vreme, 1997. november 15

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1997-november-15 1/82

1155.. NNOOVVEEMMBBAARR 11999977.. GGOODDIINNAA VVIIIIII BBRROOJJ 336699 CCEENNAA 1100 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 350

KKOOLLIIKKOO SSAAMM DDUUÆÆAANN::HHrrvvaattsskkaa ttrraaææii ooddããtteettuu

oodd 2299 mmiilliijjaarrddii ddoollaarraa

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v l a da

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.


VREME No 369PolitikaTema Vremena: Ratna ãteta 6

Dokumenti: Hrvatska istorija 9

Zloåini: Dæelatova pesma 10

Izbori: Projekcija åuda 12

Paparaci:

Banket u Poæarevcu 13

Istraæivaça:

Gubitak legitimacije 14Ispovest: Moj sin nije faãista 18

Hapãeça: Gasna komora 22

Budva: Afera na pomolu 24

SvetOluja: Sadam igra "va banque" 32

Berezovski: Kraý bez trona 34

RS: Vlast na åekaçu 36

Slovenija: Kuåan i patuýci 37

Kosmos: Astronaut na silu 38

KulturaLaibach: Marã na Drinu 42

Ceca: Drvoseåa i dama 44

Pamela: Hot stuff 48Balet: Bez izazova 49

Jursenar: Priåa o æivotu 50

Festival: Boje zastave 52

ÆivotBokseri: Rekvijem za teãkaãa 54

Kaskader: Glavom kroz staklo 58

Dosije: Studenti na mostu 60

Na naslovnoj strani:

Slobodan MiloãeviñFotografija: Dejan Tasiñ

5 Nedeýa16 Duh Vremena29 Dnevnik uvreda30 Ljudi i vreme41 Meridijani53 Scena65 Poãta66 Vreme uæivaça

Tema Vremena:Raåun ubalkanskojkråmiMoæe li Hrvatska da os-tvari naplatu ratne ãteteod 29 milijardi dolara?Teãko. Savet bezbed-nosti, jedini nadleæanda proglasi agresijujedne dræave na drugu,dobro se åuvao da SRJproglasi agresorom.Pretçe ciframa od kojihse izgladnelim Srbimadodatno zavrti u glavitek su puko sredstvopolitiåkog pritiska

strana 6

Pogibeý:Rekvijem za teãkaãeU istoj noñi jedan bokser je ubijen a drugi teãkoraçen. Putevi i stranputice "plemenite veãtine".Za "Vreme" o boksu i bokserima govore DragiãaGile Ðuriñ i bivãi as Æika Jelisijeviñ

strana 54

Fenomeni: Raðaçe "zvezde""Vreme" analizira novi album Cece Veliåkoviñ inovi film Pamele Anderson

strane 44 i 48

Afere: SumçividirektoriKakva je uloga preduzeña"Rad" u hapãeçu direktora"Energogasa" i smeçivaçugradonaåelnika Budve

strane 22 i 24

Skinhedsi i Romi:"Moj sin nije faãista"Ispovest Mladena Blagovåanina, ocaåetrnaestogodiãçeg skinheda uhapãe-nog zbog tuåe sa Romima: "Mi smo upodrumu, tu nam je stan, a on åesto na-vuåe zavese, i da ga niko ne vidi igrafudbal klikerima. To je taj faãista, to je tapamet"

strana 18

Zloåini:Dæelatova pesmaPijane protuve marãiraju u Hag.Mada Slobodan Miãiñ Top vero-vatno preteruje kad kaæe da je

liåno ubio preko sedamdesetýudi, çegovom opisu metoda iciýeva rata u Hrvatskoj nema seãta zameriti

strana 10

M I L O Ã B I Ñ A N S K I

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.


VREME ■ 15. NOVEMBAR 1997.4

VREME

Detalji o pretplati na strani 65

15. NOVEMBAR 1997.

BROJ 369

Izdavaå: NP VREME d.o.o. Beograd,Miãarska 12-14 poãtanski fah 257

UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik),Boris Popoviñ i Dragoljub Æarkoviñ

V. D. DIREKTORA: Dragoljub ÆarkoviñFINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

NEDELJNIK VREMEBeograd, Miãarska 12-14

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKDragoljub Æarkoviñ

KOMERCIJALNA SLUÆBAVojislav Miloãeviñ

SEKRETARIJATElena Krstanoviñ (sekretar redakcije)

REDAKCIJADejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar

Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, Sonja

Ñiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, BrankaKaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ, VesnaKostiñ (ekonomija), Slobodan Kostiñ (kultura),

Goranka Matiñ (urednik fotografije), MilanMiloãeviñ, Zoran B. Nikoliñ, Roksanda Ninåiñ,

Teofil Panåiñ (æivot), Duãan Reljiñ, LjiljanaSmajloviñ, Seãka Stanojloviñ (svet), Nenad

Stefanoviñ (politika), Hari Ãtajner, Filip Ãvarm,Dragan Todoroviñ, Tanja Topiñ, Miloã Vasiñ,Svetlana Vasoviñ - Mekina, Duãan Veliåkoviñ,

Perica Vuåiniñ, Ljubomir Æivkov

DOKUMENTACIJADragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)

GRAFIÅKI CENTARBoris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik),

Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasiñ;Daktilograf: Vera Mirkoviñ; Lektori: StanislavaMijiñ, Ljiljana Simiñ; Korektori: Gabrijela Mariñ,

Ivana Milanoviñ

VREME MARKETINGGoran Kosanoviñ (direktor), Marina Milovanoviñ,

Milena Zdravkoviñ

NEWS DIGEST AGENCYDuãka Anastasijeviñ, Zoran Stanojeviñ

PRODAJA I PRETPLATANikola Ñulafiñ, Tatjana Jovanoviñ

RAÅUNOVODSTVOMirjana Jankoviñ

Rukopisi se ne vrañaju.

Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936,

Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected]

WWW: http://www.vreme.com"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags

Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 10080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904

Manager: Vesna Vaviñ; Telefon: (431) 408-9652,Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected]

"VREME KNJIGE"Predrag Markoviñ (urednik)

PRIPREMA I OSVETLJAVANJE FILMOVA:Grafiåki centar "VREME"

ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED,Beograd, Marãala Birjuzova 3OBRADA TIRAÆA: Data Press

YU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije,

broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1.taåka 1. alineja 10. za åiji promet se p laña osnovni porez po stopi od 7 %.

Peti åovek Zoran Liliñ je, odlukom Radoja Kontiña, postao joã jedan potpred-sednik savezne vlade. Ni maçe vaæne vlade, ni viãe potpredsednika.U saopãteçu se kaæe da je to Radoje Kontiñ, predsednik savezne

vlade, imenujuñi Liliña za potpredsednika iskoristio svoje ustavno ov-laãñeçe. Napokon. Ali, boýe bi bilo da ga koristi za neãto drugo nego zakadrovaçe i traæeçe uhýebýa propalim predsedniåkim kandidatima. Ja razumem

Liliña. Ako je morao da bira izmeðu vruñe "Trepåe", kao ãto se ãuãkalo, i hladovineu Rajovoj gorostasnoj senci, sasvim je razumýivo ãto se opredelio za ovo drugo.

Joã je, ako je verovati nekim novinama, dobio ono ãto najviãe voli: da bude potpredsednik za vojsku, miliciju, bezbednost, verovatno i vatrogasce, pilote, konduk-tere i ostale uniformisane sluæbe... gde se åesto vrãe smotre, veæbe, diæu zastave,sviraju himne i sve je, maçe-viãe, pod konac. Tako je, dakle, Kontiñ iskoristio svojeustavno ovlaãñeçe, mada u Ustavu piãe da saveznu vladu åine predsednik, pot-

predsednik, ministri... Potpredsednik u jednini, kad ono, dobismo i petog Zorana Liliña. Tako ñe on praviti druãtvo u potpredsedniåkoj garnituri Nikoli Ãainoviñu, Danku Ðuniñu, Vladanu Kutleãiñu i Vojinu Ðukanoviñu. Verovatno ñe ãesti biti Mi-lan Milutinoviñ, kad propadne na izborima. Biñe, recimo, potpredsednik za gråka

pitaça... Toj progresiji praznih politiåkih imen-ovaça teãko odolevaju isreñnija druãtva nego ãto

je naãe, ali se tamo baremne prave blesavi pa

beznaåajnim stvarima ne pridaju veliki znaåaj. Viãe puta sam sedeo za ok-ruglim stolom u Palati

federacije gde stolujesavezna vlada. Impre-sivnih je razmera, ali nas-tavi li se ovako, biñe poslaza stolare. Toliko se pot-

predsednika naguralo dase meðu çima predsednik viãe i ne vidi. Verovatno je

åoveku potrebno celodne-vno radno vreme da koor-dinira rad tolikih potpred-sednika. Na 15. straniciovog broja "Vremena" ob-

javýujemo jedno istraæiva-çe o povereçu graðana uinstitucije sistema. Tamosavezna vlada deli sa neki-ma drugim institucijamaneslavno posledçe mesto, jer 71 odsto ispitanika ima malo ili nikakvo povereçe utu vladu. Teãko da ñe vazda osmehnuti Zoran Liliñ tu neãto da popravi. Jer, ovde

nije reå samo o ýudima, serdarstvu i vojvodstvu, ovde je pitaçe da li ta vlada moæeda vlada i da koristi svoja ustavna ovlaãñeça na naåin koji je predviðen Ustavom.D. Æ.

D R A Ã K O G

A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.


15. NOVEMBAR 1997. ■ VREME 5

NEDELJA8 15. novembar 1997

U pratçi velike politiåko-privredne svite, SlobodanMiloãeviñ otputovao je u svoju prvu dræavniåku mis-iju. Na poziv ãefa kineske dræave, istovremeno i gen-eralnog sekretara KP, Ðijang Cemina, predsednik SRJugoslavije ove sedmice boravi u ovoj velikoj zemýi,u Pekingu i u Ãangaju.

Poseta koja je u kineskom diplomatskom kalenda-ru dobila izuzetan tajming, neposredno nakon ãto jeçegov domañin zavrãio uspeãnu turneju po Sjedi-çenim Ameriåkim Dræavama i kod kuñe ugostio Bo-risa Jeýcina, veliki je poen u Miloãeviñevu korist, akose ima u vidu çegova izolovanost na meðunarodnojsceni, bez obzira na to ãto dijalog Ðijang Miloãeviñuglavnom nije koncentrisan na globalnu svetsku poli-tiku (u åemu je svojevremeno bivãa SFRJ bila za Pe-king veoma vaæan partner), veñ na bilateralne odnose,

naroåito ekonomske koji 'ãkripe' na mnogim taåka-ma.To u prvom redu vaæi za åuveni 'naftni aranæman',

åija realizacija zaostaje na jugoslovenskoj strani. Nato upuñuje i sastav privrednog dela dræavne deleg-acije, u kome je nekoliko direktora kooperanata uproizvodçi traktora, najznaåajnijeg jugoslovenskogartikla u barter aranæmanu za uvoz kineske nafte.Meðu ostalima, tu su direktor korporacije 'Lola'Bogdan Vlahoviñ, IMT-a Vidan Ðokoviñ, kompanije'Goãa' Branislav Milanoviñ, kruãevaåke Industrije mo-tora '14. oktobar' Slobodan Miloãeviñ. Tradicionalnaopsednutost jugo-privrednika kineskim træiãtem doãla je do izraæaja i ovom pril ikom, jer se, kako su ovih

dana pisale neke beogradske novine, meðu çimavodila ogoråena borba za mesto u specijalnom avionukoji je u sredu poleteo za Kinu. Meðu ukupno osam-

desetak putnika i ålanova posade (samo ovih potoçih je oko tr ideset), çih tridesetak se i izborilo, a na ovoj'privrednoj listi', osim veñ pomenutih, nalaze se i direk-tor PTT Srbije, Aleksa Jokiñ, direktor kotorske 'Jugo-oceanije' Vasilije Iliñ, Jugoslovenskog aerotransportaÆika Petroviñ, predstavnik Kompanije BK SretenKariñ, direktor Jugoimporta Jovan Åekoviñ i drugi.Osim o nafti i traktorima, nema sumçe da u jugoslov-ensko-kineskom dijalogu znaåajno mesto ima dosada-ãça i buduña vojna i policijska saradça.

Koliko je poznato, Slobodan Miloãeviñ nikada dosada nije bio u Kini. To se nasluñuje i u intervjuu koji je uoåi odlaska dao kineskim novinarima, gde spo-miçe svoju æeýu da se 'upozna sa kineskim dostignu-ñima o kojima je sluãao'.

Unutraãçopolitiåka dimenzija prve Miloãeviñeve

dræavniåke posete, isprañaj i doåek po punom pro-tokolu, veñ je na startu izazvala paæçu. Pre nego ãto jeza predsednikom uãao u avion, Jovica Staniãiñ je pro-movisan u çegovog savetnika za nacionalnu bezbed-nost. Takoðe, dok na dalekom putovaçu u Kinu pred-sednika prate dve visoke vojne liånosti: naåelnik Gen-eralãtaba VJ general Momåilo Periãiñ i ãef Vojnogkabineta general Slavoýub Ãuãiñ, rang diplomatskereprezentacije relativno je nizak: ambasador Drago-mir Vuåiåeviñ. Savezni ministar za spoýne poslove ( ipredsedniåki kandidat) Milan Milutinoviñ, koji je dosada u svim meðunarodnim kontaktima pravio druãtvoSlobodanu Miloãeviñu (bez obzira na to ãto po pro-tokolu to nikako nije bilo moguñe dok je Miloãeviñ bio

predsednik Srbije), sada, kada je po protokolu moraobiti u avionu ostao je na Suråinu.S. S.

Miloãeviñ i kooperanti u Kini B R A N K O P

A N T E L I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.


VREME ■ 15. NOVEMBAR 19976

Ceh u balkanskoj kråmi

Raåun bez kråmaraU celom meðunarodno-pravnom poretku, jedino je Savet bezbednosti

Ujediçenih nacija ovlaãñen da bez saglasnosti dræava o kojima je reå utvrdida je neko izvrãio agresiju. Savet bezbednosti nikad nije doneo rezoluciju u

kojoj bi Jugoslavija bila direktno okvalifikovana kao agresor

M I L O Ã B I Å A N S K I

TEMA Vremena

ra. Zahtevi predstavnika Republike Hr-vatske mnoæe se skoro svakodnevno. Uko-liko bi, recimo, bila prihvañena cifra od 29milijardi dolara, to bi znaåilo da bi – premasadaãçem proseku plata u SRJ – svizaposleni u Jugoslaviji punih sedam godi-

na morali da rade iskýuåivo za otplatuduga Hrvatskoj i da pri tom, naravno, ne

jedu, ne piju i ne oblaåe se. Treba li SRJ daplati Hrvatskoj ratnu ãtetu i hoñe li je plati-ti?

Prema meðunarodnom pravu, ratnuodãtetu plaña agresor u meðunarodnimsukobima. Obaveza poraæenog da plati rat-nu odãtetu utvrðivana je, od Prvog svet-skog rata do danas, uglavnom mirovnimugovorima koji su potpisivani namirovnim konferencijama nakon zavrãetkaratnih konflikata. Tad je obiåno utvrðivana

i globalna visina ratne ãtete. Nakon graðan-skih ratova ne postoji nikakva obaveza

plañaça ratne odãtete, niti je u takvimsluåajevima dosad – koliko je poznato –ikad naplañivana i plañana. I upravo je utome suãtinski spor izmeðu Hrvatske iSRJ: Hrvatska dræi da je prilikom raspadaSFRJ bio posredi meðudræavni sukob ukome je Jugoslavija bila agresor, a Jugo-slavija ne odstupa od stanoviãta da je 1991.godine izbio graðanski rat izazvan secesi- jom Hrvatske.

GALBRAJT I TUMAÅENJA: "Jas-

no je da su Srbija i Crna Gora kao agresorinaneli Hrvatskoj velike ãtete i da Hrvatska

Savezna Republika Jugoslavijaima da isplati Hrvatskoj na imeratne odãtete 20 milijardi dola-ra... 29 milijardi dolara... 45 mil-ijardi dolara...150 milijardi dola-

VREME SARADNJE: Voz iliti vlak

izmeð u Ãida i Vinkovaca

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.


■ VREME 715. NOVEMBAR 1997

ima pravo na naknadu", izjavio je prenekoliko meseci u intervjuu zagrebaåkom"Vjesniku" Mate Pavkoviñ, autor kçige oratnoj ãteti u Hrvatskoj. Ako je to mnogimau Hrvatskoj "jasno", ima relevantnih

meðunarodnih institucija kojima nije jas-no, ili su se bar dosad åuvali takvih ocena.Naime, u celom meðunarodno-pravnomporetku, jedino je Savet bezbednostiUjediçenih nacija ovlaãñen da bez saglas-nosti dræava o kojima je reå utvrdi da jeneko izvrãio agresiju. Savet bezbednosti,meðutim, nikad nije doneo rezoluciju u kojoj bi Jugoslavija bila direktno okvalifiko-vana kao agresor, åak ni onda kad je uHagu osnivan Meðunarodni tribunal zazloåine poåiçene na teritoriji bivãe Jugo-slavije. PoÃto takve rezolucije nije bilo, niti je potpisan mirovni ugovor izmeðu Hr-

vatske i Jugoslavije, ne postoji vaýanmeðunarodno-pravni osnov iz kojeg biproizilazila obaveza Jugoslavije da Hr-vatskoj plati ratnu odãtetu.

U pomenutom intervjuu, Mate Pavk-oviñ je pokazao da mu je i taj problem jas-an, pa je rekao: "Poãto u ovom ratu Srbija iCrna Gora nisu poraæene, a Hrvatska nijeproglasila ratno staçe, çeni protivnicimogu tvrditi da rata nije ni bilo". Dodao jei da SRJ neñe dobrovoýno ni u okviru bi-lateralnih razgovora prihvatiti obavezuplañaça ratne ãtete i da svetska iskustvaukazuju da "agresor i okupator" pristaje naplañaçe samo onda kad i ako postoji silakoja ga na to moæe naterati.

Sila koja Jugoslaviju na neãto eventual-no "moæe naterati" oglasila se, na izvestannaåin, posredstvom ambasadora SAD uZagrebu Pitera Galbrajta. U naãiroko citi-ranom intervjuu rijeåkom "Novom listu",Galbrajt je na pitaçe ima li Hrvatska pravona ratnu odãtetu, i od koga, odgovorio da jeto pravno pitaçe, ali rekao je i sledeñe:"Kad sam posetio Vukovar 1993, rekaosam u razgovoru sa novinarima da je nekouniãtio ovaj grad – a to je JNA. Mislim da

raåunicu, po kojoj bi Jugoslavija Hrvatskojtrebalo da plati ratnu ãtetu u visini od åak150 milijardi dolara. Naime, svota od 20milijardi dolara koja se u pregovorima saSRJ pomiçe kao potraæivaçe Hrvatskepodrazumeva samo poåiçenu ãtetu iizgubýenu dobit, na primer na poruãenimbolnicama i privrednim objektima. Me-ðutim, kad bi se raåunalo koliko su pojedi-na preduzeña i hoteli izgubili u poslovaçuod balvan-revolucije avgusta 1990. godine

do kraja rata, ta suma premaãila bi 150 mil-ijardi dolara).

No, vratimo se ambasadoru Galbraj-tu.Prema pisaçu "Dnevnog telegrafa" 12.novembra, iz ameriåke ambasade u Zagre-bu demantovano je da je Galbrajt u Rijeciizjavio da Jugoslavija mora platiti 29 milijardi dolara odãtete Hrvatskoj, i reåeno:"Ambasador Galbrajt u viãe navrata je izjavio da je razaraçe Vukovara ratni zloåin.On smatra da je ratna ãteta sama po sebipravno pitaçe koje treba da se reãi nasudu, ili o kojem se pregovara, ali on samnije zauzeo bilo kakav stav o bilo komposebnom sluåaju, niti je pomiçao bilokoju sumu novca". I zaista, u intervjuu"Novom listu" ne pomiçu se nikakvesvote novca, a Galbrajt je, kako prenosi"Blic", na tribini povodom dvogodiãçicepotpisivaça Erdutskog sporazuma izjavioi da Hrvatska ima pravo da traæi od jugoslovenske vlade naplatu ãtete, no da"åiçenica da postoji to zakonsko pravo neznaåi da bi to bio i najmudriji potez".

RUSIJA I ÅEÅENIJA: Stav ameriå-ke administracije je, inaåe, da se SFRJraspala i ne prihvataju jugoslovensku

poziciju da je SRJ naslednik SFRJ. Daýe,Vukovar je razoren nakon raspada SFRJ,te se prema tome moæe postaviti pitaçe fi-

Hrvatska ima prava na ratnu odãtetu, iverujem da je to jedno od pitaça koje trebaukýuåiti u proces sukcesije. Jedna od mo-guñnosti bila bi da Hrvatska dobije pravnusatisfakciju tuæbom. Svakako bismo po-dræali pravo Hrvatske na takvu tuæbu".

Zanimýivo je da je Galbrajtova izjava,koja nije naroåito sporna, izazvala popril-iåan odijum u Beogradu zato ãto su beo-gradski mediji – bez obzira na politiåku or-ijentaciju – listom preneli da je Galbrajt

"izraåunao" da Jugoslavija Hrvatskoj trebada plati 29 milijardi dolara. Ameriåki am-basador je, po pisaçu beogradskih novina, joã upozorio da je "izraåunao" samo ãteteuåiçene u 1991. i 1992. godini, i da oneiznose 27 milijardi dolara, ali da tome tre-ba dodati "pravo na otetu hrvatsku imovinuvrednu oko 1,6 milijardi dolara", i joÃ netovrednost od 16,8 milijardi dolara koja biHrvatskoj pripala nakon suskcesije bivãeSFRJ – ãto je sve u svemu 45,4 milijardidolara. (Profesor Vladimir Degan, koordi-nator za pravna pitaça sukcesije ima drugu

Bosanski sluåaj Bosna i Hercegovina takoðe zahteva da joj Jugoslavija plati ratnu odãtetu, mada u

zvaniånom Beogradu postoji miãýeçe da na to ima joã maçe prava nego Hrvatska.Glavni zastupnik BiH pred Meðunarodnim sudom pravde u Hagu Muhamed Ãañirbe-goviñ izjavio je nedavno da bi uskoro mogao biti nastavýen postupak povodom tuæbeBiH protiv SRJ za krãeçe konvencije o genocidu, podnete u martu 1993. godine. On je u intervjuu "Slobodnoj Bosni" nagovestio odãtetni zahtev u milijardama dolara, aonda je precizirao:"Direktne ãtete se proceçuju na nekoliko milijardi dolara, dok suindirektne oko 70 milijardi dolara. Meðutim, objasnio je Ãañirbegoviñ, odãtetni zahtevñe se bazirati na takozvanim direktnim ãtetama. "Naã prvi ciý je da se prihvati politiå-ka odgovornost za ono ãto se desilo, a ekonomski razlozi nisu u prvom planu". Ãañir-begoviñ je dodao da je "dobio jasan signal od Amerikanaca" da ne treba odustati odtuæbe.

▲

Imovina privatnikaKad je reå o imovini Srba u Hrvatskoj, prof. Vladimir Degan je pre nekoliko dana

u "Dnevnom telegrafu" izjavio da Savezna Republika Jugoslavija, pravno gledano, nemoæe da potraæuje od Hrvatske nadoknadu ãtete poåiçene na objektima i imovini Srba

izbeglica u Jugoslaviji. "To od Hrvatske mogu zahtevati samo graðani, odnosnodræavýani Republike Hrvatske srpske nacionalnosti, a nikako SRJ", rekao je Degan.Odlazeñi ambasador SAD u Zagrebu govorio je pre nekoliko dana na tribini koju je

povodom dvogodiãçice potpisivaça Erdutskog sporazuma organizovalo Srpsko nacio-nalno veñe o "svetosti privatne imovine, jednom od temeýa zapadne demokratije". ZaZakon o preuzimaçu napuãtene srpske imovine rekao je – kako prenosi "Blic" – da jeu suãtini "komunistiåki zakon" kojim se ta imovina konfiskovala, te da ga "stvarnozbuçuje" åiçenica da hrvatske vlasti primeçuju razliåite kriterijume za Srbe u IstoånojSlavoniji koji se nalaze u hrvatskim kuñama i za Hrvate u ostalim delovima Hrvatskekoji se nalaze u srpskim kuñama.

U krugovima jugoslovenske delegacije koja uåestvuje u pregovorima o sukcesijimoæe se åuti da, kad je reå o obeãteñeçu fiziåkih lica, Hrvatska æeli da privatnu imov-inu Srba iskoristi kao kompenzaciju za ratnu ãtetu, to jest da Srbima neñe isplatiti niãta.Zvaniåno se tvrdi da Jugoslavija nema nameru da pristane na tako neãto, ali ako bi

pristala, teãko da bi vlasnici imovine u Hrvatskoj ikad mogli da oåekuju kompenzacijuod jugoslovenskih vlasti.

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



nansijske odgovornosti Jugoslavije, oåemu bi trebalo raspravýati u okviru pre-govora o sukcesiji.

Jugoslovenski predstavnici u pregovor-ima o sukcesiji, meðutim, kaæu da to

uopãte ne dolazi u obzir. "Ne vidim kakveveze SRJ ima sa graðanskim ratom ubivãoj Jugoslaviji", izjavio je povodomGalbrajtove izjave Kosta Mihailoviñ, ãef jugoslovenskih pregovaraåa o sukcesiji.Dodao je da "ti zahtevi Hrvata nemaju vezesa sukcesijom". Nezvaniåno, u jugosloven-skom pregovaraåkom timu preovladavamiãýeçe da upravo pojaåani hrvatskizahtevi za ratnom odãtetom dokazuju koli-ko je SRJ u pravu kad insistira na kontinu-itetu, "ãto mnogi nisu razumeli", odnosnoãto ne odstupa od stava da se SFRJ nijeraspala, nego da su Slovenija i Hrvatska iz-

vrãile secesiju. Naime, kako nam je rekaonajmeritorniji izvor, s tim da mu nepomiçemo ime: "Dræava ima pravo da sesuprotstavi secesiji, kao ãto je Rusija inter-venisala u Åeåeniji, i to avijacijom koja jesruãila grad, pa su svi opet smatrali da je toçihova unutraãça stvar". Åetiri bivãe jugoslovenske republike koje su danas sa-mostalne dræave upravo i insistiraju na tomeda se Jugoslavija raspala, a zatim je inter-venisala JNA zato da bi mogle da dokazujuda je bilo agresije i da samim tim imaju pra-vo na ratnu odãtetu. Inaåe, pitaçe ratneodãtete dosad nije ukýuåivano u pregovoreo sukcesiji – koji inaåe traju veñ nekolikogodina. Svojevremeno je i Badenterova ko-misija odbila predlog Zagreba da se pitaçeratne ãtete povezuje sa sukcesijom te su jugoslovenski pregovaraåi, kako nam jereåeno, sugerisali ser Arturu Votsu, meðun-arodnom posredniku u pregovorima osukcesiji, da "tu stvar raspravi sa Hrvatima jer dok oni oåekuju ratnu odãtetu, to utiåe ina druge çihove stavove".

SREDSTVO PRITISKA: Odbijajuñisvaku pomisao na plañaçe ratne odãtete, jugoslovenski uåesnici pregovora osukcesiji tvrde da se visina ãtete koju jeJugoslavija, ãto posredno ãto neposredno,pretrpela zbog secesije proceçuje na oko70 milijardi dolara. Komentar ZoranaKneæeviña, saveznog ministra pravde, u"Veåerçim novostima" glasio je: "Izjave ukojima se tvrdi da bi Jugoslavija trebalo daplati nekakvu ratnu odãtetu Hrvatskojuopãte ne smatram ozbiýnim, jer su bezosnova i u suprotnosti sa åiçenicama".

Hrvatska, meðutim, najavýuje i drugemoguñnosti da se domogne odãtete. "AkoJugoslavija i daýe bude odbijala da priznaratnu ãtetu od oko 20 milijardi dolara, Hr-

vatska ñe zatraæiti meðunarodnu arbi-traæu", izjavio je za "Dnevni telegraf" BoæoMarendiñ, predsednik hrvatskog prego-

varaåkog tima u okviru meãovite komisijeza sprovoðeçe taåke 7 sporazuma o nor-malizaciji odnosa izmeðu SRJ i RH. Taåka7 pomenutog sporazuma, koji je inaåe pot-pisan u avgustu 1996. godine, predstavýa

osnov iz kojeg Hrvatska izvlaåi zakýuåako pravu na odãtetu, a u çoj se, izmeðu os-talog, kaæe da ñe ugovorne strane "u rokuod ãest meseci od stupaça na snagu ovogsporazuma sklopiti sporazum o naknadi zasvu uniãtenu, oãteñenu ili nestalu imov-inu". Taj sporazum o naknadi, meðutim, nido danas nije potpisan.

Kad je o meðunarodnoj arbitraæi reå, nitu za Hrvatsku stvari neñe iñi lako. Premanaåelima meðunarodnog prava, Jugoslavi- ja i Hrvatska bi u sluåaju nastanka arbi-traænog spora morale zajedniåki da odredearbitre, predmet arbitraæe, naåin izvrãeça,

åak i izvor prava na arbitraæu.Najzad, Jugoslavija koja se tetura na iv-ici bankrota ne moæe da plati nijednu odsuma kojom se u Hrvatskoj barata, i malo je verovatno da bi to mogla u skorijoj

buduñnosti. Na primer, svota od 29 milijar-di dolara veña je nego dva godiãça brutonacionalna proizvoda Jugoslavije. Ukupnaosnovna sredstva druãtvene privrede neiznose toliko, dok je reå o sumi tri puta

veñoj nego ãto iznosi jugoslovenski dræav-ni dug. Meðunarodno iskustvo govori dase u odreðivaçu visine ratne ãtete koju jed-na dræava mora platiti drugoj obiåno vodi-lo raåuna i o ekonomskom staçu tedræave, a ono je kod poraæenih u ratu uo-biåajeno loãe. Svi koji se bave sreðivaçemstaça na prostoru bivãe Jugoslavije dobroznaju da Jugoslavija nije u staçu da isplatidug graðanima po osnovu stare devizne ãt-edçe (u visini od bar ãest milijardi mara-ka), da teãko moæe da otplañuje i dræavnidug – a kamoli joã i ratnu ãtetu. Zato meðusagovornicima "Vremena" preovlaðuju

miãýeça da su zahtevi za ratnim reparaci- jama pre joã jedan oblik pritiska na Jugo-slaviju da ispuni brojne zahteve koje svetpred çu stavýa. ■

ROKSANDA NINÅIÑ

Nikola Zeliñ o privatizaciji

Kol'ko para, tol'ko muzikeUkoliko radnici, penzioneri i zemýoradnici iskoriste sve moguñnosti koje im pruæa

novi zakon o privatizaciji, u roku od narednih ãest godina za oko sedam milijardi ma-

raka oni mogu postati vlasnici åitavog druãtvenog kapitala u Srbiji.Ovu raåunicu izveo je Nikola Zeliñ, saradnik konsultantske kuñe "Factis" iz Beo-grada, a do çe je doãao obraåunavajuñi ukupnu vrednost druãtvene svojine premametodima procene vrednosti predviðenim u prateñimpropisima zakona o privatizaciji.

Prema modelu g. Zeliña, ukupan dræavni i druãtvenikapital u Srbiji vredi neãto malo iznad 51 milijarduDEM. Pretpostavýajuñi da 20 odsto te vrednosti åinidræavni kapital, g. Zeliñ zakýuåuje da je vrednostdruãtvene imovine 40,95 milijardi dolara. I to je, tvrdi,çegova maksimalna vrednost (s obzirom na to da je uproraåunu poãao od najpovoýnijih varijanti profitabil-nosti, neto imovine, nije raåunao kreditne obaveze premainostranstvu i sliåno).

Kako se 10 odsto akcija pre privatizacije prenosi naPenzioni fond, ostaje 36,855 milijardi DEM. Raåunajuñida ñe 3,6 miliona graðana iskoristiti pravo na besplatne akcije, g. Zeliñ je ustanovio dañe çihova ukupna vrednost (oko 29 milijardi DEM) biti veña od 60 odsto ukupnevrednosti druãtvenog kapitala (ãto je zakonom utvrðen gorçi limit za besplatnu pode-lu). Tako da ñe besplatno moñi da se podeli akcija u vrednosti od 24,5 milijardi DEM.

Za prodaju sa popustom ostaje, onda, malo iznad 12 milijardi DEM. Ako se pret-postavi da ñe proseåan popust biti 40 odsto (20 odsto osnovni popust pa joã 20 odstoza 20 godina staæa), ispostavýa se da ñe ono ãto ñe preteñi za gotovinsku prodaju vre-deti 7,371 milijardi DEM. I to je maksimalan iznos koji se moæe dobiti za prodaju uk-upnog druãtvenog kapitala – u toku narednih ãest godina, jer zakon predviða kupovinuna kredit.

U kasu Razvojnog fonda bi se, tokom tih ãest godina, slilo 3,6 milijardi DEM; aZavod za zapoãýavaçe i Penzioni fond bi dobili po 1,8 milijardi.

Potom bi bilo po onoj narodnoj: kol'ko para, tol'ko muzike. ■V. K.

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.


■VREME 915. NOVEMBAR 1997.

Udæbenik povijesti za osmi razred osnovne ãkole u Hrvatskoj

Rat u åitankama

DOKUMENTIruãili katoliåke crkve, uniãtavali katoliå-ka grobýa, pýaåkali, palili ne samopojedine kuñe Hrvata veñ åitava hrvats-ka sela (Ñelije, Ãkarbrça u opãtini Za-dar, itd), razorili su hrvatski grad Vuko-

var, napadali razornim granatama starehrvatske gradove, Osijek, Vinkovce,Gospiñ, Dubrovnik, Ãibenik, Zadar, ra-ketirali Banske dvore u Zagrebu. MnogeHrvate su proterali iz çihovih sela i gra-dova a mnoge su odveli i u svoje kon-centracione logore u Kninu, Glini idrugde, pa åak i u koncentracione logoreu Srbiji.

U poåetku su Hrvatske odbrambenesnage bile saåiçene od redovnih hr-vatske policije i çenog rezervnog sas-tava, a posle i od Zbora narodne garde i

Hrvatske ratne mornarice. U odbraninezavisne i suverene Hrvatske izrasla je (1991/92) snaæna hrvatska vojskakoja je agresoru zadala teãke udarce ina kraju zadala pobedniåki udar. Osimoruæja koje je otela od "JNA", hrvatskavojska je ratovala i sa oruæjem koje jehrvatska dræava nabavýala u inostranst-vu. U odbrambenom ratu RepublikeHrvatske uåestvovali su i hrvatski emi-granti mnogi od çih i liåno kao borci,a ostali izdaãno pomaæuñi finansijski imaterijalno.

Da bi se postigao i oåuvao mir, u Hr-vatsku su 1992. doãli "plavi ãlemovi"(zaãtitne snage UNPROFOR). Oni suimali zadatak da na podruåjima, koja suuz pomoñ "JNA" okupirali Srbi ra-zoruæaju okupatore i omoguñe povratakprognanika.

Rat u Hrvatskoj 1991, zatim od apri-la 1992. i rat u Bosni i Hercegovini,takoðe zbog velikosrpske agresije,imao je za posledicu ne samo mnogoýudskih ærtava i golema materijalnarazaraça veñ i mnoãtvo prognanih lica.U Hrvatskoj je krajem 1992. bilo oko

700 hiýada prognanika (ãto iz poje-dinih delova Hrvatske, ãto iz Bosne iHercegovine).

Meðunarodno priznaçe neza-visne i suverene Hrvatske dræave

Od oktobra do poåetka decembra1991, Republiku Hrvatsku priznale sukao nezavisnu i suverenu dræavu Slove-nija, Litva i Latvija. Veliku moralnu ipolitiåku podrãku hrvatskom narodu ihrvatskoj dræavi naroåito su iskazali

nemaåki politiåki kancelar Kol i mini-star inostranih poslova Genãer, a istotako i papa Ivan Pavle II... ■

Hrvatska nezavisna,suverena i

meðunarodnopriznata dræava

Konaåno stupaçe na snagu od-luke o nezavisnosti i suverenosti Hr-

vatske dræave

Prilike na prostoru bivãe SFRJ posta- jale su sve napetije. Ta napetost je naroåi-to bila prisutna u Sloveniji. Njoj, kaonezavisnoj i suverenoj dræavi, savezni or-gani SFRJ nisu dozvoýavali da uspostavikontrolu nad svojim granicama premaAustriji i Italiji. Zbog toga je na slove-naåkom tlu krajem juna 1991. godinezapoåeo rat izmeðu srbizovane "Jugoslo-venske narodne armije" ("JNA") i slove-naåke teritorijalne odbrane koji je trajao

deset dana".Zemýe evropske zajednice, zain-teresovane za mir u ovom delu Evrope,a uz to zamoýene od Slovenije i Hr-vatske da posreduju u reãavaçu jugos-lovenske dræavne krize, nastojale su dase ta kriza reãi na miran naåin dogo-vorom. Na zajedniåkom sastanku pred-stavnika jugoslovenske savezne vlade,Republike Slovenije, Republike Hr-vatske i Evropske zajednice 7. jula1991. na Brijunima doneta je deklaraci- ja o mir nom reãavaçu jugoslovenske

krize u sledeña tri meseca, uz obavezuda do isteka tog tromeseåja Hrvatska iSlovenija odgode primenu svojih odlu-

ka o nezavisnosti i suverenosti. Meðu-tim, u tom vremenu nakon obustav-ýaça rata u Sloveniji odnosi su postali joã naoãtreniji , te se rat nastavio u Hr-vatskoj. Srbijansko, velikosrpsko poli-tiåko rukovodstvo, u nameri da stvoriveliku Srbiju pod imenom nove Jugo-slavije, åije bi zapadne granice sezale dolinije Virovitica Karlovac Karlobag,poticalo je na pobunu hrvatske Srbe,

koje je naoruæala i podræavala srbizova-na "JNA". Pobuçeni hrvatski Srbi, zajedno sa dobrovoýcima iz Srbije i"JNA" poveli su agresorski rat protivHrvatske. Predstavnici 12 zemaýa Ev-ropske unije dogovorili su se da se sazo-ve Mirovna konferencija o Jugoslaviji,kojom bi predsedavao i koju bi usmer-avao lord Piter Karington, bivãi ministarspoýnih poslova. Ta konferencija jepoåela sa radom 7. septembra 1991. uHagu i do konca tog meseca sastala se joã jednom ali bez mirotvornih rezulta-

ta. Kada su istekla tri meseca nakon Bri- junske deklaracije Hrvatska je 8. okto-bra 1991. objavila da stupa na snaguçena ustavna odluka o nezavisnosti i daraskida sve dræavno-pravne odnose saSFRJ.

Nastavak rata velikosrpskih sna-ga protiv Hrvatske

Nastavýajuñi rat protiv Hrvatske ve-likosrpske snage su uåinile mnogo zla uHrvatskoj. Zadojeni mræçom prema

svemu ãto je hrvatsko i katoliåko, veli-kosrpski agresori su muåili, ubijali, kla-li i progonili Hrvate i ostale ne Srbe,

Kao jedan od neposrednih povoda za zapoåiçaçe bojkota nastave u ðaka i çi-hovih roditeýa srpske nacionalnosti u reintegriranoj istoånoj Slavoniji, Baraçi i za-padnom Sremu, bio je i prevedeni udæbenik povijesti (sa hrvatskog jezika na srps-ki, sa ijekavice na ekavicu, sa latinice na ñirilicu) za osmi razred osnovne ãkole. Izçega, kako je prethodno bilo dogovoreno, nije izbaåen dio koji se odnosi nazbivaçe od 1989. pa nadaýe, a na koji se odnosi petogodiãçi moratorijum. Na sas-tanku hrvatskog ministra prosvjete Ljiýane Vokiñ i predsjednika Nacionalnog od-bora za uspostavýaçe povjereça Vesne Ãkaro Oæbolt sa predstavnicima Srpskognacionalnog vijeña iz Zagreba i Zajedniåkog vijeña opñina iz Vukovara dogovoreno je pored ostalog, da se sporne lekcije izbace. Vokiñ je objasnila da je zabuna nasta-

la zato ãto je udæbenik preveden integralno. "Vreme" objavýuje lekciju o ratu 1991.iz udæbenika povijesti za osmi razred osnovnih ãkola u Hrvatskoj.F. Ã.

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Ratni zloåini

Dæelatova pesma

zatekao po povratku sa ratiãta i prezir oko-line. "Sklonio bih se negde, ali nemam nidinar. Porodica me odbacila, niko me nepoãtuje kao åoveka. Isekli mi struju, nem-am posla", rekao je za "DT". "Znam da

sam uprskao stvar ãto sam progovorio, alineka bude ãta bude".Okruæno tuæilaãtvo u Vraçu je, nakon

Miãiñevog hapãeça, saopãtilo da je predu-zelo "zakonske mere" protiv çega, mada

je u prvi mah bilo nejasno da li ñe biti op-tuæen zbog onoga ãto tvrdi da je uradio, ilizbog ãireça laænih vesti i uznemiravaça javnosti, kao ãto je nagoveãteno u nekimreæimskim medijima. Nekoliko dana kas-nije, iz suda je procurilo da je Miãiñ u is-trazi donekle ublaæio svoj iskaz iz "Vraç-skih", te da je uspeo da se seti "samo" pet-naestorice ærtava – trinaest zarobýenika i

dva civila. Za nekoliko meseci bi, dakle,trebalo oåekivati poåetak suðeça, tokomkoga ñe dræava imati priliku da na deludokaæe tezu koju veñ godinama zastupapred predstavnicima haãkog Tribunala: da je domañe pravosuðe bez pomoñi sa straneu staçu da pravedno sudi ovdaãçim rat-nim zloåincima.

Iz haãkog Meðunarodnog kriviånog tri-bunala za ratne zloåine poåiçene u bivãojJugoslaviji saopãteno je da se sluåaj ispi-tuje, kao i da ñe se od vlasti SR Jugoslovijezahtevati da Tribunalu dostave dodatne in-formacije o Miãiñevoj priåi.

POVEÑANJE: Do suðeça, reæimima dovoýno vremena da umaçi ãtetukoju mu je Miãiñ svojim intervjuima na-neo. Naime, u tim intervjuima su, doduãeovlaã, nagoveãteni detaýi koji bi mogli bitiveoma zanimýivi za Tribunal: na primer,pomiçu se imena dvojice aktivnih oficiraJNA koji su bili çegovi komandanti, pa biprema naåelu vrhovne odgovornosti, tak-oðe mogli da budu prozvani zbog toga ãtoMiãiñeve zloåine nisu spreåili ili primer-eno kaznili. Sem toga, u priåi za "DT"Miãiñ pomiçe da su çegovu jedinicu u

nekim akcijama predvodile "Crvene beret-ke" ("Ne znam ko su, nisu ãeãeýevci, nisuarkanovci, nisam smeo ni da pitam"). Boýeza çega ãto nije pitao: reå je o jedinici koja je u ratno vreme spadala u specijalni sastavMUP-a Srbije i bila pod neposrednom ko-mandom pokojnog generala StojiåiñaBadæe. S obzirom na to da je na trakamakoje je Sluæba odnela iz redakcije"Vraçskih" bilo zabeleæeno puna dva sataMiãiñeve priåe (od åega je maçe od desetodsto uãlo u novine), moguñe je da jetakvih detaýa bilo viãe. Ko zna ãta bi se joãzanimýivo dalo saznati od Miãiña da je os-

tao na slobodi joã neki dan.Istovremeno, preduzete su mere da seublaæi neprijatno oseñaçe koje je u

na tarabe "za opomenu drugim Musliman-ima". Nije vodio evidenciju, ali raåuna daih je ukupno ubio sedamdeset do osam-deset.

SMANJIVANJE: U intervjuu koji je

dan kasnije, neposredno uoåi hapãeça, daoreporteru "Dnevnog telegrafa" Miãiñ je joãdetaýnije opisao situaciju koju su on i çe-

govi saborci zatekli na ratiãtu: "Hrvati, bre,

gazde. Pa kad upadnemo, naãi pýaåkaju inose sve ãto vredi. Mnogi su osakañeni upýaåkama... Prave se da su heroji, a onolopuæe, pýaåkaãi". O Bosni, izmeðu osta-log, kaæe: "Imali smo, poãteno, svega –hrane, peãadije, naoruæaça i municije. Ra-tovali smo protiv Muslimana, jadnih igladnih. Dolazili su da kradu hranu – dapreæive. Gledao sam jednog kako halapýi-vo jede klip kukuruza. Pustim ga dapojede, pa zakoýem i bacim u Drinu...Sada sve to preæivýavam noñu. Prevrñemse, vidim krv, obezglavýena tela, mrtve ine mogu da zaspim do zore. To se ne zab-

oravýa." Ipak, prema Miãiñevim reåima,ono ãto ga je navelo da progovori nije toli-ko neåista savest, koliko beda u kojoj se

besposliåara koji je kao dobrovoýac bora-vio u istoånoj Slavoniji i Bosni tokom

1991. i 1992. godine. Veñ sutradan, gotovosve prestoniåke novine prenele su izvodeiz ove priåe pod krupnim naslovima, a dvaradnika Resora sluæbe dræavne bezbednos-ti uhapsila su Miãiña u redakciji "Vraç-skih" i odnela trake i beleãke vezane zasluåaj.

Ãta je senzacionalno, ekskluzivno iskandalozno u Miãiñevoj priåi izazvalotakvu sablazan u Srbiji, zemýi koja, poreåima svojih najviãih predstavnika, nijeuzela nikakvog uåeãña u ratu koji je dopretproãle godine besneo na çenim zapad-nim granicama? Miãiñ je ispriåao da se, in-spirisan informativnim programom Radiotelevizije Srbije, dobrovoýno prikýuåiogrupi poæarevaåkih rezervista, te se, poslekrañe obuke na Pasuýanskim livadama,obreo u slavonskom selu Marinci, pod ko-mandom pukovnika Gradimira Pavlova ikapetana Stankoviña iz beogradske ka-sarne "4. juli". Tamo je, priåa Miãiñ, ubiosvog prvog Hrvata (navodno u borbi), anastavio je da ubija i kasnije, s tim ãto suærtve bili civili i zarobýenici. Poãto mu je,kako kaæe, "krv uãla u mozak kao droga",pa nije mogao da se smiri, jedva je

doåekao poåetak rata u Bosni i odmah sedobrovoýno stavio na raspolagaçe Teri-torijalnoj odbrani Bratunca. "Muslimanskasela su bila gore u brdima, i mi smo ih åis-tili jedno po jedno", rekao je Miãiñ za"Vraçske". "Palili smo sve ispred sebe,bacali bombe u kuñe, pucali... Æene smoubijali. Kad osvojimo selo, sve smo palili.Ko je bio u kuñama, ja ne znam". Miãiñkaæe da su Muslimani bili izgladneli, i dasu mnogi ubijeni prilikom pokuãaja da kra-dom doðu do hrane. "Makazama ili ruka-ma kidali su klas sa æita i od toga pravilihleb, ili su samo ævakali pãenicu. Mi smo

ih åekali u zasedi i ubijali". Miãiñ kaæe da je svoje ærtve najåeãñe bacao u Drinu, s timãto im je ponekad odsecao glave i nabijao

Mada Slobodan Miãiñ Top verovatno preteruje kad kaæe da jeliåno ubio preko sedamdeset ýudi, çegovom opisu metoda iciýeva rata u Hrvatskoj i Bosni nema se ãta zameriti

Usredu 5. novembra, "Vraçske no-vine" su objavile ispovest Sloboda-na Miãiña zvanog Top, lokalnog

ISPOVEST: Slobodan Miãiñ Top

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



srpskom javnom mçeçu zavladalo posleintervjua u "Vraçskim". To oseñaçemaçe liåi na ãok, a viãe na stid. Zato je uprestoniåkoj ãtampi odmah otpoåela kam-paça sa oåiglednim ciýem da se ono ãto je

objavýeno u "Vraçskim" prikaæe kao pi- jano buncaçe. Naslovi govore sami zasebe: "Morbidna hvalisaça" i "Laæ nije zaHag", rekle su "Veåerçe novosti", dok je"Politika ekspres" poruåivala "Zloåinacsamo u maãti" i "Treba mu psihijatar". Utim tekstovima se istiåe da je Miãiñ alko-holiåar i sitan lopov iz bukvalno razoreneporodice (ýubavnik ubio majku), koji jemladost proveo po popravnim domovima ileæao u zatvoru zbog kraðe nekakvog kon-ca. Sugraðani, svi odreda anonimno,priseñaju se da se ovaj oduvek "åudnoponaãao" i da je "bio nekako poseban", te

da "gotovo svi u Vraçu sumçaju u vero-dostojnost çegove priåe". Ipak, niko nijeni pokuãao da ospori åiçenicu da je Miãiñzaista boravio na ratiãtu u navedeno vreme.Javili su se (anonimno) i neki Miãiñevisaborci i stareãine, ali sa kontradiktornimpriåama: jedni ga se uopãte ne señaju, dokdrugi tvrde da je neko ko odgovaraMiãiñevom opisu uhapãen zbog toga ãto jepijan bacao bombe po Marincima i upuñenu Ãid. Sam Miãiñ u svojoj priåi pomiçe da je proveo sedam dana u pritvoru, ali zbogtoga ãto je ubio dva zarobýenika ("Prijaviome neki Makedonac", kaæe). To je ujedno i

jedina kazna koju je tokom boravka naratiãtu pretrpeo. Vojni organi nisu se ogla-sili, kao ni pomenuti pukovnik Pavlov kojizaista postoji, i za koga Miãiñ kaæe da jebio "åastan i dobar åovek, a ne kao onokuåe Stankoviñ".

Posebnu priåu predstavýa tekst "Makakav Miãiñ, ja sam ubio 120 ýudi", koju je 9. novembra objavio "DT", i u kojoj iz-vesni Srboýub Ãuntiñ, takoðe povratnik saratiãta, tvrdi da je 1993. "pravio darmar"po Lici i Baniji, i da je Hrvate streýao "kaokerove". Veñ povrãnom proverom, me-ðutim, da se utvrditi da u mestima kojeÃuntiñ pomiçe u to vreme nije bilo ni bor-bi ni Hrvata, pa se nameñe sumça da je reå

o neåijem namernom pokuãaju dase Miãiñeva priåa relativizuje. Uko-liko se u danima koji slede ova per-verzna licitacija nastavi, sva ozbiý-na svedoåanstva o ratu u Hrvatskoj i

Bosni izgubiñe se u moru dezinfor-macija.Na samom startu, mnogi su

Miãiña pomiçali kao ovdaãçi pan-dan Miru Bajramoviñu, pripadnikuMeråepove jedinice, koji je u Hr-vatskoj uhapãen nakon ãto je u inter-vjuu za "Feral Tribjun" priznao da je liåno ubio osamdeset i troje civi-la, mahom Srba, u Pakraåkoj Poý-ani. Njihove priåe su zaista sliåne:obojica su pre rata bila na margin-ama druãtva, i obojica su odluåila da javno progovore o tome tek kad im

je postalo jasno da ih druãtvo viãene doæivýava kao heroje, veñ kaobednike kakvi su bili i pre rata. Semtoga, obojica su naglasila da su veo-ma ogoråena ãto su se neki sliåniçima u meðuvremenu obogatili."Bednik sam ostao, a onaj kelåa(vraçski "ñelavac") oæenio Grkiçu, a sinamu åuva policija", rekao je Miãiñ, dok seBajramoviñ æalio da su svi çegovi saborcisada vlasnici bar po jednog restorana.

VEÑ VIÐENO: Postoji, meðutim, ibitna razlika koja Bajramoviña åini neupor-edivo opasnijim svedokom od Miãiña:Meråepova jedinica bila je deo regularnih jedinica hrvatskog MUP-a, a sam Meråep je u svojstvu savetnika ministra IvanaVekiña prisustvovao sednicama Savjeta zanacionalnu sigurnost (hrvatska verzijaVrhovnog saveta odbrane), tela kojim jepredsedavao liåno Tuðman. To znaåi da jerazmak izmeðu Bajramoviña i Tuðmana ukomandnom lancu dugaåak samo dvekarike. Miãiñ, meðutim, po svemu sudeñispada u kategoriju "slobodnih umetnika" ina suðeçu ñe ga biti lako predstaviti kaosociopatu koji je zloåine vrãio prateñi nekesvoje (i samo svoje) mraåne porive.

Neñe biti da je bilo baã tako. Nije reåsamo o tome da je 1991. reæim kroz

Svest i nesvest Evo primera iz sudske prakse koji svedoåi o odnosu reæima prema pripadnicima

paravojnih snaga u vreme dok su mu oni joã bili potrebni. U leto 1992, po slovu netomdonetog Zakona o oruæju i municiji, pripadnici vaýevskog MUP-a uhapsili su ãestgraðana kod kojih je naðeno oruæje. Samo kod Momåila Grkoviña, "poruånika"Srpskog åetniåkog pokreta, koji se na konferencijama za ãtampu Srpske radikalnestranke hvalio koliko je ýudi pobio po Slavoniji, pronaðena su dva puãkomitraýeza, triautomata, bombe, eksploziv, åak i protivavionske granate. Svi su osloboðeni, a u obra-zloæeçu sudije Miroýuba Obradoviña stoji da "kod optuæenih svest o kriviånom delunije postojala, jer je odnos dræavnih organa i javnosti stvarao kod çih uvereçe daoruæje dræe legalno".

Dnevnik RTS-a i drugim sredstvimaohrabrivao upravo ýude Miãiñevog kovada idu da brane "goloruki narod" i da sesvete za Jasenovac i jame po Hercegovini,veñ su mnogi robijaãi dobili priliku da an-gaæovaçem u dobrovoýaåkim jedinicamadobiju smaçeçe kazne ili oprost. Ãta su

takve jedinice, uz "malu pomoñ" MUP-a ivojske radile po Hrvatskoj i Bosni, dobrose zna, ali kao ãto Miãiñ reåe: "Svi neãtolaæu, maæu, a niko da kaæe istinu". Problem je u tome ãto onih koji tu istinu æele da åuju joã ima maçe nego onih koji su spremnida je izreknu.

Nevoýa je ãto ýudi poput Miãiña imana stotine i mnogi se nalaze u sliånoj soci- jalnoj situaciji. Uzmimo, na primer, Slo-bodana Miýkoviña, sitnog kriminalca i pi- janicu iz Kragujevca, koga Haãki sud traæizbog ubistva grupe civila u BosanskomÃamcu, a koji je nedavno viðen slobodan usvom gradu; Duãana Vuåoviña zvanogRepiñ iz Umke, alkoholiåara koji je pril-ikom istrage o oruæju naðenom u çegovojkuñi priznao da je ubio bar petnaest musli-manskih civila u selu Åelopek kod Zvorni-ka, pa je na jedvite jade osuðen zbog toga;ili Veselina Vlahoviña zvanog Batko,bivãeg boksera koji je ubijao "po kuñama"na Grbavici, a viðen je u rodnom Nikãiñu.Oni koji su takve ýude pre ãest godinapripremili, naoruæali i poslali u Hrvatsku iBosnu najviãe bi voleli da sve to ostanepod tepihom. Na nihovu nesreñu, sve viãe

izvrãilaca odbija da tamo i ostane. ■DEJAN ANASTASIJEVIÑDRAGAN TODOROVIÑ

RELATIVIZACIJA:Srboljub Ãuntiñ

D T F O T O

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Izbori u Srbiji

Projekcija åudaMilutinoviñ samouveren, Ãeãeý uveren, a Vuk "prebrojava jariñe"

pata koji u Srbiji nikada nije za pot-ceçivaçe. Od u teãkim vremenima uvekzavodýivih priåa da ñe "svi imati iste ilisliåne plate i penzije ako Ãeãeý pobedi", pado onih da ñe "sve izbeglice dobiti slo-

bodne placeve i zemýu da zidaju kuñe".Ova usmena propaganda stigla je, izgleda,i do osnovnih ãkola u kojima uåenici viãihrazreda uveravaju jedni druge kako ñe "akopobedi Ãeki, sigurno biti ukinuti prijemniispiti za sredçe ãkole". Spisak onoga ãtoñe dr Vojislav Ãeãeý "ukinuti ili uvesti akopobedi" ãiri se neverovatnom brzinom, åaki kada to nije u preteranoj vezi sa onim ãtostvarno govore sami radikali na svojimpromocijama. Kao u onoj staroj TV rekla-mi "izgleda (ili zvuåi) ãaãavo, ali deluje".

Do kraja ove nedeýe, i treñi predsed-niåki kandidat Vuk Draãkoviñ biñe naåisto

sa åim ide na predstojeñe izbore. Njegov

pokuãaj da obezbedi neãto ãiru podrãkudemokratske opozicije, nazvan u beograd-skoj politiåkoj åarãiji projektom "Vuk i de-vet jariña", zavrãiñe se najverovatnije nakraju priåom o Vuku sa "pet jariña", ili"asimetriånom podrãkom". Draãkoviña sudo sada podræali Reformska demokratskastranka Vojvodine (Mile Isakov), Liga so-cijaldemokrata Vojvodine (Nenad Åanak),Socijaldemokratska unija Æarka Koraña ikoalicija "Ãumadija". Prema nekim pre-thodnim najavama, Draãkoviñ bi mogao daoåekuje i podrãku vojvoðanskih Maðarakoji bi konaånu odluku trebalo da saopãtena dan izlaska ovog broja "Vremena". Ko-alicija "Sandæak" Rasima Ljajiña podræañe

lidera SPO-a preñutno, ãto znaåi da svojeålanstvo neñe pozvati otvoreno da glasa zaDraãkoviña, ali se neñe pridruæiti ni bojko-

gde se sa brojnom ekipom politiåara,privrednika i poneãto generala uputio Slo-bodan Miloãeviñ. Nije, ipak, iskýuåeno dasa ovog putovaça, veñ nazvanog "naftanema alternativu", Miloãeviñ svom novom

predsedniåkom kandidatu ne donosi ipredizborni slogan. Na primer, "nas i Kin-eza – nekoliko stotina miliona".

U meðuvremenu, Milutinoviñ je ne-davno naãao vremena da prvi put porazgo-vara i sa aktivistima SPS-a. Rekao im jekako nema previãe vremena da obilazi gra-dove po Srbiji i dræi velike govore, odnos-no da od çih oåekuje da predstojeñe pred-sedniåke izbore iznesu na svojim leðima.Oni koji su prisustvovali ovom sastankutvrde da je Milutinoviñ delovao priliånosamouvereno i da je åesto govorio nimalodiplomatski, poviãenim tonom. Mnogi odaktivista SPS-a nisu, doduãe, baã najboýeshvatili kako ñe to "odraditi kampaçu"umesto svog predsedniåkog kandidata, i skojim ñe argumentima izañi na megdanãeãeýevcima. Ministar Milutinoviñ ponu-dio im je (prema Radio Beogradu) ovaj ar-gument: "Dok su se neki neodgovornobavili Velikom Srbijom, mi smo spasilinarod i dræavu".

Pojedini lokalni funkcioneri SPS-apokuãali su, meðutim, upravo na ovomsastanku da ukaæu na åiçenicu kako "spas-eni narod" æivi veoma loãe, kako se stvari,

pogotovo u ekonomiji, veoma sporopomeraju napred. Umesto odgovora naova pitaça, ali i mnoga druga oko odnosasa koalicionim partnerima, ili buduñihodnosa sa Crnom Gorom i RepublikomSrpskom, ovaj sastanak zavrãen je usva- jaçem strateãkog plana socijalista zanaredne izbore: Milutinoviñ bi u prvomkrugu morao da dobije oko 15 odsto glaso-va viãe od Liliña koji je u prvom krugu do-bio neãto maçe od milion i po glasova.

Tako neãto bilo bi, po priznaçu samihsocijalista, ravno åudu. Akcije socijalista ileve koalicije nisu preterano porasle od

proãlih, neuspelih predsedniåkih izbora dodanas. Naprotiv. "Na stranu politika, aliako uoåi 7. decembra padne sneg i bude

klizavo, daj boæe da na izbore izvedemopola naãih penzionera", upozorava jedanaktivista SPS-a koji tvrdi da u tesnoj trcidva kandidata i faktor "vremenske prilike"moæe igrati neuporedivo veñu ulogu negoãto se to obiåno misli.

To predizborno gledaçe u nebo u do-broj meri je povezano i sa uvereçem da

Ãeãeýa podræava mahom ona Srbija koja je

spremna da gazi i po snegu i blatu, i koja sepreviãe ne boji poledice. Lider radikala na

prvi pogled joã ne dodaje gas svojoj kam-paçi i, nekoliko nedeýa pre izbora, delujeåak priliåno pasivno. Ali, to je utisak naprvi pogled. Vojislav Ãeãeý i åitava prvaradikalska postava (Nikoliñ, Vuåiñ, Gojk-oviñ) ne silaze sa lokalnih radio i TVstani-ca gde koriste svaku priliku koja im seukaæe. I ovoga puta, kao i pre dva meseca,radikali su prvi uãli u kampaçu, u svakojprilici istiåu kako se ne boje izbora i os-tavýaju utisak stranke koja ne pravi previãekalkulacija. Ãeãeýev jedini "koalicionipartner" na ovim izborima mogu biti poje-dini predstavnici meðunarodne zajednice

koji svojim trapavim izjavama povremeno"rade" na çegovoj kampaçi.Za Ãeãeýa "radi" i tzv. odjek hiýadu ãa-

Uposledçi åas, zbog kampaçe, Mi-lutinoviñ je izgleda odustao od ul-aska u prepuni avion za Peking,

PRVI I TREÑI: Vojislav Ãeãelj i Vuk Draãkoviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Paparaci ponovo jaãu

Banket u PoæarevcuCigarete, upaýaå i odraz u ogledalu ukazuju na autora fotografije

Malo im je ãto su princezu Dajanu usmrt oterali.

Åovek viãe od tih paparaca ne moæeni u kafani "Zlatnik" u Poæarevcu da sesakrije. Kako su sloæno u ponedeýak jav-ili "Politika" (u redovnoj rubrici "U slici ireåi", ali ovoga puta za treñinu veñoj) i"Dnevni telegraf" (na naslovnoj strani),"nepoznati paparaco snimio je trenutakkada ruåaju prof. dr Mira Markoviñ i çensuprug Slobodan Miloãeviñ, predsednikJugoslavije, Olga Milutinoviñ i çen su-prug Milan Milutinoviñ, aktuelni ministarinostranih poslova i kandidat za predsed-nika Srbije na predstojeñim izborima 7.decembra" (ako je neko zaboravio).

Reå je o dve fotografije napravýeneistom rukom; "Politika" ne otkriva ident-itet poåinioca, a "Dnevni telegraf" sliku

potpisuje sa "DT foto". Slike su napravý-ene na kvalitetnom negativu osetýivostiod najmaçe 400 asa (27 dina), objek-tivom od 35mm; ugao i vreme snimaçarazliåiti su. Analiza obe fotografije, anaroåito one iz "Dnevnog telegrafa",ukazuje na nekoliko okolnosti: pre svega,"nepoznati paparaco" je amater, poãto jesebe uhvatio u ogledalu iza leða predsed-nika Jugoslavije; za stolom je sedelo joã

jedno lice, åije cigarete i upaýaå su pre-poznati; slika iz "Dnevnog telegrafa" – nakojoj se "nepoznati paparaco" vidi uogledalu – ukazuje na to da je taj peti gost

kafane "Zlatnik" autor obe fotografije.Posle analize uveliåanih delova obe fo-tografije i operativnog rada na terenu,zakýuåilo se da je "nepoznati paparaco"zapravo Hadæi Dragan Antiñ, glavni iodgovorni urednik "Politike" i porodiåniprijateý. Uostalom, teãko je zamislitikako bi se neki obiåni "nepoznati papara-co" probio tako blizu Predsednika i Kan-didata, pored æivog gen. Sente Milenk-oviña i novoimenovanog Savetnika zanacionalnu bezbednost predsednika SRJJovice Staniãiña. Hadæija Antiñ, oåigled-no, ima viãestrane sklonosti – ili premaluplatu – åim se sada javýa u funkciji fo-toreportera ili "paparaca"-tezgaroãa za"Dnevni telegraf", inaåe konkurentskilist. ■

M. V.

tu. Neãto sliåno vaæi i za Demokratsku al-ternativu Nebojãe Åoviña. Ni on neñe poz-vati svoje ålanstvo da glasa za Draãkoviña,niti ñe ga pozivati na bojkot. Deo ålanovaDA mogao bi, meðutim, da podræi i pred-sedniåkog kandidata Demokratskog centradr Dragoýuba Miñunoviña, koji i zvaniånoovih dana ulazi u predsedniåku trku. Joãmaçe "umiýatom" pokazala se Socijal-demokratija koja, iako pozvana da podræi

Vuka i SPO, na izbore ipak, izgleda, ide sasopstvenim Vukom (Obradoviñem).

Tako se onaj deo opozicije koji sebenaziva demokratskom i definitivno podeliona nekoliko grupacija sa zaista asim-etriånim prilazom predstojeñim predsed-niåkim izborima.

Tako se, eto, joã jednom dogodilo dasrpska opozicija izlazi na izbore bez sposob-nosti, snage i, reklo bi se, voýe da napravi

ma kakvu dobitnu kombinaciju. Miloãeviñsvoju dobitnu kombinaciju (ako mu jeuopãte stalo do svog bivãeg radnog mesta)traæi po belom svetu, Ãeãeý je traæi po unu-traãçosti Srbije, Draãkoviñ od Vojvodinedo Sandæaka, a bojkotari u sveopãtoj apatijistanovniãtva koje prima pisma i sauåeãñe odministara Evropske unije zbog bede i poli-tiåkog okruæeça u kome æivi. ■

NENAD LJ. STEFANOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Javno mçeçe

Gubitak legitimacijeNe veruju nijednoj instituciji – a traæe voðu, nisu nacionalisti –a Kosovo ne daju

se vlast vrãi, od vaýanosti izbora i naåinana koji se sa vlasti odstupa.

Sreñko Mihajloviñ, istraæivaå IDN po-lazi od stanoviãta da javno mçeçe jestenuæna mera legitimiteta, ali da samouvereçe javnog mçeça da je politiåkiporedak dobar nije dovoýna mera legitim-

iteta zbog moguñnosti da je ono izma-nipulisano, dakle da samo nije legitimno,autonomno i slobodno. On u pomenutojkçizi ("Izmeðu osporavaça i podrãke...")u ålanku o legitimitetu politiåkog sistematreñe Jugoslavije, sa podnaslovom "Izbor-na podrãka nelegitimnom sistemu", kon-statuje kako, po nalazima istraæivaça, zaSPS glasaju i nezadovoýni graðani. Ako suýudi nezadovoýni, zaãto glasaju za SPS?"

S jedne strane, konstatuje Mihajloviñ,veñina graðana ne podræava aktuelni mod-el tranzicije i nezadovoýna je çim, veñinagraðana ne podræava ni vlast ni çene insti-tucije. S druge strane, na svim izborima (na

posledçim neãto maçe) veñina glasa zastranku koja je na vlasti.Drugim reåima, utvrðuje se razlika

izmeðu "javnog mçeça" i "izbornogponaãaça" koju istraæivaå objaãçava po-moñu nekih osam faktora u koje spadaju ifatalistiåki strah od promene i fenomenpoznat kao unakrsni pritisak ("cross pres-sure") pod kojim graðanin glasa za"poznatu vlast", poãto çu, kakva god da je,doæivýava kao kakvog-takvog garanta sig-urnosti.

Na pitaçe o razlozima zbog kojih seliåno oseñaju nesigurno i nespokojno, ispi-

tanici su najåeãñe navodili neredovne inedovoýne prihode (34 odsto), porastkriminala i nasiýa (26), stalne pretçe miru(12). Samo dva odsto ispitanika izjavilo jeda se ne oseña ugroæenim. Zanimýivo je dase iste teme javýaju i u odgovorima na pi-taçe o najveñim problemima pred kojimase nalazi naãa zemýa: privreda, ekonomija,privredni kolaps (25 odsto), standard, siro-maãtvo, beda, nemaãtina (16), kriminal,razbojniãtvo, korupcija, bezakoçe, lopov-luk, pýaåka (10 odsto), nezaposlenost (8odsto)...

SPS se u takvom kontekstu prihvata uiznudici, kao najmaçe loãa varijanta, kaomaçe zlo. Åak åetvrtina ispitanika prihva-ta vlast upravo kao vlast, bez obzira na toko je oliåava; smatraju da je treba poãtovatima kakva da je, jer je "red boýi od haosa".Ovde istraæivaå s goråinom citira SergejaJeseçina iz poeme "Ana Sçegina": "Jer,naposletku, vlast je vlast, a mi smo samostoka jedna". Istraæivaåi nasluñuju kraj togfatalizma – javno mçeçe je sve viãe or-ijentisano ka delegitimisaçu sistema,pogotovu kad je reå o aktuelnoj vlasti – lo- jalnost joj nije zagarantovana ni kod svih

onih koji su je birali, konstatuje se u iz-veãtaju o istraæivaçu.Istraæivaåi zapaæaju da blago raste nak-

lonost graðana ka promenama nasilnimputem – opredeýeçe za "brze i korenitepromene, ako treba i silom" poraslo je odproãle do ove godine sa 26 na 30 odsto.

Sreñko Mihajloviñ ovako definiãe fo-torobot jugoslovenskih graðana: "Sve smomaçe nacionalisti – ali Kosovo ne damo,sve smo viãe demokrate – ali bez voða nemoæemo".

Poreðeçe dva vremenska preseka jugoslovenskog javnog mçeça (onog iz

1996. sa najnovijim iz 1997) dramatiånopokazuju kako jugoslovensko javnomçeçe postaje sve polarizovanije, sve

Oblik vladavineSrbija 1996. i 1997. u procentima, neodluåni nisu uraåunati

Tipovi vladavine Prihvata Ne prihvata'96. '97. '96. 97.

Parlamentarna demokratija 49 55 12 14Vladavina jakog voð e 28 48 52 36Vladavina vojske 11 8 75 79

Vladavina struåçaka 75 64 11 16Monarhija 14 18 62 61

slaviji je za godinu dana opalo, u prosekuza 10 do 12 odsto; i vojska, koja tu viãenije izuzetak, izgubila je neãto maçe, oko8 odsto, a policija 6. Ti podaci koji dra-

matiåno slikaju ubrzanu delegitimizacijusistema proizilaze iz nalaza beogradskogInstituta druãtvenih nauka (IDN), posle is-traæivaça sprovedenih uz pomoñ nemaåkesocijaldemokratske fondacije "FridrihEbert" u 1996. i 1997. godini. To je deoopseæne komparativne vremenske serije is-traæivaça koja osvetýavaju politiåke pro-cese u zemýama postkomunistiåke tran-zicije u centralnoj i istoånoj Evropi.Proãlog utorka (11. novembar) u IDN jeprezentirana kçiga "Izmeðu osporavaça ipodrãke" (IDN 1997), koja sadræi analize jugoslovenskog istraæivaça iz 1996, uz is-tovremeno saopãtavaçe osnovnih analizaiz najnovije ankete sprovedene 1997. Prviput je obuhvañena populacija ispitanika naKosovu koja potvrðuje da Albanci apsolut-no ne podræavaju nijednu politiåku insti-tuciju u SRJ.

Ciý istraæivaça je, inaåe, da se prouåiodnos jugoslovenskog javnog mçeça pre-ma legitimitetu politiåkih i vaænih civilnihinstitucija treñe Jugoslavije. Legitimitetvlasti proizilazi, naravno, iz opãte voýe, te-meýnog konsenzusa graðana, iz naåina nakoji je donet ustav, iz saglasnosti preteæne

veñine onih kojima se vlada sa onima kojivladaju, iz vaýanosti dræavne vlasti iispravnosti moralne i svake druge na koji

Povereçe graðana u sve institucije(predsednici republika, skupãtine,vlade, ãkolstvo, sudstvo) u Jugo-

D R A Ã K O

G A G

O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



radikalnije, prijemåivije za autoritarnareãeça i okrenuto je delegitimisaçu siste-ma.

Kao i proãle godine, i sada se zapaæaizvesna nostalgija za Titovim vremenom,

ali ona se ne ispoýava kao politiåka teæçaza povratkom jednopartijskog sistema isamoupravýaça, veñ kao teæça za ekon-omskom stabilnoãñu. U nekim postsov- jetskim zemýama komunizam je politiåkiæivýi nego na Balkanu.

Politiåka privræenost parlamentarnojdemokratiji je uoåýiva – prihvata je oko 34odsto graðana, 28 odsto je autoritarno or-ijentisano, a 21 odsto pledira za neki oblik"autoritarne demokratije". Oko ovog poj-ma nauånici se spore, dr Zaga Goluboviñtaj pojam naziva "drvenim gvoæðem" (nekiupotrebýavaju izraz "populistiåkademokratija"), ãto je pretekst za pitaçe: "Uåemu je ta demokratska orijentacija, akoveñina podræava vlast jednog voðe i ako sezapaæa skretaçe javnog mçeça u des-no?".

Zapaæaçu da je u javnom mçeçuizuzetno izraæena autoritarnost posveñujese velika paæça. U istraæivaçu koje jeobuhvatalo uåesnike graðanskih protestaizmereno je 40 odsto autoritarnosti, ãtoznaåi da je u grupacijama koje nisu obuh-vañene tim protestom ona verovatno veña.

Sa izvesnom dozom åuðeça prime-

ñeno je, u istraæivaçu IDN iz 1997, da je iÃumadija sa 37 odsto autoritarno orijenti-sanih na vrhu te liste, a da iza çe dolaziBanat sa 36, pa Srem 34. Parlamentarizamnajviãe podrãke ima u Beogradu (45). In-teresantno je da se u ovom istraæivaçu kaonosioci autoritarnosti pojavýuju æene (35odsto çih je autoritarno orijentisano a 28parlamentarno), u veñoj meri negomuãkarci (21 odsto autoritarno, 41 odstoparlamentarno).

Po braånom staçu, parlamentarnu or-ijentaciju najviãe prihvataju razvedeni 45,pa neoæeçeni-neudate 40; a autoritarnost je najzastupýenija kod udovaca i udovica(28), pa kod oæeçenih i udatih (27).Gledano po generacijama, autoritarci sunajåeãñe stariji od 60 godina (39 odsto) aparlamentaraca ima najviãe u generacijiizmeðu 31 i 40 godina. Profesionalnogledano, za parlamentarizam su privatnici(50 odsto), nezaposleni (45) i zaposleni udruãtvenom sektoru (44 odsto, åak za 10odsto viãe nego meðu zaposlenim u privat-nom sektoru), a autoritarci su domañice(43) i penzioneri (35).

Drugim reåima, dok se sve klima, iz-

gleda da opet traæimo voðu, a voða se dræiza babinu sukçu. ■MILAN MILOÃEVIÑ

Nepovereçe u vlast Podaci su u procentima, zbir ne iznosi 100 zbog toga ãto neodluåni i oni

bez odgovora nisu uraåunatiInstitucije Godina Nikakvo i malo Sredçe i veliko

Savezna skupãtina1996. 61 28

1997. 70 18

Savezna vlada1996. 61 28

1997. 71 18

Predsednik SRJ1996. 58 32

1997. 69 19

Republiåka vlada1996. 60 29

1997. 71 18

Repub. skupãtina1996. 61 28

1997. 71 17

Predsednik Srbije1996. 51 41

1997. 61 29

Sudstvo

1996. 57 351997. 64 24

Milicija1996. 57 37

1997. 61 31

Vojska1996. 43 51

1997. 46 43

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.


16 VREME ■ 15. NOVEMBAR 1997.

Duh vremena

Zatvoren krug Probajte da zamislite nekoga ko satima strpýivo åeka samo da bimogao dati glas za Milana Milutinoviña. Ovde bi skoro svaki drugi

biraå pýunuo u kutiju sve i da mu je komisija kuñi donese

D

najmaçi moguñi rizik od izlagaça ñudi-ma naroda. Sad je veñ sve postalo suviãeprozirno i graðani prosto nemaju kud.Toliko puta im je reåeno da su nepoæeýnii da od çih niãta ne zavisi, da su se nakraju morali svrstati u samo dve stranke,glasaåe i neglasaåe.

Ova podela je najdubýa, svakakovaænija od stranaåkih pripadnosti. Reå jeo sporu oko legitimnosti celog ustrojstvadræave Srbije. Proces osporavaça jeozbiýno poåeo tek s bojkotom proãlihizbora i ako se nastavi kao do sada, stran-ka neglasaåa mogla bi u decembru, veñ uprvom krugu, osvojiti veñinu. Treba sa-

mo malo zañutati, opustiti se i razumetida ñemo ovoga puta uraditi neãto jedni zadruge jedino ako ne uradimo niãta. Akone primetimo izbore. Uostalom, i istorijs-

ka anegdota kaæe da je u Srbiji vreme dase vlast zabrine tek kad narod zañuti.

To ãto se sad pomiçu biraåki spiskoviverovatno znaåi da je nekome palo na umda koristi iskustva iz Crne Gore, gde suÐukanoviñu pobedu doneli upravo na-knadno upisani glasaåi. Ali, on je mogaopouzdano raåunati na mlade, koji su tekstekli pravo glasa, a kome ñe u Srbijitakvi dati glasove? Osim toga, u CrnojGori je svima bilo jasno da zaista postojiizbor i zato su ýudi mogli stajati u redovi-ma na izbornim mestima do duboko u

noñ, ãto je poraæena strana posle proglasi-la za najveñu neregularnost.

A probajte da zamislite nekoga ko sa-tima strpýivo åeka samo da bi mogao datiglas za Milana Milutinoviña. Ovde biskoro svaki drugi biraå pýunuo u kutijusve i da mu je komisija kuñi donese. Toznaåi da su ti ýudi pribliæno jednakooduãevýeni Milutinoviñem koliko se bojeÃeãeýa i veruju u spas u liku Vuka Draãk-oviña. Ako izmeðu çih treba izabratipredsednika Srbije, onda je to dovoýanrazlog da se ceo poredak dovede u pi-taçe. I sad u ime tog poretka i takvihizbora neko hoñe da ospori one u Crnoj

Gori. A trebalo je samo videti na televiz-iji na ãta liåi i ãta govori savezni ministarpravde, baksuz po imenu Zoran Kne-æeviñ, pa da åovek zakýuåi da je jedina

nepravda bila u tome ãto Ðu-kanoviñ nije pobedio sa sto pre-ma nula.

Dakle, poreðeçe predsto- jeñih predsedniåkih izbora s oni-ma u Crnoj Gori uglavnom jeneumesno. Ima viãe smisla vezi-vati nade u buduñnost Srbije zaneki incident, recimo nezgodan

pad visokog gosta s joã viãeg ki-neskog zida, ãto bi mu, recimo,ostavilo trajne posledice i karak-

terne izmene u vidu neodoýive æeýe dabude ýubazan, da åini dobra dela i ne go-vori ãto ne misli. Ili, maçe zlurado: prostomu se tamo dopadne i odluåi da ostane, ãtone bi bilo ni tako neoåekivano. Naime,gospoða Markoviñ nije stigla ni da ispriåasvoje utiske iz Indije, a çen suprug veñode u Kinu. Zar to ne ukazuje na çihovupojaåanu naklonost prema dalekim, eg-zotiånim i mnogoýudnim zemýama? A ãtaako bi onaj pad sa zida doveo do toga dapredsednik poveruje da je kineski car? Pa,niãta, niko ne bi primetio razliku.

a li ste iskoristili svoje pravoda proverite jeste li na bi-raåkom spisku? Ovo pitaçekoje nam televizija svakod-nevno uporno postavýa jes-

te, za sada, sve ãto imamo od predsed-niåke izborne kampaçe. Moæda ñe toýubazno podseñaçe i ostati najvaænijeãto imaju da nam poruåe ove sezone, poã-to ñe inaåe mnogi, sve nemarniji glasaåi,propustiti da uoåe priliku za novo up-raæçavaçe svojeg graðanskog prava.

Eto kako demokratija ume da krene uneoåekivanom pravcu. Ko bi rekao da ñenarod tako brzo izgustirati glasaçe i

dovesti vlast u nepriliku. Ne tako davnomoglo se ovde dopasti robije zbog ãireçareakcionarnih buræoaskih ideja o opo-ziciji, strankama i slobodnim izborima, asad reæim muku muåi da nagovori ýudeda samo svrate do kutija i ubace listiñ,makar samo onako usput, bez obaveza,da zaokruæe bilo koje ime.

Izgleda da Srbija upravo zatvara punkrug demokratskog iskustva. Taj krug is-pao je sasvim mali, stao je u svega neko-liko godina, tokom kojih nije bilo pro-mene vlasti, a svi su nauåili da tako neãto

ne treba ni da oåekuju od izbora. Reæim je nauåio da opstaje uprkos izborima,opozicija je nauåila da se s tim miri, dabrine o sebi i traæi samo malo mesta zatrpezom, a narod je shvatio da je suviãan ineñe da im kvari igru. Ne glasati je lakãe,a sigurno je i da se åovek posle neñepokajati. Joã samo kad nikakve stranke nebi pozivale na bojkot.

Ovo je, dakako, najniæa taåka odnosagraðana prema javnim poslovima iopãtim interesima. Nije trebalo da sestigne dovde i moralo se sve uåiniti da se

izbegne ovoliko odbijaçe, ali gotovo celapolitiåka elita gurala je upravo u tompravcu, ka meðusobnim nagodbama uz

Trojica glavnih predsedniåkihkandidata ne mogu se tek takopoistovetiti. Ako oni ne mogu da ponude niãta dovoýno dobro,ne znaåi da predstavýaju

jednako rðavu perspektivu

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Uviðam, ipak, da se trojica glavnihpredsedniåkih kandidata ne mogu tektako poistovetiti. Ako oni ne mogu da po-nude niãta dovoýno dobro, ne znaåi dapredstavýaju jednako rðavu perspektivu.Nevoýa je jedino ãto je praktiåno nemo-guñe ustanoviti jasan kriterijum i pokazatiko bi, s kojeg stanoviãta, u kojem roku iza koji deo stanovniãtva proizveo viãeãtete i nesreñe.

Oko toga u Srbiji postoje nesuglasice,a s koliko malo nade se oåekuje odmer-avaçe ovih kandidata, vidi se ne samo po

tome ãto obiåan svet viãe o politici neñeda åuje, nego i po upadýivom odsustvuintelektualne i struåne podrãke. Socijalis-ti su svoje elitne simpatizere davno izgu-bili. Ãeãeý nikad nije ni uspeo da pri-dobije nikoga ko raspolaæe znaåajnijimugledom. Oni koji su mu nakloçeni dræeto u tajnosti, stideñi se çegove bestidnos-ti. Draãkoviñ je negde izmedju: maçe jeimao pa maçe i izgubio nego socijalisti,ali i on mora sam sebe da proglaãavadræavnikom, vizionarom i velikim pis-cem, poãto niko pristojan neñe to da radi

ni za pare.Ovaj izostanak intelektualne podrãkene znaåi da se ta elita uklonila da bi sa-

brala snage za neãto drugo i saåekalaneku boýu ponudu. Mnogi od tih ýudigodinama su toliko lutali i greãili, krup-nije nego obiåan svet, da su uglavnomostali bez autoriteta. Njihove reåi moguimati neku verodostojnost joã samo unegativnoj formi, kad nekog ili neãto od-bacuju, ali ne i kad bi poæeleli da nekog

pohvale i preporuåe. Sumçam, dakle, dabi SANU i Udruæeçe kçiæevnika zajed-no mogli da donesu i pola procenta bilokojem kandidatu, ali ako kaæu da im seniko ne sviða, to ñe im se verovati.

Åini mi se da u tom pogledu ni Evro-

pa nema niãta veñi uticaj na ovdaãçe bi-raåko telo. Neko se tamo oåigledno za-brinuo zbog Ãeãeýevog uspona, pa sroåio

jedno dirýivo, dobronamerno i detiçastopismo srpskom narodu. Sreña ãto nikogapoimence nisu podræali, jer bojim se daznam ko bi to bio, a nije trenutak da Ev-ropska unija rasipa svoj prestiæ na bilokoga.

U ovako iãåaãenom staçu u kojem jedanas, Srbiji se ne moæe bitnije pomoñi

spoýa, kad to veñ ne mogu nisami çeni graðani, kao ãto samgore tvrdio. Ãta god doðe spoýa:pretça i pritisak, ili obeñaçe ipodrãka, rezultat je nepredvidýi-

va, teãko merýiva i sasvim obe-shrabrujuña meãavina ãtete i ko-risti. U ovom trenutku to je, mo-æda, posebno vidýivo, poãto jeopozicija gotovo nestala, a Mi-loãeviñ gleda na sve strane i kre-ñe istovremeno ka Evropi i Kini;

u reforme i privatizaciju, kao i ka vanred-nom staçu; otvara saobrañaj sa Hrvat-skom a zatvara sa Crnom Gorom. Koga izbog åega Evropa tu moæe da podræi, a dane ispadne ãtetno i naopako?

Nekad prosto vaýa priznati da nema

ãta pametno da se uradi. Samo stati pagledati. ■STOJAN CEROVIÑ

Srbiji se ne moæe bitnije pomoñispoýa, kad to veñ ne mogu ni

sami çeni graðani. Ãta goddoðe spoýa: pretça ili pritisak,rezultat je nepredvidýiva meãavina ãtete i koristi

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



ñelavaca. U Beogradu deca biju i ubijaju decu. Usvojila su modelagresivnosti koji veñ godinama na ovim prostorima za politiåke,kriminalne i druge ciýeve koriste odrasli. Ako se sa tim ne pres-tane, maloletnici imaju ãansu i vremena da ovaj model ponaãaçadovedu do savrãenstva.

Mladen Blagovåanin, otac uhapãenog maloletnog skinhedsa(zbog uåeãña u operaciji "tramvaj" 7. oktobra), predlaæe stvaraçemirovnog veña Roma i porodica skinhedsa, poãto, kako, kaæe"druãtvo ãuti i hapsi djecu", ne bi li se ubijaçu, prebijaçu ifaãizmu stalo na kraj.

Njegovu priåu datu listu"Vreme" objavýujemo u celini. Obra-

tio se otvorenim pismom Ministarstvu unutraãçih poslova Re-publike Srbije, Ministarstvu pravosuða, Helsinãkom odboru zaýudska prava i sredstvima javnog informisaça.

" Izbjeglica sam bez papira. U Beograd sam doãao prije åetirimjeseca. Bio sam angaæovan u Republici Srpskoj ne iz idejnihopredjeýeça veñ ãto nisam imo gdje. Ja sam tu zalutao a da samdoãao ovdje, pokupili bi me i bio bih na Majevici i izgubio bihglavu. Vako sam kao bivãi policajac, radio specifiåan posao,obuåavo ýude, tamo je sve divýina.

U Sarajevu sam ostao zato ãto sam mislio da je to moj grad, tusam se rodio. Nisam idejno greãan. Ja sam ateista. Bio sam prijerata radnik kriminalistiåke sluæbe republiåkog SUP BIH, dobioorden Predsjedniãtva Jugoslavije. To je moæda sad smijeãno. Iznekih svojih razloga naãtimo sam da odem u penziju 1990. u onojfinoj dræavi. Osto sam tamo zato ãto sam smatrao da je to rat dvaposto luðaka sa sve tri strane, zastraçenih nacionalista potpo-

Naliåje bede: sirotiça na sirotiçu

Moj sin nije faãistaMladen Blagovåanin, otac uhapãenog maloletnog skinhedsa predlaæe stvaraçe

mirovnog veña Roma i porodica skinhedsa, poãto, kako kaæe, "druãtvo ãuti ihapsi djecu". Njegovu priåu datu listu"Vreme" objavýujemo u celini

K rajem proãlog meseca grupa skinhedsa pretukla jeu tramvaju na Banovom brdu dvoje Roma: brata isestru, Dragicu i Dragana Ãiãiña. Bio je to samo

jedan od "lakãih" obraåuna (toýagama, palicama ipesnicama) skinhedsa protiv Roma i Roma protiv

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

U SINOVLJEVOJ JAKNI:Mladen Blagovåanin

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



mognutih lopovima i psihopatama. Njihovo razvaýivaçe gradagranatama sa okolnih brda me je koãtalo da me samo zbog imenasvog, pokupe i polome mi sve. Da ne kukam. Ja sam umjesto uãok sobi zavrãio u jednom gradskom zatvoru kao ærtva zloåinaprotiv civilnog stanovniãtva. Tako se to pravno kaæe. U ratu je

policija postala od kriminalaca. Tukle su me Sandæaklije, a pre-dratni kriminalci su mi spasli glavu. Kad sam prebaåen u divýizatvor, iz tog podruma niko nije izaãao. A ja jesam. Imao samsreñu, poãto me je tu doåekala policija Juke Prazine, sastavýenaod nekoliko kriminalaca. A znali smo se od prije rata. Izaão sam

jula 93. Zaãto nisam doãao u Beograd veñ sam vam reko. Fatalisu nas po Beogradu kao divýaå i slali u bosanske ãume.

"Ãta ñe meni tuða kuña"

Sin, ovaj ãto je sad u zatvoru, ko on faãista, izaãao je iz Sara- jeva zadçim civilnim avionom, kad se ono kuvalo pred rat, aæena mjesec dana kasnije, ona je bila u naãem drugom stanu nasrpskoj strani. Ja osto na muslimanskoj ona na srpskoj, dvjestametara razdvojeni, a bilo je opasno, tu se najviãe pucalo.

Brat platio za mene iz Beograda, æivi u mjeãovitom braku, biosam u prekidu sa çim zbog sluæbe u Republici Srpskoj jer mi jereko da ja ubijam djecu zato ãto se bavim tim poslom. A ja sam utom ratu ispuco trideset metaka iz automatske puãke na prvoj bor-benoj liniji u selu Zabrðe. Nas su zvali "balije", to zbog Sarajeva,pa kaæu "ajde æaliã pucat na svoje". A pucalo se iz straha, i mi ioni ukopani, svi... Onih pet koji su me kundacima tukli u Saraje-vu, polomili rebra i oãtetili prãýen, zube mi rasklimali a nemampara da ih popravim, ñe da mi plate. Vlada Republike Srpsketriåave, naloæila posle da me izvade iz vojske i prebace u krimi-nalistiåku sluæbu. Trebali im vaýda kadrovi za obuåavaçe. Sve totamo nekad bili pozornici a danas ministri. Poão sam za Zvornik,

razboleo se i leæao kod brata u Beogradu. On se iselio u Ameriku.Dobio iseýeniåku vizu.Ja sam ovdje sada sa penzijom 129 dinara povremeno, kad po

ñeifu da Republika Srpska, po svom nahoðeçu. Poãto je tu sve nasvedoke i mere ti kad si izaão iz Sarajeva. Mogo bi gaçat alineñu. Tamo sa potvrdama moæeã biti i UTant ako æeliã. Ja ne mogu. A imao sampenziju dve hiýade maraka, onustaru,predratnu.Ja ne smijem sad iñi uSarajevo.A tamo bi mi bilo boýe.

Nemam ovdje status izbjeglice. Nisamni pokuãavo jer sam åuo da treba za to dati200 do 300 maraka a pravo da Vam kaæemgospoðo ne bi im dao ni dva dinara i da ihimam. Imam status izbjeglice u Jaçi i tosam jedva dobio. Zavrãio sam tu karijeru ratnu, u specijalnoj je-dinici, 31.7 proãle godine. Dotle sam bio na duænosti. A ondaponovo u penziju, ovu od 129 dinara. Ljepãe mi je bilo sjedeti ukancelariji i pisati nego iñi na front.

Æena radi i ima platu oko 280 maraka. Kod roðaka. Ja samtamo kao policajac, poãto sam imo pravo u takvoj dræavi biti maloneregularan, zloupotrebýavo auto, jer me ne smije niko zaustavi-ti, pa sam åeãñe obilazio porodicu u Beogradu. Sa oznakom 01.Moglo se æivit. Kad sam ka Foåi, na putu, kupim par ãteka cigarapo 200 a vamo prodam po 400, tako da je tada moj sin, ovaj ãtosad pravi probleme, imo da jede i plañali smo stan regularno uBeogradu. Tamo nisam æelio uzeti muslimansku kuñu i nekog is-

terati. Nisam takav åovjek da ikoga mrzim. I shvatam kako je biti150 Muslimana meðu 15 hiýada ludih Srba. Onih pet koji jemene tuklo i studiralo mi anatomiju çima ñu da vratim. Moæda

nije regularno, ali ja bi to uradio. A svi ostali nisu meni krivi.Pare koje sam zamutio dao sam za bolesnu svastiku, ýekare i

ýekove. Umrla je. Ostalo dvoje djece. Kad nisam viãe trebaobosanskim Srbima, bio sam kod Muslimana ko postanar, çih suistjerali u ãupu, ja sam ih vratio, imaju bolesno dijete. Ãta ñe meni

tuða kuña.Traæio sam prije izvjesnog vremena da idem napoýe prekokanadske ambasade i UNHCR. Nisam uspio. I sad traæim. Kadsam imao ãansu razbolela mi se svastika. Nisam mogo da je os-tavim s djecom, a da mi idemo. Priloæio sam dokumente i podniozahtjev da idem. Ima 48 godina. Mene su iz kuñe uzeli i slomili. I

ja ne mogu da idem, a oni ãto su ratovali – mogu.U Republici srpskoj nisam htio da mi dijete æivi. Sve je naopa-

ko. Pamet je pobjegla seýaci su doãli. Ne vrijeðam ja nikog, alitako je, kad kaæe: daj mi teku za 4. razred a za kivi – daj mi åupavikrumpir. To je æalosno.

Moj je rezon bio da je boýe da mi sin æivi u Beogradu. Nisamdosad radio ovdje. Bio sam u kuñi, oåekujuñi da ñu da idem van.Spao sam da mom djetetu mogu da obzbijedim jedan do jedan ipo obrok dnevno. Poãto sam profesionalno deformisan dobropratim. Za svoje dijete kaæem kad nevaýa-nevaýa. Koliko sammu nudio toliko sam i traæio. Ião je u ãkolu redovno. Govoriosam, nemoj da propadneã. Ne traæim ti viãe od dvice. Ãkola puk-la, neñeã ti niãta nauåit al eto, neka imaã taj papir. Imaã zanat.Okolo ima majstora, uhvati se ãrafcigera i cure.

"Jebo ãkolu, ãta ñeã tamo"

I on je bio takav do u zadça tri mjeseca. Imao je jednog drugaodavde, koji mu je stalno govorio "jebo ãkolu, ãta ñeã tamo".Pisao je kukaste krstove po stubovima od kuñe gdje æivimo. Gaz-da prigovaro. Kaæe, "vidiã ãara se". Reko sam da ñu izbrisati.

Kaæem tom djeåku, vidiã gazda gunða a i inaåe nemoj pisat viãemeni ovdje kukaste krstove. To ãto ti komuçare psujeã, to je tvojproblem.

Sin donese roman, crtani neki skinsi, çih sam gledo u filmov-ima, to nasiýe. To je od neke djevojke odavde i çu su Romi pre-

tukli nedavno, dva lista prevedena vi-dim ja tu neki Jevreji, Nemaåka, onkaæe "To je moja borba" od Hitlera".Nemoj bolan ovo viãe u kuñu i, pustitu glupost, ufati se cure. On mi kaæe"odakle mi pare". Od svih vaspitnihmjera ne koristim batine, sem kad tre-ba. Ali ako je on gladan i poderannemam pravo da ga lupam. Tu je kraj.Ova vindjakna to samo majmuni zovu

skins, a ja sam je donio iz Italije 1989. ko modni hit: odozgo crnasa naradæastom postavom. Donese kasete pola s tekstom pola bezteksta. Mene iritirala ta muzika. I morao je prestati kad ja uðem ukuñu. Ja sam åovjek takav, volim narodne, podjednako me uner-voze i gusle i klavir. Imaã brate te sluãalice sjedi i sluãaj. Nisam jato ni obraño paæçu na tekst, neãto "marã napoýe", veñ me samonervirala muzika.

Zadçih mjesec dana promijenio druãtvo. Poãto mi nije mrskoãetat obiðem ih u parku, vidim nema flaãe, nema droge. To ãto jeoãiãan nañelavo i finansijski mi odgovaralo a gledo sam i kaosport, ono Ronaldo i ostali ñelavi. Kad se poåeo furat s timdruãtvom, desi se da kaæe åamuge za crnce. Nemoj bolan da te ja

udaram, kakve åamuge za crnce. Ãta to ima veze. Koja je to sadkombinacija. Mi smo u podrumu, tu nam je stan, a on åesto na-vuåe zavese, i da ga niko ne vidi igra fudbal klikerima. To je taj

▲

"Mi smo u podrumu, tu nam je stan, a on åesto navuåezavese, i da ga niko ne vidiigra fudbal klikerima. To je

taj faãista, to je ta pamet"

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



faãista, to je ta pamet. Kad se desilo ubistvo Roma, poãto je oãiãanreko sam nema viãe izlazaka. Neñu da umrem od straha za tobom.Da umrem hoñe li te Romi ubiti zato ãto si ti ñelav i ãto nosiã ovu

jaknu i nosiñeã sada ovu staru zelenu poderanu vindjaknu.To veåe (kada su mladiñ i djevojka Romi pretuåeni u tramva-

ju-prim. red.) kaæe,"mogu li izañ". Nije osto dugo.Kao otac svjestan da je moj sin napravio kriviåno djelo ali nijeono koje tvrdi ova dræava. Optuæen je za ãireçe rasne, nacional-ne i vjerske mræçe. Isto kao da je ratni zloåinac. On takav nije nitisu mu roditeýi. Ja sam svjestan da je on napravio djelo i ja ga os-uðujem, a viãe sebe zato ãto sam ja dozvolio da on to uradi a osu-ðujem i druãtvo ãto ne radi ni preventivno niãta.

"Za koga navijaã?"

Æao mi je Roma koje je moj sin tukao, æao mi je ãto su skinsiåiji je simpatizer posledçih mjeseci moj sin, ubili djeåaka. Stidme je, ne radi ove dræave, nego radi Roma, i ãto je moj sin tuko.

Kad je to napravio on se uãutio i reko je materi kad je doãla sposla da su se potukli s Ciganima. Kriza velika, gazda pritiãñe zakiriju, stigla struja nemam da platim. Majka mi, to da se tuko, nijepreçela. Mogo sam ga skloniti preko Drine, babi u Sarajevo, alisam vjerovo u dræavu. Neka tuåe pozitivnim zakonima, kolikogod moæe, kad neko neãto napravi ãto ne vaýa. A ne ãakama.

Doãli su sa pozivom u kuñu, bahato. Ostavýaju poziv, vrãe vi-zuelni pregled. Sin nije bio kod kuñe, bio u ãkoli, ja nosio gazda-rici drva za 50 dinara. Nemam para za doktora, a prebijena leðapucaju. Æena im potpisala. Kaæu, malog dovesti na informativnirazgovor. Pitam zaãto, on meni: "ãta te briga". Kad je sin doão jamu kaæem, ajde sad skins evo ti poziv, odmah je dobio proýev. To

ti je skins. Kaæi mi ãta si napravio. "Ovaj bio ãtanglom, ovaj pali-cama, ovaj ãakama..." "Ima li joã ãta", on kaæe,"i onda smo bjeæalii doão sam kuñi."

On je najmlaði meðu çima. Povuåe ulica. Neñu sebe dapravdam ja sam najkrivýi. Ja i meni sliåni smo uvezli te skinse.

Mi smo odrasli. A samo ýudi i vlast su mogli dozvoliti snimaçei prodaju kazeta koje pozivaju na mræçu, progon nesrpskogstanovniãtva iz Srbije. Nemam ja butik koji prodaje skins åizme iopremu. Ekonomska kriza je uzrok ovoga, to je ruæno, da jaopomiçem i da je Hitler nasto u ekonomskoj krizi.

Otkud to mali nauåi? Nije on idejno zastranio. Ufuro se, soli-daran. Sada je kriza a cijelog æivota zaãtiñen. Druæio se sa çimane dugo. Viðo sam ih u parku. Nije bilo vandalizma. Na godinuse pojavili posteri "Bajerna". Poåeo ih ýepit. Ãto ñe ti to? Za koganavijaã? Kaæe:"Za Zvijezdu". Pa ãto ñe ti ovo. On kaæe, "najboýiklub".

Doãli smo u policiju, na Åukarici, odmah po podne kako su irekli. Nisu mi dali da prisustvujem razgovoru, na ãta mislim daimam pravo. Reko sam im da sam im bivãi kolega. Niãta. Vimoæete sve, ja sam stranac u ovoj zemýi. Niti su me legitimisali,niti su mi utvrdili kao roditeýu identitet. Poslije nekoliko sati mali

je izaãao.Bio je zajapuren, malo su ga tukli.Izvodili su ga inapoýe da nekog pokaæe.Vode dijete da mu se posle svete. Pen-drek efendije. Saopãtili su mi posle da je uåestvovao u tuåi utramvaju, i da ga ujutru moram dovesti na dodatni informativnirazgovor. Zaãto, ja garantujem da on to viãe neñe raditi. Nisuuvaæili. Reko sam onom jednom, neka si ga tuko, nemoj viãe jer,nisi smio ni ovo. A neka si ga malo uplaãio.

Sutradan smo doãli taåno u deset. Åekaçe od 10 do 16 åaso-va. Jedan nam je reko idite kod sudije za maloýetnike i molite da

Maloletnici i zakonPrema Zakonu o kriviånom postupku, posebnim odredbama

reguliãe se postupak prema maloletnicima. Na maloletnog sinaM. Blagovåanina, po usmenom kazivaçu sudije, primeçen jeålan 191, taåka 2 i 3. zbog toga " ãto izvrãilac kriviånog delabavýeçem na slobodi moæe ukloniti tragove izvrãeça kriv-iånog dela i sredstva, kao i uticati na svedoke." Inaåe, zakonpredviða da se maloletnik pritvara samo izuzetno.

U skladu sa propisima, u praksi milicija maloletnikazateåenog u izvrãeçu kriviånog dela privodi u stanicu milicije,gde ga moæe dræati najduæe 24 åasa. Za to vreme duæna je da

obavesti sudiju koji u zavisnosti od kriviånog dela dete puãtakuñi ili mu odreðuje pritvor – do mesec dana.Sudija izdaje reãeçe o pritvoru i uruåuje ga maloletniku.

Tada je u obavezi da o tome obavesti roditeýe. Dete ima pravoæalbe na pritvor. To umesto çega moæe uåiniti i roditeý.

Struåçaci i socijalni radnici sa kojima smo razgovarali kaæuda u postupku ispitivaça zakon predviða moguñnost prisustvaroditeýa, ali to nije obavezno, i da roditeýi dolaze na red tek akotuæilac pokrene kriviåni postupak. Tada se sasluãavaju i roditeýii traæi miãýeçe psihologa, pedagoga i socijalnog radnika izCentra za socijalni rad.

Po usmenom kazivaçu sudije (tvrdça M. Blagovåanina),dete je pritvoreno radi ålana 134, taåka 2. Kriviånog zakonaJugoslavije, kojim se izvrãilac dela tereti za raspirivaçe nacio-

nalne, rasne ili verske mræçe, razdor ili netrpeýivost meðu nar-odima i narodnostima koji æive u SRJ. Predviðena je kazna

zatvora do 8. godina. Inaåe, ovim zakonom posebno se predvið-

aju sankcije koje se mogu primeniti prema maloletnicima: ukor,pojaåan nadzor roditeýa, pojaåan nadzor organa starateýstva,upuñivaçe u vaspitne ustanove, upuñivaçe u vaspitno-poprav-ni dom ili maloletniåki zatvor.

Zakon o kriviånom postupku (ålan 454, stav 2) obavezujesve uåesnike kriviånog postupka da prema maloletniku "postu-paju obazrivo, vodeñi raåuna o duãevnoj razvijenosti, osetýivos-ti i liånim svojstvima maloletnika, kako voðeçe kriviånog pos-tupka ne bi ãtetno uticalo na razvoj maloletnika".

Poznati beogradski advokat Rajko Daniloviñ (nije branilacpomenutog maloletnika – prim. red.), sa iskustvom posebno uodbranama optuæenih za nekadaãçi verbalni delikt, tvrdi za"Vreme" da je cela stvar apsurdna i da ima politiåku konotaciju:

"Suviãe je mlad da moæe biti odgovoran za takvo kriviåno delo.Potpuna je glupost smatrati da åetrnaestogodiãçak ima poli-tiåku svest jer kazneno delo radi kojeg je pritvoren pretpostavýada je deåak svestan da ugroæava versku i nacionalnu ravno-pravnost. On moæe crtati i kukaste krstove. Pa ãta? To nije to.Pre bi se moglo govoriti o podlegaçu nekoj vrsti politiåke,ideoloãke i javne frustracije nastale posle tragiånog ubistva jed-nog deåaka. Ovo ãto su organi preduzeli jeste linija maçeg ot-pora kojom se ne moæe zaustaviti sve ãto nam se dogaða veñ go-dinama."

U Beogradu su adolescenti uzeli stvar u svoje ruke, vaýdatokom odrastaça nauåeni od okruæeça da svoje probleme – odgladi do – mræçe reãavaju kolektivno. Javnost se zgraæa istrahuje. Dræava na represiju reaguje represijom.Najåeãñe sele-

ktivno. Juåe Hrvati, Srbi i Muslimani. Danas skinhedsi i Romi.Ko je sledeñi?

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



ga ne zatvore. Dijete je odvedeno u prostoriju za zadræavaçe.Otråali smo do çega, ali nismo uspjeli da razgovaramo. Subotapo podne. Kaæem tamo sluæbenici da mi omoguñi pristup razgo-voru, jer sam otac jednog od pritvorenih. Sedam prijavýenih a

jedan i po ide u zatvor. Pritvoren je joã jedan djeåak iz Kraýeva.Ostali puãteni. Na izlazu iz Palate pravde vidim sudiju, odrediopritvor malom po ålanu 191, taåke 2,3, radi ålana 134, taåka 2.Tako mi je rekao. Za pritvor u sluæbenim prostorijama se izdajerjeãeçe. Nismo ga dobili. Jel moguñe da ste mi sina zatvorili a danisam dobio papir da mi je sin u zatvoru. Kaæe doði u srijedu pañemo vidjeti ãta daýe. Dijete poslije toga nisam video nekolikodana.

"... sa lisicama na rukama"U kuñi fabriåki prazan friæider. Gazda olajava:"duguju struju".

Eto ti stvari pa prodaj, pa plati. Ne staj mi na muku.U ponedeýak sam traæio prijem kod predsjednika okruænog

suda. Reko sam im hoñu da se æalim. Ja sam otac maloýetnogfaãiste koga ste vi pritvorili po meni protiv zakonito. Nisam dobioni pravnu pouku. Piãe se prigovor na rjeãeçe broj taj i taj a janemam ni rjeãeçe ni broj. Zatvorili mi dijete bez papira. Ja samemotivno zvekno. Dijete sam vidio u Palati pravde u srijedu 5.novembra a ostavio ga 1. novembra. Kriãom. Doveli su ga u sud,sa lisicama na rukama. U redu, to je po propisu. Ali nije ostalo.Tek su nas onda ispitali ko smo i ãta smo. To je trebalo prijehapãeça. Odreðen je i branilac po sluæbenoj duænosti. Sudija nas

je sasluão i reko da kad budu i ostali prikupýeni, onda ñemo sedogovorit o ostalim merama i ukidaçu pritvora. Odredili su muadvokata a socijalni radnik joã nije ukýuåen, jer se åeka nalog

suda. Dao mi je odobreçe i 6. novembra smo posjetili dijete uzatvoru. Opet bez pouke ãta se smije nositi. Posudili smo tri sto-tine dinara, a vratili su nam sve ãto smo donijeli: ne da tetrapakmlijeko, ne da pitu, ne da pohovane ãnicle. Uzeo samo dva keksau celofanu. Ne moæe åak ni sapun. Kaæe ima kantina. Uplatio sam50 dinara i to je jedini papir i dokaz pismeni da mi je dijete uzatvoru. Ima li ovdje dræave? Ovo je ispolitizovano. Izbeglica i negovori ekavski. Bubali su ga i u zatvoru. Voðen je i doktoru. Ja tosada traåam, i ne mogu dokazati. Ne znam kada ñemo ponovovidjeti malog. Ne znam, kad ode æena i plaåe mu, a ja mu neñuiñi..

Reko sam da mi je æao ãto je moj sin uåestvovao u ovom skin-hedskom belaju. Ãto je izvrãio kriviåno djelo, i tuko ýude. Javnose izviçavam Romima i poãto nema ko, pozivam ih da zakopamoratne sjekire, da napravimo mirovno vijeñe, pa na duãu onome kone doðe ili ne pomogne za prostoriju za sastanak. Ja sam svoje di-

jete odveo u policiju, i sada je u zatvoru. Drugi nisu, nije dobro.Briga nekog i za Rome i ostalu sirotiçu.

Ova dræava od svijeta dobija hranu. Moj sin je ne podiæe jer jeprijavýen kod mog brata. I moæe da vadi zub na kçiæicu. Æenapoãto je starija od 18 a mlaða od 65 ne dobija pomoñ a ova dræa-va dobija i za çu. Nismo mi ovoj dræavi na troãku.

U kvartu sam veñ faãista, dijete gubi pravo na ãkolovaçe,æena od tuge ne moæe na posao. Dobro, oprostiñe joj roðak. Gaz-da prijeti otkazom na stan, a para nemam. Ja sam na ulici.

Nisam ja grjeãan, neka me istjeraju i opet ñete ovdje imati sveprobleme. Moj sin je napravio kriviåno djelo. Ali neñu se pomiri-

ti s tim da u 14 godina moæe biti optuæen za faãizam i sve mræçeovog svijeta." ■BRANKA KAÝEVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Policijsko-projektantski poslovi

Gasna komora jiñ, zamenik okruænog javnog tuæioca kaæeda se zahtev za sprovoðeçe istrage tek pi-ãe, a Zogoviñ je prebaåen u Centralni zat-vor u Beogradu.

Prvo se proneo glas da je i BranislavVuåiñ, bivãi direktor, a sada predsednikUpravnog odbora Holding kompanije"Rad" uhapãen. Ispostavilo se da je i Vuåiñtog åetvrtka sedeo u policiji, ali da nije biohapãen, veñ samo pozvan na informativnirazgovor. Poãto je, kako kaæe docnijesaopãteçe çegove kompanije, "nadleænimorganima omoguñio uvid u poslovneodnose 'Rada' sa ceçenim partnerom NIS'Energogas'", Vuåiñ je otiãao kuñi. Premareåima Vuåiñevog advokata, çegovogklijenta u vezi sa ovom stvari ubuduñe mo-gu eventualno pozvati da svedoåi, ali niãtaviãe od toga.

"Energogas" je, kaæe policijska prijava,platio izgradçu stanova koje je u CrnojGori gradila privatna firma "Cetiçe". Sta-nove je naruåio "Rad", ali poãto je ovompreduzeñu "Energogas" bio duæan, izmeðuostalog i za poslovnu zgradu na NovomBeogradu, preuzeo je taj dug na sebe. Tajposlovni aranæman zove se cesija i uobiåa- jen je u naãem takoreñi bezgotovinskomprivrednom sistemu. Usput je "Energogas"za svoje potrebe naruåio pet stanova. Tunije niãta sporno i potpisivaçe kupoproda-

jnih ugovora i raåuna o kojima je reå Zo-goviñ je priznao istraænom sudiji. "Moguñei da su mi neãto podmetnuli, nisam gledao,"

ma se inaåe izdaju tek poãto uhapãenik vidiistraænog sudiju. Posle tri dana pritvora uzgradi beogradske policije u Ulici 29. no-vembra, Zogoviñ je u subotu izveden preddeæurnog istraænog sudiju.

Ispostavilo se da je Zogoviñ uhapãen pokriviånoj prijavi same policije, koja veñduæe vreme prati çegove finansijske mahi-nacije u "Energogasu". Milan Zogoviñ je,kaæe prijava, kao direktor ove dræavnefirme u poslovima sklopýenim sa graðevi-nskim preduzeñem "Rad", "Energogasu"naneo ãtetu od preko åetiri miliona maraka,a "sebi i drugima" napunio dæepove. Istraæ-ni sudija je Zogoviñu odredio pritvor od 30

dana. Pritvor je, kaæe sud, bio neophodan, jer bi osumçiåeni mogao da utiåe na izjavesvedoka, kao i oni na çega. Miroslav Vla-

ilan Zogoviñ, donedavno direktor

beogradskog preduzeña "Energo-gas", koje posluje u sastavu Naf-

Mtne industrije Srbije, uhapãen je u svojojkuñi u Reæeviñima kod Budve u åetvrtak,6. novembra, u 15 i 30. Uhapsili su ga ins-pektori Prvog odeýeça MUP-a grada Beo-grada, åiji je zadatak suzbijaçe privrednogkriminala u prestonici. Neobiåno je dasrpska policija hapsi ýude po Crnoj Gori,ali drugaåiji se zakýuåak iz svega ãto je oovom sluåaju dosad saopãteno ne moæe iz-vuñi. Uostalom, pravnu zaåkoýicu koja biovaj nezakoniti postupak opravdala nijeteãko pronañi. Policija je beogradskim re-

dakcijama obznanila sluåaj Zogoviñ isteveåeri oko 22 sata, ãto je takoðe u suprot-nosti sa obiåajima. Saopãteça o hapãeçi-

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

Kako je uhapãen Milan Zogoviñ, koji veñ åetiri meseca odbija dase povinuje odluci Vlade Srbije kojom je smeçen sa mestageneralnog direktora dræavnog preduzeña "Energogas" i kakveveze sa time imaju srpski premijer i "Progres gas trejding"

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.


■ VREME 2315. NOVEMBAR 1997.

▲

rekao je u istrazi. Sporno je to ãto je ugo-vorena izgradça samo 16 stanova, 11 "Ra-dovih" i pet "Energogasovih", a izgraðeno je 40. To je savim normalno, jer je za 16stanova 3,772 miliona maraka malo pre-

teran ceh. Sve je, dakle, poåelo od "Rada".Zogoviña nije moralo da zanima ãto je çe-gov poverilac sklopio ugovor na sopstvenuãtetu, ali je, naruåivaçem stanova za sop-stvenu firmu pod istim uslovima, oãtetio i"Energogas". Pri tome je "Energogas" nakraju dobio samo åetiri stana. Zogoviña ter-ete i da je preduzeñe koje je vodio oãtetio za441.330 nemaåkih maraka gradeñi za sebekuñu u Ulici Josipa Slavenskog u Beo-gradu, ali on kaæe da je za polovinu kuñekoja je pripala çemu dao svoj stan, stansvoje supruge i jedan lokal. Odakle mu to-like nekretnine, nije objasnio. Ukupna ãte-

ta nastala zloupotrebom sluæbenog poloæaja je, kaæe prijava, 4. 213.000 maraka.ODUZIMANJE SABIRANJEM:

Zogoviñevo hapãeçe nije jedini neprijatandogaðaj najnovije privredne afere. MiýanRadoviñ je, recimo, izgubio posao. Ovajsada bivãi sluæbenik opãtih poslova u "Ra-dovom" pogonu "Dorñol-Panåevo" nekoli-ko dana pre hapãeça poåeo je da ãtampipriåa o naåinu rada Branislava Vuåiña. IRadoviñu je bila zanimýiva Crna Gora, gde je Vuåiñ na posledçim saveznim izborimabio poslaniåki kandidat Jugoslovenske lev-ice. Radoviñ tvrdi da tamo, preko preduze-

ña koje je vlasniãtvo çegovog sina, Vuåiñnezajaæýivo pýaåka "Rad", podmiñujuñipritom sve redom, a najpre funkcionereBulatoviñeve DPS (vidi tekst "Afera napomolu"). Spisak onih koji sad åupaju kosezbog toga ãto su imali posla sa "Radom"izgleda da je podugaåak. Pre svih to suzaposleni u ovom uglednom preduzeñu.

"Rad" uglavnom gradi u inostranstvu.U Rusiji, gde gradi zgradu Vrhovnog sudaRusije, dve banke, hotel, ãkole, fabrike, sveu svemu ima ugovorene poslove ukupnevrednosti nekoliko stotina miliona dolara,samo proãle godine je, kaæe Radoviñ, zara-ðeno 38 miliona dolara. Meðutim, "Ra-dovi" graðevinci koji su firmi zaradili toli-ko deviza nisu imali novca da sebi plateput kuñi. Ni u Rusiji nisu niãta dobijali, a to je vaýda zato ãto, ako je verovati Ra-doviñu, kçige kaæu da su za to vreme na-pravili isti toliki troãak. Posao treba dabude plañen gasom, jer je deo gasnog bar-ter-aranæmana izmeðu Srbije i Rusije, pokome se ovaj energent plaña naãom robomi graðevinskim uslugama, a "Radu"zaraðeno treba da isplati "Progres gas trejding", nosilac celog posla, u dinarskoj

protivrednosti. "Rad" se, meðutim, pre-raåunao, pa od toga neñe imati niãta.Zaposleni su se i ranije æalili na poslovod-

stvo koje ima problema sa aritmetikom.Poslovi se kod nas i inaåe uglavnom na-plañuju putem kompenzacije, pa to radi i"Rad". Problem je, kaæu radnici, u tome ãtose redovno deãava da se graðevinski radovi

obraåunaju po znatno niæoj, a roba kojomse plañaju po isto toliko viãoj ceni od træiã-ne, pa je "Rad" uvek na gubitku. Kako bise i kome isplatilo takvo poslovaçe? Uz toalat i materijal do kojih"Rad" uspe da doðe imajuobiåaj da volãebno nestaju,ne privlaåeñi pritom paæçuni poslovodstva ni policije.Ugovor sa "Energogasom"koji bi ãtetu naneo drugojstrani mogao bi se, ako jesve ãto kaæu zaposleni taåno,ubrojati u poslovne uspehe

"Rada". U svakom sluåaju,ova holding kompanija je uvelikim dugovima, ali je Izvrãnom odboruçenih direktora bilo najpreåe da otpustiMiýana Radoviña. "Radov" ugovor sa"Cetiçem" je, dakle, potpuno u skladu sastilom biznismena koji vode ovo predu-zeñe. Åiçenica da je Zogoviñ tako inten-zivno saraðivao sa firmom u opisanomstaçu govori ili da se upuãtao u veliki nep-otreban poslovni rizik, ili da tu nisu åistaposla. Åudno je samo kako to da policijapri svemu tome nema baã nikakvih zamer-ki na postupke "Radovih" rukovodilaca. A

da je, uzgred budi reåeno, Branislav Vuåiñpredsednik koordinacionog odbora zagraðevinarstvo pri Vladi Srbije, jednog umreæi koordinacionih tela preko kojih Vla-da upravýa srpskom privredom.

MAGOVI BIZNISA: Ali, ãta god da je Zogoviñ zgreãio u poslovaçu sa "Ra-dom", tu nikako nije kraj ãteti koju åini.On, izmeðu ostalog, spreåava realizacijuprojekta vrednog 440 miliona dolara. Toli-ko ñe, naime, koãtati izgradça preko 600kilometara gasovoda kroz juænu Srbiju.Magistralni gasovod ñe se graditi u åetirifaze. Izgradça prve, pravcem Pojate – Niã– Dimitrovgrad, kojom ñe se gas dovoditiiz Bugarske i u Pojatama kod Kruãevcasusretati sa gasom koji dolazi iz Maðarske,trebalo je veñ da poåne u junu, ali jepoåetak radova odloæen. Iako svi srpskizvaniånici uporno ponavýaju da se moæepoåeti odmah. Celokupna dokumentacijaprojekta je, pisala je pre dva meseca"Ekonomska politika", zaista spremna, alinije dostupna investitoru. Papiri su kodMilana Zogoviña. Ne radi se o privrednojãpijunaæi, pa ni o prostoj kraði. U Zogovi-ñeve ruke su pali tako ãto je kao dosko-

raãçi direktor "Energogasa" struåçacimazaposlenim u tom preduzeñu naloæio dasnime teren, sve isprojektuju, ugovore otk-

up zemýiãta i nabave sve potrebne dozvoleza izgradçu pomenute deonice gasovoda.Time je "Energogas" oãtetio za preko petmiliona dolara, ãto je znatno viãe od åetirimiliona i dvesta hiýada maraka koje mu se

stavýaju na duãu. Kako? Sav nabrojaniposao koãtao je firmu skoro 10 milionadolara. "Energogas" se odluåio na taj, is-postaviñe se pogreãan potez, jer je tada bio

jedina firma zaduæena zadistribuciju gasa u Srbiji juæno od Save i Dunava.Za eksploataciju vojvoða-nskih gasnih poýa i pro-daju gasa u Vojvodini bio je zaduæen NAP. Tako jebilo sve dok 1992. godinenije osnovan "Progres gastrejding" Ova kompanija

je u uvozu ruskog gasa,koji pokriva tri åetvrtinenaãih potreba za najjeftinijim energentom,u potpunosti zamenila "stare" snage. Os-novni argument bio je da je time udovoý-eno zahtevu ruskog partnera u trgovini gas-om, dræavnom koncernu "Gazprom". Rusisu hteli da umesto tromih i u naplati neef-ikasnih dræavnih kompanija imaju posla saæivahnijom i odgovornijom privatnom fir-mom. Taj zahtev je ispuçen osnivaçemmeãovitog preduzeña åiji su vlasnici "Gaz-prom" i "Progres", preduzeñe åiji direktortada joã nije bio premijer. Od tada maçe

od deset magova zaposlenih u ovom sreñn-om preduzeñu, åiji je direktor ToplicaNedeýkoviñ, bivãi zamenik bivãeg repub-liåkog ministra energetike Nikole Ãain-oviña, ostvaruje godiãçu dobit od skorodeset miliona dolara. U samoj procedurikojom gas iz dubine ruske zemýe dolazi dopotroãaåa u Srbiji nije se promenilo niãta. Idaýe ceo posao prihvata gasa na Maðar-skoj granici i distribucije u zemýi obavýa- ju NAP i "Energogas". Samo je sada "Pro-gres gas trejding" gazda.

ULAGANJE TOPLOTE: Priåa ogasovodu kroz juænu Srbiju je takoðe star-ija od vlade Mirka Marjanoviña. Nije tajnada Rusi, vlasnici najveñih svetskih rezervigasa koji je najjeftinije gorivo i znaåajnasirovina u hemijskoj industriji (gas jeneophodna sirovina u proizvodçi veãtaå-kih ðubriva, recimo), æele da buduñi krakgasovoda koji ñe od Niãa voditi do Pro-kupýa i Priãtine produæe prema crnogor-skoj obali i daýe do Italije. Gas je najveñanada ruske ekonomije. A i mi bismo dostazaradili na transportu. Ne bismo morali dabrinemo za snabdevaçe gasom ako niãtadrugo, a to je vrlo bitna stvar. "Energogas"

je bio deo jugoslovenskog konzorcijumakoji je planirao ostvareçe ove zamisli, kojisu prirodno osnovala preduzeña koja

Spisak onih kojisad åupaju kosezbog toga ãto suimali posla sa"Radom" izgleda

da je podugaåak

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



SPORNI OBJEKTI: Hotel "Admiral"; plac za novi komercijalni centar i zgra-da na Potkoãljunu

posluju sa gasom. U pripremu projekta jeuloæeno skoro deset miliona dolara, ali idosta truda. "Energogasovi" radnici suizradili sto projekata i pribavili 20. 000raznih saglasnosti (trebalo je urediti

odnose sa svim vlasnicima zemýiãta prekokoga ñe proñi gasovod). Ali dæaba. Ne-davno je osnovana firma koja je po svemurod "Progres gas trejdingu", a zove se"Jugorusgas". Akcionari su opet "Gaz-prom" i "Progres", ali se sada kao suosniv-aåi pojavýuju bratski "Progres gas trejding", Naftna industrija Srbije i "Beoban-ka". Ova tvorevina je ukazom preuzelaposao izgradçe juænosrpskog gasovoda."Jugorusgas", gigant koji ima joã maçezaposlenih od "Progres gas trejdinga",nema niãta protiv preuzimaça dokument-acije "Energogasa", jer sa çom radovi

mogu da poånu odmah, a ruske ekonomskeprilike nalaæu æurbu. Novi nosioci projektasu spremni da troãkove izrade dokument-acije priznaju kao deo osnivaåkog kapitalaNIS-a. Ionako u novoosnovano preduzeñeniko joã nije uloæio ni jednog dinara, a ka-moli neke ozbiýnije valute. Ceo posao jevredan oko 440 miliona dolara, a prva eta-pa ñe koãtati 104 miliona. Poãto smo, kaæeVlada Srbije, "Gazpromu" duæni veñ 320miliona dolara za isporuåeni gas, oni susvoj udeo veñ preplatili, a naãi ulagaåinemaju novac koji su ugovorom o osniv-açu obeñali. Naftna industrija ulaæe doku-

mentaciju koja se odnosi na prvu fazuizgradçe gasovoda, a çenu vrednost"Jugorusgas" , kaæu, proceçuje na åetiriprocenta vrednosti cele prve faze. Znaåineãto preko åetiri miliona dolara (ukupanudeo NIS-a u celom projektu je 20 posto).Skoro ãest miliona dolara maçe nego ãto u"Energogasu" kaæu da çihovi papiri vrede.

Naravno da sporna dokumentacija vre-di neãto samo graditeýima te deonice gaso-voda, a to je sada jedino i neprikosnoveno"Jugorusgas". Poãto su jedini kupci, mogusami da odrede cenu – åetiri miliona, i joãneka u "Energogasu" budu sreñni ãto sudobili i toliko. Milan Zogoviñ nije hteo nato da pristane i odbio je da preda traæenepapire. Zbog toga je pre nekoliko mesecismeçen sa mesta generalnog direktora"Energogasa". Ali, dokumentacija nije pro-naðena, a Zogoviñ nikako da progovorigde se ona nalazi. Sada kad su Rusi navalilida vide bar neku vajdu od tolikih isporukagasa koji su Srbi jednostavno spalili, MilanZogoviñ je uhapãen zbog muñkaça sa"Radom" i Vuåiñem. Kako zainteresovaniproceçuju da ñe na ishod ove zategnutesituacije delovati Zogoviñevo hapãeçe i da

li ove dve priåe imaju ikakve meðusobneveze, ne znamo. ■

ZORAN B. NIKOLIÑ

Budva posle smene gradonaåelnika

Afera na pomoluÃta u "lepotici Jadrana" spaja JUL, Jugoslovenski pokretCrnogoraca i DPS – Momira Bulatoviña

donaåelnikom Æarkom Mikoviñem vodiokonspirativan razgovor. To je dodatno raz-buktalo maãtu Budvana koji nijesu mogli u

posledçe dvije godine da odgonetnu ãta seto deãava u Budvi, ko je suspendovao gen-eralni i sve detaýne urbanistiåke planove i

irektor "Ninaveksa" iz Ciriha Ale-ksandar Vuåiñ doletio je u Beo-grad, a potom, u vrijeme privo-D

ðeça çegovog oca Branislava Vuåiña,direktora GP "Rad" iz Beograda, Vuåiñ junior obreo se u Budvi, gdje je sa gra-

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



SPORNI AKTERI: Zlatan Peruåiñ,direktor Beogradske banke, za koga nekenovine ãpekuliãu da se ne pojavljuje u javnosti i Dr Nenad Ðorðeviñ, ovihdana smenjen sa funkcije direktora Republiåkog fonda zdravstvene zaãtite

nekim magnatima iz Beograda omoguñioda u Budvi grade sa sumçivim dozvolama

i joã sumçivijim kapitalom.U Budvi se na tu temu teãko mogu nañisagovornici koji bi da javno govore za no-vine. Jedan od çih kaæe za "Vreme" da sepriåa ni sada ne bi otvorila da sve nijepoåelo da se odmotava u Beogradu, datamo nijesu poåeli da hapse ýude zbog,navodno, greãnih radçi u Budvi i nadrugim djelovima crnogorske obale. Satim koincidira i smjena gradonaåelnikaBudve Æarka Mikoviña, inaåe, pristaliceMomira Bulatoviña. Smjena je obavýenabez nekog vaýanog javnog obrazloæeça, aizvori "Vremena" tvrde da je Mikoviñu

protivniåka strana nudila da jednostavnopodnese ostavku i da se izbjegnu sve ãpe-kulacije. Mikoviñ je, meðutim, smjenu

doveo u vezu sa politiåkim revanãizmom,dok je gradom ali i u nekim medijima,

kolala priåa da je smjena uslijedila upravozbog malverzacija prilikom gradçe, ãto jeMikoviñ, opet, demantovao na konferencijiza ãtampu. Niko joã nije pomenuo istragu obudvanskim poslovima beogradskih mag-nata dr Nenada Ðorðeviña, oca i sinaVuåiña, pa ni o pripremýenim odlukamaza dodjelu placeva dr Miliji Zeåeviñu i Zla-tanu Peruåiñu na Svetom Stefanu, vrijed-nosti oko 3 miliona maraka. Akteri ovihafera, meðutim, neumitno se pokazalo, pri-padnici su JUL-a, DPS-a Momir Bula-toviñ, te Jugoslovenskog pokreta Crnogo-raca, viãe nego bliskih saradnika na aktuel-

noj politiåkoj sceni.No, Budvane zanima ãta ñe se pokazatina kraju klupka koje je poåelo da se odmo-

tava oko objekta "Ninaveksa" u Pot-koãýunu, oko ustupaça lokacije "Radu" za

izgradçu robne kuñe i komercijalno-poslovnog centra u Budvi, te hotela "Ad-miral" u vlasniãtvu dr Nenada Ðorðeviña,kao i zakupa dijela ostrva Havaji i dodjeleplaceva u zoni Svetog Stefana.

A u Potkoãýunu, iznad Slovenskeplaæe, na placu Stanka Gigoviña, predsjed-nika opãtinskog rukovodstva partije Mo-mira Bulatoviña, niåe poslovno-stambeniobjekat "Ninaveksa" za træiãte, projektnepovrãine od oko 4000 metara kvadratnih.Objekat je svojom visinom, kako uvjerava- ju kompetentni sagovornici "Vremena",iskoåio iz okvira predviðenog urbanis-

tiåkim planom, a opãtinsko odobreçenaruãio je izvoðaå podizaçem joã jedneetaæe. Budvani nijesu mogli da shvate da je

▲

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



u interesu opãtine da pod hitno izvrãi "izu-zimaçe zemýiãta" u svoju korist, kako bise do pomenute parcele napravio pristojanput, kao i neviðeno angaæovaçe opãtinskihsluæbi da gradça ãto prije poåne. Jedan

odbornik, pak, kaæe da mu nije jasno kak-vu je korist opãtina od svega imala, jer, ko-munalije nijesu plañene keãom. I ne samoda tako nijesu plañene, veñ su odreðene poveoma niskoj cijeni i pitaçe je koliko je odtog iznosa posredno kompenziralo post-avýaçem nekih ureðaja na poãti zakablovsku televiziju, kao i radovima unekim uåionicama Ãkolskog centra. Dru-gih para od komunalija za Vuåiñev objekatopãtina nije vidjela jer su ugovori u fiocidosadaãçeg predsjednika Æarka Mikoviña,tvrdi odbornik opãtine Budva i pita da li jemoæda zbog toga Vuåiñ hitno doãao u Bud-

vu da se vidi sa Mikoviñem prije çegovesmjene.U Mikoviñevom dæepu je i istina o sta-

tusu lokacije usred Budve, izmeðu poãte itrænog centra, povrãine od oko 15.000 met-ara kvadratnih, ustupýene GP "Rad" joãproãle godine. Rijeå je o lokaciji pred-viðenoj za izgradçu Robne kuñe i komer-cijalno poslovnog centra, povrãine 35.000metara kvadratnih, a radovi bi trebalo dapoånu joã u septembru proãle godine.Lokacija, meðutim i dan-danas stoji netak-nuta i veñ nekoliko mjeseci ima inicijativa

da se ona oduzme i ustupi nekom drugom.No, to ñe, po svemu sudeñi, iñi malo teæe."Lokacija je 'Radu' dodijeýena na predlogÆarka Mikoviña", kaæe odbornik SO Bud-va. "Mikoviñ nas je ubjeðivao da je to

izuzetno dobar potez za opãtinu, jer poredkomunalija opãtini je pride obeñano joãmilion maraka. Provjeravao sam i utvrdioda opãtina nije dobila ni komunalije ni tajmilion maraka, ali i da je potpisani ugovoro prenosu lokacije na 'Rad' u dæepu Mik-oviña. Mi smo åuli priåu da je taj ugovorposluæio da 'Rad' dobije veliki kredit.Ãtaviãe poåetkom godine su nas uvjeravalida nema razloga za sumçu, jer su pare le-gle i poåeñe se gradça do marta, a ovihdana jednom upuñenom åovjeku se omak-lo, pa je rekao da je 'Rad' pokuãao da obrnete pare i da je pitaçe da li ñe ih uopãte pov-

ratiti. Ne znam gdje su te pare prelivene,odnosno da li se ona zgrada 'Ninaveksa' gra-di tim parama", kaæe isti odbornik.

Hotel "Admiral", vlasniãtvo dr NenadaÐorðeviña, veñ dva mjeseca je bez upo-trebne dozvole. Odluku o tome donio jenadleæni opãtinski organ, poslije interven-cije republiåkog inspektora koji je poniãtioelektroenergetsku saglasnost za taj objekat.Afera sa tim objektom nije novijeg datu-ma. Miodrag Burzan, bivãi ministar za ur-banizam u Vladi Crne Gore, u izjavi za"Vreme" kaæe da je on prije åetiri godine

formirao dokument-aciju na osnovu koje je Æarko Mikoviñnaloæio inspekciji daporuãi terasu objektadr Nenada Ðorð-eviña. "To je i ura-ðeno", kaæe Burzan,"ali bilo je to prije åe-tiri godine, kada uBudvi na primorjunije bilo bespravnegradçe. Tada sam izMinistarstva suspen-dovao arhitektu Ste-vana Borozana, kojinakon mog odlaskasa ministarske du-ænosti postaje glavniarhitekta u Budvi idonosi rjeãeçe daÐorðeviñ obnoviporuãenu terasu. Åu-dno je, kaæe Burzan,da je takva odlukadonesena uprkos åi-çenici da zakon nijepromijeçen i uprkos

åiçenici da se radiloo prekoraåeçu urba-nistiåkog rjeãeça".

Dr NenadÐorðeviñ je ovaj objekat ura-dio po svom ñefu i viãe mu niãta nije staja-lo na putu, ali pitaçe je kakva ñe çegovasudbina biti s obzirom na to da je sa poli-tiåke scene otiãao Æarko Mikoviñ, i ãto tek

treba da se proåeãýaju neke radçe okodobijaça raznih dozvola. Za sada objekat je bez upotrebne dozvole, a ostaje da sevidi kojim parama i pod kojim uslovima jedr Nenad Ðorðeviñ zakupio dio ostrvaHavaji i hoñe li tamo ãta graditi s obziromda mu zakup traje 99 godina.

Ipak, malo je objekata podignutih uBudvi u posledçe vrijeme koji ne izaziva- ju znatiæeýu graðana. Budvani kaæu da jekrupnije poslove razrjeãavao Mikoviñ i ar-hitekta Borozan i da za çihove poteze tre-ba vezati naruãavaçe urbanistiåkog planaovog grada ali i punu devastaciju izuzetno

vrijednih lokacija u gradu. Budva nijeodoýela najezdi graditeýa, ãto se vidigolim okom, a sada se pokuãava otkritikako je do svega toga doãlo i kome je ãtaobeñano.

Sagovornik "Vremena" tvrdi da drNenad Ðorðeviñ pa i mnogi drugi biznis-meni iz Beograda nijesu mogli tek tako daprivole opãtinare na saradçu, ali da je to zapola sata razgovora sa Mikoviñem razr- jeãavao dr Milija Zeåeviñ. Zeåeviñu i Zla-tanu Peruåiñu su obeñani placevi iznadSvetog Stefana vrijedni, govori se, oko 3miliona maraka, ali niko pouzdano ne znada li je trebalo da ih dobiju besplatno odBudve ili da ih za çih otkupe oni kojimasu oni pomagali pri razrjeãavaçu proble-ma.

Kakve su tu transakcije pravýene ikome je ãta darovano, tek ostaje da se vidiisto kao i da li ñe se usvojiti predlozi Mik-oviñevih odluka o dodjeli i zamjeni placevana podruåju opãtine Budva. To je trebaloda se razrijeãi za Mikoviñevog mandata, aliposlije çegove smjene, pored opãtine jedemonstriralo nekoliko stotina graðana,veñinom onih kojima je obeñano da ñe

dobiti atraktivne lokacije u zoni SvetogStefana. Budvani tvrde da je tim obeñaçi-ma kupovana naklonost graðana i da su uminuloj kampaçi najgrlatiji propagatoripolitike Bulatoviña bili upravo potencijalnivlasnici novih placeva. Vidjeñe se i da li jei dr Milija Zeåeviñ, kao predsjednik Jugo-slovenskog pokreta Crnogoraca svojim an-gaæovaçem odraðivao buduñe uæivaçe naSvetom Stefanu i kako ñe se rasplesti bud-vansko klupko JUL-a, Jugoslovenskogpokreta Crnogoraca i DPS-a Momira Bu-latoviña, isto kao i konaåni spisak onih kojisu po ocjeni struåçaka u posledçe dvije-

tri godine nanijeli neprocjeçivu ãtetu Bud-vi. ■

RADOJICA SLAVICIN

A.G.A.KRIMINALISTIÅKAÃKOLA

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.


Ne dozvolite da

vas vreme pregazi.

Za svega 100 dinara dobiñete 35 najnovijihbrojeva "Vremena" i

10 specijalnih dodataka u Acrobat PDF-

formatu. Tu su svi tekstovi i sve fotografije,ukljuåujuñi i nas- lovnu stranicu u boji.Na CD-u se nalaze i besplatan Acrobat-åi- taå, indeksirana baza

podataka za brzo pronalaæenje onoga

ãto vam treba i kratko uputstvo, tek da se na ð e

Budite u toku!Kupite 35 najnovijih

brojeva "Vremena"

na CD-u i sve ñe

vam biti jasno!

N A R U D Æ B E N I C AOvim neopozivo naruåujem kompakt- disk sa 35 najnovijih brojeva "Vremena", 10 dodataka, åitaåem,bazom podataka i uputstvom

Ime i prezime

Adresa

Potpis

Uz narudæbenicu obavezno priloæiti potvrdu o uplati (100 dinara za jedan CD) u korist NP “Vreme” – Beograd,æiro raåun 40804-603-7-31530. Komplikovano? Doðite liåno u redakciju "Vremena", Miãarska 12 (joã bolje)

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Gra|anima BiH

u inostranstvuIzbori za Narodnu skupãtinu

Republike Srpske 1997. godine

ñe da se odræe

22. i 23. novembra 1997. godine

Ako ste se registrovali da glasate za opãtinu u

Republici Srpskoj u septembru na opãtinskim

izborima 1997. godine tada imate pravo glasa i na

sledeñim izborima za Narodnu skupãtinu.

Pratite poãtu ili novine za viãe informacija.

Za dodatne informacije nazovite deæurnu

telefonsku liniju u Beåu:

431-503-6660 ili

431-503-6661

glasawemgovorite o s c e

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



ao i svaka ureðe-na pravna dræa-va, Srbija pose-

duje sve neophodne ins-titucije sistema: predse-

dnika -(doduãe, samo vi-rtuelnog åekamo da seotelotvori 7. 12...), skup-ãtinu i, naravno, vladu.Vlada Srbije posveñujesve svoje aktivnosti sve-opãtem boýitku graðanaSrbije, a çeni vredniministri danonoñno mis-le i rade na polzu naro-da. Narod ume da cenitu dragocenu ulogu Vla-de Srbije i çenih virtu-oznih ministarstava, ali

novinari åak i oni izproreæimskih medija skloni su isuviãe komot-nom odnosu prema na-ãim preumornim minis-trima. Navikli na anar-hoidnost svoje bizarneprofesije, oni se nikakone trude da tim plemen-itim ýudima, tako æeý-nim ýubavi i paæçe, pokaæu koliko ih uva-æavaju i koliko su im zahvalni. Vlada jeodluåila da takav nedostojan manguplukviãe ne toleriãe. Nadleæni sluæbenici dræav-

nih institucija ubuduñe ñe, ako je suditi po jednom proãlonedeýnom dogaðaju, egze-mplarno disciplinovati razbaãkarene press-bekrije, pokazavãi im, usput, gde im jemesto: "Predvodeñi vladinu delegaciju ko-

ja je doãla na konferenciju za ãtampu (kojusu åinili Mirko Marjanoviñ, predsednikvlade, Slobodan Raduloviñ, potpredsednik,Dragan Tomiñ, ministar koordinator, Mi-lan Beko, ministar za vlasniåku transfor-maciju, Borislav Milaåiñ, ministar finansi-

ja, dr Jovan Baboviñ, ministar za poýopri-vredu i Æivota Ñosiñ, ministar za industri-

ju), ãef protokola je strogim glasom zat -raæio od novinara da u znak pozdrava us-tanu. Uz opãte gunðaçe, novinari su, ug-lavnom, to i uåinili." ("Naãa Borba" od7.11. 1997)

Navedeni tekst "antrfile" veñeg ålan-ka naslovýen je "Novinari kao ðaci". Ve-rovatno bi se institucija u kojoj se nareåenascena odigrala mogla, sledeñi ideju naslo-va, nazvati paåjom ãkolom politiåke korek-tnosti na srpski naåin: biti poli tiåki korek-tan ovde znaåi u svakom trenutku pokazativlasti da je bezmerno i ceniã i voliã, i da sene stidiã iskazivaça svojih neænih os-

eñaça. To da vladini protokol-majstori tre-tiraju novinare kao ðaåiñe-prvaåiñe, a min-istri se ne bune protiv takvog tretmana,

K samo pokazuje da jegraðanin ovde u staçu permanentne neodras-losti, veåito mali predzastraãujuñom i nedoku-

åivom Silom Vlasti.Novinar koji, u ime gra-ðanstva iliti javnosti,sluæbeno dolazi u sluæbene prostorije Vlade,ne bi li kao opunomo-ñeni izaslanik poreskihobveznika priupitaoministre ãta su ovih da-na uåinili na planu usre-ñivaça naroda, ne moæeda saåuva ni elementar-no dostojanstvo ako muse odmah pokaæe da je

tu samo da sluãa, ñuti izadivýeno trepñe okica-ma sluãajuñi oratorskeistupe pametnih åika izvlade. Suptilnom ãefuprotokola (ili kako seveñ zove Marjanoviñevceremonijal-majstor)treba biti, u izvesnomsmislu, zahvalan, poãto

je pokazao zadivýujuñe odsustvo l icemer- ja. Ministri su ponosno proãetal i kro zstojeñi ãpalir bivãih druãtveno-politiåkihradnika, ne nalazeñi niãta åudno u tome.

Pitam se da li je neko od çih, sedajuñi zakonferencijsku "katedru", napravio onajåuveni superiorni gest kojim Bard poka-zuje oboæavaocima da im je, sada, dozvoý-eno da sednu?! I ãta je, uostalom, bilo saonima koji nisu ni ustali: da li su imoduzete akreditacije za ulazak u VladinHram, da li su çihovi roditeýi pozivani nainformativni razgovor ("vaã mali se nevas-pitano ponaãa, i druæi se sa sumçivci-ma"...), ili je, kojim sluåajem, Vlada posla-la protestne note çihovim redakcijama,æaleñi se na neåuvenu izveãtaåku drskost,uporedivu jedino sa, boæe me prosti,neustajaçem na umilne tonove dræavnehimne...

Ne treba, ipak, biti nepravedan:ovakvoj vlasti sve treba oprostiti, ponovozavetnoj preporuci, jer ne zna ãtaåini. Pravu uvredu svom poslu naneli sunovinari koji su pokorno ustali na ober-kelnersko brundaçe revnosnog pro-tokoldæije: ritualno gunðaçe kojim jeproprañeno posluãno podizaçe çihovihpozadina samo je bedan alibi za ýiga-vost, tako kvalitetnu da bi od çe mogaoda se pravi vrhunski æ ele. Ali, dæaba: od

ovolike býutavosti i najalaviji ostajubez apetita. ■

TEOFIL PANÅIÑ

Dnevnik uvreda

Novinarski

ustanak

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



LJUDI I VREME

Izjava nedelje

MILAN MILUTINOVIÑ,predsedniåki kandidatlevice, prilikom susreta sa

opãtinskim glaveãinama SPS("Blic", 10. novembar 1997)

"Mi smo spasili narod i dræavu! Imamo odgovor na sva pitaça! Nemojte oåekivati od mene da unarednih 28 dana ja sve to ob- jasnim narodu i idem iz mesta umesto. To neñu!"

DUBRAVKA MELKA,proroåica, poznatija kao VAVA, upitana ãtamisli o ãansama Milana Milutinoviña da pobe-di na predsedniåkim izborima, odstupila je odtradicionalno nepristrasnog stava karakteris-

tiånog za çenu profesiju, pa je ne samo pro-rekla Milutinoviñevu blistavu buduñnost nego isaopãtila da ona sama takav usud pozdravýa:"Neka mi niko ne zameri ãto æelim i prog-noziram pobedu Milana Milutinoviña naizborima. On je poznati diplomata [prorociuvek znaju viãe nego obiåni graðani, prim.ur.],govori strane jezike, a i deluje poãteno."

RATKO DMITROVIÑ,novinar, u svojoj kolumni dao je kratak æivopisOlivera Dragojeviña i izrazio nevericu da jeovaj umetnik iz susedne Hrvatske u Srbiji pop-ularniji od domañih zvezda kakve su Dragan

Stojniñ i Leo Martin: "Jedan mladi kolega nazvao je iz Beograda Olivera Dragojeviña unameri da sa dotiånim napravi intervju. To je onaj suvoçavi tip iz Splita, svojevremenozabavýaå švedskih i danskih penzionera na turistiåkim brodovima, koji se krajem sedam-desetih vratio u Split i svirao klavir po gostionama, izbegavajuñi da peva po izriåitoj zab-rani šefa sale, sve dok mu Zdenko Ruçiñ nije dao pesmu 'Moj galebe', pre toga odbijenuod trojice pevaåa.

Ostalo je legenda i bogatstvo, a to je, kako bi drugaåije, išlo preko Beograda. Danassve 'krugovalne postaje' u glavnom gradu Srbije, osim Radio Beograda, nekoliko putadnevno puštaju pesme, nove i stare, Olivera Dragojeviña. Ima ih koji tvrde, a ja u to neverujem, da se u Srbiji Dragojeviñ prodaje boýe od Dragana Stojniña i Lea Martina, da seovde proda više çegovih CD-a i kaseta nego u Hrvatskoj. To je bio dovoýan razlog onommomku da nazove Dragojeviña, saopšti mu podatke oko popularnosti u Srbiji sa na-pomenom kako ga ýudi i daýe vole i da zatraæi mišýeçe o tome od dotiånog gospodina.On je rekao: 'Ja sa tim nemam ništa' i spustio slušalicu. Na moje veliko zadovoýstvo."

IVANA ÆIGON,glumica, rado odgovara na pitaça kojojnaciji pripada. Kako je reå o stvari znaåa- jnoj ne samo za mladu umetnicu nego i zaãiru javnost, gospojica Æigon ponovo ima

mesto u rubrici "Ljudi ivreme": "Pre svegasam Slavjanka. Vaspi-tavana sam u toj kulturi(iz koje se Slovenija po

mnogo åemu izdvojila).Znam da negde postojeAlpe, da je Slovenijalepa, ali ne znam ni reåislovenaåkog, veñ samod detiçstva æelela danauåim ruski jezik.Zaista se oseñam Slav- jankom i Jugosloven-kom i Srpkiçom i

Crnogorkom (pobogu, moj praðed MitarMartinoviñ bio je ðeneral, premijer vlade iministar vojni u doba balkanskih ratova), apo krãteçu sam, ako baã hoñete, Ruskiça.Sve u svemu, po duãi sam bliæe onoj straniodakle izlazi Sunce." ("Veåerçe novosti")

RATKO KRSMANOVIÑ,lider jugoslovenskih komunista i istaknuti ålanJUL-a, evocira uspomene na dogovor do-bronamernih ýudi koji je urodio znatnim brojemJUL-ovih mandata: "Raspodela mandata je dogo-vor pre svega dobronamernih ýudi. Kada se takviýudi dogovaraju, ne ostaje nikakvog mesta zanezadovoýstva, pa ni za špekulacije. Po logicistvari, kad je u pitaçu levica, uåešñe u parlamentui raspodela mandata nije radi nekih personalnihafiniteta, veñ radi ýudi koji su dali povereçe timpolitiåkim partijama. JUL do sada nije imao pred-

stavnike u republiåkom parlamentu, pa je i iz tograzloga ovaj broj mandata znaåajan. Nagaðaça izlurada oåekivaça o nesporazumu na levici supusta æeýa protivnika i desnice." ("Argument")

DRAGAN TOMIÑ,predsednik kompanije "Simpo" i ministar koordi-nacije u Vladi Srbije, pokazuje kako istovre-menost çegovih direktorskih i ministarskih funkcija ne ãkodi ni "Simpu", ni Vladi, ninjemu samom, niti narodu uvek æeýnom novog nameãtaja: "Neprijatan býesak koji sedogodio skokom kursa nemaåke marke nestañe, a mere koje je preduzela Vlada, nad-am se, kazniñe one koji su tome doprineli.

[...] Nismo meçali cene od kada je porastao kurs marke, veñ ñemo od sutra davatipopust od 20 odsto za nameãtaj od ratana, deåije krevetiñe, regale i drugu vrstu robe.

Hoñemo da im pokaæemo da cene moraju padati i da nameãtaj treba da postane dostu-pan ãirokom krugu potroãaåa." ("Naãa Borba")

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



PREDRAG MILINKOVIÑ,najpoznatiji anonimac jugoslovenskog filma: "Ponekad se oseñam kao zastavnik JNA kojeg sam ig-rao u filmu Æivojina Plavloviña 'Janez'. Niti je on neãto stekao, niti sam ja dobio honorar za snimaçe."

Boraveñi u Moskvi na meðunarodnom filmskom festivalu, Milinkoviñ je uspeo da se sretne saRobertom de Nirom; tada je de Niru poklonio kutiju "Klasika"i uruåio mu biografiju jednog naãegznamenitog, ali meðunarodno joã nepriznatog zemýaka: "Dao sam i svoj scenario, neverovatnupriåu o ãoferu Al Kaponea, poreklom iz naãih krajeva, åija sudbina prevazilazi sve ãto je do sadaRobert de Niro igrao." ("Politika")

NT PLUS,sedmiåno, kako mu samo ime kaæe, glasilo, objavilo je storiju o pokušaju atentata na vršioca najvišeduænosti u Srbiji i opisalo kako otada jedan anonimni graðanin stavýa glavu u torbu poradi toga da bivršilac duænosti i nakon atentata fruštukovao onako kako je navikao: "Predsednik Skupštine i vršilacduænosti predsednika Srbije Dragan Tomiñ godinama ujutru kupuje kifle i hleb kod Pere pekara uUlici maršala Tolbuhina, prekoputa restorana "Vltava", a u blizini svoje kuñe. Pre nekoliko dana, kada je ulazio u pekaru, za Draganom Tomiñem je poletela cigla koja je razbila izlog. Otada, po hleb i pe-civo dolazi samo šofer Dragana Tomiña."

ILIJA ÐUKIÑ,bivãi (Paniñev) ministar inostranih poslova i ålan Politiåkog save-ta Demokratske stranke, smatra da predsedniåki kandidat leviceu Srbiji "nije poznat" (ne precizirajuñi je li to hendikep ili pred-nost): "Ako je reå o politiåkom ugledu, bez ikave æeýe dauvredim Milana Milutinoviña, on u Srbiji nije poznat. On spadau red ýudi koji su proãli kroz partijski aparat bivãe Jugoslavije,uz to ima veoma tesne kontakte sa braånim parom Miloãeviñ-Markoviñ. Mislim da je kýuåni kriterijum za nominaciju MilanaMilutinoviña kao kandidata leve koalicije na predsedniåkimizborima bilo liåno povereçe, a ne politiåki prestiæ. Liåno nemislim da Milutinoviñ ima velike ãanse na izborima, pre bih otvorio pitaçe ãta je stvarniciý ovih izbora. Da se izabere predsednik ili da se dokaæe da to nije moguñe i da se otvorimoguñnost upravýaça Srbijom preko dekreta i ukaza." ("Demokratija")

VUK BOJOVIÑ,direktor Zooloãkog vrta i televizijski vodit-eý, obradovao se, poput pravog domañina irodoýuba, teletu koje je sa junicom holan-dske provenijencije zaåeo çegov mezimacJablan: "Jablan je kao tele napustio

grmeåke proplanke i stigao u grad. Onvuåe pedigre joã iz vremena Petra Koåiña isin je trostrukog pobednika Grmeåke ko-ride[!]. Bio je malo zbuçen kada je doãaou varoã, sve mu je delovalo neobiåno, pasmo mu, da ne bipatio, doveli jed-nu rasnu junicu,holandskog pore-kla, plave krvi, damu pravi druãtvo.Raåunali smo dasu joã mladi, dañe se samo druæi-ti, meðutim, Ja-blan nas je izne-nadio – postao jeotac.

Moram pri-znati da mi je odtada joã draæi.Uåestali smo dase druæimo, i sva-ki put kad gaobiðem izgleda mi sve lepãi i snaæniji. Ja-blan je izborio mesto meðu najlepãim ek-sponatima zooloãkog vrta. Uæiva u svojim

beogradskim danima, ali nisam siguran dau svojoj glavi i danas ne nosi krajolike izrodne Bosne." ("Demokratija")

NEBOJÃA ÅOVIÑ,lider Demokratske alternative, imao je za Vuka Draãk-oviña jednu dobru i jednu rðavu vest. Evo dobre: "Gospod-in Draãkoviñ je bio zabrinut zbog moguñnosti da pobediMilutinoviñ ili Ãeãeý, ali sam mu rekao da se ne plaãi, sobzirom da su i jedan i drugi predstavnici opcije politiåkeproãlosti Srbije. Oni su odlazeñi ýudi. Srbiji treba neãtonovo. Srbiji ne treba predsednik-voða, veñ predsednik kojiñe biti odani sluæbenik svih graðana. Videli smo kako smoproãli sa voðama."

Druga vest: "Demokratska alternativa ne moæe podræatinijednog predsedniåkog kandidata. Gospodinu Draãkoviñusam rekao da je u ovakvim uslovima çegova ærtva nepo-trebna." ("Blic")

DUÃKA DRAGIÑEVIÑ,balerina, prvakiça Narodnog pozorišta u Beogradu:"Mi nismo bili pod sankcijama kada sam ja ušla u pozo-rište, pa nikamo nismo išli. Na lestvici svetskog rejtingami smo odavno pali i za nas se ne zna. Svet je velika pi-

jaca na kojoj mi nemamo svoje produkte. Znaåi, mora-mo se konaåno tamo pojaviti i pokazati šta imamo. Koñe to uåiniti, ko je zaduæen za našu promociju, ja to neznam. Ali znam da baš tako treba åiniti. Mi smo tu daradimo, a neko drugi da odluåi da li to uopšte treba ovoj

zemýi ili smo mi ovde višak. Jer, moguñe je da jesmosuvišni, ko zna."

JABLAN uhvañenobjektivom ne-poznatog paparacapodno Grmeåa

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



SVETAntiiraåka koalicija, drugi put

Sadam igra "va banque" Najnoviju krizu na relaciji SAD – UN – Irak svesno je izazvao Sadam Husein, kada je doãao do uvereça da Amerika neñe dozvoliti skidaçe sankcija Iraku sve dok je on na vlasti. Ratna opasnost nad Irakom dramatiåno seuveñava poåetkom ove sedmice. Nosaå aviona USS nimic nalazi se u Zalivu i ustaçu pune borbene gotovosti, baã kao i iraåka vojska. Sadamova strategijazasad se svodi na to da Amerikance prikaæe kao agresore, pa se javno pripremana "odbrambeni rat". U með uvremenu, u Savetu bezbednosti se razmeçujuuvrede. Iraåki ãef diplomatije Tarik Aziz nazvao je Medlin Olbrajt laæovom

(prethodno je ona ovaj "kompliment" uputila Sadamu). Husein nema ãta daizgubi u najnovijem odmeravaçu nerava, dok Amerikanci moraju da voderaåuna o kolebaçima unutar nekad sloæne antiiraåke koalicije.

Anan, poslije prvih konsultacija u Savjetubezbjednosti oko iraåke krize, u ponedjeý-ak 10. novembra. Sjednica se nije okonåa-la do slaça ovog broja "Vremena" u ãtam-pu, a o çenom ishodu teãko je nagaðati.

Generalni sekretar UN bio je nemoñanda uspjeãno posreduje izmeðu dvanaroguãena i dokazana neprijateýa – SADi Iraka. Odbacujuñi prisustvo Amerikanacau ekspertskom timu koji vrãi inspekcijuiraåkog naoruæaça, Bagdad je, sudeñi poameriåkom reagovaçu, stavio prst u oko

Vaãingtonu. Sam Irak naãao se u neobran-om groæðu.

"ÆRTVOVANJE ILI ROPSTVO":Iraåki predsjednik Sadam Husein nije na-vikao da pred svojim sunarodnicima is-padne slabiñ. Svoj vojni poraz poslije in-vazije Kuvajta 1991. godine podanicima jeobjasnio kao hrabrost, jer se suprotstavionajmoñnijim zemýama svijeta okupýenim

u antiiraåkoj koaliciji. Koliko je to koãtaloobiåne graðane pokazuju podaci o nekoli-ko stotina hiýada umrlih od gladi ili ne-

nije stalo da Irak bude stabilan i jak, nesamo zbog opasnosti koja bogatimarapskim susjedima prijeti od takvedræave, nego i zbog åiçenice da Izrael ne

dozvoýava bilo kojojarapskoj zemýi da mu sepribliæi u naoruæaçu ivojnoj operativnosti. Zbogtoga Sadam Husein alarm-antno poruåuje da çegova

zemýa mora da izabereizmeðu "ærtvovaça i rop-stva". Sudeñi po velikombroju javnih skupova "di-rigovane" podrãke, i ovogaputa spreman je na sve.

OKRUÆENJE: Irakse nije nikada nalazio ugorem okruæeçu. Turska je åestim upadima na çe-gove sjeverne teritorije,koristeñi kao povodprogone Kurda, pokazalada u svom susjedu gleda

"raçenog neprijateýa"; saIranom ima bezbroj ner-aãåiãñenih raåuna; sa Siri- jom je u ideoloãkom konf-liktu, a Jordan je joã prije

dvije godine digao ruke od Sadama Husei-na, dajuñi privremeni azil çegovim zetovi-ma, visokim vojnim funkcionerima, koji suse pobunili protiv çega (oni su kasnijeubijeni po povratku u zemýu).

Isto tako, unutraãçu stabilnost Irakanaruãila je i vojna pobuna u Abu Garibu(1995), mada je te dogaðaje zvaniåniBagdad demantovao. O izrazito neprijateý-

skom odnosu arapskih zalivskih zemaýada se i ne govori.

Povodom najnovijih dogaðaja, jedino

"K ada Irak ispuni zahtjeve UN,Savjet bezbjednosti ñesasluãati æalbe Bagdada",saopãtio je kratko prvi åovjeksvjetske organizacije, Kofi

dostatka lijekova zbog meðunarodnihekonomskih sankcija. Primjer Iraka je jed-na od potvrda da te vrste sankcija najviãepogaðaju obiåne smrtnike, te da u mnogim

sluåajevima joã viãe uåvrãñuju vladajuñuoligarhiju.

Åinilo se da ñe sporazum sa UN o izvo-zu ograniåenih koliåina nafte "za hranu ilijekove" bar donekle umaçiti katastrofal-nu socijalnu i zdravstvenu situaciju.

Dogaða se neãto sliåno kao na Bliskomistoku: kad god se napravi jedan korak kamiru, odreðeni faktori svojim postupcima

mirovni proces vrate dva koraka nazad. Usluåaju Iraka situacija je åak kompliko-vanija. Naime, nijednoj zemýi u regionu

R E U T E R S

VEÅITI NEPRIJATELJ: Sadam Husein sa saradnicima

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



CNN na bagdadskom krovuNajnovije zaoãtravaçe u ãestogodiãçoj napetoj istoriji odnosa

SAD i Iraka poåelo je krajem oktobra kada je Irak naredio svimAmerikancima koji rade za inspekcijski tim UN zaduæen za kon-

trolu iraåkih programa naoruæaça (UNSCOM) da napuste zemýuu roku od nedeýu dana. Prkoseñi Sjediçenim Dræavama i UN, vla-da Sadama Huseina takoðe je zahtijevala da SAD obustave ãpijun-ske aktivnosti letjelica U-2 nad iraåkom teritorijom koje UN-SCOM koristi u potrazi za zabraçenim iraåkim vojnim programi-ma. Na samom poåetku ove najnovije krize, Dæejms P. Rubin,portparol Stejt departmenta, upozorio je na potencijalno teãke kon-sekvence iraåkog poteza koji predstavýa napad na temeýe sistemaUN. U okviru tima UN radi 10 ameriåkih dræavýana. Istovremeno,pojavili su se pojaåani znakovi podjela u koaliciji koja je prije ãestgodina uspjeãno istjerala Irak iz Kuvajta. Sveobuhvatne meðunar-odne sankcije protiv Iraka, koje su kroz åitav ovaj period na snazi,mogu biti ukinute tek kada Irak javno dokaæe istraænom timu da jeuniãtio sve bioloãko, hemijsko i nuklearno oruæje koje posjeduje,

kao i kapacitete za çegovu proizvodçu, uz podnoãeçe dokumen-tacije o obustavýaçu programa razvoja strateãkih projektila.LAÆI I PROKLETE LAÆI: Australijanac Ronald Batler, iz-

vrãni direktor UNSCOM-a, i çegov prethodnik Ãveðanin Rolf Ekus kaæu da je u toku ãest i po godina koliko se Irak nalazi podsankcijama, iraåka vlada saopãtavala inspektorima laæi i poluistine,sakrivala ili uniãtavala dokaze i dokumente, te zabraçivala inspe-ktorima da razgovaraju sa sluæbenim licima i zaposlenima uiraåkim postrojeçima koji bi mogli dati potrebne informacije.

Glavna preokupacija predsjednika Klintona je da odræi meðun-arodnu koaliciju protiv Iraka koja je poåela da slabi nakon na-

jnovije Sadamove provokacije. U pitaçu su mnogo ãiri problemiuloge sistema kolektivne sigurnosti UN za koje je Zaýevski rat1991. predstavýao presedan u smislu nove uloge Savjeta bezbjed-

nosti u posthladnoratovskom periodu."Ovo je iraåki napad na Savjet bezbjednosti UN i same

Ujediçene Nacije", kaæe Bil Riåardson, ameriåki ambasador prisvjetskoj organizaciji. Ameriåki mediji posebno su kritiåni premaulozi Francuske i Rusije, åije naftne kompanije imaju u perspektiviunosne poslove sa Irakom nakon eventualnog ukidaça sankcija.Amerika prebacuje ovim zemýama politiåko sýepilo i zanemar-ivaçe dugoroånih interesa sigurnosti u regionu. Sam Sadam

Husein, gledano iz ovdaãçe perspektive, vrlo vjeãto igra na tu kar-tu, kao i na to da åak i ameriåki saveznici u arapskom svijetu preb-acuju Vaãingtonu da uvijek gleda kroz prste Izraelu, a Sadamu nemoæe nijednom.

"NEUTRALIZACIJA": "Vaãington post", u nedjeýnom re-dakcijskom komentaru posveñenom pitaçu ostanka ameriåkih tru-pa u Bosni nakon juna 1998, navodi iraåki sluåaj kao primjer ãta sedeãava kada se jednom zapoået posao ne obavi do kraja. Ovo je ja-sna aluzija na potrebu neutralisaça iraåkog lidera, ãta god taj ter-min podrazumijevao. Predsjednik Klinton, pak, smatra da ne bibilo mudro iskýuåiti nijednu od opcija. Jedan od viãih zvaniånikaPentagona izjavio je da ñe svako iraåko dejstvovaçe protivameriåkih ãpijunskih aviona U-2 biti smatrano "aktom rata". Upo-treba ove fraze izazvala je nervozu meðu pravnicima u Stejt depart-

mentu, koji kaæu da ove rijeåi imaju svoje precizno znaåeçe umeðunarodnom pravu i da se ne mogu primjeçivati u sadaãçojsituaciji. Klinton je sa svoje strane pozvao UN da poduzmu "vrlosnaænu i nedvosmislenu akciju" kako bi prisilile Irak da prihvatimeðunarodne inspekcije naoruæaça, koje su, po rijeåimaameriåkog predsjednika, "oåi i uãi meðunarodne zajednice". Ovd-

je se istiåe da Sadam Husein nije osoba koja ima pravo da odluåujeo sastavu inspekcijskog tima. "Mislimo da je jedan od razloga izbi-

jaça najnovije krize u tome da su inspektori bili blizu pronalaæeçaneåega", kaæe dræavni sekretar Medlin Olbrajt. Usprkos svemu, rat-na opcija nije neizbjeæna, ali igra nerava se nastavýa.

Na jednoj od karikatura objavýenih u ameriåkoj ãtampi ovihdana, recepcionista hotela u Bagdadu æali se svom kolegi: "OviAmerikanci misle ozbiýno. CNN je rezervisao mjesto na krovu zanarednih nekoliko nedjeýa". ■

SRÐAN KISIÑ

su Palestinci iz Gaze pruæili podrãkureæimu u Bagdadu, ãto bi se moglo nega-tivno odraziti na çihov poloæaj.

Doduãe, Arapska liga je pokuãala danaðe kompromis oko uåeãña ameriåkihstruåçaka u inspekcijamanaoruæaça, ali od toga nijebilo niãta. Naime, pred-loæeno je da Amerikancibudu ålanovi inspekcij-skog tima, ali da borave

iskýuåivo u Bagdadu, ãtoVaãington nije prihvatio.OPASNOST OD RA-

TNOG SUKOBA: Pos-toji nepisano pravilo pokome se nikada do sadaæestoke prijetçe koje suupuñivale SAD Iraku nisuzavrãavale samo na ratnojretorici. Sadaãça situacijauveliko podsjeña na vrijeme uoåi Zaliv-skog rata 1991. godine, sa velikom raz-likom kada je rijeå o ponaãaçu saveznikaSAD. Izuzimajuñi Veliku Britaniju, koja

bez zadrãke pruæa podrãku Vaãingtonu, os-tale velike dræave iz "zapadnog bloka"

pokuãavaju da diplomatskim manevrimaizbjegnu najgore. Naravno, radi se, prijesvega, o razliåitim interesima koje poje-dine zemýe imaju u regionu, posebno uIraku, koji je nekada galantno plañao mod-

erno oruæje tim istim zemýama.Ima mnogo viãe nagovjeãtaja da bi

narednih dana moglo biti oruæanih suåe-ýavaça Amarikanaca i Iraåana, nego da bi

se kriza mogla da rijeãi mirnim putem.Rijeå je o dva protivnika koji su

ubijeðeni da je to ãto rade jedino ispravno ida je meðusobni dijalog nemoguñ. Utakvoj situaciji malo mogu pomoñi do-bronamjerne poruke iz svijeta da se krizarijeãi u Savjetu bezbjednosti. Ako su

Iraåani spremni da pucaju u "bilokakvu neprijateýsku metu", a Va-ãington ostaje pri odluci da çe-govi ãpijunski avioni U 2 nad-lijeñu iraåku teritoriju ostaje isu-viãe malo prostora za mirno

rjeãeçe krize.Osim toga, u dobrom dijeluarapskih dræava smatra se da jegeneralni sekretar UN Kofi Anan"proameriåki åovjek", vjerovatnozbog toga ãto su SAD svojevre-meno podræale çegovu kandi-daturu, ãto stvara ponovo dva blo-ka u arapskom svijetu kada jerijeå o odnosu prema "objek-

tivnosti" svjetske organizacije.Jedno je sigurno; Iraåani se masovno

obezbjeðuju od napada iz vazduha. Samitvrde da znaju da "naçuãe" ãta im se

sprema. ■EJUB ÃTITKOVAC

NA NIÃANU: Ameriåki avion kreñe na zadatak R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Fenomen Berezovski

Kraý bez tronaUzlet u visoku politiku, na poloæaj pomoñnika sekretara Jeýcinovog Saveta bezbednosti, trajao je samo godinu dana, aliçegov izgon iz Kremýa ne mora da znaåi i – kraj politiåke karijere

vatno da ñe ikada biti potpuno obelo-daçeno zaãto je prestao da mu treba. Ãta

je, ili ko je, u oba sluåaja, odigrao glavnuulogu, ostaje da se nagaða: da li specifiåna

liånost Berezovskog, ili çegovi prijateýikoi su mu otvorili put u Kremý, odnosnoneprijateýi, koji su mu pokazali vrata, ilikonkretan posao (recimo, poslovno-finan-sijski aranæman sa åeåenskim separatisti-ma, da bi se oslobodili opsesije nezavis-nosti) koji je trebalo zavrãiti i koji, ako jeto u pitaçu – niko ne moæe da zavrãi?

ULOGA REFORMATORA: Sudbi-na Berezovskog, kao "åoveka Kremýa",bila je, navodno zapeåañena dve veåeri prenego ãto je to obelodaçeno – tokom prije-ma dvojice "mladih reformatora", zameni-

ka federalnog premijera Anatolija Åubajsai Borisa Njemcova, kod Borisa Jeýcina, uçegovoj vili "Gorki-9". Njih dvojica supredsedniku izneli "nove argumente", kojisu se potom, u saopãteçu o smeçivaçu,sveli na frazu o "nespojivosti bavýeça bi-znisom sa poloæajem u aparatu dræave".Sam Berezovski je za odluku da ga smenesaznao iste veåeri: ãef Jeýcinovog ãtaba,mladi Valentin Jumaãev pozvao ga je usvoju kancelariju i samo mu pruæio papir.

Kruæe, meðutim, priåe da sve baã nijeiãlo glatko: prvo, sam Jumaãev se nije sag-lasio sa "zahtevom mladih reformatora: ili

mi, ili on". U svakom sluåaju, zvaniåne izjave, razne verzije i usputne glasine oovom iznenaðujuñem smeçivaçu pono-vo potvrðuju da je Berezovski izuzetnaliånost. Takve odluke su se do sada uvekzavrãavale ãturim saopãteçem, bez ikak-vih posebnih obrazloæeça, a kamoli da suizvan zidina Kremýa cureli "intimni de-taýi" o argumentima, pozadini ili pozicija-ma ove ili one liånosti, ukýuåujuñi samogpredsednika. U sluåaju Berezovskog, tvrdise, protiv je bio Jumaãev, a s çim i çegovpomoñnik i Jeýcinov sekretar za ãtampu

Sergej Jastreæembski, kao i Tatjana Dja-åenko, za koju kaæu da je veoma odanasmeçenom biznismenu. Joã nije zabeleæe-

dobitak; ali, kad je nastupio åas da se stavina raspolagaçe domovini – Kremýu – sve

je odbacio i preãao u åinovnike – napoloæaj pomoñnika sekretara Saveta bez-bednosti, specijalnog tela za obavýaçespecijalnih zadataka predsednika BorisaJeýcina. Ali, dok su mnogi koji su i ruka-ma i nogama kopali da se domognu sliånihmesta raåunali na to da ñe tako dobiti ãtonisu imali, Berezovski je imao ãta da od-

baci. Za razliku od çih, on je znao da ñe, ikad dobrovoýno gubi – dobiti.

On nije znao za silaznu liniju sve dokga nije oprýilo kremaýsko sunce: çegovblistavi put eksperta primeçene matema-tike, kandidata za ålana Velike akademije(Ruske akademije nauka), biznismena i fi-nansijskog magnata, "ruskog Teda Tarn-era" koji kontroliãe glavni, prvi i ãesti TVkanal, najvaæniji centralni dnevnik –"Nezavisimaju gazetu", novopokrenute"Novije Izvestija", nedeýnik "Agaçok" iniz drugih javnih glasila nije mogao da ne

skrene u sfere visoke politike. Nije,naravno, ni prvi, ni posledçi biznismenkoji nije odoleo åarima politike, ali je çe-

MOSKVA

oris Berezovski vaæi za "åudanhibrid kapitaliste i patriote". Sve ãto

je radio bilo je biznis i donosilo jeB

gov sluåaj ipak izuzetan. Kad ga je Jeýcin

pozvao u Kremý, primio je to kao norma-lan, åak oåekivan potez. Kad ga je proãlesdmice isterao iz Kremýa, bez ikakvogznaka na osnovu kojeg bi se to moglonaslutiti, primio je to s matematiåkommirnoñom – bez nagoveãtaja koji biodavao da je kivan na predsednika. On je,åini se – fenomen.

OSUÐEN NA USPEH: Uspeãniýudise, kaæu, dele na "bunkeraãe" – one koji secelog æivota dræe svoje staze, izvlaåeñi us-put sve ãto okolnosti dopuãtaju, i "no-made" – koji se prebacuju s poduhvata napoduhvat: kad na jednom poslu pokupe

prvi, po pravilu najbogatiji "prinos", gubeza çega interesovaçe i prelaze na poýekoje ñe doneti joã beriñetniju berbu. Bere-zovski je tipiåan "nomad" na putu ka uspe-hu. Mogao je da postane veliki nauånik,mogao je da bude akademik, mogao je davrti pare i politiåare, ali je, oåigledno, hteoliåno da oseti ukus vlasti. Jedno je biti uKremýu u prolazu, åovek koga primaju, asasvim drugo biti svoj åovek u Kremýu,åovek Kremýa.

Trajalo je, meðutim, kratko – od 30.oktobra proãle godine, do podneva 6. no-

vembra ove. Nikad nije do kraja, i formal-no, razjaãçeno zaãto je Berezovski uopãtebio potreban Jeýcinu. Joã je maçe vero-

"MLADI" PROTIV "NOVOG": A. Åubajs, B. Berezovski i B. Njemcov

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



no u praksi Kremýa da pres-sluæba pred-sednika komentariãe çegovu odluku – dapreko jedne agencije specijalno dopunisaopãteçe da su smeçivaçe Berezov-skog izdejstvovali Åubajs i Njemcov! Tu

verziju je potvrdila i ærtva, u prvoj javnojizjavi, optuæivãi Åubajsa da je "boýãeviknovog doba – smatra da sva sredstvaopravdavaju postizaçe ciýa".

Sve to, meðutim, moæe da bude samospektakl koji se igra, poãto su raspodeýenenove uloge. Prema drugoj verziji, "zave-renici" nisu niãta maçe iznenaðeni od sa-mog Berezovskog. Jer – tvrdi taj izvor –nisu Åubajs i Njemcov "ucenili" Jeýcina(baã bi se usudili!), nego je on saopãtiomladim reformatorima da namerava da seoslobodi biznismena-politiåara. Karakter-istiåno je, naime, da ni Åubajs, ni Njem-cov nisu dali nikakvu izjavu. A da je to çi-hovo maslo, nekako bi se oglasili – da i

javno potvrde svoju pobedu.A zaãto je prestala Jeýcinova potreba za

Berezovskim, nije teãko pogoditi ako sezna zaãto se takva potreba javila pre godinudana. Kad je general Aleksandar Lebed, 31.avgusta 1996. potpisao tzv. Hasav-jurtskisporazum sa åeåenskim vojnim lideromAslanom Mashadovom o prekidu nepri-

jateýstava, Kremýu je bio potreban åovek

koji ñe ubuduñe igrati novu ulogu mirotvor-ca (jer je Lebed u meðuvremenu biosmeçen), poãto su vojnici "izgubili posao".

U svakom sluåaju, za tu novu uloguniko nije bio pogodniji od jednog novog

Rusa, åije je geslo bilo da "sve ãto ne moæeda se kupi za pare, moæe da se kupi za ve-like pare".

Koliko je Berezovski bio potreban,pokazuje i to ãto je Kremý lako progutao içegovu bruku sa dvojnim dræavýanstvom(ruskim i izraelskim): novine su otkrile çe-govu tajnu na talasima "eksplozije nezado-voýstva javnosti" zbog ulaska ozloglaãenogmagnata u Kremý. On je prvo to poricao,ali je na kraju priznao da je "tek tako, zasvaki sluåaj, zatraæio dræavýanstvo" Izraela,na ãta je imao pravo kao Jevrejin. I da je toposle gotovo zaboravio.

MAGNAT – SOCIJALISTA: Tadaã-çi zadatak Berezovskog mogao je da sesvede na prostu jednaåinu: kupiti od Åeåe-na çihovu nezavisnost za pravo na pri-hode od nafte! Ta taktika je, kreñuñi se cik-cak linijom, obeñavala da ñe uroditi uspe-hom, sve do posledçeg razlaza, kada sepokazalo da åeåenska strana nikad javnoneñe odustati od proglaãenog suverenitetai æeýe da s Rusijom sklopi meðudræavniugovor i uspostavi diplomatske odnose.

Na toj taåki je prestala potreba Kremýa zaBerezovskim.

Ãta ñe on sada da uradi? Sigurno neñeda sedi skrãtenih ruku. Jeýcin ga je smenio– kako je saopãtio – "u vezi sa prelaskom

na drugu duænost". U praksi Kremýa, me-ðutim (joã iz sovjetske ere), ako "drugaduænost" nije saopãtena pre smeçivaça,onda – i ne postoji. Berezovskom ona inije potrebna.

Njegova parola je da sve ãto je dobroza ruski biznis, dobro je i za Rusiju. Ontvrdi da su ciýevi Kremýa (reformatora) ibiznisa – isti, samo im se metodi razlikuju.Berezovski misli da bi zemýom trebalo daupravýaju "kraýevi biznisa", a on je jedanod çih. Iskustvo u Kremýu ñe mu sigurnokoristiti kad jednog dana na rusku scenustupi plutokratija – vlast bogatih ýudi.Sutradan posle izgona iz Kremýa izjavio

je da bi mogao da se ukýuåi u Socijalis-tiåku partiju Rusije, åiji je lider çegov do-

juåeraãçi ãef u Savetu bezbednosti – IvanRibkin. Da li ñe biznismen i finansijskimagnat tog kalibra stvarno postati soci-

jalista, ili ñe se posvetiti stvaraçu sop-stvene partije – pokazañe se relativnobrzo. U svakom sluåaju, Berezovski nemisli da je gubitnik. ■

BRANKO STOÃIÑ

R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Republika Srpska

Vlast na åekanjuLokalni izbori su zavrãeni joã pre mesec dana, rezultati umnogim opãtinama nisu ni blizu da budu sprovedeni, aparlamentarni izbori veñ kucaju na vrata

SNS Biýana Plavãiñ poslanika uzdræalo odglasaça, nisu proãla dva predloga za pred-sednike izvrãnog odbora i predsednika opã-tine.

U DRVARU ISTO: I u Bråkom je obra-

zovana Skupãtina, åinio ju je 56 odbornika –30 iz politiåkih partija RS i 26 iz FederacijeBiH. Njen rad pratili su i supervizor za Brå-ko Robert Farand i direktor regionalne kan-celarije OEBS-a Dæesi Banå. Dok je in-tonirana himna RS "Boæe pravde", odborni-ci Muslimani su napustili dvoranu, dok suHrvati – poslanici sedeli za to vreme.

Struktura vlasti u Bråkom donekle se ra-zlikuje u odnosu na ostale gradove Repub-like, jer su gradonaåelnik i predsednik Iz-vrãnog odbora jedna osoba. Bråanski gra-donaåelnik trebalo bi da ima dva zamenika,dok bi se ãef policije birao u Skupãtini. Kako

stvari trenutno stoje, Robert Farand jenaloæio da ãef policije u ovom gradu morada bude Srbin. Bråaci kaæu da je sve u ruka-ma ovog gospodina, koji samo "ãamara"nalozima, dok je na drugima da ih izvrãava-

ju.Vlast je na åekaçu i u Drvaru. Gradska

vlast nije izabrana proãlog vikenda, jer po kozna koji put nije postignut dogovor. Hrvats-ka strana je traæila jednu od vodeñih pozici-

ja – mesto predsednika Izvrãnog odbora ilipredsednika opãtine. Pre nego ãto je dnevnired i utvrðen, poslanici su se raziãli. Srpskestranke su osvojile viãe odborniåkih manda-

ta i insistiraju na tome da prvi ýudi opãtinebudu iz çihovih redova, ãto im boãçaåke ihrvatske stranke prebacuju. "Mi koji sevrañamo æelimo vlast uspostaviti iskýuåivona povereçu i toleranciji. Iako je trenutnoHDZ brojåano jaåa, ne æelimo praviti prob-leme. Hoñu reñi, ukoliko æele da budu koop-erativni, mislim da bismo mogli postiñiodreðene rezultate. Kako je u Drvaru prijerata æivjelo 98 odsto Srba, ne vidim da bitrebalo podijeliti vlast pola-pola. Ali nebjeæimo od toga da im damo 1/3 udjela uvlasti. I stoga mislim da im se neñe isplatitiako ne saraðuju s nama", objaãçava za

"Vreme" trenutno parlamentarno staçe uDrvaru Mile Maråeta, predsednik UdruæeçaDrvaråana i moguñi buduñi gradonaåelnik.

I tako u nedogled – diýem Srpske vlast je na åekaçu. Svako bi da otkine ãto viãe odtog slatkog kolaåa, pa tako ni na Palama nisuizabrani prvi ýudi opãtine. Koalicija za celo-vitu i demokratsku BiH zahtevala je da im se"u uslovima fer raspodele vlasti" dodelimesto potpredsednika Izvrãnog odbora. Na-kon dvoåasovnog razgovora odluåeno je dase SDS i radikali dogovore oko raspodelevlasti. Temperatura Republike se meça, dokbi kritiånu taåku demokratije mogla dostiñi

novembarskim izborima za republiåki parla-ment. ■TAÇA TOPIÑ

kad se sabere, te stranke su imale viãe glas-ova od onih sleva. Za Lazareviña bi u tomsluåaju "crveni gradonaåelnik" pocepaoSrpsku, jer bi dao novi argument Palama –moguñu tezu o "leviåarskom zapadu i patri-

otskom istoku". Lider socijalista ÆivkoRadiãiñ dræi se Statuta grada, to ñe reñi dagradonaåelnika treba da odredi partija sa na-

jveñim brojem poslanika u parlamentu, ilidve ukoliko imaju jednak broj odbornika.

Za sve ostale kriv jeniko drugi nego SDS, jer

je sednicom predseda-vao çihov ålan (bivãigradonaåelnik). Skupãti-nska lakrdija je, po miã-ýeçu mnogih, bila"smiãýena" kako gra-donaåelnik ne bi bio iz-

abran. "Ova skupãtina jeod samog poåetka liåilana sve osim na skup-ãtinu – od nepristojnogponaãaça bivãeg gra-donaåelnika Sava Ñuka,do izlaska na govornicupredsjednika politiåkihstranaka, a ne odborni-

ka", objasnio je farsu oko izbora prvog åove-ka grada Nikola Ãpiriñ, predsednikDemokratske stranke za Baçaluku i Kra-

jinu. Time je Baçaluka, po reåima NebojãeRadmanoviña, predsednika Gradskog odbo-

ra SPRS, socijalistiåkog kandidata za gra-donaåelnika "propustila moguñnost da nor-malno izabere nosioce najodgovornijihfunkcija". Situacija nije niãta boýa ni uBijeýini, s tim da su nijanse ipak neãtodrugaåije. Tamo gradska vlast nije konstitu-isana, jer su se dojuåeraãçi poslanici, izab-rani iz redova Srpske demokratske stranke,presvukli u ruho Srpskog narodnog savezaBiýane Plavãiñ. Na proãlonedeýnu konstitu-tivnu sednicu nije doãlo 12 poslanika iz Ko-alicije za Bosnu i Hercegovinu. Preostalih48 se sastalo, ali je kratki spoj izbio kada je15 poslanika SDS-a preãlo na stranu Biýane

Plavãiñ. Na toj prvoj bijeýinskoj sednici so-cijalisti i demokrate nisu htele da glasaju.Kako se joã pet nekadaãçih SDS, a sada

Rezultati septembarskih lokalnih iz-bora u Republici Srpskoj u mnogimopãtinama nisu sprovedeni. Tek kon-

stituisane skupãtine odlaæu sednice unedog-led, sve zarad dogovoru koji nikako da se

postigne. Osim specifiånih prilika u Drvaru,u kojem je do rata uglavnom æivelo srpskostanovniãtvo, te u Bråkom, gradu pod nad-zorom supervizora, "specifiåni" su postali iBaçaluka i Bijeýina.

Jednom reåju, gradonaåelnikove stolicesu diýem Srpske i daýe prazne i verovati jeda ñe tako poduæe ostati. Baçaluåki poslani-ci opredelili su se za maratonsku varijantuizbora prvog åoveka grada.

CRVENI PROTIV ZELENIH: Posleprve konstitutivne sednice gradskog par-lamenta, bilo je jasno da je Baçaluka i samau rascepu izmeðu levih i desnih snaga – So-cijalistiåke partije RS i Srpske stranke zaKrajinu i Posavinu. Poklonici ove prvestranke moguñe izbijaçe u prvi plan desnihsnaga vide kao neminovan povratak nacio-nalizma i "ratne demokratije". Po reåima pr-vog åoveka Srpske stranke za Krajinu iPosavinu Predraga Lazareviña, problem jenastao u trenutku "kada je Socijalistiåkapartija postavila uslov da gradonaåelnikbude iz redova te partije, s obzirom da misle

da su osvojile veñi broj glasova biraåa".Otuda on smatra da gradonaåelnik mora dabude iz redova desnog centra i desnice, jer

IZBORI KOJI TRAJU: Starica na biraåkom mestu u Bråkom

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Slovenaåki izbori

Kuåan i patuýciPojedinaåne kampaçe potencijalnih kandidata krenule suprotekle sedmice punom parom

daãça slovenaåka opozicija na åelu sa Jan-

ezom Janãom i Lojze Peterleom. Oni ñe uboj za predsedniåke dvore poslati JoæeBernika, bivãeg domobrana, emigranta,ameriåkog dræavýanina i biznismena.

Kako to obiåno biva u sliånim prilika-ma, pre nekoliko dana su iz tajnih arhiva is-plivale fotografije i dokumenti iz kojih je jasno da je Bernik u vreme Drugog svet-skog rata radio kao propagator domobran-ske stvari i da je tesno saraðivao i sa Ge-stapoom. Liberalnije novine su bez okleva-ça (treba li dodati – i sa veseýem) objaviletakvu poslasticu. Bernikovi mentori, Jan-ãine socijaldemokrate i Peterleovi demo-

hriãñani odgovorili su po oprobanom re-ceptu "ti mene nacizmom, ja tebe komuniz-mom". Ekspresno su u parlamentu pred-loæili zakon o lustraciji, åime bi se praktiånozabranio rad onima koji su bili funkcionerinekadaãçeg komunistiåkog reæima.

FER PLEJ: Bilo kako bilo, treba reñida je u celom poslu oko izbora najzan-imýivija demokratska i ravnopravna formapredsedniåke utrke. Na slovenaåkoj dræav-noj televiziji, kao i na komercijalnoj POPTV, kandidati su liåno uåestvovali u ærebukojim je odreðen termin suåeýavaça, aaktuelni predsednik Kuåan u svim raspra-vama uåestvuje kao jedan od jednakih. I touprkos tome ãto su mnogi od çegovih su-parnika potpuni politiåki anonimusi, sas-vim sigurno bez realnih ãansi za pobedu.Ono ãto je sigurno jeste da Kuåan imaogromnu prednost. Ne samo zato ãto sezbog predsedniåkih obaveza åesto pojav-ýuje u javnosti i medijima, mnogo prepoåetka kampaçe, veñ i zato ãto ga veñinaçegovih privræenika doæivýava skoro kaorok-zvezdu. Uz to je Kuåan uspeãno sav-ladao i zapadçaåka pravila – kako pobedi-ti, bez laæiraça; glavno je pojavýivati se i

poãtovati fer-plej. Sve ostalo ñe doñi posle23. novembra. ■

SVETLANA VASOVIÑ

ostale uåesnike koji su lamentirali nadåiçenicom ãto Kuåan, naæalost, nemaozbiýnog protivkandidata; posebno jenaåuýio uãi kada je jedan od prisutnih, do-duãe u ãali, natuknuo da bi i jedan MarjanCerar, svojim ãarmantnim nastupom –mogao biti Kuåanov takmac. Veñ sutradan

se Cerar ispisao iz svoje partije i na ulicipoåeo da agituje kako bi sakupio potpisepotrebne za kandidaturu. Za nepunih mesecdana prikupio je 5000 potpisa mimoilazeñihgraðana, ãto je bilo sasvim dovoýno da seprikýuåi predsedniåkom karnevalu.

NAVRAT, NANOS: Meðutim, nijetrebalo dugo åekati da i ovom simpatiånompopulisti mediji pronaðu, blago reåeno,slabe taåke. Recimo, reagujuñi na proble-me oko aktuelnog reãavaça tzv. romskogproblema, Cerar je ne trepnuvãi izjavio dabi domañe Rome, ako veñ ne ide drugaåije, jednostavno pozatvarao u nekakav geto, pouzoru na one kakve je liåno video u Ameri-ci. Shvativãi da je vrag odneo ãalu, sadapokuãava da popravi imidæ plañenim vid-eo-spotom na televiziji, u kome se porodi-com kune da "ima razumevaça za sveýude"... Ovaj i sliåne Cerarove politiåkelapsuse jedva je doåekao Bogomir Kovaå,iskusni kadar leve sredine, taånijeDrnovãekovog LDS-a. Da je i çegova ka-ndidatura u znaku ovih izbora govori to ãto je i gospodin Kovaå neoåekivano upao ukampaçu, gotovo u posledçem trenutku,poãto su se u javnosti veñ åule kritike na

raåun çegove partije koja isprva uopãtenije razmiãýala o sopstvenom kandidatu,zvaniåno zbog "ãtedçe", a u suãtini da nebi "krala" glasove Kuåanu.

Imao je poåetniåku nesreñu da je i çe-gova kampaça krenula malåice trapavo.Kovaåev moto, za koji je on smatrao da ñega dovesti do sigurne pobede, predstavýaga kao kandidat "generacije X", ãto je nasimboliåkoj ravni imalo da predstavi åove-ka "nove generacije". Desilo se da u praksiçegov moto åak i pristalice meãaju saoznakom za veliåinu rubýa, dok 85 odstoispitanika priznaje da uopãte ne shvata ãta

predstavýa najnoviji moto Liberalnihdemokrata. Konaåno, posle mnogo svaða ispletki, svog kandidata je pronaãla i sa-

izbornoj trci, koja ñe trajati do 23.novembra, pored neospornog fa-vorita sadaãçeg predsednika Slov-U

enije Milana Kuåana, uåestvuje joã sedampretendenata na predsedniåku foteýu. Isti-na, za neke od çih je veñ sada jasno danemaju velike ãanse za uspeh. Krenimo od

zaåeýa liste: kako oceçuju domañi anali-tiåari, grupi gubitnika svakako pripadaMarjan Poýãak, uzdanica vanparlamentar-ne Slovenaåke nacionalne partije (SNS)desniåarske provinijencije. Neãto boýeãanse ima Tone Perãak, umereni, madabezbojni predsednik onoga ãto je posle fuz-ije sa Drnovãekovom Liberalno-demokrat-skom strankom (LDS) preostalo od nekada jake Demokratske stranke, koja se, poputveñ navedene SNS, takoðe nalazi na listivanparlamentarnih partija.

AUTSAJDERI: Izvesno je da bi uodnosu na dvojicu pomenutih neãto boýirejting mogao da postigne penzionisanisudija, disident i perjanica Hriãñansko-so-cijalne unije Franc Miklavåiå, koji zastupaneobiåan spoj modernih i tradicionalnihvrednosti; moæda je zanimýivo da je po-menuti gospodin na poåetku svoje kam-paçe kao jedan od glavnih ciýeva u poten-cijalnom predsedniåkom mandatu (ukolikoosvoji povereçe biraåa) naveo zalagaçeza ãto bræe uspostavýaçe diplomatskihodnosa izmeðu Ljubýane i Beograda.

Iznenaðeçe meðu kandidaturama pred-stavýala je nominacija lekara Janeza Podo-

bnika, sadaãçeg predsednika slovenaåkogparlamenta i lidera slovenaåkih narodçaka(SLS), uz mlaðeg brata (predsednikastranke) Marjana Podobnika. Prema prvimanalizama javnog mçeça, Podobnik seniormoæda bi mogao da ugrozi åak i neprikos-novenu vladavinu Milana Kuåana. Pokaza-lo se da bi za Janeza Podobnika, u ovomtrenutku, glasalo oko 30 odsto biraåa, dokbi Kuåanu novi mandat poklonilo 58 odstoglasaåa. Kad veñ nabrajamo iznenaðeça,treba navesti i direktora fabrike "Belinka"Marjana Cerara. Kako je sam izjavio, odlu-ka o kandidaturi pala je bukvalno pred

televizijskim kamerama, tokom okruglogstola na temu predsedniåkih kandidata.Cerar je tom prilikom paæýivo osluãnuo

OGROMNA PREDNOST: Milan Kuåan B A R B A R A S R Ã E N

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



40 godina posle Lajke

Astronaut na siluU panegiricima sovjetskih ideologa konstatovana je plemenitaLajkina ærtva u slavu velikog Oktobra, iako je çena poslednjaporuka sa orbite verovatno glasila: “Ukýuåite erkondiãn!”

uticaj koji je Sputçik ostavio na kapitalis-tiåki svet brzo ga je naterao da se zaintere-suje za åitavu stvar. Skoro paniåno os-eñaçe inferiornosti Zapada pred sovjetskom tehnikom koju su sa neskrivenom

goråinom i razoåaraçem elaborirali svi na- juticajniji mediji, kao i neoåekivano po-niæeçe za Ameriku åijim je nebom sadaveselo ãpartao neuhvatýivi komunistiåkisatelit, uåinio je Hruãåova nezamislivosreñnim. “Taj Koroýev definitivno nijeobiåna zamlata”, priznao je samom sebirazmiãýajuñi kako da iz ovog velikogåoveka iscedi ãto je moguñe viãe.

“Sluãaj, prijateýu”, rekao je HruãåovKoroýevu tokom çihovog narednog sus-reta u Kremýu, “priznajem da nisamverovao da ñeã uspeti da lansiraã satelit preAmerikanaca. Ali, uspeo si, svaka åast. A

“crvenog oktobra” ili “ameriåkog naåinaæivota”. Tamo gde åovek nije smeo ili (joã)nije hteo rado su pod-metani psi, majmuni,zamorci, prasiñi, æa-be, guãteri, ribe, påe-le, åak i muãice-sir-ñetuãe, o cveñu i dr-veñu da i ne govori-mo. Neke æivotiçeusmrñene su planski,neke nisu uspele da se vrate, neke su pos-tale heroji åiji su likovi ãtampani napoãtanskim markama. Sovjeti su u orbitunajradije slali pse:

● Bars i Lisiåka (eksperimentalni Vos-tok, jul 1960). Raketa je ek-

splodirala tokom lansiraçausmrtivãi svoje putnike.● Strelka i Belka (Sput-

çik 5, avgust 1960). Zajed-no sa çima letelo je joãåetrdeset miãeva, dva bezi-mena zeåiña i neãto rastiça.Posle jednog dana leta misija je zavrãena hepiendom,mekim sletaçem na Zemýu.

● Påolka i Muãka (Sput-çik 6, decembar 1960). Jed-nodnevni boravak u kosmosu protekao je bez problema. Naæalost, kapsula je pri

povratku uãla u atmosferu pod suviãestrmim uglom i izgorela sa sve posadom.

● Damka i Krasavka (Sputçik, decem-bar 1960). Prilikom lansiraça otkazao je jedan od bustera tako da je izostao planiranulazak u orbitu. Nakon kratkog suborbital-

nog leta psi su ne-kim åudom ipakspaseni.● Åernuãka (Sput-

çik 9, mart 1961).Druãtvo su joj pravi-li morsko prase, pu-çeni lutak i razno-vrsni zeleniã. Posle

jednog orbitalnog kruga usledio je bez-bedan povratak na Zemýu.

● Zvezdoåka (Sputçik 10, mart 1961).Bila je ovo uspeãna generalna proba predepohalni Gagarinov let.

● Verterok i Ugoýok

(Voshod 3, februar 1966).Ova dva psa ostala su u or-biti 23 dana, ãto je biotadaãçi rekord u duæini bo-ravka u kosmosu. Ljudskaposada nadmaãiñe ovaj re-zultat tek osam godina kas-nije (Skajlab 2, jun 1974).Posle viãe od tri nedeýe letamisija je okonåana us-peãnim prizemýeçem.

Na drugoj strani Ameri-kanci su u kosmos uglavnom slali ma- jmune:

●Albert I i Albert II bili su pioniri ma- jmunske astronautike. Krajem åetrdesetih

nije preterano razumeo u “nebeska pi-taça”, dozvolivãi sebi da jedan od najepo-halnijih dogaðaja XX veka proprati samorutinskom åestitkom upuñenom SergejuKoroýevu i çegovom inæeçerskom timu,

Spektakularno lansiraçe Sputçika 1,4. oktobra 1957. godine, uåinilo jemeðunarodne pozicije SSSR-a ja-

åim nego ikada ranije. Iako se tadaãçi prviåovek sovjetske imperije Nikita Hruãåov

Revolucija jede svoje psePasji æivot i majmunski poslovi

IRusi i Amerikanci imaju dugu tradicijuslaça flore i faune u kosmos, sve u åast

POSLEDNJE "AV": Lajka pred lansiranje

VELIKE MARKE:Åernuãka i Zvezdoåka

"KAKO MI STOJI": Sem

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



sad lansiraj joã neãto u kosmos, ãta bilo –nema veze, ali da to bude u åast proslave40-godiãçice Oktobarske revolucije”. Ko-roýev se smesta vratio u svoju kancelariju.Umesto da se preda lagodnom æivotu i æivi

na lovorikama uspeha i slave poput svojihkolega sa Zapada, åiji je svaki uspeh bioproprañen bombastiånim intervjuima iizlivima taãtine, Koroýev je morao ponovoda okupi svoje najboýe ýude i saopãti imnovi zadatak. Ovoga puta nije bilo vreme-na za gubýeçe, poãto je do godiãçiceRevolucije ostalo jedva mesec dana, aSputçik 2 nije postojao åak ni na papiru.

TUÆAN KRAJ: I pored svega, bili suto najsreñniji dani u æivotu Sergeja Ko-roýeva. I sa danaãçim kompjuterima bilobi teãko zamislivo da se bilo ãta poãaýe ukosmos u tako kratkom roku. Pa ipak,

çemu je to poãlo za rukom. Da bi se za-datak obavio ãto efikasnije, procedura kon-struisaça, proizvodçe i montaæe maksi-malno je pojednostavýena, svi tehniåkicrteæi iãli su iz projektnog biroa pravo u

ruke radnika za maãinama. Eliminisana jeskoro svaka kontrola kvaliteta, a odobreçaza ugradçu delova izdavala su se na osno-vu povrãnog pregleda, zdravog razuma iinæeçerskog iskustva.

Lansiraçe Sputçika 2 uspeãno je obav-ýeno 3. novembra 1957. godine sa raketo-droma u Bajkonuru pomoñu modifikovaneinterkontinentalne balistiåke rakete R7nameçene noãeçu atomskih bojevih glava(reå je o dvostepenom raketnom nosaåu saåetiri bustera na prvom stepenu i gorivomsaåiçenim od kerozina i teånog kiseonika;ista raketa koriãñena je i za lanisraçe

Sputçika 1). Koristan sadræaj smeãten ukapsulu na vrhu rakete bio je teæak 508 kilo-grama ãto je ãest puta viãe od teæine Sputçi-ka 1. Meðutim, ono ãto je poduhvat uåinilosasvim posebnim jeste prisustvo æivog put-

nika na kosmiåkom brodu. U hermetizo-vanoj kabini, opremýenoj neophodnim ure-ðajima za odræavaçe æivotnih uslova (barza neko vreme), nalazila se keruãa Lajkarase “avlijaner”, pokupýena pravo sa mosk-ovskih ulica. Ovo simpatiåno pseto klem-pavih uãiju, teãko jedva pet kilograma, bezpoznatih roditeýa ili starateýa, bez pedigreai bez ikakvih astronautskih ambicija, åiji jebeznaåajni pasji æivot prolazio u potrazi zahranom, mimo sopstvene voýe strpano je ulimenu kantu i katapultirano u mrak, kako bipostalo prvo æivo biñe koje je obletelo Zem-ýinu kuglu.

strpali su ih u zapleçene nemaåke projek-tile fau-2, a onda lansirali i usmrtili.

● Anonimni majmun i anonimni miãstradali su 1951. jer im se na popriliånojvisini nije otvorio pado-bran.

● Joã jedan anonimnimajmun sa jedanaestmiãeva dotakao je rubkosmosa septembra1951. vrativãi se æiv izdrav na zemýu.

● Majmun Gordo(Jupiter AM-13, decem-bar 1958) utopio se poã-to je nakon sletaça zakazao ureðaj zanaduvavaçe duãeka pomoñu kojih se kap-sula odræava na povrãini vode.

● Majmuni Ejbl i Bejker (Jupiter AM-18, maj 1959) popeli su se na nekih 500km visine i proveli devet minuta u be-steæinskom staçu. Amerikanci su ovomprilikom izveli prvo uspeãno vrañaçe æivihbiña iz kosmosa na zemýu.

▲

● Rezus majmun Sem (Merkjuri "maliDæo" 2. decembar 1959) izveo je spektaku-larni suborbitalni let u specijalnom "anti-ge" odelcetu krojenom po meri. Dostigao

je visinu od oko 100 kilo-metara, a onda je sleteo uAtlantik. Poãto su ga iz-vukli iz vode, odneli su gau vazduãnu bazu Lenglikako bi se pridruæio izab-ranici svoga srca mis Sem.Semov veterinar koji jeprisustvovao sreñnom ok-upýaçu familije kaæe dase susret odlikovao skoro

ýudskom toplinom. Interesantno je da jemis Sem izvela sliåanpoduhvat (Merkjuri "ma-li Dæo" 4. januar 1960).Porodiåni talenat, oåi-gledno.

● Ãimpanza Hem(Merkjuri 2. januar1961), joã jedan suborbi-talni let kao posledçapriprema za suborbitalni

let Alana Ãeparda.● Ãimpanza Enos(Merkjuri 5. novembar1961) izveo je prvi orbit-alni let, dva kruga okoZemýe sa hepiendom.Bila je ovo posledçaprovera Merkjurija pred let Dæona Glenakoji ñe postati prvi Amerikanac u orbiti. Odsvih æivotiça majmun Enos je bio na- jozbiýniji astronaut. Poreklom iz Majami- ja, imao je preko 1250 sati treninga uameriåkoj vazduãnoj bazi Holoman i åitavsemestar “ãkolovaça” na univerzitetu

Kentaki. Za razliku od ostalih majmunakoji su se na orbiti uglavnom majmunisali

do mile voýe, Enos je imao odgovoranzadatak da svakih petnaest minuta pri-tisne po jedno razliåito dugme. Iako jezbog nedovoýne visine leta napravio jedan krug oko Zemýe maçe nego ãto jebilo predviðeno, povratak je proãao bezproblema i Enos je buñnuo u more blizuBahama. Kada se konaåno naãao na palu-bi spasilaåkog broda, skakao je po çemulud od sreñe ãto je joã æiv, zahvalno serukujuñi sa svojim spasiocima.

● anonimni majmun lansiran je u Bio-satelitu 3, tri nedeýe pred Armstrongovospuãtaçe na mesec, 1969. Trebalo je daçegov boravak u kosmosu potraje baremåetiri nedeýe, ali je nesreñni astronaut to-

talno dehidrirao poslesamo devet dana. Zbogtoga je prevremeno vra-ñen na zemýu, ali je ubr-zo uginuo.

Jedan japanski novi-nar je 1990. godine od-neo nekoliko zelenih æa-ba na stanicu Mir. Æivot-içama koje su pos-

ledçih godina rutinskiletele u kosmos ame-riåkim ãatlom ne zna seni ime ni broj. Ipak,nijedan od ovih nevoý-nih “astronauta” viãe nije mogao da dostigne

slavu Lajke. Moæda joj se tek pribliæilaStrelka koja se po povratku iz kosmosavratila “normalnom æivotu” i “porodici”donevãi na svet ãest zdravih ãtenaca. Sapedigreom åuvene majke bili su pred-viðeni da daleko doguraju. Jedno od çih,dospelo je åak u Belu kuñu, sa sve maãni-

com oko vrata, kao poklon za tadaãçegpredsednika SAD Dæona F. Kenedija. ■

"OVIM SAMLETEO": Bejker

VOZI MIÃKO: Hem

"NE STEÆITE TOLIKO": Enos

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Kapsula je bila opremýena instrumenti-ma pomoñu kojih su se podaci o Lajkinimæivotnim funkcijama emitovali u sovjetskukontrolu leta tokom narednih sedam dana.Kako su tamoãçi biofiziåari kasnije

saopãtili, Lajka je uzimala hranu, lajala naMesec i zvezde i verovatno se smrtnodosaðivala liãena uzbudýivosti ãirokihmoskovskih bulevara. Ova priåa, kao imnoge druge, ima tuæan kraj – Lajka jeimala kartu u jednom smeru i çen pov-ratak na Zemýu kao tehniåki nemoguñ nijebio ni planiran. Protiv ovakve svirepostiprotestovala su mnoga svetska udruæeçaza zaãtitu æivotiça, ali u to doba ni ýudskiæivoti nisu bili mnogo vredniji pa je sveostalo na praznoj priåi i verbalnim os-udama. Jedno kuåe maçe-viãe, koga jebriga za to kad su vi-

ãi razlozi u pitaçu.Ipak, tuæna sudbinanesreñnog psa åiji jeæivot svakim satomvisio o sve taçoj nitipotresla je tih danamnoga srca ãiromsveta.

Ne bi li Lajka do-stojanstveno okonåa-la svoj æivot, za pos-ledçi “obrok” joj jepripremýena otrovnatableta koja je trebaloda joj prekrati patçelaganog guãeça. Le-genda kaæe da je Laj-ka progutala pilulu idostojanstveno zas-pala “ærtvujuñi svojæivot u slavu Okto-barske revolucije”.Tako je bar çenutuænu i samotnu smrtprokomentarisala oficijelna sovjetska pro-paganda. Meðutim, u stvarnosti, posledçiLajkini sati bili su mnogo suroviji: pos-ledçi, ispraæçeni stepen raketnog nosaåanije uspeo da se na orbiti odvoji od kap-sule, ãto je dovelo do kvara na ureðajimaza termoregulaciju i nekontrolisanog pre-grejavaça kabine od koga je Lajka i ug-inula, verovatno ne poæivevãi dovoýnodugo da proguta svoj posledçi obrok. Da je mogla da izgovori svoje famous last words, Lajka bi verovatno poruåila:“Ukýuåite mi erkondiãn!”. Ono ãto je osta-lo od Lajke sagorelo je prilikom ulaskaSputçika 2 u guãñe slojeve atmosfere, 14.aprila 1958. Tek åetiri decenije kasnije Laj-ka ñe dobiti spomenik u Moskvi i to je kraj

tuæne priåe.IMA NEÅEG: U nauånom pogleduova misija nije donela bogzna ãta, iako su

biofiziåki podaci prikupýeni zahvaýujuñiLajki bili potpuno novo iskustvo. Igromsluåaja propuãteno je jedno znaåajnonauåno otkriñe, dokaz postojaça radija-cionih pojaseva oko Zemýine kugle koji ñe

kasnije pripasti Amerikancima, tj. Dæejmsuvan Alenu sa univerziteta Ajova. U Sput-çiku su se nalazila dva potpuno ispravnaGajgerova brojaåa pomoñu kojih je tokomåitavih sedam dana meren nivo spoýaãçeradioaktivnosti. Sakupýena masa podatakanedvosmisleno je potvrðivala da tamonapoýu ima “neåeg”, ali su sovjetskinauånici jednostavno propustili priliku daizvedu zavrãnu raåunicu i objasne svoje ot-kriñe.

Svejedno, bio je to joã jedan veliki us-peh za Sovjetski Savez, uspeh koji je

Hruãåov u svom govoru od 6. novembrapovodom åetrdesetogodiãçice revolucijesa uæivaçem eksploatisao. Aludirajuñi natraýave i do tada neuspeãne ameriåkepokuãaje da se popnu u orbitu svojim projektom “Vangard” (Vanguard = predvod-nik), Hruãåov likuje: “Izgleda da ime‘predvodnik’ odraæava ameriåko ubeðeçeda ñe çihov satelit biti prvi. Ali, pokazalose da je sovjetski satelit ispred svih, da mipredvodimo. Obilazeñi oko Zemýe sovjetski sateliti objavýuju kakav je visok nivorazvoja nauke, tehnologije i åitaveekonomije u Sovjetskom Savezu åiji ýudigrade novo doba pod zastavom marksiz-ma-leçinizma...”

Amerikanci su bili prosto van sebe od

besa, bilo je krajçe vreme da se neãto uåi-ni. Taåno mesec dana nakon lansiraçaSputçika 2, pred oåima åitavog sveta ok-

upýenog pred TV-kamerama trebalo je dase obavi lansiraçe prvog ameriåkog satel-ita. Na rampi za lansiraçe nalazila setrostepena raketa sa oznakom TV-3 (sk-rañenica za “test-vozilo br. 3” ), prvobitno

nameçena samo za eksperimentisaçe, ni-kako i za ambiciozan poduhvat iznoãeçatereta u orbitu. Meðutim, ogoråena javnost je traæila da se prekine sa jalovim odugov-laåeçem, da se konaåno neãto poãaýe ukosmos i tako vrati poýuýano povereçenacije u sopstvene snage. Ni koristansadræaj nije bio naroåit, tek jedna radio-zujalica od kilo i po, ãto je bilo viãe negosmeãno u poreðeçu sa golemim Sputçi-kom od pola tone sa sve Lajkom i sloæenimsistemima za odræavaçe æivota. Ipak, sve je to bilo maçe bitno u poreðeçu sa nasto-

jaçem da se dostignu vi-

sina i brzina orbitalnogleta. Poæurivani i nedo-voýno pripremýeni podu-hvat zavrãio je kao velikapetarda, tj. kao kompletnakatastrofa. Raketa se po-digla nekoliko stopa iznadzemýe a onda se iskre-nula, prañaknula, zapalilai na kraju spektakularnoeksplodirala. Ostali susamo “dugmiñi”, ãto bi re-kli Topaloviñi, tj. ostao jeu æivotu samo majuãni

satelit koji je, odbaåensilinom eksplozije, nekimåudom neoãteñen leæao uobliæçoj livadi i daýe ve-selo emitujuñi svoje “bi-bip”. Kakva poslastica zasovjetsku propagandu!“Pravda” tako donosi re-print naslovne strane lon-donskog “Dejli Heralda”

gde se ispod ogromnog naslova “Oh,kakav ñorak!” vide dve fotografije ame-riåke rakete. Prva, ispred koje piãe “rekla-ma” napravýena je neposredno pred start,a druga, ispod koje piãe “stvarnost” samokoji sekund nakon katastrofe.

I kada je izgledalo da je sve propalo,Amerikanci su ipak pronaãli spasonosnoreãeçe: poduhvat koji je trebalo da ihuvede u kosmiåku eru konaåno je poverenpravim ýudima – nemaåkim inæeçerimapokupýenim iz Hitlerovih laboratorija na-kon sloma Treñeg rajha. Ajzenhauer je biosvestan da su çegovi Nemci na åelu saVernerom fon Braunom i Ernstom Ãtul-ingerom bili boýi od Hruãåovýevih. Sle-deña, 1958. godina, predstavýala je

prekretnicu u odmeravaçu snaga dve su-persile. A to je veñ nova priåa.■DR SAÃA MARKOVIÑ

KARTA U JEDNOM PRAVCU: Lajka na treningu

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



MERIDIJANI

PRIPREMA AGENCIJA BETA

AMSTERDAM

SuoåavaçeKaæu da svako moæe da izgubi svoj

dom, ali veñina ýudi ne moæe da zamislikako izgleda æiveti na ulici. Holandska do-brovoýaåka organizacija "Voila" pruæa mo-guñnost znatiæeýnima da zavire u æivot be-skuñnika u Amsterdamu po ceni od 45 gul-dena (23 dolara) za turu. Program je poåeou februaru i nudi "obiånim" ýudima prilikuda provedu jedan dan na ulicama, a novacide centru za pomoñ beskuñnicima. "Soci- jalni radnici i volonteri moraju da znajukako izgleda biti sa druge strane", kaæeRoel Krike, psihoterapeut koji volontira u"Voili". Berlin je veñ krenuo stopama oveorganizacije sa svojom ponudom za pri-

vremeno skitniåeçe, a Njujork se spremana sliåan poduhvat. Za polaznike, danpoåiçe kratkim upoznavaçem – podacimakoliko ýudi æivi na ulicama Amsterdama,kako su tamo dospeli i kako prolaze. Uzavisnosti od okolnosti, izmeðu 3000 i7000 ýudi æivi na ulicama holandske pres-tonice od 720.000 stanovnika. Broj se me-ça sa promenama godiãçih doba. Tokomleta se lokalnim beskuñnicima pridruæujuturisti bez prebijene pare koji se zimi vraña- ju odakle su doãli. Oko 1720 besplatnihkreveta je na raspolagaçu onima koji nem-aju gde da odu. Kada klijenti "Voile",

obiåno u grupama od dvoje do ãestoro, sav-ladaju osnovne informacije, odlaze da sesuoåe sa stvarnim æivotom na marginamadruãtva. Oni predaju svoje kýuåeve, novaci liåne stvari i odlaze da naðu mesto gde ñeprovesti noñ. Pravi uliåari se klone novajlijai nisu voýni da ih posavetuju. Dobrovoýcimoraju da se snaðu sami. "Veñina nemapojma ãta da radi ni gde da ide", kaæe Ferivan Veen, koji je svoj dom izgubio u janu-aru. "Veoma je teãko nañi mesto zaspavaçe", kaæe jedan od volontera. Bitibeskuñnik jedan dan nije dovoýno za pravosaznaçe", kaæe on. "Ne moæete shvatiti o

åemu se radi dok ne osvanete bez cipela."Do kreveta je teãko doñi i porebno je juritis jednog kraja grada na drugi. Kreveti sezauzumaju joã u rano prepodne. Iskusnibeskuñnik je u staçu da se domogne 18besplatnih noñeça meseåno u Amsterda-mu, kruæeñi izmeðu razliåitih verskih, grad-skih i drugih svratiãta. Volonteri kaæu da suotkrili da veñina onih pored kojih su prov-eli noñ u krpama nisu ni ludaci, ni alkohol-iåari, ni lopovi. Samo nisu imali sreñe. Dosada je oko 200 dobrovoýaca provelo dan uskitçi. U poåetku su to veñinom bili novi-nari, a onda su im se pridruæili socijalni rad-

nici, studenti i radoznalci.

TOKIO

IskraZa one koji su se umorili od posezaça

za daýinskim upravýaåem svaki put kadhoñe da promene televizijski kanal, pomoñstiæe iz Japana – uz cenu. Japanci planirajuda træiãtu ponude napravu koja ñe meçatikanale i ukýuåivati kuñne aparate na iskrimoædanog talasa. Cena je oko 600.000 jenaili 4800 dolara. Naprava nazvana "mislimakontrolisani operativni sistem" (MCTOS)rezultat je saradçe korporacije "Tehnos" iinstituta za tehnologiju "Himeði". Ako, re-cimo, æelite da ukýuåite rashladni ureðaj,treba samo da bacite pogled na "ikonu" samenija na ekranu MCTOS kompjutera. Pritom morate da nosite naoåare koje hvatajubeta moædane talase. Onda, kaæe pred-stavnik "Tehnosa" Sadahiro Uãitani, u sebikaæete neãto kao "hej". Uskoro ñe rashlad-ni ureðaj poåeti da ubacuje hladni vazduh usobu. Svaka jaåa mentalna potvrda pokreñesignal u mozgu koje naoåare hvataju iubacuju u glavni kompjuter MCTOS-a.Kompjuter zatim puãta u rad odabranumaãinu. "Nije dovoýno da samo buýite uikonu", kaæe Uãitani. "Morate svesno dapoãaýete pozitivan impuls." Na meniju ko-mjutera su osvetýçe, TV i stereo ureðaj i

kontrola elektriånog kreveta. Izbor moæebiti proãiren u zavisnosti od elektriånihnaprava u stanu. Uãitani veruje da pronala-zak moæe da bude od velike pomoñi teãkimbolesnicima i paralizovanim ýudima. Ukompaniji kaæu da su poplavýeni upitnici-ma iz bolnica i rehabilitacionih centara odkako je MCTOS javno prikazan poåetkomove sedmice. Za sistem su zainteresovaniýudi sa govornom manom koji ne mogu dakoriste verbalne daýinske upravýaåe kojisu veñ na træiãtu. Iako je sliånih proboja utehnologiji moædanih talasa bilo u proãlos-ti, svi su ostali u eksperimentalnoj fazi i

pokazali su se krajçe nepraktiånim. Jednanaprava, razvijena u SAD, zahteva implan-taciju elektrode u mozak. MCTOS je prva

funkcionalna alataka za daýinsko uprav-ýaçe moædanim talasima, kaæu u ko-mpaniji i dodaju da nisu zabrinuti zbog

zlokobne konotacije koju reåi "mozgomkotrolisan" mogu da izazovu kod potenci- janog kupca. "Mislim da ñemo biti poznatipo skrañenici MCTOS", kaæe Uãitani.Prodaja poåiçe u aprilu 1998.

BRISEL

PobedaEvropski sud pravde presudio je u uto-

rak u korist nemaåkog zakona koji æenamadaje prednost nad muãkarcima u dobijaçuposla ili unapreðeça tamo gde je broj æenamaçi od broja zaposlenih muãkaraca. Pre-suda je pozdravýena u Evropskom parla-mentu u Briselu kao "velika pobeda za æe-ne". Evropska unija je åekala na odluku su-da da bi raãåistila kakvu akciju vlade EUmogu legitimno da preduzmu da bi sepoboýãale moguñnosti zapoãýavaça æena.U neoåekivanom potezu, sud EU je odba-cio miãýeçe svojih visokih pravih savetni-ka koji su traæili da zakon bude odbijen.Stav savetnika je bio da svaki propis kojigarantuje æeni "apsolutnu i bezuslovnuprednost" krãi zakone EU protiv diskrimi-nacije i zadire van pravila zajednice o pru-

æaçu jednakih ãansi za sve. Meðutim, sud je odluåio da je zakon nemaåke dræave Sev-erna Rajna -Vestfalija prihvatýiv. "Kada jereå o unapreðeçu, moæe se oåekivati da ñemuãkarac biti izabran pre æene jer muãkarciizvlaåe korist iz duboko ukoreçenih pre-drasuda o ulozi i sposobnostima æene", ka-æe se u obrazloæeçu suda. "Sama åiçenicada muãki i æenski kandidat imaju iste kvali-fikacuije ne znaåi i da imaju iste izglede."Nemaåki uåiteý Helmut Marãal tuæio jedræavu Severnu Rajnu -Vestfaliju zbogpostavýaça æene na radno mesto za koje jeon bio jednako kvalifikovan. Æena je posao

dobila na osnovu lokalnog zakona, odnos-no åiçenice da je tamo veñ bilo viãe zapos-lenih muãkaraca nego æena.

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



KULTURA

Laibach pred Beogradom

Marã na DrinuLajbahovska provokacija je viãeznaåna; zbog toga svi koji pokuãavaju i

danas Laibach "upotrebiti" za svoje cýeve bili to skinhedi,nacionalisti, komunisti ili slovenaåki ministri ostaju razoåarani

Poåetkom nedeýe potvrðeno je da ñe slov-enaåka grupa Laibach odræati 14. novembra

koncert u Beogradu. Ta ponovljena najavauzrokovana je nezadovoýstvom romskih or-ganizacija koje smatraju da grupa ima pre- poznatýivu "nacionalistiåku ideologiju". Or-ganizatori koncerta Magna house naglasilisu da je koncert planiran sedam meseci i daon nema bilo kakve veze sa situacijom u Beo-gradu nakon nekoliko napada na Rome.

svoj grafiåki simbol sapleli bukvalno na ulici inspiracija se, naime, nudila sa gvozdenihpoklopaca ýubýanske kanalizacije...

Usledila je polemika u ýubýanskom Delu,ovoga puta o imenu grupe. Otvorila ju jeneka åitateýka, koja se sva ogoråena zapitala"kako je moguñe da je iko dozvolio da u Ljub-ýani, prvom gradu heroju u Jugoslaviji, nekaomladinska grupa sebi nadene ime koje kaoda æeli na silu da dozove gorki 'laibach'?" Joãæeãñi napadi pratili su lajbahovce na tradicio-nalnom Novom roku, kada se tadaãçi front-men grupe Tomaæ Hostnik (nekoliko mesecikasnije izvrãio je samoubistvo) pred publikompojavio u vojnoj uniformi i åizmama. Ostao jesasvim priseban i miran åak i poãto ga je u licepogodila flaãa; bio je raçen do krvi, ali gaprisebnost nije napustila. "Socioloãko hladannastup", zapisao je tada ýubýanski magazinStop.

Prvi nastup u Beogradu desio se 18. maja1982. godine. Poãto nisu imali na raspola-gaçu veãtaåku maglu, lajbahovci su ovaj

efekat ipak ostvarili, reklo bi se na nekon-vencionalan naåin; dvoranu su zadimili uz po-moñ vojnih dimnih bombi koje je jedan od ål-

anova doneo direktno sa sluæeça vojnogroka. Publika je, u panici, iskakala kroz pro-zore! Kada su isti postupak ponovili i u dvora-ni "Moãa Pijade" u Zagrebu, protiv ålanovagrupe pokrenuta je vojna istraga. "Upotrebýa-vamo vojne dimne bombe zato ãto se bavimovojnom problematikom", izgovarali su selajbahovci, posle åega su im oficiri tadaãçeJNA dozvolili odræavaçe koncerta.

ÃOKANTNI CITATI: Marta narednegodine Laibach otvara svoju izloæbu u zagre-baåkoj galeriji "Proãireni mediji" (tu ñe sekasnije useliti Paragine paravojne formacije).Zahvaýujuñi prituæbama puåanstva policija jeposle samo åetiri dana ålanove benda strpalana voz i poslala natrag, za Ljubýanu. Aprilskikoncert u Ljubýani (sa predgrupama Last Few Days i 23 Skidoo) poåiçe laveæom, koji je trajao pola sata. Sledeñeg dana su se pono-vo obreli u Zagrebu, ovog puta na Glazbenombijenalu, na kome sviraju koncert "Mi kujemobuduñnost". Ujedno se istovremeno na platnuprikazuju dva filma. Jedan porniñ i film Rev-

olucija joã traje; efekat nije izostao u jedn-om momentu je Titov lik prekriven muãkimpolnim organom, ãto je razbesnelo policiju.

Muziåka grupa koja nosi pro-vokativni, nekadaãçi nemaå-ki naziv za Ljubýanu Lai-bach zvaniåno je nastala 1.

juna 1980. godine, na godiã-

çicu otpora koji su rudari iz Trbovýa pruæiliOrjuni, organizaciji jugoslovenskih naciona-lista. Prva afera pukla je veñ 27. septembraiste godine; tada su vlasti zabranile nastup Laibachau domañem Radniåkom domu zbog"nepravilno i neodgovorno" upotrebýenihsimbola (crni krstovi). Taj dogaðaj je, kako uýubýanskoj Mladini, tako i u drugim novina-ma, inicirao brojne polemike.

Dve godine kasnije Laibach ponovopodiæe praãinu; januara 1982. u diskoteci FV112/15 priprema koncert pod naslovom Ærtveavionske nesreñe. Momci su organizovalisvirku na instrumentima koje su, specijalno zatu priliku priredili u sopstvenoj kuñnoj radi-nosti. Upotrebili su gramofonske ploåe, radioaparate i sliåno. Kritiåar Slobodan Valentinåiå

je potom zabeleæio opasku da "çihova muzi-ka nema ama baã nikakav komercijalni poten-cijal, bar ne u Sloveniji". Dejan Krãiñ, zagre-baåki kritiåar, oznaåio je Laibach kao "indus-trijski rok".

" Laibach stvarno zvuåi svetski. Oni su je-dina naãa grupa koja bi komotno, bez komple-ksa, mogla da nastupi vani." Lajbahovci su uto vreme u javnosti poåeli da se pojavýujuodeveni u rudarske uniforme, poåiçu da piãumanifeste i sve svoje produkte opremajucrnim krstom i zupåanikom. Izloæba çihovih

radova u Studentskom kulturnom centru uLjubýani ponovo postaje predmet brojnih po-lemika, iako autori tvrde da su se o ideju za

"TOTALITARIZAM" UMETNOSTI:

Laibach

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Koncert je prekinut tako ãto su milicionerinestaãne umetnike odvukli sa bine.

Iste godine je svetlost dana ugledala prvaploåa Laibacha, na kojoj su se pojavili i nekiãokantni citati: "Umetnost je uzviãeno poslan-stvo, koje obavezuje na fanatizam". (Adolf Hitler); "Umetnici su inæeçeri ýudskih duãa."(J.V.Staýin); "Umetnost i totalitarizam se neiskýuåuju."; " Laibach kunst je princip saves-nog odricaça od liånog ukusa, presuðivaça,uvereça".

Zanimýivo je da za Laibach nemaju ra-zumevaça (taånije mrze ih) i tadaãçi slov-enaåki "disidenti". Publikovaçe jednog teks-ta lajbahovaca u Novoj reviji podræao jesamo Taras Kermauner, dok je Dimitrij Ru-pel dao svoj pristanak samo pod uslovom daKermauner uz to napiãe joã jedan, analitiåantekst o Laibachu.

Napadi na Laibachdostigli su vrhunac 23.

juna 1983. godine. Ålanovi grupe pojavili suse u nedeýnoj emisiji Tednik slovenaåke TVobuåeni u uniforme JNA, sa crnim krstovimau rukama. "Moæda ñe se sada neko mrdnuti ispreåiti, uguãiti tu opasnost, te straviåne ideje iopredeýeça usred Ljubýane", komentarisalisu zgroæeni. Dræavni forumi utrkivali su se ubezbrojnim kritikama, tako da su na kraju åaki uniforme JNA okarakterisane kao "ruænefaãistoidne krpe"!?

Niãta maçi problemi ih nisu saåekali ni uEvropi. Kada su novembra i decembra istegodine krenuli na turneju "po okupiranojEvropi", na graniånom prelazu "Pakao" (Åeh-

oslovaåka) sluæbeni organi ih zadræavaju åitavdan, a u Budimpeãti su primorani da zbogpomaçkaça novca prespavaju u kovåezimamaðarskog narodnog muzeja. Kada su uPoýskoj izjavili da su simpatizeri generalaJaruzelskog, na konferenciji za ãtampu dobi-

jaju, kao poklon, ýudsko govno, zavijeno unovinski papir.

LOVAÅKA IKONOGRAFIJA: Kona-åno, naredne godine odluåuju da se presele uLondon. Tu rade kao fiziåki radnici, pokrivajukrovove, dirinåe u pristaniãtu Belfast u Irskoj,glume vojnike u Kjubrikovom Ful Metal Dæeketu. Iste godine se vrañaju u Ljubýanu,organizuju "tajni" koncert u znak uspomene

na pokojnog druga Tomaæa Hostnika i potomsa grupom Irvin i pozoriãtem Scipion Nasiceosnivaju Noje sloveniãe kunst ( Neue Slowe-nische Kunst, NSK ).

Poãto ni 1985. godine joã uvek ne moguda sviraju u Jugoslaviji, nastavýaju da nastu-paju po Evropi. U reviji Problemi je iz tog pe-rioda ostalo zapisano da su "ponosni zato ãtopredstavýaju vreme i borbu koji ñe promenitisvet duhovno, politiåki i geografski". Is-tovremeno lansiraju misao da je "svaka umet-nost podvrgnuta manipulaciji izuzev one kojagovori jezikom iste manipulacije". Samo"Bog bi mogao ukloniti Laibach ýudi i

stvari nikada", uvereni su ålanovi benda. Sve- jedno, gradonaåelnica Ljubýane Tina Tomýeiste godine tvrdo izjavýuje da Laibach, uprkos

svojim uspesima u inostranst-vu "pod tim imenom ne bi tre-balo da nastupa u Ljubýani".U meðuvremenu Laibach uNemaåkoj patentira lovaåkuikonografiju; umesto gitaraprezentuju sekire i rogove, nabini cepaju drva i tokom nastu-pa koriste æive, omamýenezeåeve, od kojih jedan (pril-ikom izvoðeça pesme Ne krij se ti koji iza-zivaã ) obavi nuædu na obraz pevaåa.

Aprila 1986. godine Laibach se, zajednosa svojim partnerima, "legalizuje" na velikazvona sa predstavom Krst pod Triglavom. Is-tovremeno çihov izdavaå Åeri Red prezenti-ra ploåu Nova Akropola. Prvi dozvoýeni kon-cert u Sloveniji odræan je u Gorici, pod naslo-vom Krvava gruda, plodna zemýa.

Njihova sledeña ploåa Opus Dei je u

nekim dræavama nepoæeýna, tako da seprodaje "ispod tezge", poãto je na unutraãçojstrani omota Hartfildova (bio je angaæovaniantinacistiåki umetnik) svastika, sastavýenaod åetiri krvave sekire. Opus dei, finansijskisnaæna religiozna katoliåka institucija mili-tantne i totalitarne prirode tuæi Laibach zbogzloupotrebe imena, ali su izgubili spor. Naglavama nose velike jeleçe rogove, kojima sepevaå u Queen Elizabeth Hall-u kaåi izmeðuvrata. Opet organizuju turneju po Evropi, abroj çihovih fanova je sve veñi. Na konferen-ciji za ãtampu u Francuskoj izjavýuju, da suçihovi najveñi uzori Tito, Toto i Tati.

Marta 1988. godine na koncertu u Ce-lovcu (Klagenfurt) na binu stavýaju za Slov-ence simboliåki vaæan sto sa Gosposvetskogpoýa a na festivalu Austrijance i dodatnorazbesne, kada koncert poånu sa izjavom Austrijanci, vi ste Nemci. Oktobra iste godineizdaju LP Let it Be kojeg Pol Makartni kasnijepuãta pre svojih koncerata. Februara 1989 suprvi put na turneju u Americi. Sluãa ihraznovrsna publika od crnaca do skinheda, adevojke u prvim redovima im ýube åizme.

BRAÑO SRBI:Aprila iste godine zagre-baåki koncert zapoåiçu sa srpskim guslama, abeogradski sa preraðenim Miloãeviñevim go-vorom: "braño Srbi! Vi ste ovde bog i batina.

Ali mi neñemo dozvoliti, da vas siluju. Mivam to garantujemo." 1990. godine su naturneji po Bosni. Slikaju se na mostarskommostu i u Jajcu, a u Sloveniji prireðuju kon-certe po industrijskim krajevima. Iako u Ãent-

juru kod Ceýa na koncert doðe samo petoroýudi, ekipa po pravilima odsvira ceo svoj rep-ertoar dug sat i po vremena. Taras Kermauneru intervjuu za Mladinu izjavýuje, da smatra" Laibachza tako reñi jedini izvorni umetniåkipravac u slovenaåkoj kulturi danas. Nije miposebno simpatiåna, ali podvlaåim, da je jedi-na." Kada su se 1991. godine ceo Istok i Jugo-slavija podelili na mnoãtvo dræava Laibach

postaje jedan od osnivaåa "dræave NSK","dræave u vremenu i ne-prostoru", idealnedræave "koja je bez vlastitog teritorija, bez fiz-

iåkih granica i dne-vno realizuje utopi-

ju." Sa svojim (dostakvalitetnim) pasoãi-ma uspeva za kratko

vreme da dobija viãe"dræavýana", negoãto ih ima Vatikan, açihove ambasade seotvaraju po celom

svetu. Te godine izdaju ploåu Kapital. Na bi-nama nastupaju sa Merkurovim kacigama(bog trgovaca), skijaãkim pantalonama i pan-cirima. Septembra iste godine razbesneli suGrke, kada su u vreme najveñeg neprijateýst-va sa Makedoncima, na nacionalnoj gråkojteleviziji izjavili, da podræavaju makedonskudræavu i predsednika Kiru Gligorova. Godinudana kasnije ih zbog toga u Skopýu veomatoplo doåekuje makedonski ministar za kultu-

ru. U Srbiju ih istovremeno veoma srdaånopoziva Dragoslav Bokan, koji ih je pozvao, daza çegov desniåarski pokret Beli orlovinapiãu himnu.

1994. na prostorima bivãe SFRJ ratne god-ine pojavila se ploåa NATO, a u slovenaåkoj

javnosti ponovo su se uskovitlale rasprave otome, da li su lajbahovci faãisti ili ne. Dræavnisekretar za kulturu lajbahovce je zbog navodnesramote koju åine slovenaåkoj dræavi pozvaona "prijateýski razgovor" dok su ih u Moskviproglasili za najveñu slovensku grupu.

Sledeñe, 1995. godine ponovo su ãokiralihrvatsku publiku, kada su na zagrebaåkom

koncertu odsvirali "Marã na Drinu". Istovre-meno su poruåili, da ñe Beograd, odakle dobi- jaju stalne pozive "posetiti samo preko Saraje-va." U to vreme se upoznaju i saraðuju sa na-

jveñim zvezdama roka i moderne kulture. UTorontu na çihovoj bini pleãe teoretiåar PeterWeibel; saraðuju sa animatorom Terminatora 2 Markom Dipom, druæe se sa ekipom Guns'n' Roses, Nikom Kejvom, grupom Depeche Mode i mnogim drugima.

Laibach ñe svojim neobiånim potezimasigurno i ubuduñe ãokirati javnost. Sigurno

je samo jedno: da je Laibach svojim nastupi-ma u vreme socijalizma, kada se umetnost uskladu sa tadaãçim shvataçima smatrala in-strumentom za utvrðivaçe vere u svetle per-spektive druãtva na neobiåan naåin zloupo-trebýujuñi samu formu politiåke zloupotrebeumetnosti napravio revolucionaran obrat.Zbog toga je lajbahovska provokacijaviãeznaåna i zbog toga svi, koji pokuãavaju idanas Laibach "upotrebiti" za svoje ciýeve pa bili to skinhedi, nacionalisti, komunisti ilislovenaåki ministri, koji svojim gostima delelajbahovski CD NATO ostaju na kraju ra-zoåarani. Ili, kao ãto je jednom zapisao slov-enaåki esejist Duãan Pirjevec "uspostav-ýaçe dvosmislenosti uniãtavaçe je totali-tarne strukture". Zbog toga je lajbahovski

"totalitarizam" umetnost i jedini "totalitari-zam" koji zaista oslobaða. ■SVETLANA VASOVIÑ-MEKINA

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Uz novi album Cece Raænatoviñ

Drvoseåa i dama

poneãto bitno i doprinese pripada onoj vrstiizazova od kojih je najlakãe da åovek lepopobegne. Ali, ako iko ima æeýu da se zameriÆ. Raænatoviñu Arkanu, postoji mnogonaåina boýih nego ãto je napad na karijeru

çegove supruge. I, svakako je uputnije iz- jaãçavati se povodom Cece nego oko veñuveliko istroãenih estradnih likova - poputTonija Montana i Olivera Mandiña - koji seokolo hvaliãu svojom bliskoãñu tipa 'prvi doÆeýka'. Ceca je ipak neko koga je u svom(navodno, organizatorima do samog trenut-ka izricaça nepoznatom) pozdravnom go-voru na otvaraçu ovogodiãçeg Meðuna-rodnog sajma kçiga u naãoj prestonici is-takao i Peter Handke, pisac svetskog kalibrai posledçih sezona poznavalac, ãtaviãeýubiteý srpskih (mentalnih?) slivova, aCeca je i merna jedinica u æargonu da-

naãçih YU-klinaca - kad npr. naroguãenokaæu "Ãta ti, bre, misliã, da si Ceca?!"Doduãe, meni omiýeni autor iz Austrijepomenuo je numeru "Beograd" g-ðe Raæna-toviñ, ali i to vaýda ide u prilog potrebi da seo çenom radu bar pokuãa da objektivnoraspravýa, bez dolivaça strasti sa strane.

Jer, kontekstualne dimenzije ovakvogpristupa zadatoj temi zaista su ogromne;moralne pre svega, poãto ne vaýa zanemaritiåak ni pretpostavke (izjave, tvrdçe, op-tuæbe...) da prihode od svog rada Cecaprepuãta Arkanovoj Stranci srpskog jedinstvaitd., te da je bar na taj naåin politiåki i te kako

angaæovana. No, smatram da je takoðe pot-puno pogreãno iz tog ili bilo kog drugog ra-zloga zanemariti çenu estradnu karijeru, tj.matiånu delatnost, i uopãte ignorisati mas-ovne pojave (ne samo u oblasti industrije za-bave i popularne kulture) u ime tzv. viãih ra-zloga. Uostalom, ako se prisetite ko najgo-rýivije zastupa crno-bele podele, pravolin-ijske granice i pauãalne generalizacije u naãojpop-muzici (npr. "Sve je to turbo-folk, bezizuzetka kiå i ãund...), neñete se puno muåitida zakýuåite kako su to åesto baã najslabijipredstavnici one druge strane, recimo ýigaviod rokera i jalovi od ãlageraãa i zaåaureni oddæezera; ãtaviãe, i poneka novokomponova-na narodçaåa koja misli da je ulaskom uvladajuñu kloaku - pardon, koaliciju - kaozmija koãuýicu odbacila status tzv. estradneumetnice i postala kulturna institucija (reci-mo, spomenik "Æena XX veka koja ume dashvati åoveka", pred Zadruænm domom uPrñilovici?). Najbuåniji zagovornici sa "bran-ika (totalnog) kvaliteta" napadaju upravo niã-ta maçim, samo simetriåno suprotstavýenimzabludama, predrasudama i demagogijom.

DEVIÅANSKI IZVORI: Ne tako dav-no, Dragana Mirkoviñ i Ceca Veliåkoviñ su

takoreñi upored(n)o razvijale svoje karijere,naizmeniåno se pretiåuñi nekoliko sezona.Takvom odnosu svakako doprinosi i niz

Sigurno bi mi bilo zanimýivo i da ana-liziram novinsku dokumentaciju oCeci Raænatoviñ, posebno o çenim

diskografskim ostvareçima; da se uverim

je li iko kritiåki tj. vrednosno, ozbiýno i ar-

gumentovano ocenio ta izdaça, ili su bezizuzetka u pitaçu tek informacije reklam-nog tipa i nezasnovani hvalospevi (nek-runisanoj?) turbo-kraýici SRJ. No, profe-sionalni izazov da se tom pres-klipingu

Kontekstualne dimenzije ovakvog pristupa zadatoj temi zaistasu ogromne; moralne pre svega, poãto ne vaýa zanemariti åakni pretpostavke (izjave, tvrdçe, optuæbe...) da prihode od svograda Ceca prepuãta Arkanovoj Stranci srpskog jedinstva

E M I L Å O N K I Ñ

"No, profesionalni izazov da se pres-klipinguponeãto bitno i doprinese pripada onoj vrsti izazo-va od kojih je najlakãe da åovek lepo pobegne. Ali,ako iko ima æeýu da se zameri Æ. Raænatoviñu Ar-

kanu, postoji mnogo naåina boýih nego ãto je na-pad na karijeru çegove supruge"

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



zajedniåkih åinilaca, pre svega sliånoporeklo iz seoske, åak patrijarhalne zaleðineneizbeæno zaraæene modernizacijom; obesu poåetkom ove decenije postale auten-tiåne tinejdæerske zvezde u urbanom pop-muziåkom smislu, kakve ranije govoto danismo ni imali na toj tzv. narodçaåkoj sce-ni, ãiroko prihvañene od svojih vrãçakakoji su veñ drugi-treñi naraãtaj socijalistiåkemigracije "selo-grad", ali i sve viãe prihvat-ýive onim neãto starijim koji su ih uglavn-om gledali. S rastuñim uspehom brzo se raz-vijala Draganina i Cecina estetizacija (obuh-

vatni dizajn i produkcija), na zadovoýstvosvih koji se u tom (ab)domenu nisu zado-voýavali samo urbanizovanim facama negosu jedva doåekali ovakve prototipove do-voýno dugaåkih nogu, nasuprot hordamaprenapuåenih helanki te miniña ãto otkriva- ju previãe u ãirinu i obim. Zatim su u vidok-rug nahrupili MegaBrusilice i WonderBra-vovi, no otprilike u to vreme dve miroýu-bive suparnice nagazile su na taåku razlaza:vezom sa Æ.R. Arkanom dotadaãçi "Cvetakzanovetak" uãao je u narednu fazu estrad-nog leta; aktivirajuñi komandu "turbo" zapogon na raketno gorivo, ostavila je kon-kurenciju daleko za sobom.

OPASNE VEZE: "Politiåar & pevaý-ka, to su srca dva", kao da je stari refren so-cijalistiåkog poimaça vlasti. Zaista, takavodnos slobodno moæemo smatrati logiånimpa i neizbeænim ukrãtaçem dve vrste uspe-ha u naãem druãtvu: s jedne strane onaj es-tradni sa slavom/popularnoãñu kao pr-vorazrednim obeleæjem, s druge birokratskisa vlaãñu/moñi; znamo da svako æudi zaonim ãto nema, a u naãe doba takvi spojevipostali su nekako i brutalni.

Podseñaça radi, ãezdesetih godina - u

detiçstvu jugoslovenske estrade - na tutemu znali smo tek traåeve ranga "Ona saIbarske magistrale na budæovanskoj ter-

evenci sela u krilo drugu tom-i-tom", uzåasni izuzetak Olivere Vuåo-Katarine II;sedamdesetih dijapazon veza proãirio se namuãkom kraju, ukýuåivãi viðenije "medij-ske ãvalere" (urednike, producente, me-nadæere...), osamdesetih je poåeo da izlazivan estradnih profesija i zahvatio "biznis-mene" da bi tzv. sponzoruãe ãuãkavije na-plañivale. No, nastupila je i era kad pevaåicesmesta "odgrizaju glavu" aktuelnog reæima,kao npr. Cecine neãto starije koleginice Ve-sna Z. koja je ostvarila produktivnu vezu stadaãçim glaveãinom dræavne RTV i pov-

remeno jednim od åelnika vladajuñe stranke(v.d. Milorada Vuåeliña ãe'setosmaãa, in-aåe), i Zorica B. koja je sama sebi postala &muæ & æena kad se liåno aktivirala kao kul-tur-treger i najdreåavija perjanica onestranåice prve do vladajuñe. Ipak, moæda jeto jedini naåin da se YU zvezde najveñegkalibra izbore za profi-tretman kakavzasluæuju, a gotovo im ga nikad ne pruæajuizdavaåke i producentske kuñe, menadæer-ske agencije i ostali kojima je to u opisu po-sla. Sad je samo dilema, koja li je vokalnasolistkiça veña i potrebitija od svih, pa dase naðe s Markom Slobodanovim?

Zanimýivo, ona Vesna i ona Zoricasvojedobno su unakrst trampile svoje su-pruænike/partnere, onomad dok su na timfunkcijama mogli da im budu tipovi kojisamo sviraju i tezgare, mlate pare i ãefuju udisko-kuñama. Ali, ãta ñete, to je takav teæaki nemio posao u kome se i najveñe ýubavi inajåvrãñe veze preobraæuju u estradne avan-ture i skandal-epizode zarad publiciteta na-suãnog. Primera radi, Cecina bivãa najboýadrugarica (i crnom koænom garderobomponekad nezvaniåna dvojnica) Mira Ãkoriñuplovila je u naoko stabilan graðanski brak,

pa se ubrzo i odatle odmetnula - zadræavãidete i 'prýav veã', a vrativãi mu (çegovu,momaåku) doktorsku titulu.

Dakle, u javnoj profesiji i na sceni gdeosovina porodiånog æivota nikad nije bilanaroåito konstanta, Ceca Veliåkoviñ je usvojim ranim dvadesetim stupila u brak koji je potvrðen i ispuçen decom, takoreñi u

poslovno-privatnim menama album-beba-album-beba; ako se tako nastavi, uskoro ñe,osim funkcije u Fondu "Treñe dete", biti i naspisku majki. S druge strane, ta mlada su-pruga i majka koja je takoreñi iz mesta ost-varila snove nebrojenih svojih oboæavateý-ki, za najãiru javnost na modnim fotkama i uvideo-spotovima prikazuje se u doçemrubýu (ponekad i u tzv. neo-pravoslavnomkontekstu) bar koliko i pre svog materinstvaMadonna. Eto, opet imamo tu retku kombi-naciju seks-bombe i uzorne supruge, znatnoubedýivije izvedenu nego ãto to recimo,radi praskavo skandalozna Pamela Ander-

son Li u svom hevimetalskom braku. Ãta-viãe, Cecin sluåaj familijarno viãe liåi namuziåki kantri-establiãment u SAD u komekiåasto napirlitana Tammy Wynette sriåe i jeca "D.I.V.O.R.C.E." ili "Stand By YourMan", a teãko da ñe makar i 5 odsto çenemilionske publike tim povodom pomislitikako se çen brak moæda upravo baã i neraspada/obnavýa dramatiåno. No, o tomemalo kasnije.

Åak ni ãetkajuñi izmeðu dræavnih (PGPRTS) i paradræavnih (Komuna) diskografaprvorazredna zvezda u ovoj zemýi ne moæeda stekne takoreñi nikakvu zaãtitu od muz-

iåkih pirata i çihovog veoma unosnog ile-galnog biznisa koji kod nas uz to nije niãtamaçe besraman nego dilovaçe deviza. Aliod Æ. Raænatoviña Ceca je dobila åak izavidan status na tom poýu, gotovo veonedodirýivosti; metodi kojima je to postig-nuto posebno su pitaçe, ali kad sam grupicuuliånih prodavaca audio-kaseta - kao popravilu, od Cecinih izdaça snabdevenihsamo najnovijim - neki dan upitao imaju libilo kakvu zbirku çenih hitova, suvo su miodgovorili: "Niko ne kompiluje Cecu".Doðe onda åoveku i da se pomalo obradujetuðoj 'muci', kao i kad åuje one priåice -"Vala, ako i nisu taåne, a bar su dobrosmiãýene, svaka åast!" - o ugovaraçu i na-plañivaçu Cecinih nastupa; kad veñ æele daim ona peva, neka ih i koãta...

KAD KAMEN PROZBORI: Pravomzvezdom iza Cece i uz çu, meðutim,smatram sigurno najtiraænijeg a verovatno inajplodnijeg domañeg tekstopisca MarinuTucakoviñ oko koje se veñ godinama okreñeåitava galaksija najunosnijih narodçaåkihzvezda Jugoslavije, dok im upravo Marininistihovi baædare evoluciju i silu teæe. Ta Mari-na veñ viãe od decenije åerupa svakojaku (ne

samo folkersku) estradnu æivinu koja samamistifikuje uloge teksta i tekstopisca, ne usu-ðujuñi se da ih se liåno prihvati; ona je vaýda

▲

"Åeka li Cecu buduñnostEvite, Eve ili neke treñesupruge predvodnika,maçe je vaæno od pi-taça ãta ñe biti s de-vojåicama kojima je onasada uzor br.1; u kakveñe one odrasti?"

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



i najuspeãniji predstavnik poslovne politike'plati-pa-nosi' (eng. cash'n'carry) koja je odnabeðene, tzv. primeçene poezije u popular-noj muzici odustala u korist ogoýenog zanat-stva zvanog stihoklepaçe. Taåno je da pre-

grãti domañih hitova poåivaju na çenimrimama, ponekad i samo na tome, ali nisuretki ni oni 'eminentni izvoðaåi' koje jesvojim imbecilnim stihovima ukopala iakosu joj masno platili. Nije æena namerno, pret-postavýam, a ovce ionako postoje zaradãiãaça.

A postoje i dokazi kako Marina T. nijemotivisana iskýuåivo novcima, veñ je nekeod svojih najviãih autorskih dometa - sled-

stveno tome, i najkomercijalnijih - postiglasaæivýavajuñi se s interpretatorima svojih pe-sama, moæda i uæivýavajuñi se u çih(oveæivote). Ta uslovýenost obuhvatala je mnogoviãe nego puku ulogu tekstopisca, pa je Mari-

na pre petnaestak godina - u doba Novog ta-lasa, e-hej! - bila praktiåno jedan od vaænijihålanova grupe Zana, neretko çen ideolog pai glasnogovornik. Vezujuñi se za tadaãçu pe-vaåicu te svejugoslovenske pop-atrakcije,odavno zaboravýenu Zanu Nimani, poznato je da se Marina u priåu unosila i kao npr. ko-stimograf, ali i kao prijateýica. Svejedno, od-laskom Nimanijeve od Zane kvalitativno i ti-raæno jedva da je ostalo i Z; pad je bio dug i

bolan, s povremenim usponima kao sad oko jubileja benda, ali tesna saradça sa M. Tuca-koviñ posle je iznedrila i neke od najgorihprimeraka çenog poezijaça za mase. Umeðuvremenu, uz svoj drugi muziåarski brak

- sa A. Futom Raduloviñem - Marina seugradila u temeýe jedne od najbogatijihtvrðava ovdaãçe estrade, u åijim prijateýs-ko-rodbinskim lancima produkcije se odvija- ju i zavrãavaju mnogi od najunosnijih poslo-va te vrste.

Potpuni trijumf Marine T. dolazi kroz radsa Cecom, koji na svaki naåin prevazilazinekadaãçe eventualno pisaçe muzike pomeri veñ popularnog izvoðaåa (taånije, za

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



uski obim çegovih glasovnih i interpreta-tivnih moguñnosti). Marina po toj meri krojine samo tekstove pojedinih numera, hitova,nego cele projekte. Vremenom je u tomepostala toliko uspeãna da nadæivýava te pro-

jekte pa i zvezde same, kao ãto su recimoçene kçiæevne koleginice iz sveta - odraslekapitalistiåke Mir-Jam, luksuzno zarozane i/ ili glamurozne kuåke, ãnajderke srdaca poputBarbare Cartland i Jackie Collins - svakakovaænije, pa i poznatije od svojih best-sellerlikova, åak i od glumica koje potom te likoveigraju. Na poýu kiåa uopãte, kod nas sliånapojava izrasta na modnoj sceni - gða VericaRakoåeviñ.

KASANDRINO JAJE:Autorska sarad-ça 'po meri' ovde zahteva dodatno objaã-çeçe: ta mera obiåno nije stvarni æivot inter-pretatora, nego çegov/çen image. Ãirina

kojom Marina Tucakoviñ zahvata (u) svojetop-projekte, kao i vrste pesama kakve zaçih piãe, najboýe se porede sa sliånim pos-tupcima u karijerama platiniziranih (veñinomæenskih) country-zvezda s one strane Atlanti-ka. Bez oæivýavaça stare, nategnute paraleleNeãvil-Ãabac - obratite paæçu na patetiku inarativnost tih stihova.

Takoðe, oåigledno je da su balade post-ale Cecine udarne taåke, iako se pesmesporog tempa objektivno teæe probijaju kahit-statusu i bez treska-dimenzije bræezasiñuju publiku. Joã od prelomne "Kukav-ice" - jedne od kýuånih æenskih pesama u

naãoj kulturi - balade su ventili za nesreñu ipatçu koje Ceca izdaãno projektuje nasu-prot svim drugim vidovima naglaãenogispoýavaça çene i Arkanove braåne tj. po-rodiåne sreñe. Naã narod k'o svaki velikinarod, gotovo da niãta ne veruje skladu predsvojim (nosom i) oåima, nego prosto oboæa-va da bespomoñno sauåestvuje u tuðim ne-voýama. Kako o Ceci, a posebno na temeýubavnog æivota takoreñi neprekidno kolajunajbizarniji traåevi, potroãaåi takve muzikei takvih 'informacija' svako malo u novimpesmama i spotovima g-gðe Raænatoviñnalaze 'pouzdane potvrde' izvesnih dras-tiånih problema. Nisam bio naroåito izne-naðen åuvãi svojevremeno debelu åistaåicuu prazçikavom druãtvenom supermarketukako pred kraj radnog vremena gorýivoubeðuje omatorelu kasirku da Ceca u video-klipu "Kukavica" niãta ne glumi nego stvar-no plaåe, "pa provereno sam åula da imatakve-i-takve probleme s çim...".

Taj krug se zatvara i obnavýa svakim sle-deñim Cecinim albumom, previãe paæýivo iefikasno a da ne bi bilo isplanirano, i proiz-vodça & potroãça neprekidno pospeãuju jedna drugu. Ideal masovne kulture i industr-

ije zabave, zaista: konzumentski perpetuummobile. Ãtaviãe, Cecin glas i pevaçe - inaåekao u stotina çenih koleginica-ispisnica -

viãe nisu nikakav problem, nedostaci na tomkoloseku pretpostavýam da pripadajuñimoboæavaocima samo olakãavaju poistove-ñeçe. Glas neãto tamniji i grubýi nego ãto jeuobiåajeno za çene godine, kao i podrhta-vaçe u pojedinim refrenima naglaãavajutragiku i ono ãto skloniji tumaåe kao "proæiv-ýenost".

No, pesme su tu suãtinske i na duæe stazeglavne, kao i na prethodnim albumima "Fa-

talna ýubav" ('95, PGP RTS) i "Emotivnaluda" ('96, Komuna). Potoçi se moæe poh-valiti naslovom koji zvuåi donekle neobiånoza domañu, ne samo tzv. narodnu muziku(boýe leæi u engleskoj verziji - EmotionalFool), ali prethodnom obe strane - govoreñi ostarinskim formatima nosaåa zvuka - zavrãa-vaju strateãke numere, "Volela sam, volela"Miliña Vukaãinoviña i "Beograd" potpisankao tradicional (!?). Prva je na prelomusedamdesetih u osamdesete bila ogroman hitHanke Paldum, evergrin iz radionice mani- jakalnog tvrdog sarajevskog rokera (voðeVatrenog poýupca), ujedno i zaåetak na- jkvalitetnijeg hibridnog opusa koji smoizmeðu te dve vrste imali, a druga je pop-himniåna i takoreñi namenska - moæda baãda bi se nekoliko generacija Beograðana upi-talo imamo li uopãte joã prava da ovaj gradsmatramo svojim, i zaãto bismo to na kraju iåinili?

MASKA RADA: Cecin album za ovusezonu, "Maskarada" (PGP RTS) u svojih 37minuta demonstrira 3 osnovne vrste Marin-inih tvorevina za ovakve prilike, koje je muz-iåki upakovao Aleksandar Miliñ-Mili, posta- juñi i sam konstanta u ovom taboru. Æivýi

zaostatak iz devojaåkog razdobýa åine"Nevaýala" s otvoremnim motivom preýubei (jedino gostujuñe autorstvo, grupe Zana)

"Kaæem da te volim".Dramatiåna i neãto ma-çe dinamiåna "Pogre-ãan broj" spuãta loptuna sadaãçi Cecin glav-

ni teren, neoåekivanoukraãen trilingom pesa-ma vezanih na tradiciju.Naime, "Nagovori" jepun tekstualni pogodaku narodnom duhu ka-kav Marina odavno nijeimala - moæda joã odsvojih maturantskih po-åetaka, ambicioznih pi-sanija za akustiåarskitrio DAG i prvih hitovas YU grupom, protka-nih folklorom - uz od-

govarajuñu neænost za-motan u (simulirani)trubaåki aranæman;"Vreteno" nije tako stil-

ski åisto, a utisak joã opada kroz slabije ar-tikulisanu "Da ne åuje zlo", ponajviãe nalikna kvazifolk G. Bregoviña pri izdisaju Bijel-og dugmeta i naovamo.

Propadaça u Marininim stihovima neiz-beæno ima, kao "Plave noñi u satenu, i mlekood kokosa - Boýe bi ti bilo sa mnom, al' tinemaã ukusa" ("Nevaýala"), ili joã jedanprilog za zbirku nakaradnih narodçaåkih ci-tata, "Otkaåimo se do daske - I da se goli ski-

nemo, ostañe nam naãe maske" (naslovna).Sama poåetna numera "Maskarada" pripadapodæanru "Sirota mala bogataãica", a glavniãçur opet nose balade, s dozom folka ko-likom i u starogradskim. "Noñas kuña åasti" izavrãna "I bogati plaåu" moæda nadæiveCecinu poularnost i karijeru pa budu neo-åekivano obraðivane, kao ãto je i ona posmirivaçu Bosne iskoåila iz koloteåine u"Voýela sam...".

"U bolu su svi roðeni jednaki", kaæenam, dakle, pesma naslovýena po jednojod kod nas tako lako zapañenih TV-pantý-iåara, latinoameriåkih perañih soap-opera sgalerijom likova od Isaure do Lj. Ovisne,koji imaju milione sledbenica i u Cecinojpublici. Deseti snimak na CD-u "Maskara-da" je na omotu neobeleæen, skrañena in-strumentalna matrica naslovne numere,kao odjavna ãpica.

Åeka li Cecu buduñnost Evite, Eve ilineke treñe supruge predvodnika, maçe jevaæno od pitaça ãta ñe biti s devojåicamakojima je ona sada uzor br.1; u kakve ñe oneodrasti? Da li je Ceca svom suprugu svojevr-sna pupåana vrpca za civilni æivot jer uz çuon je uvek viãe Æeýko, nego Arkan i sh-

vataju li klinke takvu vezu kao bezazlenu vi- jaåu za preskakaçe? ■DRAGAN KREMER

"Nisam bio naroåitoiznenaðen åuvãi svojevre-meno debelu åistaåicu uprazçikavom druãtven-om supermarketu kakopred kraj radnog vreme-na gorýivo ubeðuje oma-torelu kasirku da Ceca u

video-klipu 'Kukavica'niãta ne glumi negostvarno plaåe"

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



STRIP CITATI: Dejvid Hogan içegovi saradnici upakovali su Barbva-

jer u atraktivnu oblandu postmodernogB-filma. Priåa je smeãtena u okvir blis-kog futura drugog ameriåkog graðan-skog rata, toliko priæeýkivanog (od Isto-ka). Naslaçajuñi se na filmofilsko is-kustvo Kazablanke i stripovske citateHermana i Mebiusa, film relaksiragledaoce od prañeça radçe i direktnoatakuje na fiziologiju. U futuristiåkomindustrijalistiåkom looku a la Vatreneulice, Barbvajer nije samo pozornica zadugooåekivani striptiz (engl.: skidaj se iprovociraj) Barbi Pamele i emancipacijuçenih bradavica koje nestaãno iskaåu izsapunske pene (duhovito!) i koænogsado-mazo kostima, nego pokazuje ionu vrstu svesti koja je svojevremno filmove åinila najinteresantnijim film-skim proizvodima. Novozelandski MaorTemuira Vilson ( Bili smo ponosni ratni-ci) i evropska art zvezda Udo Kir (tre-nutno omiýeni glumac Larsa fon Trira)

samo su deo osveãñenog koncepta, koji je oåigledno bio kost u grlu populis -tiåkoj konzumaciji.

Pamela Anderson, pin-up girl

Hot stuff

Ukarnirane u plastici, a Maraja Keri po-kuãava da stane u dugaåki red Bond de-vojaka, najprivlaånija plavuãa planete,anti-uni-proseks Barbika, åija plastiånaporodica (Ken, Skiper, zlatokosi koç...)raste iz dana u dan, beleæi moæda najveñimedijski bum u svojoj viãedekadnoj is-

toriji. Nakon Barbike i Pamela Anderson(Tomi) Li ugraðuje svoje telo u mit oplastificiranoj Veneri o kojoj skandi-navske pop grupe smiãýaju uvredýivepesmice.

Filmska Barbvajer (engl. barbwire:bodýikava æica simbol sukoba stoåara ifarmera) reinkarnacija je strip polu kultizdaça kuñe Dark Horse (Tamni Koç) iuzrok erotiziranih uzdaha milionskepopulacije serije BayWatch . Iako sapuniteãko pene u moru (problem sa salinite-tom i baznim karakteristikama sapuna)priåa o åuvarima plaæe koji se rasturajuod dosade okruæeni nabildovanim vrs-nim plivaåima postala je svetska atrakci-

ja zahvaýujuñi bradavicama PameleAnderson Li, koje nakon stotina epizodanisu iskoåile iz tesnih i gumiranih kosti-ma.

Si Dæej grudima se probijala krozæivot, a definitivno postaje deo pin-uplegende kada se sa suprugom, kosma-tom rok zvezdom, slika za seriju spon-tanih i obnaæenih postera, krijuñi pome-nute bradavice iza çegovih dominan-tnih miãica.

PRETEÅE: Norma Dæin alias Mer-lin Monro, koja je obnaæena i zavodýivasa postera posmatrala ameriåke drugo-

svetu u kojem æivi Barbi moæda jeupravo Sunce crna rupa. I dokSpice Girls åekaju da budu rein-

svetskoratne veterane, bila je uzrok tenzi- ja u pobedniåkoj savezniåkoj armiji idirektan atak na çenu borbenu sposob-nost zbog porasta onanije. U isto vremeameriåki soldati su drugu pin-up devojkuBeti Grejbl, sa zadçicom utegnutom ukorset, iskýuåivo posmatrali kao devojkuiz susedstva, ili bar tako istorija kaæe. Ri-ta Hejvort, kasnije gospoða Orsona Vel-sa, demonstrirala je æivotom dijapazonæivota devojki sa duplerica, od glamurado institucija za mentalno zdravýe. Zi-dovi koji su bili prekriveni çihovim pos-terima veñ tri decenije ugoãñavaju nekedruge dame.

Pamela Anderson Li je çihova nepri-kosnovena naslednica u devedesetim go-dinama.

Postojaçe istoimenog stripa maçe jevaæno za genezu filma, tek, traæila se pri-lika da se Pameline silikonske grudi oslo-bode nepriliånog pritiska kupañih kosti-ma i televizijskih moralnih standarda.Barbvajer za ãiroke gledalaåke mase

funkcioniãe kao naboj åiste erotske en-ergije, ali su autori filma imali i nekedruge namere osim provokacije.

Od Si Dæej do bodýikave Barbike,Pamela je prevalila dug put odsilikonske atrakcije do osveãñene seksposlenice kraja drugog milenijuma

BARBVAJER (BarbWire) SAD 1995r: Dejvid Hogan

ul: Pamela Anderson Li,Temuira Vilson

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



UMETNOST POSLE AUÃVICA:Od Si Dæej do bodýikave Barbike, Pamela

je prevalila dug put od silikonske atrakcijedo osveãñene seks poslanice kraja drugogmilenijuma. Na çene grudi mogu da seoslone samo oni koji preðu komplikovanuselekciju, koja podrazumeva i neãto ãtoviãe podseña na klasiånu tuåu nego li na"sukob" polova. Pitaçe je koliko ñe çenitelevizijski fanovi biti spremni da sledeovu radikalnu medijsku transformaciju,

Balet: Æena

Bez izazova U strahu da preðe granicu konzervativnog imnogo puta viðenog u modernom baletu,Lidija Pilipenko se dræala sigurne staze svog

koreografskog rukopisa

samo po formi veñ posuãtini, mora sobomnositi dozu novine,izazova i umetniåkogrizika da ne bi ostao nanivou dopadýive lirskepoeme o jednoj æeni içena tri ýubavnika,prijatne za oko ali ne iviãe od toga.

Ana Pavloviñ, veli-ka nada u trenutnoneveseloj situaciji u vr-hu Beogradskog bale-

ta, posle odlaska primabalerine Aãhen Ataýanc u Berlin, moæda bi

pored izvanredne fiziåke spremnosti i tehniåki odliåno izvedenihigraåkih kombinacija, postigla i boýi estetski efekat da je na sebiumesto ãorca (kostimograf Boæana Jovanoviñ), imala dugaåkuhaýinu koja bi joj moæda nadoknadila nedostatak zrelosti iharizme i makar u pojavnom smislu reãila dilemu o kakvoj jezapravo æeni reå.

Muãki solisti baleta Konstantin Kostjukov, Svetozar Adam-oviñ i Nenad Jeremiñ, koji se pojavýuju u ulogama ýubavnika,samo su donekle uspeli, kroz svoje nejasne likove, da pomognu dase osvetli put çenog sazrevaça iz mlade devojke u æenu.

Iako bez velikog umetniåkog dometa, balet Æena zasluæujepaæçu prvenstveno zahvaýujuñi Bojanu Suðiñu i Mariji Mazur,koji su uåinili da koncert za klavir i orkestar Sergeja Rahmaçino-va zazvuåi u punoj lepoti, a donekle i zahvaýujuñi velikoj prazni-

ni u baletskim deãavaçima Beograda. ■JELENA SREDIÑ

Bojan Suðiñ, a solo klavir svirala je Marija Mazur.Ako se izuzme åar Rahmaçinove muzike kao i nekoliko maã-

tovitih koreografskih kombinacija, prevashodno u duetima, zakoje je Lidija Pilipenko pravi majstor, niãta novo i znaåajno nijemoglo da se vidi u ovom baletu, åija pak tema i libreto nudeizuzetne scenske moguñnosti, jer naslov Æena nosi u sebi teæinuopãteg i simboliånog i beæi iz okvira liåne ili autobiografske priåe.

Ali, u strahu da preðe granicu konzervativnog i mnogo putaviðenog u modernom baletu, Lidija Pilipenko se dræala sigurne

staze svog koreografskog rukopisa koji joj je dosad donosio samouspehe, ali koji, ukoliko pretenduje da bude "moderan balet" ne

estog novembra, u Narodnom pozoriãtu premijerno je iz-veden balet Æena, u koreografiji i reæiji Lidije Pilipenko, namuziku Sergeja Rahmaçinova. Orkestrom je dirigovaoÃ

Reå kritike

gde su na dobitku ponajviãe oni koji nisuoåekivali baã niãta.

Pamela Anderson Li je odluåila daiskoraåi iz idile Barbi sveta, isturivãigrudi ka problemima neizvesne buduñ-nosti, od ekologije do ideologije. Ne-kadaãça dilema da li je umetnost mo-guña posle Auãvica prerasla je u apo-kaliptiånu zapitanost da li muze moguda pevaju zbog dosade. Autori Barbva-

jera, na åelu sa Pamelom bez koje bi ovametapopulistiåka parada bila nemoguña(kao Konan ili Terminator bez Ãvarce-

negera), veruju da, ako su moæda baãsve priåe ispriåane, joã ostaju neke grudi

da se vide. Maçe radikalan od RasaMejera, mnogo netalentovaniji od Dæo-na Votersa, Dejvid Hogan je sa filmomBarbvajer spevao jednu od najlepãih po-ema æenskim grudima u posledçih ne-koliko filmskih dekada. Ah, ali one suod silikona, reñi ñe neko. Da, ali samoveliki baloni mogu da ponesu vaãu maã-tu dovoýno daleko. ■

OCENA: 7 1/2DINKO TUCAKOVIÑ

Autori Barbvajera, na åelu sa Pamelom bez koje bi ova metapopulistiåka parada bila

nemoguña (kao Konan iliTerminator bezÃvarcenegera), veruju da, akosu moæda baã sve priåeispriåane, joã ostaju nekegrudi da se vide

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



jednog åoveka je çe-gova slika... Moæe se,dakle, reñi, i u tomevidim, da se tako kaæe,naglavce okrenutu is-

krenost (umenika): onne treba da priåa osvom æivotu kakav jeproæiveo, nego da gaæivi onako kako ñe gaispriåati."

ÆIVOTI PREDA-KA: U stvari, M. Jur-senar pod starost za-raça u proãlost da bise snaãla meðu bitnimpretpostavkama svogæivota, istorijskim iegzistencijalnim, da biosvetlila ono nuæno iono sluåajno ãto je pri-premilo svet u komeñe çoj biti dato daæivi, i da bi, priåajuñi oonom iza åega su osta-li vidýivi tragovi, ali i

zamiãýajuñi ono ãto joj je ostalo nevidýi-vo ili nepristupaåno, osvedoåila svojeuvereçe da svaki æivot ima smisla, kojismrñu ne biva potrt. Svest o çegovomznaåeçu, veli M. Jursenar, ili bar o çego-voj jedinstvenoj lepoti "sve viãe raste

umesto da opada kada primetimo da smostigli do kraja krivuýe ili, mnogo reðe,kada je ta uæarena krivuýa zavrãila krug ispustila se ispod horizonta". Utoliko su iæivoti predaka, koji nisu bili nikakvi velikiili posebno istaknuti ýudi, vredni paæçe, au potpuno anonimnim æivotima bezbroj-nih seýaka koje je smrt naprosto proguta-la bez traga vidi M. Jursenar, ãtaviãe, neã-to uzviãeno, upravo u toj anonimnosti sva-kodnevne borbe da se æivot saåuva, ob-novi, nastavi – æivi. Pitaçe o sopstvenomidentitetu, meðutim, svakako ostaje, i sva-ki se åovek trajno bavi çime. Ne mora sepisati kçiga da bi se, svesno i nesvesno,svojim æivotom, neprestano davao odgo-vor na pitaçe: ko sam ja? i da bi se, time,to pitaçe neprestano obnavýalo. Sve ãtoåinimo uåestvuje u tome.

Æivi se uvek u nekom ambijentu inekoj zajednici. Posle Flobera, TomasaMana i Prusta, M. Jursenar, znajuñi ãta suoni rekli i razmiãýajuñi o tome, daje slikutakozvanog "graðanskog sveta" – poka-zuje åime je pripremýen i uslovýen, aåime ugroæen, s kakvim idejama, nadama,laæima i strastima se æivelo u çemu, i kak-

va je bila sreña onih koji su je u çemuokusili, kako se umiralo, u ãta se verovalo,ãta je navodilo na samoubistvo, zbog åega

Autobiografska proza Margaret Jursenar

Priåa o æivotuÅovek koji je ispunio svoje æeýe lakãe izlazi na kraj sa svojomsmrñu. To M. Jursenar zna, kao ãto zna – a to je podjednakovaæno – da je smernost "stav svakog razboritog åoveka predsopstvenim æivotom"

çenoj opseænoj biografiji iz pera ÆozijenSaviço – kçiga ne sadræi ni "priznaça"ni "ispovesti", a ponajmaçe date nesvoje-voýno. Pogled unazad u porodiånu istorijupre se moæe oceniti kao stvaralaåki åin M.Jursenar, åija svrha nije u tome da sepostigne ãto vernija rekonstrukcija svegaãto je nekad bilo, ãto je prethodilo çenomdolasku na svet i predodredilo æivot uçemu, veñ, pre, u tome da se dopre dodubýe istine toga sveta – istine osloçenena dokumente i "åiçenice", koji su, me-ðutim, izloæeni i tumaåeni onako kako seto åini u romanima. I kada se osvrñe nasvoje pretke i vlastitu mladost, MargaretJursenar ostala je pre svega pripovedaåkoji stvara kçiæevne likove. Æ. Saviço sdosta prava pretpostavýa u uvodu

biografije ove spisateýice da je ona vero-vatno dosta razmiãýala o sledeñim reåimaAndre Æida (iz çegovih dnevnika): "Æivot

naslov koji objediçuje tri çene posledçekçige: Poboæna señaça, Arhive sa severai Ãta? Veånost . Reå je o svojevrsnoj auto-biografskoj prozi, nastaloj u posledçihpetnaestak godina æivota ove spisateýice(umrla je decembra 1987). Posledça kçi-ga Ãta? Veånost ostala je nedovrãena, ali jesama autorka nedugo pre smrti odobrilaçeno objavýivaçe u ovom obliku, "ukoli-ko bi bila spreåena da je zavrãi".

Kada se ukazuje na autobiografski kar-akter Lavirinta sveta, onda se to ne smeuzeti sasvim doslovno. M. Jursenar jestetu pisala o svojim roditeýima, daýim pre-cima i çihovim savremenicima, kao i o

sopstvenom æivotu i ýudima koji su uçemu igrali neku ulogu, ali – po sopstven-im reåima iz jednog pisma, navedenim u

Matica srpska i Izdavaåka kçiæar-nica Z. Stojanoviña objavile su

Lavirint sveta Margaret Jursenar,

"Manovi i Prustovi junaci, koji se ovde meãaju sMargaretinim roðacima, æive da bi se nauæivali inaprovodili, ako je to ikako moguñe, i to uboýem sluåaju; åeãñe: da bi stekli ãto viãe"

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



se ubijalo i ãta se otimalo i preotimalo, uåemu se uæivalo. Pokazuje se kako je tajsvet bio i frivolan i bigotan, i sjajan i be-dan, i zverski surov i uýuðen. Tehniåkinapredak je u poneåem olakãao æivot, ali i

ubijaçe; ono suãtinsko u åoveku time senije promenilo ni u åemu.Glavna dela M. Jursenar, Hadrijanovi

memoari i Crna mena, vode nas u drugi,odnosno ãesnaesti vek – ova autorka znaãta znaåi govoriti o davnoj proãlosti.Ovde, pak, radi se o tome da se pokaæe ãtase, u godinama i decenijama pre nego ãtoñe ona sama ugledati svetlost dana, polakoi åesto neprimetno sabira, stvarajuñi mraå-ni integral naãeg doba: sve ono ãto vodi upropast carevina, koja ñe nastupiti prenego ãto se pohaba ãtof od kojeg çen otacpravi svoja elegantna odela, a o kojoj u"lepoj eposi" ne moæe ni da saça; u rat,odnosno ratove koji meçaju ne samo poli-tiåke karte nego i mentalnu topografiju,vladajuñe pojmove, ono ãto se åinisamorazumýivim, a da pri tom glupost,pohlepa, zavist ostaju iste kao ãto su uvekbile.

ODNOS PREMA SMRTI: Ãta jezaista potpuno novo? Opijenost benzinomi brzinom priprema ekoloãke katastrofe okojima niko ne sluti. Fabriåki dimçacibýuju dim, "kao dar industrijskim silama",zahvaýujuñi åemu ñe se neko veoma

obogatiti. "Neprimetno, pre nego ãto je si-pala åaj, tetka Lujza je krajiåkom salveteobrisala ãoýu od porculana iz Sevra nakoju je palo nekoliko crnih trunåica." Ali,ne ostaje na tome. Åovek je, "obuzet lud-ilom, zamislio da je svemoñan", "loãeudruæena moñ i interesi skoro uvek suvladali"; æivot kao takav doveden je u pi-taçe. M. Jursenar sklona je krajçe pesi-mistiåkom zakýuåku: naãe uniãtavaçe pr-irode opravdava uniãteçe åoveka. I to nestoga ãto åovek ne bi zasluæivao da æivi,kad je veñ takav kakav jeste. Nego stogaãto ne poãtuje sebe kao jedno meðudrugim, æivim i neæivim, biñima, ãtozloupotrebýava moñ koje se domogao inadmeno ostaje zaslepýen çome i ondakada çenom primenom radi na svom un-iãteçu. To sada boýi duhovi vide – nipoã-to joã ne svi koji bi morali, ali oni boýi go-vore o tome. Tada, krajem proãlog veka,kolonijalizam i industrijalizacija donose

jednom – maçem -delu åoveåanstva pred-nosti i lagodnosti od kojih se viãe nipoãtoneñe hteti odustati. "Oni kojima ñe biti jas-no da se uniãtavaçem lepote na ovomsvetu uniãtava i çegovo zdravýe joã se

nisu rodili."M. Jursenar ne kaæe izriåito, ali mi izçene kçige vidimo da je to svakako u

nekoj vezi sa odreðenim odnosom premasmrti. Ne misli se ãta ñe biti sutra, a kamo-li ãta ñe doñi za dvadeset ili sto godina.Nove odgovornosti – prema buduñnosti,prema drugima åija buduñnost to treba da

bude, pa, naposletku, i prema potoçemsebi u çoj – nisu sagledane, ni for-mulisane. Manovi i Prustovi junaci, koji seovde meãaju s Margaretinim roðacima,æive da bi se nauæivali i naprovodili, ako jeto ikako moguñe, i to u boýem sluåaju;åeãñe: da bi stekli ãto viãe. Mnogo se priåao Bogu, ali su duãe ustremýene ka zlatn-om teletu. Antipatiåna baba autorkina nemisli da ñe ikad umreti, ali zna da ñe çeniroditeýi sigurno umreti iostaviti joj zamaãno nas-ledstvo. Njen sin biñe ra-sipnik i raspikuña, kock-ar i bonvivan, neka vrstaplemenitog razvratnika iotmenog parazita; do-nekle melanholiåan ci-nik, koji ñe svoju kñervaspitati kao slobodnu inezavisnu liånost. Majkañe ga mrzeti, a i on çu.Kñer ñe znati ãta je ýud-sko dostojanstvo i vred-nost æivota, i biñe u sta-çu da napiãe Hadrijan-ove memoare. Oni koji

ih budu åitali dobijañeæeýu da odu u Rim iudahnu tamoãçi vazduh. Neki od çih ñeto bez sumçe i uåiniti.

DRAMA: Åovek koji je ispunio svojeæeýe lakãe izlazi na kraj sa svojom smrñu.To M. Jursenar zna, kao ãto zna – a to jepodjednako vaæno – da je smernost "stavsvakog razboritog åoveka pred sopstven-im æivotom". Drama i jeste u tome: æud-ça, ne mora biti za moñi ili bogatsvom,neka to ostane po strani, nego, recimo, iona za lepotom, ne vodi nuæno, a moæda ine moæe voditi ka smernosti. U jednompismu iz 1974. M. Jursenar piãe: "Ali, up-rkos beskrajnoj æalosti sveta (...) åini mi seda æivot, to åudo od senzibilnosti i lucid-nosti, mora do kraja da bude æivýen bezobeshrabreça i s nekom vrstom pov-ereça. Åovek tako lako sklizne odrazboritog i opuãtenog potvrðivaça svegaonog ãto je moguñe ili ñe jednog danapostati neizbeæno do nekog podnoãeça iodveñ liãenog otpora." S ovom miãýu, urasponu od ovakvog potvrðivaça doovakvog podnoãeça, pisan je Lavirint sveta.

Æivimo u istoriji, a ona ogroman brojýudi uvlaåi u mnogo toga u åemu nipoãtone bi æeleli da budu. Malu Margaret i

çenog oca Prvi svetski rat goni u En-glesku. Bogati su i katastrofa je za çihsnoãýiva. Drugi svetski rat zadræañe M.Jursenar trajno u Americi s çenom æivotn-om saputnicom Grejs Frik. Da li su jedino

tako mogli biti napisani Hadrijanovi me-moari?U Lavirintu sveta doæivýaj istorijskih

zbivaça je konkretan. Jedna od stvari kojaovu kçigu åini veoma zanimýivom jesteupravo to. "Ljudski svet ýuýao se iz tem-eýa; jedan austrijski princ åije samlovaåke trofeje kasnije s gaðeçem videlau çegovom zamku u Åeãkoj bio je ubijenu Sarajevu, baã kao neka od divýih æivot-

iça koje je obiåno lov-io, u hajkama ãto su ihza çega prireðivali, kaokakav severni jelen ilimedved. Ta pogibija åijeuzroke gotovo niko uEvropi nije shvatao,ubrzo je izazvala rat ukome ñe poginuti okodevet miliona ýudi."

DOKAZ: Prvi svet-ski rat odavno se pri-premao i izbio bi, bezsumçe, ovako ili ona-ko. Mi ovde treba, uvezi s tim, najzad daprouåimo obimnu kçi-

gu Vladimira Ñoroviña,koja je, iako napisanapre ãest decenija, konaåno postala pristu-paåna pre nekoliko godina. Dobro bi biloda je åitaju, i da su je veñ prostudirali, i nadrugim stranama. No, i bez takvih tu-maåeça, M. Jursenar, vrañajuñi se svojimuspomenama, na kraju svog æivota govorio tome kako tih dana nemaåki turisti nag-lo napuãtaju obalu Flandrije, najpre oåeviporodica, a zatim æene i deca s prtýagom."U tome se", kaæe M. Jursenar, "videodokaz viãe krivice grabýivog carsta koje jeprvo pozvalo pod zastavu svoje podoficirepreruãene u kupaåe". Neki od çih ñe seubrzo ponovo nañi tu, ali u uniformama,kao okupatori. Ako se rat vodio zato ãto jeu Sarajevu ubijen jedan austrijski princ, ãtatraæe "preruãeni kupaåi" u Belgiji, nadrugom kraju Evrope?

Ono ãto je u æivotu nesumçivo i stvar-no, nezavisno od svakog tumaåeça istor-ije, jeste bekstvo u Englesku male Marga-ret, kao i çeno potoçe gaðeçe predlovaåkim trofejima u Åeãkoj. Kroz raznatumaåeça æivot se daje, ali se i izmiåe,ukoliko se æeli ukalupiti u jednoznaåna

odreðeça. U svakom sluåaju, postajepriåa o æivotu. ■DRAGAN STOJANOVIÑ

ÆIVOT U ISTORIJI: M. Jursenar

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Godine 1991. iz Roviça prepi-sujem se sa "Vjesnikom", çe-govim urednikom Hidom Biã-åeviñem, o fatalnim homoge-nizacijama u Beogradu i Za-

grebu, a povodom antifaãis-tiåkih izjava Roberta Ñulija uSplitu.

PLAKAT: A sada neãto oæivima. Teatar A.D.Ruhr, Rob-erto Ñuli i Helmut Ãefer supovodom otvaraça nove iprelepe kuñe Teatra A.D.Ruhrorganizovali festival post- jugoslovenskog pozoriãta prenekoliko dana. Prethodno suigrali "Zmijin svlak" Slobo-dana Ãnajdera na festivalu"Æudça za æivotom – Vilhejm

Rajh u Beogradu 1997", i"Viãçik" Åehova kao predigruovogodiãçeg Bitefa.

Plakat za festival "Post- jugoslovenski pejzaæ" sastojise iz pretapnih boja nekadaãçe jugoslovenske zastave iz koga je izvuåena, u slobodnom pros-toru bela zvezda. Svi uåesnicifestivala iz Zagreba, Beograda,

ÑUTNJA: Tokom jedne od åitaåkihproba u kancelariji Mire Trailoviñ uAteýeu 212 ulazi Gordana Kosanoviñ isaopãtava kako ñe ona igrati u "Deka-

meronu". Igra u "Dekameronu" i dræi re-ånik u rukama. Za mesec i po dana radaGordana savlaðuje francuski jezik "De-kamerona" i odlazi sa Ñulijem u TeatarA.D. Ruhr, gde postaje jedan od glavnihpokretaåa. Ona savlaðuje nemaåki jeziki biva proglaãena za najboýu glumicu uNemaåkoj. Gledamo daýe A.D.Ruhr iGordanu na Bitefu – "Kazimir i Karoli-na", "San letçe noñi"... Tih godina Gor-dana, posle duge ñutçe, u predstavi "Elektra" urla iz mraviçakazbog svoje brañe i sveta koji se raspada. Sve vreme Gordanu iA.D.Ruhr budno prati Ogçenka Miliñeviñ, Gordanin profesor iprofesor na Akademiji za pozoriãte, film i TV u Beogradu.

Gordana umire u svojoj trideset treñoj godini, na dan svogroðendana. Bilo je leto i beogradska pozoriãta bila su zatvorena.Komemoracija Gordani Kosanoviñ sa fotografijama iz predstaveA.D.Ruhr, Gordana kao Lulu Vedekinda, odræana je u "Novoj os-eñajnosti" u beogradskoj staroj Pivari.

Osniva se Bitef-Teatar, Mira Trailoviñ je veñ bolesna, neko sesetio da prikazuje izjave velikih pozoriãnih stvaralaca o Miri. Miraizlazi da dræi govor. Señam se beskrajno tuænog pogleda RobertaÑulija u tom åasu, svih nas i Gordanine familije u åasu uruåivaçaJugoslovenskog ordena Robertu Ñuliju za doprinos razvoju naãekulture.

A.D.Ruhr radi "Hrvatskog Fausta" Slobodana Ãnajdera. UVaãingtonu gde se prikazuje predstava odræavaju se demonstracije

proustaãke emigracije. A.D. Ruhr, u meðuvremenu postaje istalnim mestom rada teatra Roma "Pralipe" i Rahima Burhana.Ñuli radi "Operu za tri groãa" pred sam poåetak rata u Splitu.

Ljubýane i Sarajeva boravili suu Milhajmu, u Teatru A.D.Ru-hr tokom festivala gledali jednidruge i razgovarali o tome ãta

se dogaðalo, ãta se dogaða i ãtañe se dogoditi unutar novo-stvorenih dræava. Neki su seprema tome odredili, neki nisu.Jedni su bili "estetiåniji", "po-zoriãniji" ili "posmodernis-tiåniji", a drugi "politiåniji" ili"utopistiåniji".

GENERACIJSKO PI-TANJE: U raspravu je uvede-

no i generacijsko pitaçe; u jednima je ugraðeno señaçe, a drugi seformiraju u novoformiranim okolnostima, ili dræavama. Znaåajandoprinos raspravi dale su i kolege iz Rusije, iz jednog drugog pre-lomýenog sveta. Na kraju jedne od rasprava sa temom "A ãta sad"Duãan Jovanoviñ, pisac, rediteý i profesor (Ljubýana) predloæio jeduhovito da se on sam nasuåe kao kit, ako ñe time nekom bitiboýe. No, åini mi se da pitaçe nije ni generacijsko, ni nacionalno,veñ çegova interpretacija ukazuje na shvataçe odnosa dræave islobode, i shvataçe pozoriãta kao mesta i vremena radçe u komese ne moæe ili moæe meçati svet, makar za trenutak. Shodno tomei postavýa se jedno od kýuånih pitaça: ãta je u tome uradila levicaidentifikovana sa jugoslovenstvom, a ãta posmoderna razarajuñiideoloãki reånik i prazneñi prostor od señaça – misli. Da li je sveto samo alibi iza åega su hrabrost ili strah. U zavisnosti od mererepresije ili uæasa i patçe; i izgleda definitivno da oni koji su na- jviãe pretrpeli imaju najviãe razumevaça za jedne i za druge. Nji-ma i pripada "umiruñi glas". Tako je sve za jedne zanavek spojeno,

a za druge odvojeno – baã kao u predstavi "Pinokio, Faust", TeatraA.D.R, o detiçstvu i evropskom iskustvu. ■BORKA PAVIÑEVIÑ

Festival: Pozoriãni pejzaæ post Jugoslavije

Boje zastaveUåesnici u razgovoru iz Beograda, Zagreba,

Ljubýane i Sarajeva razgovarali su o tome ãtase dogaða u teatru novostvorenih dræava

U Milhajmu je nakon nekoliko godina pauze, pre nekolikodana, odræan pozoriãni festival Pozoriãni pejzaæ post Jugoslavijena kome su se ponovo susreli pozoriãni stvaraoci sa prostora

bivãe Jugoslavije. Tokom desetak dana, koliko je trajalo ovo ok-upý açe u Teatru A.D. Ruhr, prikazane su predstave iz Beograda(Makbet\ono), Zagreba (Hamper), Sarajeva (Policajci) ili Ljub-ý ane (Taufer), dok su sami uåesnici primiã ý ali prilike u savre-menom teatru; spiritus movens ovog okupý aça bio je rediteý Roberto Ñuli. U Milhajmu je gostovao i beogradski Centar zakulturnu dekontaminaciju. Borka Paviñeviñ koja vodi Centar piãe za Vreme o ovom okupý açu podseñajuñi na ulogu RobertaÑulija u istoriji (bivãeg) jugoslovenskog teatra.

Ima gotovo åetvrt veka kako je na Bitefu gostovala pred-stava "Kiklop" rediteýa

Roberta Ñulija i dramaturgaHelmuta Ãefera. Señam se da je

uvodniåar u razgovor o ovojpredstavi, koja se bazirala naantiåkom iskustvu, bio Drago-slav Srejoviñ. Nekada su razgo-vori na Bitefu bili veoma ozbiý-ni, ãto ne znaåi da nisu bili i du-hoviti. Sledeñe godine na Bitef dolazi i "Alkestuda" Ñulija iÃefera. Uspeh je bespogovoran.Mira Trailoviñ, naravno, radi natome da Ñuli i Ãefer ostvarepredstavu u Ateýeu 212. Upra-vo u vreme osnivaça TeatraA.D. Ruhr, Ñuli i Ãefer rade

"Dekamerona" u Ateýeu 212.Bilo je to 1981. U to vreme, uproleñe, osnovano je jedno po-zoriãte u Beogradu u staroj Piv-ari u Skadarskoj ulici. Bila je to"Nova oseñajnost". Jedan oddramaturga na predstavi "Deka-meron" bio je Dragan Klaiñ,danas direktor Instituta za pozo-riãte u Amsterdamu.

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Video dans festivalU toku ove godine, posle prvog Festi-

vala koreografskih minijatura, prvedodele nagrade Dimitri je Parliñ , prve

ovogodiãçe baletske premijereu Narodnom pozoriãtu ("Æena"Lidije Pilipenko), u ovdaãçisvet baleta uãetao je i prvi Me-ðunarodni gran-pri video dansfestival ( Int ernational Grand Prix Video Danse Festi val ). Uorganizaciji Saveta za umet-niåku igru Jugoslavije CID-UNESCO (åiji je predsednikMilorad Miãkoviñ, naã baletskiveteran) i Narodnog pozoriãta u Beo-gradu, ovaj festival je odræan na Malojsceni u Narodnom pozoriãtu, od 8. do 11.

novembra.Kao gosti najavýeni su Milorad Miãk-

oviñ (koji nije uspeo da stigne iz Fran-cuske) i Silvi Artel, umetniåki direktorVideo dansa u Parizu. U odsustvu prvoggosta, gospoða Artel nas je sa fantastiånomenergijom neumorno uvodila u tajne noveigraåko-audio-vizuelne umetnosti Videodansa. Za nas zaista nove.

Zato, na poåetku, ãta je zapravo Videodans? "Naåin snimaça igre video kamer-om, u poåetku za potrebe televizije, znatno

je evoluirao u posledçih deset godina.Oduãevýeni moguñnostima koje pruæa ovajmedij, videasti su, koristeñi telo igraåa kaoãto koriste video kameru, razvili novu vrstudijaloga izmeðu koreografa, igraåa i redit-eýa ãto je rodilo novu umetnost VIDEODANS. Umetnicima igre je omoguñendrugaåiji odnos izmeðu elektronskog zapisai igre, i relacija prostor-vreme-telo. Zahv-aýujuñi tehniåkom reãeçu i lakoñi upotrebevideo traka, Video dans je najveña pozoriã-na scena na svetu koja nam åini dostupnimmnogobrojne raznovrsne svetske ko-reografije", objaãçava Silvi Artel.

Veñ prve veåeri, posveñene na-graðenim video-igraåkim produkcija-ma 1988/97, za apsolutno uæivaçe iopojno staçe "ãoka" moæemo zahvali-ti, izmeðu ostalih, i radovima Jiræija

Kilijana, Bena Amija ,"Velaskezovom malommuzeju", "Spavaoni-ci"... Sasvim posebnomesto zasluæuju starisnimci igre Ane Pavlovei "Mokra æena" MacaEka u ulozi Silvi Gijem,prelepog stila. Na zah-tev publike, ovaj rad jetokom festivala i ponov-

ýen, a Silvi Gijem smo mogli videti i u"Dimu". Drugi festivalski dan imao jedve programske celine. Prvu je åinio

"ãkolski program", prvenstveno na-meçen baletskim uåenicima ipedagozima, a druga celina odvijalase pod nazivom "Portreti nagraðenihkoreografa". Jedan deo veåeri bio jeposveñen Alisiji Alonso, proslavý-enoj baletskoj zvezdi, a zatim sledeMers Kaningam, Mac Ekova "Kar-men" (po miãýeçu nekih vrhunacfestivala), Preýokaj, Forsajt... Forsaj-tov "Solo" (Grand Prix Video dans1996), u kome on istovremeno igra istvara koreografiju, moæda najboýe

pokazuje kako Video dans zapravo pribliæavakameru i mikrofon igraåu i çegovom telu.Meðuprostor igraå-kamera-mikrofon ispuçen"dahom" igraåa jezgro je ove umetnosti. Pers-pektive koje se iz ove taåke otvaraju teãko je i

naslutiti, a tek ih je na otvorenoj sceni nemo-guñe videti. Treñi dan: "Kratki programi, novekreacije, igra i multimediji". Preýokaj, opet,nastavak "Velaskeza" (na zahtev publike), ig-raåe koji igrom prave muziku ("Tap Dogs"),igraåa bez nogu sa savrãenom plesnom kre-ativnoãñu ("Everybody Dance Now"), "pos-ledçe dobro delo koje su Englezi u ovojumetnosti napravili" ("Lounge", 1996), kako

je video "pojeo" igru i ãarolike linearne igraåekompjuterske animacije u "Virtualnom ple-su". Åetvrti dan nameçen je programuklasiånog baleta i nagraðenim video radovimau 1997. godini.

Svoje utiske sa festivala u "Vremenu" izno-si i Marija Jankoviñ, balerina: "Izvanredna pri-lika da se vidi dokle je doãla moderna igra usvetu. Ovo je bila za sve nas savrãena infor-macija i savrãena edukacija. Mene je fascinira-lo kako video daje igri jednu novu dimenziju.Tuæno je koliko smo mi daleko od svega toga".Vrata su, ipak, odãkrinuta. Informacija je pri-mýena i podsticaj dat, uz napomenu da Videodans nikako nije izazov samo za baletske umet-nike. Utoliko je veña ãteta ãto publika nije bilabrojnija i raznovrsnija.

I. MILANOVIÑ

SCENA

Dorñol, dve stvarnosti Dorñol je najstariji i najtopliji deo Beograda;

draæ ove dunavske padine osetiñete i u kalendaruza 1998. godinu Dorñol dve stvarnosti , koji suobjavili Stubovi kulture. To je zanimýivo dizajni-ran kalendar sa fotografijama Dorñola i sa krat-kom priåicom o kýuånim zgradama ili ulicama.Zlatko Crnogorac, koji je ovo osmislio, odabrao

je najlepãe delove Dorñola koji objaãçavaju isamu reå dorñol (raskrsnica puteva koji vode na åetiri strane sveta). D. M.

Trejnspoting u Bigzu U ediciji Bigza nedavno je objavýe-

na kultna kçiga Trejnspoting IrvinaVelãa, prema kojoj je snimýen i istoime-ni film, koji se ãirom sveta prikazuje savelikim uspehom. To je prvi roman au-tora koji "radi, odmara se i divýa u Ed-inburgu", kako je sam zapisao u trireåenice kratke biografije koja je objav-ýena uz ovaj prevod. Prevodilac ÆeýkaJovanoviñ termin trainspotting ob- jaãçava kao: "vataçe zjala, gluvareçe izavisnost od neåeg beskorisnog; Lokal-na englesko-ãkotska manija". K. R.

Nova izdaça Nolita Nolit je predstavio ove nedeýe dva nova izdaça Pruskioficir i druge pripovetke Dejvida Herberta Lorensa i Drame

Ronalda Harvuda. Zoran Pau-noviñ piãe u predgovoru Lo-rensove kçige da niko pre Lo-rensa nije u engleskoj kçiæev-nosti tako æestoko i neposrednopokazao ono ãto je veåno, pod-sticajno i destruktivno u istimah. Za Harvudove drame Pa-unoviñ kaæe da nisu apstraktnamoralistiåka razmatraça, veñpotresna i prepoznatýivo ýuds-ka ovaploñeça temeýnih ýud-skih pitaça.

M. D.R. Harvud

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



V

ÆIVOT

Idu li bokseri u raj?

Rekvijem za teãkaãa U istom danu, na dva kraja Balkana, na niãanu ubica naãla su se

dvojica boksera. Prvo je 4. novembra oko 18 åasova u Beogradu ubijendvadesetogodiãçi kik-boks reprezentativac Vladimir Cvetkoviñ; iste

noñi u Baçoj Luci iz piãtoýa je teãko raçen bivãi olimpijski pobedniku boksu Anton Josipoviñ. Josipoviñ je, sreñom, ostao æiv

ladimir Cvetkoviñ ubijen je is-pred sluæbenog ulaza "Zvezdi-

nog" stadiona, dok je izlazio streninga. Po reåima svedoka,

sporeåkao se sa dvojicom mla-diña, sve dok jedan od çih nije izvadiopiãtoý i ispalio pet metaka u mladog bok-sera. Ubica i çegov sauåesnik zatim supobegli automobilom marke "lada". Teãkoraçeni Cvetkoviñ prebaåen je u Urgentnicentar, ali su svi napori lekara ostali uza-ludni i on je uskoro izdahnuo. Zanimýivo

je da je na mesto zloåina, iz svoje vile ukomãiluku, meðu prvima stigao ãiromEvrope poznati kolekcionar tuðeg novca,ovoga puta u svojstvu poåasnog predsed-nika Kik-boks saveza Jugoslavije ÆeýkoRaænatoviñ Arkan.

Policija je ovoga puta brzo reagovala dva dana kasnije, naåelnik Uprave krimi-nalistiåke policije SUP-a Beograd Milen-ko Eråiñ saopãtio je na konferenciji zaãtampu da su za ovo ubistvo osumçiåeniGoran Pavloviñ (20) i çegov vrãçak Pre-drag Miketiñ, obojica iz Beograda. Pav-loviñ je uhapãen, dok se za Miketiñem joã

traga. Obojica su kik-bokseri i klupskidrugovi pokojnog Cvetkoviña u "Crvenojzvezdi".

"POZNAVAO SAM TE MOMKE":"Ne mogu da verujem", veli za "Vreme"Æika Jelesijeviñ, nekadaãçi bokserski as(prvak Jugoslavije u polusredçoj 1974,dvostruki viceãampion zemýe, treñi uEvropi 1973, drugi na Mediteranskim ig-rama 1975...) i sadaãçi trener BK "Crvenazvezda" koji je radio sa sva tri momka."Sva trojica su bila perspektivni bokseri.Pre tri godine, na Omladinskom prvenstvu

zemýe, Miketiñ, koga sada traæe, bio je pr-vak u poluteãkoj, a Cvetkoviñ u lako-teãkoj. U finalu je pobedio baã uhapãenog D

R A Ã K O

G A G O V I Ñ

VEÅNI GARD:SpomenikLjubi Zemuncu nazemunskom groblju

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Pavloviña. Kasnije su preãli u "Zvezdin"kik-boks klub "Crvena zvezda Delije".Cvetkoviñ je bio divan momak, miran, bezsklonosti ka tuåçavi, Miketiñ je odliåanðak, Pavloviñ takoðe deåko na svom mes-

tu... Bili su drugari, ne mogu da shvatimãta se dogodilo. Ako se pokaæe da suMiketiñ i Pavloviñ zaista uradili ovo za ãtasu osumçiåeni, ja neñu znati ãta da mis-lim."

Vladimir Cvetkoviñ je, inaåe, radio uobezbeðeçu kluba "Ric" koji je dræaoVule Gojak, vaæan Arkanov åovek, svedok pre dva meseca nije ubijen snajperomispred svog kluba, o åemu je "Vreme" pis-alo. Kako navodi dnevna ãtampa, Vladi-mir Cvetkoviñ bio je kum Borislava Pe-leviña, predsednika Kik-boks saveza idrugog åoveka Arkanove Stranke srpskog jedinstva. Priåa je, naæalost, poznata: æeý-ni brze slave i velikog novca, mladi i tal-entovani bokseri prelaze na novi borilaåkisport i dolaze kod Arkana. U takvomdruãtvu oruæje je obavezan deo garderobei tako... Sve dok se ne dogodi tragedija.

Ovo nije prvi sluåaj da neki domañibokser nasilno izgubi æivot. Godine 1986,ispred zgrade Zemaýskog suda u Frank-furtu, jugoslovenski kriminalac GoranVukoviñ ubija joã goreg domañeg gang-stera Ljubomira Magaãa zvanog Ljuba Ze-munac, bivãeg boksera "Crvene zvezde";

åetiri godine kasnije, u diskoteci "Nana" uBeogradu, crnogorski revolveraã i povre-meni "honorarac" Sluæbe dræavne bezbed-nosti Veselin Vukotiñ iz piãtoýa ubijasvog kolegu Andriju Lakoniña, svojevre-meno viceãampiona dræave u perolakojkategoriji; nekadaãçi bokser "Radniåkog"Ðorðe Boæoviñ Giãka gine na gospiñkomratiãtu 1991. godine; godine 1993, nep-oznati napadaå ispred novobeogradskog"Merkatora" sa nekoliko rafala iz automat-skog oruæja liãava æivota Æoræa Stank-oviña, bivãeg "Zvezdinog" "bombardera",koji je napustio boks i okrenuo se lakãemposlu kriminalu... Dovoýno da se stekneutisak da je "plemenita veãtina" rasadnikbuduñih kriminalaca.

ZAMENA ZA PORODICU: "To nijetaåno", kategoriåan je nekada dugo-godiãçi predsednik BK "Crvena zvezda" ipoznati beogradski privrednik DragiãaGile Ðuriñ. "Moæda izgleda tako kada senabroji ovih nekoliko ýudi, ali je meðubokserima mnogo viãe primernih graðana.Tvrdim da je ogromna veñina, moæda i odsvih 90 odsto deåaka koji su proãli kroz"Zvezdu"od onoga rata naovamo, naãla

neki poãten posao i izrasla u ispravneýude. Gotovo svi su doãli u klub iz siro-maãnih, neretko razorenih porodica

boks nije sport za gospodsku decu. Meðuçima je bilo i maloletnih delinkvenata,kojima je upravo bavýeçe boksom pomo-glo da postanu poãteni graðani. Neki su uklubu naãli boýu porodicu od one iz koje

potiåu, tu su mogli da isprazne viãak en-ergije i da se nauåe poãtovaçu pravila prvo sportskih, onda i graðanskih. IvanBociñ je, recimo, izbaåen iz kraguje-vaåkog "Radniåkog" kao problematiåan.Doãao je u "Zvezdu", brzo se uklopio ismirio. Pomogli smo mu da otvori cveña-ru, a on je nastavio da finansijski pomaæeklub kada je prestao da se bori. On,naravno, nije jedini: Demba Milovanoviñdræi bakalnicu, viãestruki ãampion JordanObradoviñ je pravnik, Æika Jelesijeviñ iNikola Vlaãiñ su privatnici, Ljuba Miliåiñima svoju vodoinstalatersku radçu, da nepomiçem ove boksere van Beograda,poput brañe Kaåar, izuzetno uspeãne ibogate poslovne ýude... Mi smo bili amat-erski klub, tu para nije bilo, momci sudobijali samo nekakvu zanemarýivu hra-narinu. Zato smo se trudili da ih zapos-limo, najåeãñe u Parking servisu ili u "Ju-gopetrolu", ili da im pomognemo daotvore neku radçu ili lokal. I ogromnaveñina je, ponavýam, izrasla u poãteneýude koji plañaju porez i poãtuju zakone."

"Da se, razumemo, ni moja generacijanije iãla u kaluðere.", nastavýa Gile Ðuriñ.

"Bili smo mangupi, tukli smo se, ali je toizgledalo drugaåije. Tada su se pod malo-letniåkim sviçarijama podrazumevali

"keãaçe" na tramvaje,"tapkaçe" karata is-pred bioskopa, pres-kakaçe stadionskihtaraba i tuåçave iz-

meðu kvartova. I u tu-åi se poãtovao neka-kav red, na vaðeçenoæa ili piãtoýa nijemoglo da se pomisli.Mi smo u to vremeuåili boksere da nesmeju da se tuku vanringa, bez obzira naprovokacije koje suponekad morali da is-trpe u privatnom æi-votu."

A r g u m e n t u j u ñ isvoju tezu "ãto boýibokser, to boýi åo-vek", g. Ðuriñ is-tovremeno veli da suu kriminal uglavnomodlazili oni koji nisuuspeli da se ostvare usportu.

VELIÅINA I KARAKTER: "O mrt-vima sve najlepãe, ali, ruku na srce, ni Lju-ba Zemunac, ni Giãka, pa ni Æoræ Stank-oviñ nisu bili naroåiti bokseri. Oni su bilidobri u uliånim tuåçavama, ali boks je

neãto drugo, tu postoje pravila, to je veãti-na. Vujkoviñ je, na primer, pet puta tukaoÆoræa na ringu, pobeðivali su ga TadijaKaåar, Buca Jelesiñ... Publika ga je, me-ðutim, volela zbog toga ãto je bio pomalocirkuzant, neka vrsta estradnog boksera.Pokajali smo se ãto smo ga doveli u"Zvezdu", on je donosio nekakvu nega-tivnu energiju u ekipu. Kada sam ga pos-ledçi put video, hvalisao se debelimsveæçem novåanica koje je dobio na imekamate u "Jugoskandik" banci. To je bilobaã nekoliko dana pre Jezdinog bekstva.Åuo sam da ga je kasnije bezuspeãno juriopo svetu. Videli ste kako je zavrãio. NiGiãka, ni Ljuba Zemunac nisu bili naroåi-to uspeãni sportisti. Izuzetak meðu çimabio je Andrija Lakoniñ. Býesnuo je u Ni-kãiñu i "Radniåki" ga je odmah doveo uBeograd. Doãao je do finala prvenstvadræave. Nije trebalo da se razoåara zbogporaza u finalu Omeroviñ je u tom tre-nutku bio boýi. Ãteta ãto je napustio boks ipoåeo da se bavi poslovima koji su mudoãli glave. Bio je veliki talenat."

U godinama o kojima priåa sagovornik"Vremena" boks je bio jedan od naãih na-

jtrofejnijih sportova, a povratak reprezen-tacije sa nekog meðunarodnog takmiåeçabez bar jedne medaýe smatran je neuspe-

▲

DOBA SLAVE:Ante Josipoviñ kaoolimpijski ãampion upoluteãkoj kategoriji1984. godine

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



hom. Publika je ispuçavala stadione, a as-ovi poput Ãovýanskog, Pajkoviña, BuceJelesiña, Æike Jelesijeviña, Jovana Dæa-kule ili Svetomira Beliña uæivali su velikupopularnost u varoãi. Do sredine pedese-tih "Partizan" je kao vojni klub suverenovladao, okupivãi najboýu ekipu, neretkometodima u stilu: "Mali, neñeã u 'Parti-

zan'. Dobro, ideã u mornaricu dve godine,bez prava na odsustvo." Kasnije su poåelida se prse policijski "Radniåki" i "tehnom-enadæerska" "Crvena zvezda", a onda je nascenu stupila provincija, pre svih BK"Priãtina" u koju se dosta ulagalo (napripremama su takmiåari znali da provedupo osam meseci), i åiji su bokseri bili do-datno motivisani teæçom ka nacionalnojafirmaciji. Rezultat je bio uspon "Priãtine"u domañem ãampionatu i niz boracaevropskog renomea: Peci, Gaãi, Zizi Sali-hu, da ne nabrajamo. Istovremeno se

uzdiæu klubovi iz Vojvodine, iz Kragujev-ca, Niãa, Prokupýa, Baçe Luke, Pule... Aonda je doãla kriza, raspad zemýe, na kra-

Hici u JosipoviñaNekadaãçi jugoslovenski bokserski rep rezentativac Anton

Josipoviñ, olimpijski ãampion u poluteãkoj kategoriji u LosAnðelesu 1984. godine, sa zadovoýstvom je prihvatio pozivsvog bivãeg kluba, BK "Slavija" iz Baçe Luke, da bude poåas-ni gost "Memorijala Radovana Bisiña" 4. novembra u BaçojLuci. Josipoviñ je pozdravýen aplauzom, memorijalni boksers-ki turnir protekao je u redu, nagradu najboýem bokseru DejanuJovanoviñu predao je izaslanik predsednika Republike Srpskedr Biýane Plavãiñ... Josipoviñ i çegovo druãtvo otiãli su u kafe-bar "Mustang". Oko dva åasa po ponoñi, u kafiñ je uãao "mladiñnatproseåne visine", iz piãtoýa ispalio dva metka u Josipoviña,okrenuo se i izaãao.

Josipoviñ je prebaåen u bolnicu gde je dva puta operisan. Tridana kasnije rukovodilac resora dræavne bezbednosti u BaçojLuci Predrag Ñeraniñ saopãtava da je napadaå identifikovan, da

je reå o bivãem pripadniku baçaluåkog Centra sluæbe bezbed-nosti Zoranu Srdiñu zvanom Oliva (1972), roðenom u BaåkojPalanci i nastaçenom u Baçoj Luci, "za kojim se intenzivnotraga". Sutradan je Ministarstvo unutraãçih poslova RepublikeSrpske lojalno Palama demantovalo da je osumçiåeni u bez-bednosti, uz opasku da su "izjave rukovodilaca nelegalnogMUP-a sa sediãtem u Baçoj Luci samo jedna u nizu sraåunatihinsinuacija kako bi ugledu legalnog MUP-a bilo naneseno ãtoviãe ãtete."

Tako je pucaç u Antu Josipoviña prerastao u politiåko pi-taçe. Drugi motivi u ovom trenutku se ne naziru: Josipoviñ, ponacionalnosti Hrvat, iz Baçe Luke otiãao je 1991. godine, kada

je u Hrvatskoj besneo rat, a u Bosni poåelo da se "zakuhava".Nikada nije rekao ruænu reå o Baçoj Luci i nikada nije izgubio

popularnost u svom rodnom gradu. Svojevremeno je odbio dapostane selektor hrvatske bokserske reprezentacije. Svi koji gaznaju vele da je bio tipiåan "momak iz ulice" i dodaju: "Dobarmomak iz ulice". Nikada nije bio upleten u kriminal, niti u

poslovno muýaçe. Æiveo je prvo u Puli, pa u Beåu. U BaçuLuku je slobodno dolazio i bio rado doåekivan uprkos ratu i pre-seåenim komunikacijama. Na çega je, po svemu sudeñi, pucaoneko kome je stalo da izazove veñu guævu smutna su vremenau Republici Srpskoj i sredstva u borbi za vlast ne biraju se.

Posledça vest je da je u pratçi baçaluåkih lekara, AntonJosipoviñ ambulantnim kolima prebaåen u Zagreb. Nije u æivot-noj opasnosti i vaýa se nadati da ñe se brzo oporaviti.

ju i rat. Poput mnogih sportova, propao je iboks.

HRABROST I NEVOLJE: "Zanim-ýivo je da kriza u naãem boksu poåiçebaã nekako od vremena "antibirokratskerevolucije", kada na åelo organizacijadolaze ýudi poput Sretena Jabuåanina,sekretara jugoslovenskog saveza, srpskog

saveza i svega moguñeg", veli Æika Je-lesijeviñ. "Takvim 'sportskim radnicima'stalo je samo do liåne koristi, dok bokspropada. Za desetak godina çihove vlada-vine osvojili smo samo jednu medaýu 'b ronzu' Slaviãe Popoviña na Evropskomprvenstvu ali iskýuåivo zaslugom bok-sera, uprkos tome ãto su mu podmetalinoge. I zato nas nekoliko bivãih reprezen-tativaca: braña Kaåar, Vujkoviñ, Beliñ,Janiñijeviñ i drugi pokuãavamo da åelnikebokserskih udruæeça pomerimo, jer smouvereni da su oni grobari naãeg boksa."

Temu o staçu u boksu i sve åeãñetragiånim sudbinama domañih boksera,Gile Ðuriñ smeãta u ãiri kontekst:"Bokseri

ne zasluæuju da se o çima ruæno govori.Za taj sport je, pre svega, neophodnahrabrost. A hrabri ýudi po definiciji up-adaju u nevoýe åeãñe nego ostali. Potpuno je druga priåa u ãta se ova zemýa pretvor-ila u svakom pogledu. Zaãto bi boks bioizuzetak?"

Sa delikvencijom i kriminalom teãkoizlaze na kraj i sreñnije zemýe, preventivamora da se sprovodi dugo i strpýivo, saneizvesnim i najåeãñe mrãavim rezultati-ma. Æika Jelesijeviñ za poåetak predlaæeda se vrati praksa obaveznog lekarskog(dakle i psihijatrijskog) pregleda boksera.Govori da mnogo toga zavisi od entuzijaz-ma ýudi koji okupýaju tinejdæere prepuneenergije, "mese" ih i trude se da od çihnaprave dobre sportiste i ispravne graða-ne. S druge strane, meðutim, na åelo nekihklubova koji se takmiåe u borilaåkim veã-tinama, uspeli su se klasiåni kriminalci.

Nije teãko zakýuåiti åemu mladi borci odçih mogu da se nauåe. ■

UROÃ KOMLENOVIÑ

R E U T E R S

PUCANJ U "DOBROGMOMKA IZ ULICE":

Josipoviñ u banja luå-koj bolnici

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Kaskader: Radoje Jeliñ

Glavom kroz staklo

tike u parteru. Snimao sam filmove sanaãim i stranim producentima, Englezima,Francuzima, Amerikancima, a posledçifilmovi koje sam radio ovde su Gipsy mag-ic Stoleta Popova, Janez Æike Pavloviña,

Strã ý en Goråina Stojanoviña, Kupi mi Eliota Dejana Zeåeviña.Reci neãto o samoj kaskadi. Kakve sve

kaskade postoje?Osnovne kaskade su one sa automobil-

ima i motorima, letovi, prevrtaça, is-padaça, onda padovi sa koça, padovi sakoçem: u punoj brzini, u propiçaçu; vi-sinski padovi, padovi uz eksplozije: nekiobjekat pored tebe eksplodira, ti stojiã uzçega dok se ekipa skloni na 100 m odatleiza betonskog zida, i kad eksplodira – tipadaã, åista je sreña hoñe li te neãto zakaåi-ti od toga; onda goreçe: zapaýen si i goriã;

kaskaderske borbe, tråaçe i skakaçe povozu, s voza na voz... Kaskada je nastalapre glume. Prvi kaskaderi su bili Åarli Åa-

plin i takvi, u nemim fil-movima nije bilo glume, sve je bilo akcija: gegovi, pa-dovi... Tek kasnije su razd-vojene gluma i kaskada. Za-nimýivo je da su, na primer,Dæon Vejn i Bert Lankasterprvo bili kaskaderi, a poslesu otiãli u glumce.

Ima li kaskadera speci- jalizovanih za odreðenuvrstu kaskade?

Mada svi radimo sve,svako od nas ima nekuspecijalnost: Batica i Steva

su specijalisti za automobile i motore,Vladica radi visinske padove, ja sam speci- jalista za filmsku borbu...

Sama reå kaskader znaåi na fran-cuskom onaj koji skaåe, pada. Padovi?

Kod pada sa visine pada se na obiånekartonske kutije koje se samo specijalnoslaæu, i na çih moraã da padneã najveñompovrãinom, na leða i sa raãirenim rukama.

Ako padaã sa 20, 30, 40 m, visina kutija je2-2,5 m. U svetu je jedan kaskader skoåiosa 110 m na vazduãni duãek, ali ga jeprobuãio i poginuo je. Taj çegov let jeubaåen u ãpicu. Kada sam se aktivno bavioakrobatikom kao klinac sa teæinom do 80kg, ja sam sa 5 m padao direktno na betonleðima, bez ikakve zaãtite. Sad imam od115 do 120 kg, i kad smo nas petorica pad-ali na kutije, na isti nivo kutija, niko nije niulubio kutije, a ja sam onu kutiju probuãiodo dna – visina puta ubrzaçe puta teæinatela. Inaåe imam veliki problem ãto zbogsvoje konstitucije ne mogu nikoga da dub-

liram, jedino kada se snima kadar iz velikedaýine, pa kaskade radim sam, sebe igramu kaskadi. Krkao sam se i niz liticu visine

akademiji Univerziteta "Braña Kariñ"predmet scenske borbe ("sve vrste bo-rilaåkih veãtina, ukýuåujuñi i realnusamoodbranu, i filmske i pozoriãneborbe"), i sprema se da ponovi podvigDragoýuba Aleksiña: da preleti iznad Beo-grada dræeñi se zubima za avion. Posledçiboks meå zavrãio u petoj sekundi nokau-

tom u rame i zbog teãke povrede svog pro-tivnika viãe ne æeli amaterski da boksuje,pa prelazi u profi boks. U meðuvremenu

svira bubçeve, "rastura ih" i zavrãavaFakultet za fiziåku kulturu, gde diplomirakod profesora Zorana Ñirkoviña sa temomborilaåke veãtine na filmu, pozoriãtu iteleviziji, a na osnovu tog diplomskog radanamerava da napiãe udæbenik za studenteglume iz oblasti filmske akcije. Sluãa Dis-ciplinu kiåme. Politiåki neaktivan.

"VREME": Ti si, znaåi, profesion-alni kaskader?

R. JELIÑ: Da, veñ åetiri godine sam ukaskaderskoj grupi "Zvonce", kod naãegpoznatog kaskadera Slavoýuba PlavãiñaZvonceta. U grupi su sve sami vrhunskisportisti, ukýuåujuñi i jedinu æenu kaskad-era u Evropi Stanku Savåiñ, viceãampionasveta u kik-boksu. A Zvonce je naã uåiteý.Radio je preko 430 filmova, ima ogromnoiskustvo. Sa svojih 65 godina i sad je spre-man da izvede svaku vrstu kaskade. Sveãto znam o kaskaderstvu od çega samnauåio. Inaåe, ja sam verovatno najteæikaskader na svetu, sa teæinom koja se kon-

stantno kreñe izmeðu 115 i 125 kg. Sa tomteæinom ýudi se teãko i kreñu, a ja radimsve elemente akrobatike i sportske gimnas-

"Ko se ovim poslom bavi zbog para ili poludi ili pogine. Meni jekaskada izazov, dokazivaçe pred sobom"

ma 26 godina, 190 cm, 120 kg miãiña,lice deåaka i zove se Radoje Jeliñ.Zovu ga Raão. Kaskader, zanimaçe:I

opasnost. Na poåetku, kada je bio pola me-tra niæi i upola lakãi, glumio je u pozoriãtui recitovao stihove. Sa Dosadnom pesmomMike Antiña daleke '85. na tadaãçemMeðurepubliåkom takmiåeçu recitatora u

Kolaãinu osvojio prvu nagradu. ("Toliko mi je dosadno da ne znam ãta ñu\ Kad izlazi-mo iz ãkole\ nakrivim kapu na levo oko\ i pobijem se s trojicom\ bar da me vide de-vojåice...") Upisao Fakultet za fiziåku kul-turu, ipak je viãe voleo borilaåke veãtine igimnastiku, i poåeo da trenira boks u"Åukariåkom" kod trenera Jove Nikoliña.Kao profesionalni telohraniteý kalio se poEvropi. Postao majstor kung-fua, ovladao idrugim borilaåkim veãtinama sa oruæjem ibez çega. Uåestvovao na street fightingtakmiåeçima po svetu i jedan je od dvaJugoslovena koji imaju licencu i dozvoluda se bore na tim takmiåeçima. ("To suborbe do nokauta u kojima nema rundi, ukojima su pravila svedena na minimum,ono 'ne ubij ako baã ne moraã'.") U Holan-diji je radio i tzv. borbe u kavezu. Onda jesreo Slavoýuba Plavãiña Zvonceta i, nanagovor, prikýuåuje se çegovoj kaskader-skoj grupi. To je bilo pre åetiri godine. Odtada je snimio dvadesetak filmova. Bio na- jjaåi Jugosloven, i dobio potvrdu za to("sport discipline snage treniram kod tren-era Miãe Antonijeviña u klubu za dizaçetegova "Voædovac". Nezvaniåni naziv tak-miåeça u ovom sportu je "Izbor za naj- jaåeg Jugoslovena". To je sport koji se sas-toji od tri veæbe kojima se odreðuje apso-lutna snaga tela: za mereçe apsolutnesnage grudi, ruku i ramenog pojasa, zatimmereçe apsolutne snage nogu i apsolutnesnage leða. Tu sam dve godine uzastopnobio ãampion Jugoslavije, '95. u juniorskojapsolutni ãampion, a u seniorskojkonkurenciji u kategoriji preko 125 kg.Sledeñe godine bio sam ãampion u kate-goriji od 110 do 125 kg. Specijalnost mi jedisciplina "mrtvo dizaçe": diæu se sa ze-mýe tereti preko 300 kg. U tom sportu

planiram sledeñe godine da napravimsvetski rekord, pokuãañu sa zemýe da po-dignem 380 kg"). Sad predaje na dramskoj

PROFESOR SCENSKE BORBE: Radoje Jeliñ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



100 m, pod nagibom. Zaletim se i krýam.Sa deset metara sam padao na noge bezikakve podloge, sa ovom teæinom, nisu mitrebale uopãte kartonske kutije.

Kolika je realna opasnost u kaskad-

ama?Svaka kaskada je opasna po æivot. Ginese puno. Pogotovu u svetu gde su kriteri- jumi straãni. Zapali se kaskader, izgori jed-nostavno, ili bilo ãta. Visoki su zahtevi

ameriåke produkcije. Ameri plañaju, ne pi-taju za cenu, ali kad si plañen, potpisao siugovor, a potpisao si ugovor pre svakekaskade, sam odgovaraã za svoj æivot.Hongkonãki kaskaderi, na primer, ginu kaomravi. Ima ih po 50, 100 u kaskaderskojgrupi, i kao kamikaze su. Snima se scena ukojoj treba da se proleti motorom izmeðudva zida. Poleti jedan, bap, pukne lobaça,pokupe ga u hitnu pomoñ, dolazi drugi,seda na motor i radi. Na zapadu kaskaderiimaju veliko obezbeðeçe, pare, ali sutamo i zahtevi ludi. Zamisli kakve su toscene, kad se ti sa motorom ili sa automzaletiã na most koji se podiæe, i tu sekundeodluåuju hoñeã li ti uhvatiti da se prebaciã, jer ako se podigne samo malo viãe, ti si go-tov... Gine se na visinskim padovima, napadu sa motora, sa koçima se straãno gine.U punom galopu kad trgneã koçu noge, on

ostaje bez oslonca kad treba da se doåekana predçe noge, i on pada preko glave.Koç od 700 kg prevrne se preko glave daprvo repom udari o tlo. Ako ti na vreme neodletiã na stranu, koç pada na tebe i gineã.Kod nas nije joã poginuo nijedan kaskader,sve se zavrãavalo prelomima, u najgoremsluåaju teãkim povredama, ali u ameriåkojindustriji gine se straviåno.

Koja je najopasnija kaskada koju siuradio?

Nema maçe ili viãe opasne kaskade,nijedna nije bezazlena, da je bezazlena ra-dio bi je glumac ili statista, ali kaskada nije

ni mudo ni srce, ona nije ludost, veñ pro-raåun, procena svojih sposobnosti u odre-ðenoj situaciji. Kaskada je opasna stvar u

kojoj nema zajebancije, svaka kaskada jeopasna po æivot. Åak i fulminati su opasni.To su oni mali eksplozivåiñi rasporeðenisvud po prostoriji u kojoj se snima pucça-va, i koji na znak pirotehniåara svi poånu

da eksplodiraju, pa ako ne paziã i nezgod-no padneã, moæe oko da ti izbije, a to jenajbanalnija stvar. Ali, ipak izdvajam jed-nu. U filmu Gipsy magic Stoleta Popova,Zvonce, Æeýko i ja smo napravili nep-

onovýivu scenu, let krozduplo pravo staklo. Ja tuigram ameriåkog unpro-forca, i poãto demoliram jednu kafanu, sa Æeýkomna leðima se zaleñem, ibacam ga kroz duplo stak-lo. Kad je producent jed-nog ameriåkog filma åuo

za to, rekao je samo: "Ah,crazy yugo". To niko neradi u svetu. Kaskada sastaklom je nepredvidiva,moæeã da proletiã krozstaklo i kad proðeã da tesaåeka dole i da te

masakrira, pa se svuda na svetu koristiãeñerno staklo. To izdvajam, jer staklo jestraãno opasno.

Ãta te tera na sve to?Ko se ovim poslom bavi zbog para taj

ili poludi ili pogine. Meni je izazov. Svakukaskadu radiã sa velikomdozom rizika, to je doka-zivaçe pred sobom, nemaneke posebne tu zaãtite,ponese te i krýaã, razumeã.Ne radimo mi to zbog dru-gih, da bi ti neko rekao "avidi kako si ti hrabar", ti tuispoýavaã sebe, na nekinaåin. Kaskadu gledam kaoprotivnika, kao u boksu: ka-skada je u jednom ñoãku ri-nga, a ja u drugom. Reæiserkaæe "akcija", i ti zaborav-ýaã sve, automatski radiã,ostajete samo ti i kaskada. Idrago ti je kad vidiã da sidobro odradio. Na primer,letim preko auta, padam,puãka mi se zabila u rebra,ãlem me udario u mozak,sve me boli, a ameriåka re-æiserka skaåe, grli me, ýubime, kaæe "perfect, fantas-tic", i to me digne. Ona zna-åi ima respekta prema tomeãto radim, pa kaæem idem joã jednom, evo gledajte,

aplaudirajte, ide vaã pajac joã jednom ponovo za vas,gospoðo moja draga, sad

besplatno. Ovde se kaskada zanemaruje, a ja to ne dozvoýavam.

Artizam?Moj ciý jeste da obnovim veãtinu

Dragoýuba Aleksiña, on je bio artista, i ja

pokuãavam sad da radim neãto od toga,kidaçe lanaca, zadræavaçe dva automobi-la u pokretu... Æelim da ponovim let Dra-goýuba Aleksiña iznad Beograda dræeñi uzubima konop vezan za avion, mislim dami to neñe biti veliki problem. Planiramo iskok sa Beograðanke, mi iz "Zvonceta",samo åekamo opremu od naãeg prijateýa,voðe engleskih kasakadera Boba Vudvor-fa. Stanka Savåiñ ñe skakati prva.

Da li ti je ponekad dosta svega toga?Doðe åoveku... Idem po Evropi, lomim

se i tuåem, radim kaskade, gubi se glava, jebiga, i u jednom trenutku samo pomislim

da mi je da se vratim u Jugoslaviju, da mi jeda se vratim u moju rodnu Novu Varoã, naZlatar, pa tamo "leæim na mladom proleñn-om suncu i oseñam da sad veñ æivotu ne tre-ba traæiti drugog ciýa niti dubýeg smisla.Vedar sunåan dan i kora hleba i krpa nebasa ãakom zvezda nad glavom, i ja ne moguda zamislim veñe ni trajnije sreñe. Sve æeýeñute i åula dremaju, a misli imaju prazniånoruho i bele skrãtene ruke."

To su neåiji stihovi?Rastka Petroviña, mislim. ■

NEBOJÃA GRUJIÅIÑ

NEDJELJNIK "MONITOR" UNOVOM BROJU DONOSI:

Sukob VJ i crnogorske policije:- ZVECKANJE SAOPÃTENJIMA- DA LI SU U IZBORNOJ NOÑI TENKOVI VJ BILISPREMNI ZA DEJSTVO- ÃTA VOJNI VRH SPREMA CRNOJ GORI

Graðani dobili spor s dræavom:- OD OPTUÆBI ZA TERORIZAM DO MATERIJALNE

NADOKNADE- KOLIKO KOÃTA ELEKTROÃOK

Crna Gora u predvorju dvopartizma:- DA LI ÑE NA OVDAÃNJOJ POLITIÅKOJ SCENI OS-TATI SAMO DVA DPS-a:

DPS obraåuni na lokalnom nivou:- BORBA ZA GRADONAÅELNIKE

INTERVJU: Dæon SKENLON, nekadaãçi ambasadorSAD u SRJ:- OBESHRABRUJUÑE JE OVDJE BITI MLAD

BUDITE NEZAVISNI - ÅITAJTE "MONITOR"!

KOREOGRAFIJA TUÅNJAVE: Jeliñ u akciji

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Dijalog:Åedomir Jovanoviñ i Driton Ljaiñi

Studenti

politiåka, ni partijska organizacija, ãto znaåi da je i naã programnepolitiåki. Mi smo 1. i 29. oktobra mirno protestirali bez nasiýa.Imali smo samo jedan zahtev – da se vratimo u naãe zgrade, poãtoznamo da tamo ima dosta slobodnog mesta, znaåi ima mesta i zaalbanske studente. Mislim da mi imamo na to pravo. A, poãto smo

mi nepolitiåka i nepartijska organizacija, naã zahtev je tehniåkogkaraktera, znaåi, traæimo da se vratimo u naãe objekte. A ãto se tiåestatusa Univerziteta, to ñe se reãiti kada se reãi kosovsko pitaçe.Naã osnovni ciý su ýudska prava koja su garantirana meðunarod-nim aktima. Mi ñemo i daýe protestirati. Ãto se tiåe srpskih stude-nata, spremni smo da i sa çima razgovaramo, ali oni najpre moraju da podræe i nas kao albanske studente i naã Albanski univerzitet.Albanski univerzitet egzistira veñ sedam godina i on je kontinuitetonog univerziteta koji smo osnovali 1970. godine, a, kao ãto zna-mo, prvi rektor je bio Derviã Roæaja, znaåi bio je Albanac.

Omer Karabeg: Gospodine Jovanoviñu, da li bi ålanovi vaãegStudentskog politiåkog kluba bili spremni da protestuju zajedno saalbanskim studentima i tako im daju podrãku u ostvarivaçu çi-hovih zahteva?

Åedomir Jovanoviñ: Na to pitaçe se moæe pruæiti posredanodgovor kroz kontrapitaçe – da li bi albanski studenti bili sprem-ni da podræe naã zahtev, da izvrãe politiåki pritisak na albanskupolitiåku scenu na Kosovu kako bi ona zahtevala demokratske ikorenite reforme u "dosluhu" i u koordinaciji sa onim ãto se radina opozicionoj sceni u Srbiji. Mi bismo æeleli da se i u tom delunaãe zemýe ponovi politiåka situacija iz Crne Gore u kojoj sugraðani birali predsednika ne deleñi se pri tome prema verskoj ilinacionalnoj pripadnosti. Mi smo i ranije imali prilike da se up-oznamo sa stavom Nezavisne unije albanskih studenata da se oniodriåu svakog politiåkog konteksta. Meðutim, hteli to oni dapriznaju ili ne, sve ãto Nezavisna unija albanskih studenata radi naKosovu ima izuzetno veliku politiåku teæinu. Stoga smo mi i izra-zili spremnost da ih podræimo, jer smo u çima videli novu snagui neke nove ideje. Zahtev za povratkom na univerzitet jestepokuãaj da se reãi problem, a naãa je zajedniåka nesreña ãto seovoga puta to åini na ulici. Ulica nije dobro mesto za to, ali ako jeto put ka promenama, mi smo spremni i da idemo tim putem. Nanaãu æalost to nije donelo konkretne rezultate. Ja ne verujem da ñese bilo ãta u svemu tome promenti ukoliko se albanska politiåkascena ozbiýno ne redefiniãe i ukoliko se ona, na neki naåin, ne us-aglasi sa politiåkim trendovima koji postoje u ovom trenutku umeðunarodnoj zajednici i u Beogradu. Ako smo mi kao mladisrpski studenti, jasno rekli da ne moæemo biti sreñni u zemýi ukojoj su graðani druge nacionalnosti, u ovom sluåaju Albanci, nes-reñni, oåekujemo isto tako od naãih kolega Albanaca iz Priãtine da jasno kaæu da ovu zemýu doæivýavaju kao svoju i da stoga imajupuno pravo da je meçaju kako bi se u çoj oseñali zadovoýnijim iperspektivnijim.

Omer Karabeg: Gospodine Ljaiñi, jesu li vam prihvatýiveove ideje gospodina Jovanoviña?

Driton Ljaiñi: Mora se uvaæiti åiçenica da smo mi ærtva. Nas,albanske studente, srpska policija je 1991. silom izbacila iz naãihobjekata. Ãto se tiåe tvrdçe gospodina Jovanoviña da se stvari nemogu reãiti na ulici, moj odgovor je da mi nemamo drugu alterna-tivu. Mi åekamo, evo, veñ sedmu godinu. Albanski studenti æive irade u veoma loãim uslovima. Nisu im omoguñeni elementarniuslovi za æivot i rad. I zato mi nemamo drugu alternativu. A ãto setiåe podrãke, podrãka mora biti iskrena, ne demagoãka. Naãi stu-denti su svakoga dana bili tuåeni, maltretirani, i fiziåki i psihiåki,åak i ubijani. Sve to vreme vi nam niste dali ni minimalnu po-

drãku. Ako nema konkretne podrãke, onda je to demagogija.Åedomir Jovanoviñ: Nije demagogija. Podrãka je usledilakada ste vi poåeli neãto konkretno da radite. Ja sam tek tada i åuo

stalnoj emisiji "Most" Radija Slobodna Evropa proãle sedmice dijalog su vodila dvojica stu-dentskih lidera: Driton Ljaiñi, zamenik predsedni-U

ka Nezavisne unije albanskih studenata iz Priãtine i Åe-domir Jovanoviñ, predsednik Studentskog politiåkog kluba

iz Beograda. Ovaj razgovor koji se odnosio na povratak albanskih ð aka i studenata u ãkolske objekte na Kosovu prenosimo u celini uz neznatna skrañeça.

Omer Karabeg: Gospodine Jovanoviñu, da li vaã klub po-dræava zahteve albanskih studenata da Albanci konaåno dobijupristup u zgrade ãkola i Univerziteta na Kosovu.

Åedomir Jovanoviñ: Za nas nije sporna æeýa albanskih stude-nata da se vrate na Priãtinski univerzitet s obzirom da mi smatra-mo da se Priãtinski univerzitet ne sme deliti na alternativni i dræav-ni; spremni smo da podræimo samo jednu vrstu podele – na dobrei loãe studente. U çihovom zahtevu prepoznajemo jednu novuideju i spremni smo da ih u tome podræimo kao ãto smo, uostalom,radili i do sada.

Omer Karabeg: A da li smatrate da su protesti albanskihstudenata opravdani?

Åedomir Jovanoviñ: Mi smatramo da graðani Srbije imajupravo da uåine sve kako bi se oseñali sreñnim u zemýi u kojojæive. Naæalost, nisam detaýno upoznat sa zahtevima Nezavisneunije albanskih studenata, pa bi bilo neozbiýno da dajem ocene, alimislim da u svakom sluåaju moramo krenuti putem drugaåijim odonoga kojim su krenuli politiåki lideri i jednog i drugog naroda.Veoma smo skeptiåni prema sporazumima koje su oni postigli,dakle prema sporazumu te grupe "Tri plus tri". Zbog toga u Neza-visnoj uniji albanskih studenata æelimo da prepoznamo neãtonovo.

Omer Karabeg: Gospodine Ljaiñi, kako vi gledate na ove

stavove Studentskog politiåkog kluba koje je izneo gospodin Jo-vanoviñ?Driton Ljaiñi: Pre svega, naãa studentska organizacija nije ni

na mostuLjaiñi:Ljaiñi:Ljaiñi:Ljaiñi:Ljaiñi: Problemi se ne mogu reãavati samopriåom. I da ne zaboravim, vi ste, gospodine

Jovanoviñu, u ovom razgovoru bili u prednosti jer smo govorili na vaãem jeziku. Jovanoviñ: Jovanoviñ: Jovanoviñ: Jovanoviñ: Jovanoviñ: Ja to ne bih posmatrao kaoprednost. Voleo bih da govorim vaã jezik.Smatram to svojim nedostatkom

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



▲

za Nezavisnu uniju albanskih studenata. Onog trenutka kada ste virekli da ñete izañi na ulice da biste demonstrirali, mi smo zaãtitili

vaãe pravo na protest, jer mislimo da je pravo svakog graðana naãezemýe da izrazi svoje nezadovoýstvo na miran naåin, kao ãto steto i uåinili. Osudili smo postupak policije koja time niãta nije reãi-la, veñ je, naprotiv, uveñala dimenzije nesreñe koja na Kosovupostoji i koja nije svedena samo na Kosovo, veñ potresa åitavuSrbiju. Tu nema mesta ni za kakvu demagogiju.

Driton Ljaiñi: Gospodine Jovanoviñu, imao bih jedno pitaçe.Zaãto niste podræali albanske studente kada ste zimus protestova-li? Koliko znam vi ste bili jedan od organizatora tih protesta. Da livam je to palo na pamet?

Åedomir Jovanoviñ: Ako ste bar malo pratili studenske pro-teste, onda ste u çima mogli prepoznati veoma jasno izraæenuideju graðanske Srbije, ideju nove Srbije, Srbije koja bi bila pot-

puno drugaåija od one koju je svojom politikom stvorio SlobodanMiloãeviñ sa kojim predstavnici vaãe politiåke scene razgovaraju.Mi traæimo od svog naroda, od graðana svoje zemýe da uskratepovereçe politici Slobodana Miloãeviña, da ne izaðu na izborekoji, sami po sebi, to nisu. Da li vi, sa svoje strane, pokuãavate dauåinite bilo ãta kako bi i kod vas, moæda, doãli neki drugi ýudi kojibi bili boýi u tim pregovorima, koji bi pokuãali da odu daýe odpuke priåe, ãto je do sada bio sluåaj.

Driton Ljaiñi: Nemam mandat da o tome govorim, zato ãto suto politiåke stvari. Mogu da govorim samo u ime studenata, u imeAlbanskog univerziteta.

Åedomir Jovanoviñ: Ne æelim vas da pitam zaãto niko od al-banskih studenata nije podræao naã studentski protest. Takva vrstapodrãke i takva vrsta pitaça u ovom trenutku niåemu ne vode. To

je proãlost. Mi treba da razgovaramo o naãoj buduñnosti.Driton Ljaiñi: Nedavno je kod nas bila jedna delegacija stude-nata Beogradskog univerziteta. Naã susret je bio informativnog

karaktera. Mi smo çih informisali o tome kakvi su uslovi ovdei o naãim protestima. Medutim, iako je susret bio samo infor-mativnog karaktera, oni su, kada su se vratili u Beograd, govor-ili neke politiåke stvari. Znaåi, oni su doãli ovde samo da bi po-pravili imidæ srpske politike. Prema tome, vi niste iskreni, niste

konkretni, bavite se samo demagogijom. Ovde ovako, tamoonako.Åedomir Jovanoviñ: Ne bih æeleo da komentariãem sas-

tanke kojima nisam prisustvovao, niti postupke ýudi sa kojimanemam nikakve veze. Pravo je gospodina Ljaiñija, s obziromda je prisustvovao tim razgovorima, da bude ýut ukoliko je tubilo neke loãe interpretacije, ali nema nikakve demagogije uonome ãto ja sada govorim, s obzirom da ja to ne priåam samosada u programu Radija Slobodna Evropa, mi to åinimo i uprogramima koji su nam dostupni ovde u Srbiji, znaåi nalokalnim televizijama, lokalnim radio stanicama. Tu nema ni-kakve demagogije.

Driton Ljaiñi: Ja bih voleo da se sastanem s vama i darazgovaramo kao drugovi. Ali, vreme je da i vi shvatite neke

stvari – da ovde na Kosovu mora da bude mir. Mi smo za mir.Naãi osnovni ciýevi su ýudska prava. Mi hoñemo u Evropu.Mi smo onog 1. oktobra izjavili pred svetom da mi nismo zarat, veñ za mir. To je naã zahtev i mi imamo pravo na çega. Vimorate da nas u tome podræite. Kad smo primili delegacijusrpskih studenata, napravili smo veliki korak. Studenti koji sudoãli iz Beograda su Srbi, a i oni koji su nas 1. oktobra tuklitakoðe su Srbi, ali mi smo, bez obzira na to, te studente doåeka-li, jer smo mi za mir, za dijalog, za dobre stvari, za napredak.

Åedomir Jovanoviñ: Ako vi kaæete da æelite u Evropu i topotvrdite na takav naåin ãto 29. oktobra proåitate vaãesaopãteçe na albanskom jeziku, potom na engleskom, nem-

aåkom i, pretpostavýam, francuskom, a pri tome zaboravite jedan jezik, jezik koji definitivno morate sledeñi put uvaæiti s obzirom daproblemi i potiåu od naroda na åijem jeziku niste æeleli tako neãtoda proåitate, a u isto vreme oåekujete da vas taj narod razume,onda je to velika greãka. Za nas zaista nije vaæno da li su upolicijskom kordonu bili Srbi, Muslimani ili Albanci, za nas je tobila policija koja je plañena, koja je dobila nareðeçe od vlasti ikoja je to nareðeçe izvrãila. Ja nikada neñu reñi da je mene tukaoAlbanac, mene tuåe policajac koji ima takvo nareðeçe.

Driton Ljaiñi: Sva saopãteça naãeg organizacionog odboradavana su i na srpskom jeziku. Znaåi, dali smo saopãteça i za al-bansku i za srpsku ãtampu. Taåno je da na protestu 29. oktobrasaopãteça nisu bila proåitana na jeziku o kome vi sada govorite.Iznoãena su na jezicima zemaýa koje sada imaju uticaj u svetu.Sledeñeg puta, ako budemo imali za to potrebe, sigurno ñe biti

zastupýeni i drugi jezici, recimo poýski, åeãki, srpski, crnogorskii moæda i drugi jezici. Znaåi, nismo od toga odustali.Åedomir Jovanoviñ: Ja to ne bih svodio na pitaçe lingvistike,

ali mislim da je to veliki problem, jer nema te pomoñi sa stranekoja moæe nadomestiti razumevaçe koje se javýa u srpskom nar-odu, izmeðu ostalog u politici i Studentskog politiåkog kluba, nitireãeçe krize moæe doñi sa neke druge adrese osim one iz Beogra-da. To je naãa stvarnost i to je ono ãto bih ja æeleo da i vi razumete.Mi zbog toga i nastupamo otvoreno politiåki. Naãi stavovi su jas-no politiåki i ne slaæem se sa vaãom konstatacijom prema kojoj sepolitika svodi na stranke. Politika je mnogo ãira od toga. Pravo jemladog åoveka, kakav ste vi i kakvi su ýudi u vaãoj organizaciji,da traæi promene, da traæi sreñan æivot. Ali, osim ãto se to zahteva,na tome se mora i raditi. Ja nisam ubeðen, æeleo bih da se moja

slutça ne potvrdi, ali nisam ubeðen da ñe se bilo ãta pomeriti ureãavaçu kosovskog problema ukoliko vi nastavite sa protestimana naåin na koji ste to åinili do sada. Jer, vrãiti pritisak samo na

S R Ð A N

I L I Ñ

A P

SRPSKI I ENGLESKI: Protest beogradskih studenata

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



srpsku vlast, a pri tom ignori-sati åiçenicu da srpska vlastsavrãeno funkcioniãe u dogo-voru sa delom albanske poli-tiåke scene, nije politiåki

racionalno. Jednostavno, to jestvarnost. Graðani koji æivena Kosovu, bez obzira na toda li su Srbi ili Albanci, nemogu biti zadovoýni poli-tikom koja ne interpretira çi-hove æeýe.

Driton Ljaiñi: Æeleo bihda kaæem kosovsko pitaçe nemoæe da reãi ni Nezavisna un-ija albanskih studenata, niStudentski politiåki klub; kosovsko pitaçe ñe reãiti oni koji æiveovde, znaåi albanski narod i onaj drugi koji æivi ovde. U to nemanikakve sumçe. Ãto pre ovo prihvatite, biñe boýe za vas. Ovde je

teæak aparthejd. Nas tuku svakog dana. Mi nemamo prava nigdeda izaðemo, nigde da idemo, nemamo prava da radimo. Sve nam je zabraçeno. Mene su 1. oktobra hapsili. Bio sam tuåen, maltre-tiran, psihiåki i fiziåki. Jedan od glavnih policajaca mi je rekao:"Znaã ãta, momak, ti imaã pravo da traæiã ãkolu, ali je neñeã dobitipoãto si Ãiptar."

Åedomir Jovanoviñ: Pa, ne bih æeleo da budem liåan, ali vassu hapsili 1. oktobra, a mene su hapsili 30. septembra. Znaåi, barsmo sa te strane isti. Ne moæe se problem na Kosovu reãiti tako ãtoñete vi reñi da je kod vas na delu aparthejd. To nije tako. To nijestvarnost. Devedeset i pet posto privatnog biznisa na Kosovu dræeAlbanci. Znate, nema aparthejda koji funkcioniãe na takav naåinda sedam godina paralelno sa Priãtinskim univerzitetom funkcion-iãe analogni Albanski univerzitet koji je u svemu suprotan Priãtin-skom i niãta se ne deãava. Ne moæe se to posmatrati na takavnaåin. Jednostavno, ovoj vlasti odgovara kosovski problem. Takoneãto odgovara i albanskoj politiåkoj sceni koja u ovom trenutkuzastupa interes albanskog naroda na Kosovu i to je naãa stvarnost.To se mora promeniti, jer su posledice takve politike loãe.

Driton Ljaiñi: Imam pitaçe za gospodina Jovanoviña na kojene mora da odgovori. Kada biste vi bili Albanac i kada bi vas1991. silom izbacili sa Univerziteta, ãta biste uradili?

Åedomir Jovanoviñ: Ja bih branio svoj Univerzitet, kao ãto gabranim u Beogradu. Uåinio bih sve da pokaæem da je takva politi-ka loãa, traæio bih u okvirima svoje zemýe podrãku za politikukoju mislim da vodim. Pokuãao bih na izborima da promenim onoãto mi ne odgovara, na isti naåin na koji su to uradili vaãi sunarod-

nici u Crnoj Gori. Nema racionalnog objaãçeça zbog åega se Al-banci razliåito ponaãaju u Sr-biji i u Crnoj Gori. Akograðani albanske nacionalnos-ti u Crnoj Gori mogu da izaðuna izbore i da na çima glasaju za osobe za koje su ubeðenida im vredi dati glas, ne vidimzbog åega 900.000 Albanacasa pravom glasa ne izaðe naizbore, ne uzme lokalnusamoupravu preko svojihpredstavnika u republiåkomparlamentu, traæi zakon o

univerzitetu i reãava prob-leme koji postoje na Priãtin-skom univerzitetu. Ãta vama

znaåi povratak na Priãtinskiuniverzitet ukoliko vaãi rodit-eýi ne mogu da se vrate naposao? Ãta vama znaåi diplo-ma Priãtinskog univerziteta

kada ne moæete da radite ni u jednom preduzeñu? Ãta vamznaåi diploma Priãtinskoguniverziteta kada je privredapotpuno uniãtena?

Driton Ljaiñi: Naãediplome ne prihvata samosrpski reæim. Mi imamo svojãkolski sistem, mi smo gaizgradili. Naãe diplome sepriznaju u drugim dræavama u

svetu, recimo u Austriji, u Italiji na univerzitetu u Boloçi, nauniverzitetu "Fridrih Ãiler" u Jeni, na albanskim univerzitetima uAlbaniji i u Makedoniji. Znaåi, mi saraðujemo sa drugim univerz-

itetima, naãe diplome se prihvataju. Ne prihvata ih samo srpskireæim i nije nam æao zbog toga.Åedomir Jovanoviñ: Trebalo bi da vam bude æao, osim uko-

liko ne oåekujete da svi studenti i svi ýudi koji zavrãe vaã univerz-itet ne zavrãe u Austriji, Nemaåkoj ili u zemýama koje ste malo-pre nabrojali. Ali, to svakako nije reãeçe. Vaã veliki problem je utome ãto tvrdite da vas ne interesuje ãto vam srpske vlasti nepriznaju diplome. Vas to mora interesovati. Jer, ko ñe sutra biti naKosovu? Da li oåekujete da ñete svi zavrãiti negde u svetu?

Driton Ljaiñi: Srpski reæim kaæe, a to su rekle i vaãe kolege,da ne postoji albanski univerzitet, ni albanski studenti. Kako ondada traæimo od çih da nam priznaju diplomu, kada su oni veñ reklida mi ne postojimo, znaåi – nas nema. Vi to morate promeniti,morate misliti drugaåije o nama. Mi smo druãtvo, imamo svojsistem, imamo svoje obrazovaçe, svoje delegacije. Nas je ovdedva miliona, mi ovde æivimo. Åedomir Jovanoviñ: Znam, ali putkojim vi vodite ovaj razgovor je loã. Kad neko kaæe – nas ima dvamiliona, odmah mu se moæe odgovoriti kontraargumentom danekog ima tri, pet ili petnaest miliona. To je loãe.

Driton Ljaiñi: Pa, nas toliko ima. Ja ne mogu da kaæem da nas je pet, kada nas ima dva miliona.

Åedomir Jovanoviñ: Naravno. Ali vam kaæem da to nijedobar put. Prebrojavaçe nikom nije donelo sreñe.

Driton Ljaiñi: A ãta je dobar put, da sluãamo vas?Åedomir Jovanoviñ: S obzirom na to da imate jedan sistem

koji postoji sedam godina, oåigledno je da taj sistem ne funkcion-iãe, åim pokuãavate da vratite neãto ãto ste prethodno izgubili.

Stvari su jednostavne, vaã sistem ne moæe funkcionisati samos-vojno, ne moæete biti timezadovoýni, jer to nijebuduñnost.

Driton Ljaiñi: Ali, gospo-dine Jovanoviñu, ako ste zab-oravili, mi smo u bivãoj Jugo-slaviji imali autonomiju, ima-li smo ustav, imali smo parla-ment, imali smo sve elementedræave. Znaåi, i tada smo pos-tojali i bili smo dobra druãtve-na organizacija.

Åedomir Jovanoviñ: Ne,

vi niste bili druãtvena orga-nizacija, vi ste bili autonomnapokrajina Republike Srbije i

Ljaiñi: Mora se uvaæiti åiçenica da smomi ærtva. Nas, albanske studente, srpska

policija je 1991. silom izbacila iz naãihobjekata. Ãto se tiåe tvrdçe gospodina Jovanoviña da se stvari ne mogu reãiti naulici, moj odgovor je da mi nemamodrugu alternativu. Mi åekamo, evo, veñsedmu godinu.

Jovanoviñ: Onog trenutka kada ste vi re-kli da ñete izañi na ulice da biste demon-strirali, mi smo zaãtitili vaãe pravo naprotest, jer mislimo da je pravo svakog graðana naãe zemýe da izrazi svojenezadovoýstvo na miran naåin, kao ãtoste to i uåinili. Osudili smo postupakpolicije ...

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



niste imali elemente dræave, ali ste svoju autonomiju izgradili na

ovlaãñeçima koja ste prepoznali u ustavu. Ali, moram vas up-oznati sa åiçenicom da je vaãa autonomija prestala onog trenutkakada se Skupãtina Autonomne pokrajine Kosovo samoraspustila1989. godine usvajaçem 41. amandmana na Ustav Republike Sr-bije, i to su uåinili predstavnici vaãeg naroda. Ako danas pogledateko su bili ålanovi parlamenta koji se samoraspustio 1989. godine,videñete da su dve treñine ýudi koji su podigli ruku, prihvatajuñitaj amandman, bili ýudi iz vaãeg naroda. Znaåi, pitajte danas gdesu oni i zaãto su to radili. Drugo, nemojte svoju autonomiju gradi-ti na prevaziðenim konceptima. Ako se bavite pitaçem ureðeçadræave, ako konsultujete udæbenike koji se bave tom temom, ondañete videti da su autonomije koje su nuðene kao reãeçe Ustavomiz 1974. godine potpuno anahrone, prevaziðene. Voleo bih da vasupoznam sa konceptom regionalizacije Srbije kako biste imali pri-like da vidite kako, bar u projektu, izgleda moderno ureðena ze-mýa.

Driton Ljaiñi: Mi smo bili konstitutivni element bivãe jugoslovenske federacije. Pripadnik naãeg naroda je tada imaopravo da bude i predsednik Predsedniãtva Jugoslavije. Ako nistezaboravili, mi Albanci smo tada imali predsednika PredsedniãtvaSinana Hasanija. Znaåi, bili smo konstitutivni element bivãe jugoslovenske federacije.

Åedomir Jovanoviñ: Vi jeste bili konstitutivni element.Driton Ljaiñi: Ali, malopre ste rekli da nismo.Åedomir Jovanoviñ: Ne, naprotiv. Vi ste bili autonomna

pokrajina u okviru Republike Srbije koja je imala prava o kojimaste vi malopre govorili, dakle i pravo da imate svog predsednika

Predsedniãtva. I danas vam niko ne oduzima moguñnost da naizborima izaberete osobe koje ñe vas predstavýati u parlamentu,da na izborima izaberete i predsednika Srbije ukoliko za to budete

dobili dovoýno glasova. To je stvarnost. To je demokratija.Driton Ljaiñi: Preãli smo u politiåke sfere. Ja sam ovde da

govorim o stvarima koje se tiåu univerziteta. Ono ãto sam re-kao malopre moje je liåno miãýeçe. Veñ sam rekao da nemogu govoriti o onome ãto je van mog mandata.

Åedomir Jovanoviñ: Ukoliko mislite da se vratite naPriãtinski univerzitet, morate uvaæiti åiçenicu da je rektorPriãtinskog univerziteta profesor Papoviñ ærtva atentata. Neñuda ulazim u to ko je atentat izvrãio, niti mi pada na pamet da setime bavim bez ikakvih dokaza, to je posao policije, ali nemoæete ignorisati åiçenicu da je tom åoveku pre sedam mese-ci æivot visio o koncu. Vi morate to uvaæiti. Vi morate shvatitida svake noñi na Kosovu ginu ýudi. Kada kaæem ýudi, mislimi na Albance i na Srbe. Morate shvatiti da je pre nekoliko danau Podujevu bio bombaãki napad na stanicu policije. Znaåi, to jestvarnost u kojoj vi æivite. Mi svi sedimo na buretu baruta i,ukoliko se sve to bude ignorisalo, ponoviñe nam se slike kojesmo gledali na nekim drugim prostorima nekad zajedniåkedræave. Ako vi to ignoriãete, ne æelite dobro svome narodu.

Driton Ljaiñi: Ne znam ko je izvãio atentat na Papoviña, aliznam da je naãeg rektora tukla srpska policija 1. oktobra. To jevidela cela Evropa i ceo svet, bilo je to na svim televizijama.Ne znam kako uopãte moæete kao primer uzimati Papoviña kojikaæe: "Dok sam ja ovde, neñe biti nikakvog albanskog univerz-iteta, niti albanskih studenata".

Åedomir Jovanoviñ: To ãto priåa gospodin Papoviñ nijedobro i mi smo mu to i rekli, ali to ne znaåi da ñe tako biti zau-vek. Ali, hajde da vidimo kako neãto takvo moæemo dapromenimo. Nemojte da govorimo ko je koga tukao i gde. Pa,tuku i nas ovde po Beogradu, i mi se tuåemo sa çima i to ñetako biti sve dok se ova zemýa ne upristoji, sve dok ne postaneozbiýno, civilizovano druãtvo koje ñe poãtovati meðusobne os-

obenosti i uvaæavati ih. Nemojmo da raåunamo ko je gde dobiobatine. Ne volim time da se hvalim, ali mislim da imam poduæispisak sukoba sa policijom. Kao ãto su tukli vaãeg rektora, tukli sustudente i profesore Beogradskih univerziteta, ali to ne znaåi datreba da se odreknemo politike, niti ideje koju sledimo . To, napro-tiv, znaåi da je ona vredna svega toga.

Driton Ljaiñi: Veoma je interesantno ovo ãto je rekao gospo-din Jovanoviñ. Ja ga åekam da doðe u Priãtinu da konkretno razgo-varamo o ovim stvarima. Ako je spreman da doðe da nas poseti,mi smo ovde. Åedomir Jovanoviñ: Naravno, to je nuænost. Miñemo kad-tad razgovarati. Samo je pitaçe da li ñemo razgovaratipoãto sve naãe politiåke ideje budu poraæene i poãto proðemo krozneki uæas, ili ñemo unapred biti svesni da tako neãto moæemo imoramo da spreåimo u interesu graðana naãe zemýe i u interesu

naãih naroda.Omer Karabeg: Gospodine Ljaiñi?Driton Ljaiñi: Mi smo ovde, mi vas åekamo. Drago mi je ãto

smo se upoznali i åekamo da vidimo ãta nam nudite. Ali, imam jedno upozoreçe – molio bih vas da budete ãto konkretniji, dagovorite o konkretnim stvarima. Problemi se ne mogu reãavatisamo priåom. I da ne zaboravim, vi ste, gospodine Jovanoviñu, uovom razgovoru bili u prednosti jer smo govorili na vaãem jeziku.

Åedomir Jovanoviñ: Ja to ne bih posmatrao kao prednost.Voleo bih da govorim vaã jezik. Smatram to svojim nedostatkom.Mislim da bih vas mnogo boýe poznavao da sam imao prilike danauåim vaã jezik, bio bih bogatiji za to iskustvo. Sledeñi put, iakomislim da to ne bi bilo prirodno, moæemo da razgovaramo nanekom od jezika, recimo, zemaýa kojima ste se vi obratili proãli

put.Driton Ljaiñi: Dobro; i te jezike znamo.Åedomir Jovanoviñ: Dogovoreno. ■

ALBANSKI I ENGLESKI: Protest priãtinskih studenata P E T A R

K U J U N D Æ I Ñ R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.


Prelamate svoju novinu, knjigu na raåunaru?Da, naravno...

Pravite postscript - fajlove koje posle ãaljete na osvetljivaå filma ili paus...Tako nekako...

Åuvate li prelom starih brojeva, odãtampanih knjiga?Prvo smo pokuãavali da åuvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni

zauzimaju straãno mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali...

Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vaãe novine - savetujetefotokopiranje papirnatog izdanja

Eh, kad bi fotokopir bio ispravan...

Kako radi vaã dokumentacioni centar, valjda ga imate?Da... imamo jednog momka koji slaæe nove brojeve jedan na drugi i po

potrebi ih pretura list po list ne bi li naãao ono ãto nam treba. Deåko

ima straãno pamñenje, samo je åesto odsutan...

Prekinite sa ovakvom praksom! Reãenje se zove

Portable Document Format

Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog

grafiåkog materijala od zaborava. Sve ãto treba da uåinite je da nam

predate vaãe osvetljene PostScrip fajlove. Vratiñemo Vam knjigu ili

novinu u PDF-formatu koji se moæe komforno åitati, ãtampati i pre-

traæivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hard-

verski potpuno nezavisan kompaktan grafiåki format, veoma popula-

ran na Internetu, koji u sebi åuva sve informacije originalnog

grafiåkog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan

obiåan CD stañe viãe od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina

ili proseånih knjiga, a da pri tome joã uvek budete u stanju da

zadavanjem kljuånih reåi i koriãñenjem hipertekstualnih veza za tren

oka pronað ete traæenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja

imaju veliku vrednost za vas, vaãe kolege i potencijalne kupce. Zato,

pre nego ãto otkucate: del *.ps, poãaljite nam e-mail na adresu:

[email protected]@eunet.yu

N o v o!Saåuvajte svoje dokumente u elektronskoj formi

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.


6515. NOVEMBAR 1997. ■ VREME

Ime i prezime(molimo da popunite ãtampanim slovima)

Adresa telefon

Grad dræava

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(Time, Vreme), hamburãki "Cajt" (die Zeit, Vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400svetskih listova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, poli-tiåkoj i privrednoj eliti. Ciý nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standardi da vam pruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznatesa uzrocima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Svesni smo da je u danaãçe vreme ãtampa skupa i zato ñemo odovog broja nuditi åitaocima da se pridruæe klubu naãih pretplat-

nika s popustom od 20%.Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pretplate koji senalaze na dnu ove strane i da popunite ovaj kupon i poãaýete nam gapoãtom ili faksom na adresu "Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257ili "Vreme international", Neudeggergasse 1-3/22, 1080 Wien, Austria

Pretplañujem se na

o pola godine (26 brojeva)

o godinu dana (52 broja)

BOÆIÑNO NOVOGODIÃNJI POPUST VAÆI DO15.1.1988. ✁

Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 200 din 188 din 88 DEM 152 DEM12 meseci 400 din 376 din 176DEM 304 DEM

Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun:40804-603-7-31530. Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplatau zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama pre-raåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Ukoliko je uplañen veñiili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemýe avionom jed-naka je pretplati za vanevropske zemýe. Popust vaæi od 15. 11. 1997. do 15. 1. 1998. U sluåaju poskup ýeça lista u toku pret-platnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od10 do 16h: Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.

POÃTA

Pretplatite se

da biste uãtedeli

Lanåane reakcije("Stan'te paãe i lajbaãe";

"Vreme" br. 368)

Gotovo da je neverovatno koliko ulogau svom jednom jedinom æivotu moæemoda odigramo, a da åesto nismo ni svesni daih neko drugi, ponekad sasvim anoniman iapstraktan, kreira umesto nas.

Grupa "Deca deci", koja od avgusta ovegodine deluje u okviru Jugoslovenskogcentra za prava deteta, odluåila je da takone bude. Trinaestoro dece izmeðu 14 i 18godina, okupýenih oko ideje deåjih prava,sa mnogo entuzijazma i fascinantne odgo-vornosti predano radi na ostvareçu çi-

hove zajedniåke inicijative. Æeleñi dasvojim vrãçacima prenesu pozitivan im-puls, intenzivno pripremaju broãuru odeåjim pravima. Uvereni su da treba imogu na generacijski prihvatýiv naåin daprogovore o pravu na dostojan æivot, iden-titet, bezbednost i nediskriminaciju.

A onda, proãle subotçe veåeri oko 8sati, vrañajuñi se sa redovnog radnog sas-tanka grupe "Deca deci", maloletni M.Ã.susreo se sa åetiri romska mladiña. Nisuznali o åemu razmiãýa. Nije ih ni zanima-lo. Njegove "martinke" i kratko podãiãana

kosa, bile su dovoýan razlog da stigne kuñisa brojnim modricama i otocima na licu.Ñutao je o tome ne misleñi da su batinekoje je pretrpeo maçe ili viãe bolne od ba-tina koje su pretrpeli drugi. Ñutao je zbogtoga ãto je nauåio da postoje brojni druginaåini da se borimo protiv nasiýa i dis-kriminacije.

Od batina mnogo viãe boli saznaçe dato ãto smo izgledom razliåiti, neki shvatajukao osudu, a ne kao vrednost.

Pozivamo celokupnu javnost da joã jed-

nom glasno razmislimo o onome ãta namse deãava.Pozivamo vas da zajedno pogledamo

ýude oko sebe na naåin koji ñe nam omo-guñiti da sve naãe razliåitosti postanu os-obine vredne poãtovaça. Pozivamo i oneromske mladiñe i "skinse" da urade to isto,

jer oni to sigurno mogu, mada neke od çihtome niko do sada nije uåio. Pozivamo vasda onu lanåanu reakciju napokon uåinimopozitivnom, jer to zavisi i od nas samih.

Tamara Lukãiñ –Orlandiñ za grupu "Deca deci",

Druãtvo za prosvetu, nauku, kulturu i socijalnapitaça "ROM" i Jugoslovenskicentar za prava deteta

P R E T P L A T A S A P O P U S T O M D O 1 5 . 1 . 1 9 8 8 .

20%popust

Boæiñ, Nova godina, Boæiñ, Nova godina

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.


uæivanjaVREME


Zabav ýaçe Evo momka po imenu Rodæer kome se svi ð a

devojka po imenu Lena. Jednoga dana on joj ponudi

izlazak u bioskop; ona prihvata; bilo im je priliåno lepo. Nekoliko dana kasnije,

on je izvede na veåeru i ponovo se sjajno provedu.Onda nastave da se vi ð aju

svakodnevno i posle izvesnog vremena ne vi ð aju

viãe nikog drugog.

Jedne veåeri, dok se kolima vrañaju kuñi, jedna misao rodi se u Leninoj glavi. Bezmnogo razmiãýaça, ona kaæe: “Da li sh-

vataã da se upravo ove veåeri navrãava ãestmeseci naãeg zabavýaça?”

U kolima nastaje tiãina. Vrlo glasna tiãi-na, åini se Leni. Razmiãýa u sebi: “Boæe,izgleda da ga je ovo pogodilo. Moæda os-eña da ga naãa veza sputava. Moæda mislida pokuãavam da ga nateram da prihvatiobavezu koju ne æeli ili ne razume.”

I Rodæer razmiãýa: “Boæe. Ãest mese-ci!”

I Lena razmiãýa: “Ali åekaj! Ni ja ni-sam tako sigurna da æelim ovakvu vrstuodnosa. Ponekad æelim da imam viãe pros-tora, viãe vremena da promis-lim o nama, o naãoj vezi, o na-åinu na koji grabimo kroz æiv-ot... Mislim, kuda mi uopãteidemo? Hoñemo li nastaviti dase ovako viðamo beskonaånodugo? Ili ñe se ovo zavrãitibrakom? Decom? Zajedniå-kim æivotom do smrti? Da lisam ja uopãte spremna naovakvu vrstu odanosti? Da liga ja uopãte poznajem?”

I Rodæer razmiãýa: “...toznaåi da je...’åek da vidimo...

poåeli smo da izlazimo u feb-ruaru, baã sam kupio novi au-to, ãto znaåi... da proverim ki-lometraæu... Lele! Pa ja sampotpuno zaboravio da promen-im uýe u motoru!”

I Lena razmiãýa: “Uznemiren je. Vidimto na çegovom licu. Moæda ja sve ovoshvatam potpuno pogreãno. Moæda on æelimnogo viãe od naãe veze, viãe intimnosti,viãe odanosti; moæda je on pre mene ose-tio da sam malo rezervisana. Da, kladim seda je tako. Zato je tako zatvoren kad trebada kaæe neãto o svojim oseñaçima. Boji se

da ñe biti odbaåen.”

I Rodæer razmiãýa: “Morañu majstore

da nateram da joã jednom provere motor.Ne tiåe me se ãta te budale kaæu, meçaå idaýe ne radi kako treba. I boýe bi im biloda se ovoga puta ne vade na hladno vreme.Ðavola je hladno, ima dvadeset stepeni!Ova krntija mili kao kamion za smeñe, azadçi put sam onim amaterima i lopovimaplatio ãesto dolara za popravku.”

I Lena razmiãýa: “Ljut je. Ne krivim ga.I ja bih bila na çegovom mestu. Boæe,oseñam se tako krivom ãto ga primoravamda prolazi kroz sve ovo. Ali ãta mogu kadse ja tako oseñam. Jednostavno, nisam sig-urna u sebe.”

I Rodæer razmiãýa: “Verovatno ñe mireñi da garancija vaæi samo 90 dana. Da,baã to ñe mi reñi, ti gadovi.”

I Lena razmiãýa: “Moæda sam ja suviãeveliki idealista, åekajuñi viteza koji ñe doja-hati po mene na belom koçu, dok, u stvari,sedim pored savrãeno dobre osobe, osobesa kojom uæivam da provodim vreme, os-obe koja izgleda da stvarno brine o meni.Ta osoba je povreðena samo zato ãto sam ja egocentriåna ãiparica raspaýene maãte.”

I Rodæer razmiãýa: “Garancija! ‘Oñegaranciju!? E, dañu im garanciju!. Ima da

im garanciju zabijem pravo u du*e!”“Rodæere!”, kaæe Lena.“Ãta bi?”, kaæe Rodæer iznenaðeno.“Molim te, ne muåi se viãe ovako”,

dahñe Lena. “Mislim, ja znam da vitezovine postoje. Stvarno znam. To je glupost.Nema viteza, a nema ni koça!”

“Nema koça?!”, kaæe Rodæer.“Misliã da sam budala, zar ne?”, kaæe

Lena.

“Ne!”, kaæe Rodæer, sreñan ãto bar na jedno pitaçe zna taåan odgovor.

“U stvari... samo mi treba malo vreme-na”, kaæe Lena.

Nastaje pauza od petnaest sekundi

tokom koje Rodæer, misleñi najbræe ãtomoæe pokuãava da naðe neki siguran odgo-vor. Na kraju, konaåno pronalazi reå kojabi mogla da obavi posao.

“Naravno”, kaæe.Lena duboko potresena dodirne çegovu

ruku.“Oh, Rodæere, da li zaista tako misliã?”,

kaæe.“Mislim – o åemu?”, kaæe Rodæer.“O vremenu”, kaæe Lena.“Oh”, kaæe Rodæer. “Da.”Lena se okreñe licem prema çemu,

gledajuñi duboko u çegove oåi ãto Rodæera

åini jako nervoznim zbog onoga ãto bi joãmogla da kaæe, naroåito o koçima.

“Hvala ti Rodæere”, kaæe.“Hvala i tebi”, odgovara Rodæer.Onda je on odvede kuñi. Ona legne na

svoj kauå, jedna zbuçena i izmuåena duãa,a onda plaåe do zore. Rodæer odlazi svojojkuñi, otvara kesicu åipsa, ukýuåuje TV iistog trenutka biva potpuno obuzet repri-zom teniskog meåa izmeðu dva Åeha zakoje nikad ranije nije åuo. Slabaãan glas iznekog zapeñka svesti mu govori da se neãtoveliko deãavalo u çegovom automobilu, ali

je on priliåno siguran danema ãanse da ñe to ikadrazumeti i zato odluåuje dao tome viãe ne razmiãýa(ovo je, takoðe, Rodæerovstav o pitaçu gladi usvetu).

Sledeñeg dana Lena ñeverovatno pozvati svojunajboýu prijateýicu, moæ-da åak i dve, pa ñe priåati oovoj situaciji narednih ãestsati. Do u najsitnije detaýerazglabañe o svakoj çenoj

reåi, o svakoj çegovojreåi, pa onda ispoåetka, is-pitujuñi svako slovo, nijan-su glasa ili izraza lica, is-traæujuñi sve moguñe var-

ijante. Nastaviñe da razgovaraju o ovojstvari opet, i opet, da im nikad ne dosadi.

U meðuvremenu, Rodæer ñe odigratipartiju tenisa sa svojim i Leninim zajedniå-kim prijateýem, da bi u jednom trenutku,izmeðu dva servisa, stavio prst na åelo ipitao: “Normane, da li je Lena ikad imalakoça?” ■

ODNEKUD SA INTERNETADOVUKAO I PREVEO S. M.

B O Æ I D A R

P E T R O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.


IZAZOVI IIZAZOVI IIZAZOVI IIZAZOVI IIZAZOVI IMOGUÑNOSTIMOGUÑNOSTIMOGUÑNOSTIMOGUÑNOSTIMOGUÑNOSTI

TRANZICIJE U TRANZICIJE U TRANZICIJE U TRANZICIJE U TRANZICIJE U JUGOSLA JUGOSLA JUGOSLA JUGOSLA JUGOSLA VIJI VIJI VIJI VIJI VIJI

IZAZOVI IIZAZOVI IIZAZOVI IIZAZOVI IIZAZOVI IMOGUÑNOSTIMOGUÑNOSTIMOGUÑNOSTIMOGUÑNOSTIMOGUÑNOSTI

TRANZICIJE U TRANZICIJE U TRANZICIJE U TRANZICIJE U TRANZICIJE U JUGOSLA JUGOSLA JUGOSLA JUGOSLA JUGOSLA VIJI VIJI VIJI VIJI VIJI

NOVEMBAR 1997

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.


2 • Tranzicija u Jugoslaviji

Goru, kako bi to oni rekli). Samo re-formisana Jugoslavija moæe, po opãtemuvereçu polit-ekonomskih stratega,odgovoriti standardnim zahtevima sta-bilnosti i razvijenosti. I spokoja u re-

gionu.Na dobru dozu razoåaranostiovdaãçih krugova, koji se identifikujukao opozicioni, naiãla je åiçenica da seput reformi traæi u saradçi sa pred-stavnicima postojeñe vlasti (ãto nije biosluåaj na nedavnoj konferenciji G-17,åiji åelnici sa reæimom odbijaju svakusaradçu, pa çegove zastupnike nasvoj skup nisu ni pozvali). Izbor suorga-nizatora (Ekonomski institut) reåito go-vori da su Amerikanci insistirali upravona takvom konceptu. I opet, zaãto? Pos-le svih politiåkih vratolomija u ovoj ze-mýi oåito je da, bar u svetu, postojiuvereçe kako kritiånu masu podrãkereformama vaýa traæiti na svim strana-ma. Svestan je toga i Goran Pitiñ, direk-tor istraæivaåkog centra Ekonomskoginstituta i centralna organizacionaliånost sa jugoslovenske strane, kojikaæe: "Ciý nam je da ovom i sliånimkonferencijama stvorimo kritiånumasu pristalica reformi, kako bi do çihdoãli na miran naåin. Ovu konferencijutreba videti kao podrãku onima koji suse za reforme veñ opredelili, a onima

koji joã razmiãýaju treba da pomogneda prelome odluku. Æelimo da pokuãa-mo da nizom pragmatiånih razgovora iakcija doðemo do te jedne kapi u åaãikoja ñe situaciju prelomiti u korist re-formi."

Ili, kako to kaæe Mark Mediã, pred-stavnik ministarstva finansija SAD:"Ima puno moguñih buduñnosti za Sr-biju i Crnu Goru. Mi se duboko nada-mo da ñe vaãa vlada i vaã narod, ko-risteñi talente vaãih ýudi, krenutinapred u radikalne ekonomske pro-mene, jer je to smer u kome ide vaã re-gion i svet. Prekookeanski brod je na-pustio luku. Pitaçe je da li vi æelite dabudete na tom brodu ili u åamcu zaspaãavaçe? Mislimo da racionalni liå-ni in-teres obezbeðuje odgovor na topitaçe".

Ukoliko se, pak, pokaæe da nammogu pomoñi samo konferencije na-meçene jednoj familiji, ostaje pitaçemoæemo li reforme sprovesti na mirannaåin. Jer, one su neminovne – milom,ili silom. Jugoslavija – Srbija i CrnaGora – nema ãta da izgubi dajuñi ãansu

pokuãaju da se izbegnu bune i revolu-cije. Za çih nikad neñe biti kasno•VESNA KOSTIÑ

ministracije, centralne i drugihovdaãçih banaka, privrednici i sin-dikalci. Ekonomski institut iz Beogradai Ameriåka agencija za meðunarodnirazvoj (USAID) su se, kao organizatori,pobrinuli da konferenciji prisustvujeizuzetno veliki broj predstavnika medija. Oåito su æeleli da poruke o mo-

guñnostima i izazovima tranzicijestignu do najãire jugoslovenske pub-like, mada je, moæda, bilo dovoýno dase skup organizuje samo za jednu fa-miliju.

Veñ i sama åiçenica da iza celepriåe stoji zemýa (USAID je spoznorskupa) koja nas ne priznaje i sa kojomimamo polu diplomatske odnosepodiæe znaåaj åitavog dogaðaja. A inos-trani uåesnici nesumçivo pokazuju da je ameriåka administracija u ovaj pro- jekat uãla sa velikim ambicijama. Zaã-

to? Svakako ne zato ãto nas vole ili nevole, veñ s toga ãto æele da vide stabilnui razvijenu Jugoslaviju (Srbiju i Crnu

Buduñnost Jugoslavije

Na brodu,ili u åamcu?Ukoliko se pokaæe da nam mogu pomoñi samo konferen-cije nameçene jednoj familiji pitaçe je da li ñemo se re-formisati na miran naåin, pa niãta ne gubimo dajuñi ãan-su pokuãaju da se izbegnu bune i revolucije

je, pod nazivom "Izazovi i moguñnostiprivredne tranzicije u Jugoslaviji", ok-upila predstavnike znaåajnih svetskih idomañih institucija. Takav sastav oda-vno nije viðen u ovoj zemýi. Bili su tu

visoki predstavnici ameriåkog mini-starstva finansija (Treasury), Svetskebanke, Meðunarodnog monetarnogfonda, ameriåke Komisije za hartije odvrednosti i berze, donedavna predsed-nica Savezne korporacije za osiguraçedepozita (FDIC, druga najznaåajnijabankarska ustanova u SAD), svetskihinvesticionih banaka, kao iýudi iz zem-aýa koje su veñ krenule putem tran-zicije. Pored naãih akademskih stru-åçaka (kako onih bliskih, tako i onihudaýenih od vlasti, pa i, u meri koja je

realno moguña, neutralnih profesiona-laca), pojavili su se visoki predstavnici jugoslovenske, srpske i crnogorske ad-

eogradski hotel "Interkontinen-tal" bio je, petog i ãestog novem-bra, domañin konferencije kojaB

F O T O G R A

F I J E : D R A Ã K O G

A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.


Tranzicija u Jugoslaviji • 3

Reå plus: Mark Mediã i Danko Ðuniñ

Nema duplihstandardaNemojte dozvoliti da demagozi pravebudale od vas

"VREME": Ãta je poruka koju SAD, ovom konferenci-jom, æeli da nam poãaýe?M. MEDIÃ: Poruka koju bi SAD æelele da poãaýu je da je

Beograd izgubio puno vremena odlaæuñi reforme, a narodiSrbije i Crne Gore su propatili zbog posledica tih izgubý-enih moguñnosti. Velika koliåina meðunarodne podrãke je,u principu, spremna da doðe kao pomoñ ovoj zemýi poãtoizaðe u susret svojim meðunarodnim obavezama i posvetise reformama.

Postoje moguñnosti da se poðe napred, da se pridruæiteEvropi i da uhvatite korak sa drugim zemýama u tranzicijiãirom Istoåne Evrope.

Ne postoji li kontradikcija u stavu SAD: dok se, najednoj strani, podræavaju privredne reforme, nadrugoj se insistira na spoýnom zidu sankcija? Ne postoji kontradikcija. Spoýni zid sankcija ima veze sa

ponaãaçem ove zemýe u skladu sa svojim meðunarodnim

obavezama, ukýuåujuñi i Dejtonski sporazum, i da seponaãa po meðunarodnim normama po kojima se ponaãa- ju i druge zemýe u regionu i u svetu. Podrãka SAD i meðun-arodne zajednice je, u principu, spremna radi pomoñiozbiýnim reformama u ovoj zemýi, poãto ona prethodnoispuni uslove.

Amerika po svetu podræava i reæime koji se ne mogupohvaliti demokratijom. Da li, u sluåaju Srbije, ondapokazuje drugaåije standarde?Mi ne prilazimo svakoj zemýi na svetu na isti naåin.

Nema duplih standarda, mi æelimo iste ciýeve ãirom plan-ete. SAD imaju specijalan interes u Evropi; ova zemýa je deoEvrope. Postoje posebnosti u nedavnoj istoriji ovog regionakoje su povukle specijalne odnose sa SAD. I to je åiçenica.Dobro je poznata.

Mnogi misle da je radikalizam u Srbiji posledica

Mediã

Posledça, iliprva kapOåekujemo da SAD upotrebe istimulativna sredstva, ne samosankcije i pretçe

"VREME": Govor gospodina Mediãa nije prijatan,mada nije ni obeshrabrujuñi? Moæda previãe oãtar?D. ÐUNIÑ: Ovo je slobodna zemýa, svako ima pravo da

govori ãta misli. Oåigledno je gospodin Mediã rekao ono ãto je mislio da treba da kaæe. Tu ima dosta poruka. Moæda suneke stvari reåene grubýe nego ãto bih ja æeleo da åujem, ali

je sigurno da ñemo mi taj çegov govor i poruke analizirati iizvuñi odgovarajuñe zakýuåke.Oåekuje se da dosta toga sami uradimo, uk ýuåujuñi iobaveze preuzete u Dejtonu.Taåno je da neke stvari treba da uradimo sami, ali je

taåno i da neke stvari ne moæemo da uåinimo bez çih.Oåekujemo da SAD upotrebe i stimulativna sredstva, nesamo sankcije i pretçe koje kod nas ne daju prave rezultate.

Moæe li ova konferencija da bude kap koja ñe prelitiåaãu kritiåne mase u korist reformi? Ne znam da li ñe to biti posledça kap koja treba da

prelije, ili je prva kap koja je poåela da curi kroz nekumeðunarodnu komunikaciju.

Ãta od çe oåekujete?

Oåekujem da naãa javnost bude upoznata sa tehniåkimaspektima problema tranzicije, o kojima malo zna, bez çi-hove politizacije•

meðunarodnih sankcija. Nisam impresioniran tim argumentom. Demagozi ñe

uvek iskoristiti bilo kakav spoýni izgovor, bilo kog spoýnogneprijateýa koga mogu smisliti i zamisliti. Izazov je na poli-tiåkom rukovodstvu da ide u reforme koje su u najboýem in-teresu ove zemýe. To su stvarna pitaça politiåke voýe ivoðstva. Nemojte da demagozi prave budale od vas•

Ðuniñ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Privatizacija i prestrukturiraçe preduzeña

JednosmernaulicaMeðunarodna zajednica insistira na brzojprivatizaciji kao uslovu uk ýuåivaça Jugoslavije umeðunarodne finansijske institucije, a domañipolitiåari i ekonomisti privatizaciju uslovýavajupodrãkom meðunarodnih finansijskih institucija

na konferenciji "Izazovi i moguñnostiekonomske tranzicije u Jugoslaviji" bila je privatizacija i prestrukturiraçepreduzeña. Ona je okupila najveñi brojeminentnih eksperata iz zemaýa kojeimaju razliåita iskustva sa privatizaci- jom, ali izazvala i najveñe interesovaçenovinara, ãto je, imajuñi u vidu listuuåesnika, i bilo za oåekivaçe.

ZA ISTIM STOLOM: Bili su tu, za jednim stolom, Milan Beko, srpskiministar za privatizaciju, Andrija Jo-viñeviñ, zamenik direktora crnogorskeAgencije za privatizaciju, ManfredBalc, generalni savetnik nemaåkog"Telekoma", Ivan Mikloã, predsednikCentra za ekonomska i druãtvena is-traæivaça Slovaåke, Joæe Mencinger,direktor Ekonomskog institutaPravnog fakulteta u Ljubýani, VeselinVukotiñ, rukovodilac postdiplomskihstudija na Ekonomskom fakultetu uPodgorici, Dragan Ðuriåin, saradnikEkonomskog instituta u Beogradu, Fer-enc Viãi, predsednik maðarske Agen-

cije, Duãan Triãka, projektni direktor uÅeãkoj, Dragoslav Avramoviñ,nekadaãçi jugoslovenski guverner, vi-soki predstavnici svetskih kompanija imnogi drugi. Iako su se åula razliåitamiãýeça o naåinima i modelima priva-tizacije, kao i o razliåitim efektima koje je privatizacija do sada postigla uglavn-om u istoånoevropskim zemýama,dakle, uprkos tome ãto je bilo mnogorazlika, opãti zakýuåak svih uåesnika jeda je privatizaciju u Jugoslavijineophodno sprovesti ãto pre, neod-loæno i bez kolebaça. Uåesnici konfer-encije su u tome bili u potpunosti sag-lasni sa zahtevima meðunarodne

entralna tema kojom su se

domañi i strani ekonomski ipravni eksperti dva dana baviliC je isticala i crnogorska delegacija u åijeime je zamenik direktora Agencije zaprivatizaciju Andrija Joviñeviñ naglasioda oni u Crnoj Gori imaju politiåkemandate za privredne reforme, ali danije siguran da je takav sluåaj i u Srbiji.

Zato je kao glavne prepreke u spro-voðeçu privatizacije u Crnoj Gorioznaåio nestabilne politiåke prilike nakoje oni ne mogu da utiåu, kao i odsus-tvo odgovarajuñeg pravnog okvira u Jugoslaviji koji bi omoguñio da secrnogorski proces privatizacije, nakondoskoraãçe faze, uspeãno privede kraju.

Maðarski ekonomski ekspert Fer-enc Viãi podsetio je da je privatizacijapuna zamki: ona, sa jedne strane, znaåipoveñaçe efikasnosti, ali istovremeno ipoveñaçe nezaposlenosti. Imajuñi to uvidu, ali i mnogo drugih okolnosti, ipoznati slovenaåki struåçak JoæeMencinger, u svom izlagaçu ustvrdio je da je slovenaåka privatizacija od svih– najmaçe neuspeãna.

Slovenaåki model privatizacije bi,po miãýeçu Manfreda Balca, general-nog savetnika nemaåkog "Telekoma"po mnogo åemu mogao da bude prim-er i uzor za srpsku privatizaciju. Go-voreñi o nemaåkim iskustvima sa priva-tizacijom, gospodin Balc je posebno is-takao da privatizacija ne podrazumeva

samo promenu i prenoãeçe vlasniåkihprava, veñ sveukupne druãtvenepromene. On ne opravdava poteze

zajednice, koja od Jugoslavije traæi bræei radikalne ekonomske reforme, sa nag-laskom na privatizaciju.

Ipak, imajuñi u vidu da meðunarod-na zajednica insistira na brzoj privati-zaciji kao uslovu za ukýuåivaçe u

meðunarodne institucije, a da domañipolitiåari, pa i ekonomisti privatizacijuuslovýavaju meðunarodnom po-drãkom, i nakon konferencije je ostaladilema: ãta je starije? Koka ili jaje?

Da meðunarodna zajednica insisti-ra upravo na brzini privatizacije, bilo jeoåigledno kako iz izlagaça zamenikaameriåkog podsekretara za finansijeMarka Mediãa, tako i iz izlagaça am-basadora Vona Skenlona, predsednikaameriåko-jugoslovenskog poslovnogsaveta. On je rekao da se nada da tekuñiprocesi promena neñe zavrãiti kao srps-ki plan privatizacije od pre deset godi-na, koji je tada od strane Amerikanacaoceçen kao najboýi, ali je ostao bezunutraãçe politiåke podrãke. Promenesu, po çegovim reåima, uvoðene takoda do promena u stvari – ne doðe, a onse nada da to neñe biti sluåaj i ovogaputa.

POLITIKA, IBER ALES: Tako je iovde do izraæaja doãlo insistiraçe napostizaçu politiåkog konsenzusa okopreureðeça svojinskih odnosa, odnos-no do potenciraça znaåaja politiåke

voýe vladajuñeg establiãmenta da dostvarnih promena u svojinskoj struk-turi konaåno i doðe. Pored stranaca, to

Milan Beko, srpskiministar za

privatizaciju

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



srpskih vlasti koje su svojevremeno,kroz revalorizaciju zaustavile procesprivatizacije. "Privatizacija mora bitikompletna, brza i nepovratna. Ja samåuo da to ovde nije bio sluåaj. Privatiza-

cija je jednosmerna ulica i ko jednomuðe u çu nema povratka", rekao je gos-podin Balc.

Ovo je, naravno, bilo adresiranoDraganuÐuriåinu, sa kojim je gospod-in Balc izmeðu sesija vodio interesan-tan dijalog na tu temu. Ðuriåin je,naime, opravdavao potrebu da se, zboginflatorne dobiti subjekata koji susvojevremeno uãli u proces, åitavaprivatizacija stavi pod lupu preispiti-vaça i revalorizacije åime je, praktiåno,zaustavýena.

ÃTO PRE, TO — JEFTINIJE: Onooko åega se eksperti nijednog momentanisu sporili jeste – vreme. Po oceniprof. Vukotiña ono je najoskudnijiresurs. Od zemýe koja je nekadapredçaåila u Istoånoj Evropi, rekao je,postali smo zemýa koja je posledça potempu privatizacije u Istoånoj Evropi."Cena odlagaça privatizacije je mnogoveña od ærtava koje se moraju podnetitokom procesa privatizacije i restruk-turiraça."

Skup je pokazao da nije sporno nida postojeñi zakoni u federalnim jedini-

cama, i pored maçkavosti, omo-guñavaju proces privatizacije. Treba,konaåno, napustiti mit po kome je kodnas moguñe izvrãiti prestrukturiraçefirmi bez privatizacije, rekao je prof.Vukotiñ. Privatizacija je uslov prestruk-turiraça i tranzicije, ali se tranzicija nemoæe reducirati samo na privatizaciji.Ona je samo jedna od poluga,neophodna, ali ne i dovoýna.

Neophodan uslov za efikasno spro-voðeçe privatizacije je i izgradça in-stitucionalne infrastrukture åiji jeznaåaj istakao zbog åiçenice da je kodnas prisutna – balkanizacija, odnosnoparalela na rad na saveznom i dva re-publiåka nivoa. Da bi se poveñalaefikasnost, po çegovom miãýeçu,neophodna je usaglaãena strategija raz-voja infrastrukture. "Konferencija jeukazala na izvesne maçkavosti mode-la u Srbiji i Crnoj Gori, ali ipak trebabiti svestan da ne postoji savrãen mod-el privatizacije i da nema bezgreãnostiu privatizaciji. Najloãija privatizacija jeako se ne ide u privatizaciju", zavrãna jeocena konferencije, odnosno sesije o

privatizaciji preduzeña•OLIVERA BERGAN

(novinar "Nezavisne svetlosti")

Prof. dr Veselin Vukotiñ, Ekonomski fakultet u Podgorici

Zakljuåci oprivatizaciji"Treba biti svjestan da ne postoji savrãen model,nema bezgreãnosti"

kao sinteza se moæe izvuñi nekolikostavova o privatizaciji: Privatizacija jekýuåna poluga tranzicije. Bez çe nijemoguñe ostvariti tranzicione procese

niti procese dugoroånog oporavkaprivrede. To je iskustvo Istoåne Evrope,i naãe vlade treba da ga uvaæavaju ukoli-ko iskreno æele oporavak.

Tranzicija se ne moæe svesti, samona privatizaciju. Ona se moæe uspjeãnoostvariti samo u uslovima politike ekon-omske stabilnosti, deregulacije ekon-omskog æivota kao i uz reãavaçe bu-dæetskog deficita i sve to u ambijentupolitiåkih pomeraça u pravcu veñedemokratizacije druãtva i stvaraça in-stitucija otvorenog druãtva.

Efikasno sprovoðeçe privatizacijezahtijeva institucionalnu infrastruktu-ru, ali infrastrukturu koja je integralnopovezana u mreæu i pokriva jedinstvenprostor zemýe. Ovo je posebno vaænoza naãu zemýu jer i ovu oblast karak-teriãe tzv. balkanizacija odnosno pa-ralelni rad na saveznom i dva republiå-ka nivoa.

Ukazano je na pojedine maçkavostimodela privatizacije u Srbiji i CrnojGori, kao i na çihove razlike. Treba bitisvjestan da ne postoji savrãen modelprivatizacije; nema bezgreãnosti u

privatizaciji; najloãija situacija je ako sene ide u privatizaciju. Vaæno je uñi uprivatizaciju, otvoriti procese i bez na-mjere da se na poåetku daju konaånarjeãeça.

Ne ulazeñi u razloge zaãto dvije fed-eralne jedinice imaju razliåite modeleprivatizacije vaæno je razumjeti da ra-zliåitost modela privatizacije sama posebi ne utiåe na udaýavaçe dvije feder-alne jedinice. Viãe na to utiåe brzina i in-tezitet tranzicionih promjena. Træiãte jemehanizam koji od neprijateýa praviprijateýa. Bræa privatizacija obje feder-

alne jedinice, preko privatne svojine itræiãta, dovela bi do veñe integracije nasaveznom nivou. Bræa privatizacija

Rasprava o privatizaciji bila jesadræajna i polemiåna. Doãla sudo izraæaja razna miãýeça. Ipak,

dovela bi do veñe integrisanosti dvijefederalne jedinice i mnogi postojeñikonflikti bi se lakãe reãavali.

Najoskudniji resurs naãe privatiza-cije jeste vrijeme. Cjena odlagaça priva-tizacije je mnogo veña od ærtava koje semoraju podnijeti tokom procesa privati-zacije i restrukturiraça.

Treba napustiti mit da je u nas mo-guñe izvrãiti restrukturiraçe firme i bezprivatizacije. Naã postojeñi menadæ-ment je u poziciji ne da on zapoãýavazaposlene, da on delegira radne zadat-ke, ãto je karakteristika menadæmenta uvlasniåki ureðenim privredama, veñ da

zaposleni zapoãýavaju menadæment, dazaposleni delegiraju zadatke menadæ-menta. Svaka akcija menadæmenta kojase doæivi kao ugroæavaçe interesa zapo-slenih, moæe im se "slomiti o glavu".

Privatizacija treba da da vlasnike ida menadæer bude odgovoran vlasnici-ma, a ne zaposlenima, te da vlasnici,odnosno od çih delegirani menadæerivode proces restrukturiraça. Privatiza-cija je u neposrednoj vezi sa razvojem fi-nansijskog træiãta i meðunarodnoiskustvo pokazuje da je privatizacijadala najboýe rezultate u zemýama u

kojima je ona izvela preduzeñe na træiãtekapitala-berzu ili OTC-vanberzanskotræiãte. Sugestija sa ovog skupa je da ▼

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



postojeñi zakoni o privatizaciji u obijefederalne jedinice viãe uvaæe ovu åiçen-icu, te da omoguñe sekundarnu tr-govinu sa akcijama. U Crnoj Gori toznaåi da bi trebalo omoguñiti da se bræe

prelazi sa cijene koja se odreðuje na baziprocjene na cijenu koju odreðuje træiãte.U Srbiji to znaåi da treba omoguñitiprodaju akcija kako onih koje se dobija-

ju besplatno tako i onih koje se prodajuna kredit, ãto sadaãçi Zakon onemo-guñava.

Cijena ne smije biti kriterij privati-zacije i ne treba oåekivati veliki prihodod privatizacije. Treba viãe voditi raåu-na ãto ñe preduzeñe i kako raditi nakonprivatizacije, u svakom preduzeñu trebapreferirati model i pristup koji garan-tuje çegovu perspektivu, kao i perspek-

tivu zaposlenih.Prihod od privatizacije ma koliki dabio treba da se upotrijebi za razvojpreduzetniåkih ideja, za finansiraçenovih biznis ideja za stvaraçe noveprivredne strukture. Iskustvo drugih ze-maýa nas upozorava da socijalnupravednost treba shvatiti neãto dru-gaåije u odnosu na naãe tradicionalnoshvataçe, a koje se zasniva na pravdikao koliåinskoj uravnilovci. Treba da serazvija preduzetniåki, kreativni pristupshvataçu pravde.

Jednakost ãansi za sve uåesnike u

ovom procesu, barem na poåetku;Stvaraçe uslova za jednaku informis-anost svih uåesnika. Posebno treba in-sistirati da se tokom privatizacijeobezbijedi svakom uåesniku pravo nainformaciju.

Sadaãçi zakoni u federalnim jedini-cama i pored maçkavosti omoguñavajusprovoðeçe privatizacije i åini mi se da

je na ovom skupu postignut konsenzusstruke da se Zakoni o privatizaciji nedovode u pitaçe, da se kroz uopãtene

javne kritike ne daje struåna osnova ipodloga svim onima koji su suãtinskiprotiv svake privatizacije i bilo kakvogmodela privatizacije. Treba da ohrabri-mo primjenu ovih zakona kroz javnenastupe i struånu podrãku u çihovojprimjeni. Na ove zakone treba da re-agujemo amandmanski, to znaåi sapraktiånim predlozima i reãeçima.

Nemoguñe je sprovoditi privatizaciju u zatvorenom sistemu. U takvim us-lovima privatizacija postaje sama sebiciý, odnosno ona postaje sredstvo zaoåuvaçe postojeñe konfiguracije poli-tiåkih interesa. Nema privatizacije niti

radikalnih ekonomskih reformi bezukýuåivaça Jugoslavije u meðunar-odne finansijske institucije•

Ivan Mikloã, bivãi ministar

Uspehkratkog dahaMakroekonomska stabilnost nije bitna ako je zemýapolitiåki nestabilna

Ivan Mikloã je nekadaãçi ministar uvladi Slovaåke a sada vodi jedantamoãçi tim struåçaka.

strukturiraça odlaæemo naroåito zatoãto imamo vrlo nizak nivo stranih ula-gaça. Ukupna strana ulagaça tokomproteklih sedam godina iznose samomilijardu dolara. Maðarska, na primer,ima 16 milijardi, Republika Åeãka oko7 milijardi. Proces restrukturiraça jevrlo skup. Bez novca, bez direktnihstranih ulagaça nije ga moguñe izvesti.Drugi problem je nedostatak domañegnovca. Trenutno u Slovaåkoj imamosukob restriktivne monetarne politike iekspanzivne fiskalne politike. Rezultatovoga su kamate od preko 25%. Akouporedite inflaciju od oko 6% i kamatepreko 25%, vidite da nije moguñe uzi-mati kredite i investirati pod takvim us-lovima. Joã jedan uzrok nedostatka re-strukturiraça je ãto sistem izlaska iz bi-

znisa ne postoji. To znaåi da nemamouspeãan sistem banknotstva. Rezultattoga je velika zaduæenost: viãe odtreñine vrednosti bruto druãtvenogproizvoda odlazi na dugovaça uslovaåkoj privredi. Bitno pitaçe je i slo-bodna konkurencija u privredi. Tu ima-mo velikih problema. Vrlo uticajne ivrlo uske grupe za pritisak, koje koristezakone i pravila za sebe i slamaju slo-bodnu konkurenciju u privredi.Naravno, to mora imati loãe posledicepo ukupnu efikasnost privrede.

Zaãto je nivo stranih ulagaça uSlovaåkoj nizak?To je zanimýivo pitaçe. Naãa real-

nost pokazuje da makroekonomski uåi-nak nije sve i moæda nije bitan ako jezemýa politiåki nestabilna. Dakle, glav-ni razlog je politiåka nestabilnost i vrlonepredvidiv ekonomski i politiåki raz-voj. Zbog ovih politiåkih problemamnogi investitori se boje iako su mak-roekonomski rezultati u principu jakodobri, naroåito zato ãto ne znaju kakavñe biti buduñi ekonomski a naroåitopolitiåki razvoj. Moæda i zato ãto znajuda ovaj pozitivan makroekonom-ski razvoj nije odræiv u dugoroånojperspektivi•

"VREME": Gospodine Mikloã, re-kli ste da je u ekonomskom po-gledu proces tranzicije u Slovaå-

koj bio uspeãan. Moæete li namdati neke podatke?I. MIKLOÃ: Da, rekao sam da je

tranzicija u ekonomskom pogledu us-peãna, ali sam isto tako rekao da u dug-oroånoj perspektivi postoji realna mo-guñnost da ona neñe biti odræiva. Reci-mo, proãle godine smo imali privrednirast od 5,9% bruto druãtvenog proizvo-da i godiãçu inflaciju od samo 5,5%.Proseåna primaça su sada niæa negopre poåetka tranzicije ali su u porastu ioåekuje se da ñe sledeñe ili za dve god-ine dostiñi nivo od pre poåetka tran-zicije.

Najbitnije je da je u RepubliciSlovaåkoj, naroåito u tranziciji u peri-odu 1991/1995., obezbeðena dobrapolitika makroekonomske stabilnosti,t.j. vrlo odgovorna restriktivna mone-tarna i budæetska politika, liberalizacijatrgovine, cena, itd. Ovaj radikalan kon-cept je takoðe primeçen i u Poýskoj iÅeãkoslovaåkoj 1991. i glavni je uzroksadaãçe makroekonomske stabilnosti.Ali u isto vreme, kao ãto sam rekao nakonferenciji, pribojavamo se da ove re-

zultate neñe biti moguñe odræati na dugrok, naroåito zbog odlagaça politiåkihreformi, i naroåito, zbog nacionalistiåkii populistiåki nastrojene slovaåke vlade.Na primer, jedna od posledica neo-biånih politiåkih dogaðaja u Slovaåkoj je da je ona izgubila mesto u grupi zem-aýa koje ñe biti prve ukýuåene u Evrop-sku uniju. Ovo ñe imati vrlo loãe pos-ledice po Slovaåku, jer, na primer, poproãireçu EU, Slovaåka ñe ostati vanprostora na koji sada odlazi 85%çenog izvoza.

Ãta vidite kao greãke?

Glavne greãke i prepreke u slo-vaåkoj realnosti su da taj proces re-

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Riki Helfer, zvezda rasprave o finansijama

Banke naprvom mestuUkoliko rukovodstvo ne radi kako treba supervizormora imati moñ da ga ukloni i ono treba finansijskida bude odgovorno zbog ãtete

R

Restruktuiraçe banaka

Od ãtedçe do rastaSlovenija je uspela da rehabilituje svoj finansijski sistem bez

formalnog uåeãña meðunarodnih institucijaako od banaka napraviti instituciju koja ãtedçu pret-vara u privredni rast? To bi, ukratko, bio ciý restruk-turiraça bankarskog sistema, åemu je bila posveñe-

na jedna od sesija konferencije "Izazovi i moguñnosti zatranziciju u Jugoslaviji". Ako odgovor treba traæiti u zakýuå-cima, nastalim na osnovu rasprave, onda vaýa slediti onoãto je, prezentirajuñi ih, rekao profesor Miroýub Labus: "Mine moæemo mnogo da biramo. Kad poånu, procesi ñe jedandrugog da hrane...Proces revizije svih banaka treba odmahpoåeti, vaýa izvrãiti reviziju svih kçiga, a potom zdrav deotreba staviti pod striktnu kontrolu supervizora, koji ñe serukovoditi svetskim standardima". Tom konaånom ishodu

prethodila je æiva diskusija, u kojoj je, pored praktiånih, naiskustvu zasnovanih saveta inostranih struåçaka, do-minirala dilema ovdaãçih struåçaka da li u ozdravýeçubanaka lidersku ulogu treba da ima dræava, ili same banke.Po prirodi stvari, veñu ulogu dræave (pa i çene finansijskeizvore) zagovarali su bankari, dok su predstavnici adminis-tracije smatrali da banke treba na sebe da preuzmu najveñideo tereta svoje propale pozicije. A bilo je i onih koji su zago-varali da dræava na sebe preuzme obaveze za deficite nastaleu periodu u kome je politiåka logika dominirala nad bankar-skom filozofijom (negde do 1995.!?), a da same banke snoseodgovornost za promaãaje nakon tog vremena.

Ðorðe Ðukiñ, ålan Saveta NBJ, zagovarao je ideju dadræava pokrije deficite u deviznom delu bankarskih obave-za. Prema miãýeçu Boãka Æivkoviña, profesora na Univerz-itetu Braña Kariñ i saradnika CES-Mekona, dræava, zbog vi-

sokog fiskalnog optereñaça, nema ãansi da se ukýuåi iznadrazmera koje odreðuje otpis inostranog duga. Oba ovastruåçaka predlagala su kreiraçe ”fabrika za preradu ðu-briva” (takozvane work out units, åiji posao je da reãe pitaçaloãih dugova), ali dok g. Ðukiñ æeli da se one pojedinaånostvore u svakoj banci, g. Æivkoviñ smatra da bi rezultati biliboýi ako im posao bude centralizovan.

Do sporova je doãlo i oko pitaça postojaça ili neposto- jaça politiåke voýe za restrukturiraçe bankarskog sistema.Za g. Æivkoviña je to kýuåno pitaçe uspostavýaça pravilaigre, na osnovu kojih se pravi izbor izmeðu dobre i loãebanke. I inostrani uåesnici su primetili da je jugoslovensko

zakonodavstvo dobro, ali da se ne sprovodi, ni u domenunadzora ni u domenu revizije poslovaça.Fraço Ãtiblar, savetnik u Ekonomskom institutu

Pravnog fakulteta u Ljubýani, objasnio je da je Slovenija pri-menila kombinaciju centralizovanog/ decentralizovanog ipostepenog pristupa rehabilitacije u prvoj fazi restruktur-iraça bankarskog sektora. Formalna rehabilitacija banakazapoåela u ovoj dræavi inauguracijom novih menadæerskihtimova (januar 1993.) i uspeãno je zavrãena juna ove godine(Nova ýubýanska banka – koja je proãla kroz taj proces –nedavno je dobila najviãi rejting meðu svim centralno i is-toåno evropskim bankama). Kako se do toga doãlo? Odgo-vor g. Ãtiblara je: nezavisna centralna banka, mudra mone-tarna politika, razboriti propisi primeçeni istovremeno saveñom efikasnoãñu kontrole centralne banke i sve to bez for-malnog uåeãña meðunarodnih finansijskih institucija•

iki Helfer, do juna ove godinedirektorka Federalne korpo-racije za osiguraçe depozita u

SAD, bila je glavna zvezda priåe ozdra-výeçu bankarskog sistema. Ne samozato ãto je lepa i ãarmantna æena, veñ istoga ãto su joj poruke bile jasne, pre-cizne i zasnovane na iskustvu.

"VREME": Moæete li nam reñizaãto je za zemýe u tranziciji odk ýuånog znaåaja da imaju zdravbankarski sistem?

R. HELFER: Naravno. U privredamau tranziciji, poãto ne postoji razvijenotræiãte kapitala, bankarski sitem je pre-sudni mehanizam za pretvaraçe finan-sijskih sredstava u proizvodne kapac-

itete, odnosno investicije u velike i maleposlove, poýoprivredu, otvaraçe rad-nih mesta...itd. Bez åvrstog i pouzdanogbankarskog sistema niãta od toga nijemoguñe uraditi.

Juåe ste pomiçali tri faze kojemoraju biti sprovedene da bi se

K

▼

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



da isplati depozite.Ni SAD nisu imune na bankarskebankrote. Ãta je bilo sa ãtediãa-ma?U SAD smo imali situaciju da je

1617 banaka propalo u periodu od1982. do 1994. godine. Zahvaýu-

juñi åiçenicida smo imalidobro utvrðensistem osigu-raça depozita,Amerikanci koji su imali ulogeu svim tim ban-kama nisu pa-niåili, nije bilonikakve navalena banke i nije

bilo nikakvihnegativnih pos-ledica po sol-ventne i zdrave

banke. Deo propalih banaka je likvidi-ran u steåajnom postupku, a drugi deo je prodat solventnim bankama, i svi de-poziti su isplañeni. Mnoge zemýe usvetu su u odreðenim periodima imaleozbiýne probleme u svojim bankar-skim sistemima. Svaka zemýa moraodmah da se direktno uhvati u koãtacsa tim problemom.

U pozadini svega toga stojiåiçenica da je FDIC imao za-

konom pred- viðeno ovlaã-ñeçe da nekestvari namet-ne bankama.Postoji li na-åin da se in-terveniãe prenego ãto budeprekasno?

Kada je upitaçu bank-rot neke ban-

ke, u SAD postoji posebna procedurakoja definiãe ãta se tom prilikom radi.Tada ne moramo da se oslaçamo nanormalne zakone o poslovnom bank-rotu. Jedini razlog za to je taj ãto su nor-malni zakoni previãe spori. Prema timzakonima, potrebno je i po dve-tri god-ine da se reãi jedan sluåaj bankrota.Banke su previãe vaæne da bi bile takotretirane. Svako mora da zna da li jeçegov novac u banci siguran. Zbogtoga postoji posebna procedura. Kadaneka banka u SAD postane nesolvent-na ili pribliæno nesolventna, FDIC ñe

uñi u tu banku u petak popodne, nakonãto se banka zatvori za stranke, i u

ponedeýak ujutro ñe se ta banka iliponovo otvoriti pod novim imenomneke druge banke, koja ju je u meðuvre-menu preuzela, ili ñe se poåeti isplañi-vati åekovi ýudima koji su imali svoje

depozite u toj banci. Bilo ãta da se do-godi, ulagaåi znaju da ñe oni dobiti svojnovac natrag, i da ñe sve to biti gotovoza vreme vikenda.

Da li neka od zemaýa u tranzicijiprimeçuje neãto iz takve proce-dure?Da. Bankarske krize su se dogaðale

svuda po svetu. U Latinskoj Americi, naprimer, 80-ih godina imali smo velikukrizu, a nekoliko zemaýa je bilo utakvoj krizi i 1991. godine, a Venecuelai Argentina do sada nisu izaãle iz tekrize. Neke od tih zemaýa su usvojile

sistem osiguraça depozita, kao po- jaåaçe kredibilitetu svojih bankarskihsistema.

U kontekstu svega ãto ste rekli,moæete li dati neki savet vlastimau Jugoslaviji o tome ãta treba ra-diti po pitaçu restrukturiraçabanaka?Mislim da je od kýuåne vaænosti,

pre svega, da se zna kakva je taåno situ-acija u svakoj banci u Jugoslaviji. To semoæe saznati samo iz taånog i pre-ciznog finansijskog izveãtaja. Jedanfunkcioner iz Narodne Banke Jugo-

slavije je juåe prisustvovao mojoj dis-kusiji i potpuno se sloæio sa mnom da jeto prva stvar koja mora biti uraðena.Drugo, NBJ ili neka druga institucija iliagencija mora dobiti poloæaj bankar-skog supervizora. To znaåi da neñe bitidovoýno da postoje zakoni o bankarst-vu, veñ ti zakoni moraju biti aktivno iefikasno primeçivani. Ukoliko nekibankar napravi proneveru ili prevaru,supervizor ñe ga udaýiti iz banke.

To se stalno dogaða u mnogim ze-mýama. U SAD, ukoliko bankar nerukovodi bankom tako da je odræavasolventnom, on moæe biti ukloçen izte banke. Ukoliko upravni odbor nekebanke u SAD ne rukovodi dobro tombankom i banka propadne, ålanovi togUpravnog odbora ñe biti finansijskiodgovorni dræavnim organima zbogãtete u dræavi izazvane bankrotom tebanke. Takvi standardi nameñu izuzet-no visoku odgovornost ýudima koji sebave bankarskim poslovima. Mislimda je to vrlo vaæno, jer se kredibilitetbankarskog sistema zasniva na poã-teçu, integritetu, iskustvu i struånosti

bankara. Vlada mora da se pobrine dase takvi standardi poãtuju•

oporavio bankarski sistem. Mo-æete li nam reñi neãto viãe otome?Prvo treba da se utvrdi prava, istini-

ta finansijska pozicija svake od banaka.To znaåi da banke treba da podnesu fi-nansijske izveãtaje uraðene premameðunarodnim raåunovodstvenimstandardima.

Tako javnosti moraju biti dostupneinformacije o stvarnom kapitalu poje-dine banke, çenoj imovini i çenojmoguñnosti da izaðe u susret potre-bama ulagaåa. Drugo, vrlo je vaænoimati jakog bankarskog supervizora,naroåito u zemýama u tranziciji. Posto- jaçe jakog bankarskog supervizora jetrenutno trend u gotovo svim zemýa-ma u svetu.

To omoguñava dvostruku proverutaånosti izveãtaja koje banke podnose, iako odreðena banka provereno dobrofunkcioniãe, to znaåi da ñe ulagaåi u çumoñi bezbedno da deponuju svoj novaci da ga kasnije dobiju natrag sa kama-tom. Treñe, potrebno je imati pouzdansistem osiguraça, odnosno garancijeda ñe u sluåaju da banka propadne, svioni koji imaju uloæene male sume nov-ca moñi svoj novac odmah da dobijunatrag.

Uz to, sluæba koja nadgleda rad ba-naka mora imati zakonom jasno reg-ulisano ovlaãñeçe da zatvori svakubanku koja nije solventna i da je izbaciiz bankarskog sistema dræave. Nesol-ventne banke ugroæavaju funkcion-isaçe sistema i naruãavaju kredibilitetsistema.

Lepãe je æiveti u snu. Zaãto je re-alna slika vaæna?Ukoliko, na primer, jedna banka

napravi finansijski izveãtaj po stan-dardima koji nisu meðunarodnopriznati, onda niko sa sigurnoãñu nezna da li je ta banka zdrava, otvorena,

solventna i redovno vraña depozite, ili je pak nesolventna i ne vraña depozite. Na primer, znam da su depoziti u jugoslovenskim bankama zamrznuti.To znaåi da ih banke ne mogu isplatiti.Zaãto bi bilo ko stavýao depozit ubanku iz koje nikada neñe moñi da iz-vuåe taj depozit?

Zbog toga je postovaçe meðunar-odnih standarda od kýuåne vaænosti.Ti standardi kaæu: æelimo da znamotaåno koliko vredi ova banka, kolikotaåno kapitala ima ova banka. Akobanka ima viãak kapitala, to znaåi da ñebiti u staçu da podnese eventualni fin-ansijski ãok na træiãtu i da ñe uvek moñi

Ukoliko neki bankarnapravi proneveruili prevaru,supervizor ñe gaudaýiti iz banke. To

se stalno dogaða umnogim zemýama

Kredibilitetbankarskog sistemazasniva na poãteçu,integritetu, iskustvu istruånosti bankara

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Porezi

Bez izuzetakaOlakãice navele crkvu na greh —trgovinu alkoholom

Ã to maçi i svima isti porezi, a naj-boýi poreski sistem je onaj kojiýudi prihvate. To su reãeça koja

su dominirala u preporukama LajoãaBokroãa, direktora u Svetskoj banci, iMarka Alana, viãeg predstavnikaMeðunarodnog monetarnog fonda,oko promena fiskalnog ambijenta uprivredama u tranziciji. Zaãto?

Visoko oporezivaçe, prema reåimaove dvojice struåçaka, poveñava izbe-

gavaçe plañaça poreza i ugroæavameðunarodnu konkurentnost zemýe.Navodeñi primer Maðarske g. Bokroã,inaåe bivãi ministar finansija ove ze-mýe, kaæe da je odnos plata i poreza u jednom momentu dostigao jedan pre-ma tri, ãto je uniãtilo konkurentnostove zemýe, aýude navelo na izbegava-çe plañaça poreza. Dve treñine platese zbog toga davalo u keãu i na ruke, aobaveze prema dræavi su se ispuçavalesamo u najmaçoj moguñoj meri. G.Bokroã smatra da je boýe otvoreno

priznati da pojedine rashode (ãkolstvo,zdravstvo, penzije) nema ko da finan-sira. Odluke o tome su politiåke prirodei uveren je da ih treba decentralizovati.

U korist stava da poreski sistem netreba da ima izuzetke, odnosno da ni-koga ne vaýa stavýati u posebnu poziciju i dozvoliti mu neplañaçe poreza, g.Alan je naveo iskustvo da to, po pravi-lu, vodi nelegalnom poslovaçu. Izneo je primere Poýske i Rusije. Prva dræava je imala sistem u kome su bile pred-viðene poreske olakãice za crkvu, pa seuskoro ispostavilo da je boæija kuña to

iskoristila da bi trgovala – alkoholom!A u Rusiji su od poreskih obaveza bilaizuzeta sportska druãtva, koja su sezbog toga upustila u sve moguñe poslove,åije posledice su se videle kroz ubistva

”Ofãorke”Zamoýen da komentariãe stvaraçe bescarinskih (ofãor) zona u pojedinim

zemýama, Lajoã Bokroã je rekao da ne voli takva reãeça, jer ona vode velikimdistorzijama i dezintegriãu jedan privredni sistem. ”U sistemu gde je politiåkakontrola ciý to moæe uspeti” kaæe g. Bokroã uveren da ñe Kina imati punoproblema da ponovo ujedini svoja ”dva sistema” u jednu zemýu i jednu

privredu.”Pretvaraçe cele jedne dræave u ofãor je u redu ako sebi moæete da dozvo-lite tako niske poreze” zakýuåuje g. Bokroã.

nekoliko sportskih funkcionera.“Vrlo je vaæno da sistem bude tran-

sparentan” naglaãava Mark Alan, insis-tirajuñi na tome da i poslovi dræave

(kao prihodne strane) imaju istu od-liku. Poreske propise treba, po çemu,potpuno odvojiti od pitaça vlasniãtva,politike i druge regulative. Transpar-entnost i jednostavnost, za çega, viãeznaåe nego sami porezi. I, da, ãto reðemeçati zakone u ovoj oblasti, jer jepovereçe vaæan deo træiãne privrede.Oceçujuñi pravu meru uloge dræavenaveo je da çene poslove vaýa og-raniåiti na zaãtitu svojine, prinudnomsprovoðeçu ugovora, regulaciju sig-urnosti proizvoda, obezbeðeçe kon-kurencije, efikasan poreski sistem i pri-

lagoðavaçe sopstvene veliåine çenojsposobnosti da prikupi prihode. ”Vla-de su brzo nauåile da su im ograniåenemoguñnosti finansiraça uz pomoñtrikova” kaæe g. Alen•

Mark Alen, predstavnik MMF-a

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Lajoã Bokroã, direktor Svetske banke za privatni sektor irazvoj finansijskog sektora

Izbegnitekrive slikeSvetska banka oåekuje reintegraciju Jugoslavije, anajbolji naåin da se to postigne je sprovoðenjeopseænih privrednih reformi

ska imala priliåno liberalan sistem åak ipre politiåkih promena, tako da je nje-na privreda manje-viãe veñ bila liberali-

zovana. Privatizacija je, meðutim, iz-vedena na vrlo drastiåan naåin. Maðar-ska je verovatno jedina zemlja koja jeprioritet dala privatizaciji nad stabiliza-cijom, ãto je na neki naåin bilo dobro jer je onda stabilizacija imala mnogobræi pozitivan uticaj na privredu. Ovdebih æeleo da naglasim da su privatizacija i mikroekonomske reforme i restruk-tuiranje preduzetniåkog sektora biletako duboke i tako iscrpne da je Maðar-ska mogla da privuåe veliku koliåinudirektnih stranih ulaganja, mnogo viãenego Poljska, na primer. Poljska imanegde oko 10 milijardi, a Maðarska,koja je mala zemlja u poreðenju sa Pol- jskom, ima 17 milijardi direktnihstranih investicija.

Poslednju grupu zemalja åine Ru-munija i Bugarska, gde su sve done-davno u viãe navrata odlagane i privati-zacija i stabilizacija. U Rumuniji se, pos-le izbora proãlog novembra, pred no-vom vladom naãao teæak zadatak is-tovremenog fiskalnog i korporatnog re-struktuiranja. Isto se deãava u Bugar-skoj; posle aprilskih izbora, nova vlada

je otpoåela æestoku privatizaciju i stabi-lizaciju. Mislim da se odavde moæe zak-ljuåiti da ñete, zavisno od toga kakvustrukturu odaberete, imati odreðensled koraka, ali je bitno da morate da ihsve primenite: i liberalizaciju, i privati-zaciju i stabilizaciju.

U isto vreme?Moæda ne u isto vreme, ali svakako

u vrlo brzom sledu kako biste imali do-bre rezultate. Ako izvedete liberalizaciju ali ne i stabilizaciju, moæete izazvatihiperinflaciju, kao u Rusiji, bez ikakvogprivrednog rasta. U sluåaju da izvedete

mikroekonomsko restruktuiranje alinemate zdravu fiskalnu situaciju ondavas moæe zadesiti ono ãto se desilo

Lajoã Bokroã je danas na funkciji zakoju ga preporuåuje ne samo znanjeveñ i iskustvo: direktor je u Svetskojbanci za privatni sektor i razvoj finan-sijskog sektora.

"VREME": Moæete li nam reñikakva su bila iskustva istoåno-evropskih zemalja u pogledubrzine reformi i tranzicije?BOKROÃ: Iskustva su vrlo razliåita.

Skoro da nema dve zemlje koje suimale ista iskustva. Radi boljeg razume-vanja moæemo malo da generalizujemoi kaæemo da, pre svega, Poljska i Re-

publika Åeãka predstavljaju jednu gru-pu u kojoj je ranije postojao jak neo-staljinistiåki sistem i u kojoj je primen- jena na samom poåetku tranzicije ãok-terapija, ãto znaåi da su ove zemlje is-tovremeno kombinovale vrlo iscrpnuliberalizaciju i jako dobro zasnovanustabilizaciju privrede. To je bilo vrlokorisno jer su na taj naåin uspele daizbegnu hiperinflaciju i usredsrede sena kasniju privatizaciju i strukturalnoprilagodjavanje.

Ukrajina i Rusija daju drugaåiju

sliku utoliko ãto su provele poloviånuliberalizaciju na samom poåetku. Po-tom su odloæile drugu fazu svog prila-goðavanja, t.j. stabilizaciju, koju suuvele tek 1993-1994. poãto su dobilenove predsednike. To zapravo i nijebila uspeãna politika, jer je u ovim zem-ljama doãlo do hiperinflacije, bilo je teã-ko odræati balans budæeta, doãlo je doãtampanja novca i zato je stanovniãtvopostalo vrlo siromaãno. Odlaæuñi stabi-lizaciju, ove zemlje su odloæile i pravuprivatizaciju.

Maðarska je poseban sluåaj, koji ne

mogu da uporedim ni sa jednomdrugom zemljom. U Maðarskoj liberal-izacija nije bila tako bitna jer je Maðar-

ekadaãnji maðarski ministarfinansija koga identifikuju kaotvorca ”maðarskog åuda”,

N

Maðarskoj u periodu 1994-95., kada jefiskalno skoro bankrotirala sabudæetskim i platno bilansnim deficit-om od 9% druãtvenog proizvoda. Akone izvedete liberalizaciju, privreda ñevam ostati vrlo iskrivljena i tako neñetemoñi da privuåete strana ulaganja.Tako da su ova tri elementa vrlo bitna,na ovaj ili onaj naåin, i moraju biti pri-menjeni u vrlo brzom sledu.

Poãto ste napustili Maðarsku,poåeli ste da radite za Svetskubanku. Moæete li nam reñi kakvuulogu Svetska banka moæe imatiu ovim procesima, naråito sada,kada se sve viãe okreñe privatnimulaganjima i privatnim preduzeñi-ma?To je taåno, ali moram da kaæem da

Svetska banka ne æeli da direktno ulaziu bilo kakva privatna ulaganja. To je ul-oga Medjunarodne finansijske korpo-racije, branãe za privatni sektor priSvetskoj banci, i Evropske banke za re-konstrukciju i razvoj, meðunarodne fi-nansijske institucije sa sediãtem u Lon-donu.

Svetska banka se viãe bavi dijal-ogom o politikama i pozajmljivanjem.Te stvari su vrlo bitne. Svetska banka jebila vrlo uspeãna u mnogim zemljamapomaæuñi vladama da shvate ãta supravi zadaci pred njima. Svetska banka

je takoðe uspeãno mobilisala tehniåkupomoñ iz najboljih izvora ãirom svetada pomogne tim vladama kada suæelele da sprovedu pravne reforme,makroekonomsku stabilizaciju, osnujuberzu i træiãte kapitala, restruktuirajubankarski sektor, privatizuju energet-iku... U svim ovim i mnogim drugimsferama Svetska banka moæe da po-mogne vladama ali samo na realizacijiprograma koje su te vlade donele.Svetska banka nije u poziciji da naloæinekoj vladi ãta da radi, ali kada se vlada

dovoljno otvori da sasluãa Svetskubanku, ona oåigledno moæe da po-mogne ne samo u sastavljanju finihstrategija veñ i u njihovoj primeni.Druga bitna aktivnost Svetske banke jepozajmljivanje. U nekim sluåajevimastrukturne reforme o kojima sam go-vorio podrazumevaju barem privreme-ni finansijski troãak. Uzmite penzionereforme za primer: na dug rok, bolje jeda deo izdvajanja za penzije ide u fon-dove koji ñe onda imati veñi obrt i otudna dug rok obezbediti daleko boljeusluge. Ali na kratak rok u sistemu pos-

toji deficit, jer ste do sada u Jugoslavijiimali sistem plañanja u hodu, ãto znaåida radno aktivno stanovniãtvo plaña

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



priloge penzionom fondu a odatle sesredstva odmah distribuiraju penzion-erima tako da fond zapravo ne postojiu sistemu.

U penzionoj reformi, ako se ljudi-

ma dozvoli da barem deo svog prilogauplate u neke privatno vodjene fon-dove a ne ovaj sistem redistribucijekojim upravlja vlada, doãlo bi do defici-ta za penzionere i potrebe za finan-sijskim premoãñivanjem, da ga tako na-zovemo. Tu bi Svetska banka pritekla upomoñ zajmom.

Svetska banka pomaæe i prilikomreformi fiskalnog sistema takoãto vladama i dræavama pomaæeda finansiraju socijalne potrebe.Moæete li nam reñi neãto o ovimiskustvima?

Rumunija, na primer, ima mnoãtvoproblema usled oãtre stabilizacionepolitike koju je provela vlada. Ove god-ine, realna primanja su prepolovljena jednokratnom inflacijom i kresanjembeneficija, ãto znaåi da je veliki broj lju-di dospeo ispod crte siromaãtva. Otudpotreba da se tim ljudima privremenopomogne. U ovom sluåaju Svetska ban-ka moæe vladama da pomogne da us-mere socijalne beneficije ka onim gru-pama kojima su ove najpotrebnije. Usvim bivãim komunistiåkim zemljama,poput Jugoslavije, Maðarske, Rumu-

nije, ili bilo koje druge, teæilo se da soci- jalna politika pokrije sve. Vlade su nud-ile deåje dodatke, plañena bolovanja,pomoñ porodicama... svima, bezobzira na stvarni nivo prihoda. Mislimda je danas jedan od najbitnijih zadata-ka usmeriti pomoñ ka onima kojima jeona potrebna i u tom pogledu Svetskabanka moæe da pomogne, ne samo da-vanjem finansijske pomoñi veñ joã viãepomaæuñi u restruktuiranju budæeta idonoãenju instrumenata nove fiskalnepolitike da bi se doseglo do ovih ljudi.

Svetska banka i MMF u poslednje

vreme insistiraju na pitanju ko-rupcije. Mislite li da pretnja odbi-janja pomoñi u tim sluåajevimaneãto menja? Jako mi je drago da je predsednik

Svetske banke izneo ideju borbe protivkorupcije. Pre samo pet godina ovo pi-tanje se nije ni pominjalo meðu ål-anovima meðunarodnih finansijskihinstitucija. Ovo nije moralistiåki prist-up, ovo je viãe ekonomski pristup jersvi znamo da korupcija moæe da upro-pasti i najbolju privredu jer u suãtiniznaåi privatizaciju dræavnih fondova i

javnog novca za privatnu korist. Ovoiskrivljuje javnu politiku tako da stvar-ni cilj te politike ne moæe da se odræi i

realizuje se. Zato smatramo da je u in-teresu zemalja-klijenata, ålanica Svet-ske banke da korupcija bude jedna odglavnih tema na dnevnom redu, a davlade budu vrlo svesne åinjenice da

mogu mnogo toga da urade u borbi pro-tiv korupcije i smanje je na nivo na komona neñe ugroæavati privredni rast.

Ovde ste proveli samo pola dana,ali moæete li dati savet zemlji kojaje u situaciji u kojoj se Jugoslavijatrenutno nalazi?Vrlo pomno pratimo situaciju u

Jugoslaviji, i to je, naroåito za mene, bit-no pitanje, jer sam poreklom iz susedneMaðarske. Imam liåno vrlo dobre, pri- jateljske odnose sa mnogim ljudimaovde u Beogradu i mnogim drugim de-lovima Jugoslavije, tako da je za nas od

presudnog znaåaja da imamo Jugo-slaviju u blagostanju i razvoju. Sa drugestrane, Svetska banka iãåekuje trenutakkada ñe Jugoslavija biti reintegrisana uSvetsku banku i kada ñe moñi da uæivapomoñ svetskih finansijskih institucija.Mislim da je najbolji naåin da se topostigne poåetak opseænih i iscrpnihreformi u skoro svim oblastima kojesam upravo pomenuo. Mislim da jevlada upravo napravila korak u æeljen-om pravcu tako ãto je pripremila nekenove zakone privatizacije...

Joã bih rekao da je, po mom liånom

miãljenju, prvi zadatak pred jugoslov-enskom vladom da sredi stanje u kuñipre svega fiskalnim prestruktuiranjem iprilagodjavanjem, ne samo kresanjemvladinog deficita veñ i baveñi se nekimpitanjima koja su uzrok veñem deficitu,kakve su penziona reforma, reformazdravstva, obrazovanja, prestruk-tuiranje javne administracije, finansijs-ka reforma lokalne samouprave..... Mis-lim da u tim oblastima vlada moæe danapravi velike uãtede i tako doprinesestabilizaciji i povrati poverenje naroda

prema dinaru, koje je vrlo poljuljano jerljudi ne veruju da stabilizacija moæe dase odræi. Kamate su vrlo visoke, ãtopokazuje nedostatak poverenja naro-da, inflatorna oåekivanja su visoka isam ovaj psiholoãki motiv je vrlo snaæ-na prepreka restruktuiranju preduzeñai glavna prepreka rastu korporativnogsektora i stvaranju novih fondova radiboljeg funkcionisanja. Tako da mislimda su strukturne reforme na nivoupreduzeña kombinovane sa fiskalnimprilagoðavanjem prvi zadatak koji biovde trebalo preduzeti, a ako bi

jugoslovenska vlada to mogla da uåininakon predstojeñih izbora u decembru,mislim da bi Jugoslavija mogla da na-

pravi veliki korak ka integraciji u svets-ko træiste.

Bili ste jedna od najnepopu-larnijih liånosti u Maðarskoj kadaste kao ministar finansija predu-

zeli radikalne reforme. Kada seosvrnete na taj period, mislite lida je vredelo? Jeste bilo vredno truda, jer su pre

svega ljudi od tad shvatili da je sve ãto jeuraðeno bilo apsolutno neophodno. Nijedna zemlja ne moæe da æivi dalekoiznad svojih moguñnosti, ako imatedeficit od skoro 10% bruto druãtvenogproizvoda i u budæetu i u tekuñem spol- jnotrgovinskom bilansu. Zato je biloneophodno izvesti fiskalnu stabilizaciju. U isto vreme smo u Maðarskoj boljeusmerili socijalnu pomoñ ka onimakojima je zaista bila potrebna. Señamse, u jednom momentu se povela velikadebata da li bankarima, ministrima,preduzetnicima uopãte trebaju deåijidodaci i pomoñ za porodicu. Bilo je ve-likih televizijskih debata, i neki ljudikoje takva promena nije negativnopogaðala tvrdili su da treba da odræimoopãtu dostupnost ovih beneficija, ali suonda najednom shvatili da ako tvrdeda ministri, bankari i sliåni treba dadobiju deåje dodatke, biñe mnogo manje novca za njih same.

Znaåi, viãe niste najomraæenijaliånost u Maðarskoj?Viãe ne!

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



u zatvorenom sistemu privatizacijadaje ograniåene rezultate. Zato sudemokratizacija politiåkog æivota, testicaçe ålanstva Jugoslavije u meðun-arodne finansijske organizacije po çe-govoj ocijeni, preduslovi daýeg us-pjeãnog nastavýaça privatizacije u

Crnoj Gori.U Crnoj Gori inaåe je transformis-ano preko 90% druãtvene svojine. Moæese reñi da u Crnoj Gori nema druãtveneodnosno anonimne svojine, veñ je çentitular poznat. U Republici je sazrelamisao o potrebi privatizacije i sh-vataçu privatizacije kao kýuånepoluge tranzicije. Na primjer, Savez sa-mostalnih sindikata Crne Gore u konf-liktu je sa Vladom Crne Gore, ne okotoga da li je potrebna privatizacija ili ne,veñ zbog miãýeça da je proces privati-zacije nedovoýno brz. Tu åiçenicu drVukotiñ ocjeçuje kao jednu od velikihtekovina dosadaãçeg procesa tran-zicije i privatizacije.

Generalni je stav Crne Gore, koji jesaopãtio i zamjenik direktora Agencijeza prestrukturiraçe i strana ulagaçaVlade Crne Gore Andrija Joviñeviñ, dareforme treba sprovoditi integralno isveobuhvatno, åemu ñe Crna Gora datisvoj puni doprinos. Joviñeviñ je izniopodatak da je do sada potpuno privati-zovano 80 preduzeña sa kapitalom od200 miliona DEM. U Crnoj Gori, rekao

je Joviñeviñ, dosta se radi na prodajifirmi preko meðunarodnih konkursa.Posle nikãiñke pivare, uraðeni su i ten-

za brzu privatizaciju neosporna. Ovakonstatacija nije uslovýena niti izazva-na modelom niti naåinom spro-voðeça, rekao je dr Vukotiñ, bez obziraãto se i na to mogu dati primjedbe i kri-tike. Crnogorski model postepenopostaje ærtva dvije ambijentalne okol-nosti. Prva je politiåka nestabilnost iza-zvana sadaãçom situacijom nakonizbora kao i politiåkom situacijom u Sr-biji gdje na scenu stupa sve viãe radikal-na politiåka opcija. Na ovo se nadove-zuju i sve veñi politiåki konflikti nasaveznom nivou i razlike koje postojeizmeðu dvije federalne jedinice po pi-taçu politiåkih i ekonomskih reformi uSRJ. Druga je meðunarodna finansijskaizolacija Jugoslavije. Zapravo, nema togmodela privatizacije koji moæe dati do-bre rezultate u zatvorenom sistemukakav je naã. Iz tih ocijena dr Vukotiñ je

izvukao zakýuåak da je proces privati-zacije u Crnoj Gori limitiran potpunomnestabilnoãñu u zemýi i åiçenicom da

u Jugoslaviji" doãli su u Beograd organi-zovano, znajuñi taåno ãta od çe moguoåekivati. Za to je bila zaduæena mrVaça Peroviñ sa Montenegro berze, a

prosjek godina im sigurno nije prelaziotrideset.Crnogorci su najaktivniji bili u sesiji

u kojoj se razgovarali o transformaciji iprivatizaciji preduzeña. Najsveobuh-vatnije izlagaçe imao je dr VeselinVukotiñ sa Ekonomskog fakulteta uPodgorici, inaåe, kao rukovodilac pos-lediplomskog studija "Preduzetniåkaekonomija" na tom fakultetu, jedan odnajzasluænijih za dolazeñu generacijumladih ãkolovanih "vukova" koji sveubrzanije zauzimaju kýuåne pozicije ucrnogorskim institucijama.

Dr Vukotiñ je govoreñi o privatiza-ciji u Crnoj Gori – staçu i problemima,istakao da je opredijeýenost Crne Gore

rnogorski uåesnici meðunar-odne konferencije "Izazovi i mo-guñnosti ekonomske tranzicijeC

Crnogorci "u tranziciji"

Najvaæniji

kontaktiSpremni su novi tenderi za prodaju Kombinataaluminijuma, "Budvanske rivijere", a pripremaju se iza Elektroprivredu, PTT i Æeleznicu

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



deri za Kombinat aluminijuma uPodgorici, Duvanski kombinat uPodgorici, HTP "Budvanska rivijera",Institut "Simo Miloãeviñ" Igalo, Hotel"Crna Gora" u Podgorici i "Gorçi

Ibar" Roæaje. U pripremi je i dokumen-tacija za program prodaje dijela Elek-troprivrede, PTT-a i Æeýeznica. U ovajposao ukýuåene su meðunarodne kon-saltinãke firme i poznate svjetskebanke. Informativni memorandumradi se i za joã dvadesetak preduzeña uCrnoj Gori.

Govoreñi o razlikama u privatizacijiizmeðu Srbije i Crne Gore Nebojãa Me-dojeviñ, menadæer u crnogorskoj Agen-ciji za prestrukturiraçe je ocijenio da jecrnogorski model boýi i pravednijisamim tim ãto ñe se u Crnoj Gori grað-anima dati vauåeri ãto ñe im stvoritimoguñnost izbora ãta da rade sa çima,dok to graðanima Srbije neñe biti omo-guñeno. Inaåe, ãto se tiåe privatizacije u Jugoslaviji, ocijenio je Medojeviñ, doçe ñe izgleda doñi kada oligarhija u SRJocjeni da je za çu boýe da do çe doðenego da nastrada zbog çenog koåeça.Ekonomske reforme ne moæe inicirationaj koga one ugroæavaju. A ãto se viãeodlaæe privatizacija ñe biti sve maçepravedna i sve maçe ñe imati ãta da seprivatizuje, smatra Medojeviñ. Petar

Ivanoviñ sa Ekonomskog fakulteta uPodgorici je ukazao na åiçenicu daVlada SRJ do sada uopãte nije vodilaraåuna o razvoju preduzetniãtva. Onanedovoýno radi i na povratku umeðunarodne finansijske institucijedok je to u Crnoj Gori imperativ. Na"misiju" podsticaça preduzetniãtvapodsjetio je i Aleksandar Raduloviñ iz"Monteadria brokera", govoreñi o fin-ansiraçu malih i sredçih preduzeña.On je umjesto sadaãçe konstrukcijeklasiånog kreditiraça predloæio modelotkupa hipotekarnih zaloænica, odstrane Fonda za razvoj, koje bi emitov-ale poslovne banke.

Kada je rijeå o uåeãñu Crne Gore naKonferenciji interesantno je da su oninastojali da obave ãto viãe razgovora saãto viãe znaåajnijih ýudi iz sveta, us-postavýajuñi ne samo neposredne kon-takte sa çima nego i razgovarajuñi oeventualnim oblicima pomoñi koja biCrnoj Gori mogla stiñi od, ili posredo-vaçem, çihovih institucija. I u tome seogleda razlika izmeðu Crnogoraca i os-talih uåesnika: oni su vreme provodili

sluãajuñi izlagaça i diskusije.MLADEN MIROSAVÝEVIÑ(novinar iz Podgorice)

"VREME": Koji su razlozi zbog

kojih je USAID odluåio da spon-zoriãe ovu konferenciju?D. KOLF: Ciý ove konferencije je

vrlo direktan. Æeleli smo da omoguñi-mo vrlo æivu debatu o pitaçima veza-nim za ekonomsku transformaciju.Uspeli smo da dovedemo eksperte izregiona kako bi razmenili svoja iskust-va o tome ãta je uspevalo u ovom re-gionu, ãta nije, ko je bio uspeãan u kompoýu ali i da omoguñimo ekspertizu saZapada, ýude iz bankarstva, pravnike

struåne za træiãta hartija od vrednosti,ýude koji su imali dosta iskustva uovom regionu. Svi oni su se ukýuåili udijalog o pitaçima transformacije saakademicima i vladinim predstavnici-ma iz Srbije. Ciý je takoðe i proãi-rivaçe ove diskusije izvan univerz-itetskih uåionica i institucija i uk-ýuåivaçe ãireg stanovniãtva u raz-matraçe pitaça reformi. Zato smovrlo zadovoýni paæçom koju su me-diji posvetili ovom dogaðaju, jer smat-

ram da je çegova najbitnija publikanarod Srbije i Crne Gore.Da li ste zadovoýni povratnim in-

Donatori iprogramiEfekti konferencije meriñe se po obimudijaloga o tranziciji

formacijama koje ste do sada

dobili?Pravi efekat ove konferencije biñepoznat tek posle izvesnog vremena, poobimu u kom ona bude podstakla æivi javni dijalog o ovom pitaçu u zemýi.Lekcija koju smo nauåili u ovom re-gionu je da nijedna vlada ne moæe daizvede radikalan program privrednihreformi ako o tome ne konsultuje nar-od (svoje biraåko telo) o tome ãta mu jepotrebno. Potrebna je dvosmernarazmena informacija, tako da ýudi

mogu da razumeju mere koje se predu-zimaju, zaãto su neophodne, zaãto senije krenulo drugim putem, jer nijeuvek oåigledno zaãto je neka meramorala da bude preduzeta. Rekao bihda je joã jedna od lekcija koje smonauåili to da nijedna donatorska orga-nizacija ne moæe da provede programtransformacije spoýa. Pre toga trebada se stvori politiåka voýa unutar ze-mýe, tako da je deo procesa konferen-cije detaýno istraæivaçe ovih pitaça iutvrdjivaçe moguñnosti da pomog-nemo, åiji je preduslov vladino preuzi-maçe obaveza•

Dejvid Kolf,direktor za Evropu, USAID

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



zaciji? Ili su mraånije spletke, vredneOlivera Stona, na delu? Postoje dvaodgovora iz onoga ãto sam uspeo dautvrdim. U ãirokom smislu, prviodgovor mora biti jedno jasno ne. Aliu vrlo uskom smislu, Amerikancimoæda ãaýu signal ne srpskom biraåuda Bil viãe voli Slobodana. Pre je reå onagoveãtaju samom Miloãeviñu – ilibilo kojoj drugoj srpskoj politiåkojgrupi – da moæe biti predusretýivosti,ako pobednik bude åvrsto kontrolisaosituaciju posle izbora i ako se prave re-forme brzo sprovedu.

Ali u najãirem smislu, ne, Bil Klin-ton ne gori od æeýe da socijalistizadræe vlast. Nije uvreda veñ istina dabi g. Klinton, kad bi mu neko priãao sleða i iznenada ga pitao da imenujeåelnika vladajuñe partije u Jugoslaviji,bio pod velikim pritiskom da brzoodgovori. Niti se moæe reñi da Ameri-kanci u sadaãçem sistemu reformikoje socijalisti guraju vide dokaz çi-hovih dobrih namera.

Neke oåigledne åiçenice mogubiti od pomoñi na ovom mestu. Ame-

riåkom spoýnom politikom u ovomregionu upravýa pretça ãireçanasiýa u Bosni. Joã gore, Ameriåkoprisustvo u toj oblasti je nelagodna ko-alicija sa Francuskom, koja je sve viãeumorna, i Britanijom, åiji je novipremijer indiferentan.

Moæda joã zlokobnije, postoji kon-fuzija meðu viãim savetnicima g. Klin-tona oko toga kakav oblik treba daima uloga Amerike u regionu i kolikodugo u çemu treba da ostane. Dræav-ni sekretar Medlin Olbrajt je proãle

nedeýe rekla da postoji konsenzus un-utar ameriåke vlade da ñe ameriåketrupe moæda morati da ostanu u Bos-

Iz ugla ameriåkog novinara: Dæejms Sroudc za "Vreme"

Alarmantnisignal

Amerikanci mogu obezbediti konferencije, Svetskai druge banke mogu dati pomoñ, ali prvi koraci kareformi moraju doñi iz same Jugoslavije

ni nedefinisano vreme nakon obeñan-og povlaåeça u junu. Ali VilijamKoen, ministar odbrane, je to opovr-gao i poznato je da on zagovara daveñi deo mirovnih snaga u Bosni trebada obezbede drugi saveznici iz NATO-a – naroåito Nemci.

Na ãirem frontu, Sjediçenedræave æele da Gråka i Turska, i nizdrugih dræava nekadaãçeg istoånogbloka, uðu u meðusobne odnose bez-bednosti sa NATO paktom. Toreãavaçe drugih pitaça – Kipra,odnosa Izraela i Palestine, musliman-ske militantnosti – åini isto takovaænim.

Zbog toga postoji ograniåena mo-guñnost odgovora i loãe definisanipotezi super sile u vreme kada svi,Srbi naroåito, æele izvesnost.

Ali moæe se reñi da, ma kako jeameriåka strategija na Balkanu loãedefinisana, postoji u çoj bar jednazajedniåka dodirna taåka a to je

jugoslovenska privreda.S pravom se puno paæçe, tokom

proãlonedeýne konferencije, posvetilo

govoru Marka C. Mediãa, pomoñnikazamenika ministra finansija. Veñinaglavnih medija je u saæetim izveãtaji-ma naglaãavala da je Mediãeva porukabio poziv da se "igra po pravilima" i dase uvaæavaju meðunarodni standardiekonomskih reformi kao najbræinaåin da se okonåa izolacija odmeðunarodne zajednice.

Ali viãe je paæçe trebalo posvetitiMediãovom upozoreçu da vreme is-tiåe ako Miloãeviñeva vlada, ili bilokoja vlada koja je nasledi, æeli da izbe-

gne privrednu katastrofu, a biñe po-trebna cela jedna generacija da pono-vo izgradi jugoslovensku ekonomiju.

Proãlonedeýna dvodnevna kon-ferencija o privatizaciji jugoslo-venske privrede proizvela je

dva kontradiktorna odgovora na pi-taçe koje se najåeãñe postavýalo uholu ispred sala za sastanke: æeli li BilKlinton da Miloãeviñeva vlada povrativlast narednog meseca?

Pitaçe je sasvim na mestu. Kon-ferencija je organizovana pod sim-bolom Ekonomskog instituta u Beo-gradu. Pozvani su vodeñi ekonomisti icentralni bankari iz dræava koje su

nekada pripadale komunistiåkombloku i oni su podelili svoja iskustva utransformisaçu çihovih privreda oddræavnih do træiãno orijentisanihpreduzeña. Ali ovaj dogaðaj je dobrimdelom nosio i potpis ameriåke Agen-cije za meðunarodni razvoj i privukao

je propovednike privatizacije iz takvihsluga razvijenih nacija kao ãto suSvetska banka i Meðunarodni mone-tarni fond.

Poruka skupa bila je jasna. Jugo-slavija brzo ostaje bez prostora za odl-

agaçe ãirokih strukturnih reformi unaåinu funkcionisaça çene privrede.Mora se uskoro vratiti u zajednicunaroda i kada te reforme budusprovedene ogromna riznica novoginvesticionog kapitala i træiãta æeýnaproizvoda iz SRJ åekaju izmuåenesrpske ýude. Ispostavilo se da je reå"privatizacija" ãifra za totalnu pre-danost slobodnim træiãtima.

I tako, ãta hoñe Amerikanci? Da lito Bil Klinton signalizuje da viãe volinastavak Miloãeviñevog reæima, kao

ãto su zakýuåili neki vladini mediji?Da li je konferencija bila podrãkasadaãçim naporima vlade ka privati-

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.



Jedan bolan deo analize naiãao jekad se Mediã prisetio kako su 1989.godine, nakon sloma COMECON-a,zapadni analitiåari seli da pogaðajukoje zemýe imaju najboýe ãanse dapreðu u slobodne træiãne privrede. Iz-

bor nacija koje su najviãe obeñavalebio je: Poýska i Jugoslavija.

Mediã je na konferenciji rekao "Alipametni su se kladili na Beograd1989. Zaista, decenijama je Beogradvodio nezavistan, relativno slobodankurs. Ta nezavisnost je s pravom bilaizvor ponosa za Jugoslovene. Za raz-liku od drugih Istoåno Evropskih ze-maýa vaãa je privreda imala znaåajnekontakte sa meðunarodnim træiãti-ma. Vaãe kompanije i vaãi radnici sueksperimentisali sa træiãnim i samou-pravnim mehanizmima. Åinilo se da

Jugoslavija ima sve prednosti za tran-ziciju."

"Ali kakvu mraånu ironiju vidimodanas" zakýuåio je ameriåkizvaniånik. Tokom osam godina re-formi doãlo je poplave investicionogkapitala u veñini zemaýa istoånog blo-ka ("Åak i Rumunija i Bugarska",primetio je) ali je danas proizvodçaSrbije i Crne Gore polovina one iz1989. Plate su treñina od polovineonih iz 1989. i sada vrede tek ået-vrtinu hrvatskih zarada u dolarima.Srpske plate sada praktiåno zaostaju

koja grafiåki prikazuje privredni ko-laps SAD, Francuske i Britanije u peri-odu Velike depresije od 1929. do1938. godine. Kolaps srpske privredeod 1989. na tom grafikonu je dva putaoãtriji i pogubniji.

Tako je, u uskom smislu, proãlo-nedeýna konferencija bila signalMiloãeviñu i çegovoj Socijalistiåkojpartiji. Ali to je i poruka za svakupartiju koja dobije naredne izbore. Si-nal je da su Sjediçene dræave i çeniNATO saveznici alarmirani sa onimãto se dogaða u SRJ; zabrinuti dakolaps moæe dovesti do stvaraça po-tencijala za obnovu nasiýa. Postoji,takoðe, i verovaçe meðu viãim ame-riåkim zvaniånicima koji su doãli na

konferenciju da SRJ ima zlatnu prilikuda preokrene svoje propadaçe. Onase nalazi na raskrãñu dela evropskezajednice koji spoýni svet æeli dauvede u puno partnerstvo. Jugoslavijamoæe da bude kýuåni kamen togamosta ka prosperitetu i miru. Ameri-kanci mogu doneti konferencije kojepodstiåu reforme u Beogradu. Svetskabanka i druge komercijalne bankemogu biti tu da ponude pomoñ. Aliprvi koraci ka reformi moraju doñi izsame Jugoslavije. Bil Klinton ne moæe

uåiniti viãe od toga•(autor je novinar "Vorld trejda" i"Spektejtora")

za crnogorskim.U posebnim izveãtajima koje su za

konferenciju pripremili savetniciEkonomskog instituta, situacija u Sr-biji doseæe kritiåno staçe. Ne samoda je privredna aktivnost na polovinione iz 1989. veñ je i deo privrednograsta koji je vlada uzela iz ruku privat-nika preãao polovinu tog iznosa.Nezaposlenost je velika, kasni se sa

penzijama a javna preduzeña koja suprodala akcije privatnim investitori-ma vide da dobar deo prihoda odprodaje nestaje u izmireçu starihobaveza. Program privatizacije koji sesada sledi liåi na bankrotiranog åove-ka koji prodaje porodiåno srebro u vi-narskoj radçi; nema stvarnih koristiali se bankrotirani åovek neko vrememoæe boýe oseñati. Sada smo doãli douskog odgovora na pitaçe o ame-riåkim motivima da svoju kampaçuza slobodno træiãte donesu u Beograd

samo nekoliko nedeýa pred noveizbore. Jedan ameriåki zvaniånik mi jerekao da je uradio ekonomsku veæbu

U najãirem smislu,

Bil Klinton ne gori od

æeýe da socijalisti

zadræe vlast.

7/29/2019 Vreme, 1997. november 15.


vreme, 1997. november 15

Documents