1. Volfov metod analize u grupi

Volfov metod analze u grupi istice-Više analizu pojedinca pred grupom nego grupnu analizu-Te je grupa prevashodno okrenuta terapeutu a ne grupnim interakcijama.-Preko terapeuta u ovakvoj vrsti grupnog rada „idu“ sve interakcije.-Volf uvodi tehniku:”Idenja unaokolo”, gde je svaki član grupe dužan da govori po svom izboru o svojim problemima, strahovima I td, I to redom u pravcu skazaljke na satu.Ledolomac-Ova tehnika se u žargonu grupnih psihoterapeuta zove”ledolomac”. -Volf je uveo u grupni terapiju I “alternirajuce seanse”.Grupa se okuplja povremeno I bez terapeuta. Smatra da to ohrabruje pacijente.Stvaranje novih odnosa sa drugima bez prisustva terapeuta, bez „roditelja“.Time on pokusava da smanji regresiju u kojoj se nj. “centru okrenute grupe” nalaze.

2. Slausonova interpersonalna terapija i faktori grupnog rada

Slavsonova “interpersonalna terapija” se nalazi-Na prelazu izmedju Volfove “Analize u grupi” I Fuksove”Grupne analize”.-“Greska je da se govori o grupi kao entitetu u terapiji.Uvek je individua a ne grupa centar paznje”.(Slavson).-U svom kasnijem iskustvu u radu sa grupama istice se Slavsonova analiza grupnog procesa u kome on identifikuje vise elemenata karakteristicnih za grupnu terapiju.Pet Slavsonovih faktora grupnog procesa:-Transfer-Katarza-Uvid u sopstveno ponašanje-Sublimacija-Iskustvo realnostiTransfer u grupi je:-Multilateralan, tj. Upućen prema većem broju ličnosti.-Uloga transfera identifikacije je velika u stvaranju kohezije grupe.-Za razliku od individualne analiticke terapije, u grupi dolazi do dilucije transfera zbog mnogih objekata.-Iako je u grupi transfer razredjen, osećanja su multiplicirana grupnom situacijom a -Ukupna emotivna tenzija je pojačana.Katarza Ili pra ž njenje emocija -U uslovima transfera je sastavni deo kako grupe, tako I individualne terapije.-Katarza je jača u grupi jer su I emocije koje se stvore jače.-Uvid u sopstveno ponasanje U grupi je specifičan.-Pacijent se “ogleda” ne samo u terapeutu vec I u drugim članovima grupe. To se naziva”Grupnim ogledalom”. Član grupe vidi sebe kroz interakcije sa drugim članovima.Sublimacija je-Sadržana u grupnom procesu.-Grupa se odvija kroz otvorenu diskusiju o agresijivnim pulzijama kao I seksualnim problemima sto postepeno dovodi do sublimacije.Iskustvo realnosti -Grupa predstavlja značajnu realnu situaciju.-Regresija u grupi nije tako duboka kao u individualnoj terapiji.-Za razliku od realnosti van grupe, u terapijskoj grupi se pritisak I ograničenja mogu kontrolisati.-Uloga terapeuta je da kontroliše tenziju u grupi I da ne dozvoli da ista dostigne onu visinu koja bi štetila bilo kome članu grupe.

Grupna terapija je po Slavsonu, okrenuta ka „ Ja “ ! U cilju jačanja “Ja” deluju sledeći faktori:-Uvid u sopstveno ponašanje,-sublimacija I-iskustvo realnosti.Slavson grupnu psihoterapiju saobra ž ava ž ivotnom dobu klijenata . -Za predškolski uzrast-terapija igrom.-Za period latencije-grupnu terapiju aktivacije.-Za adolescente I odrasle:analitičku grupnu psihoterapiju.

3. Znacaj K. Levina za razvoj grupnog rada

Kurt Levin-Bavio se sociologijom male grupe.-1939.*on uvodi termin”grupna dinamika”.-Smatra da se ponašanje pojedinca u grupi ne može objasniti samo individualnom dinamikom.-Razvija svoju”Teoriju polja”, smatrajući da je pojedinac uvek izložen delovanju socijalnih snaga.Konflikt je po Levinu-Uvek sadržan u grupi.-Svaka grupa sadrži I “klicu sopstvene propasti”.-Definise I pojam”Grupnog pritiska” koji deluje u pravcu homogenizacije grupe.-Individualni član se bori u grupi za svoje mesto.-Često su potrebe pojedinca u neskladu sa potrebama grupe kao celine I eto konflikta.Sukobi u grupama-Uvek postoje.-Sukobi rastu sa restrikcijama koje nameće grupa.-Veći su u direktivnim grupama.-Manji u grupama slobodnih medjusobnih interakcija.-Sa demokratskim vodjstvom grupe, tenzija postaje optimalna, omogućavajuci sigurno izražavanje osećanja kakvo”napolju”nije moguce.Organizovanost grupe:-Pozitivno organizovana grupa, okuplja se spontano kao rezultat zajedničkih osećanja, potreba I ciljeva.-Negativno oganizovana grupa, kad se okuplja pod uticajem spoljnih faktora bez kojih ne bi nastala.-Pozit.org.grupa upućuje agresiju van grupe ka spoljnom neprijatelju ili onome koji je drugaciji.-Negativno ogr.grupa je negativna prema vodji ili pojedinim članovima.Rezultati transkulturalnih istrazivanja grupa-Grupa poseduje svoju”subjektivnu kulturu”.-Odnos prema vodji I drugim članovima grupe, odnos prema vrednostima se razlikuju od kulture I subkulture.-U patrijarhalnim kulturama odnos prema vodji je specifican. Grupa voli ili mrzi vodju ali ga sledi.-U demokratskim društvima, odnos prema vodji je manje rigidan I više sponatan.

4. Fuksov bazicni model grupne analize

S.H.Fuks/Grupna analiza-“Grupa je celina u kojoj svaki dogadaj, čak I onaj koji se odnosi na samo jednog učesnika,zahvata celu grupu”.-Fuks postavlja četiri zahteva da bi se grupni proces mogao nazvati “Grupnom analizom”.

*Fuksov osnovni model Grupne analize:-Sve komunikacije u grupi,shvaćene su kao ekvivalent “slobodnih asocijacija”.-Terapeut svojim držanjem omogućava razvijanje transfera pomazuci da se objasne: *sadržaj, *proces, *ponasanja I *odnosi.-Sve komunikacije I odnosi posmatraju se kao deo”ukupnog polja reakcija”, tzv.grupnog modela-Svi članovi razviju aktivnu ulogu u ukupnom terapijskom procesu.Sta to znači u tehnici rada GA?To „povlači“ nove tehnike rada a to su :-Grupne interpretacije.-One se ne obraćaju pojedincu već grupi kao celini.-Sledeći princip:”Ovde I sada”.-Fuks pominje I fenomen”kondenzatora” I nj.sledujuću „lančanu reakciju“, sto je od važnosti u praksi.-Kad se u grupi pojave “jake” teme *Anksioznost raste *Dolazi do ćutanja. *Grupa se puni tenzijom. *Ako se ova tišina ne prekine , dolazi do lanca slobodnih asocijacija u kojima se lepo”ogledaju” emotivni problemi članova grupe. *Terapeut biva nagradjen za svoje strpljenje.-Fenomen “Grupne rezonance”-jače ispoljavanje unutrašnjih problema pri povišenoj tenziji na grupnoj terapiji.

5. Blonovi pojmovi Grupna kultura i grupna valenca

-Bion:oslanjajuci se na radove M.Klein, on smatra da terapijska grupa u svojoj regresiji stalno oscilira izmedju: “paranoidno/shizoidne” I “depresivne pozicije”.Kako se grupe u ovim pozicijama razlikuju u svom odnosu prema vodji:-Grupa napada vodju u paranoidno/shizoidnoj poziciji-Grupa ima osećanje krivice zbog agresivnih napada na vodju, u depresivnoj pozici.Po Bionu postoje dva nivoa organizovanosti grupa:-Radni nivo grupe/organizovan ličnoscu, zadatkom, ciljem.-Kada grupa nije organizovana, nema vodju I sluzi se iracionalnim jezikom.Ovo je bliže terapijskim grupama.One nemaju vodju ali ga i imaju.Vodja grupe je terapeut.Sta se de š ava kada grupa nema vodju? Javlja se na grupi STRAH I GRUPA TRA Ž I VODJU! Po Bionu, VODJA treba da zadovolji 3 osnove potrebe kod njenih članova:-Za zavisnošću-Da je u slucaju opasnosti uputi u pravcu borbe ili begstva I-Za sparivanjem *to znaci da grupa od vodje očekuje da ce dobiti pomoć u nalaženju seksualnog partnera,stoga tendencija stvaranja parova u grupama.Tako na primer , u „zavisnoj“ grupi najviše dolaze do izražaja bojažljivi članovi.Od vodje sve zahteva da se ponašanja kao svemoguća ličnost.Za grupnu kulturu zavisne grupe,tipično je da tišina koja sledi interpretaciji, pre znači saglasnost punu divljenja, nego pauzu u kojoj se razmišlja.Jer zavisna grupa prihvata sve što vodja kaže, ne razmišljajući o tome da li je to tako ili ne.U č emu se još ogleda“kultura grupe“? -Ne samo u karakteristikama članova već i u-Stavu prema terapeutu kao i -Opštoj atmosferi koja vlada na grupi.Npr.emocionalna atmosfera na grupi u kojoj se traga za partnerom, puna je „radosnog iščekivanja“(Bion).

-Pod „valencom“Se podrazumeva spremnost pojedinca da stupi i odnose sa grupom odredjene kulture.Ako je kapacitet pojedinca u tom pogledu veliki, govori se o visokoj valenciji.Postoje različite valencije.Primer:kod paranoidnog pojedinca visoka je valencija sa stupanje u odnos sa grupom grupne kulture tipa“borba-begstvo“.-Bionove „valence“ Predstavljaju kohezivni faktor grupe.-Konflikti na grupi se pojavljuju kada se pojavi potreba za zrelijim ponašanjem na grupi.-Bion smatra da interpretacije treba da se odnose više na grupno nego na individualno ponašanje.-Post-bionovci sa klinike Tavistok,insistiraju na integraciji principa“ovde i sada „ i „tamo i tada“ u toku grupnog procesa.

6. Pripreme za grupnu terapiju7. Nastanak psihodrame8. Osnovni Morenovi principi spontanosti i kreativnosti

Morenove univerzalije su: vremeprostor,realnost i

kosmos.Susret kao princip promeneU okviru kategorije susreta,Moreno razraduje principe:spontanosti i kreativnosti.Spontanost ,/sua sponte.lat./-voljnost,volja.Po Morenu spontanost znači činiti nešto po svojoj volji,ali u okviru kultrnih i moralnih normi u kojima jedinka živi .

-On postavlja dihotomiju:spontanost-kulturna konzerva.-Termin kulturne konzerve po Morenu je oznaka za sve one stvari koje čine kulturno nasledje koje je usavršeno do tog stepena, da je jedini zadatak čoveka da ga sačuva u prvobitnom obliku.

Spontanost I kreativnost-Spontanost i kreativnost su esencijalni sastojci psihodramskog procesa .-Moreno je definisao spontanost kao:”Novi odgovor na staru situaciju ili kao novi odgovor na novu situaciju”.-On je nazvao spontanost”Nekonzerviranom formom energije”/.Spontanost je uslov za otvaranje kreativnosti u nama.Razvijanje spontanosti i kreativnosti izrasta iz našeg bazičnog odnosa prema našem nesvesnom. Dijagnostika spontanosti-Nesvesno kod Morena nije vidjeno kao izvor antisocijalnih imuplsa,već kao šansa za radanje uvida i rezervoar kreativnosti.-Korišćenje inicijalnih kreativnih potencijala koje poseduje svako biće je ono što se dešava u početku svake psihodramske seanse.-Bez spontanosti psihodrama ne funkcioniše.-Uslov za pojavljivanje spontanosti kod čoveka je da se nalazi u relativno sigurnom kontekstu,koji ne provocira pojavu jake anskioznosti.-Sa druge strane,neophodna je “optimalana doza anskioznosti”,koja ima podsticajne svrhe.-Kako se odnosimo prema sopstvenim greškama je ključni elemenat u dijagnostici i autodijagnostici spontanosti. *Kao “da” princip-Osnova psihodrame, bazirana je na „Kao da” principu.-Ljudi se u psihodrami ohrabruju da esktrenalizuju svoj unutrašnji svet, mašte, fantazije.-U psihodrami se daje uputstvo kao:”Sanjaj svoj san kao da se on sada dešava, izvedi svoj san na sceni”.

-U igranju uloga protagonisti su ohrabreni da odigravaju iz prošlosti,”kao da „ se iste dogadjaju sada.-Emocije skrivene i potisnute u prošlosti se aktiviraju i svom jačinim izbijaju na površinu u zaštićenoj grupno-psihoterapijskij situaciji. -Za celu grupu,direktora /terapeuta/ psihodrame i protagonistu/klijenta/psihodrame,”kao da” situacija postaje realnost, za vreme dok traje psihodramka akcija, iako znamo da to nije realnost.

9. Koncept uloge u psihodrami

*Koncept uloge u psihodrami-Iz evropskog teatra, značenje reči uloga prenešno je i u Ameriku. Koncept „uloge”, potom su preuzele mnoge druge nauke kao :filozofija, psihologija, antropologija, medicina.U sociologiji,reč uloga ograničena je samo na jednu dimenziju-socijalnu.-Čovek je igrač uloga”/cit.Moreno/.-Koncept „uloge” u psihodrami prolazi kroz sve dimenzije života-proslost, sadasnjost I buducnost.-Moreno uz pomoć teorije uloga razvija svoj koncept mentalnog zdravlja. *Morenov koncept ličnosti-Ličnost se sastoji od različitog broja uloga-u okviru svake uloge više ili manje razvijene različite poduloge.-Razvijena ličnost funkcioniše koristeći veliki broj uloga u svom repertoaru.-Kod ličnosti koje imaju sužen ili bitno smanjen repertoar uloga, funkcinisanje je otežano.Tri dimenzije uloga:psihosomatska-kroz koju se izražavaju fiziološki i biološki nam date uloge psihodramske koja odražava psihološke elemente našeg ja i socijalne-kroz koju se izražavaju socijalne uloge.*Psihodramske uloge Glavana karakteristika:-spontanost i-njihov nastanak je vezan za rano detinjstvoPrimer:dečja igra. Odrastajući ,pod uticajem kulture i vaspitanja,deca gube spontanost i mogućnost spontane transformacije.

10. Osnovni elementi psihodrame

Osnovni elementi psihodrame su:-Protagonista psihodrame-Direktor psihodrame-Pomoćni ego-Publika=Grupa–Scena*PROTAGONISTA je subjekt psihodramskog procesa.-On se u drugim psihoterapijskim pristupima zove klijent ili pacijent.-Protagonista je onaj član grupe koji je rešio da tog dana radi “na sebi”, sa direktorom psihodrame napravio ugovor o radu, odnosno jasno definisao “na čemu” želi da radi svoju psihodramu. Direktor psihodrame je voditelj grupe ili terapeut.-Psihodramske grupe može voditi jedan terapeut-direktor,ali se savetuje da se grupe vode u koterapjskom paru. To je značajno iz više razloga-Direktor pomaže protagonisti da dodje do korena bazične a skrivene emocije iz prošlosti, koja je pokrenuta nekom situacijom iz aktuelnog života protagoniste ili situacijom na grupi. Zadaci direktora psihodrame-Da prati i vodi protagonistu kroz scene-Da prati grupu i njenu rezonancu na protagonistinu dramu

-Da prati pomoćne ego-e koji su u ulogama na sceni i kontroliše njihovo stanje i ponašanje u ulogama-Da prati sopstvena osećanja koja se pojavljuju u odnosu na protagonistu,pomoćna ja i grupu.Pomoćni ego ili pomoćno ja je termin koji se upotrebljava da označi osobe koje aktivno učestvuju u psihodrami protagoniste.To su oni članovi psihodramske terapijske grupe koje protagonista sam odabere da igraju na scenu u njegovoj psihodrami značajne osobe iz njegovog života,tj. da budu u u ulogama tih osoba. Izabrana osoba za ulogu zove se pomoćni ego.izbor pomoćnog ega je dijagnostički jako značajna stvar u psihodrami.Publika-u klasičnim smislu reči (kao publika u pozorištu) na psihodrami ne postoji.-Terapijska grupa predstavlja publiku.-Članovi grupe aktivno učestvuju u eksploraciji osećanja protagoniste tokom psihodramske akcije a efekti tog delovanja sa vraćaju samim članovima grupe.Pozornica-Scena-Je posebno izabran prostor u sali gde se dešava psihodramska grupa.-Taj prostor je uvek isti i na njemu se isključivo dešava psihodramska akcija, odnosno protagonistina psihodrama.Prvobitna Morenova psihodramska scena je bila polukružna, u obliku trospratne svadbene torte(tri nivoa svesti).

11. Zamena uloga u psihodrami

12. Delovi psihodramske seanse – znacaj

DELOVI SEANSE - tri osnova dela:-zagrevanja, -akcije i -podele osećanja. Zagrevanje ima više funkcija-direktor psihodrame se „zagreva” za ulogu direktora grupe-grupa se „zagreva”, da se oseti kao grupa ,kako bi uspostavio emocionalni grupni tok od prethodne seanse;-služi razvijanju i stvaranju spontanosti,povećanju emocionalne tenzije, jačanju kohezivnisti grupe, fokusiranju zajedničkih ali i individualnih problema članova grupe.*Konančni cilj svakog „zagrevanja” jeste izdvajanje potencijalnog protagoniste koji će raditi svoju psihodramu.Primeri „zagrevanja”:Prazna stolica.Uputstvo, koje terapeut daje:”U ovoj stolici sedi neko,u čijoj ulozi niste nikada bili a želeli ste biti...ili neko sa kime imate nedovšeni razgovor.../Magična prodavnica-Magic shopUputstvo:”U ovoj prodavnici nema objekata niti materijalnih stvari koje se kupuju i prodaju; ovde imamo prodavce i kupce nematerijalnih stvari;”kupuju” se osobine, osećanja...plaćaju se osobinama koje imate na pretek i mozete da ih date...Svaki kupac plaća tako što zauzvrat daje ono ćega ima kod sebe u”višku”... Vi tražite ono što nemate a voleli bi ste da imate...možete se možda i nečega osloboditi, što vam predstavlja teret ali morate platiti time što ćete nešto dobro dati ili što ćete zauzvart primiti neki „teret” na sebe, za koji smatrate da ga možete „nositi

Porodični ručak: Uputstvo:”Predstavite onu scenu porodičnog ručka iz Vaše porodice,koja Vam prva spontano pada na pamet a koja se nekad u realnosti odigrala ili se nikada nije odigrala a voleli bi ste da ste je imali.Predstavite ličnosti iz te scene,koja se nekada desila ili se nikada nije desila, dajte im život, kao da u sada zaista tu”.Album sećanjaUputstvo:”Listajte svoj album sećanja zatvorenih očiju i „uhvatite” sliku koja Vam na trenutak duže stane pred očima. ”Predstavite sad tu sliku na psihodramskoj sceni”.Čamac za spasavanje:Uputstvo: „Desio se brodolom; u čamcu za spapsavanje je previše ljudi, potonuće svi, ukoliko neko iz njega ne izadje.Za takve hrabre,postoje pojasi za spasavanje;svako mora da kaže svoj razlog za o(p)stanak u čamcu.Grupa odlučuje o ostanku-izlasku iz čamca..Nikad napisano pismo(ocu,majci,partneru):Napišite pismo koje nikada nije napisano,osobi koja Vam je znacajna ili bila značajna, tako da o njoj i danas mislite.Oživite to pismo na psihodramskoj sceni.Predstavite osobu kojoj pišete pismo ali iz perioda kada ste bili u živom odnosu sa tom osobom.Recite toj osobi ono što do sada nikada u životu niste smeli, mogli,umeli ili hteli.Moje mesto u terapijskoj grupiPredstavite svoje vidjenje terapijske grupe u kojoj ste sada.Pokažite uz pomoć ćlanova grupe, gde vidite sebe u grupi.Pokažite kako vidite da Vas grupa vidi.Izbor i načini izbora protagoniste

Dogovor potencijalnih protagonista ispred grupe i direktora grupe.Ukoliko se postigne dogovor, onaj koji ispolji najveću želju za radom a ostali to prihvate postaje protagonista psihodrame.

A kcija u psihodrami -Ona je ujedno i najvažniji i vremenski najduži deo psihodramske senase.-Psihodramska akcija pokriva skoro polovinu vremena trajanja ukupne seanse. -To znači da traje sat do sat ipo vremena.Ona je jezgro i srž svake psihodramske seanse. *Završetak psihodramske akcije:-Po završenoj psihodramskoj akciji, scena se zatvara.-Protagonista, direktor i pomoćni ego-i, silaze sa scene, vraćaju se na svoja mesta u krug.-Drama je završena i njoj sledi podela osećanja ili sharing psihodramske seanse.

13. Filozofske osnove psihodrame i filozofije ljudskog susreta

Filozofske osnove psihodrameFilozofske osnove psihodrame,počivaju na elementima egzistencijalističke filozofije M.Bubera i njegovih sledbenika. Buber ističe Ja-Ti odnos, nasuprot Ja-To odnosu u susreta ljudskih bića.Moreno ovaj princip primenjuje na psihodramski terapijski rad u odnosu terapeut-direktor psihodrame i klijent-protagonista psihodrame. On ističe kategoriju odgovornosti čoveka za sopstveni život,shodno akcijama koje sprovodi ili ne sprovodi u njemu.OSNOVNI PRINCIPI PSIHODRAMEIz Morenovog filozofska gledišta koje je bazirano i na Aristotelovom shvatanju o univerzalijama, proizlazi dalja nadgradnja psihodramske teorije.

14. Potrebe i znacaj grupnog socijalnog rada sa starima

Starima je potrebno-Društvo njihovih godina-Dobro vodjenje-Veoma često pomoć centra za socijalni rad u vezi realizacije razlilčitih vrsta socijalne pomoći-Lekarska pomoć-Ali i neka vrsta socijalno-psihološkog vodjenja.

Grupni rad

-Je metoda izbora socijalno-psihološkog vodjenja starih.-Može se praktikovati na različitim mestima i voditi na različite načine.-U svetu se grupni rad praktikuje na odredjenim punktovima shodno proceni demografa, gde je koncentracija stare populacije visoka.

Setting u grupnom radu sa starima-Veoma je važan.-Poznato nam je da stari ljudi imaju svoj ritam:ustajanja, obedovanja, spavanja,odlaska u šetnju, večeravanja, uzimanja lekova, odlaska na spavanje.-Ritam je veoma važna stvar u životu svakog čoveka.Za staru osobu, posebno je važan.Kad izgubi ritam,stara osoba veoma brzo ulazi u stanje desihhronizacije psihičkih i fizičkih funkcija.-Brz put je nestanka, naporan put opstanka.

15. Gerontologija

Gerontologija je naučna disciplina koja izučava biološke procese starenja, fizička i psihička svojstva ostarelog organizma i psihološke i sociološke probleme starih osoba.

16. psihodraMSKI aspekti involucionog doba

Psihološki aspekti involucionog životnog doba-Veća učestalost nastanka psiholoških poremećaja u vezi je sa opštim telesnim promenama koje se dešavaju u to vreme.-Kod žena, involutivno doba započinje klimakterijumom,oko 45-50.te godine života.To je interval u kome dolazi do sniženja i konačnog prestanka endokrine funkcije jajnika.Poenta:žene više ne mogu da radjaju decu.U tom intervalu, različitog trajanja,odigrava se proces svojevrsnih bioloških promena u organizmu žene, posebno endokrinih funkcija. Bleuler smatra da je klimakterijum samo kraći period bioloških promena ili priprema za jedan drugi,duži životni period.“Normalna žena“je kaže Bleuler „ nakon menopauze još više nego dve decenije sposobna za stvaralački rad“.Prema tome, klimakterijum treba smatrati samo početnim relativno kratkim periodom involucionog životnog doba.-Slične promene,mada ne tako uočljive,zahvataju i muškarce,vremenski nešto kasnije, oko 50-55.te godine života.Taj interval, naziva se andropauzom.-Menopauza kod žene dešava se 5-10 godina ranije nego kod muškaraca.-To u priličnoj meri omogućava razumevanje toga šta se dešava sa parom vršnjaka, koji u različito vreme prolaze veoma teške periode i u fizičkom i psihološkom smislu a pri tom ne razumeju jedno drugog.To objašnjava i razvode brakova u tim godinama.Dešavaju se, sdve više...

17.Stresori psihodramskog socijalnog rada

Stresori psihosocijalnog reda u ovom životnom dobu imaju poseban značaj u povećanoj incidenciji duševnih poremećaja i bolesti.-Ekonomska kriza-Nezaposlena odrasla deca-Konfliktni interpersonalni odnosi na radnom mestu-Neadekvatan životni (stambeni)prostor bez ikakve nade da će bolje biti-Stari i bolesni roditelji-Neostvarenje nekih običnih ljudskih željaMoguće posledice-Veliki broj ovih opterećujućih socijalno-psiholoških situacija dovodi do neurotičnih poremećaja,-incidentnog, agresivnog,pa i prestupničkog ponašanja,-karakternih deformacija,-bolesnih reagovanja(bekstva u hroničnu zloupotrebu alkohola, samoubistvo i sl), psihotičnih reagovanja.

-Ovo mogu postati deklanširajuči činioci za razvoj larviranih dispozicija za depresiju i druge endogene psihoze .

18. Od cega zavisi pocetak procesa involucije

Kada u prosečnog čoveka počinje-”opadanje”?Obični ljudi “fiksirali” su 40.tu godinu kao prelomnu, kao konačni završetak mladosti i početak ulaska u životno doba koje ne retko nosi početak zdravstvenih problema.Postoji jedna šala u narodu koja kaže:”Ako imaš 40 i više godina, probudiš se ujutru i ništa ne boli, zapitaj se da li se živ”.-Većina organa i telesnih funkcija počinje da opada oko 45.te godine.-Neka funkcionalno važna tkiva svoje sposobnnosti i vitalnosti dostižu već na završetku embrionalnog razvoja, druga tek po ispunjenju polne zrelosti.-Dakle:unutar istog organizma,izmedju pojedinih tkiva postoje ogromne razlike.Da li organizam podjednako brzo stari?-Razlika u brzini kojom stare odredjena tkiva i organa nije ista.-Neki organi stare brže od drugih.-Svako tkivo ima svoj ritam, svoj biološki časovnik.Postoji na primer OGROMAN razmak od početka telesnog opadanja do otpočinjanja procesa psihičkog opadanja.Od čega sve zavisi početak procesa involucije?-Od individualne brzine starenja.-Od prosečnog trajanja životnog veka na prostorima gde osoba živi i gde su živeli njeni preci.-Od fiziološkog(primarnog) ali i-patološkog(sekundarnog) procesa starenja.Involucija počinje da prevladava nad procesima evolucije u periodu posle 45.te.godine.Prave posledice ove involucije počinju da se uočavaju tek posle 65.te godine života, nešto ranije ili nešto kasnije.JER! Postoje velike individualne razlike i odstupanja.Biološka faza involucije deli se u dva perioda : -Involutivni period(45-65).To je period pripreme organizma za senescenciju.-Senescentni period, od 65.te godine pa naviše.

19. Poceci rada sa psihozama

Individualni psihoterapijski tretmani psihoza-Frojd se u svom praktičnom radu dosta bavio psihozama.Pisao o nemogućnosti psihoterapije shizofrenije. Kao razlog navodio je da psihotični pacijent nije u stanju da razvije transfer.Ispoljio je razumevanje za psihotičnog pacijenta ali i jasno mišljenje da psihoterapija psihoza nije moguća.Psihotični pacijenti imaju svoj emotivni život veoma specifičan, shodno izmenjenosti njihovih emocija. Njihovi kontakti sa svetom oko sebe su izmenjeni. Transfer bitno drukčiji nego transfer u radu sa neurotičnim pacijentima.Melanija Klajn -mnogo je doprinela razumevanju psihotičnog pacijenta .-Bavila se analizom dečje igre-To joj poslužilo razumevanju psihotične regresije.-Kroz korišćenje mehanizama splittinga i projektivne identifikacije, dete razvija svoju psihu i unutrašnje reprezentacije dovoljno dobre dojke i dovoljno dobrog selfa ostaju sačuvane u njemu -Ako su projektivni procesi ekcesivno izraženi , unutrašnji svet fantazije i loših objekata stvara kaverne u majčinim grudima, koje u njegovom doživljaju postaju otrovne, opasne, loše.

-Klajnova razmatra paranoidno-shizoidnu organizacuju u razvoju psihe kao normalnu, razvojnu fazu deteta,na putu ka procesu dosezanja depresivne pozicije. nemogućnost da se dostigne stabilna depresivna pozicija, znači i :*nerazvijanje kapaciteta za osećanje krivice*stalnu ambivalenciju*nesposobnost da se stvori osećanje brige za sebe i druge*i teškoću da se stvore simboli* samim tim ne razvija se ni simboličko mišljenje. -To su glavni preduslovi za nastanak psihoze u kasnijem životu.-Postulira da se ego razvija veoma rano, u prvoj godini života, -te da psihozi treba prići na isti način kao i neurotičnom pacijentu, jer su oba poremećaja bazirana na istom jezgru.

Hana Segal -identifikuje problem jezika i mišljenja inherentnih u paranoidno-shizoidnom modelu organizacije ličnosti koji je takodje karakterističan za psihotične procese.-Ona je nazvala “simboličko izjednačavanje”. -Dakle to je izjednačavanje predmeta i onoga što on simboliše.Primer:Segalova opisiuje slučaj svog psihotičnog pacijenta-violiniste, koji je uništio svoju uspešnu karijeru.U svojoj bolesti koji nije mogao da razlikuje violinu kao falični simbol od stvari po sebi, odnosno penisa.Dok je svirao imao je jak osećaj stida da svi posmatraju njegovu mastrurbatornu aktivnost. Bion Ističe kao glavnu razliku izmedju psihotičnih i nepsihotičnih ličnosti „kontejning funkciju”.To je kapacitet ili nekapacitet ličnosti da unese u sebe i zadrži u sebi taj bezimeni nedostatak prisustva kontakta sa drugom osobom , (prvobitno majkom).

Pol Federn - jedan od utemeljivača ego-psihologije -razvio svoj terapijski metod u lečenju shizofrenije.-ukazao na to da psihotični mogu da razviju transfer, ali se isti kvalitativno bitno razlikuje od neurotičnog transfera. -Sa neurotičnima, cilj psihoterapijskog rada razrešenje transfera,-U radu sa psihozama, terapeut ne treba da razrešava transfer. -Iskustvo dobrog transfera pacijenta sa terapeutom, postaje glavna veza pacijenta sa realitetom. -Terapeut treba da jača ego svog psihotičnog pacijenta a ne da traži njegove nesvesne sadržaje .

-bio entuzijasta u radu sa psihozama -sugeriše da potiskivanje treba ohrabrivati kod psihotičnog pacijenta -boriti se protiv regresivnih tendencija.-Takodje ukazuje i na značaj pomoćnika, saveznika u lečenju psihotičnog pacijenta, iz kruga pacijentove najbliže porodice.-Cilj:smanjenje distorzije realnosti. Sаliivan -teorija interpersonalnih odnosa,-shizofrenija kao težak poremećaj na polju interpersonalnih odnosa.-Cilj:smanjenje njihovih disocijacija a preko boljeg interperosnalnog prilagodjavanja.-Ističe da je uradu sa psihotičnima veoma značajan i socijalno-psihijatrijski program. -uvodi socijalne radnike u rad sa psihotičnima

John Rosen -uporedjuje psihozu sa snom,gde je činjenica da isti mehanizmi-primarnog procesa dominiraju i mehanizmom rada sna kao i psihotičnim pacijentom.-Cilj rada po Rosenu sa psihotičnim jeste da se pacijent “probudi” a interpretacijama skidamo “masku” pacijenta.

20. Klasicni psihijatrijski pristup u radu sa psihozama

*Klasični psihijatrijski:-duge hospitaliacije sa razvijanjem hospitalizma, -zavisni pacijenti kojima institucija postaje kuća, -Vlast osoblja-Izolacija od sredine i društva

-Specifna klima zatvorene institucije21. Koncepcija Revoling door u radu sa psihozama - vrata koja se okrecu

*KONCEPCIJA -“Revolving Door” (vrata koja se okrecu)-Drugačija atmosfera, sa kraćim hospitalizacijama-Što brže vraćanje pacijenata u socijalnu sredinu-Akcenat na produženom ambulantnom tretmanu-Ne podržava se zavisnost već samostalnost-Akcenat na uvidu u sopstevnu bolest, prihvatanju sebe sa bolešću i poboljšanjem kvaliteta življenja.

22. razumevanje psihoza na osnovu terapisjske price Mahmana Bratzlava

Razumevanje psihozaJednom davno, živeo je princ, koji je uobrazio da je postao pevac.Skinuo je svu odeću sa sebe, odskakutao je ispod stola gde je stalno boravio i jeo samo zrnevlje.Otac kralj, zvao je mnoge doktore,ali nijedan od njih nije uspeo da ga izleči.Tada se pojavio jedan mudar čovek, koji ne obeća izlečenje ali koji je verovao u mogućnost promene.Ušao je u sobu i video čoveka-pevca,kako kljuca zrnevlje, ispod stola.Princ ga nije opažao.Čovek je skinuo svu odeću sa sebe i otišao ispod stola, te je i sam počeo isto da radi.Tada ga princ začudjeno upita:»Šta ti radiš ovde?», na šta je čovek odgovorio pitanjem:» A ti» ? «Ma, ja sam pevac, odgovori princ».»Pa i ja sam, odgovori čovek.Posle nekog vremena,oni se združiše.Kada je čovek osetio da je princ stekao u njega poverenje, on obuče svoje odelo.Princ je bio zapanjen i upitao ga je:»Jesi li lud? Ti pokušavaš da budeš čovek, zaborvljaš, ko si».Mudar čovek odgovori:»Ne smeš verovati da je pevac koji je obučen kao čovek prestao da bude dobar pevac».Princ je razmislio za trenutak i onda se odenuo.Posle nekog vremena, mudar čovek je stavio hranu na sto.Ponovila se ista reakcija ali princ je ipak počeo jesti za stolom.Konačno, čovek se počeo šetati po sobi.To je i princ učinio.Na kraju čovek reče:»Zapamti, možeš učiniti bilo šta., kao čovek na ovom svetu a da opet ostaneš ono što jesi-pevac».Princ je razmislio i prihvatio svoj život –kao čovek.Grupni psihodramski rad sa psihozama-Ulaženjem u ulogu psihotičnog bolesnika, identifikacijom sa njim, kroz potpunu empatiju i prihvatanje, bez rezerve i straha a uz vrlo očuvan kontakt sa sopstvenim opservirajućim egom i realnošću, mudar čovek je sebi dozvolio spontanu regresiju, kako bi izveo svog pacijenta iz psihotičnog ponašanja i doveo ga u kontakt sa realnošću.To znači da je on izlečio pacijentovu psihozu ali je očigledno da je ovaj gledajući njega a zahvaljajući kontaktu koji je čovek uspostavio sa njime, počeo da se ponaša primerenije realnosti.

23. 3 koraka u lecenju psihoza

Bazična metoda psihodrame jeste metoda zamene uloga. -Prvi korak, u lečenju jeste izaći iz fiksirane, rigidne uloge, bilo da je ona produkt psihotične distorzije realnosti, straha ili nečeg drugog.-Drugi korak je biti u ulozi druge osobe.

-Treći jeste videti sebe u drugom

24. Zajednicke karakteristike svih pristupa u radu sa psihoticnima Ono što je zajedničko za sve psihoterapijske pristupe psihotičnima je:

-aktivniji i direktivniji stav terapeuta nego u radu sa neurotičnim pacijentima, -stavljanje akcenta ne samo na verbalno nego i neverbalno ponašanje,-rad na prihvatanju od strane pacijenta njegove psihoze kao bolesti koja treba da se leči -postepeno razvijanje specifičnog odnosa prema bolesti

-rad na transferu ali na specifičan način, -stalna kontrola kontranssfera terapeuta, sa pažnjom neuletanja u zamke projektivne identifikacije i masivnih projekcija.-rad na praktičnim bihevijoralno socijalnim komponentama koj koriguju njegovo socijalno funkcinisanje a u cilju bolje socijalne adapatcije pacijenta.

25. Prednosti grupnog rada u radu sa psihoticnima

26. Osnovne postavke TR u radu sa psihoticnima

Terapijska zajednica-Na odeljenju gde se leče psihoze odvija se 1 x nedeljno.-Prisutni su svi članovi te smene i svi pacijenti.-Predsednik TZ uvek je izabrani pacijent, do strane ostalih, menja se mesečno.-TZ je uvek burna.-Često ima ispada, svadja, ponekad pretnji i fizičkom agresijom.-TZ psihotičnim pacijentima je Jako je važna.-Imaju doživljaj da su uvaženi-Da se pitaju i imaju ljudskih prava.-Da nešto rade.-Da aktivno učestvuju u svom lečenju.

27. Psihijatrijski pacijent i njegova porodica

PorodicaIma ogroman značaj u prevenciji duševnih poremećaja, u unapredjenju mentalnog zdravlja dece ali ona može biti i uzorok nastanka duševnih poremećaja njenih članova a posebno dece koja se u njoj razvijaju i rastu.Cilj socijalnog rada i socijalne politike u radu sa porodicom je:-Preventivne mere u zaštiti „rizičnih“ porodica,-Terapijske mere u vidu raznih intervencija.-Grupni socijalni rad je metoda izbora za najveći broj slučajeva kada je porodici potrebna pomoć.-Socijalni grupni rad mora uzimati u obzir uzrast članova porodice, posebno eventualno mentalno obolelih članova.Psihijatrijski pacijent i nj.porodica-Poznata stvar:dijagnostikovanje(na vreme) duševnog poremećaja mnogo zavisi od porodice.-Pravovremeno lečenje jako bitno za :tok i ishod psihijatrijske bolesti.-Neophodan:rad sa porodicom.Porodica kao mogući izvor duševne bolesti-Važan etiološki činilac-Znamo da duševna bolest uvek ima:biopsihosocijalno poreklo.

*Šta to znači?Neko npr. Nosi u genomu duševni poremećaj. Kod nekoga se isti u životu pojavi, tj. Realizuje kod nekoga ne.Od čega to zavisi?- Od uslova odrastanja deteta u datoj porodici.-Od društvene zajednice u kojoj ta porodica pripada.-Od obrazaca i načina komunikacije u porodici.-Od načina emotivne komunikacije u porodicil.-Od toga kako, na koji način je ta porodica integrisana u društvo i-Tretmana te porodice od strane društva.

28. Mesto i uloga socijalnog radnika u odnosu sa porodicom

Mesto socijalnih radnika -Pre svega u primarnoj prevenciji poremećaja-Dijagnostikovanju dece iz ovakvih porodica i-Ulaska u ovakve porodice i rada sa njima.-Još uvek-dok se nešto ne dogodi, često ne znamo šta se u porodici dogadja.Rad sa porodicom-Svo vreme hospitalizacije pacijenta neophodna ali i-Po izlasku pacijenta iz bolnice.-Činjenica je da osim pacijenta koji je lečen:najverovatnije u porodici postoji još neko ko ima duševne smetnje ili upadljiva ponašanja-Pitanje je kako je i ranije bila organizovana porodica-Da li će biti portrebna spoljnja pomoć u ponovnoj integraciji porodice.Opasnost dugih hospitalizacija-Mogućnost nstanka“socijalne smrti“ pacijenta-Zanimanje porodice za obolelog člana jako opadne-Porodica odustvom tog člana doživi emocionalno rasterećenje.-Ako je to supružnik, ne retko teži se razvodu-Ako je dete u pitanju onda to integriše ili dezintegriše roditelje-Bitno je da li u porodici ima još dece...i kako i koliko je eventualno drugo dete upoznato sa suštinom.Naš zadatak-Omogućiti porodici psihijatrijski obolelog člana da prihvati boelst svoga člana-Raditi na savladavanju otpora prema oblelom članu, -Što sa pojedinim članovima porodice-Što sa celom porodicom.-Planski podupirati i jačati porodične veze i odgovbornosti.-Pacijent sam teško da može živeti bez podrške porodice.-Uključivanje pacijentove porodice-Uvek porodicu ukljućiti u saradnju ako je član porodice hospitalizovan-Sprečiti da se kontakti prekinu-Početne kontakte sa porodicom činiti odmah Tada je naš mogući uticaj na porodicvu najjači-Ponekad se ustanovi da je pacijent samo“izabrani ambasador“ obolele porodice i da je pomoć potrebna više porodici nego pojedincu.

29. Razlozi zbog kojih je grupni rad metoda

30. Indikacije za grupni socijalni rad VS indikacije za psihoterapski tretman AD 31. Problemi granica u grupnom radu sa adolescentima32. 3 podrucja teskoca u radu sa adolescentima33. Strucna pomoc roditeljima dece koja su ukljucena u tretman34. Adolescencija kao kriticni period za nastanak psihoze

Аадолесцеција – 5 животна криза, период преласка из детињства у одрасло доба, За здраву, одраслу личност је од највећег значаја оно што се дешава током овог периода Активирајући чинилац при обликовању идентитета је Его:“ЈА САМ ОНО ШТО САМ!”Најбурнији период у животу јер се у њему преламају сви проблеми и сва и добра и лоша решења из ранијих животних фаза.

Али, терет неразрешених претходних криза може обележити овај период. Прва развојна криза: перманентна тенденција трагања за људима којима се може веровати и проблем преокупираности тиме шта су у очима других. Друга развојна криза: перманентна жеља да се самосталноодлучује уз, развојно, ометајући страх од наметања туђих жеља и активности. Трећа развојна криза: потреба за неограниченим маштањем, али и осећај кривице због великих амбиција. Четвртаразвојна криза: нереална, жеља за великм животним постигнућимапри чему садржај постигнућа није увек повезано са питањем зараде и статуса.