasive

Za knjiženje knjigovodstvenih promena koriste se sledeća pravila:

1. Prvo se utvrđuje da li je došlo do knjigovodstvene promene, što podrazumeva:- da je promena na imovini preduzeća nastala i- da postoji odgovarajući knjigovodstveni dokument.2. Nakon toga, određuju se računi na kojima se evidentira promena tj. računi po kojima će se obaviti knjiženje. Za određivanje računa najbolje je postavljati pitanja, kao što su:- Šta smo nabavili?- Od koga smo nabavili?- Da li smo platili?- Kako smo platili?- Kome smo platili? itd.

3. Zatim se određuje kojoj grupi računa pripadaju navedeni (tangirani) računi (da li

5 Škarić-Jovanović, K. Finansijsko računovodstvo, Ekonomski fakultet univerziteta u Beogradu, Beograd, 2005.

10


pripadaju računima stanja ili računima uspeha) zbog primene odgovarajućih pravila.

4. Na kraju se određuje pravac promene, tj. da li dolazi do povećanja ili do smanjenja stanja na navedenim računima, što će se istovremeno i odrediti koji račun duguje a koji potražuje. Pravila za knjiženje na računima stanja (aktive i pasive) i računima uspeha (rashoda i prihoda)

11


12


13


5. ZAKLJUČAK

Knjigovodstveni račun je "kamen temeljac" knjigovodstvenog sistema. Knjigovodstveni račun je dvostrani pregled na kome se beleži početno stanje kao i sve promene koje su izazvale povećanje ili smanjenje pojedinih delova aktive ili pasive, odnosno pojavu rashoda ili prihoda.

Knjigovodstveni računi imaju levu i desnu stranu koje se obeležavaju sa "duguje" I "potražuje" (nazivi potiču još iz srednjeg veka). Oznake za strane račune mogu biti i drugačije kao npr. "ulaz" i "izlaz", "primanje" i "izdavanje", "zaduženje" i "razduženje", "na teret" i "u korist" ali se u krajnjoj liniji sve svodi na levu i desnu stranu. Saldo predstavlja razliku između dugovne (leve) i potražne (desne) strane jednog računa. Po karakteru salda računi mogu biti:

- Aktivni računi su oni računi kod kojih je dugovna strana uvek veća od potražne strane. Tosu računi sredstava kao i računi rashoda. Aktivni računi pripadaju levoj strani bilansa.

- Pasivni računi su oni računi kod kojih je potražna strana uvek veća od dugovne strane. Tosu računi sopstvenog kapitala, dugoročnih kredita, računi prihoda i dr. Pasivni računi pripadaju desnoj strani bilansa.

- Aktivno - pasivni računi su oni računi kod kojih je dugovna strana uglavnom veća od potražne, tj. samo u pojedinim slučajevima potražna strana je veća od dugovne

Kod aktive postoje sledeća pravila knjiženja. Na levoj dugovnoj strani računa se kniže početna stanja računa i sva povećanja na računima. Na desnoj potražnoj strani se kniže sva smanjenja na tim računima i salda za izravnavanje tih računa – na kraju poslovne godine, prilikom zaključenja poslovnih knjiga i izrade godišnjeg računa.

Na računima pasive se knjiži po sledećim pravilima. Na desnoj potražnoj strani tih računa se knjiže početna stanja računa i sva povećanja na tim računima. Na levoj dugovnoj strani se kniže sva smanjenja na tim računima i saldo za izravnavanje tih računa na kraju poslovne godine prilikom zaključenja poslovnih knjiga i izrade bilansa.

Kod računa rashoda se knjiži na sledeći način. Na levoj strani tih računa se knjiže nastanak rashoda i sva povećanja na tim računima. Na desnoj strani se knjiže sva smanjenja (eventualna) smanjenja na tim računima i saldo za izravnavanje prilikom obračuna finansijskog rezultata.

14


Pravila kod knjiženja na računima prihoda su sledeća. Na desnoj potražnoj strani računa se knjiže nastanak prihoda i sva povećanja na tim računima.Na levoj strani se knjiže smanjenja na tim računima i saldo za izravnavanje prilikom obračuna finansijskog rezultata.

LITERATURA

1. Petrović, N. Petrović, D. Finansijsko računovodstvo, VPŠ, Čačak, 2011.

2. Škarić-Jovanović, K. Finansijsko računovodstvo, Ekonomski fakultet univerziteta u Beogradu, Beograd, 2005.

3. Vukša, S. Finansijsko računovodstvo,Viša poslovna škola, Novi Sad, 2005.

4. Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike, 15.12.2006. godine, "Službeni glasnik RS", br. 114/2006

15

vrste knjigovodstvenih racuna

Documents