Шумарски факултетОдсек за пејзажну архитектуру и хортикултуру

Komentar - (npr. nejasno napisano - prepraviti - dodati, promeniti mesta tekstu itd... IzbacitiDodati

План предела за шире подручје ...

ЕЛАБОРАТ

Планирање и уређивање предела

Професор: Јасминка Цвејић студент: Ивана Ћулибрк 2002/67 Асистент: Андреја Тутунџић студент: Мила Димитријевић 2002/58

Београд, јул 2009

1

Садржај :

1. Увод ...........................................................................................................................31.1. Историјат подручја ................................................................................................31.2. Границе подручја ...................................................................................................41.3. Плански развој подручја ........................................................................................51.4. Циљ рада ..................................................................................................................5

2. Анализа услова средине .........................................................................................62.1. Климатски услови ..................................................................................................62.2. Хидролошке карактеристике ................................................................................72.3. Геолошке карактеристике .....................................................................................72.4. Физиолошке каратктеристике ...............................................................................72.4.1.Нагиби и висински појасеви ...............................................................................72.4.2. Експозиција терена ..............................................................................................82.5. Карактеристике земљишта .....................................................................................82.5.1. Педологија ............................................................................................................82.5.2. Бонитет земљишта ...............................................................................................92.5.3. Угроженост земљишта ерозијом и водом ........................................................102.6. Вегетација ................................................................................................................102.7. Социо економске и културне прилике ..................................................................132.7.1. Постојећи план коришћења Карта предеоних елемената .................................13

3. Анализа вредновања погодности дијагноза предела ........................................153.1.Карта вредновања погодности за пољопривреду .................................................153.2. Карта вредновања погодности за рекреацију.......................................................173.3. Чек листе ..................................................................................................................18

4. Концепт развоја и уређења .....................................................................................204.1. SWOT.........................................................................................................................204.2. Циљеви ......................................................................................................................224.3. Концепт развоја и уређења ......................................................................................23

5. Закључак ….................................................................................................................29

Литература ......................................................................................................................30

2

1.УВОД

Истраживано подручје се налази у северо-западном делу Београда. Подручје које је обухваћено овим планом предела је шире подручје Великог ратног острва.

Пресеца га Дунав, велика европска река и даје му посебан изглед, нарочито се истичу речна острва. Једно од њих је и Велико ратно које је настало као седиментна и алувијално-акомулативна творевина услед успoравања и заустављања пешчаних наноса на самом ушћу Саве у Дунав. Острво је често мењало облик, процес стварања траје и данас. Оно заузима централни део истраживаног подручја. Велико ратно острво, у композицији са вредним наслеђем Београдске тврђаве, Форландом, старим језгром Земуна и кулом Гардош, представља једно од главних обележја Београда.

Задатак овог елабората плана јесте да, на основу детаљне анализе услова средине, вредновања погодности за пољопривреду и рекреацију као и приложених проблема и потенцијала, понудимо решење уређења ширег подручја ВРО. Предложено решење базира се на заштити природних вредности уз контролисано коришћење простора.

На истраживаном подручју анализирају се услови средине.

1.1. Историјски развој и значај

Историја ВРО је неминовно везана за историју Дунава, као и за историју града Београда. С обзиром да припада историји Београда, ВРО припада и историји односа народа и држава које су на тој територији живеле и постојале. Археолошка налазишта и ископине, као и писани подаци и старе графике, говоре нам да је шире подручје ВРО било од давнина насељено – од неолита, палеолита, преко Келта, Римљана, Хуна, до Словена, Византије, до када Београд постаје најзначајније утврђење на дунавској граници, преко крсташких ратова, да би почетком XV века први пут у историји постао центар једне државе и друштва (за време владавине деспота Стефана Лазаревића).Турци освајају Београд од Угара 1521. и тада је Београд представљао главну ратну луку и важно трговачко и саобраћајно седиште. Главни речни пут је био ток Дунава. Тек почетком XVIII века Београд постаје значајна раскрсница саобраћајних и трговачких путева у овом делу Европе.

3

У другој половини XIX века долази до значајних активности у зони ВРО-а. Интензивно се користи бродски превоз, београдско и земунско пристаниште постају жиже активности, чије су зоне биле опремљене пословним, привредним и угоститељским објектима. Утврђују се обале пристаништа, и то је представљало прву значајнију активност која је утицала на режим Дунава и Саве, што се све одражава на зону ВРО-а. Временом, развој насеља, трговина и пловидба мењају и однос према Дунавским адама, које губе стратешки значај и користе се искључиво као пољопривредно или шумско земљиште, а на њима се насељавају бескућници.

Између два светска рата извршени су значајни радови у зони, махом хидротехничко-мелиорационе и саобраћајне природе, што је, између осталог, довело до значајних измена дотадашњег режима река. Ради потребе бољег регулисања река и заштите од плављења, реализује се идеја да се Београд прошири и на леву обалу Саве, долази до насипања простора на одређеним деловима и то траје све до почетка II светског рата. Једна од највећих интервенција у овој зони је подизање насипа у Панчевачком риту 1934., чиме су решена два проблема - регулација реке и пловног пута и проблем култивације Панчевачког рита.

Најзначајније промене у овој зони настају после II светског рата - подижу се зграде, хотел, изграђују се кејови - шеталишта, чиме је постављен основ за спајање два града. Тако је ова зона своју природну функцију спајања предела и река проширила и на спајање градова.

Промене речног режима педесетих година XX века довеле су до значајне стабилизације облика Великог ратног острва, сто је омогућило нарастање високе вегетације на његовим обалама.

Изградњом Ђердапских хидроцентрала и акумулационог језера (1972.год.) дошло је до успора Дунава и на тај начин повећаног таложења наноса. Ниво водостаја је подигнут, што се одразило на режим годишњих плављења и измену еколошких услова.

Када је реч о самом настанку и пореклу острва, у величанственом пејзажу ушћа Саве у Дунав, у троуглу кога сада ограничавају градови Београд и Земун, али и остаци некада непрегледних мочвара и ритова на левој страни Дунава, појавиле су се у позном средњем веку аде – Велико и Мало Ратно острво као акумулативно-алувијалне творевине Дунава. Велико острво се у 16. веку приказује као мањи пешчани спруд, касније подељен воденим каналом у правцу водотока Дунава. Забележен је назив Дунавско острво, а касније се јавља и име Циганско острво. Крајем 18. века на плановима се ова ада појављује у 3 одвојена дела, а први пут се 1775. године јавља и назив Ратно острво. На картографским изворима из 19. века, који су и најбројнији и најпрецизнији, острва су релативно стабилизована у свом основном облику и величини.

1.2. Географски положај и границе ширег подручја Великог ратног острва

4

Велико Ратно Острво има јединствен геграфски положај. Налази се на ушћу Саве у Дунав. Заузима површину од око 170 ха.

Посматрана територија је равничарског карактера, као и ВРО. Највећи део површине острва је између кота 70 и 73 м надморске висине, а цела површина острва је благо нагнута према истоку, у правцу тока Дунава.

Са западне и јужне стране ВРО-а налазе се општине Земун и Нови Београд. Од острва су одвојени дунавским рукавцем, у чијем најужем делу се налази Мало Ратно Острво. Са источне стране налази се Калемегдан, који је од острва одвојен ушћем Саве. На северној страни простире се форланд Панчевачког рита, одвојен од острва главним током Дунава.

Шире подручје ВРО-а обухвата предео на левој и десној обали Дунава. На десној обали границу чини део Земуна око старог језера, ''Парк пријатељства'', лева обала Саве до Бранковог моста. Преко Бранковог моста граница прелази на десну обалу Саве и прати је до ушћа у Дунав, где се даље пружа десном обалом Дунава, преко спортског центра ''25. мај'' и Дорћола све до луке Београд. Затим, на источној страни, граница прелази преко Панчевачког моста на леву обалу Дунава.

Шире подручје ВРО заузима површину од око 3000 ха.

1.3. Плански развој подручја

Априла 2005. године Велико ратно острво од стране скупштине града Београда стављено је под заштиту као предео изузетних одлика, чиме се утврђује његова намена, режим и зоне заштите, као и услови коришћења и обавезе стараоца јавног добра (у овом случају “Зеленило Београд“).

Генералним планом Београда за 2021.год Велико ратно острво намењује се за заштиту природних и културно-историјских вредности, реконструкцију традиционалне плаже Лидо, рекреацију у природном амбијенту, заштиту потенцијалних водоизворишта и природног мрестилишта, уз поштовање услова који проистичу из међународних обавеза у вези пловних путева и уз примену критеријума одрживог развоја. Овим се, за подручје Великог и Малог ратног острва предвиђа следеће: заштитити постојећу приобалну вегетацију, решити проблем пречишћавања отпадних вода са објеката купалишта, предвидети мере обнове постојећих бара и мочвара продубљивањем. На западној граници посматраног подручја се Генералним планом планира мост који ће, поред Панчевачког, повезивати леву и десну обалу Дунава на територији Београда. Такође се, генералним планом, пловни пут у овом делу тока Дунава измешта северније, уз насип на левој обали Дунава. Ово ће од Форланда створити острво и омогућити бољу функционалну везу између Великог ратног острва и Форланда с обзиром да се оба простора намењују рекреацији.

5

1.4.Циљ рада

Циљ рада су план, заштита и развој предела. Потребно је урадити анализе задатог подручја и на основу њих одредити његово коришћење.

План обухвата подручје Великог ратног острва, Форланд, део Дорћола, део Земуна и Новог Београда. Анализарају се постојећи услови средине као што су: клима, рељеф, вегетација, педологија, погодности за коришћење... и на основу њих се доносе закључци о будућем коришћењу простора.

2. Анализа услова средине

2.1. Климатски услови

Подаци нам указују да подручје ВРО има умерено-континенталну климу, која се карактерише ниским зимским и високим летњим температурама, као и неравномерним распоредом водених талога у току године, који су најмањи током летњих месеци.

 Температура - Просечна годишња температура за Београд износи 11,8о Ц.

Најхладнији месец у години је јануар са просеком од -0,5о Ц, а најтоплији је јул са 22,2 о Ц. Значајно је и то да је прелаз од лета ка зими бржи него од зиме ка лету.

Средња годишња влажност ваздуха за Београд износи 71% и обрнуто је пропорционална температури, тако да је влажност знатно мања дању и током летњих месеци. Поред температуре на смањење влажности утичу аерозагађења и одсуство зелених површина. Сматра се да ВРО у већем делу године има већу влажност у односу на град.

Воде Дунава и С аве се лети загреју до 20 оЦ, па током ноћи могу утицати на задржавање виших температура.

 Највећа осунчаност је у августу и септембру, када је и најмања облачност, која је

највећа током зимских месеци.   Средња количина падавина износи 681,57 мм. Од марта до септембра, током вегетацијског периода, количина падавина је повећана, нарочито у мају и јуну. Највише кише пада лети, у облику великих летњих пљускова.

 Ваздушни притисак који се за територију Београда узима као нормалан је 1000,8

мб.

Ветрови - правац пружања обале ВРО-а се подудара са основним београдским правцима ветра (SE - NW), одакле дувају и најјачи ветрови. Лети преовлађује северо-

6

западни ветар, који доносе већу влажност, свежије и кишовито време. У Србији су најчешћи југоисточни и североисточни ветрови, који доносе континенталне ваздушне масе које су зими хладне, суве и стабилне, док су лети такође суве.

“Београдска кошава” се узима као заштитни климатски знак шире територије града која дува са југо-истока у маховима велике јачине. Nајјача је зими, и тада је део обале при ушћу угрожен од леда. Од изузетног је значаја за пречишћавање загађеног београдског ваздуха, убрзавајући уклањање непожељних честица из ваздуха. Када се појави, почетком марта, на ВРО-у може изазвати нежељене ефекте на развој вегетације, изазивајући честе ломове младих биљака и оних које су склоне ветролому.Све ово указује да је важно заштити рекреативне површине са SE стране.  

Околина ВРО-а је већи број дана под маглом, услед присуства великих водених површина, а нарочито у јесењем, зимском и пролећном периоду.

 На основу свега овога видимо да су климатски услови најпогоднији за рекреацију и

одмор. Лети је дневно загревање јаче него у граду, док је и ноћно захлађење више изражено. Инсолација је повољна, замагљеност незнантна, а изложеност ветру просечна.

2.2. Хидролошке карактеристике

На овом подручју се јавља мноштво подземних вода због близине Дунава. Како је вегетација у директној вези са режимом плављења и подземним водама, барска вегетација се јавља у двема депресијама (Велики и Мали Галијаш) и гради такозване „подводне“ ливаде.

2.3. Геолошке карактеристике

Подручје на коме се данас налазе Велико и Мало ратно острво, некада је чинио архипелаг од пет малих острва, чији процес обликовања још није завршен, а почео је пре око 350 година. Настало је као акумулативно- алувијална творевина Дунава, чије је пешчане наносе зауставила или успорила Сава. Ова територија обликована је радом речне ерозије и акумулације, а услед редовног плављења острва стално се таложе нови седименти, углавном песковито иловастог састава.

2.4. Физиографија

2.4.1. Нагиби и висински појасеви

Карта се ради у размери 1:20 000, на основу топографске карте са које су пренете изохипсе са еквидистанцом 25 m. За израчунавање нагиба терена коришћен је метод

7

уклињавања.Анализом карте утврђено је да на посматраном подручју преовлађују висински појасеви од 200 – 300 мнв.

За потребе израде плана предела ширег подручја Великог ратног острва коришћене су четири категорије нагиба: од 0 – 6 % ; од 6 – 15 % ; од 15 – 30 % и преко 30 %. На проучаваној територији доминирају нагиби од 0 – 15 %, што указује на релативно заравњено подручје.

Денивелација Лесног одсека?

2.4.2. Eкспозиција терена

Експозиција терена представља изложеност одређеној страни света. Од ове особине терена зависи пре свега осунчаност, као и температура и влажност ваздуха и земљишта. Експонираност терена утиче на микроклиму и , самим тим, на вегетацију. Једна је од кључних фактора у планирању будућих намена простора.

За карту експозиције, није коришћена карта ширег подручја Великог ратног острва због слабо развијеног рељефа и малим променама у експонираности терена већ карта ширег подручја Губеревачке шуме.

На карти су уцртани водотоци, изохипсе и север. Уочавају се највише тачке и оне служе као полазне тачке за оријентацију у посматраном простору. Да би се издвојиле граничне површине експозиција терена, као помоћ коришћен је кружни модел подељен на осам поља. Сваком пољу додељује се боја која се касније преноси и на површине различитих експозиција.

На карти су издвојене следеће експозиције: Северна - N Североисточна – NE Источна – Е Југоисточна – SE Јужна – S Југозападна – SW Западна – W Северозападна - NW

 

2.5.Карактеристике земљишта

2.5.1. Педологија

8

Педолошка карта се израђује због одређивања погодности земљишта за рекреацију, изградњу, шумарство и тд. Као извор за израду карте бонитета земљишта коришћена је ,,Педолошка карта" за територију Београда.

Од типова земљишта јављају се следећи: чернозем карбонатно глиновити, ритска црница'бескарбонатна глиновита, ливадска црница, мочварно и барско глиновито земљиште, алувијум карбонатни иловасти, алувијум карбонатни глиновити, алувијум карбонатни забарен, алувијум карбонатни глиновити на ритској црници.

Најзаступљеније земљиште на овом подручју је алувијум карбонатни иловасти) који се налази и на пордручју ВРО као и дужином левог тока Дунава) и алувијум карбонатни глиновити на ритској црници који се налаѕи на подручју иза насипа на пољопривредним површинама.

2.5.2. Бонитет земљишта

Бонитет представља потенцијалну плодност земљишта за пољопривреду. Неки од главних фактора који утичу на вредност земљишта за пољопривредну производњу су: тип земљишта, рељеф, геолошка подлога, дебљина хумусно-акумулативног хоризонта, количина хумуса, еродираност и сл.

Према вредностима за пољопривредну производњу, земљиште се класира у 8 бонитетних класа (I класа је најбољег бонитета, а VIII најлошијег). На ширем подручју Великог ратног острва јавља се земљиште I, II, III, IV, V, VI бонитетне класе.

I бонитетна класа – земљишта прве бонитетне класе задовољавају следеће услове: положај равнице, дубок физиолошки активни слој, механички састав од лакше до теже иловаче, добру структуру, хумозност, нема негативних педолошких процеса, нити штетних утицаја површинских и подземних вода. Не садржи сувише скелета, а супстрат омогућава добру дренажу. Земљишта ових особина, сем редовне аготехнике, немају потребе за техничким и агротехничким мелиорацијама, потенцијално су јака и пружају широке могућности избора интезивних култура.

II бонитетна класа – земљишта друге бонитетне класе прдстављају земљишта слабијег квалитета од земљишта прве бонитетне класе. Положаја су равнице или благог нагиба, дубока, нешто тежег механичког састава, нешто погоршане водне особине у поређењу с првом бонитетном класом, мада и далје остаје висока продуктивна способност. Овој класи припадају и земљишта прве бонитетне класе, ако су у питанју краткотрајне поплаве које умањују избор култура.

III бонитетна класа - обухвата добра пољопривредна земљишта погодна за обраду и широк избор пољопривредних култура. Уколико имамо повећану влажност, нарочито под утицајем подземних вода, земљишта ове класе се могу користити као добре ливаде. Повремено су изложена краткотрајним поплавама, има и случајева слабијег утицаја ерозије. У оквиру ове класе на ужем подручју Великог ратног острва се јављају следећи

9

типови земљишта: гајњача иловасто- глиновита, гајњача иловасто- глиновита еродирана и гајњача иловасто- глиновита на терцијарним седиментима.

IV бонитетна - класа обухвата земљишта са јачим степеном изложености ерозији или где је јачи утицај површинских и подеземних вода. Земљишта ове класе захтевају мелиоративне мере, заштиту од ерозије, заштиту од поплава и ефикаснију агротехнику. У оквиру ове класе на ужем подручју Трешње се јављају: смоница глиновита у лесивирању, лесивирано земљиште, смоница глиновита- еродирана, нормална гајњача настала огајчањавањем смоница.

V бонитетна - класа обухвата кисела земљишта, различитог механичког састава. Најчешће су то глинуше које се у равницама карактеришу сувишном водом, док су на нагибима изложене браздастој ерозији. Мало се користе у пољопривредне сврхе. У оквиру ове класе на ужем подручју Великог ратног острва се јављају: скелотоидно неразвијено земљиште, јаче еродирана нормална гајњача, смоница глиновита.

VI бонитетна класа – земљишта шесте бонитетне класе представљају слабије варијетете претходне групе. Ова земљишта су стрмијих нагиба, плитка, често скелетоидна, и изложена ерозији. Избор култура је врло сужен, а оранице су веома слабе па их треба и напуштати.Земљиште ширег подручја ВРО-а спада у средњу бонитетну класу, са обзиром ха то да су најдоминатнија III, IV класа. На крајњем западном делу се налазе мале површине I бонитетне класе, II бонитетна класа се налази на крајњем северном делу локације.

2.5.3. Угроженост земљишта ерозијом и водом

Ерозија је процес одношења површинских делова земљишта водом и ветром. На појаву ерозије у знатној мери утичу рељеф, клима, подлога, хидрографска мрежа, вегетација, начин искоришћавања земљишта, итд.

На ширем подручју Великог ратног острва доминира угроженост земљишта водном ерозијом , јер централно место у проучаваном подручју заузима ток Дунава. Са северне стране тока јавља се редовно плављено земљиште, које је прво на удару нараслог Дунава. Само Ратно острво је повремено плављено подручје, са тим да су неки његови делови изложени и трајном утицају воде. У подручју, где је заступљена интензивна пољопривреда, у близини канала, који углавном служе за наводњавање, налази се краткотрајно водолежно земљиште.

Водна ерозија је једна прича, а угрож`ност водом (плављење) друга. Обратитие пажњу на теорију...

На основу доминантних ветрова који се јављају на подручју Београда претпоставља се да је еолском ерозијом највише угрожено подручје пољопривредних површина. Изложеност еолској ерозији додатно појачава и интезивна пољопривреда, као и

10

слаб вегетацијски покривач. У односу на јачину водне ерозије која се овде јавља, проценат еолске ерозије је незнатан.

2.6. Вегетација

2.6.1. Вегетација – карта природне потенцијалне вегетације

Крта природне потенцијалне вегатације израђује се у размери 1:20 000, где су издвојене природне фитоценозе које би егзистирале у садашњим условима на подручју ВРО-а, по престанку утицаја човека. Приликом израде карте коришћени су подаци педолошке карте и карте угрожености земљишта ерозијом и водом, као и литерарни подаци који се баве проблематиком потенцијалне вегетације сличних подручја.Природно потенцијална вегетација је она, која би се природном сукцесијом јавила на датом подручју када би се елиминисао утицај човека.

На основу проучавања постојећих природних елемената, дошло се до закључка, да би се на ширем подручју Великог ратног острва, јавиле следеће биљне асоцијације:

1. Salicetum triandare – заједница бедемасте врбе

Ова заједница је представљена узаним појасевима поред ниских обала река, непосредно уз воду. Условљена је поплавним таласом. Бадемаста врба је пионирска врста која обраста обале после повлачења вода и припрема терен за следећу фазу, најчешће заједницу беле врбе (Salicetum albae).

На ширем подручју Великог ратног острва ова заједница обухвата појас од првих 50-200м на левој обали Дунава и обалама Великог ратног острва, и изузетно добро везује земљиште.

2. Salicetum albae inudatum

Ова заједница представља пионирску вегетацију на слојевитом алувијалном наносу (алувијум карбонатни иловасти и песковити) и такође је условљена поплавним таласом . Едификатор је бела врба.

На посматраном подручју ова заједница јавља од 50 до 200m након претходне зоне, на истом земљишту и на истој локацији.

3. Rubeto - Salicetum albae – шумa беле врбе (Subass. rubetosum)

Ово је најсувља еколошка заједница беле врбе и дрвеће у њој достиже пуну висину, преко 20м. Поред беле врбе у спрату дрвећа јављају се и Fraxinus angustifolia, Populus nigra, Qvercetus pendiculata и др а заступљена је и купина (Rubus caesius)

Ова заједница , на посматраном подручју, обухвата читав Форланд до насипа где је подземна вода на 100 цм испод површине. Такође се и Rubus ideus се јавља до кубика.

11

Зајденица је заступљена на депресијама на Великом ратном острву и око јојкићевог рукавца.

4. Cariceto – Salicetum albae

Ова заједница осваја некадашње мочваре и овде је екстра зонална вегетација. Стабла беле врбе достижу висину од 15м. Овде бела врба има знатну амплитуду у погледу влаге. Издржава дуго плављење, али и извесну летњу сушу, ако је корен у додиру са слојевима влажне земље. Заузима најниже коте и ствара густе честаре на Форланду. На Великом ратном острву се јавља око забарених терена у узаном појасу од 50 метара. Стабла су углавном малог прираста због стагнирајуће воде и мало кисеоника у земљишту.

5.Cratego nigrae – Salicetum albae

Такође екстразонална вегетација која би се у уском појасу надовезивала на предходну. Подручја обрасла оваквом вегетацијом су непроходна, има јако пуно шибљака. Овакви делови су остаци нечега што је постојало, па из тог разлога је овај део узет у заштиту.

6. Salicetum cinerae – заједница барске иве

Ова жбунаста вегетација јавља се искључиво на мочварним и барским земљиштима (каква су земљишта кубика на Форланду). У динамици обрастања бара, ово је прва заједница дрвенастих врста, а следећи стадијуми су шуме мочварних јова и беловрбових шума, које се јављају на земљишту са нижим нивоом подземне воде. Пратиоци барске иве су трска, жука, шашеви.

Земљиште је овде дуго плављењо, трајно под утицајем високих подземних вода, те је физиолошки врло плитко. Подземна вода доспева до 20–25 цм испод површине. Земљиште јако дуго остаје у води, 11 месеци, обично се у јесен осуши, површинска вода испари, а подземна се повуче. Међутим, и кад у профилу нема воде, због изузетно тешког механичког састава, придолазак ваздуха у земљиште је отежан.

7.Populetum nigrae – шуме црне тополе

Ова зеједница трпи изузетно влажна земљишта. Шуме црне тополе би се јавиле на влажним, повремено плавним подручјима у унутрашљости на Великом ратном острву . То су нешто виши терени од оних са белом врбом.

8. Populetum albo – nigrae

Мешовите шуме црне и беле тополе, на мозаику различитих алувијалних земљишта, представљају завршну стадију развоја плавних шума, а прогресивном

12

сукцесијом прешле би у лужњакове шуме. Заступљена је у северном делу посматраног подручја, изнад насипа.

9. Populetum albae – шуме беле тополе

Присуство подземне воде је евидентно, али се искључује појава црне тополе. Услови током лета су знатно сучнији, сто показује присуство Ligustrum vulgare. Тип земљишта који се јавља је алувијум и то карбонасто иливасти на ритској црници. Потенцијално би се шуме беле тополе јавиле на левој обали Дунава, иза насипа, где подземна вода не прелази дубину од 2 м, а лак механички састав повећава оцедност земљишта. Овде је плављење знатно краће и ређе. Јавља се мозаично на мањим површинама .

10. Fraxineto – Quercetum roboris

На свим деловима где се јавља ритска црница од природе би се јавила и ова заједница. То је лева обала Дунава иза насипа, у северном делу посматраног подручја . На том делу су шуме крчене, па би враћање ових заједница било јако добро.

11. Tilieto Quercion tzpicum

Заједница која би се од природе јавила на делу лесног одсека. На самом лесном одсеку нема воде, али се уочава њено присуство по ободу на надморској висини од 70-100 метара. Заступљена на десној обали Дунава, на територији Земуна .

Вегетација приобалних пешчаних плажа

На пешчаним плажама посматраног подручја успевају само пионирске травне заједнице, због сталног наношења материјала и успоравања Дунава. Ова вегетација је нарочито запажена на Лиду.

2.7. Социо-економске и културне прилике

13

2.7.1.Постојећи начин коришћења земљишта - карта предеоних елеманата

Велики проценат земљишта на ширем подручју Великог ратног острва се користи у пољопривреди што је последица плодног земљишта у алувијалној равни. Велику територију заузимају шуме и плантаже топола, као и влажна станишта, значајна са становишта заштите природе.

На самом Великом ратном острву се један део земљишта користи у пољопривреди али, такође, и у рекреационе сврхе. На самом острву мало је урбаног ткива. Становање и индустрија више су затупљени на десној обали Дунава и на североисточном делу леве обале.

На ширем подручју Великог ратног острва заступљени су следећи нелинеарни предеони елементи :

Број предеоног елемента

Предеони елемент Површина(ха)

Површина( % )

Порекло предеоног елемента

1 река 850 26,41 ресурс средине2 индивидуално

становање121 3,76 изграђено

3 колективно становање

4 0,12 изграђено

4 викенд насља 10 0,31 изграђено5 индустрија 65 2,02 изграђено6 лука/пристаниште 105 3,26 изграђено7 насип 61 1,9 изграђено8 спортски центри 9 0,28 изграђено9 гробље 5 0,16 изграђено10 остале шуме 329 10,22 ресурс средине11 плентаже топола 279 8,67 сађено12 пољопривредне

површине862 26,79 сађено

13 неплодно тло 8 0,25 ресурс средине14 плажа 2 0,06 ресурс средине15 површински копови 6 0,19 изграђено16 баре, мочваре, 20 0,62 ресурс средине

14

забарено тло17 влажни угари 151 4,69 остатак18 кубици 213 6,62 изграђено19 парковске уређене

површине118 3,67

Линеарни предеони елементи (коридори) су узане траке другачије од околине у којој се налазе. Од линеарних предеоних елемената на подручју Великог Ратног Острва уочавају се асвалтни путеви, земљани путеви, насипи и канали.

Предеони елемент-река, са 26,4% од укупне површине и представља матрицу јер својом површином доминира пределом.

3. Дијагноза предела

Дијагноза предела је вредновање еколошки и визуелно вредних предеоних елемената и структура у односу на захтеве за коришћење и заштиту. Вредновање представља базу за одлучивање или супротстављање интереса, омогућавају уочавање функционисања предела и један су од начена за оптимизацију поступка планирања. Вредновања обезбеђују рангирање и класификацију интереса, помажу приликом доношења ургумената у планирању, смањују несигурност и потврђују одлуке.

3.1.Вредновање погодности за пољопривреду

Вредновање погодности за пољопривреду је извршено на основу квантитативног модела по Кастнер-у (1982.). Издвојене су четири различите категорије. Карта се израђује на основу топографске карте размере 1:20 000. Иста се израђује уцртавањем растера 500 x 500 метара, а свако поље се посебно анализира и вреднује. За израду карте вредновања погодности за пољопривреду коришћене су карта предеоних елемената и карта бонитета земљишта.

Израчунавање се врши по следећој формули, и то у оквиру сваког квадрата:

P = B x T x F x Nk x Nb x V

Р – погодност за пољопривреду

15

В – бонитетна класа земљишта. Различитим бонитетним класама додељени су различити тежински фактори, а вредност бонитета се изражава као збир производа процентуалне вредности поједине бонитетне класе и одговарајућег тежинског фактора

Т – просечна температура у вегетационом периоду је константа и износи 17-19 С, а тежински фактор је 3. Утиче на количину приноса.

F – годишња количина падавина у вегетационом периоду. За Београд износи 690 мм/м и представља константу у једначини и њена вредност је увек 1.

Nк – начин коришћења земљишта представља вредност процентуалне заступљености коју множимо са одговарајућим тежинским фактором.

Nb – надморска висина, на подручју ВРО надморска висина се налази у интервалу 0 – 100м, тако да је тежински фактор за ову вредност 3 и представља константу. V – дужина трајања плављења. Ово обележје се одређује на основу положаја плавне зоне: - Простор на левој обали Дунава, до насипа се плави дуже од 3 месеца , V = 0 - Велико Ратно Острво се плави 1 - 2 месеца, тако да је V = 0.3 - Простор иза насипа се плави мање од једног месеца, V = 1

У оквиру једног поља могу се наћи различите вредности за појединачне параметре па се тада узима процентуална вредност њихове заступљености у том пољу растера.

В - бонитетна класа земљишта 

бонитетна класа земљишта

I II II IV V VI VII VIII

тежински фактор 4 3 2 1 0 0 0 0 

 Т- просечна температура у вегетационом периоду 

просечна температура 12 12-15 15-17 17-19 >19

тежински фактор 0 1 2 3 4

 

 F- годишња количина падавина 

годишнја количина падавина (мм) 300-1000 oсталотежински фактор 1 0

 

Nb- надморска висина 

надморска висина 0-100 100-250 250-500

16

тежински фактор 3 2 1 

Nk- начин коришћења земљишта 

начин коришћења земљишта Редукциони факторбара, мочвара, вода 0

шума 0.2неплодно земљиште 0.3

ливада, пашњак, воћњак, виноград, башта 0.5њиве 1

 V – дужина трајања плављења 

дужина трајања плављења (месеци)

>3 2 – 3 1 - 2 <1

редукциони фактор 0 0.5 0.3 1

Издвојене су четири категорије погодности површина за пољопривреду , и то:

0 - 9 – неповољно 9.01 – 18 – условно повољно 18.01 – 27 – повољно 27.01 - 36 – веома повољно

Анализом, се долази до закључка да је 72.5 % територије истраживаног подручја неповољно за пољопривреду, пре свега због велике површине под водом, и великих плавних површина, или површина које су урбанизоване.

То су површине дуж целе десне обале Дунава и на Великом ратном острву, као и на простру Форланда. 16.6 % површине је повољно за пољопривреду и тај простор је у северном делу истраживаног подручја, иза насипа. У том делу преовлађује ритска црница, што доприноси развоју пољопривреде. Под условно повољним земљиштем је 9.9 % испитиване површине, налази се северно од насипа. На растеру само један површина квадрата веома повољна за пољопривреду, што процентуално износи 0.7 % укупне површине, а та површина је лоцирана уз Дунавац.

Prilozite racunski deo za kvadrate koje ste vi racunali (moguce i u Prilogu ..., na kraju elaborata, iza literature)

3.2.Вредновање погодности за рекреацију

17

Ова карта се израђује, такође, помоћу квантитативног модела вредновања али по Киемстедт-у. Као основа за израду ове карте користи се карта предеоних елемената преко које се поставља растер мрежа 500 x 500 м. Фактори који утичу на погодност могу биит тежински и редукциони.

Тежински, или они који повећавају вредност су: разноврсност вегетације, учешће шума, дужина обале, рељеф и проходност.

Редукциони фактори, они који смањују вредност, су: учешће изграђених површина, саобраћајнице и инфраструктуре.

Pосебно се издаваја квалитет обале који може бити и редукциони и тежински фактор.

Израчунавање се врши у оквиру сваког квадрата растера по следећој формули:

K = V+Š+(O*Ok)+R+(Ri*P*Rs)

Где је:

К - погодност за рекреацију

V- разноврсност вегетације

Š- учешће чуме

О- дужина обале

Ок- квалитет обале- Одређује се на основу класе квалитета воде

R- рељеф

Ri - начин коришћења-% изграђених површина

Р- проходност- Пешачке стазе, пољопривредни путеви, шумски путеви, путеви на насипу, кеј

Rs- саобраћајнице- Аутопут, градске саобраћајнице, железница, далеководи

Издвојене су четири категорије погодности површина за рекреацију , и то:

0 - 4.5 – неповољно 4.51 - 9 – условно повољно9.01 - 13.5 – повољно 13.5 - 18 – веома повољно

На основу претходне анализе и добијене карте погодности за рекерацију, долази се до следећег закључка. Највећи део, 40.3 %, је неповољан за рекреацију, то су углавном површине под пољопривредом. Условно повољна је површина од 30.4 %, 24.7 % је повољно, а површина повољна за рекреацију је 4.8 %.

18

Анализа резултата вредновања погодности за рекреацију за шире подручје Великог ратног острва, указује на то да су на овом терену заступљене све четити категорије погодности. Веома пововољно повољно земљиште за рекреацију се налази у близини водених површина, око форланда и по ободном делу Великог ратног острва, на земљиштима која су неповољна за пољопривредну производњу. Неповољне и условно повоњне површине за рекреацију, налазе се на пољопривредном земљишту високог бонитета, у средишњем делу Великог ратног острва и уз обале река које су подложне ерозији.

Велики део десне обале Дунава је погодан за рекреацију, северна, јужна и источна обала Великог ратног острва, Парк пријатељства. Веома повољан простор за рекреацију је у подручју Јојкићевог Дунавца.Prilozite racunski deo za kvadrate koje ste vi racunali (moguce i u Prilogu ..., na kraju elaborata, iza literature)

3.3. Чек листе

Чек листе су веома једноставне форме идентификације и процене потенцијалних квалитета и утицаја планираних намена за средину.За посматрано подручје коришћене су две врсте чек листи:

чек листе за утврђивање учешћа различитих предеоних елемената чек листе за утврђивање естетског и визуелног квалитета предела 3.2.1. Чек – листе за утврђивање учешћа разлићитих предеоних

елемената

Чек листа ѕа утврђивање учешћа различитих предеоних елемената

ФОРМА РЕЉЕФА

ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПОВРШИНЕ ТАЧКЕ

Врх Оранице Насеље **Косина / гребен Са малим пољима ** Објекти на фармама **Кањон / јама Са великим пољима Традиционални објектиЈаруга Са стакленицима Верски објекти Литица Са живицама Утврђење / споменик ***Брежуљак / брег +*** Баште ** Ископ / каменоломТераса ... ДепонијаДолина ** ... Мостови *Равница *** ... Предајници Базен / депресија ... Сојенице

19

... ... ...

ШУМЕ/ДРВЕЋЕ ВОДЕ РЕКРЕАЦИЈА

Четинарска шума Река + *** ПаркингЛишћарска шума *** Поток Комерцијал. комплекс *Мешовита шума *** Језеро Излетничка зона ** Остаци аутохтоних шума ** Бара / мочвара КампИвице шуме Водопад / каскада Спортски терениГрупе стабала Канал + ** Марина/пристаниште ***Живице Резервоар / брана Спортски риболовПарковске површине + ** Плажа + ** ...... ... ...

ЛИВАДЕ ВИЗУРЕ ПАШЊАЦИ

Суве Далеке Са жбуњемВлажне ** Блиске Са појединачним стабл.Плавне Панорамске *** Мочвара / трска... У виду коридора ** РогозЛИНИЈСКЕ ПОЈАВЕ ОБАЛЕ

НАПОМЕНА

Ауто- пут Плаже / песак ** * неупадљивоМање улице Уређене обале / бетон ** ** очигледноНасип ** Острва + *** *** веома упадљиво... ... + позитиван допринос

3.2.2. Чек листа за утврђивање естетског и визуелног квалитета предела ВРО

Чек листа за утврђивање естетског квалитета предела

Размера интиман мали велики огроман Окруженост: клаустрофобичан затворен отворен изложен

Разноврсност:једноличан j едноставан разноврстан сложен

Текстура: глатка текстурирана врло груба грубаФорма: вертикална Са косинама валовита равнаПокрет: без покрета тих миран запосленКолорит: монохром пригушен Богат бојама дречавРавнотежа: хармоничан уравнотежен неусклађен хаотичанШара (шема): случајна организована правилна устаљена

20

Чек листа за утврђивање визуелног квалитета предела

Реткост: уобичајен неуобичајен редак јединственСигурност: удобан сигуран узнемиравајући претећиДивљина: питом управљан природан дивљиПривлачност: досадан занимљив атрактиван инспиративанБлискост: досадан близак необичан упадљивУправљаност: запуштен напуштен уређен маникиранПродуктивност: празан проређен продуктиван бујан

Cek Liste Priloziti i skice sa terena i kratak komentar skica

4. КОНЦЕПТ РАЗВОЈА И УРЕЂЕЊА

4.1. SWOT

SWOT је аналитичко и стратешко оруђе често коришћено у приступу партиципативног планирања. Ова анализа је само оруђе у планерском процесу и он је базиран на усглашеном познавању постојеће ситуације и трендова. Излаз SWОТ анализе су структурне базне информације, опште разумевањее реалности и сет општих стратешких информација.

Вредност ове анализе је то што је брза, продукује корисне резултате и сређује их на начин да се одмах могу користити.

SWOT анализу чни: S- strength (снага), W- weakness (слабост), О- opportunity ( могућност), Т- treath (претња)

Снага :

- Дужина обале која нам пружа могућности за смештај различитих садржаја.- Визуре које представљају велики потенцијал за већу посећеност и развој туризма.

Визуре ца једне обале на другу, при чему се лако уочавају разлике између њих и примећују занимљиви садржаји.

- Кеј снага овог простора због потенцијала за рекреацију и више комерцијалних садржаја који ће привући више посетилаца.

- Речни саобраћај који ће ову локацију приближити будућим корисницима.

21

- Рекреација која је могућа на кајо великој површини у уређеној парковској површини дуж кеја, а лако је приступачан корисницима (Парк пријатељства и спортски ценатар 25. мај).

- Биодиверзитет примећена је разноврсност флоре и фаунекао и постојање ретких и угрожених врста које су законом заштићене.

- културно-историјске знаменитости нека од најважнијих обележја Београда : Београдска тврђава, Парк пријатељства, Гардош улазе у границе овог подручја што му повећава разноврсност и значај.

- Река и влажна станишта присуство воде у различитим облицима(текућа, стајаћа, подземна) даје највећу снагу овом простору и представља његов највећи потенцјал за рекреацију, комерцијалне садржаје, кампове у природи...

- Пољопривреда која је лако оставарива на овом подручју на великој површини, због одговарајућег бонитета земљишта.

- Насип омогућава да се уз непосредно плавна подручја, која су са једне стране насипа, на другој страни јављају дургачији предеони елементи.

- Плажа предтавља једно од омиљених купалишта Београђана.

Слабости :

- Интензитет монокултура који значајно умањује диверзитет простора и мења аутохтоно станиште.

- Урбанизација која се интензивно шири и заузма полозаје који би били адекватнији за неку другу намену.

- Површински коп заузимају јаком атрактивне површине на овом простору и смањују му естетски квалитет

- Индустрија је велики загађивач овог простора поред тога што га не улепшава.- Лоша повезаност недостатак мостова се стално намеће као отежавајућа околност и

оптерећује ово подручје свакодневно.- Подземне воде које искључују могућност неке друге намене тог простора јер би

била потребна превелика улагања и поремећај екосистема. Такође отежава приступ овом поручју у великим деловима године.

Могућности:

- Кеј могућност за боље уеђење које би провукло веци прој посетилаца овој зони.- Речи саобраћај уколико би био боље организован , као вид градског превоза,

растеретио би градске улице и привукао грађане рекама.- Рекреација могућност за бољу ораганизацију, и већу разноврсност.- Подземне воде високи ниво подземних вода и повољан квалитет истих. На ВРО

постоје многа потенцијална изборишта за водоснабдевање.- Туризам уколико је приоритет за унапређење може алко позитивно утицати на

предео који радимо и брзо га освежити новим садржајима.

22

Претње:

- Урбанизација лако би могло доћи до брзе урбанизације, односно инвеститорког урбанизма, који би угушио овај простор и доласком до брзог профита уништио природне предности трајно.

- Комерцијализација сваком простору који се планира за туризам и рекреацију прети губитак аутентичности.

- Плављење преставља претњу која је стално пристутна на одређеним подручјима и тако искључује пренамену тог предела.

4.2. Задаци планирања – циљеви

Основни циљеви планирања предела дефинисани су кроз:

- Заштиту природе и очување предела- Отврање подручја и његово приближавање корисницима

Осим основних циљева, дефинисани су и подциљеви планирања:

- Ублажавање конфликата између заштите животне средине и других видова коришћења простора

- Одржавање разноврсности врста и животних заједница - Уређивање рекреативних зона- Примена техничких мера за формирање језера- На Лиду ограничити слободу корисника у складу са зоном заштите- Уредити постојеће парковске површине, увести нове садржаје- Искористити потенцијале Форланда у рекреативне сврхе - Увести различите уређене зелене површине и укљушити их у систем зеленила

града

- Организовање система саобраћаја тако да повезује и обслужује све издвојене зоне.

4.3. Концепт развоја и уређења предела за шире подручје Великог ратног острва

Користећи предходно описане карте, којима смо анализирали шире подручје ВРО, као и уз помоћ постављених циљева, урађен је пла предела ѕа ово подручје.

Прва смерница за даље планирње било је прављење карте зонинга, која грубо лоцира и даје намену одређеним садржајима и начинима коришћења. У овом раду највећа пажња се поклања левој обали Дунава, јер је управо та обала тренутно недовољно посећена, недовољно искоришћена. Идеја је да се на тој стани Дунава уведу нови садржаји

23

у види активне рекреације, а самим тим и довели до веце посећености овом подручју који је сада прилично неприступачно вечи део године услед плавности.

Другачију намену дајемо Великом ратном острву, оно остаје под заштитом непромењено. Разматрана те потпуно другачија концепција, са вецим борјем садржаја, али је та баријанта пренемене ВРО одбачена. У даљој разради це бити описане обе варијанте и назначене предности и мане, пријеката и како само дошли до коначне одлуке.

Лева обала Дунава ће добити нов карактер и нове садржаје, који ће са једне стране користити локалном становништву а и представљаће нови рекреативни центар Београда.

На плану предела је издвојено 15 зона:

1. Зона пољопривреде : На основу урађених карата, резултати које смо добили указуу нам на то да зону пољоприреде не треба измештати. Зону интензиве пољпоривреде треба задрзати , јер према бонитету земљишта то јесте повољна намена тог дела подручја. Зона пољпоривреде се умањује у делу око Дунавца, где је планирана зона парк шуме око канала и насеља. У циљу заштите пољпривредне зоне од еолске ерозије и заштите мелиоративнох канала, уводе се пољозаштитни појасеви који ће одвајати пољопривдну зону од стамбене и рекреационе препоручене врсте?. Такође се постављају и појасеви зеленила кроз пољопривредну зону уз све мелиорационе канале , повезујући их у систем зеленила града.

UPUTSTVO ZA OPIS POJEDINIH ZONA

Podsetnik - sta treba da sadrzi tekst razrade zone Napomena: U nekim slucajevima nije moguce navesti sve podatke za svaku zonu (npr. ukoliko u literaturi ne postoje podaci o nosecem kapacitetu odredjene zone i sl.)

Tekstualni opis svake zona treba da sadrzi sledece podatke: Namena zone kroz odnos postojece – planirano (odn. da li je doslo do

nekih promena u nameni? Sta je nova namena? Zasto, i zato bas na konkretnoj lokaciji ( npr proizaslo iz analize,

dijagnoze, problema......) Velicina zone - Iskaz povrsina – Ako se zona siri za koliko  (kroz povrsinu, broj objekata, velicinu

parcela, preporuke spratnosti, stila i uredjenja okucnice, broj sportskih terena i sl.

Odnos sa okolnim prostorom, veze, pristup ka zoni Kapacitet (br korisnika / ha) samo za otvorene prostore. Preporuke ozelenjavanja (ocuvanja zelenila) – vrste, konkretne mere i

sl....

24

Predlozene mere u zoni (bioinzenjerske mere, mere zabrane(a), mere zastite....)

Prilikom opisivanja planskog resenja staza, trebalo bi date podatke i o: odnosu postojece - planirane staze (sta se zadrzava, ukuda,

prenamenjuje, reksonstruise.... rangu staza duzinama staza preporucenim sirinama staza preporucenim / ostvarenim padovima preporucenim materijalima

P.S. Uputstvo naravno, ne podrazumeva da ili vecinu ovih podatak vec niste dali, vec samo treba da posluzi kao podsetnik, na osnovu koga mozete jos jednom preci tekst i proveriti da li imate sve podatke

2. Зона насипа: Задржава се постојећи насип и планира се нов, које је неопходан за увођење нове рекреационе зоне. Нови насип се надовезује на постојеци тако сто ограђује зону активне рекреације све до Дунавца. Kruna nasipa na visini od?

3. Зона становање : Задржава се постојеће становање, и колективно и индивидуално. Са тим сто се насеље Црвенка проширује на рачун индустрије, измешта се индустрија из ове зоне, а гради се појас паркшуме која ће ово насеље дистанцирати од пољопривреде. Препоручује се да новонастали стамбени комплекси задрже карактер већ постојећег становања на овом простору: породичне куће са окућницама, не веће спратности од п+2.

4. Зона шума: Ово стално плавно подручје (није заштићено насипом ), остављамо *** онаквим како јесте. Одустали смо од увођења садржаја јер би то знашило постављање насипа дуж целе леве обале Дунава, а самим тим и убрзање тока Дунава, као и смањење подземних вода. На овом подручју налази се следеће вегетација : Rubeto - Salicetum albae – шумa беле врбе (Subass. rubetosum) и Salicetum cinerae – заједница барске иве које смо у 2.6. вегетација описали***. јe описана у поглављу 2.6.

*** pravilo pisanja, objasnjavao sam na vezbama i prilikom ispravki elaborate – neodredeni gl. oblik

5. Зона плантаже тополе Тренутно, на посматраном подручју, велика КОЛИКА? површина је под састојинама топола које се користе у комерцијалне сврхе. Планира се да све оне на територији Форланда замене природно потенцијалном вегетацијом али се један део ових плантажа, ипак, оставља на левој обали Дунава.

6. Зона парк-шуме Ова зона се налази планира око Дунавца и ова окружује стамбена насеља. Осмишљена је тако да има осим заштитне и декоративне и рекреативну улогу. Главни корисници ове зоне ће бити локално становнштво. Она ће садржати стазе које је ће

25

пешачким мостовима бити повезане преко Дунавца. На чворовима преплитања стаза биће постављени павиљони за предах и евентуални заклон.

7. Зона луке На десној обали Дунава налази се Лука “Београд“ .Иако доста ружи овај простор, има велики транспродукциони ??? никад чуо за реч «транспродукциони» потенцијал па се у овом решењу оставља у постојећем стању уз увођење техношошког унапређивања у виду система за пречишћавање отпадних вода и штетних индустријских продуката, као и спречавања излива истих у речне токове. Као популаризација овог простора уз саму луку иугрђена је комерцијална зона која ће садржати хотеле, пословни простор и трговниску зону, са уређеним зеленим површинама. Предвиђамо да ће уз ову комерцијализацију ово подручје постати занимљивије и репрезентативније како сза становнике тако и за посетиоце.

8. Зона спорта Овде убрајамо спортски центар 25 мај и новоосмишљени спортски центар који је сместен уз подручје Луке Београд која је по новом концепту уклопљена у комерцијалну зону. Представља зону интензивног туризма и рекреације. Преко туристичке луке корисницима је омогућен прилаз са Дунава. Како је ово зона прелаза ка старом делу Београда, тако је обезбеђена комерцијалним садржајем у функцији туризма (угоститељски објекти, тржни центри), а такође и рекреације.

Детаљнији описове зоне, према упутству!

9. Комерцијална зона Постоји на два места , једно је већ поменуто код постојеће Луке Београд, која је у новом концепту уклопљена у уређене зелене површине и комерцијалне садржаје (хотеле, тржни центар, пословни простор, паркинг...). Овај простор је тако испланиран да скрене пажњу на овај део реке, који је у тренутном стаљу потпуно непосећен и незанимљив. Комплекс је осмишљен тако да овај део реке буде интересантан као станцима тако и грађанима Београда, који још увек не познају Београд довољно. Овај простор је зеленилом одвојен од комерцијано услужних делатности луке. Друга комерцијана зона налази се уклопљна у зону парка пријатељства, тако да је путем и бициклистичким стазама повезана са остатком Новог Београда. Овде се налази простор на отвореном за културне манифестације са објектом (Културним центром) исте намене као и на отвореном. Идеја је да тај комплекс буде посецен у свако доба године, а да буде дискретно уклопљен у ову зону парка.

10. Зона парка “Парк пријатељства” налази се на левој обали Саве, уз сам кеј. Заузима велику површину од отприлике 125ha и у њему је смештен Музеј савремене уметности. Ипак, сви ови атрибути очигледно нису довољни тако да овај парк није претерано коришћен од стране Београђана. Такође, због повољне локације, постоји велики притисак за изградњу на овом простору. Тако да смо предходно помињали изградњу зоне културног центра која је повезана са градом, а не оптерећује парк. Решење за популаризацију овог прстора је у додавању садржаја који неће уништити декоративно рекреативни концепт овог парка. Такође смо на рачун пристаниста/луке коју смо изместили са десне обале Саве, направили парк, који би представљао наставак “Парка пријатељства” у Старом граду. Он би се прстирао дуж самог ушћа све до спорстог центра “ 25 мај ” .

26

11. Зона индустрије На десној обали Дунава задржава се постојећа индустрија без измена. Црвенка се шири. Предвиђа се измештање индустрије око луке, а на место ње долазе комерцијалне услуге. На тај начин се туристима, који плове Дунавом, нуде различити садржаји (хотели, ресторани, кафићи, тржни центри...).

12. Културно-историјска зона: У оквиру ове зоне се налазе: Кула Сибињанин Јанка- Гардош, старо гробљеи и сокаци. Сви они заједно сачињавају јединствени културно-историјскo наслеђе. Постојеће индивидуално становање је заштићено и означено зона сокака, због боемског духа старог Земуна. Кула Сибињанин Јанка је већ евидентирана као културно-историјски споменик, а заједно са старим гробљем сачињава туристичку атракцију и јединствен видиковац.

13. Зона спортских кампова Ова зона је смештена иза новог насипа, како не би долазило до плављења овог подручја и како би и изградња и постојање било могуће. Заузима површину од 75 ха. Са остатком града је повезах путем који прати насип. Зона спортских летњих капова је осмишљена као склоп блокова који су намењени различитим спортовима. Цела зона је ушушкана у широки појас зеленила који га одваја како од насипа тако и од сусесне рекреационе зоне са којом је путем повезана. Ова зона зеленила престављена је уређеним парком који је испресецан пешачким и бициклистичким стазама. Сваки блок се састоји од спортских терена који су карактеристични за тај блок, као и слопа зграда, у овом случају су то хотелски смештај није препоручљива спретност већа од П+1. Ови спорски летњи кампови немењени су првенствено деци, која би ту боравила одређени преиод у току лета, под надзором старатеља кампова. Замишљен је њихов дужи боравак овде, тако да је неопходно да камп буде потпуно функционалан и да задовољава све потребе и да је добро повезан са градом. Сваки блок би био у додиру једним делом са суседним блоком али и благо изолован зеленилом. Ови уређени паркови би се уклапали и систем зеленила града Београда. Та зона повезана је са следећом, зоном вештачког језера, путе. Ове две зоне би представљале нови, највећи рекреациони центар Београда, у који би имао велике капацитете тако да би било могуће одржавање различитих спортских манифестација. Зона спотских летњих кампова има блокове немењене тенису, кошарци, фудбалу, одбојци., рукомету, атлетици. У цетрални највећи блок има површину од 12.3 ха и ту се налази 5 фудбалских терена димензија (100х75м), 5 рукометних терена димензија(40х20м), и у централном делу атлетске стазе које заузимају 4000м2. Сав преостали простор испуњен је репрезентативно уређеним зеленим површинама и зградама ниске псретности које смогу да прихавате све посетиоце. Кошаркашки блок заузима површину од 8.6 ха и она има 20 кошаркашких терена димензија (28х15м). Преостали простор тог блока је такође испуњен зеленим површинама и пратећим зградама. Блок намењен тенису заузима површину од 7.8 ха и ту се налази 15 тениских терена димензија (23.77х8.23м), устатак садрѕаја је сличан као у предходном. Најманји блок је намењен одбојци и заузима 3.84ха ту се налази 20 терена димензија (18х9м)а остатак блока је такође сличан ако и код предходих.

14. Зона вештачког језера У овој зони планира се изградња вештачког језера површине 75 ха. Оно би било снабдевено водом из Дунавца који ће вестачки бити спреоведен до жељеног места ѕа језеро. Читав овај комплекс као и комлекс спортског кампа оивичен је

27

насипом, ако што је већ помињано у опису предходне зони. Језеро са плажом, пратећим објектима и услужним делатностима површине је 18 ха, капацитета људи 26 000. Предвиђен је мост који се пружа по средини језера. Паркинг зона се налази одмах по уласку и зону , а цео комплекс ипресецан је бициклистичким и печаким стазама које се мимоилазе међусобно. Јужни део језера намењен је зони за пецање и ту је предвиђена површина са свим пратећим елементима за припрему рибе. Бициклистичке и пешачке стазе ће се простирати свве до насипа ако и до уседне зоне спортова. Такоће је предвиђена и пинкик и камп зона која има свој мањи паркинг простор. Због формирања језера постојећа вегетација прилагођава се рекреацији.

15. ВЕЛИКО РАТНО ОСТРВО

Као детаљ који ће бити приложен картама разматране су две опције уређења ужег подручја ВРО. Разрадићемо их као варијанту 1 и варијанту 2 и објаснити зашто смо се определи за варијанту 2 и зашто се она чини као једино могуће решење уређења.

15.1. Варијанта 1

Варијанта 1, за уређење ужег подручја Великог ратног острва, укључује низ премена које би биле начиња на овом подручу, а укључују и прилагођавање ближе околине оства новој намени, која би била едукаривно рекреативног караткера. Промена околине ВРО укључивала је затварање тока Дунава до кеја дужином од плеже Лидо до тока Саве, и на тај начин претварање у вештачко језеро. Вештачко језеро би било намењено спортовима на води. На почетку и на крају вестачког језера осмишљени су мостови намењеи искључиво бициклистима и пешацима, и предтављали би два могућа улаза на ВРО. У том случају читава обала ВРО која излази на језеро била би претворена у плажу. Већ ту смо наишли на прве веће потешкоће јер је би затварањем дела Дунава, мора постојати насип који не би могао да подржи постојање плаже, а сам ток Дунава би се убрзао уколико би му било блокирано протицање овим делом. Планирана је плажа са друге стране језера, али то такоће није било изводљиво јер због брзог тока Дунава купање не би биило безбедно, па самим тим ни дозвољено. Само ВРО је осмишљено као шетачка зона, тако да је цело било испресецано пешачким стазама и једим делом и биклистичком стазом. На местима преплитања стаза, планирани су павиљони за одмор. Међутим, оваква мрежа путева, и посећеност која је овим пројетом планирана, потпуно би пореметила екосистем Великог ратног острва, и вегерација и фауна која је каракеристична за ово острво и сматра се његовим богатством, убрзо би била потпуно и бесповратно игубљена. У централном делу(који је у другој варијанти разрађен као прва зона заштите), планирана је зона едукације, која би се састојала од низа сојеница, сто је такође пдбачено као и предходна идеја из истих разлога.

Ова варијанта је раразрађена и у потпуности одбачена, јер би овај начин уређења ВРО, потпуно пореметио његов екосистем, и угрозило ретко висок биодиверзитет орнитофауне у граду, па самим тим и утицао на Београд.

15.2. Варијанта 2

28

Варијанта 2 је она за коју смо се ми одлучиле, и она је је представљена тако да се на Великом ратном острву не планирају веће интервенције, већ да се пројекат држи већ постојећих зона заштите на самом ратном острву. Завод за заштиту Србије је на основу Закона о заштити животне средине, донео 1997. године Решење о заштити ''Великог ратног оства'' (''Службени гласник РС'', бр. 14/97) које је омогућило да се спречи деградација простора, средине и вредних станишта. Велико ратно острво је подељено на 3 зоне, према степену заштите, и самим тим се намена зоне разликује једна од друге. Зона првог степена заштите остаје идентична као што је, уз ограничен број корисника. Ова зоне обухвата мочварни екосистем, дакле мочвару и узак појас вегетације око ње, налази се на источном делу ВРО и има површину од 50 ха. Овај екосистем представља изузетан потенцијал заштите природе, првенствено због присуства великог броја угрожених врста. Осмишљено је да овај део острва нема изграђених пешачких стаза јер би то спречило задржавање посетилаца, кође је планиран појас густе вегетације која би изоловала овај појас који је под највишим степеном заштите. Једина опција за посећивање овог појаса су научна истаживање акоја не би укључивала дуги боравак, дакле само стручна науна истаживања. Други степен заштите подразумева контролисано и ограничено коришћење од стране мањег броја посетилаца, како не би дошло до угрожавања и загађивања природног потенцијала овог подручја. Планирано је да ова зоне преставља едукативну зону у којој би биле коришћене постојеће сојенице (које би биле мало обновљена да боље служе новој сврси), са идејом да стручни тим познавалаца едукује посетиоце о флори, фауни и разним занимљивостима везано за Велико ратно острво. Главне активности су контакт са природом, нова сазнања из области природних наука, а споредне активности су шетња и тумарање, сто значи да би за ове потребе морале постојати пешачке стазе ривременог караткера које не би угрожавале постојечи иглед ове зене, а самим тим и искључивале превелику посећеност. Трећа зона заштите је зона са најнижим рангом заштите, али заштита и даље постоји и огледа се у забрани загађивања, забрани паљења ватре осим на обележеним локацијама, забрана лова, комерцијалног риболова, трајне градње... Била би дозвољна иградља приверемених угоститељских обејката на подручју плаже. Дакле, као и до сада, Лидо ће се користити за купање, с тим што се предвиђа постављање информационих табли, које упућују кориснике на одговарајуће понашање на овом простору. На њима су такође информације о природној вредности простора Великог ратног острва, као и о слободи кретања корисника на истом.

5. Закључак

Зона ВРО представља средиште и основно обележје Београда. Као такво оно мора да остане под заштитом и минималним изменама, које неће пореметити његово богатство. И само стављањем великог дела под строгу заштиту, и конртролу коришћења предела и будућих намена, се заиста врши трајно исправно управљање пределом. Само тако можемо да имамо трајно користан предео на којима ће нам будући становници Београда бити захвални.

29

ЛИТЕРАТУРА:

Антић, Јовић, Авдаловић (1990): Педологија, Научна књига, Београд

Цвејић Ј.(1998) : Уређивање предела, припрема предавања, Шумарски Факултет, Београд

Цвејић Ј.(1998) : Типологија предела, припрема предавања, Шумарски Факултет, Београд

Нацрт Генералног Урбанистичког плана Београда 2021- Јавно урбанистичко предузеће – Урбанистички завод Београд

http://www.zemun.co.yu/

http://www.propisi.co.yu/

http://www.naszemun.co.yu/

30