Sadržaj:

2

14

1516

18

Udruga osoba sinvaliditetom Split

(UOSIS)Kli�ka bb, 21 000 Split,

Tel.:  314 314Fax.: 314 315www.uosis.hr

Matièni broj: 03403831OIB:75984385228

Nela Norac Kevo, dipl.oec

Senka Mrkonjiæ, dipl. iur.Marina Ivandiæ, dipl. oec.

Jasmina MijiæAna Benzon

Tugomir BagatMarin Ivandiæ

Kajo Benzon

DES d.o.o.

1000 primjeraka

Izdanje lista „Vrijeme je da se kaže 3“ je tiskano zahvaljujući potpori Ministarstva zdravstva isocijalne skrbi

4

8

910

1112

13

19

2021

23

UVOD

Pred vama je treæibroj bro�ure«VRIJEME JE DA SEKA�E», kojom�elimo, u rijeèi i slici,pokazati primjerepozitivne i negativneprakse u primjenipozitivnih zakonskihpropisa u na�emgradu uizjednaèavanjumoguænosti za osobes invaliditetom.

Osobe s invaliditetomu svojoj borbi zadostojanstveniji �ivotpro�li su dugi kri�niput koji jo� uvijektraje. Invaliditet nijeproblem sam po sebiveæ nastaje kadadru�tvo ne stvarauvjete za integracijuosoba s invaliditetomu �ivot.Unazad nekolikogodina u Hrvatskoj jepoèela sazrijevati

svijest o potrebiizjednaèavanjamoguænosti za osobe sinvaliditetom. Donijetisu mnogi zakoni,ratificirani i potpisanimnogi me  unarodnidokumenti kojireguliraju prava osobas invaliditetom u svrhuosiguravanja njihovogravnopravnogsudjelovanja u dru�tvu.Unatoè tome osobe sinvaliditetom izlo�enesu raznim oblicimadiskriminacije isegregacije jer sepropisi u praksidosljedno ne provode.Èovjek je stvoriobarijere i samo èovjekmo�e da ih sru�i. Alikod mnogih osoba jo�uvijek su dubokoukorijenjenepredrasude o osobamas invaliditetom �topredstavlja najte�ubarijeru na putunjihove borbe zakvalitetniji �ivot,na �ivot u

zajedniciravnopravan sostalima.

Iako su pomaci uosiguravanjujednakih ljudskihprava vidljivi nu�nesu jo� mnogepromjene u koristizjednaèavanjamoguænosti. Zaizgradnju boljegdru�tva, dru�tva ukojem æe osobe sinvaliditetom bitiravnopravni gra  anisvi smo odgovorni.Uèinimo da i gra  anis invaliditetomu�ivaju svu ljepotu«najlip�eg  grada nasvitu». I zato, nehodajmo maleniispod zvijezda.

SenkaMrkonjiæ

UDRUGA OSOBA S INVALIDITETOM SPLIT >> 3

Pristupaèno okru�enje ima kljuènu ulogu u sudjelovanju osoba s invaliditetom u dru�tvenom�ivotu. Postojeæe zapreke u izgra  enom okru�enju ometaju ili sprjeèavaju osobe s invaliditetom usudjelovanju i u�ivanju temeljnih ljudskih prava.Izgradnja pristupaènog okru�enja osobama s invaliditetom, neovisno o vrsti invaliditeta, znaèila bidodatnu dobrobit za sve èlanove dru�tva.

Da bi se ostvario cilj stvaranja �dru�tva za sve�, treba ru�iti postojeæe zapreke, kao i  stavove ljudikako bi se izbjeglo zadovoljavanje forme pristupaènosti bez pravog sadr�aja.  Primjenom naèelauniverzalnog dizajna svima bi se pojednostavnio �ivot.

U posljednje  vrijeme u Splitu se bilje�e pozitivni pomaci u izgradnji pristupaènosti, sukladno pozi­tivnim zakonskim propisima koji reguliraju gradnju.Za osobe s invaliditetom mobilnost ne znaèi samo uspostavljanje odnosa u prostoru i vremenu,veæ predstavlja znaèajan preduvjet za ostvarivanje dru�tvenih kontakata i neovisnosti. Integracijaosoba s invaliditetom u velikoj mjeri ovisi o naèinu rje�avanja pitanja mobilnosti.

U mnogim zgradama u Splitu pristupaènost nijeosigurana  zbog  èega  je  osobama  s  invalid­itetom, koji u njima �ive, izlazak ote�an ili potpu­no  onemoguæen  pa  se  nalaze  u  svojevrsnomkuænom pritvoru.

Primjer  nepristupaènog  stanovanja  je  gradskikvart Pujanke (izgra  en 1980. godine), gdje seprilikom  izgradnje  ovog  naselja  kolektivnogstanovanja nije vodila briga o potrebama osobas invaliditetom. To pokazuje koliko je bila niskasvijest o osobama s invaliditetom. U poslovnomcentru  Pujanke  (sagra  enom  koju  godinukasnije), gdje su smje�teni prateæi sadr�aji, svevrvi  od  kaskada  i  stepenica.  Osoba  sinvaliditetom koja se kreæe uz pomoæ invalidskihkolica  i  te�ko  pokretna  osoba,  potrebu  zaodre  enom vrstom usluga,  koja  su  im  je  prednosom,  moraju  zadovoljiti  na  nekom  drugom,pristupaènom mjestu.  I same zgrade, veæinomneboderi s vi�e od 10 katova, iako imaju liftove,nepristupaèni su za osobe s invaliditetom jer dolifta  vode  stepenice.  Uz  dobru  volju  postojemoguænosti  za  ure  enje  pristupaènosti  bezveæih ulaganja, a osobama s invaliditetom ovogkvarta  u  mnogome  bi  se  pobolj�ala  kvaliteta�ivota.

4 >> VRIJEME JE DA SE KA�E 3

Pristup pravosu  u osobama s invaliditetom  nije osiguran na jednakoj osnovi s drugima jer  je jedinozgrada �upanijskog suda u potpunosti pristupaèna.Usprkos osiguranoj pristupaènosti najèe�æe  je prilaz  rampi koja vodi u zgradu �upanijskog sudablokiran vozilima nesavjesnih vozaèa. Ovaj problem je istaknut i u prethodnoj bro�uri nakon èega jepostavljena prilazna ograda koja je trebala poslu�iti za nesmetani prilaz rampi.Nesavjesni vozaèi  znaju kako blokirati i tako osigurani prilaz, ne ostavljajuæi dovoljno mjesta nanijednoj strani za prilaz rampi osobi u invalidskim kolicima.Inaèe pristup zgradi je rije�en funkcionalnom pristupnom rampom.

Nakon  godina  no�enja  nepokretnihkorisnika  preko  stepenica  Centra  zasocijalnu  skrb,  napokon  smo  dobili  upotpunosti  pristupaèan  Centar  zasocijalnu  skrb  i  to  na  novoj  adresi  uGunduliæevoj  25.  (preko  puta  starezgrade,  u  biv�oj  upravnoj  zgradi«Pomgrada»).Zgrada  od 1700 kvadrata ima dva liftau koja nesmetano mogu uæi osobe sainvalidskim  kolicima,    a  dugmad  su  ina Brailleovu pismu, do kojih se dolazitaktilnim stazama.Na  svakom  katu  ima  i  po  jedansanitarni  èvor  prilago  en  za  osobe  sinvaliditetom.

UDRUGA OSOBA S INVALIDITETOM SPLIT >> 5

Radost  kupanja    bila  je  potpuno  uskraæena    osobama  u  invalidskim  kolicima  i  te�ko  pokretnimosobama u gradu Splitu, sve do otvaranja prve pristupaène pla�e naToj pla�i, od ljeta 2011. godine, pridru�ila se i pla�a  na .  Otvorena je nakon �to je izgra  enaprva  faza  projekta,  koja  obuhvaæa  ure  eni  plato  za  sunèanje,  dvije  rampe  za  silazak  u  more,ure  eni  parking  te  pristupna  staza.  Pla�a  je  opremljena  pristupaènim  sanitarnim  èvorom,svlaèionicom  i  tu�em.  Pomoæ  za  spu�tanje  nepokretnim  osobama  u more  specijalnim  kolicimapru�aju osobe iz spasilaèke slu�be.Realizacija druge faze oèekuje se do poèetka ovogodi�nje kupali�ne sezone, koja æe  obuhvatitiure  enje platoa na koji æe se postaviti lifter za spu�tanje u more osoba s najte�om vrstom invalid­iteta, te dodatni zahvati u prostoru (sprjeèavanje odrona zemlje i kamenja na rampu, nadstre�nicei sl.).

Osobe s  invaliditetom neprestano muku muèe saostvarivanjem prava na parkiranje vozila na mjestaoznaèena za osobe s invaliditetom jer su najèe�æezauzeta od vozila tjelesno zdravih osoba. Dodatniproblem  je  i  zloupotreba  znaka  pristupaènosti.Mnoge osobe «posude» znak od osobe s invalid­itetom koja je èlan njegova domaæinstva iako vozilona  takva  mjesta  mogu  parkirati  jedino  ako  je  snjima osoba koja ima pravo na znak pristupaènosti.Na�alost prometna policija nema ovlast da provjer­ava tko stoji iza istaknutog znaka pristupaènosti uvozilu.  Sve  to  dovoljno  govori  o  nesavjesnostiosoba koje zloupotrebljavaju prava osoba s invalid­itetom i bezdu�nim ignoriranjem njihovih potreba.

6 >> VRIJEME JE DA SE KA�E 3

Mre�a udruga osoba s invaliditetom Dalmacije, uz pomoæ odobrenih projekata i donatora,  krajem2011.  godine  uselila  se  u  svoj  prostor  na  adresi  Teslina  29  u  Splitu.  Prostor  je  u    potpunostipristupaèan za  rad  i  dolazak osobama koje se kreæu uz pomoæ  invalidskih kolica,  �to obuhvaæapristupaèni prilaz, radnu  i drugu opremu, sanitarni èvor i podno grijanje te parkirali�na mjesta.

Svakodnevna je pojava da su parkirali�na mjesta rezervirana za Udrugu osoba s invaliditetom Splitzauzeta od vozila tjelesno zdravih vozaèa, a nerijetko vozilom blokiraju i sam prilaz rampi tako da jeosobi u  invalidskim kolicima  izlazak  ili dolazak potpuno onemoguæen.  Istaknuti znak vi�e  je putaru�en od nesavjesnih gra  ana, a nakon upornog ponovnog postavljanja od strane èlanova Udrugebez traga je nestao.

UDRUGA OSOBA S INVALIDITETOM SPLIT >> 7

Na likovnoj izlo�bi pod nazivom«Bez ogranièenja», odr�anoj naotvorenom, u Strossmayerovomparku u Splitu,  8 akademskihslikara i osobe s invaliditetomUdruge osoba s invaliditetom Split,u okviru projekta Mre�e udrugaosoba s invaliditetom Dalmacije«�to bi dao da si na mom mjestu»,izlo�ile su svoje radove na temuintegracije osoba s invaliditetom udru�tvu. Cilj izlo�be je bio potaknutigra  ane na razmi�ljanje o potrebiru�enja svih oblika diskriminacijeprema osobama s invaliditetom, �tobi pridonijelo ostvarivanju jednakihmoguænosti sudjelovanja usvakodnevnom �ivotu.

Nedostatak  razvijene  svijesti  o  nu�nosti  po�tivanjadostojanstva osoba s invaliditetom, prava  na jednako­st, prava na jednake prilike dovodi to toga da gradimo,radimo i pona�amo se kao da �ivimo u svijetu potpuno«zdravih» osoba  i  kao da  æemo vjeèito  ostati mladi  isna�ni. U gradu Splitu mnogo toga ide na bolje, èemusu pridonijele udruge koje skrbe o osobama s invalid­itetom i mediji koji ih prate u njihovoj borbi za jednakemoguænosti.

Na�alost, dio javnosti jo� uvijek razmi�lja o osobama sinvaliditetom  kao  bespomoænima  kojima  treba  pru�itimilostinju. Na taj naèin osobama s invaliditetom se nedaje  prilika  da  obogate  dru�tvo  svojom  razlièito�æu  ipoka�u sve svoje moguænosti  i sposobnosti. Ru�enjepredrasuda ponekad je te�e od ru�enja arhitektonskihbarijera u prostoru.

Stalnim djelovanjem u podizanju razine svijesti javnostio moguænostima osoba s invaliditetom doprinijet æe sesmanjivanju  i  sprjeèavanju  uzroka  i  posljedica  soci­jalne iskljuèenosti i siroma�tva.

8 >> VRIJEME JE DA SE KA�E 3

Pristup  informacijama i komunikaciji kljuèni  je vid sudjelovanja u dru�tvu. Da bi   osobe s  invalid­itetom mogle aktivno u�ivati svoja prava, sudjelovati i donositi odluke o svojem �ivotu, nu�an im jepristup informacijama putem odgovarajuæeg komunikacijskog sustava. Me  utim, mnogim osobamas invaliditetom informacije i komunikacije i dalje su uglavnom nedostupne.

Razvoj u informatièkom i komunikacijskom svijetu mijenja naèin na koji gra  ani ulaze u me  usobnuinterakciju, vode posao, pristupaju uslugama i informacijama te opæenito komuniciranju. Tehnolo�kinapredak ukljuèuje Internet, sredstva elektronièke komunikacije, videotelefona itd. Va�no je da svigra  ani imaju korist od ovih tehnolo�kih unaprje  enja te da nijedna skupina ne bude iskljuèena, aosobito osobe s invaliditetom.

Javna  tijela  imaju  posebnudu�nost pobrinuti se da njihoveinformacije  budu  dostupne  uraznim  oblicima  kao  odgovorna  razlièite  potrebe  osoba  sinvaliditetom te tako biti uzoromza privatni sektor i sve one kojipru�aju  usluge  osobama  s  in­validitetom.

Ako  �elimo  imati  inkluzivnodru�tvo,  treba optimalno   isko­ristiti  nove  tehnologije  u  ciljupoveæanja  neovisnosti  i  kval­itete interakcije osoba s invalid­itetom  u  svim  podruèjima�ivota.

UDRUGA OSOBA S INVALIDITETOM SPLIT >> 9

U  praksi  se  èesto  doga  a  da  korisnici,  nakon  dugotrajnog  i  mukotrpnog  postupka  dobivanjadoznake, budu zakinuti u dobivanju funkcionalnih individualno izra  enih pomagala, koje se javljajuzbog gre�aka u izradi, odnosno nedovoljno prilago  enim individualnim potrebama korisnika. Nedo­voljna je pa�nja posveæena estetici, a predugo je i  èekanje isporuke. Cijena odre  ena za pojedinoortopedsko pomagalo igra ulogu i u kvaliteti materijala i u samoj izradi, jer nerijetko korisnici èuju daje cijena prenisko odmjerena, �to u konaènici znaèi da je, za onoga tko pomagalo izra  uje,  takavrad neisplativ, pa se «u�tedi» na svemu pomalo.Tako su osobe s invaliditetom izlo�ene èestim odlascima na «u�timavanje» ortopedskog pomagalai na kraju se moraju zadovoljiti dobivenim. Nerijetko imaju otvorene rane od no�enja takvih pomaga­la te sami improviziraju kako bi bile podno�ljive za no�enje do prava na novu doznaku i s nadom daæe drugi put biti bolje.

Ortopedske  cipele  u Splitu    rade  se po uzetoj mjeri  koja  se  �alje    isporuèitelju  u  drugom gradu(Osijeku) i dobivaju se gotove, bez ijedne probe. Tako izra  ene ortopedske cipele  èesto rezultirajunjihovoj potpunoj neupotrebljivosti. Osoba s invaliditetom ostaje prepu�tena sama sebi do prava nanovu  doznaku.  Ako  �elite  vratiti  tako  izra  ene  cipele  i  tra�iti  novu  izradu  nailazite  na  potpunonerazumijevanje. Uvjeravaju vas da su takve cipele,  uzete po va�oj  mjeri,  upravo  trebale i biti, anova izrada znaèila bi nove cipele, �to je neisplativo. Sa novom doznakom,  na koju imate pravo zagodinu dana, ako ne �elite ponovno riskirati, ostaje vam  jedino  moguænost  osobnog odlaska uortopedsku kuæu koja ih izra  uje, gdje æete im ukazati na gre�ke u ranijoj izradi i inzistirati na probiprije  finalne  izrade.  Pored  izlo�enosti  problemu  putovanja  i  tra�enja  smje�taja  izlo�eni  ste  idodatnim tro�kovima koje zdravstveno osiguranje ne pokriva. Dakle, korisnici snose tu  e gre�ke.

Osobe  s  invaliditetom  imaju  ista  prava  kao  i  drugièlanovi  dru�tva  na  kvalitetne  usluge  i  odgovarajuæelijeèenje  te  tehnologiju  koja  im  omoguæuje  najvi�umoguæu razinu zdravlja.

Iz obveznog zdravstvenog osiguranja  proizlazi i pravoosiguranih  osoba  na  ortopedska  i  druga  pomagala.Osoba ima pravo na pomagalo takve vrste i kakvoæe,kakvo  joj  zaista  poma�e,  a  u  primjeni  joj  osiguravauporabu. Tako  er  ima pravo na popravak pomagala,rezervne dijelove i potro�ni materijal.

10 >> VRIJEME JE DA SE KA�E 3

Za  pru�anje  zdravstvenih  usluga  svi­ma pod jednakim uvjetima, potrebna jepristupaènost  javnih  i  privatnihzdravstvenih  ustanova,  �to  na�alost,nije uvijek sluèaj.

Parkirali�te  na  kojem  su  rezerviranamjesta  za  osobe  s  invaliditetom  suudaljena  od  ulaza  Frula,  a  nije  im  niosiguran put od parkirali�ta do bolnice.Osoba koja se kreæe uz pomoæ invalid­skih kolica mo�e samo uz tu  u pomoæpra�njavom i neure  enom stazom doæido bolnice, a i tada ako ulaz na stazu iizlaz nije blokiran vozilima nesavjesnihvozaèa, �to je u pravilu sluèaj.

Ure  enoparkiralište naFirulama

<

Jednak  pristup  zdravstvenim  uslugama  treba  osigurati  i  �enama    s  invaliditetom,  ukljuèujuæiposebice predporo  ajno, ginekolo�ko savjetovanje i lijeèenje te savjete u vezi planiranja obitelji.U Splitu ni jedna ginekolo�ka ambulanta nije u potpunosti pristupaèna �enama s invaliditetom.

Iako je postojala moguænost da se u novoizgra  enom rodili�tu, èija je zgrada izgra  ena po svimnormama pristupaènosti, nabavi i prilago  eni ginekolo�ki stol, isto se nije uèinilo.Naime, Udruga  je  jo� poèetkom 2008. godine, dok  je opremanje  rodili�ta bilo u  tijeku, pismenotra�ila nadle�no Ministarstvo za financiranje.Uz vrlo brzi odgovor Ministarstvo je dopisom sugeriralo KBC­u Split odnosno ravnatelju da prilikomnabavke opreme razmotri nabavku tra�enog stola te ih obavijesti o moguænosti realizacije. Na tomeje  i  ostalo,  a  novo  rodili�te  je  ostalo  bez  potpuno  prilago  enog  ginekolo�kog  stola  za  �ene  sinvaliditetom i starije �ene.S obzirom na propu�tenu priliku pri nabavci, �ene s invaliditetom se nikako ne mogu zadovoljiti sizjavama nadle�nih u bolnici da i postojeæa suvremena oprema i stolovi mogu poslu�iti �enama sinvaliditetom.

Tako  er, na parkirali�tu ispred zgrade novog rodili�ta od 30­tak parkirali�nih mjesta ni jedno nijeobilje�eno za osobe s invaliditetom.

UDRUGA OSOBA S INVALIDITETOM SPLIT >> 11

Prašnjava cesta iblokirani izlazosobama uinvalidskimkolicima saparkirališta dobolnice

<

Za osobu s invaliditetom uloga obitelji je od velikog znaèenja. Velika je trauma za svakog roditeljaèije dijete je ro  eno ili  je postalo invalid.Neki  roditelji  postupno prihvaæaju  tu  èinjenicu  i  bore  se  s  te�koæama dok  se  drugi  emocionalnoslome, �to èesto rezultira rastavom braka, a ponekad i napu�tanjem djeteta.  U mnogim obiteljimas vi�e djece doga  aju se poremeæeni odnosi izme  u djece i roditelja jer je djetetu s invaliditetompotrebna znatno veæa pa�nja i briga. Zbog stalne brige za dijete s invaliditetom, jedan od roditeljaèesto mora napustiti posao, a s druge strane posebne potrebe djeteta s  invaliditetom zahtijevajupoveæane novèane izdatke.

Da  bi  takva  djeca  ostala  u  krugu  svoje  obitelji,  pomoæ  dru�tva  prijeko  je  potrebna.  Pojaèanimdjelovanjem  dru�tvene  skrbi  u  razlièitim  podruèjima  za�tite  osoba  s  invaliditetom  doprinijela  bioèuvanju stabilne i zdrave obitelji te time stvorili uvjeti za �to lak�e prevladavanje te�koæa s kojimase svakodnevno susreæu, odnosno bolji i kvalitetniji �ivot osobe s invaliditetom i njezine obitelji.

 osnovan 2006. godine u Splitu,na  adresi  Mato�eva  6,    pru�a  �iroki  raspon  uslugausmjerenih  pobolj�anju  kvalitete  �ivota  obitelji,ukljuèujuæi  i  obitelji  osoba  s  invaliditetom  odnosnodjece s te�koæama u razvoju. U Centru roditelji mogudobiti savjetodavnu pomoæ u prevladavanju obiteljskihte�koæa  te  informaciju  o  najpovoljnijim  pravima  ioblicima za�tite, kao  i o  razlièitim pitanjima u svezi sbrakom. Provode se i iskustveno­edukativne radioniceza djecu, mlade i roditelje.

Na�alost, prostor Obiteljskog centra se nalazi na I i IIkatu  na  Rivi,  u Bajamontijevoj  palaèi  (De�koviæevakuæa)  te  zbog  arhitektonskih  barijera  onemoguæavadolazak  osoba  s  invaliditetom.  Zbog  toga  im  sepsiholo�ko savjetovanje pru�a u prostoru u kojem �ive,mada  to  nije  idealno  rje�enje  jer  su  djelotvornijasavjetovanja u izdvojenom prostoru.

Olak�avanju �ivotne situacije nezaposlenimroditeljima s djetetom koje ima te�ka tjeles­na  o�teæenja  pridonosi  i  pravo  jednogroditelja  na  status  roditelja  njegovatelja,propisan  Zakonom  o  socijalnoj  skrbi.Roditelj  ovo  pravo  ostvaruje  i  nakon  pu­noljetnosti  djeteta  sve  dok  takva  potrebatraje,  a  najdulje  do  ispunjenja  uvjeta  zastvaranje mirovine.

12>> VRIJEME JE DA SE KA�E 3

U skladu sa suvremenim shvaæanjima i kod nas je zapoèeo proces zaokreta od institucijske skrbi  iosiguravanju uvjeta za ostanak osoba s invaliditetom u krugu svoje obitelji i zajednici. Da bi se topostiglo  potrebno  je  osigurati  �iroki  raspon  kvalitetne  podr�ke  na  razini  zajednice  da  bi  im  seomoguæila sloboda izbora. Neovisno  �ivljenje ne odnosi se samo na �ivotne uvjete, veæ ovisi  i opristupaènosti  niza  drugih  usluga,  ukljuèujuæi  i  prijevoz. Osiguravanjem  uvjeta  za  �to  neovisnije�ivljenje osoba s  invaliditetom sprijeèila   se njihova  izolacija  i segregacija  iz zajednice  te pru�ilamoguænost da osobe s invaliditetom odaberu kako i gdje �ele �ivjeti.Da bi osobe s invaliditetom s visokim stupnjem o�teæenja bile �to samostalnije i vi�e ukljuèene u�ivot  zajednice  uvelike  im  poma�e .  Pomoæ  osobnog  asistenta,namijenjena za osobe s najte�om vrstom i stupnjem invaliditeta, a za sada je omoguæena u okvirupilot projekta Ministarstva socijalne politike i mladih i ogranièena sredstvima koje udruge dobivajupo  projektu.  U  konaènici  projekt  æe  poslu�iti  kao  struèna  podloga  i  prijedlog  odgovarajuæegzakonskog rje�enja u svrhu uvo  enja instituta osobnog asistenta.Osobni asistent obavlja poslove koje zbog prirode o�teæenja ne mo�e obaviti osoba s invaliditetom,a po projektu je odobreno 20 sati asistencije na tjedan. Istra�ivanja su pokazala veliko zadovoljstvokorisnika pru�enim uslugama osobne asistencije.

Preko  mjera  Javnih  radova  Zavoda  zazapo�ljavanje Udruga je zapo�ljavala osobe zapomoæ  u  domaæinstvu  osobe  s  invaliditetom,koja je najèe�æe iskori�tena za �etnju ili odlazakdoktoru, na terapiju ili neku drugu vrstu pomoæipotrebnu  osobi  s  invaliditetom.  Iako  su  oviposlovi  prvenstveno namijenjeni  osobama kojesu du�e godina nezaposleni odaziv  je do sadabio  izrazito  mali  jer  nisu  bili  dovoljno  senzibi­lizirani za rad s osobama s invaliditetom.

Potpuno neovisno �ivljenje nije  uvijek moguæe.U  takvim    iznimnim  sluèajevima    trebalo  biomoguæiti  skrb u malim, kvalitetnim ustanovamakao alternativu �ivotu u ustanovi.

Na�alost,  u  sada�njim  uvjetima   mnoge mladeosobe  s  invaliditetom  koje  ostanu  bez  skrbi,smje�taju se u domove za stare i nemoæne os­obe,  jer  drugih  alternativnih  oblika  za  sadanema.

UDRUGA OSOBA S INVALIDITETOM SPLIT >> 13

Veliko je znaèenje procesa odgoja i obrazovanja  usvrhu  �to  uspje�nije  socijalne  integracije  osoba  sinvaliditetom, koji poèinje u djeèjem vrtiæu, nastavl­ja se u osnovnoj �koli te u srednjo�kolskim ustano­vama i visokim uèili�tima. Stvaranje moguænosti zasudjelovanje osoba s invaliditetom u redovom obra­zovanju nije va�no samo za osobe s invaliditetom,veæ  i osobe bez  invaliditeta   koje se uèe upozna­vanju ljudske raznolikosti i toleranciji.

Sve    osobe,  bez  obzira  na  narav    i  stupanjo�teæenja, trebaju imati osigurane uvjete za jednakpristup  obrazovanju  i  razvijanju  svoje  osobnosti,talenata,  stvarala�tva  te  intelektualne  i  tjelesnesposobnosti do punog potencijala. Na svim razina­ma obrazovnog sustava, ukljuèujuæi i djecu od na­jranije  dobi,    potrebno  je    poticati    na  po�tivanjeprava osoba s invaliditetom.

Djeci  s  te�koæama  u  razvoju  zakonski  jeomoguæeno  ukljuèivanje  u  redovne  djeèjevrtiæe,  a  propisana  je  i  prednost  za  upis  uvrtiæe  koji  su  u  vlasni�tvu  dr�ave,  jedinicalokalne uprave i samouprave.Unatoè tome, u praksi je ukljuèivanje djece ste�koæama  u  razvoju  u  redovne  vrtiæeskopèano  s  mnogobrojnim  problemima.  Tiproblemi odnose se na pristupaènost  vrtiæa,dobivanja odobrenja osnivaèa za upis buduæitreba osigurati ekipiranost struènog osoblja ipomoænih  radnika  za  njegu,  skrb  i  pratnjutakve djece. Najèe�æe su roditelji ukljuèeni utra�enje asistenta za svoje dijete dok boravi uvrtiæu,  �to  nije  uvijek  lako.  Iz  iskustavapojedinih  roditelja  pokazala  se  njihovaemocionalna  iscrpljenost nakon razgovora spojedinim  ravnateljima  koji  potrebuukljuèivanja  djeteta  u  vrtiæ  svode  na  razinufinancijskih  sredstava.  Kad  su  osiguranipreduvjeti i dijete se upi�e u vrtiæ, roditelji seosjeæaju  kao  da  im  je  uèinjena  posebnausluga,  zbog èega moraju biti  zahvalni,  dokse roditelji djece bez te�koæa ne moraju takoosjeæati, a zakon  i  jednoj i drugoj djeci dajeista prava.

Ponekad  su  i  roditelji  zdrave  djece  protivukljuèivanja djece s te�koæama u razvoju u istuskupinu  s  njihovom  djecom  iako  u  vrtiæima  ukojima  su  ukljuèena  djeca  s  te�koæama  drugadjeca  ne  osjeæaju  razliku.  Razlike,  na  �alost,vide samo odrasli.

U odrasloj dobi osobe koje su u najranijoj dobiuèila  odrastati  i  odgajati  se  sa  djecom  ste�koæama u razvoju neæe imati predrasuda jeræe  znati  cijeniti  razlièitost,  dok  djeca  ste�koæama u razvoju neæe odrastati i odgajati seu ote�anim uvjetima, izolirana od svojih zdravihvr�njaka, �to u odrasloj dobi rezultira traumamaiz djetinjstva i osjeæaju manje vrijednosti.

Na  upit  Udruge,  nadle�na  slu�ba  Grada  nijeodgovorila koliko je djece s te�koæama u razvojuukljuèeno  u  redovne  djeèje  vrtiæe,  koliko  jedjeèjih  vrtiæa  pristupaèno  te  za  koliko  njih  jeosiguran asistent u vrtiæu.

14>> VRIJEME JE DA SE KA�E 3

Zakonski je osigurano ukljuèivanje djece s invaliditetom u redoviti razredni odjel bilo potpuno ilidjelomièno, �to ovisi o te�ini invaliditeta.Samo djeca s veæim te�koæama u razvoju se obrazuju u posebnim ustanovama.Ukljuèivanje u redovnu osnovnu �kolu uvelike pridonosi socijalizaciji djece s te�koæama u razvoju.Njihovo  odrastanje  u  prirodnom okru�enju  pridonosi  njihovoj  integraciji  u  dru�tvo,  prihvaæaju  serazlièitosti, razvija tolerancija, jaèa se osobnost takve djece. Istra�ivanja su pokazala da djeca kojasu bila  integrirana u pred�kolski odgoj redovito ne nailaze na te�koæe pri ukljuèivanju u osnovnu�kolu, a djeca koja su zavr�ila  redovni program osnovne �kole ukljuèuju se bez veæih  te�koæa usrednjo�kolsko obrazovanje.Primjena  pozitivnih  zakonskih  propisa  u  praksi  je  ote�ana  jer  nisu  osigurani  adekvatni  uvjeti�kolovanja za ukljuèivanje djece s te�koæama u razvoju u redovni sustav obrazovanja (arhitektonskebarijere,  neekipiranost,  needuciranost,  veliki  broj  djece  po  odjeljenjima,  nedostatak  adekvatnihpomagala i sl).Jedan od oblika pomoæi u olak�avanju    integracije uèenika s  te�koæama u  razvoju   u  redovnomsustavu  obrazovanja  su   koji  daju  tehnièku  pomoæ  uèenicima  s  te�koæama  urazvoju. U praksi  je osiguravanje asistenta u nastavi ote�ano  jer   nadle�no Ministarstvo  jo�   nijedonijelo  poseban Pravilnik kojim æe se regulirali uvjeti, naèin i postupak anga�iranja asistenata.

Za sada prilagodba je uèinjena u O� «Gripe»izgradnjom platforme za prijevoz  invalidskihkolica,  pristupnom  rampom  i  adaptacijomsanitarnog èvora te O� «Skalice» izgradnjompristupnih  rampi  unutar  i  izvan  �kolskezgrade  te adaptacijom sanitarnih  èvorova uprizemlju.U O.�. «Srinjine»    i O.�. «Meja�i» prilikomrekonstrukcije  i  nadogradnje  u  cijelosti    jeizvr�ena  arhitektonska  prilagodba,  dok  je  uO.�.  «Suæidar»    prilago  en  ulaz  u  �kolu  teizvr�ena adaptacija sanitarnih èvorova. Za ostale �kole koje su ukljuèene u projektpribavljena je potrebna projektna dokument­acija,  a  prilagodba  æe  se  vr�iti  u  skladu  smoguænostima proraèuna.

Grad Split je u svom proraèunu osigurao odre  enasredstva  za  financiranje  asistenta  za  djecu  ste�koæama èiji su se roditelji obratili nadle�noj slu�biGrada za pomoæ u financiranju asistenta u nastavi.Od 2010. godine Udruge osoba s invaliditetom mo­gu prijaviti projekte za financiranje asistenata u nas­tavi  za  svoje  èlanove  na  raspisane  natjeèajeMinistarstva  obitelji,  branitelja  i  me  ugeneracijskesolidarnosti  odnosno  sada  Ministarstvo  socijalnepolitike i mladih.U  odnosu  na  pristupaènost  �kola  uèenicima  ste�koæama  u  razvoju  Grad  Split  je    Ministarstvuznanosti, obrazovanja i �porta dostavio prijedlog za6  �kola  koje  je  potrebno arhitektonski  prilagoditi  uokviru projekta «Pristupaène �kole­Mre�a �kola bezarhitektonskih barijera», i to: O� «Kamen �ine», O�«Split  3»,  O�  «Luèac»,  O�  «Ravne  njive»,  O�«Gripe» i O� «Skalice».

UDRUGA OSOBA S INVALIDITETOM SPLIT >> 15

Osobe s invaliditetom imaju se pravo upisati na studij na isti naèin i pod jednakim uvjetima kao iostali,  sukladno propisima o  visokim uèili�tima. Unatoè  tome, mali  se broj  osoba s  invaliditetomupisuje na studij jer im arhitektonsko­urbanistièke barijere predstavljaju problem. Dakle, ne mogu sesamostalno kretati unutar fakulteta, odnosno izme  u predavaonica, knji�nica i drugih prostorija.Posljednjih godina do�lo  je do pobolj�anja  standarda  i  uvjeta  studiranja osoba s  invaliditetom ugradu Splitu, kao i na drugim hrvatskim sveuèili�tima.  Prilago  avaju se prostori  fakulteta i studen­skih domova, studenti s invaliditetom dobivaju naknadu za prijevoz,  na veæini hrvatskih fakultetaimaju izravan upis na �eljeni smjer pod uvjetom da prije  u razredni prag, smje�taj u studenski domje izravan te imaju pravo na dr�avnu stipendiju.No, jo� uvijek postoje brojne barijere koje im ote�avaju studij, ponajvi�e arhitektonske, a odnose sena neadekvatan prilaz fakultetima, kao i  na  adekvatnu horizontalnu i vertikalnu komunikaciju unutarprostora.U Splitu bi svi ti problemi trebali biti rije�eni izgradnjom  , unutar kojeg su veæizgra  ene zgrade Ekonomskog, Gra  evinsko arhitektonskog te fakulteta Elektrotehnike, strojarstvai  brodogradnje,  a  u  izgradnji  su  zgrade  Pravnog  fakulteta,  Filozofskog  fakulteta  i  Umjetnièkeakademije. Sredi�nja gra  evina Sveuèili�nog kampusa je nova Sveuèili�na  knji�nica projektirana iopremljena po najsuvremenijim standardima. Nakon �to se u Kampusu izgrade i svi prateæi sadr�ajiosobama s  invaliditetom biti æe u potpunosti omoguæeno nesmetano studiranje, na  ravnopravnojosnovi.

>

iNa Sveuèili�tu u Splitu, odnosno na pojed­inim sastavnicama od 2011. godine djelujupovjerenici kao kontakt osobe za studentes invaliditetom u sklopu projekta osnivanjaUreda za studente s invaliditetom. Ured æebiti namijenjen studentima:

­  s o�teæenjem vida­  s o�teæenjem sluha­  s tjelesnim invaliditetom­  s vi�estrukim o�teæenjima­  s kroniènim bolestima­  s psihièkim poremeæajima­  s  te�koæama  u  uèenju  (disleksija,

disgrafija i sl.)­  s  ostalim  zdravstvenim  stanjima  ili

te�koæama  koje  mogu  utjecati  natijek studija.

Nadamo se da æe ova hvalevrijedna  inici­jativa  inaèe  potaknuta  od  prof.dr.sc.  Ale­ksandra Jakira, konaèno dobiti konkretnijupodr�ku  od  strane  Rektora  i  ostalihnadle�nih tijela Sveuèili�ta u Splitu, buduæisam  Ured  na�alost  jo�  nije  oformljen  uopsegu u kojem veæ gotovo punih 5 godinauspje�no djeluje Ured za studente s  inva­liditetom Sveuèili�ta u Zagrebu.

16 >> VRIJEME JE DA SE KA�E 3

 Sveuèili�ta u Splitu je u 2011. godinivr�io radove na izgradnji novih predavaonica prilikomèega  se  uz  posebno  zalaganje  dekana,  prof.dr.sc.Borisa  Buklija�a,  vodilo  raèuna  o  pozitivnimzakonskim propisima o ure  enju i sigurnosti prostora,odnosno  o  pristupaènosti  istog  osobama  sinvaliditetom. Na ulazu  je postavljena odgovarajuæabetonska  rampa  za  osobe  u  kolicima  kao  iautomatska  senzor  vrata  koja  se  sama  otvarajuprilikom  ulaska  i  izlaska  iz  zgrade.  Vertikalnakomunikacija unutar objekta je pristupaèna osobamas  invaliditetom buduæi  su predavaonice  i  studenskareferada u razini prizemlja dok za nove predavaonice(koje  nisu  u  prizemlju)  postoji  suvremenaautomatizirana  rampa  za  invalidska  kolica,    kao  istubi�te sa za�titnom gumom protiv proklizavanja uzrukohvat.  Za  napomenuti  je  da  su  4  djelatnikafakulteta  pro�la  obuku  za  rukovanje  spomenutomrampom,    kako  bi  uvijek  po  dvojica  u  obje  smjene(jutarnjoj  i  popodnevnoj)  bili  na  raspolaganjuosobama  s  invaliditetom.  Same  uèionice  suergonomski opremljene  s naznaèenim oznakama naklupama namijenjenim nepokretnim i te�e pokretnimosobama.

Pravni  fakultet  tako  er  ima  u  planu  i  preure  enjepostojeæih sanitarnih èvorova kako bi bili prilago  enipotrebama osoba s invaliditetom Iako Pravni fakultetseli  na  Kampus  pristupaènost  prostora  sada�njegPravnog fakulteta ostat æe za druge sadr�aje kojimaæe se namijeniti ovaj prostor.

UDRUGA OSOBA S INVALIDITETOM SPLIT >> 17

Praksa je pokazala da su zaposlene osobe s inva­liditetom  daleko  manje  na  bolovanju  od  ostalihzaposlenika  te  da  na  radnom mjestu  za  koje  suosposobljene  daju  svoj  puni  radni  uèinak.  Poredtoga,  dr�ava  je  rastereæena  davanja  s  osnovainvaliditeta  koje  nezaposlene  osobe  primaju,    aosobe  s  invaliditetom  osjeæaju  se  korisne  sebi  idru�tvu  te  �ive  neovisno    o  ekonomskoj  briziobitelji  i  dru�tva.  Zaposlenost  ima  velikogznaèenja  u  ostvarivanju  socijalne  integracijeosoba s invaliditetom.

Iako u Splitu   ima svijetlih primjera zapo�ljavanjaosoba  s  invaliditetom  jo�  uvijek  su  predrasudeposlodavaca u njihov radni uèinak velike, a mnogaslobodna  radna  mjesta  su  zbog  arhitektonsko­urbanistièkih barijera nedostupna osobama s inva­liditetom. Pozitivni zakonski propisi omoguæavajuposlodavcima dobivanje sredstava za prilagodburadnog mjesta osobama s invaliditetom, a u praksise to vi�e odnosi na jednostavne prilagodbe.

Zapo�ljavanje predstavlja jedan od bitnih predu­vjeta  dru�tvene ukljuèenosti i ekonomske neo­visnosti  osoba  s  invaliditetom  i  od  osobite  jedru�tvene va�nosti. Nezaposlene osobe s inva­liditetom koje ne ostvaruju svoj prihod ovisne suo brizi obitelji i dru�tva.

U  svrhu  �to  aktivnijeg  zapo�ljavanja  osoba  sinvaliditetom donesen je i poseban propis ­ Za­kon  o  profesionalnoj  rehabilitaciji  izapo�ljavanju osoba  s  invaliditetom, po  kojemje,  izme  u  ostalog,  uvedeno  kvotnozapo�ljavanje  osoba  s  invaliditetom  i  davanjeolak�ica poslodavcima koji zapo�ljavaju osobes  invaliditetom.  Unatoè  tome,  mala  jezapo�ljivost  osoba  s  invaliditetom u usporedbisa osobama bez invaliditeta.

18 >> VRIJEME JE DA SE KA�E 3

Razvoj i provedba politike vezanih uz pristupaèni prijevoz trebala bi na svim razinama dovesti doznaèajnog pobolj�anja kvalitete �ivota mnogih osoba s invaliditetom te mo�e biti preduvjet za pos­tizanje jednakih moguænosti, neovisnog �ivljenja i aktivnog sudjelovanja u dru�tvenom i kulturnom�ivotu zajednice te zapo�ljavanju. Da bi pristupaèan prijevoz bio na dobrobit osobama s invalid­itetom kljuèno je da èitav prijevozni lanac bude pristupaèan.

U Splitu je za osobe s invaliditetom, koje sekreæu uz pomoæ kolica i  te�ko pokretnimosobama, osiguran prijevoz prilago  enim kombivozilima, financiran od grada Splita. Prijevoz seobavlja radnim danom u vremenu od 6­22 sata,a vikendom i praznikom od 8­20 sati. Narud�base vr�i na broj telefona 262­445, u vremenu od9,30­11,30 sati za naredni dan. Osobe koje �elekoristiti prilago  eni prijevoz prethodno trebajubiti na listi korisnika za �to je potrebno obratiti seslu�bi grada Splita, Upravnom odjelu za socijal­nu skrb i zdravstvo.

Uvedeni niskopodni gradski autobusi ne koristemnogo osobama koje se kreæu uz pomoæ inva­lidskih kolica.Problemi su nepostojanje adekvatnih nogos­tupa u razini sa vratima autobusa, nesavjesnoparkiranje na autobusnim stajali�tima,mehanièko rukovanje rampom �to zahtjevastalni izlazak vozaèa i velike gu�ve u autobusu.

U putnièkom  vlaku  je jedno sjedalo, blizu ulaza,obilje�eno za osobe s invaliditetom,  znakomnacrtanog sjedala s crvenim kri�em.Me  utim vagon, sanitarni èvor, �irina prolazakao ni prilaz vlaku (ne postoji platforma) nisuprilago  eni za osobe u invalidskim kolicima.U nagibnom (ICN) vlaku postoje dva takooznaèena sjedala  i prilago  eni sanitarni èvor.Da bi se osobama  u invalidskim kolicimaomoguæila pomoæ pri ulasku i izlasku iz vlakatreba prethodno najaviti svoje putovanje.Povlastica od èetiri godi�nja putovanja u�eljeznièkom prometu se mo�e iskoristiti uputnièkom vlaku uz popust od 75% i besplatnimprijevozom za pratitelja te u nagibnom vlaku(ICN) u visini 50% od cijene karte za sebe kao iza pratioca.

Me  ugradski autobusni prijevoz je u  potpunos­ti nepristupaèan, kako zbog neprilago  enih ula­za tako i prostora unutar autobusa.

U avionskom prijevozu osigurana jepristupaènost za osobe u invalidskim kolicimaod prihvata, transporta u avion te izlaska, kakou Splitu tako i u Zagrebu i svim europskim isvjetskim metropolama.

UDRUGA OSOBA S INVALIDITETOM SPLIT >> 19

Bavljenjem  �portom,  rekreativno  ili  natjecateljski,posti�e  se  socijalizacija  u  dru�tvu  i  oèuvanjepsihofizièkog stanja, sposobnosti, jaèa se motivacija isamopouzdanje,  �to  bitno  utjeèe  na  pobolj�anjekvalitete �ivota osobe s invaliditetom.Osobama  s  invaliditetom  potrebno  je  osiguratinesmetano sudjelovanje u �portskim aktivnostima bilokao sudionicima, bilo kao gledateljima. Mnogi �portskiobjekti i dalje su u velikoj mjeri nedostupni osobama sinvaliditetom. Djeca s te�koæama u razvoju ne u�ivajuista prava kao i njihovi zdravi vr�njaci, pogotovo ne nasatima tjelesnog odgoja.Usprkos  mnogim  arhitektonskim  barijerama  inedostatku  servisa  pomagala,  osobe  s  invaliditetomposti�u zapa�ene rezultate kako na lokalnim tako i nadr�avnim  i  me  unarodnim natjecanjima.

U  Splitu  se  osobe  s  invaliditetomuspje�no  bave  �portom  u  raznimdisciplinama  �  stolnom  tenisu,kuglanju,  viseæoj  kuglani,    plivanju,sljedeæoj odbojci,  ko�arci u kolicima,boæanju,  atletici  i  pikadu  iako  sviprostori  u  kojima  treniraju  nisupristupaèni.  Buduæi  je  �elja  za�portom  jaèa,  prepreke  savladavajuuz  velikodu�nu pomoæ drugih.

�portska  dvorana  u  hotelu  Zagrebpristupaèna je osobama u invalidskimkolicima.  Tu  je  osobama  sinvaliditetom  srijedom  od  14­16  satina  raspolaganju  igranje  stolnogtenisa, kuglanje i pikado.Prostor Stolnoteniskog kluba Split naGripama  u  potpunosti    jenepristupaèan  iako  u  tom  prostorunajbolji  stolnotenisaèi  s  invaliditetomsvakodnevno treniraju za natjecanja,a me  u njima su i osobe u invalidskimkolicima  koja  se  prenose  prekostepenica.

20 >> VRIJEME JE DA SE KA�E 3

Pravo osoba s invaliditetom da kao pojedinci budu u potpunost ukljuèeni u dru�tvo ovisi i o tomemogu  li  sudjelovati  u  kulturnom  �ivotu  dru�tva.  Da  bi  osobe  s  invaliditetom  ostale  ili  postaleneovisne, moraju voditi �to je moguæe potpuniji �ivot u interakciji s ostalim èlanovima dru�tva.Osobama s invaliditetom potrebno je osigurati uvjete da mogu, na ravnopravnoj osnovi s drugima,sudjelovati  u  kulturnim,  rekreacijskim,  �portskim,  duhovnim  i  dru�tvenim  aktivnostima,  kaopromatraèi  ili  sudionici,  kako  bi  mogle  razvijati  i  koristiti  svoje  kreativne,  tjelesne,  umjetnièke,duhovne i intelektualne potencijale za svoju dobrobit i dobrobit svoje zajednice.

Veæina muzeja i galerija u gradu Splitu nisu dostupneosobama s invaliditetom. Mnogi od njih su i spomenicikulture i nerazumno bi bilo inzistirati na pristupaènosti,ali bi se ona morala osigurati svagdje gdje je moguæa irazumna.  Postoje  razne  moguænosti  za  prilagodbu  ibez  arhitektonskih  intervencija.  Ponekad  su  i  malipomaci u prilagodbi korisni.Potrebna  je  veæa  svijest  (mo�da  i  educiranost)  opotrebi razumnog prilago  avanja muzejskih prostora iprograma  osobama  s  invaliditetom,  �to  bi  doprinijelodru�tvenoj ulozi muzeja.Na slu�benim stranicama Turistièke zajednice Split sene  navodi  pristupaènost,  odnosno  nepristupaènostmuzeja  i galerija osobama s  invaliditetom, �to bi bilokorisno,    kako za osobe s  invaliditetom grada Splita,tako i za  turiste s invaliditetom.

Posjet kazali�nim predstavamaomoguæena je osobama s invaliditetomizgradnjom pristupne  rampe, nabavkomskalamobila za premo�æivanje stepenica iosposobljavanjem lifta, koji je prostornomali, ali mo�e poslu�iti odre  enimkategorijama osoba s invaliditetom.Osobe s invaliditetom nesmetano mogupopratiti sve sadr�aje koji se odvijaju uSpaladium areni koja je u potpunostiprilago  ena osobama s invaliditetom.Za istaknuti je da je i najveæi kompleksantièkih spomenika Salona (Solin)  veæimdijelom pristupaèan osobama s invalid­itetom.Isto tako osobe s invaliditetom moguu�ivati u �etnji uz rijeku Jadro jer seprilikom ure  enja �etnice vodila briga i onjihovim potrebama.

UDRUGA OSOBA S INVALIDITETOM SPLIT >> 21

Osobama  s  invaliditetom,  ljubiteljima  nogometa,    stadion  NK  Hajduk  nije  pristupaèan,  ali  im  jeomoguæeno besplatno gledanje utakmica na ju�nom prostoru, ispod semafora, do kojeg se mo�edoæi invalidskim kolicima.

Na slu�benim stranicama Turistièke zajednice Split pored opisa sadr�aja 23 hotela u gradu Splitu,navedeno je da je 7 hotela pristupaèno za osobe s invaliditetom, odnosno stavljena je naznaka «zahendikepirane». To bi podrazumijevalo da se pristupaènost odnosi kako  na prilaz hotelu tako i nahorizontalnu i vertikalnu pristupaènost.

Navedeni pristupaèni hoteli osobama s invaliditetom su: hotel Park, Radisson blu resort hotel, hotelZagreb,  Dalmina,  President,  More  i  Atrium,  dok  kod  hotela  Adriana  na  Rivi  ne  stoji  oznakapristupaènosti, ali su jedini, koji su me  u galerijom slika, postavili i sliku sa invalidskim kolicima urestoranu, iz èega bi se mogao izvuæi zakljuèak da se pristupaènost odnosi na restoran.

Na�alost,  de�ava  se  da  su  neki    hoteli  u Hrvatskoj  koji  nose  oznaku  pristupaènosti  za  osobe  sinvaliditetom u stvarnosti samo djelomièno pristupaèni jer je osigurana pristupaènost  prilaza nekimsadr�ajima,  dok  su  nepristupaèni  sanitarni  èvorovi,  nedovoljna  �irina  vrata  na  kupaonicama  zaprolaz osoba sa invalidskim kolicima, kao i manevar s kolicima unutar prostora, u �to su se uvjerili ineki na�i èlanovi.

22>> VRIJEME JE DA SE KA�E 3

Sudjelovanje svih gra  ana u politièkom i javnom �ivotu kljuèno je za razvoj demokratskog dru�tva.Stoga  je va�no da osobe s  invaliditetom mogu  iskoristiti svoje pravo glasa  i sudjelovati u  takvimaktivnostima.

Postupak  glasovanja  i  glasaèka  mjesta  prete�no  su  nepristupaèna  za  osobe  s  invaliditetom.Osobama s  invaliditetom, kao  i drugim nemoænim osobama koje �ele glasovati, èlanovi biraèkogodbora dolazili su na kuænu adresu. Istra�ivanja GONG­a su pokazala da se dio biraèkih odbora nijeodazivao na pozive starih, nemoænih  i nepokretnih biraèa zbog nedostatka kapaciteta  i neorgan­iziranosti.  Takvih  sluèajeva,  po  izjavama  èlanova,  bilo  je  i  u Splitu. Biraèka mjesta  smje�tena  u�kolama, mjesnim zajednicama i drugim prostorima najveæim dijelom nisu pristupaèna za osobe ukolicima i te�ko pokretnima.Dok se na�e izborno zakonodavstvo uskladi s Konvencijom o pravima osoba s invaliditetom, kojapredvi  a moguænost primjene potpornih  i novih tehnologija koje bi biraèima s odre  enom vrstominvaliditeta omoguæile ostvarivanje aktivnog biraèkog prava, nu�no je  osigurati naèin da  ni jednaosoba s invaliditetom ne izgubi pravo glasa ili pravo sudjelovanja na izborima zbog svojeg invalid­iteta.

Treba  stvarati  uvjete  u  kojima  svi mogu  u�ivati  svoja  politièka  prava,  u  kojima  æe  i  osobama  sinvaliditetom biti omoguæeno sudjelovanje u politièkom �ivotu, pod jednakim uvjetima. U sada�njim(ne)uvjetima jako malo je osoba s invaliditetom koje se aktivno bave politikom kroz politièke stranke,a jo� manje pozicioniranih na visokim polo�ajima kako na lokalnoj tako i nacionalnoj razini.

UDRUGA OSOBA S INVALIDITETOM SPLIT >> 23