Glagolska vremena PREZENTPrezentje prost i lian glagolski oblik koji oznaava radnju koja se vri u isto vreme kada o njoj govori (etampo parku sa drugom, a moj stariji bratideiza nas) i radnju koja se deava stalno sve vreme (Lepenicateekroz Kragujevac).Prezent moe da ima i neka druga znaenja, a to supripovedaki prezentkoji oznaava radnje istovremene s nekim drugim prolim trenutkom (Vratimse kui,uzmemkiobran i odem u kolu),prezent za budunostkoji oznaava radnju istovremenu sa nekom radnjom u budunosti (Sutraputujemona more),kvalifikativni prezentkoji oznaava radnje koje se vre po nekom prirodnom redu, po obiaju ili navici (Posle letadolazijesen idonosinam korpe pune zrelog voa),prezent u poslovicama(Lepa re i gvozdena vrataotvara) iprezent sa modalnim znaenjemkoji oznaava stav govornog lica prema jo neostvarenoj radnji. (Umiremod gladi)Prezent se gradi odprezentske osnoveinastavaka za licau jednini i mnoini.Prezentska osnovase dobije kada se glagol stavi u 3. lice mnoine prezentai odbije se nastavak- mo(on je uvek ista kao tree lice jednine jer u ovom licu nema nastavaka za graenje prezenta).Nastavciza graenje prezenta su:1. lice jednine- m1. lice mnoine- mo2. lice jednine- 2. lice mnoine- te3. lice jedninenema3.lice mnoine- ju (u)Primer:PEVATI- prezentska osnovapeva - ,infinitivna osnovapeva -1. Japevam 1. Mipevamo2. Tipeva2. Vipevate3. On/Ona/Onopeva3.OnipevajuKod glagola kod kojih se infinitivna osnova zavrava na- K,- Gili- Hu svim licima jednine i mnoine, osim u 3. lice mnoine (kod glagolamoii u 1. licu jednine) dolazi dopalatalizacijeiK,G, Hprelaze u, , . (pei, sei, obui, tei, moi...).Primer:SEI- prezentska osnovasee -,infinitivna osnovasek -1. Jaseem 1. Miseemo2. Tisee2. Viseete3. On/ona/onosee3.Oniseku

PERFEKATPerfekatje sloen i lian glagolski oblik koji oznaava radnju, stanje ili zbivanje koje se potpuno desilo u prolosti, ili je zapoelo u prolosti.(Juesam iaou bioskop.) U srpskom jeziku perfekat je prolo vreme koje se najee upotrebljava.Perfekat se gradi se nesvrenog oblika prezenta glagolaJESAMiradnog glagolskog prideva. Jasam radioiliradio samPrezentglagolaJESAM1. Jasam1. Mismo2. Tisi2. Viste3. On/ona/onoje3.OnisuRadni glagolskipridevRadni glagolskipridev je nelian i prost glagolski oblik koji govori da je radnja, stanje, ili zbivanje izvreno i da su subjekti bili aktivni. Gradi se od infinitivne osnove svrenih i nesvrenih glagola i nastavaka.Nastavciza graenje radnog glagolskog prideva:muki rod jednine- o(uio)muki rod mnoine-li(uili)enski rod jednine- la(uila) enski rod mnoine-le(uile)srednji rod jednine- lo (uilo)srednji rod mnoine-la(uila)Prilikom graenja radnog galgolskog prideva dolazi doizuzetakakod glagola koji se zavavaju na- STI(jesti, sesti, plesti, rasti, pasti) i glagola koji se zavravaju na- I(tei, pei, rei, sei, lei, moi).JESTI - infinitivna osnovajed-, odbije se samoglasnik-D,pa se dodaju nastavci za graenje radnog glagolskog prideva.jeo jelijela jelejelo jelaRASTI - infinitivna osnovarast-, odbija se odbije se samoglasnik-T,pa se dodaju nastavci za graenje radnog glagolskog prideva, u svim licima osim u 1. licu jednine mukog roda kada samoglasnik-Tostaje, a izmeu njega i nastavka za graenje radnog glagolskog prideva umee se- A(nepostojano A.rastao raslirasla rasleraslo raslaTEI - infinitivna osnovatek-, u 1. licu jednine mukog roda ispred nastavka za graenje radnog glagolskog prideva umee se- A(nepostojano A)tekao teklitekla tekleteklo teklaPerfekat se moe graditi i od svrenih i od nesvrenih glagola, te u savremenom jeziku zamenjujeaorist,imperfekatipluskvamperfekat.Primer:Perfekat glagolaUITI (u mukom rodu)1. Jasam uio (uio sam)1. Mismo uili (uili smo)2. Tisi uio (uio si)2. Viste uili (uili ste)3. Onje uio (uio je)3.Onisu uili (uili su)

PLUSKVAMPERFEKATPluskvamperfekatje sloeni lian glagolski oblik koji oznaava radnju koja se desila u prolosti pre neke druge prole radnje. (Kada je nastavnica ula u uionicu jasam bio uradioitav domai). Ovaj glagolski oblik se u govornom jeziku skoro sasvim izgubio. Ima ga u kjnievnim delima i to onim iz starijeg perioda.Imperfekatse gradi na dva naina:PomouPERFEKTApomonog galgolaBITIiradnog glagolskog pridevaPerfekatglagolaBITI(u mukom rodu)1. Jasam bio1. Mismo bili2. Tisi bio2. Viste bili3. Onje bio3.Onisu biliPrimer:PEVATI (radni glagolski pridevpevao, pevali)1. Jasam bio pevao1. Mismo bili pevali2. Tisi bio pevao2. Viste bili pevali3. Onje bio pevao3.Onisu bili pevaliPomouIMPERFEKTApomonog galgolaBITIiradnog glagolskog prideva Ovaj oblik pluskvamperfekta se retko upotrebljava u govoru i uglavnom se javlja u kjnievnim delima.ImperfekatglagolaBITI(u mukom rodu)1. Jabejah(beh)1. Mibejasmo (besmo)2. Tibejae(bee)2. Vibejaste (beste)3. Onbejae(bee)3.Onibejahu (behu)Primer:PEVATI(radni glagolski pridevpevao, pevali)1. Jabejah pevao1. Mibejasmo pevali2. Tibejae pevao2. Vibejaste pevali3. Onbejae pevao3.Onibejahu pevali ili u skraenom obliku1. Jabeh pevao1. Mibesmo pevali2. Tibee pevao2. Vibeste pevali3. Onbee pevao3.Onibehu pevali

IMPERFEKATImperfekatje prost i lian glagolski oblik koji oznaava radnju koja je trajala u prolosti i koja se upotrebljava samo u pripovedanju.(Jednom tako uveeseaevojnik u svojoj sobici). Ovaj glagolski oblik se u govornom jeziku skoro sasvim izgubio. Ima ga u kjnievnim delima i to onim iz starijeg perioda.Imperfekatse gradi samo odnesvrenih glagolai to tako to se naokrnjenu infinitivnu osnovuglagola dodaju odgovarajuinastavci.Nastavciza graenje imperfekta kod glagola koji se zavravaju na- TI:ako se infinitivna osnova zavrava na samoglasnikA1. lice jednine- ah1. lice mnoine- asmo2. lice jednine- ae2. lice mnoine- aste3. lice jednine- ae3.lice mnoine- ahuPrimer:PEVATI-okrnjena infinitivna osnova pev -1. Japevah 1. Mipevasmo2. Tipevae2. Vipevaste3. On/Ona/Onopevae3.Onipevahuako se infinitivna osnova zavrava na samoglasnikeEiliI (dodavanjem nastavaka dolazi dojotovanja)1. lice jednine- jah1. lice mnoine- jasmo2. lice jednine- jae2. lice mnoine- jaste3. lice jednine- jae3.lice mnoine- jahu Primer:GRADITI-okrnjenainfinitivna osnova grad -1. Jagraah(grad + jah)1. Migraasmo (grad + jasmo)2. Tigraae (grad + jae)2. Vigraaste (grad + jaste)3. On/ona/onograae (grad + jae)3.Onigraahu (grad + jahu)Nastavciza graenje imperfekta kod glagola koji se zavravaju na- Ii-STI1. lice jednine- ijah1. lice mnoine- ijasmo2. lice jednine- ijae2. lice mnoine- ijaste3. lice jednine- ijae3.lice mnoine-ijahuPrimer:TRESTI-infinitivna osnova tres-1. Jatresijah 1. Mitresijasmo2. Titresijae2. Vitresijaste3. On/ona/onotresijae3.OnitresijaePrimer:PEI-infinitivna osnova pek -1. Japecijah 1. Mipecijasmo2. Tipecijae2. Vipecijaste3. On/ona/onopecijae3.OnipecijahuPANJA!Pomoni glagolBITIima dvojake nastavke za imperfekat1. Jabejah 1. Mibejasmo2. Tibejae2. Vibejaste3. On/ona/onobejae3.OnibejahuILI1. Jabeh 1. Mibesmo2. Tibee2. Vibeste3. On/ona/onobee3.Onibehu

AORISTAoristje prost i lian glagolski oblik koji oznaava radnju koja se desila u prolosti i to radnju koja se desila nakon neke druge radnje u prolosti (On je usatao sa klupe, a oni odmahustadoeza njim)i radnju koja se desila "skoro", odnosno neposredno pre trenutka govorenja (Gle,prestadekia, alidunuvetar.)Aorist se gradi uglavnom odglagola svrenog vidai to tako to se nainfinitivnu osnovudodaju odgovarajuinastavci za licau jednini i mnoini.Infinitivna (aoristna) osnovase dobije kada se glagol stavi u infinitiv i onda se odbije nastavak-ti. Ovo vai samo za glagole kod kojih se infinitiv zavrava na- ti. Kod glagola kod kojih se infinitiv zavrava na-i(ii, rei, pei, tei...) i na-sti(pasti, sesti, plesti), kao i kod nekih glagola kod kojih se infinitiv zavrava na-ti(hteti, smeti) infinitvna osnova se dobija upravo preko aorista, tako to se glagol stavi u 1. lice jednine aorista i odbije se nastavak- oh.Nastavciza graenje aorista su:ako se infinitivna osnova zavrava na samoglasnik1. lice jednine- h1. lice mnoine- smo2. lice jedninenema 2. lice mnoine- ste3. lice jedninenema3.lice mnoine- ePrimer:NAPISATI-infinitivna osnova napisa -1. Janapisah1. Minapisasmo2. Tinapisa2. Vinapisaste3. On/Ona/Ononapisa3.OninapisaePrimer:pomoni glagolBITI-infinitivna osnova bi -1. Jabih1. Mibismo2. Tibi2. Vibiste3. On/Ona/Onobi3.Onibieako se infinitivna osnova zavrava na samoglasnik1. lice jednine- oh1. lice mnoine- osmo2. lice jednine- e2. lice mnoine-oste3. lice jednine- e3.lice mnoine- oePrimer:PASTI-infinitivna osnova pad -1. Japadoh 1. Mipadosmo2. Tipade2. Vipadoste3. On/ona/onopade3.OnipadoePrimer:pomoni glagolHTETI-infinitivna osnova hted -1. Jahtedoh 1. Mihtedosmo2. Tihtede2. Vihtedoste3. On/ona/onohtede3.OnihtedoePANJA!Kod nekih glagola 3.lice jednine aorista i 3.liste jednine prezenta se isto piu (uiniti, upitati,ui, proitati, ohladiti, doi). Jedino kad izgovorimo ove oblike znamo da li je u pitanju aorist ili prezent, jer imaju razliit akcenat.Primer:glagolOHLADITIPrezent (jednina) Aorist (jednina)1. Jaohladim1. Jaohladih2. Tiohladi2. Tiohladi3. On/ona/onoohladi3.On/ona/onoohladi (Pita nije lepa kada se ohladi.) (Doite deco! Ohladi se pita.)

IMPERATIVImperativilizapovedni nainje prost i lian glagolski oblik kojm seizriezapovest(Marko,izlazinapolje odmah!),molba(Moilim te,dohvatimi knjigu sa police!),zabrana(Nehraniteivotinje!),podsticaj(Kupitesvee jagode!)ilisavet(Deco, da biste bili zdravi,jeditepuno sveeg voa i povra!). Upotrebljava u upravnom govoru, u obraanju govornika sagovorniku.Imperativ ima oblike samo za 2. lice jednine i za 1. i 2. lice mnoine.Za 1. lice jednine nema oblik, jer sami sebi ne moemo nareivati, niti moemo sebe moliti, savetovati ili podsticati.Kod 3. lica jednine i 3 lice mnoine nema oblik, jer se ne moe nareivati nekome ko nije prisutan. Postoji mogunost da se zapovest u ovom sluaju izrazimo recom NEKA i prezentom odgovarajueg glagola u jednini ili mnoini. (Nekaueunutra! Nekase javesutra!)Imperativ se gradi tako to se naprezentsku osnovuglagola dodaju odgovarajui nastavci.Nastavciza graenje imperativa su:ako se3. lice mnoine prezenta zavrava na- JU1. lice jedninene postoji1. lice mnoine- jmo2. lice jednine- j 2. lice mnoine- jte3. lice jedninene postoji3.lice mnoinene postojiPrimer:CRTATI -prezentska osnovacrta -1. - 1.crtajmo2.crtaj2.crtajte3. -3.-u svim ostalim sluajevima1. lice jedninene postoji1. lice mnoine- imo2. lice jednine- i 2. lice mnoine- ite3. lice jedninene postoji3.lice mnoinene postojiPrimer:SKOITI- prezentska osnovaskoi -1. - 1.skoimo2.skoi2.skoite3. -3.-Kod glagola kod kojih se infinitivna osnova zavrava na- K, G,iliH u imperativu dolazi dosibilarizacijei samoglasniciK,G,H prelaze uC,Z, S(pei, sei, obui, tei, pomoi...)Ispeci, pareci!Lezi, dole!

POTENCIJALPotencijalje sloen i lian glagolski oblik kojm seizrieelja(Moj bratbi voleoda trenira odbojku, ali je jo mali za to.),mogunost(Jabih nacrtaonajlepu kadbih imaodobre bojice!)ilinamerada se izvri neka radnja. (Ili smo u prodavnicu samo dabismomaloproetali.). On nema nikakvo vremensko znaenje ve oznaava neku neostvarenu radnju.Potencijal se gradise gradi odaorista pomonog glagola BITI(izuzetak je samo 3. lice mnoine) iradnog glagolskog prideva.Radni glagolskipridevje nelian i prost glagolski oblik koji govori da je radnja, stanje, ili zbivanje izvreno i da su subjekti bili aktivni. Gradi se od infinitivne osnove svrenih i nesvrenih glagola i odgovarajuih nastavaka za muki, enski i srednji rod.AoristglagolaBITI:1. Jabih1. Mibismo2. Tibi2. Vibiste3. On/Ona/Onobi3.OnibieZa gradnju 3. lica mnoine potencijala umesto aorista pomonog glagola BITI u 3. licu mnoine (BIE) koristi se 3. lice jednineBI.Primer:VOLETI (Potencijal sa radnim glagolskim pridevom u mukom rodu)1.voleo bih 1.voleli bismo2.voleo bi2.voleli biste3.voleo bi 3.voleli biPrimer:DOI (Potencijal sa radnim glagolskim pridevom u enskom rodu)1.dola bih 1.dole bismo2.dola bi2.dole biste3.dola bi3.dole bi

FUTUR IFutur I(ilibudue vreme) jesloen i lian glagolski oblikkoje slui za opisivanje radnje, stanja ili zbivanja koji e se desiti ubudunosti.Futur prvi se gradi na dva naina:odskraenog oblikaprezenta pomonog glagola HTETIiinfinitivaglagola koji se menja u buduem vremenu. (Sutrau napisatidomai zadatak)dodavanjemkraeg oblika prezentapomonog glagola HTETInainfinitivnuosnovuglagola. (Napisaudomai zadatak sutra.)Skraeni oblik prezentaglagola HTETI:1. Jau1. Miemo2. Tie2. Viete3. On/Ona/Onoe3.OniePrimer:Futur I glagolaPISATIprvi nain:1.u pisati 1.emo pisati2.e pisati2.ete pisati3.e pisati3.e pisatidrugi nain:1.pisau 1.pisaemo2.pisae2.pisaete3.pisae3.pisaeFUTUR IIFutur IIjesloen i lian glagolski oblikkoje oznaava neostvarenu radnju za koju pretpostavljamo da e se dogoditi u budunosti, za vreme ili posle neke budue radnje.Futur II se gradi odprezenta pomonog glagola BITIiradnog glagolskog prideva.PrezentglagolaBITI:1. Jabudem1. Mibudemo2. Tibude2. Vibudete3. On/Ona/Onobude3.OnibuduPrimer:Futur II glagolaPISATI(u mukom rodu)1.budem pisao 1.budemo pisali2.bude pisao2.budete pisali3.bude pisao3.budu pisali

PREZENT

CRTATI (crta - )1. crtam 1. crtamo2. crta 2. crtate3. crta 3. crtajuDRATI (dri - )1. drim 1. drimo2. dri 2. drite3. dri 3. drePLESATI (plee- )1. pleem 1. pleemo2. plee 2. pleete3. plee3. pleuIGRATI SE (plee- )1. igram se 1. igramo se2. igra se 2. igrate se3. igraju se3. igraju seTEI (tee - )1. teem 1. teemo2. tee 2. teete3. tee 3. tekuPEI (pee - )1. peem 1. peemo2. pee 2. peete3. pee 3. pekuSEDETI (sedi - )1. sedim 1. sedimo2. sedi 2. sedite3. sedi 3. sedeII (ide - )1. idem 1. idemo2. ide 2. idete3. ide 3. iduMOI (moe - )1. mogu 1. moemo2. moe 2. moete3. moe 3. mogu

PERFEKAT

CRTATI1. crtao sam 1. crtali smo2. crtao si 2. crtali ste3. crtao je 3. crtali suDRATI1. drao sam 1. drali smo2. drao si 2. drali ste3. drao je 3. drali suPLESATI1. plesao sam 1. plesali smo2. plesao si 2. plesali ste3. plesao je 3. plesali suSEDETI1. sedeo sam1. sedeli smo2. sedeo si2. sedeli ste3. sedeo je 3. sedeli suSESTI1. seo sam1. seli smo2. seo si2. seli ste3. seo je 3. seli suPASTI1. pao sam1. pali smo2. pao si2. pali ste3. pao je 3. pali suREI1. rekao sam 1. rekli smo2. rekao si 2. rekli ste3. rekao je 3. rekli suOTII1. otiao sam 1. otili smo2. otiao si 2. otili ste3. otiao je 3. otili suII1. iao sam 1. ili smo2. iao si 2. ili ste3. iao je 3. ili suMOI1. mogao sam 1. mogli smo2. mogao si 2. mogli ste3. mogao je 3. mogli suBITI1. bio sam 1. bili smo2. bio si 2. bili ste3. bio je 3. bili suReenice sa glagolima u PERFEKTU

Letossam putovaona more.Bila jeto dobra pesma.Sunceje izalou est asova.Da lijeAnaotilau kolu?taje kupiotata na spijaci?Nauili sucelu lekciju.Voleli smoda idemo tamo zimi.

Reenice sa glagolima u PLUSKVAMPERFEKTU

Bila jeveodmaklapono, a oni su jo itali.Ja se jonisam bila ni rodilaa moj tata je radio u banci.Kad sam stigao kui gostisuvebili otili.Kad je on poao u grad jasamvebio legaou krevet.Kada je otkucala pono Maajevebila krenulakui.To drveejevebilo izraslona obodu ume.Sunceje bilo odskoilovisoko, a oni su jo lutali okolo.Kad smo mi dotrali onesuvebile stiglena cilj.Kad je ponovo otiao u veliki grad on vebee naviknuona ogromnu guvu.Poela je da pada kia, ali jasampre togabio proetao.Prve pahulje vebehu palepo ulici kad smo poli na put.Vozbee krenuokada smo mi stigli na stanicu.Knjigu koju si mi poklonio vesam bio kupio.Kada je on doao da se izvine jasammu vebio oprostio.Bio sammalonazebao, ali sada sam dobro.Doao sam da se pozdravimo, alijeon vebio otputovao.Kada je petar dao go, jasamvebio napustiostadion.Jabejah otiaotamo, ali nje nije bilo ni na vidiku.kada je mama ula u sobu, Majajevebila zaspala.Jo nije svanulo, a on je vebio ustaoiz kreveta.

IMPERFEKAT

ZASPATI (zasp -)1. zaspah 1. zaspasmo2. zaspae2. zaspaste3. zaspae3. zaspahuPLESATI (ples -)1. plesah 1. plesasmo2. plesae2. plesaste3. plesae 3. plesahuZNATI (zn-)1. znah 1. znasmo2. znae2. znaste3. znae3. znahuNOSITI (nos -)1. noah 1. noasmo2. noae2. noaste3. noae3. noahuUINITI (uin -)1. uinjah 1. uinjasmo2. uinjae2. uinjaste3. uinjae3. uinjahuVOZITI (voz - )1. voah 1. voasmo2. voae 2. voaste3. voae 3. voahuVOLETI (vole- )1. voljah 1. voljasmo2. voljae 2. voljaste3. voljae 3. voljahuSEDETI (sed - )1. seah 1. seasmo2. seae 2. seaste3. seae 3. seahuII (id - )1. iah 1. iasmo2. iae 2. iaste3. iae 3. iahuTEI (tek - )1. tecijah 1. tecijasmo2. tecijae 2. tecijaste3. tecijae 3. tecijahuVUI (vuk - )1. vucijah 1. vucijasmo2. vucijae 2. vucijaste3. vucijae 3. vucijahuReenice sa glagolima u IMPERFEKTU

Kako sezvaeAnina sestra?Nazivahuih raznim imenima.Mibejasmoletos u Grkoj.Jel' Markoiaena posao jue?ta tibeetronoac?Tresijalistevi tepihe u subotu?Dok je govoriostajaeispred njega deai idrhtae.Znahuli oni njegovog oca?On nekaddolaaestalno.Nekad i jabejahpopularan.Sa svih strana svetastizahuputnici u grad.

AORIST

ZASPATI (zaspa -)1. zaspah 1. zaspasmo2. zaspa 2. zaspaste3. zaspa3. zaspaePLESATI (plesa -)1. plesah 1. plesasmo2. plesa 2. plesaste3. plesa 3. plesaeDRATI (dra -)1. drah 1. drasmo2. dra 2. draste3. dra 3. draeUSTATI (usta -)1. ustah 1. ustasmo2. usta 2. ustaste3. usta 3. ustaeRASTI (rast - )1. rastoh 1. rastosmo2. raste 2. rastoste3. raste 3. rastoeII (id - )1. idoh 1. idosmo2. ide 2. idoste3. ide 3. idoeKod glagola iji se infinitiv zavrava na-Iu 2. i 3. licu jednine aorista vri sepalatalizacija.POBEI (pobeg -)1. pobegoh1. pobegosmo2. pobee2. pobegoste3. pobee3. pobegoeSTII (stig -)1. stigoh 1. stigosmo2. stie 2. stigote3. stie3. stigoeTEI (tek - )1. tekoh 1. tekosmo2. tee 2. tekoste3. tee 3. tekoePEI (pek - )1. pekoh 1. pekosmo2. pee 2. pekoste3. pee 3. pekoeReenice sa glagolima u AORISTU

Uini mi se dapadesneg.Jue me onupitakoliko je sati.Miloueu kuu.Mirko malopreodena posao.ta tibida to uradi?Jabihiao tamo svakog dana.Na ruku misleteptice.Ispademi olavka iz ruke.Rekohti da zavri to.Sino Anapojedesve slatkie.Nevidesmojue Anu.On je hteo, ali mi nehtedosmo.

IMPERATIV

Kod glagola ija se prezentska osnova za vrava na- I,isto se piu neki oblici prezenta i oblici imperativa. Jedino kada ove oblike izgovorimo znamo da li je prezent ili imperativ, jer imaju razliit akcenat.Prezent:1. uradim 1.uradimo2. uradi 2.uradite3.uradi 3. uradeImperativ:1. - 1.uradimo2.uradi 2.uradite3. - 3. -Ponekad reenice sa razliitim glagolskim oblicima mogu izgledati isto, ali znakovi interpunkcije (zarez posle vokativa) e nam ukazati na imperativ.Reenica u prezentu: Ana ui!Reenica u imperativu: Ana,ui!Reenice sa glagolima u IMPERATIVU

Idiu svoju sobu!Stojine mrdajnikuda!Zavridomai, paidinapolje!Milane,obratipanju na mene!Dodajmi tu knjigu.Obucitedemper, hladno je!Idipravo i neskreisa puta!Ana,oeljajlepo kosu!Pevajmoslono svi, napred Radniki, naa ljubavi!Pada kia,uzmitekiobran!Jeditejabuke svakog dana.Za svaki sluajkupimohleb!Ispeci, pareci!Pomozimi da napravim tortu!Skoi, pa ondareci"hop"!

POTENCIJAL

Greke u pisanju i govoru ovog glagolskog oblika najee javljaju kod njegove upotrebe pomonog glagola BITI u 1. licu jednine (BIH), 1 licu mnoine (BISMO) i 2. licu mnoine (BISTE)Paravilno:Jabihda idem tamo.Kadbistedoli?Dolibismosutra.Nepravilno:Jabida idem tamo.Kadbidoli?Dolibisutra.Reenice sa glagolima u POTENCIJALU

Radobismo pojelipare torte.Izaao sam iz kue nebihliizbegaoguvu u saobraaju.Kadbih imaovie vremena,igrao bihfudbal svaki dan.Akobi produiliovu stazu mibismo doliovde i sledei put.Gradbi biolepi sa sreenim etalitem pored reke.Da nije poela kia tata i jabismo etalido uvee.Kad bi pao sneg, Anabi pravilaSneka, a jabih se sankao.

Reenice sa glagolima u FUTURU I

Miae putovatiu Pariz.Uradiuto veeras.Majae nauitida plee.Moji roacie doiu nedelju.Zavriemosve na vreme.Ii emona more u Grku.Mamaenamispeikolae.Puno sam gladan ismazausve sa tanjira za pet minuta.Upaliukompjuter iodigrausvoju omiljenu igricu.Deda i babaemikupitinovi mobilni telefon.Otii utamo opet.PANJA!Kod glagola kod kojih se infinitiv zavrava na- I(rei, ii, doi, stii, pei) koristi se samo prvi nain graenja Futura I.Pravilno:Doi uveeras. ili Veerasu doi.Nepravilno:Doiuveeras.Reenice sa glagolima u FUTURU II

Ako nebude padalakia, ii emo u grad.Kadbude znaotaan odgovor, dobie peticu.Pre nego tobude predaosvoj test, proveri jo jednom.Uiniemo sve tobudemo mogli.Akobudemo imalivremena, igraemo fudbal.Javite se imbudete stigli.Ostae u timu, akobude daosve od sebe.Krenuemo na put, imbude svanulo.