ISTORIJA DIJAMANATA Gradiranje dijamanata - The Four Cs HEMIJSKA I FIZIKA SVOJSTVA VRSTE DRAGOG KAMENJA

ISTORIJA DIJAMANATAFrancuski kralj Luj IX je u 13. veku kraljevskim aktom ozvaniio dijamante kao izuzetnu retkost i vrednost i uneo ih u svoju riznicu. U narednih 100 god., dijamanti se pojavljuju u posedu ne samo pripadnika kraljevske porodice, ve i kod visoke evropske aristokratije, a do 17. veka i kod najbogatijih trgovaca. U evropskom juvelirstvu dijamanti postaju sve prisutniji u 13. veku, uglavnom u kompoziciji sa prirodnim zlatom i biserima. Veruje se da je prva zanatska obrada dijamanata poela u Veneciji oko 1330.god. Do kraja veka preneta je i u Pariz. Iz 15. veka sauvana je i prva tehnika dokumentacija o seenju i bruenju dijamanata. Meutim, sve do 17. veka vladao je tabu, poreklom iz Indije, prema kome je zabranjeno naruavanje prirodne strukture dijamanta zbog verovanja da se time umanjuje njihova magijska mo. Sa njihovom sve veom primenom u juvelirstvu ovaj tabu je nestao istovremeno u Evropi i Indiji.

Razvojem obrade dijamanata, odnosno njihovim seenjem i poliranjem, koji su poveavali njihovu lepotu i sjaj, briliranje, dolo je do jo vee primene u juvelirstvu. Otkrivanjem novih nalazita u Indiji i Braziu i krupnijih komada u 18. veku fascinacija dijamantima postaje enormna i neprestano traje. Meutim, slobodno se moe rei da prava istorija dijamanata poinje sa pojavom De Birsa. Pria o dijamantima je u sutini pria o De Birsu. Ta pria poinje 1886. god. na obali Narandaste reke u Junoj Africi. Prema legendi, Jakov Erazmo sin farmera igrao se ljunkom i opazio je kameni koji je bljeskao na zracima sunca koji su se probijali kroz kronju drveta. Deak je pokupio sjajni kamiak i poklonio ga svojoj maloj sestri. Prema prii ovaj kameni je predstavljao prvo otkrie dijamanata u Africi. Kamen je dobio ime Eureka, teak je 10.73 karata i danas se uva u muzeju rudnika Kimberli u Junoj Africi. Meutim, pravu dijamantsku groznicu izazvao je 1889.god. pronalazak pastira, koji je uvao ovce pored Narandaste reke. Kamen je nazvan Zvezda june Afrike (The Star of South Africa) i bio je teak 83,50 karata. alk van Nikerk, kolekcionar neobinog kamenja kupio je dragulj neprocenjive vrednosti za 500 ovaca, 10 goveda i jednog konja. Meu avanturistima koji su sa svih strana sveta hrlili u Junu Afriku tragajui za bogastvom i sreom bili su i dvojica Engleza Sesil Rodez i Barni Barnato, koji postaju glavni rivali u otimaini za posedima bogatim dijamantima. Do 1887. god. Barnato je imao dominantnu poziciju u rudniku Kimberli. U meuvremenu Rodez uspeva da preuzme kontrolni paket akcija Kimberlija i postaje suvlasnik rudnika De Birs sa arlsom Rudom. Oba rudnika nalazila su se na posedu Johana i Nikolasa De Birs, koju su talina braa farmeri prodali za 6.300,00 funti. Naravno, bili su presreni jer su 11 god. ranije kupili farmu za samo 50 funti. Beskrupulozni Rodez je ubedio Barnata na integraciju dva rudnika i tako 1888. god. nastaje legendarni De Birs ltd. Kompanija je iskopane dijamante prodavala Londonskoj uniji za dijamanate koja ih je dalje distribuirala u evropske centre za obradu, pre svega u Antverpen u Belgiji. Tako poinje savremena era dijamanata. Proi e 14 god. pre nego to je na scenu stupio ser Ernest Openhajmer. On je kupio Londonsku uniju dijamanata, a 1929. je preuzeo kontrolu nad De Birsom. Ser Openhajmer je napravio i vodio koncept kontrolisane i centralizovane prodaje dijamanata poznat kao Central Selling Organisation. Polazei od istog cilja 1934. god. formirao je takoe Diamond Trading Co. u Londonu i Kimberliju. Njegov sin Hari Openhajmer je napravio revoluciju u marketingu i prodaji dijamanata. Do tada je vladalo uverenje da bi mistika dijamanata nestala ako bi se reklamirali i da bi to dovelo do pada njihove vrednosti. On je angaovao advetrajzing kompaniju N.W. Ajer 1939. god. Rezultat kampanje je bio vie nego oekivan, stvoren je kulturni imperativ da je prsten sa dijamantom nezamenljiv u ceremoniji veridbe. To je dalo ogroman podsticaj juvelirskoj manifakturi i trgovini dijamantima, pre svega u USA, najbogatijoj zemlji sveta. Na ogranienom srpskom tritu dijamantima i drugim dragim kamenjem, kada se ceremonija veridbe pod uticajem zapadne kulture i kod nas poinje da simbolizuje verenikim prstenjem sa dijamantima i drugim dragim kamenjem, Rapaport Jewerly je nastupio sa sloganom Ako ste stvarno reeni da preostali deo ivota provedete zajedno - onda nema kompromisa.

Frensis Geret pisac marketinkih slogana (copiwriter) je lansirao do danas najpoznatiji slogan (A diamond is forever) dijamant je zauvek. Razvojem pop kulture pedesetih koja se formirala pod uticajem holivudske industrije filma i hilivudske estetike De Birs dobija besplatne reklame neprocenjive marketinke vrednosti. U filmu Mukarci vie vole plavue Merlin Monro peva pesmu Dijamanti su devojci najbolji prijatelj i tako se formira jedan sasvim novi svetonazor, najmonija ideologija dvadesetog veka. Pisac Jan Fleming je 1956. uzeo za naslov svog romana o Dejms Bondu De Birsov slogan Diamonds are forever, koji je 1971. ekranizovan i postao svetski hit, kao i istoimena pesma irli Besi. Krajem devedesetih, razvojem interneta, dolazi do novog trenda na tritu dijamanata. Blu Nil i dr. poinju prodaju dijamanata preko interneta sa otvorenim cenama i svim popratnim informacijama. Na taj nain kupci suvereno ulaze u kupovinu dijamanata, naoruani znanjem i informacijama. Pratei modne i poslovne trendove u svetu Rapaport Jewerly meu prvima istupa na internetu sa otvorenim cenama dijamantskog nakita i njegovim karakteristikama. Pored toga, korisnicima interneta se prua obilje korisnih i zanimljivih informacija iz sveta modne juvelirske industrije i sa svetskog trita dijamanata i nakita. Odgovarajui na izazov internet ere i prodaje dijamanata preko interneta De Birs je u maju 2006. god. objavio listu od 93 sajtholdera na svom veb sajtu. Sajtholderi su kompanije koje su ovlatene i potvrene od DCT, odnosno Diamond Trading Company, kao njihovi trgovci dijamanata. Kao to je poznato DTC je pod kontrolom De Birsa. Na taj nain De Birs i dalje suvereno kontrolie cene dijamanta na svetskom tritu. U biznisu sa dijamantima danas se u svetu obre oko 60 milijardi dolara godinje. Najvei rudnici dijamanata u svetu danas su u Bocvani, Australiji, Rusiji, Kongu, Junoj Africi, Kanadi, Namibiji i Angoli. Ukupno 98 odsto. De Birs, koji je nekada kontrolisao oko 90 odsto trita dijamanata u svetu i dalje je neprikosnoven lider, pre svega u rudnicima i kontroli trita neobraenih dijamanata, ali ne vie tako predominantan, oko 55 odsto. U decembru 2004. De Birs je obnovio koncesiju na rudnike u Bocvani na jo 25 god. i time zadrao vodeu poziciju. Zahvaljujui trgovakom ugovoru sa ruskom Alrosom, koja eksploatie ogromna nalazita u Jakutiji, De Birs danas kontrolie oko 65 odsto svetskog trita neobraenih dijamanata. Monopol De Birsa i Alrose ozbiljno ugroava opstank i profit srednjih i malih proizvoaa i trgovaca dijamantima i nakitom. Poslovna politika De Birsa je najbolji obrazac kako se decenijama moe opstati i ostati dominantan na udljivom svetskom tritu zahvaljujui ne samo moi prilagoavanja promenama, ve i stvaranju novih potreba kupaca dijamanata. Odskora De Birs je zajedno sa LVMH (Moet Henessy Luis Vitton) nastupio i kao kreator i maloprodavac nakita otvarajui reprezentativne prodavnice u glavnim svetskim centrima. De Birs kontinuirano napada trite nakita inventivnim i monim kampanjama stvarajui nove standarde i razloge za kupovinu dijamanata i dijamantskog nakita. Danas mu na ruku ide stvaranje novih trita, u zemljama nekadanje Istone Evrope, Rusiji, Indiji i pre svega Kini. Zbog novih trita i poveanja broja potencijalnih kupaca realno je oekivati da e cena dijamanata i dalje ne samo pratiti rast inflacije u svetu, ve i rasti iznad inflacije.

Marketing De Birsa se do ovoga milenijuma fundirao na vezi mukarca i ene, njihovim emocijama i mogunostima. Fantastika plastinog novca, kreditnih kartica bila je veliki akcelerator poveanja broja onih koji su mogli da svoju vezu simboliki ozvanie prstenjem sa dijamantima i drugim draguljima. Novi milenijum doneo je i novi fenomen, uspene i nezavisne ene, koja se ne ustruava da sama sebi kupuje dijamante i prstenje sa dragim kamenjem i da to javno kae. Budui da se radi o enama koje kupujui sebi dijamantski nakit ne ele samo da potvrde svoj status i dobiju odgovarajuu vrednost dragulja, ve i da budu u toku modnih trendova, Rapaport Jewelry nudi iroki spektar raskonog prstenja sa dijamantima i drugim dragim i poludragim kamenjem koji se danas u svetskim centrima mode promovie kao right hand ring ,odnosno prsten za desnu ruku. Ovo prstenje raznobojnog kamenja i dijamanata odraava, pre svega personalitet ene koja ga nosi.

Gradiranje dijamanata - The Four CsVrednost, odnosno gradiranje ili stepenovanje dijamanata vri se prema nekoliko meunarodno prihvaenih sistema, a u svetu se najvie primenjuje standard GIA tzv . The Four C s, odnosno 4 C. Naime Riard T. Lidikot, predsednik Gemolokog instituta AmerikeGIA, razvio je 1953. god. sistem prema kome se vrednost dijamanata odredjuje prema njihovoj boji, istoi, seenju i veliini (Color,Clarity,Cut and Carat).

Boja - Color Boja dijamanata se posebno odreuje za takozvane prirodno obojene dijamante, a posebno za takozvane bezbojne dijamante. Fancy natural colorid diamond ili prirodno obojeni dijamanti su cenjeniji ako imaju vei intenzitet boje, a sasvim suprotno je kod bezbojnih, colorless, dijamanata koji imaju veu cenu to su manje vidljive primese boje u njima. Bezbojni dijamanti se gradiraju prema skali alfabeta od D do Z, a A,B i C se izostavljaju. D je najbolja boja, a najgora Z. Bezbojni su takoe E i F. Blizu bezbojnih su G, H, I, J, a jedva primetno ukasti, odnosno sa nijansama ute, se gradiraju sa K, L ,M. Dijamanti koji su malo vie oseneni utom bojom oznaavaju se sa N,O,P,Q,R. Dijamanit svetloute boje oznaavaju se sa S.T.U.V.W.X,Y,Z.

To ne znai da dijamanti sa primesama boje nemaju vrednost. Danas je u modi da se kombinuju bezbojni i obojeni dijamanti i time se postie visoki dizajnerski i estetski nivo, vrh. Prirodno obojeni dijamanti, koji mogu biti gotovo svih boja, stepenuju se prema intenzitetu boje od C1 do C7, odnosno Faint,Very Faint, Light, Fancy Light, Fancy, Fancy Intense, Fancy Vivid.

Najvei do sada u svetu poznati dijamant D, dakle savreno bez boje, je Centenary 273.85 karata, Millennium Star 203.04 karata, je drugi. Dogaa se da se nae i dijamant u bojama duge. Najrei prirodno obojeni dijamanti su crvene i purpurne boje, ili u kombinaciji te dve boje. Najei su uti i braon dijamanti. Plavi i zeleni su takoe veoma retki. Najpoznatiji prirodno obojeni dijamanti su Hope, Dresden Green, The Tiffani Yellow, Sultan off Marocco, Transvaal Blue. Za vie zanimljivih detelja pogledajte Najuveniji dijamanti sveta

Na Sotbijevoj aukciji 1988.god. prodat je jedan okrugli dijamant od 0,90 karata, dakle ni ceo karat, VS2 istoe, vivid zelene boje za ak 663 hiljade dolara. Na Kristijevoj aukciji 2001. prodat je dijamant, crvene boje od svega 0,95 karata za rekordnih 880 hiljda dolara. Dragulj je kupio ovek koji je zastupao sultana od Bruneja, koji poseduje najveu kolekciju prirodno obojenih dijamanata u svetu. Iako obojeni dijamanti dostiu po karatu znatno viu cenu, o njima se veoma malo zna van krugova juvelira i zbog toga su bezbojni dijamanti jo uvek

popularniji. Rapaport Jewelry nastupa meu prvima na srpskom tritu sa prstenjem sa prirodno obojenim dijamantima. istoa dijamanata - Clarity istoa dijamanata odreuje se prema skali od FL (Flawless) to znai neverovatno ist, do I3 (Imperfect 3) to znai da su golim okom vidljive inkluzije u strukturi dijamanta, koje izgledaju kao da su upala vlakna pamuka. Flawless znai savrenstvo, ako ita u prirodi moe da bude savreno onda su to ovi dijamanti, u njima se ne vide inkluzije ni sa lupom 10 X. Izmeu ta dva pola su prema istoi VVS1, VVS2 a sledei po izuzetnoj istoi VS1, VS2, kod SI1, SI2 inkluzije su male i nevidljive golim okom, a na kraju suI1, I2 . Male inkluzije koje se mogu uoiti lupom kod dijamanata VS i SI ne ugroavaju njihovu lepotu, niti kvalitet, a mogu da budu dokaz da su dijamanti prirodni. S druge strane, oni su pristupaniji po ceni, jer se ee nalaze u prirodi. IF (Internally flawless) se oznaavaju dijamanti koji su neverovatno isti, savreni i izuzetno retki u prirodi i njih gotovo nema u redovnoj prodaji. Seenje ili bruenje Cut Danas postoji veliki broj naina seenja dijamanata. Najei nain je okruglo brilijantsko seenje sa 57 faseta. Postoji vie varijanti okruglog brilijanta, kao to su oval, markiz, jastuk i kruka.nain.

Kod nas su brilijantom nazivaju svi obraeni, seeni i brueni, bezbojni dijamanti, a u svetu je to samo naziv za navedeni nain seenja sa 57 faseta. Takoe su veoma esti naini seenja-srce, princes i stepeni (step cut). Danas ima oko 250 zatienih naina seenja dijamanata. Poslednjih godina je veoma popularan Heart cut, uglavnom kao posledica filma Titanik i prie koja se plete oko plavog dijamanta seenog u obliku srca i koji je u filmu nazvan Srce okeana.

To je dalo ideju dizajnerima da naprave od plavog safira, seenog u obliku srca i neto veih dimenzija dragulj pod istoimenim nazivom Srce okeana.

Seenje ili bruenje Cut U praksi esto vlada konfuzija u vezi dragulja Srce okeana i Hope, jer su oba plave boje i okruena malim bezbojnim dijamantima. Meutim, Hope je seen kao jastuk (cushion cut).

Teina u karatima - Carat Weight Teina u karatima je glavni faktor koji odreuje cenu nekog kamena. To znai da je 100 komada od 0.01 karata iste boje, istoe i seenja vie puta jeftinije od jednog komada od 1 karata, iako se radi o istoj teini i kvalitetu. Naravno, razlog je u retkosti krupnijih komada dijamanata, a manji komadi su esto i nusproizvod kod seenja dijamanata. Najvei obraeni dijamant na svetu je Golden Jubilee, 545.67 karata. Drugi je Zvezda Afrike od 530.20 karata poznat i kao Kulinan 1, a trei je dijamant od 407 karata, narandaste boje. etvrti je Kulinan 2 od 317.40 karata koji je iseen od istog komada kao i Zvezda Afrike.

HEMIJSKA I FIZIKA SVOJSTVABOJA Boja je vana karakteristika dragog kamenja iako ona u veini sluajeva nije glavni faktor za odreivanje same vrste kamena zbog toga to se u prirodi pojavljuju pojedine vrste u vie boja ili razliite vrste kamena istih boja. Sama boja je produkt svetlosti i zavisi o frekvenciji svetlosnog zraenja. Ljudsko oko zapaa samo "vidljivo" zraenje tj. elektromagnetske valove duine priblino 380-760 nm. Zraenje svake pojedine duine vala daje utisak odreene boje. U sluaju dragog kamenja, razni metali i njihove kombinacije u strukturi kamena apsorbiraju izvesne valne duine svetlosti i tako dolazi do raznih boja. Metali koji najvie utiu na boju su

krom, eljezo, kobalt, bakar, nikal i vanadij. Kod nekih kamena (cirkon) na boju manje utiu strane substance, a vie sama deformacija kristalne strukture koja rezultira selektivnim upijanjem svetlosti i zbog toga promenom originalne boje. Boje nekih kamena mogu biti promenjive izlaganjem direktnoj sunevoj svetlosti ili raznim postupcima grejanja na visokim temperaturama, a mogu se menjati i izlaganjem kamena Xzrakama. TVRDOA Tvrdoa je mehaniko svojstvo vrstih tela, zapravo otpor kojim se telo odupire prodiranju nekog stranog tela u njegovu povrinu. U sluaju dragog kamenja, tvrdoa se odnosi na otpornost od struganja (ogrebotina). Odreuje se paranjem povrine minerala nepoznate tvrdoe mineralima poznate tvrdoe. Drago kamenje se potom svrstava u Mohsovu skalu sa 10 nivoa. Svi minerali i drago kamenje poznati do danas uvrstani su u Mohsovu skalu tvrdoe sa 10 nivoa gde se kamenje pod 1 i 2 smatraju mekanim, 3-5 srednje tvrdim i iznad 6 tvrdim. Mohsova skala tvrdoe je relativna. Ona samo pokazuje koji kamen je tvri ili mekaniji od nekog drugog u toj skali. Tako je recimo najtvri kamen dijamant u skali pod brojem 10 ak 140 puta tvri od rubina i safira koji su u skali odmah iza njega pod brojem 9.

GUSTINA Gustina je fizikalna veliina definisana kao omer mase i volumena nekog tela. Jedinica gustoe je kg/m ili g/cm. Kod dragog kamenja gustina se kree izmeu 1 i 8 g/cm3. Vrednosti gustine ispod 2 g/cm3 smatraju se lakim, one izmeu 2 i 4 g/cm3 normalnim, a iznad 4 g/cm3 teim. Vrednije drago kamenje (dijamant, rubin, safir) ima veu gustinu nego neki poludragi minerali iz stena (kvarc). Gustina se moe odrediti principom hidrostatikog balansa pomou hidrostatike vage. DISPERZIJA Disperzija je rasap sloene (npr. bele) svetlosti koji nastaje prilikom loma, ogiba ili totalne refleksije svetlosti. Zraenje vee valne duine (crveno) lomi se slabije od onog manje valne duine (ljubiasto) jer je indeks loma obrnuto proporcionalan s valnom duinom. Zato se bela (Suneva) svetlost loma kroz optiku prizmu rastavlja na spektar boja od kojih je sastavljena.

Razlika izmeu indeksa loma ljubiastog i crvenog zraenja zove se koeficijent disperzije.

LOM SVETLOSTI Svetlost je elektromagnetsko zraenje koje obuhvata valove frekvencija od nekoliko herca do golemih frekvencija od 1023 Hz. Kao i sva ostala zraenja, prostire se konanom brzinom koja iznosi 299729,8 km/s to je ujedno i najvea brzina prostiranja fizikog signala. Jedna od osnovnih pojava vezanih uz svetlost je refrakcija tj. lom svetlosti. Do toga dolazi kada zrake svetlosti stignu na granicu dveju sredstava razliite optike gustine. Tada se deo svetlosti reflektira, a deo lomi po zakonima refleksije i loma. Indeks loma svetlosti je konstantan za svaki specifian kristal te se koristi u identifikaciji same vrste dragog kamena. Ureaj sa kojim se odreuje indeks loma svetlosti zove se refraktometar. TEINA Mere koje se koriste u tritu dragim kamenjem su mere teine karat i gram. Karat je mera za teinu koja se koristi jo od davnine. U starom veku semenke rogaa sluile su kao utezi za merenje teine skupocenih predmeta pa otuda ime karat (gr.= keration). Danas je to mera koja se najee koristi kod vaganja dragog kamenja. Jedan karat je proporcionalan teini od 0,2 grama i deli se na razlomke ili decimale, a najmanja teina je 0,01 karat. Nekad je karat bio teinska mera i za zlato, a zatim, tokom vremena postaje samo oznaka za finou zlata. Gram je standardna mera za teinu, a u trgovini dragim kamenjem se koristi ree, uglavnom za vee drago kamenje koje ima manju materijalnu vrednost. SVOJSTVA NAJPOZNATIJEG DRAGOG KAMENJA hemijski sastav boja tvrdo indeks loma disperzi gustina a svetlosti ja

bezbojna, uta, C, smea, dijamant kristalizirani retko ugljik plava, zelena i crna rubin Al2O3, crvena aluminij oksid

10

3,503,53 g/cm3

2,417-2,419

0,044 (0,025)

9

3,974,05 g/cm3 2,672,78 g/cm3

1,762-1,778

0,018 (0,011) 0,014 (0,0110,013)

Al2Be3(Si6O18), zelena, smaragd aluminij beril ukasto - 7,5 - 8 silikat zelena plava u razliitim nijansama, Al2O3, bezbojna, aluminij oksid roza, ljubiasta, uta, zelena

1,565-1,602

safir

9

3,954,03 g/cm3

1,762-1,788

0,018 (0,011)

VRSTE DRAGOG KAMENJA"Let us not be too particular; it is better to have old secondhand diamonds than none at all." Mark Twain Postoji vie od 30 popularnih vrsta dragog kamenja i jo mnogo onih manje poznatih i cenjenih samo od sakupljaa. Drago kamenje se klasificira prema razliitim kriterijima; hemijskom sastavu, boji, nekim fizikim svojstvima. Ipak, kako je izgled jedan od najvanijih atributa dragog kamena, najee se klasificiraju prema lepoti i vrednosti. Osnovna podela je na drago kamenje i poludrago kamenje. Drago kamenje se onda opet deli ne redove, prema optikim svojstvima, istoi ili retkosti. Vrednost kamena moe se poveati ako ima neki neobini optiki fenomen ili slavnu prolost.

DRAGO KAMENJE I. REDA

Ime dijamant potie od grke rei adamas = nesalomljiv. Najtvri je mineral u prirodi, jake refleksije, veinom bezbojan i proziran. Zbog dobrih optikih efekata, najvee tvrdoe, i svoje retkosti, smatra se kraljem dragog kamenja koji se upotrebljava kao ukras jo od davnina. Nastaje kristalizacijom magme u velikim dubinama zemlje. Sastoji se od istog ugljika. Najee ih nalazimo u modrikastome vulkanskom tlu ili u nanosima reka, koje su ih odatle isprale i ponele sa sobom. Najvei su rudnici dijamanata u junoj Africi, kod Johannesburga, zatim u Jakutiji u Sibiru, u Indiji, na Uralu, na otoku Borneu i u Brazilu. Dijamant u prirodnom stanju ima oko sebe naslagu koja ga ini slinim obinom ljunku ili kameniu. Tek bruenjem dobija lepe oblike i sjaj. Postoje razliiti naini bruenja dijamanata. Najuobiajeniji je brilijant, sa 57 povrina (faseta), kojim se postie idealni efekt loma svetlosti. Neki od najpoznatijih oblika:

POZNATI DIJAMANTII have never hated a man enough to give his diamonds back. Zsa Zsa Gabor

THE CULLINAN I. (STAR OF AFRICA)Veliki dijamant zvan Afrika zvezda trenutno je najvei brueni dijamant na svetu. Tei 530.20 karata, dimenzije su mu 53mm x 44mm x 29mm, i ima 76 faseta. Zove se Cullinan I jer je najvei od 9 dijamanata izrezanih iz dijamanta Cullinan, naenog 1905. u junoj Africi, u rudniku sir Thomasa Cullinana. Originalni Cullinan najvei je dijamant ikad pronaen. Kad su ga nali teio je 3106 karata i nakon nekoliko pokuaja izrezan je u 9 velikih dragulja, 96 manjih briljanata i jo 9.50 karata malih neobraenih komada. Veina Cullinana danas je u posedu britanske kraljevske porodice, a Afrika zvezda ugraena je u ezlo kralja Edwarda VII.

THE HOPE45.52 karatni dijamant Hope naen je u Indiji, verovatno pre 1668., kao grubi kristal teine 112 karata. Pronaao ga je Jean Baptiste Tavernier, francuski trgovac i putnik. Prema legendi dijamant je bio oko idola u nekom hramu u Indiji. Ako je tako, logino je zakljuiti da Hope ima brata blizanca, no sudbina drugog oka nikad se nije saznala. Dijamant je bruen u indijskom stilu, naglaena je vie veliina, nego sjaj. Tavernier je Hope prodao francuskom kralju Louisu XIV, i ve od tada poinje legenda o nesretnoj sudbini vlasnika dijamanta Hope. Nekoliko puta bio je ukraden, izgubljen i ponovno pronaen, ali ko god da mu je bio vlasnik snala ga je prerana smrt. Danas se nalazi u Smithsonian institutu u Washingtonu.

THE REGENT

Slino mnogim slavnim dijamantima i 145.50 karatni Regent ima uzbudljivu prolost. Pohlepa, ubistva i neprilike prate Regenta od samog prvog poglavlja, pa do poslednjeg poivalita. Dijamant Regent pronaen je 1701. blizu Golconde, u Indiji. Neko vreme bio je u vlasnitvu engleskog premijera Williama Pitta, dok nije prodat vojvodi od Orleansa, francuskom regentu. Tada su ga nazivali Pitt, ali kasnije je preimenovan u Regent i ugraen u krunu Louisa XV. Nakon francuske revolucije Napoleon Bonaparte ugradio ga je u drak svog maa. Danas je izloen u Louvreu.

THE SANCYDijamant Sancy ima jednu od najzanimljivijih i najivopisnijih povesti od svih evropskih dijamanata. To je bledo uti 55.23 karatni kamen, oblikovan kao tit, navodno indijskog porekla. Nazvan je prema jednom od vlasnika, Seigneur de Sancyju, koji je bio francuski veleposlanik u Turskoj krajem 16. veka. On ga je doneo francuskom kralju Henryju III, koji ga je nosio u eiru. Nakon toga prodat je engleskom kralju Jamesu I. Od tada je bio izgubljen i prodavan i mnogi su traili pravo vlasnitva. Danas se nalazi u Louvreu.

THE KOH-I-NOOR

Govorilo se da ko god poseduje Koh-I-Noor, taj vlada svetom; prikladna izjava za najuveniji od svih dijamanata. Legenda kae da kamen datira jo od vremena pre Hrista, teorije pokazuju mogunost njegovog prvog pojavljivanja u ranim godinama 1300-tih, istorija je dokazala njegovo postojanje u prola dva i po veka. Kad je prvi put zabeleen teio je 186 karata, bio je ponovo izbruen za vreme kraljice Viktorije i sada iznosi 105.6 karata. Iako su se tokom godina britanska i indijska kraljevska porodica vie puta sukobile za njega, danas je deo kria na vrhu krune kraljice Viktorije.

THE JUBILEEPrekrasni, bezbojni dijamant, teine 245.35 karata danas je esti najvei dijamant na svetu. Originalni grubi kamen, nepravilnog oktaedarskog oblika teio je 650.80 karata. Naen je u rudniku Jagersfontein, u Junoafrikoj Republici, krajem 1895. god. U poetku su kamen nazivali Reitz, u ast Francisa Williama Reitza, predsednika drave gde je kamen naen. Danas je deo privatne zbirke poznatog kolekcionara dijamanata Roberta Mouawada.

THE CENTENARY

Centenary je otkriven u rudniku Premier Mine u junoj Africi 17. srpnja 1986. Teio je 599.10 karata u grubom obliku, a izbrusio ga je poznati Gabi Tolkowsky kojem su za to trebale gotovo tri godine. Trenutno je najvei moderno rezani dijamant bez ijedne mane. Ima 75 faseta na gornjoj strani, 89 na dnu i 83 sa strana, to je ukupno 247 faseta. Danas je teak 273.85 karata i u vlasnitvu De Beers grupe u Johannesburgu.

THE MILLENIUM STAR

De Beers i Steinmetz Grupa predstavili su svetu najrei i verovatno najvredniji set dijamanata da obelee 2000. god. " Mileniji dolaze i odlaze, ali dijamanti su veni", rekao je glavni predsednik Nicky Oppenheimer predstavljajui dijamant Milenijsku zvezdu, potpuno bezbojan, besprekoran spolja i iznutra, izbruen do savrenih proporcija, teak 203.04 karata. Taj kamen je centralni komad kolekcije Limited Edition Millennium Diamonds koja se jo sastoji od 11 iznimno neobinih plavih dijamanata bruenih u razliite oblike. Originalno, kamen je teio 777 karata, naen je u podruju Buyimai i njegovo otkrie pokrenulo je pravu navalu kopaa koji su se nadali pronai slian kamen. No, kako je ovo jedini kamen tog tipa naen u itavom tisuljeu, statistiki, slian se verovatno nee pojaviti jo par stotina godina.

Uverljivo najvei od svih je novootkriveni svemirski dijamant s jezgrom od kristaliziranog ugljika 50 svetlosnih god. od Zemlje u zveu Centaurus. Ima promer 2500 milja i tei oko 2 x 1024 kg, to je otprilike 1034 karata.

RUBINRubin je dobio ime po svojoj crvenoj boji (lat. rubens = crveni kamen) i spada u grupu korunda. Supstanca zbog koje je rubin tako crven je krom dok je u sluaju smekastih nijansi prisutno i eljezo. Najtvri je mineral posle dijamanta, sedam puta tvri od topaza koji ga sledi na tabeli tvrdoe. Poetkom dvadesetog veka poeli su se izraivati sintetski rubini kvalitete pravog kamena i naroito njegovih hemijskih i optikih svojstava. Veina njih se ipak moe prepoznati najvie zbog toga jer nemaju apsolutno nikakva oteenja to je kod pravih kamena retkost. Najvea su nalazita u junoj Aziji, osobito u Mianmaru i ri Lanki.

POZNATI RUBINITHE DELONG STARRubin Delong Star nalazi se u muzeju Natural History u New Yorku. Tei 100.32 karata. 1964. Delong Star zajedno sa kamenom Star of India bio je predmet slavne krae, koju su izveli Jack Murphy, poznat kao Murph the Surf, i dvojica drugih mukaraca. Oba kamena otkupljena su za 25,000 dolara.

THE MANDALEYRubin Mandalay ima 48.019 karata.

THE MIDNIGHT STAROvaj 116.75 karatni tamno crveni zvezdani rubin dio je zbirke muzeja Natural History u New Yorku

.

THE ROSSER REEVES

Rosser Reeves rubin jedan je od najlepih i najveih zvezdanih rubina na svetu. Tei 138.7 karata i naen je na ri Lanki. Cenjen je zbog prekrasne boje i lepo definisanog uzorka zvezde. Marketingki div Rosser Reeves koji je donirao ovaj kamen Smithsonian institutu 1965., nosio ga je okolo kao sretnu amajliju i obraao mu se kao svom detetu.

SMARAGD

Smaragd (gr. smaragdos = zeleni kamen) je zeleno obojeni dragi kamen iz grupe berila i najdragoceniji u toj grupi minerala. Svoju zelenu boju dobija od kroma, a ponekad i od vanadija. U ovom kamenu su este nakupine sitnih neistoa koje ga ine mutnim i neprozirnim te su samo retki primerci smaragda prozirni i isti. Takvi se ubrajaju u najskupocenije drago kamenje. Glavna nalazita su u Kolumbiji, Brazilu, Uralu, junoj Africi i zapadnoj Australiji.

POZNATI SMARAGDITHE CHALK EMERALD RING

Vrhunski sjaj i tamna zelena boja 37.82 karatnog smaragda Chalk svrstavaju ga meu najlepe kolumbijske smaragde. Prema legendi, nekad je bio centralni dio smaragdno dijamantne ogrlice maharade bive indijske drave Baroda. Originalna teina bila mu je 38.40 karata, no bio je ponovno bruen i smeten u prsten, gde je okruen sa 60 malih dijamanata (ukupno 15 karata). Prsten je bio poklon institutu Smithsonian od gospodina i gospoe O. Roy Chalk, 1972. godine.

THE GUINNESS1,759 kar. smaragd Guinness pronaen u rudniku Coscuez Kolumbiji jedan od najveih krista. smaragda na svetu. Danas deo zbirke Banco Nazionale

de la Republica in Bogot Columbia.

THE HOOKERSmaragd Hooker tei 75.47 karata. Ugraen je u bro koji je deo kolekcije muzeja Smithsonian.

THE HEART SHAPED PINK EMERALDNajvei ruiasti smaragd teak 169.01 karata, naen je u Minas Gerais u Brazilu. esto se misli da su smaragdi iskljuivo zeleni, ali nije tako. Ruiasti smaragdi su otprilike 25 000 puta rei od zelenih, 40 000 puta rei od rubina i safira i 125 000 puta rei od dijamanata. Verovatno postoji samo jedan ruiasti smaragd na svakih 125 000 dijamanata ikad iskopanih.

SAFIRIme safir upotrebljavano je za razno drago kamenje. U srednjem veku tako su nazivali i lapis lazuli. Oko 1800g. priznati su safir i rubin kao varijacije korunda. Tada se plavo kamenje nazivalo safirima, crveno rubinima, a sve drugih boja svrstavalo se pod mineral korund. Danas se minerali iz grupe korunda svih boja osim crvenih nazivaju safirima. Plavu

boju safirima daju eljezo i titan, ljubiastu vanadij. Mali deo eljeza da e rezultate u utim i zelenim tonovima, a krom e prouzrokovati ruiastu boju kamena. Najvea nalazita safira su Mianmar, Tajland, Indija, SAD i Australija

POZNATI SAFIRITHE BISMARCK SAPPHIRESafir Bismarck potie sa ri Lanke. Danas tei 98.6 karata.

THE GORDON SAPPHIRESafir Gordon tei otprilike 50 karata. Smeten je u privesku ogrlice, okruen sa 68 dijamanata, ukupno tekih 14.50 karata. Lanac ogrlice sastoji se od 111 dijamanata.

THE LOGAN SAPPHIREOvo je jedan od najveih plavih safira. Tei 422.99 karata i naen je na ri Lanki. Ugraen je u bro, okruen sa 20 okruglih briljanata. Kamen je bio poklonjen institutu Smithsonian od gospoe Logan, 1960. godine.

THE STAR OF BOMBAY182 karatni safir Zvezda Bombaya dolazi sa ri Lanke. Bio je poklon glumici nemog filma Mary Pickford od njenog mua Douglasa Fairbanksa Sr., a ona ga je donirala institutu Smithsonian 1981. godine.

THE STAR OF INDIAIndijska zvezda, sa 563.35 karata, najvei je i najpoznatiji zvezdani safir na svetu. Formirao se pre nekih 2 milijarde godina, a pronaen je pre 300 godina na ri Lanki, inae poznatom nalazitu safira. Industrijalist J.P. Morgan dao je safir 1900. muzeju Natural History u New Yorku. Danas je taj kamen jedan od najvrednijih predmeta tog muzeja.

THE STAR OF ASIA

Azijska zvezda tei 330 karata i zbog svoje bogate plavo ljubiaste boje jedan je od najepih safira dananjice.

DRAGO KAMENJE II. REDAAKVAMARINAkvamarin (lat. aqua = voda + marinus: morski) vrsta je minerala berila, po hemijskom sastavu silikat, Al2Be3(Si6O18). Boju morske vode mu daje eljezo. Na temperaturama 400-500C boja im se moe lagano promeniti dok na viim temperaturama moe doi do totalnog gubitka boje tako da je potrebna velika panja kod izrade i popravaka nakita sa tim kamenom. Najvanija nalazita su u Brazilu, junoj Africi, Kini, Indiji i u SAD. Najvei akvamarin ikad pronaen teio je preko 110 kg.

TOPAZTopaz je dobio ime po mestu pronalaska na otoku u Crvenom Moru, Topazos. Boju dobija zbog eljeza i kroma, a najvie se cene uti i bezbojni topazi. Podloan je pucanju pa ga treba paljivo ugraivati u nakit. Takoe nije otporan na sumpornu kiselinu. Danas su najpoznatija nalazita u

Brazilu, a ostala u Afganistanu, Australiji, Mianmaru, Kini, Japanu, Meksiku, Namibiji, Nigeriji i Rusiji. Poznati su plavi topazi naeni 1964. u Ukrajini, svaki teak preko 100 kg.

SPINELU mineralogiji se spinelom naziva itava grupa srodnih minerala ali samo neki od njih slue kao drago kamenje. Uglavnom su to crveni zeleni ili plavi spineli. Njihovu boju daju im krom, eljezo, vanadij i kobalt. Spinel je razvrstan kao poseban mineral pre 150 god. Pre toga se klasificirao kao rubin tako da su neki svetski poznati rubini zapravo spineli (rubin u Engleskoj kruni). Ima ih u Mianmaru, ri Lanki, Tajlandu i drugde.

OPALPosebna karakteristika opala je njegov mleno - plavkasti ili biserni (votani) izgled povrine i njegove razne boje koje mogu biti promenjive, zavisno od kuta promatranja. Opal uvek u sebi sadri 3 - 30% vode. Tokom vremena postoji mogunost da kamen izgubi tekuinu, pukne i izgubi opalne vizualne osobine povrine. Zbog toga se ne preporua njegovo izlaganje toplini. Opal je takoer neotporan na kiseline i razne hemikalije i treba izbegavati kontakt sa sapunom i parfemima. Neke vrste opala ubrajaju se u poludrago kamenje. Opal navodno ima izuzetno negativno delovanje. Taj kamen koji se sjaji u svim bojama kod brojnih ljudi izaziva strah, a tvrdi se da je u tim bojama Bog ovekoveio sedam smrtnih greha!

POLUDRAGO KAMENJEU poludrago kamenje ubrajamo neke minerale koji nisu toliko retki, a svejedno su lepi pa se koriste kao ukras. MALAHIT Ime malahit je verovatno nastalo od grke rei malakos to znai mekan, zbog njegove slabe tvrdoe. Kada se izree, njegova struktura je puna tamnijih ili svetlijih slojeva koji stvaraju krugove, ravne pruge ili neke druge oblike na povrini. Po sastavu je bakrov karbonat. Zelene je boje. AMETIST Ime Ametist znai "bez pijanstva" (gr.). Najvie je cenjen mineral u grupi kremena. Ljubiasto je obojen od tragova mangana ili eljeza. Zagrevanjem na temperaturi izmeu 470-750C mogu se dobiti svetlo - ute, crveno smee, zelene i bezbojne varijante. Orginalne boje mogu se vratiti pomou izlaganja radijaciji. AHAT Ahat je vrsta sitnozrnatog kremena iz grupe kalcedona. Ime je dobio po reci Achates u Siciliji. Ispunjen je nepravilno koncentrinim nijansama boja. Neki od ahata sadre i substance opala. U nekim se rudnicima vadi ahat ije su boje uglavnom samo nijanse sive pa se tada primenjuju razni postupci bojanja da bi kamen bio atraktivniji. Pre bojanja iste se u toploj kiselini i bruse u zavrne oblike, a nekad se i poliraju. AD ad dobija svoju lepu zelenu ili smaragdno zelenu boju od primesa eljeza, a ponekad i kroma. Javlja se u vlaknastim agregatima pa je zbog toga jako ilav. U praistorijskom doba ad se radi toga koristio u izradi oruja i raznih alata.

Spisak najpoznatijih dijamanata

Houpov dijamant u muzeju

Musajev crveni The World of Famous Diamonds

tajnmec ruiasti dijamant Spisak najpoznatijih dijamanata sainjen je za izuzetno vredne i poznate primerke koji imaju svoje nazive i koji se meusobno razlikuju prema svojoj izvanrednoj boji, obliku i dimenzijama, a naroito prema procenjenoj vrednosti. Takoe na listi se nalaze i dijamanti koji su iz nekog razloga istorijski poznati.

Olnatov dijamant (eng. The Allnatt Diamond). BPM 37093 (eng. BPM 37093). Vekovni dijamant (eng. The Centenary Diamond). Zvezda Afrike (eng. Star of Africa), najvei otar dragi kamen ikada pronaen. Njegova prvobitna vrednost bila je 3106.75 karata (621.35 g). Poznat je i pod nazivom Kulinan. Darja-je Nor dijamant (eng. The Darya-ye Noor Diamond), najpoznatiji dijamant sa Irske kraljevske krune. Dipden (eng. The Deepdene). Drezdenski zeleni dijamant (eng. The Dresden Green Diamond). Dadli dijamant (eng. The Dudley Diamond). Evgenije Plavi dijamant (eng. The Eugenie Blue Diamond). Ekscelzior dijamant (eng. The Excelsior Diamond). Firentinski dijamant (eng. The Florentine Diamond). Zlatni jubilej (eng. The Golden Jubilee), najvei ikada iskopani, brueni dijamant od 545.67 karata (109.13 g.). Veliki krukasti (hrizantemski) dijamant (eng. The Great Chrysanthemum Diamond) Dijamant Veliki Mogul (eng. The Great Mogul Diamond). Srce venosti (eng. The Heart of Eternity Diamond), jedan od najveih tamnoplavih dijamanata Houpov dijamant (eng. The Hope Diamond), uveni tamnoplavi ukleti dijamant. Hortenzija dijamant (eng. The Hortensia Diamond). Oko idola (eng. The Idol's Eye).

Neuporedivi dijamant (eng. The Incomparable Diamond). Donsov dijamant (eng. The Jones Diamond). Kimberli dijamant (eng. The Kimberley Diamond). Kohi-Nor (eng. The Koh-i-Noor), veoma star (spominje se u Baburnama 1526) i okruen legendom o njegovoj lepoti. Smatra se da je on najlepi dijamant ikada otkriven. Lesoto obeanje (eng. The Lesotho Promise), je po veliini 15-ti dijamant na svetu, po belini 10-ti i najvei dijamant naen u proteklih 15 godina. Milenijumska zvezda (eng. The Millennium Star), je najvei besprekorno (D stepena), prozirno beli dijamant. Crveni dijamant Musajev (eng. The Moussaieff Red Diamond), najvei jasno crveni dijamant. Nizama dijamant (eng. The Nizam Diamond). Dijamant okeanski san (eng. The Ocean Dream Diamond), jedini poznati prirodno tamnoplavo-zeleni dijamant. Dijamant Openhajmer (eng. The Oppenheimer Diamond). Orlov (eng. The Orloff), indijski roze preseeni dijamant ija je prvobitna namena bila da prestavlja oko jednoj od Hindu statua. Uzoran dijamant (eng. The Paragon Diamond). Portugalski dijamant (eng. The Portuguese Diamond). Glavni roze dijamant (eng. The Premier Rose Diamond). Dijamant tikva (eng. The Pumpkin Diamond), pretpostavlja se da je najvei arko narandasti dijamant. Dijamant Crveni krst (eng. The Red Cross Diamond). Regent dijamant (eng. The Regent Diamond). Sensi (eng. The Sancy). ah dijamant (eng. The Shah Diamond, veoma star dijamant (pronaen oko 1450 god. u Indiji). Danas on prestavlja deo dijamantske kolekcije u Kremlju. Dijamant duh de Grisogonovih (eng. The Spirit of de Grisogono Diamond), najvei dijamant crne boje na svetu. Spunmejker dijamant (eng. The Spoonmaker's Diamond), 86-karatni dijamant smeten u Topkapi palatu u Instambulu, u Turskoj. Zvezda Arkanzasa (eng. The Star of Arkansas). Zvezda juga (eng. The Star of the South). Stajnmec dijamant (eng. The Steinmetz Pink Diamond), fantastian jarko roze dijamant. Tejlor-Barton dijamant (eng. The Taylor-Burton Diamond). uti dijamant Tifani (eng. The Tiffany Yellow Diamond). Ujka Sem dijamant (eng. The Uncle Sam Diamond), najvei dijamant otkriven u SAD. Vargas (eng. The Vargas).

ZANIMLJIVOSTIHiljadama godina ljudi su davali posebna znaenja dragom kamenju. Mnogi mitovi, legende, verovanja i fascinantne prie vezuju se uz mistine moi tih svetlucavih kamenia. Veruje se da odreeno drago kamenje i kristali imaju magine moi i da mogu uticati na svakodnevni ivot. Ako nosi privezak s odreenim kamenom blizu srca bar 21 dan, poee oseati delovanje tog kamena. Vibracije koje kristal emituje pozitivno utiu na ljubav, zdravlje i sreu. Evo nekih znaenja dragog kamenja:

Kamenje vezano za mesec roenja:Sijeanj (Januar) - Granat (crveni) Veljaa (Februar) - Ametist (ljubiasti) Oujak (Mart) - Akvamarin ili Plavi topaz (svetlo plavi) Travanj (April) - Dijamant, Cirkon ili Kvarc (bezbojni) Svibanj (Maj) - Smaragd ili ad (zeleni), takoer krizopras Lipanj (Jun) - Biser ili Opal (kremasti) Srpanj (Jul) - Rubin ili Spinel (crveni) Kolovoz (Avgust) - Peridot ili Aventurin (zeleni) Rujan (Septembar) - Plavi Safir ili plavi Turmalin (plavi) Listopad (Oktobar) - Opal ili Turmalin (razliitih boja) Studeni (Novembar) - Topaz ili Citrin (uti) Prosinac (Decembar) - Tirkiz ili Cirkon (plavo zeleni) Uticaji koji se tradicionalno povezuju s kamenjem: - Ametist lepe snove - Ahat - Kalcedon rastresenosti - Citrin - Kristalni Kvarc kamenja - Krizopras - Mutni Kvarc - Fluorit - Hematit - Ruiasti Kvarc - Aventurin - Malahit - Sodalit dugovenost Smiruje um, poveava intuiciju i podstie Potiskuje gnev, daje hrabrost Kamen plodnosti, pomae kod artritisa i Podstie uspeh, pomae u trudnoi Za koncentraciju, poveava uticaj drugog Kamen vidovnjaka Proiava, poboljava seksualni ivot Pomae otvoriti akre Pomae kod munine pri putovanjima Kamen umetnika i ljubavi Pospeuje kreativnost, smanjuje napetost Podstie harmoniju u telu i pomae kod astme Smanjuje krvni pritisak, poveava

- Tigrovo oko kockara - Tirkiz

Donosi sreu i samopouzdanje, kamen Utie na elokvenciju, kamen prijateljstva

Od praistorijskih vremena drago i poludrago kamenje vezuje se uz znakove zodijaka i svakoj planeti, svakom znaku pripisuje se odreeni dragi kamen koji odraava odreene osobine i jaa pozitivan uticaj.

Znak Ovan Bik Blizanci Rak Lav Devica Vaga korpion Strelac Jarac Vodolija

Mesec Travanj Svibanj Lipanj Srpanj Kolovoz Rujan Listopad Studeni Prosinac Sijeanj Veljaa

Moderni Tradiciona kamen lni kamen Dijamant Dijamant Smaragd Smaragd Aleksandrit Ahat Rubin Rubin, Biser

Peridot, ad Sardoniks Safir Cirkon Opal Safir Topaz Citrin Tirkiz Lapis Lazuli Granat Granat Ametist Ametist

Mistini kamen Opal Safir Ametist Meseev kamen Dijamant Ahat Jaspis Biser Oniks Smaragd Hematit

BISERIBisere, bele kuglice sedefastog sjaja, nekada su nosile samo bogate dame, u skorijoj prolosti bakice koje paze o stajlingu i kada idu na pijacu, dok se danas biseri nose i uz patike, dins, bikini I to nije loe. Tako je radila jo Koko anel.

Najpoznatiji biseri na svetu su Akoja (Akoya perls). To su japanski biseri kojima se rado kitila i Elizabet Tejlor, a njoj treba verovati kada je nakit u

pitanju. Meutim, ista dama poseduje i La Peregrina bisere. Re je takoe o vrhunskim primercima, sjajno bele boje, koji su pronaeni u Panami u 16. veku. Njih je jo panski kralj Filip II poklonio svojoj nevesti kraljici Meri, a Elizabet Tejlor ih je dobila od Riarda Bartona za dan zaljubljenih 1969. godine. Naravno da pria o kinurenju perlicama ne bi bila potpuna bez Kartijeovih bisera, ili onih koji se mogu kupiti u Tiffany & Co. Uostalom, setite se poetne scene filma "Doruak kod Tifanija i Odri Hepbern - imala je punu, naoare sa velikim okvirom, crnu haljinu, dugake rukavice i nisku bisera, naravno.

Ima ih u dagnjama, ostrigama...

Bisera nema u svakoj koljci - tek u svakoj drugoj se nalazi mala dragocena kuglica, od ega je samo 5 procenata vrhunskog kvaliteta. Da bi pronali ovo belo zlato kako drugaije zovu bisere, ronioci idu do velikih dubina, a njihov posao je kocka, nikada se ne zna kakav e ulov biti. ak i na farmama ostriga proizvodnja je neizvesna. Biser je jedini dragulj koji proizvodi ivotinja. Samo 20 od 8.000 mekuaca moe da napravi biser, a to su, izmeu ostalih, ostrige, dagnje, velike spiralne koljke Biser nastaje kada u koljku ue neki strani predmet zbog ega ovaj mekuac pone da lui svoje oruje - slojevitu sedefastu materiju koja se zove nekar. Ako "borba traje nekoliko godina onda nastane biser. Eto zbog ega su biseri naeni u prirodi retki i zato ljudi gaje koljke koje ih proizvode. Prvi je to uradio Japanac Kokii Mikimoto. Od kada je 1896. patentirao uzgajanje bisera u slanoj vodi trebalo je da proe nekoliko decenija da bi taj novi nain bio opteprihvaen. Meutim upravo nisku Mikimoto bisera kupio je, 1954, na medenom mesecu u Japanu, Do Dimao svojoj voljenoj Merilin Monro.

Najvei su na Tahitiju Danas postoji preko 500 farmi irom sveta, kako skatkovodnih tako i morskih. Gajeni biseri uglavnom imaju od 2 do 14 mm u obimu. Najee su okrugli, ali ih ima i u obliku suze ili ovala. S obzirom na to da su biseri uvek u modi, i da ih svaka devojka eli, za one koje ih ne mogu priutiti postoje odline imitacije. Tako se biseri prave i od stakla, plastike, keramike, a postoje i biseri od peska. Najvei biseri su sa Tahitija i imaju neverovatnu boju - sivocrnu, ali i zelenu, to ih ini posebnim. Biseri se najee niu na svilene trake, a izmeu svakog se vezuje mali vor da se ne bi meusobno otetili.

Umetnost Ovaj jednstveni dragulj uao je i u umetnost. Da li ste gledali film Devojka sa bisernom minuom u kojem Skarlet Johanson pozira uvenom slikaru Johanu Verneru? Da li ste proitali istoimenu knjigu koju je napisala Trejsi evalije? Niste? Onda ne treba ni da nosite bisere! Pre nego to se okitite obavezno potraite u nekoj enciklopediji tu uvenu sliku. Prelepa je, kao i biser koji je ovekoveio holandski umetnik u 17. veku.

Da li su pravi... Da li znate da nije svaka niska bisera za svaku priliku? Postoji nekoliko uobiajnih naina za noenje bisera: uz vrat, u podnoju vrata, na grudnom kou i preko grudi, kako se nosi u pozoritu, npr.

Ako vam neko pokloni bisere i vi posumnjate u to da li su pravi jednostavno ih zagrizite. Lanjaci e zakripeti pod vaim zubima, ogulie se boja, a ako su ba pijani moda se i polome. Pravim, skupim biserima, nita nee faliti.