ВОЗИЛО КАО ФАКТОР БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА

ВОЗИЛО КАО ФАКТОР БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА

Возило је један од основних фактора безбедности у саобраћају. Удео овог фактора безбедности у саобраћају није мали, а стална тенденција пораста броја возила указује на његов још већи значај, и истовремено обавезу да се овом фактору поклони јос већа пажња. Постоје основне мере безбедности у погледу кретања моторних возила на путевима и састоје се у обавези возача и других лица одговорних за техничку исправност возила на путевима да не смеју управлјати возилом, нити наредити другом лицу да то учини, које није технички исправно или које не испуњава услове прописане за саобраћај таквог возила. Возач не сме управљати возилом на путу ако оно није снадбевено прописаним уређајима и опремом или ако су ти уређаји или опрема у не исправном стању. Моторна или прикључна возила која се серијски или појединачно производе, односно преправљају, подвргнута су испитивању и за њих се издаје одобрење за пуштање у саобраћај-атест. Возило се не сме оптерећивати преко своје дозвољене носивости. Терет на возилу је смештен и причвршћен тако да не смета возачу, да не угрожава лица која се превозе и друге учеснике у саобраћају, и да не умањују у знатној мери стабилност возила, да не заклања светлосне уређаје и ознаке на возилу. Терет који прелази дужину, ширину или висину возила обележен је да би се обезбедили други учесници у саобраћају. Ако је возило услед квара или саобраћајне незгоде, онеспособлјено за даље кретање, возач је дужан да возило уклони са коловоза што пре.

ТЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕД МОТОРНИХ И ПРИКЉУЧНИХ ВОЗИЛА

Технички преглед моторних и прикључних возила је од изузетне важности за безбедност возила у саобраћају. Технички преглед мозе бити редован и ванредан. На техничком прегледу се утврђује да ли моторно или прикључно возило има прописане уређаје, опрему, прибор, и ознаке које возило треба да има и да ли су у исправном стању. Посебна пажња се обраћа на уређаје који су од вазнијег значаја за безбедно одвијање саобраћаја, на уређаје за управљање, заустављање, светлосно-сигналне уређаје, уређаје ѕа одвод издувних гасова... Технички преглед обављају предузећа опремљена прописаним уређајима и опремом која имају одговарајући стручни кадар за овакав вид контроле возила. Редован технички преглед обавља се, по правилу, једном годишње, пре регистрације возила. Возила у јавном превозу путника или превозу опасних материја, као и возила за обуку кандидата за возаче, морају имати технички преглед сваких 6 месеци. Предузеће које је задужено за технички преглед издаје потврду о техничкој исправности возила. На ванредни технички преглед може се упутити возило ако је искључено из саобраћаја због техничке не исправности уређаја за управљање или уређаје за заустављање, ако је у саобраћајној незгоди толико оштећено да се оправдано може закључити да су на њему не исправни поменути системи као и склопови који су битни са становишта безбедности саобраћаја као и моторна возила која издувним гасовима или на други начин прекомерно загађују околину.

Безбедност возила може бити активна и пасивна:

АКТИВНА БЕЗБЕДНОСТ ВОЗИЛА

Активна безбедност возила подразумева отпорност возила на ломове његових виталних елемената, а нарочито

елемената система за управљање.

На слици су црвеном бојом приказани витални елементи аутомобила који морају бити отпорни на удар и који се

приликом удара деформишу на тај начин ститећи путнике од повреда. Кров се издиже изнад главе возача и тиме

смањује могућност повреда. Напред се налазе специјалне зоне гужвања које имају задатак да се специјално деформишу и постепено успоравају возило тиме

смањујући силу инерције путника у возилу а смим тим и ублажав њихов удар.

Активна безбедност возила дефинише се могућностима које то возило пружа возачу да поуздано и са што бољом

контролом управља моторним возилом на друму. Активна безбедност возила постиже се усавршавањем следећих

захтева на возилу:

1) вучна карактеристика возила мора да буде задовољавајућа

2) динамичка способност возила је важна са аспекта убрзања возила на што краћем растојању, а посебно је од

великог значаја при претицању

3) кочиона карактеристика возила са аспекта што краћег зауставног пута. Са циљем да се зауставни пут што више

скрати, у новије аутомобиле се уграђује систем (ABS-систем против блокирања точкова) и од великог је значаја

када је низак коефицијент пријањања (снег, лед...)

4) стабилност возила је способност возила да прође кроз кривину, а да не дође до претераног накретања, заношења

или превртања возила. За то је задузен систем ESP који путем електронике регулише број обртаја точкова када

дође до заношења и по потреби га смањује или повећава. Преко компјутерске јединице повезан је са мотором

возила. Ту је и активно ослањање које има задатак да смањи накретање возила. Од највећег значаја је систем за

вешање који се све више изводи као не завистан.

На слици је приказано једно од конструктивних решења не зависног вешања са активним ваздушним ослањањем

(Мерцедес Ѕ-65 АМG)

5) управљивост возила подразумева прецизно кретање возила у жељеном правцу возача

6) уређај за осветљење на путу

7) светлосно сигнални уређаји: показивачи правца, стоп светла, габаритна светла

8) уређаји који омогућавају нормалну видљивост из возила су ветробран, спољна прозорска стакла, уређај за брисање ветробрана, уређај за квасшење спољне стране

ветробрана и ретровизора

9) седишта морају бити подесива и не смеју возача стимулисати на сан

10) звучна и топлотна изолација

11) команде на иструмент табли морају бити постављене да у сваком тренутку без велике промене положаја возача

буду на дохват руке. У луксузне аутомобиле (Мерцедес, BMW, Ауди) серијски се уграђује систем (I-drive) преко

кога су доступне све команде у возилу. Ефикасан је јер су промене положаја возача сведене на минимум.

ПАСИВНА БЕЗБЕДНОСТ ВОЗИЛА

1) вратило управљача изводи се зглобно, телескопски, или са еластичним елементима

2) све површине на каросерији изводе се заобљено а браве на вратима не истурено

3) унутрашњост кабине се израђује од меких материјала

4) сигурносни појасеви су обавезни

5) седишта морају имати наслон за главу

6) ваздушни јастуци

На слици су приказани бочни ваздушни јастуци

Уградња ваздушних јастука почела је почетком 80-их година у луксузне моделе престижних марки аутомобила (Мерцедес ѕ-класе). Данас се они све више усавршавају и све више уграђују чак и у мање моделе. Први ваздушни јастуци активирали су се приликом најмањег удара возила дувајући се максимално брзо и под највећим притиском што је било не потребно и престављало велику опасност од повреда путника приликом јаког ударца ваздушног јастука. Након неколико година усавршавања дошло се на идеју да се ваздушни јастуци активирају под промењивим притиском и под одређеном брзином у зависности од јачине удара односно силе инерције путника и самог возача.

ОСТАЛИ СИСТЕМИ У ВОЗИЛУ

Поред горе наведених система који су од великог значаја за безбедност возила, ту су и системи најновије генерације који имају задатак да на време упозоре возача на опасност. Један од најновијих патената је (Night vision) ноћно виђење које може уочити препреку коју возач није у стању да уочи под укљученим фаровима. Усклопу предње светлосне групе налазе се 2 инфра црвене камере које дају јасну слику дешавања испред возила у ноћним условима вожње.

На дисплеју можемо уочити 3 пешака која кроз ветробранско стакло много теже уочавамо.

У луксузне аутомобиле уграђују се камере које региструју око возача и уколико трептај ока потраје дуже (што сигнализира поспаност) огласиће се аларм који има задатак да разбуди возача. Такође постоје камере које снимају средишњу линију коловоза и упоређују је са правцем кретања возила. У колико региструју кривудање возила, огласиће се аларм који ће упозорити возача на време. Систем (distronik) има задатак да одржава жељену брзину возила пратећи и остале учеснике у саобраћају, а највише возило испред себе. По потребе систем ће сам успоравати или убрзавати возило или га потпуно зауставити ако за тим буде било потребе. Једно од најновијих и до сада најефикаснијих система безбедности је (pri sejf) који је први уградио и осмислио Мерцедес Бенц. Систем ради на принципу ″животињског инстикта″ и има способност да уочи опасност и упозори возача. У колико возач не одреагује на време систем узима ствар у своје руке и покушава да ″извуче″ возило из новонастале ситуације. У колоко региструје да је незгоду не могуће избећи припремиће путнике за удар тако што ће додатно затећи појасеве, прилагодити седиште како би главе путника удариле у што већу површину ваздушног јастука, затвориће све прозоре и исправити наслоне за главу како не би дошло до повреда врата, кичме...

Ради се на систему међусобне комуникације возила тако да ће возила ускоро моћи међусобно да комуницирају указујући на могуће опасности на путу.

на слици је приказан аутомобил жуте боје који због опасности на путу (у питању је моторно уље) губи

контролу а његов систем упозорава остале учеснуке у саобраћају на ту опасност

КРЕШ ТЕСТОВИ

Креш тестови се изводе са циљем да се безбедност возила доведе до максимума како за путнике возила тако и за остале учеснике у саобраћају. Поред безбедности путника у возилу, данас се велика пажња посвећује и пешацима односно возила се усавршавају како би што мање повредила пешаке у њиховом директном контакту. Креш тестови се изводе на следећи начин: возило се наводи на не покретну препреку брзином од 64 km∕h. Ударац се изводи директно целом чеоном површином возила. Возило може ударити у препреку својом левом страном и то 40% од укупне чеоне површине возила што је у пракси најчешћи случај, изводе се и бочни удари с'тим што је возило сада не покретно а специјална кола ће одређеном брзином ударити у бочну страну возила.

на слици уочавамо директан ударац возила чеоном површином при чему се активира ваздушни јастук, а хауба

се ″ломи″ у одређеним зонама гужвања како би избегла контакт са ветробранским стаклом а самим тим се

смањује ризик од повреда

ударац у бочну страну возила, које се изводи специјалним колима

Возило узима велики проценат учешћа у саобраћајним незгодама зато је овакав начин тестирања аутомобила од

изузетне важности.