Godi

na II

Broj

91.

feb

ruar

200

6.ce

na 1

00 d

inar

a1,

20ev

rawww.od

bran

a.mod

.gov.yu

I n t e r v j u

FINANSIRAWE VOJSKEALEKSANDAR STOJANOVI]na~elnik Uprave za finansije i buxet

DEVET DECENIJA OD SRPSKE GOLGOTE

ALEKSANDAR STOJANOVI]na~elnik Uprave za finansije i buxet

I n t e r v j u

U p o s e t iU p o s e t i

FINANSIRAWE VOJSKE

VOJNI ARHIV

NA IVICIOPSTANKANA IVICIOPSTANKA

DEVETSTOJIQKOVI]A

DEVETSTOJIQKOVI]A

VOJNI ARHIV

P r i l o gP r i l o g

DEVET DECENIJA OD SRPSKE GOLGOTE

Pro{lo je 127 godina otkakoje objavqen prvi broj lista

“Ratnik”, prete~e vojne{tampe na na{im prostorima,

u kome se negde nalaze ikoreni na{e novine,magazina “Odbrana”.

Povodom te godi{wice, kako to ve} tradicija nala`e,

24. januara, u prisustvubrojnih gostiju i uz zna~ajnu

medijsku pa`wu predstavqenisu oni koji su u protekloj

godini najvi{e doprineli dalist “Vojska”, a sada magazin

“Odbrana” bude boqi,sadr`ajniji i ~itaniji,

a predstavqeni su i sportistiu Vojsci SCG, koji su svojim

rezultatima obele`ili 2005. godinu.

1. februar 2006.

TRAG U VRE

O B E L E @ E N D A N N I C “ V O J S K A ”

Reprezentacija VSCG u vojnom pentatlonu, najuspe{nija ekipa u 2005. godini

MENU

– 2 4 . J A N U A R

Na~elnik G[ VSCGgeneral-potpukovnikQubi{a Joki} srda~noje ~estitao desetaru pougovoru Goranu ^egarutitulu sportiste Vojskeu 2005. godini

Kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi}, na~elnik Uprave za odnose sa javno{}u,uru~io je priznawe novinaru godine kapetanu I klase Vladimiru Po~u~u

Imaju}i u vidu slo`enost i zahtevnost temakojima se bavio, upornost i istrajnost uprikupqawu informacija, ali i na~in nakoji je oblikovao svoje tekstove, za naju-spe{nijeg novinara u 2005. godini kolegi-

jum glavnog i odgovornog urednika proglasio jekapetana prve klase Vladimira Po~u~a. Bez ob-zira na to {to je re~ o jednom od najmla|ih ~la-nova Redakcije, na{ kolega se krajwe profesi-onalno uhvatio u ko{tac sa veoma te{kim tema-ma koje nam je stvarnost nametnula. Pisao je onovinama u na{im elitnim sastavima, protiv-teroristi~kom odredu “Kobre” i 72. specijal-noj brigadi, ali i o aktivnostima drugih jedini-ca i ustanova Vojske. Wegov osobeni stil i ana-liti~nost najvi{e su do{li do izra`aja u naj-slo`enijim novinarskim formama, kao {to su~lanak i komentar. Tekstovi Vladimira Po~u~au magazinu “Odbrana”, posebno oni iz rubrike“Dosije” o stambenim aferama u Vojsci, izaz-vali su {iru pa`wu javnosti.

Za najuspe{nijeg saradnika lista “Vojska”i magazina “Odbrana” u 2005. godini progla-{en je Budimir M. Popadi}, penzionisani pot-pukovnik, dopisnik iz Novog Sada. Samo u pro-tekloj godini on je objavio oko 60 priloga o lo-gorovawima, ve`bama i ga|awima jedinica No-

vosadskog korpusa, ali i drugih sastava VSCG uNovom Sadu i ostalim garnizonima u Vojvodi-ni. Izve{tavao je sa karaula i podru~ja ugro-`enih pro{logodi{wim poplavama u sredwemBanatu. Na na{im stranicama na{li su se i we-govi zapisi sa lica mesta o podvizima vojnika istare{ina prilikom ga{ewa po`ara u konakufru{kogorskog manastira Rakovac i spasavawudece iz jezera u Zrewaninu.

Specijalno priznawe za seriju priloga oratovima u senci, koji su pro{le godine iz bro-ja u broj objavqivani u listu “Vojska”, dodeqe-no je kapetanu prve klase mr Slavi{i Vla~i}u.

Izme|u trinaest objavqenih naslova u2005. godini, Kolegijum na~elnika ustanove od-lu~io je da za kwigu godine proglasi monogra-

fiju “204. lova~ki avijacijski puk”, ~iji su auto-ri major Sa{a Oluji}, pilot, stariji vodnik Go-ran Anti} i publicista dr Bojan Dimitrijevi}.To nadahnuto {tivo predstavqa razvoj vojnog va-zduhoplovstva Srbije i Crne Gore od nastankado dana{wih dana.

Tom prilikom najuspe{nijim sportistima u2005. godini u Vojsci Srbije i Crne Gore uru-~eni su pehari i priznawa. @iri kojim je pred-sedavao na{ poznati odbojka{ @eqko Tanasko-vi} odlu~io je da za najuspe{niju ekipu u 2005.godini proglasi Reprezentaciju VSCG u vojnompentatlonu, a za najboqeg pojedinca desetarapo ugovoru Gorana ^egara, maratonca. Speci-jalno priznawe za doprinos razvoju sporta i zaosvojeno tre}e mesto na Svetskom prvenstvu urvawu za veterane, koje je odr`ano pro{le go-dine u Beogradu, dodeqeno je pukovniku RajkuBalti}u. Za najuspe{nijeg veterana progla{enaje atleti~arka Sne`ana Stan~eti}, a za naju-spe{nijeg mladog sportistu u~enik Vojne gimna-zije Stevan Mijailovi}. Posebno priznawe do-deqeno je @enskoj ekipi VCSG u streqa{tvu, ~i-je su ~lanice tokom protekle godine ostvarilezavidne rezultate. Sowa SAVI]

Snimili: Goran STANKOVI],Darimir BANDA i Zvonko PERGE

POSLOVNI PRIJATEQIAkciju ”Izbor sportiste godine VSCG u

2005” i obele`avawe Dana NIC ”Vojska” po-mogli su ”Po{tanska {tedionica” AD (general-ni pokroviteq), ”Politika” AD, Vojna {tampa-rija Beograd, Vojna akademija, Vojno odmarali-{te ”Tara”, Hotel ”Breza”, Vrwa~ka Bawa, Voj-no odmarali{te ”Valdanos”, ”Zorasport”, Be-ograd i ”YU marketing pres”, Beograd.

4

Obele`en Dan NIC "Vojska" - 24. januarTRAG U VREMENU 2Te{ka `eqezni~ka nesre}a na pruzi Beograd-BarDAN STRAVE I SMRTI 6Zamenik na~elnika General{taba general-major Zdravko Pono{ u 37. motorizovanoj brigadiU SUSRET PROBLEMIMA 9

INTERVJU

Mr Aleksandar Stojanovi}, na~elnik Uprave za finansije i buxetSTABILIZACIJA SISTEMAFINANSIRAWA 12Zakopano vojni~ko blagoOKREPQEWE SIROMA[NOG RASIPNIKA 17

TEMA

Obuka u Vojsci Srbije i Crne GorePRILAGO\AVAWE MODERNIM STANDARDIMA 20U nizu stambenih neprilika NA POLA KORAKA DO KORAKA 25

ODBRANA

Sto trideset godina Vojnogeografskog institutaOFICIR I KARTA 26Povodom spekulacija o nabavci izraelske pu{keOPREDEQEWE ZA DOMA]E PROIZVO\A^E 30

SA

DR

@A

J

20

Prvi vojni list u Srbiji ”Ratnik” iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Na~elnik NIC ”VOJSKA”Zvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog i odgovornog urednika Radenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog i odgovornog urednikaDragana Markovi}REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Nada Milo{evi}, Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, Radojka Marinkovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, dr Svetozar Radi{i}, dr Dragan Simeunovi} Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada StankovskiTELEFONINa~elnik 3201-079; 23-079 Glavni i odgovorni urednik 3201-809; 23-809Zamenik glavnog urednika 3201-808; 23-808Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547Sekretar redakcije 3201-078; 23-078Redakcija 3201-810; 23-810; 3201-576; 23-576Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443 Marketing 3201-765; 23-765Pretplata 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19po{t.pr. 06-1015e-mmailodbrana@beotel.yuredakcija@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC ”Vojska”PretplataZa pripadnike MO i VSCG preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC ”Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

Snim

io Z

vonk

o PE

RGE

1. februar 2006.

33

N

PRILOG

DEVET DECENIJA OD SRPSKE GOLGOTEVASKRS NARODA I VOJSKE 33

Vojni arhivNA IVICI OPSTANKA 54

Porodica pilota Zorana Stojiqkovi}a DOKAZ VERE U NAROD 60

TEHNIKA

Modernizacija doma}e haubice ADUT ZA SVETSKO TR@I[TE 64

KULTURA

Zadu`bine u BeograduNISU SVI TRGOVCI MLETA^KI 66

FEQTON

Doktor Rodolf Ar~ibald Rajs i srpski narod 1914-1929. (2)U NI[U SA PA[I]EM: KA@ITE SVETU... 72

Svetosavska besedaPUTOVO\I SRPSKOG NARODA 74

PLIVAWE ZA BOGOJAVQENSKI KRST 76

Jelena Isinbajeva, u trci sa rekordimaUMETNOST PRESKAKAWA LETVICE 77

54

RE^ UREDNIKA

5

BUXETaj~e{}e pomiwani problem u vezi sa sistemom odbra-ne, ve} dugo godina, jeste nedostatak finansijskih sred-stava ne samo za poboq{awe `ivotnog standarda pri-padnika VSCG, modernizaciju naoru`awa i vojne opre-me i reformske procese ve} i za obezbe|ewe elemen-tarnih potreba za `ivot i rad. Finansisti se dovijaju kako znaju i umeju da nekako sasta-

ve kraj s krajem, ali im, bar do sada, to nije polazilo za ru-kom, ne zbog toga {to nisu znali kako nego zbog toga {to nisuimali ~ime. Guber je uvek ostajao kra}i za nekoliko milijar-di dinara takozvanih ”prenetih obaveza” koje se iz godine ugodinu prelivaju i stalno nas dr`e daleko od pozitivne nule.

To je specifikum na{eg finansijskog sistema koji nika-ko ne uspevamo da uskladimo sa dostignu}ima i standardimamodernog sveta gde je novac realna a ne virtuelna kategori-ja. Da li }e to po}i za rukom Upravi za finansije i buxetMinistarstva odbrane pokaza}e vreme. Namere ~elnih qu-di Uprave da se sistem finansirawa odbrane zemqe stabi-lizuje i da se kona~no prestane sa praksom ad-hok buxetira-wa su ozbiqne. Reda u tom sistemu mora da bude, a kako seplaniraju buxetski rashodi i tro{i onoliko koliko se imamoramo da nau~imo.

To sigurno ne}e biti lako. Ima se malo, i svake godinenekako sve mawe, mada matematika govori druga~ije. O~eki-vane blagodeti reformskih procesa u vidu poboq{awa `i-votnog standarda pripadnici VSCG jo{ nisu osetili. Da li}e to opredeqewe i daqe ostati samo mrtvo slovo na papi-ru vide}emo.

Najugro`enija, ali i najmasovnija kategorija koja zavi-si od vojnog buxeta ipak su vojni penzioneri. Oni penzioni-sani do avgusta 2004. godine dobili su dodatnu zanimacijuposle usvajawa Uredbe kojom je promewen penzioni osnov.Pravo na dodatnih 340 bodova i eventualno na jo{ osam ili16 odsto pove}awa, u zavisnosti od du`nosti koju su oba-vqali pre penzionisawa, nisu ostvarili. A kada }e, ne znase. Oni penzionisani kasnije nemaju tih problema. Nije imsve potaman, ali penzija je koliko-toliko ve}a. Uredba, ko-ja je uvela drugi ar{in za tre}e doba, nalazi se na ocenizakonitosti. Ministarstva finansija je osporava jer biwenim sprovo|ewem navodno do{lo do kr{ewa zakonskihodredbi ali i do neplaniranog zahvatawa u buxet, jer sred-stva za tu namenu nisu odobrena.

Pare za plate i penzije su obezbe|ene, a pove}awu semo`emo nadati samo u visini inflacije. Tek 2007. je godinanade. A do tada, daj {ta da{. Kad bi bar dnevnice, putni tro-{kovi i druge naknade stizale na vreme. Ne daj bo`e da ihukinu, govore mnogi kojima je to jedina nada da }e se nekakoraskusurati sa gazdaricama za kiriju, naravno ako ih str-pqewe ne izda u i{~ekivawu pripadaju}eg UTS-a. Neka. Na-vikli smo na platu van zakona pa i na odbranu o svom tro-{ku.

1. februar 2006.6

TE[KA @EQEZNI^KANESRE]A NA PRUZI BEOGRAD–BAR

DANSTRAVE I SMRTI

Kompozicija od ~etiri vagona putni~kog voza 6103, koji je saobra}ao na relacijiBijelo Poqe-Podgorica, 23. januara u 16.03 ~asa iskliznula je iz {ina i survala se u provaliju u mestu Bio~e nadomak Podgorice. Krvavi bilans nesre}e je 46 poginulih putnika, me|u wima i {estoro djece. Od preko 200 povrije|enih, 75 je mla|e od 16 godina. U spasavawu su u~estvovale specijalne jedinice MUP-a Crne Gore, pripadnici specijalnih jedinica VSCG, vatrogasci i gra|ani. Izuzetnu po`rtvovanost iskazali su zdravstveni radnici.

Nesre}a se dogodila kada je putni~ki elektromotorni voz iskliznuo iz{ina i sletio u provaliju duboku oko 30 metara. A onda je nastala dra-ma. ^etiri vagona, u kojima je bilo oko 250 putnika, pretvorila su se ugomile gvo`|a iz kojih su se ~uli vrisci i jauci povrije|enih putnika. Na vijest o tragediji u kawonu Mora~e brzo se reagovalo. Spasila~keekipe Hitne pomo}i, Specijalne jedinice MUP-a CG, VSCG i Vatrogasna

jedinica odmah su stupili u akciju spasavawa. U tom su im znatno pomogli i gra-|ani Bio~e, koji su se prvi na{li me|u povrije|enim. Sve se radilo brzo iefikasno. Na nesre}u, za poginule je sve bilo kasno, ali su se povrije|enimblagovremeno pru`ili pomo} i spas, uprkos nevremenu koje je toga dana zahva-tilo kawon Mora~e. Niska temperatura, kao nijedan dan prije u toj godini,hladan olujni vjetar i te{ko pristupa~an teren, a i slaba vidqivost koja se sasmirajem dana pove}avala, bili su najve}i protivnici spasiocima.

Osobqe Klini~ko-bolni~kog Centra u Podgorici, domova zdravqa iVojnomedicinskog centra brzo je reagovalo u prihvatu povrije|enih i pru-`awu potrebne medicinske pomo}i. Za mawe od dva sata svi povrije|enibili su zbrinuti u zdravstvenim ustanovama. Brzina i efikasnost u izvo|e-wu akcije pokazala je da je medicinska slu`ba u Crnoj Gori dobro organizo-vana i stru~na, a da ne govorimo o spasila~kim ekipama MUP-a, VSCG i va-trogasaca.

Kao i uvijek kada je trebalo, pripadnici VSCG i ovoga puta su svojimdjelom i ~iwewem pokazali i potvrdili da su u slu`bi naroda. O anga`o-vawu pripadnika Podgori~kog korpusa i wihovom u~e{}u u spasavawupovrije|enih i izvla~ewu postradalih u te{koj i nezapam}enoj `eqezni~-koj tragediji u Crnoj Gori, razgovarali smo sa pukovnikom ^edomirom Ma-rinovi}em, na~elnikom Odeqewa za qudske resurse u Komandi Podgori~-kog korpusa.

– O nesre}i smo obavije{teni u 16 ~asova i 10 minuta. Zna~i samosedam minuta poslije doga|aja. Odmah smo anga`ovali specijalne jedini-

SA LICA MESTA

7

ce, bataqon vojne policije i bataqon za specijalna dejstva iuputili ih na mjesto nesre}e. U roku od oko 40 minuta na li-cu mjesta je bilo oko 50 pripadnika Vojske iz Podgori~kogkorpusa, oficira, podoficira i vojnika po ugovoru, sa od-re|enom logisti~kom podr{kom, nosilima, }ebadima, u`adi-ma i drugom opremom. Potom smo anga`ovali i pripadnikedrugih jedinica i za nepun sat na mjestu nesre}e bilo je oko150 na{ih pripadnika, me|u wima i devet zdravstvenih rad-nika, pet qekara i ~etiri medicinska tehni~ara. ^im je sa-znao za nesre}u, komandant Korpusa je po{ao na lice mjesta,a najodgovornije starje{ine su bile na svojim radnim mjesti-ma. Isto su tako uradili i komandanti i starje{ine u pot~i-wenim jedinicama. Svi su oni bili na radnim mjestima u ka-sarnama i odatle su rukovodili i usmjeravali rad spasila~-kih ekipa. I u Vojnomedicinskom centru sve je bilo spremnoza prihvat povrije|enih. Mislim da je u~iweno sve {to semoglo u tom trenutku. Sama akcija izvla~ewa rawenih i une-sre}enih i wihov transport do zdravstvenih ustanova prote-kli su veoma efikasno.

Pukovnik Marinovi} isti~e i brzo reagovawe na apelZavoda za transfuziju krvi. Za veoma kratko vrijeme 173pripadnika Vojske bila su spremna da daju krv.

Krvavi bilans nesre}e je 46 poginulih putnika, me|u wi-ma i {estoro djece. Od preko 200 povrije|enih, 75 je mla|eod 16 godina.

NAJTE@A NESRE]ATragedija koja se desila 23. januara na pruzi Beo-

grad–Bar, kod Bio~a nadomak Podgorice, najte`a je u posqed-wih 10 godina na prugama Srbije i Crne Gore. U Srbiji je usedam `eqezni~kih udesa poginulo osam lica, a 52 su povri-je|ena. Pro{le godine na pruzi Podgorica–Beograd, izme|uLutova i Trebje{ice teretni voz je izletio iz {ina i pao uprovaliju. Tada je poginuo ma{inovo|a, a jedno lice je povri-je|eno.

Sni

mio

Sav

o P

RELE

VI]

1. februar 2006.8

Poslije identifikacije, a u sarad-wi sa kriznim {tabom i sa predsjedni-cima op{tina, Vojska je organizovalaprevoz poginulih.

Crna Gora je u tuzi i bolu. BijeloPoqe `ali svojih 20 gra|ana, Podgo-rica 18. @ale i Bar, Nik{i}, Mojko-vac, Berane… @ali sav crnogorski na-rod, jer je muka zajedni~ka i bol isti.

Humanost je opet do{la do izra`a-ja. Kako to re~e predsjednik dr`avnezajednice SCG Svetozar Marovi} pri-likom posjete povrije|enim u Klini~komcentru: “Sad je najva`nije da do krajapomognemo onima kojima je pomo} po-trebna. Moram priznati da mi u CrnojGori pripadamo nekom narodu iz gr~kihtragedija. Uvijek smo najboqi kad je naj-te`e. Tako je bilo i ovog puta”.

Slobodan VU^INI]Foto FONET

JUNA[TVO VODN IKA GORANA FILURIJE

Za primjerno anga`ovawe i nesebi~no po`rtvovawe prilikom spasavawa po-vrije|enih ministar odbrane je vanredno unaprijedio dvojicu podoficira, a jo{10 pripadnika Vojske je pohvaqeno.

Vanredno je unaprije|en stariji vodnik Ranko Golubovi} iz bataqona vojnepolicije Podgori~kog korpusa, za inicijativnost, po`rtvovanost i hrabrost u ak-ciji izvla~ewa poginulih i pru`awu pomo}i povrije|enim.

Vodnik prve klase Goran Filurija tako|e je vanredno unaprije|en. On je, ia-ko i sam povrije|en, iz smrskanog vagona izvukao troje djece. Trenutno se mladiKragujev~anin na slu`bi u Baru oporavqa od zadobijenih povreda u VMC u Podgo-rici. Evo wegovog vi|ewa nemilog doga|aja.

– U drugom vagonu, gde sam bio, bilo je mnogo studenata i male dece. Posledrugog zaustavqawa, kad smo krenuli, neko je povikao da nema ma{inovo|e. Na-stao je tajac, muk. Voz je ubrzavao sve vi{e. Sa jo{ dva ~oveka povukao sam ko~ni-cu s namerom da zaustavimo voz. Nismo uspeli, a onda je po~elo prevrtawe. Sve seodigralo brzo. Kad smo se zaustavili pla{io sam se da koga ne zgazim. Bio je tostra{an prizor. Ja sam nogom razbio prozor i odmah je jedna devojka iza{la izvagona, pla~u}i je zvala drugaricu. Ja sam u tom trenutku izvukao jednu devoj~icu,~ini mi se da je rekla da se preziva [ebek. Onda sam vidio drugu devoj~icu od okoosam godina. Bili su joj krvavi dlanovi i bila je bosa. I wu sam izvukao. Ona jeplakala i zvala brata Vasilija. Ne znam kako, ali uspeo sam i wega da izvu~em. Ion je bio krvav i bos. Jednog starca sam ogrnuo nekom jaknom, jer je on nemo}nozvao neku `enu. Tek tada sam po~eo da ose}am bolove u grudima. Ugruvao sam se imalo sam izgreban po licu i ruci. No, sve je dobro, brzo }e pro}i – ka`e taj hra-bri ~ovjek, skroman i odva`an.

VOJSKA PRIKUPQA POMO] ZA PORODICE NASTRADALIH

Uprava za qudske resurse General{taba VSCG pokrenu-la je akciju za prikupqawe dobrovoqnih nov~anih prilogaza porodice nastradalih putnika u `elezni~koj nesre}i uCrnoj Gori.

Pomo} }e se prikupqati na nivou operativnih sastava,organizacija i ustanova Ministarstva odbrane i Vojske Sr-bije i Crne Gore do 15. februara, kada }e biti dostavqenaOdseku za op{te poslove Uprave za qudske resurse G[VSCG (telefon 29-437).

Celokupni iznos prikupqene pomo}i bi}e upla}en naotvoreni `iro-ra~un za pomo} unesre}enim porodicama.

SA LICA MESTA

9

preko Mokre gore, u ve}em delu oblasti sa druge strane linije ̀ ivisrpsko stanovni{tvo pa nema oru`anih provokacija.

Komandir baze ”Rudnica“ kapetan Vladeta Bori~i} naglasioje da su jednovremene patrole sa snagama Kfora doprinele boqemme|usobnom razumevawu i saradwi.

– Razmenom informacija o situaciji na terenu postignuta jeve}a bezbednost gra|ana, ali i vojnika, i izbegnute su mogu}no-sti za incidente do kojih mo`e do}i zbog slabe komunikacije - rekao je on.

Prema re~ima komandira, oficiri, podoficiri i vojnici pougovoru anga`uju se u patrolama i zasedama dok su vojnici na re-dovnom odslu`ewu vojnog roka iskqu~ivo stra`ari na samoj bazi, iizjasnili su se dobrovoqno da `ele da ostanu na tom zadatku.

U kasarni u Novom Pazaru general Pono{ obi{ao je novoi-zgra|ene objekte u kojima je sme{ten mehanizovani bataqon 37. mo-torizovane brigade i uverio se da vojnici te jedinice imaju povoq-ne uslove za `ivot i rad. Prema oceni doma}ina, model izgradweobjekata koji je primewen u novopazarskoj kasarni vrlo je uspe{ani mogao bi se iskoristiti i na drugim mestima.

Na kraju posete zamenik na~elnika General{taba rekao je daje sagledavawe konkretnih problema sa kojima se jedinice svako-dnevno sre}u u radu jedini na~in da se do|e do ispravnih re{ewapomo}u kojih u procesu reforme mo`emo stvoriti vojsku primerenupotrebama i mogu}nostima dr`ave.

Gospo|a Samarxi}-Markovi} i gospodin Jefti} istakli su dasu veoma zadovoqni {to su u neposrednom kontaktu sa pripadnici-ma 37. motorizovane brigade sagledali uslove u kojima ̀ ive i radepripadnici Vojske {to }e im pomo}i da boqe argumentuju predlogeza preduzimawe mera u nadle`nosti sektora kojima rukovode.

Aleksandar ANTI]

ZAMENIK NA^ELNIKAGENERAL[TABAGENERAL-MAJOR ZDRAVKO PONO[ U 37. MOTORIZOVANOJ BRIGADIU SUSRET

PROBLEMIMASagledavawe konkretnih problemasa kojima se jedinice svakodnevnosre}u u radu jedini je na~in da sedo|e do ispravnih re{ewa pomo}ukojih u procesu reforme mo`emostvoriti vojsku primerenu potrebama i mogu}nostima dr`ave– istakao je general Pono{ tokom obilaska jedinica Kopnenih snaga u Ra{koj i Novom Pazaru

Zamenik na~elnika General{taba VSCG general-major ZdravkoPono{ posetio je nedavno 37. motorizovanu brigadu ~ije su je-dinice stacionirane u garnizonima Ra{ka i Novi Pazar i natri baze na administrativnoj liniji prema Kosovu i Metohiji.Pored generala Pono{a, u poseti su bili pomo}nik ministraza politiku odbrane Sne`ana Samarxi}-Markovi} i pomo}-nik ministra za qudske resurse Zoran Jefti}.

U kasarni u Ra{koj, komandant Kopnenih snaga general-potpukovnikMladen ]irkovi} referisao je zameniku na~elnika General{tabai pomo}nicima ministra odbrane o trenutnom stawu borbene goto-vosti jedinica koje su pot~iwene toj operativnoj komandi.

– Pripadnici Kopnenih snaga obezbe|uju ukupno 1.014 kilome-tara dr`avne granice i 402 kilometra du` administrativne linijeprema ju`noj srpskoj pokrajini. Nijedan od ta dva zadatka, premaStrategiji odbrane dr`avne zajednice, ne spada u aktivnosti koji-ma Vojska u budu}nosti treba da se bavi. Te policijske zadatke uKopnenoj zoni bezbednosti vojska ipak izvr{ava, uprkos tome {to ubuxetu nije planiran nijedan dinar za dodatne tro{kove do kojihneminovno dolazi usled pove}anog anga`ovawa qudstva i tehnike - podsetio je general ]irkovi}.

General Pono{ je istakao da nije dobro {to su pripadnicivojske koji svoje zadatke u Kopnenoj zoni bezbednosti izvr{avajuprofesionalno prinu|eni da mesecima ~ekaju na isplatu dnevnica.

– Kada se ta dugovawa izmiruju iz postoje}eg buxeta, kao {to jesada slu~aj, onda trpi sistem odbrane u celini jer nema novca zaostale planirane aktivnosti od kojih zavisi razvoj na{ih oru`anihsnaga, wihov ugled u svetu, pa ~ak i sam opstanak sistema odbrane - naglasio je on.

Komandant 37. motorizovane brigade pukovnik Radomir Mija-ilovi} informisao je goste o bezbednosnim prilikama na prostoruuz administrativnu liniju na kojem se nalaze tri baze kontejnerskogtipa u Rudnici, Isto~nom Mojstiru i Tabalijama. Prema wegovimre~ima, ve}i deo linije prema Kosmetu koji obezbe|uju pripadnicite jedinice nalazi se na velikoj nadmorskoj visini. Od Pan~i}evogvrha na Kopaoniku visokog 2.016 metara do vrha Pogled na Mokrojgori na koti 2.154 metra linija se prote`e planinskim terenom{to umnogome, posebno u zimskim uslovima, ote`ava izvr{ewe za-datka. Saobra}aj se odvija niz dva koridora dolinom Ibra na koji-ma su policijski punktovi, a vojsci je pripala obaveza da kontroli-{e poku{aje nelegalne trgovine i nedozvoqene se~e {ume u pla-ninskim predelima. Dok je te{ko prohodan teren ograni~avaju}aokolnost za vojnike, izvesnu pogodnost predstavqa to {to, osim

JEDINICE

10

M I N I S TA R O D B R A N E Z O R A N S TA N K O V I

1. februar 2006.

MIGOVI 29 PON

AKTUELNO

Uovoj godini zapo~e}emo remont pet migova 29 i jednog aviona AN-26. Na{ ciq je da na{e nebo ~uvaju na{i avioni, da na{i pilotibudu obu~avani u na{im akademijama i da po svim me|unarodnimpropisima na{e snage ~uvaju na{ vazdu{ni prostor – istakao je

ministar odbrane SCG Zoran Stankovi} tokom posete Vazduhoplovnimsnagama i protivvazduhoplovnoj odbrani na Aerodromu Batajnica 19. ja-nuara i na izuzetno pose}enoj konferenciji za novinare rekao:

– Protekli period bio je veoma te`ak za na{e vazduhoplovstvo. U pro{loj godini zabele`en je izuzetno mali broj letova, ali se nadamda }emo sada obezbediti tra`enih ~etiri do pet hiqada tona mlaznoggoriva. Bi}e to novi po~etak, odnosno nastavak rada i funkcionisawana{eg vazduhoplovstva.

U pratwi na~elnika G[ VSCG general-potpukovnika Qubi{e Joki-}a i najbli`ih saradnika, ministar Stankovi} rekao je da je ve} obezbe-|en deo sredstava za remonte i modernizaciju aviona od deset milionaevra, te da }e se osim stranih za remonte koristiti i na{i kapaciteti,pre svega oni u Remontnom zavodu “Moma Stanojlovi}”.

SATELIT, STRANE PU[KE I SMENEOdgovaraju}i na brojna novinarska pitawa na Batajnici, mi-

nistar odbrane Zoran Stankovi} rekao je da je “operativna akcijahvatawa Ratka Mladi}a u toku” i da zbog toga ne mo`e da govori odetaqima. Ministar je potvrdio da su “uz civilne, i vojne snage an-ga`ovane na tom zadatku”, te da }e se, u dogledno vreme, ispunitiobaveze koje je na{a dr`ava preuzela od me|unarodne zajednice.Ministar je potvrdio i da se krajem godine video sa porodicom tra-`enog generala.

Ministar Stankovi} je povodom afere “Satelit” ponovio stavSaveta ministara da je “ugovor, koji je potpisao biv{i ministar Da-vini} sa Izraelcima, pravno neobavezuju}i”.

Reaguju}i na datu izjavu lidera sindikata “Zastava oru`je” ne-kim medijima, Stankovi} je rekao da Ministarstvo odbrane “nemanameru da kupuje nikakve strane pu{ke, pa ni izraelske”, te da je ta“izjava sindikalca napravila veliku {tetu Ministarstvu”.

Povodom smene na~elnika Uprave za odbranu Republike Srbi-je, ministar Stankovi} je pojasnio da je Miodrag Savi} smewen“zbog problema u vezi sa kadrovskim pitawima i zbog odre|enih ma-terijalnih nedoslednosti u poslovawu”.

UGOVOR O SATELITU BEZFINANSIJSKIH POSLEDICA

Savet ministara dr`avne zajednice, na sednici odr`anoj 17.januara, predlo`io je sastanak Saveta za evropske integracije Sr-bije i Crne Gore, koji }e biti odr`an pre predstoje}eg sastankaUnapre|enog stalnog dijaloga i nastavka tehni~kih pregovora saEvropskom unijom o zakqu~ewu Sporazuma o stabilizaciji i pri-dru`ivawu, predvi|enih za 20. i 21. februar.

Pozitivno su ocewene dosada{we aktivnosti ukqu~ivawa Sr-bije i Crne Gore u evroatlantske integracije i zakqu~eno da takavrad treba nastaviti istim intenzitetom. Kada je re~ o su{tinskimpitawima pozicije Srbije i Crne Gore u tim pregovorima, Savetministara insistira da se najhitnije otklone sve prepreke evrop-skoj budu}nosti Srbije i Crne Gore.

Povodom informacije Ministarstva odbrane o mogu}em kori-{}ewu satelita (SOPTRC), Savet ministara je zakqu~io da nikadanije razmatrao ugovor o pravu kori{}ewa satelita, te nije ni daosaglasnost na takav ugovor, niti je Ministarstvo odbrane predla-galo Savetu ministara takav ugovor, pre svega zbog nepostojawa od-govaraju}ih sredstava i potrebne saglasnosti dr`ava ~lanica. Utom smislu, Savet ministara je na predlog Odbora za pravni si-stem zakqu~io da sve aktivnosti Saveta ministara u vezi sa tim pi-tawem predstavqaju samo prethodne aktivnosti. Sa istim obrazlo-`ewem Savet ministara usvojio je zakqu~ke Odbora Saveta mini-stara za pravni sistem da se uop{te ne mo`e govoriti o pravnoj va-qanosti tog posla, ~ime on ne proizvodi finansijske obaveze niprema dr`avnoj zajednici ni prema wenim institucijama.

Savet ministara doneo je odluke o u~e{}u profesionalnih pri-padnika Vojske Srbije i Crne Gore u predstoje}oj mirovnoj operaci-ji multinacionalnih snaga UN u Sudanu i operaciji podr{ke miru uokviru Me|unarodnih bezbednosnih snaga za pomo} Avganistanu. Sa-vet ministara utvrdio je i Predlog odluke da se produ`i u~e{}e pro-fesionalnih pripadnika Vojske Srbije i Crne Gore u okviru postoje-}ih mirovnih operacija UN u Liberiji, na Obali Slonova~e, u Bu-rundiju i Demokratskoj Republici Kongo i uputio ga Skup{tini Srbi-je i Crne Gore na razmatrawe i usvajawe po hitnom postupku. Te od-luke, na koje su saglasnost dale obe dr`ave ~lanice, omogu}i}e kon-tinuirano u~e{}e profesionalnih pripadnika na{e Vojske u mirov-nim misijama Ujediwenih nacija i doprineti poboq{awu pozicijeSrbije i Crne Gore u me|unarodnoj zajednici. Dosada{we u~e{}epripadnika Vojske SCG u navedenim misijama potvrdilo se kao uspe-{an instrument kojim Srbija i Crna Gora doprinose izgradwi i o~u-vawu svetskog mira i borbi protiv globalnog terorizma.

Utvr|en je Predlog zakona o ratifikaciji Me|unarodne kon-vencije UN o spre~avawu akta nuklearnog terorizma, od 13. aprila2005, i upu}en u skup{tinsku proceduru. Konvencija predstavqaglobalni odgovor na izazove koje sa sobom nose dela nuklearnog te-rorizma i wenim ratifikovawem Srbija i Crna Gora jo{ jednom }epotvrditi politi~ku opredeqenost i zalagawe dr`avne zajednice zamiroqubivo kori{}ewe nuklearne energije, oslobo|eno od svih vi-dova nuklearnih pretwi, ali i teroristi~kih akata.

Savet ministara utvrdio je vi{e predloga Zakona o ratifika-ciji me|unarodnih i bilateralnih sporazuma, me|u ostalim i ugovo-re sa Turskom i Letonijom o izbegavawu dvostrukog oporezivawa uodnosu na poreze na dohodak i imovinu.

Doneta je i odluka kojom se Ha{kom tribunalu dozvoqava sta-vqawe na uvid dokumentacije po osnovu osam wegovih zahteva. Tako-|e je dozvoqeno dostavqawe dokumentacije po zahtevima advokataoptu`enih, a nekoliko svedoka oslobo|eno je du`nosti ~uvawa dr-`avne i vojne tajne u procesima pred Me|unarodnim krivi~nim tri-bunalom.

S e d n i c a S a v e t a m i n i s t a r a d r ` a v n e z a j e d n i c e

PRIMOPREDAJA DU@NOSTINa sve~anosti u Komandi Vazduhoplovnih snaga i protivvazdu-

hoplovne odbrane u Zemunu, kojoj su prisustvovali ministar odbra-ne i na~elnik G[ VSCG, izvr{ena je primopredaja du`nosti ~elnihqudi tog vida.

Novoimenovani komandant VS i PVO je pukovnik pilot DraganKatani}, koji je tu du`nost preuzeo od dosada{weg prvog ~oveka va-zduhoplovstva general-majora Vladana Marjanovi}a.

Du`nost zamenika komandanta VS i PVO, od dosada{weg zame-nika general-majora Zorana Mili}evi}a, preuzeo je pukovnik pilotNeboj{a \ukanovi}, dosada{wi komandant 204. lova~kog avijacij-skog puka.

PRERASTAWE U REGIONALNI CENTARMinistar odbrane Zoran Stankovi}

posetio je Vojnu akademiju kako bi se u neposrednom kontaktu sa nastavnicima

i studentima te ustanove, koja u svom sastavu objediwava

sve vojne {kole, obavestio o stawu i perspektivama razvoja

{kolstva u VojsciNa~elnik Vojne akademije general-major Vidosav Kova~evi}

izneo je osnovne podatke o rezultatima {kolovawa i izvedenimorganizacijskim promenama tokom 2005. godine. Smawen je ukupanbroj upisanih studenata, jer se ve} sada javqa problem kako ras-porediti vi{e od tri stotine oficira koji se promovi{u ove go-dine. Zbog istog razloga jedan broj u~enika zavr{nog razreda Voj-ne gimnazije verovatno }e morati da se upi{e na civilne fakulte-te. S obzirom na racionalizaciju nastave broj polaznika najvi-{ih {kola za oficire znatno je smawen i trajawe {kolovawa jeograni~eno na godinu dana.

General Kova~evi} je istakao da Vojna akademija raspola`ezna~ajnim sme{tajnim kapacitetima i zadovoqavaju}im brojem ka-bineta, u~ionica i amfiteatara. Problem je {to u nekim {kol-skim objektima ima stanara, mahom porodica vojnih lica iz repu-blika biv{e SFRJ. To {to se Vojska tokom pro{le decenije pre-tvorila u socijalnu ustanovu ometa realne planove da se podignekvalitet nastave i uspostavi boqa saradwa sa srodnim obrazov-nim institucijama.

U predstoje}em periodu moraju se ispuniti zahtevi da se obez-bedi jo{ kvalitetnije {kolovawe. Prema re~ima pukovnika Dragu-tina Jovanovi}a, uprava Akademije donela je odluku da predlo`i{to skorije koncentrisawe svih nastavih aktivnosti unutar obje-kata na Bawici u Beogradu. Prema tom predlogu Akademija bi na-pustila objekte koje koristi Odsek logistike u @arkovu, za {ta jepotrebno oko sto miliona dinara, a studenti zavr{ne godine bise prakti~no obu~avali u jedinicama vidova i rodova, {to se izu-zetno dobro pokazalo u slu~aju pilota, koji ~etvrtu godinu studijaprovode u 172. avijacijskoj brigadi na Aerodromu Golubovci kodPodgorice.

Pod pretpostavkom da se uspe{no sprovedu navedene mere,kapaciteti Vojne akademije na Bawici, u koje spadaju objekti kao{to je dobro opremqen Sportski centar, omogu}avaju weno prera-stawe u Balkanski regionalni vojno{kolski centar, ~ime bi setrajno re{ilo pitawe obezbe|ewa kvalitetnog kadra u Vojsci.

Ministar Stankovi} je posetio Odsek logistike u @arkovu,gde se u amfiteatru susreo sa studentima tog odseka. Odgovaraju}ina pitawa, ministar Stankovi} je istakao neophodnost {to br`egulaska u evroatlantske integracije i re{avawe nagomilanih pro-blema koji ugro`avaju standard sada{wih i budu}ih profesional-nih vojnika. A. ANTI]

11

] U P O S E T I P I L O T I M A N A B ATA J N I C I

NOVO ]E LETETIMinistar Stankovi} je na Batajnici obi{ao izlo`ena sredstva rat-

ne tehnike kojim raspola`u na{e VS i PVO, pre svega letelice i wihovonaoru`awe i opremu. Na drugom kraju aerodroma ministar je zatim pose-tio de`urnu jedinicu lova~ke avijacije i prisustvovao leta~kom programuna{ih pilota koji su na galebu i orlu pokazali svoje veliko leta~ko ume}e.

Posle pokazne ve`be pilota sa dve letelice MiG-21, u kojoj je pred-stavqena procedura i priprema za let na{ih aviona lovaca u slu~ajuugro`avawa na{eg vazdu{nog prostora, ministar Stankovi} je u dru{tvupilota potpukovnika Valerija Lovrena, oko pola sata leteo u supergale-bu nad Batajnicom i okolinom.

D. MARINOVI]

V o j n a a k a d e m i j a

SVETOSAVSKE SVE^ANOSTIU~enici i profesori Vojne gimnazije, 27. januara

priredili su tradicionalnu Svetosavsku akademiju posve}enusvetom Savi i vekovnoj tradiciji koju inspiri{e wegovoduhovno, prosvetiteqsko i dr`avni~ko delo.

Povodom velikog praznika u Vojnoj akademiji je vladika je-garski Porfirije odr`ao predavawe o "Zavetu Svetog Save".

1. februar 2006.

IN

TE

RV

JU

RImali smo velikih pote{ko}a u finansirawu sistema odbrane u 2005. godini i mogli smo da pokrijemo samo neophodne potrebe za wegovo funkcionisawe. Sredstva kojima raspola`emo u 2006. godini realno su ve}a za 0,19 odsto. Imaju}i u vidu da je pro{le godine znatno smawen broj zaposlenih, zatim da }e zbog ukidawa jednog broja garnizona i jedinica op{ti tro{kovi i izdvajawa za komunalne usluge biti mawi, za funkcionisawe sistema odbrane ima}emo vi{e novca nego prethodne godine.

MR ALEKSANDAR STOJANOVI], NA^ELNIK UPRAVE ZA FINANSIJE I BUXET

STABILIZACIJASISTEMA FINANSIRAWA

eference koje se vezuju uz ime mr Aleksandra Stojanovi}a,oficira u penziji, na~elnika Uprave za finansije i buxetMinistarstva odbrane, govore da je na tom mestu ~ovek ko-ji je vrlo kompetentan za tu odgovornu du`nost. Radni vek proveo je u uniformi, najpre kao oficir tehni~-ke slu`be u jedinicama veze i vazdu{nog osmatrawa, ja-

vqawa i navo|ewa, a zatim i kao nastavnik u Vojnoj akademiji.Uporedo je zavr{io ekonomski fakultet i poslediplomske stu-dije na informatici, {to ga je odvelo u vode ekonomskih poslo-va, finansija i logistike u Vojsci. Na tim du`nostima radio jeu [kolskom centru RV i PVO kao pomo}nik komandanta za po-zadinu i ujedno nastavnik. U Vazduhoplovnom zavodu “Moma Sta-nojlovi}” u Batajnici bio je pomo}nik direktora za ekonomskeposlove i na~elnik finansijskog sektora.

Posle prestanka vojne slu`be 2002. godine bio je savet-nik za finansijski menaxment u ameri~koj vladinoj agencijiUSAID, gde je radio na programima razvoja lokalne samoupraveu Republici Srbiji. Potom je, sve do dolaska na ~elo Uprave,bio direktor slovena~ke firme PERFTECH u Beogradu, koja sebavi informacionim tehnologijama.

Sa zavr{etkom drugih poslediplomskih studija na organiza-ciji preduze}a spojio je informatiku, organizaciju i ekonomiju ina neki na~in u jednu celinu zaokru`io sva znawa i iskustva, ko-ja su mu, uz poznavawe sistema odbrane, neophodna za suo~avawesa nagomilanim problemima u finansirawu odbrane zemqe.

12

Za razliku od prethodnih godina planirana buxetska sredstvasu u potpunosti iskori{tena. U posledwem tromese~ju 2005. go-dine uspeli smo da smawimo stvarawe dodatnih obaveza i dapokrijemo neophodne tro{kove, ne ulaze}i u rashode za koje ni-smo imali odobrena sredstva.

Kako izgleda struktura neizmirenih obaveza prema doba-vqa~ima?Samo za hranu dobavqa~ima trenutno dugujemo oko 350 mi-

liona dinara, a mese~na kvota za isplatu tog rashoda je oko 115miliona. Prenete obaveze za energente iz prethodnegodine su oko 400 miliona, a na{a mese~na kvota zaza tu namenu je oko 100 miliona. Sli~no je sa gra|e-vinskim obezbe|ewem. Dospele obaveze iznose 430miliona, a za isplatu tih buxetskih rashoda mese~nomo`emo da izdvojimo tek oko 90 miliona dinara.Najve}a dugovawa imamo za opremawe naoru`awemi vojnom opremom. Ukupne obaveze po tom zadatku iz-nose oko 800 miliona dinara, a mese~na kvota kojom

raspola`emo je svega 182 miliona. Najslo`enija situacija ipak je u finansirawu obaveza uzdravstvu.Finansirawe zdravstvenog zbriwavawa je veoma ote`ano.

Prenete obaveze Ministarstva odbrane i Fonda socijalnogosigurawa vojnih osiguranika iz 2005. godine iznose oko 750miliona dinara, a mese~ni doprinos za zdravstveno zbriwava-we je tek oko 90 miliona. Tragamo za sistemskim re{ewem togproblema, jer odobrenih 485 miliona dinara za te namene izbuxetu za celu 2006. godinu nije dovoqno ni za teku}e potrebe.

Nepovoqna okolnost jeste i to {to je deo nov~anih sred-stava iz doprinosa za zdravstvo usmeren na isplatu penzija pospornoj Uredbi.

Ima li nade da u dogledno vreme Vojska ponovo postanepo`eqan poslovni partner?Na{ plan je da ve}inu tih dugova izmirimo do polovine ove

godine i da potom redovno finansiramo dospele obaveze. To }eumnogome zavisiti od dogovora sa dobavqa~ima i od wihovihmogu}nosti da se deo duga reprogramira i nivo kamata snizi na

najmawu meru. To }ebiti tema sastanka ko-ji }emo sa dobavqa~i-ma odr`ati po~etkomfebruara. Ono {tonajmawe `elimo jesteda ih dovedemo u situ-aciju da ne mogu da po-sluju zbog na{eg dugaprema wima, jer nema-

ju svi isti kapacitet da podnesu to optere}ewe. Zato se dogova-ramo sa wima i nastojimo da pomognemo koliko mo`emo da seto izbegne.

Za razliku od prethodnih nekoliko godina, stepen realiza-cije planiranih buxetskih izdvajawa za odbranu u RepubliciCrnoj Gori realizovan je pro{le godine ~ak sa 107 odsto.

Potrebe sistema odbrane u Crnoj Gori izmirivane su ote-`ano u 2005. godini zbog nedovoqnih sredstava i nepovoqnedinamike finansirawa. Zahvaquju}i prihodima od prodaje voj-ne imovine u Crnoj Gori, ~ime je obezbe|eno oko 14,5 milinaevra, u posledwem kvartalu pro{le godine ispla}ene su zao-stale plate pripadnicima VSCG u toj republici. Izmirene su ivelike obaveze za zdravstveno zbriwavawe u visini od200.000 evra. Pokriveni su veliki zaostaci u isplati dnevni-ca, naknada, ukrcawa na brodove, a ostao je deo duga premaFondu za socijalno osigurawe vojnih osiguranika, koji poku{a-vamo da re{imo sa Klini~kim centrom, sa dobavqa~ima lekovai medicinske opreme za Crnu Goru.

Reforma sistema odbrane podrazumeva i reformu mate-rijalno-finasijskog poslovawa. U ~emu se ona ogleda i {taje do sada u~iweno na tom planu? Osnovni zadatak Uprave za finansije i buxet jeste upra-

vqawe sistemom finansirawa u Ministarstvu odbrane. Ranijipristup, po kome je Uprava bila samo izvr{ilac i tuma~ propi-sa, nije prihvatqiv i smatram da je to jedan od uzroka problemau kojima smo se na{li. Da ne bismo ponovo dospeli u takvu situ-aciju morali smo da mewamo na{ sistem i da se prilagodimo bu-xetskom sistemu po-slovawa u RepubliciSrbiji i TrezoruMinistarstva fi-nansija. Na tom po-slu intenzivno radi-mo od avgusta pro-{le godine. Slede}ikorak jeste da po du-bini re{imo materijalno-finansijsko poslovawe organa ~etvr-tog stepena, da ih pove`emo sa MFO tre}eg stepena, a wih sanosiocima planirawa. Tek tada }emo imati potpuni uvid i kon-trolu nad materijalnim i finansijskim sredstvima u Ministar-stvu odbrane, pa se ne mo`e vi{e desiti duplirawe posla i in-formacija.

Dakle, stalno mora da se radi na inovirawu sistema dabi on boqe funkcionisao. To, naravno, zahteva i revitalizaci-ju kadrovske strukture Uprave i finansijske slu`be MO i VSCG,edukaciju qudi i razvoj modernijih softvera za materijalno-finansijsko poslovawe, {to je zadatak na du`i rok.

Po novoj organizaciji Uprave, koju sada usagla{avamo saUpravom za organizaciju, uve{}emo i internu reviziju kako bisistem najracionalnije funkcionisao u novim uslovima. To jepotpuno u skladu sa savremenom organizacijom finansijskog si-stema, ali i sa standardima Natoa.

Da li je to {to je sada Uprava direktno “vezana” za mini-stra odbrane povoqnija pozicija u odnosu na raniju, kadaste bili u Sektoru za politiku odbrane?Smatram da je mesto Uprave za finansije i buxet uz nared-

bodavca, kao {to je to i u dr`avnoj upravi, pred-uze}ima, privrednom dru{tvu ili multinacional-noj kompaniji, gde su finansije uz donosioca od-luke. Prethodno re{ewe nije bilo racionalno, ato se i u praksi pokazalo. Svako dono{ewe odlu-ke u sistemu odbrane podrazumeva i finansijskuodluku, pa je stoga mnogo efikasnije da Uprava zafinansije i buxet bude, kako se to ka`e, nepo-sredno na vezi sa ministrom odbrane.

Naj~e{}e pomiwani problem u vezi sa siste-mom odbrane, ve} vi{e godina, jeste nedostatak finansijskihsredstava, ne samo za poboq{awe `ivotnog standarda pripad-nika VSCG, modernizaciju naoru`awa i vojne opreme i reform-ske procese ve} i za obezbe|ewe elementarnih potreba za `i-vot i rad.

Kako ste obezbedili da sistem odbrane pro{le godinefunkcioni{e u tako slo`enim uslovima?Imali smo velikih pote{ko}a, i uspeli smo da finansira-

mo samo neophodne potrebe sistema, s tim {to su glavni pro-blemi preneti i u 2006. godinu. To je, u prvom redu, dug koje seprakti~no samo preliva iz godine u godinu.

Obaveze prenete iz 2005. godine iznose oko 4,1 milijar-du dinara, i one su prakti~no na istom nivou kao i 2004. godi-ni, kada su iznosile 4,07 milijardi dinara. Me|utim, trebanaglasiti da smo dug, u stvari, uspeli da smawimo za 1,5 mili-jardi, odnosno za 18 odsto, jer je u 2005. godini uveden porezna dodatu vrednost.

U toku ove godine razre{i}emo sva dugova-wa prema dobavqa~ima i oni }e, kao {to jeto bilo osamdesetih godina, ponovo svojskida se bore za ulazak u naju`i krug na{ih sa-radnika.

U~e{}e u zajedni~kom finansirawu odbraneu 2005. godini realizovano je u Srbiji sa99,99 odsto, a u Crnoj Gori ~ak sa 107 od-sto, {to je veoma dobro u odnosu na prethod-ne godine, kada je buxet bio ostvarivan uproseku tek sa 80–90 odsto.

13

INTERVJU

Uz otpis duga po osnovu oba-veza za PDV prema dr`avi i sma-wewe duga za komunalne usluge ienergente, udeo Crne Gore u voj-nom buxetu je finanasiran sa 107odsto, {to je plod vrlo dobre sa-radwe i velikih napora Mini-starstva finansija te republike.

U 2006. godini, kako sadastvari stoje, sistem odbraneima}e na raspolagawu 48,4milijarde dinara iz buxetaRepublike Srbije i 42,5 mi-liona evra iz buxeta Repu-blike Crne Gore. Da li su tasredstva dovoqna za finan-sirawe odbrane zemqe? Za{ta }e biti para, a {ta jed-nostavno ne}e biti obuhva-}eno buxetskim planom?Ako povu~emo paralelu iz-

me|u buxeta iz 2005. i 2006. go-dine mo`e se zakqu~iti da se iz-dvajawa za potrebe sistema od-brane u 2006. godini pribli`a-vaju realnim mogu}nostima ze-mqe. Podsetio bih da smo prihva-tili aran`man sa MMF-om, i potom dogovori buxetski rashodi zaodbranu u 2006. godini treba dabudu 2,55 odsto bruto doma}egproizvoda (BDP) dok su 2005. bi-li 2,74 odsto.

Rashodi su nominalno sma-weni, me|utim, sredstva kojimaraspola`emo realno suve}a za 0,19 odsto.Imaju}i u vidu da je pro-{le godine znatno sma-wen broj zaposlenih,zatim da }e zbog ukida-wa jednog broja garnizo-na i jedinica op{ti tro-{kovi i izdvajawa zakomunalne usluge bitimawi, mo`emo da zakqu-~imo da }emo za funkci-onisawe sistema od-brane imati vi{e novcanego prethodne godine.

Za teku}i rashod planirano je 10,7 milijardi dinara, zaplate i naknade 20,46 milijardi, za vojne penzije 12,4 milijardedinara. Materijalni rashodi su nominalno zadr`ani na nivouiz 2005. godine, ali je wihova struktura bitno izmewena. Plani-rana sredstva za opremawe i modernizaciju pove}ana su sa 892miliona u pro{loj godini na 2,44 milijarde u 2006. godini.

Situacija je mnogo boqa i u Crnoj Gori. Tako je izdvajaweza energente sa pro{logodi{wih 655.000 evra pove}ano na 2,1milion evra u 2006. godini. Sredstva za opremawe pove}ana su

1. februar 2006.

sa 100.000 na 300.000 evra, a pove}ana su isredstva za odr`awe objekata u Crnoj Gori naoko 500.000, dok su u 2005. godini iznosila sa-mo 200.000 evra. Znatno su ve}a i izdvajawa zagra|evinsko obezbe|ewe u Srbiji. U 2005. godi-ni za tu namenu planirana su 534 miliona, a sa-da iznose 1,23 milijarde.Ta sredstva uglavnom su namewena za teku}e in-vesticiono odr`avawe gra|evinskih objekata.Da li su planirana sredstva i za stambenu iz-gradwu?

Deo sredstava namewen za stambeno obez-be|ewe planiran je i za stambenu izgradwu ka-

ko bi se koliko-toliko ubla`ila vrlo te{ka situacija. Zna~aj-niji rezultati u re{avawu tog problema mogu}i su samo ukolikose ostvare ve}i prihodi od prodaje nepokretnosti koje nisu neo-phodne Vojsci, od prodaje vi{kova naoru`awa i opreme i do-nacija.

Koliko sredstava je planirano iz tih izvora?Ne mo`emo precizno da planiramo sredstva iz tih izvora,

ali mi bismo `eleli da to bude barem u visini duga koji nasoptere}uje iz prethodne godine. Ovih dana intenzivno kontakti-

Ukupna potra`ivawe Ministarstva odbranesu oko 2,7 milijardi dinara, a samo Fond zazdravstveno osigurawe duguje milijardu di-nara za usluge pru`ene civilnim osigurani-cima u Vojnomedicinskoj akademiji. Odr`a-vamo kontakte sa Ministarstvom finansija iFondom, tako da o~ekujemo da se na neki na-~in ta dugovawa razre{e. Nama bi, naravno,najvi{e odgovaralo da se te obaveze plate urazumnom roku, ali to je te{ko ostvarivo.

14

15

ramo sa Ministarstvom finansija, Ministarstvom privrede iDirekcijom za imovinu kako bismo ubrzali proceduru prodajevojne imovine i {to pre do{li do tih prihoda.

O~ekivane blagodeti reformskih procesa i poboq{awe`ivotnog standarda pripadnici VSCG jo{ nisu osetili.Pro{logodi{we pove}awe, odnosno uskla|ivawe plata voj-nici po ugovoru, podoficiri i civilna lica nisu malteneni osetili. Da li }e opredeqewa o neophodnosti poboq-{awa standarda pripadnika Vojske i daqe ostati samo mr-tvo slovo na papiru?Plate i naknade mo`emo u potpunosti da finansiramo

prema projektovanom brojnom stawu, naravno, sa korekcijomiz oktobra meseca, koja je u proseku iznosila 14,5 odsto. Naj-mawe {to o~ekujemo jeste da u toku ove godine plate budu us-kla|ene prema inflaciji i da se, mo`da, blago pove}aju. Znat-nije pove}awe plata mo`e se o~ekivati tek u 2007. godini.

Vojne penzije tako|e mo`emo redovno da ispla}ujemo, aline i razlike koje su nastale usvajawem Uredbe avgusta 2004.godine, jer za isplatu tih iznosa nemamo odobrena sredstva ubuxetu.

Zna~i li to da sepenzije od avgusta2004. godine neispla}uju u skladusa Uredbom?Prema Uredbi

penzije se ispla}ujuprofesionalnim pripadnicima Vojske koji su penzionisani po-sle tog roka. Onima koji su penzionisani pre dono{ewa Ured-be trebalo bi u penzioni osnov obra~unati i isplatiti dodat-nih 340 bodova, plus 8 ili 16 odsto u zavisnosti od du`nostikoju su obavqali pre penzionisawa. Uredba je trenutno na oce-ni zakonitosti. Po mi{qewu Ministarstva finansija, ona jesporna i wenim sprovo|ewem prekr{ile bi se zakonske od-redbe, a to bi zahtevalo i neplanirano zahvataweiz buxeta, jer sredstva za tu namenu nisu odobre-na.

Mi{qewe Uprave jeste da za pove}awe pen-zijskog osnova od 340 bodova ima dovoqno buxet-skih sredstava. Za dodatnih 8 ili 16 odsto, koji susporni, nemamo odobrena finansijska sredstva ismatramo da bi Uredbu trebalo staviti van snageu tom delu naknada za komandne du`nosti.

Za{to se kasni sa isplatama vojnih penzija u Crnoj Gori?Penzije su u Crnoj Gori ispla}ene zakqu~no sa oktobrom

2005, uz pomo} sredstava iz Fonda za reformu sistema od-brane. Ula`emo napore da se penzije za novembar i u CrnojGori isplate zajedno sa penzijama u Srbiji, a decembarsku pen-ziju isplati}e Republika Crna Gora iz sredstava koja se obez-bede iz doprinosa od januarske plate pripadnika VSCG. Za da-qe finansirawe penzija u Crnoj Gori predvi|ena su sredstvau buxetu Crne Gore, i od januara }e i}i redovna isplata.

Zbog razlike izme|u stvarnog i obra~unskog kursa evra pri-padnici VSCG i vojni penzioneri sa teritorije RepublikeCrne Gore iz meseca u mesec dobijali su mawa primawa.Ima li na~ina da se ta nepravda otkloni? Preduzeli smo mere da se ve} od naredne isplate ta ne-

pravda otkloni. Januarske plate i penzije pripadnika ispla-}iva}e se po kursu od 86 dinara za evro, i ubudu}e }e se kursredovno korigovati kako bi pripadnici VSCG i vojni penzio-neri u Crnoj Gori uvek dobijali isti iznos primawa. Do sadanije bilo tako, pa su plate prakti~no svakog narednog mesecabile mawe za pet do osam evra, a penzije za ~etiri do pet evra.

Na ionako nizak `ivotni standard pripadnika Vojske ne-gativno uti~e i neredovna isplata naknada za slu`benaputovawa, dnevnica, putnih i drugih tro{kova.Isplata takozvanih li~nih rashoda kasni od dva do tri

meseca i svakako da negativno uti~e na standard pripadnikaVojske. Zbog moralno-psiholo{kog efekta isplata tih naknadaspada u vrh prioriteta i zavisi samo od priliva finansijskihsredstava za tu namenu. Nastojimo da taj problem re{imo upotpunosti u narednih nekoliko meseci.

Pro{le i pretpro{le godine podneto je vi{e od 30.000zahteva za isplatu razlike plate u skladu sa Zakonom oVojsci. Pokrenute su i brojne tu`be za ostvarivawe togprava. Da li je mogu}e re{iti taj problem?Mogu}e ga je re{iti ukoliko bi se koli~ina odobrenih bu-

xetskih sredstava za plate uskladila sa tom zakonskom odred-bom, a prema jo{ va`e}em Zakonu prose~an iznos plate zaprofesionalne pripadnike Vojske trebalo bi da bude u visinitri prose~ne neto zarade u privredi republike. S obzirom dane postoje dovoqna sredstva za isplatu tih plata, nismo u mo-

gu}nosti to da ispo{tujemo, a do{li bi i u su-kob sa Zakonom o buxetu Republike Srbije i Za-konom o buxetskom sistemu.Veoma slo`en zadatak na kom su anga`ovanistru~waci Uprave jeste definisawe budu}eg sta-tusa vojnodohodovnih ustanova i re{avawe pro-blema vi{ka zaposlenih u tom segmentu sistemaodbrane.

Proces transformacije vojnodohodovnih ustanova prak-ti~no je zapo~eo. Formirali smo stru~ne timove za taj kom-pleksan zadatak, uradili elaborat i pokrenuli inicijativu zadono{ewe odluke Vlade Srbije. Intezivno sara|ujemo sa Mi-nistarstvom finansija, Ministarstvom za privredu i privati-zaciju, Ministarstvom za rad i zapo{qavawe i Direkcijom zaimovinu Srbije.

U sistemu odbraneimamo ukupno 13vo jnodohodovnihustanova i ~etiriremontna zavoda.Od toga se tri usta-nove i jedan remont-ni zavod na terito-riji Crne Gore pri-

vatizuju po programu za privatizaciju te republike. U tom seg-mentu ukupno je zaposleno 5.500 qudi, od toga je 1.825 vi{ak iza wih }e se obezbediti otpremnine.

Imovina kojom raspola`u vojnodohodovne ustanove pro-cewena je na oko 24,5 milijardi dinara, a zalihe su 1,8 mili-jardi. Po{to je re~ o zna~ajnoj imovini i dobrim proizvodnimkapacitetima, smatramo da sa boqom organizacijom, boqimmenaxmentom i ve}om kontrolom ti potencijali mogu znatno dadoprinesu sistemu odbrane i da nam umawe sve rashode kojebismo imali za proizvodwu i nabavku naoru`awa i vojne opre-me. Te ustanove bi i daqe trebalo da budu povezane sa siste-mom odbrane, a jedan od predloga je da se transformi{u u jav-na preduze}a zna~ajna za sistem odbrane.

Me|utim, prema predlogu Agencije za privatizaciju i Di-rekcije za imovinu, sva javna preduze}a do kraja godine tre-balo bi da pre|u ili u dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}uili u akcionarska dru{tva. Gledaju}i te preporuke i tendenci-je mo`da je najboqe re{ewe da se odmah prevedu u akcionar-ska dru{tva. Imamo intenzivne kontakte sa ostalim subjektimau tom procesu i u toku narednih dana bi}e definisan kona~anpredlog odluke, koji }e se dostaviti Vladi Srbije.

Najmawe {to mo`emo da o~ekujemo jeste da utoku ove godine plate bude uskla|ena sa in-flacijom i da se, mo`da, blago pove}aju.Znatnije pove}awe plata mo`e se o~ekivatitek u 2007. godini.

Vojne penzije mo`emo redovno da ispla}uje-mo, ali ne i razlike koje su nastale sa dono-{ewem Uredbe, avgusta 2004. godine, jer zaisplatu tih iznosa nemamo odobrena sred-stva u buxetu.

Kolika su potra`ivawa vojno-dohodovnih ustanova?Ukupno potra`ivawe vojnodo-

hodovnih ustanova prema Mini-starstvu odbrane i drugim subjekti-ma iznosi 1,26 milijardi dinara, aobaveze prema dobavqa~ima, ban-kama i za poreze iznose oko 1,8 mi-lijardi. Razlika od 600 miliona jegubitak koji mora da se razre{i naneki na~in. Trenutni polo`aj tihpreduze}a je stvarno neodr`iv, jer ne postoji zakonska regu-lativa za wihovo ostajawe u sistemu odbrane, ali ni regula-tiva koja bi omogu}ila wihovo samostalno poslovawe na tr-`i{tu. Ministarstvo odbrane ne mo`e da im uposli sve ras-polo`ive kapacitete, tako da moraju da ih ustupe ili da ihanga`uju za potrebe drugih subjekata. Me|utim, to ne mogu daurade zato {to ne mogu da u~estvuju na tenderima. Najkra}ere~eno, wihov status je veoma te`ak i mora se {to pre na}iodgovaraju}e re{ewe.

Predajom imovine dohodovnih ustanova Direkciji zaimovinu Republike Srbije, ta institucija automatski preuzi-ma na sebe obavezu wihove registracije, restrukturisawa,sistematizacije. Zavodi i vojnodohodovne institucije seistovremeno organizaciono, tehni~ki i kadrovski pripre-maju za sistematizaciju, jer bez sistematizacije ne mogu da

se obezbede otpremnine, novi me-naxment i organizacija za budu}eposlovawe.

Preduzeli smo dosta ak-tivnosti i o~ekujemo da se taj pro-ces znatno ubrza, jer Direkcija zaimovinu nije imala tako pripre-mqen teren za ostala preduze}akoja treba da se privatizuju. Kako }e se obezbediti otpremni-ne za 1.825 prekobrojnih?

To }emo re{iti sa Vladom Srbije, Ministarstvom fi-nansija i Ministarstvom za rad i zapo{qavawe. Kada se voj-nodohodovne ustanove registruju kao preduze}a, ulaze u pro-gram restrukturisawa, obezbe|ewa otpremnina, otpisa dugo-va, prodaje dela imovine i dokapitalizaciju.

Nezaobilazno pitawe za sam kraj intervjua jeste: da lise kona~no stalo na kraj aferama u materijalno-finan-sijskom sektoru Ministarstva odbrane, koje su u mnogo-me naru{avale ugled Vojske u javnosti? Iskreno se nadam da jesmo. Mogla bi mo`da neka od ra-

nije da ispliva, a mislim da nova ne mo`e da se stvori.

Slavoqub M. MARKOVI]Snimio Goran STANKOVI]

16

INTERVJU

1. februar 2006.

Januarske plate i penzije u Crnoj Gori is-pla}iva}e se po kursu od 86 dinara za evroi ubudu}e }e se kurs redovno korigovati ka-ko bi pripadnici VSCG i vojni penzioneri utoj republici uvek dobijali isti iznos. Dosada nije bilo tako, pa su plate prakti~nosvakog narednog meseca bile mawe za pet doosam evra, a penzije za ~etiri do pet evra.

17

I

S

N

17

ZAKOPANO VOJNI^KO BLAGO

OKREPQEWE SIROMA[NOGRASIPNIKA

Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

skreno se nadam da mi po{tovani ~italac ne}e zameriti {topi{em u prvom licu. To ina~e nerado ~inim, nezavisno od au-torskih trendova u modernom novinarstvu. Ali, ipak...Sredinom ’92. godine pro{loga veka, moja plata je bila za-

stra{uju}e velika. Nekoliko stotina milijardi onda{wih dinara,u stagflaciji koja zamalo nije postala {ampion svih vremena, samvrh istorije {tampawa bezvrednog novca. Za te pare, oko deset sa-ti pre podne moglo je da se kupi pet onda{wih DM. Ali, samo kojisat kasnije, mese~na zarada jednog pukovnika nije mogla da se tram-pi na ulici ni za 50 pfeniga.

Pa, od ~ega smo onda `iveli? Ne mogu da se setim, zaista.Ipak nismo bili gladni. Pisali smo ~ekove, koji nikada nisu nikwi`eni. Na wima je bilo mesto za beskona~no mnogo nula, koje isa devetkom na ~elu nisu zna~ile ni{ta.

Te davne ’92. JNA se smawila na Vojsku Jugoslavije. Drugovioficiri i podoficiri koji nisu mogli da saberu pare da plate tur-{iju, ga}e i kiriju – postali su gospoda. Sve je propadalo uz mnogoromanti~arskog o~aja. Tada{wa civilna vlast tra`ila je od vojskeda obe}a nepobedivost, i to bez para.

Samo dve godine kasnije, kod ^ente je odr`ana ve`ba RV iPVO, koju su posmatrali kolektivna Vrhovna komanda, General-{tab i novinari. Jedan ~lan VSO uverqivo je objasnio javnostida nama sankcije ne mogu ni{ta. [to oni vi{e prite`u – mi smosve boqi. [to mawe novca, to ve}a borbena gotovost. Kad ne budeni~ega, bi}emo nerawivi.

To je, naravno, bila strategija propadawa, jedna ideolo{kapodvala sopstvenoj vojsci. Da se kroz najgora vremena pro|e samorawenim srcem, i da vojska na svojim ple}ima iznese sve mahniteopite, pa {ta od we ostane.

i{ta nije te`e nego danas napraviti bilanse {ta je ostalo.Vi{e hiqada besku}nika. Avioni koji od ̂ ente naovamo lete sve re-|e. Nedostatak dobrih ideja {ta kona~no u~initi od srpsko-crno-gorske oru`ane sile. Nejasna definicija ”titulara“: dakle, ~ija jeimovina koju koristi Vojska. I ~iji sve fondovi za reforme mogu daje rasprodaju. Siroma{tvo koje se odavno vi{e ne mo`e sakriti.

Za moj mati~ni list ”Politiku“ razgovarao sam nedavno saministrom odbrane Zoranom Stankovi}em i na~elnikom General-{taba generalom Qubi{om Joki}em. Moj javni odnos prema vojno-politi~koj eliti u principu nosi negativan predznak, ali wih dvoji-

ca su sasvim dobra i skladna kombinacija. Stankovi} je odlu~an dara{~isti afere i vrati ugled koji je proteklih godina izgubqen. Igeneral Joki} se sla`e s tim, uz ta~no zapa`awe da ugled u javnostinikada nije gubila vojska kao institucija, nego qudi koji su svim si-lama `eleli da se poistovete s wom. Dakle, isti oni koji su izgu-bili svoj i tu|i ugled, a onda i polo`aje.

Sada, kona~no, u rukovo|ewu Vojskom prevladavaju razum istalo`enost. Pro{lo je vreme plasti~nih heroja i pobednika nadsopstvenim jedinicama. Na ~elnim mestima su qudi kojima je dobropoznato da male zemqe i wihove vojske mogu da pobe|uju samo akone ratuju. To je novo, razumno rodoqubqe, koje se mora oslawati nasigurne simbole stabilne dr`ave i mudru politiku. Do simbiozeracionalne snage i mudre politike moramo jo{ da ~ekamo. Ali, mo-ra se po~eti odmah.

Na po~etku ovog teksta be{e re~i o inflaciji koja juri najlu-|im kowskim galopom. Danas nam to vreme izgleda kao daleki ko-{mar, iz koga smo iza{li traumirani, raweni i o{te}eni, alispremni na oporavak. Skoro da smo sigurni kako je najgori deo srp-ske vojni~ke istorije za nama. Ali ipak smo veoma siroma{na dr-`ava. Odakle onda namaknuti objektivno velike novce za dr`avnusilu, koja }e biti dugoro~ni simbol stabilnosti?

Klasi~no buxetsko finansirawe mo`da pripada pro{losti. Uwemu se armija pojavquje kao parazit koji stalno i{~ekuje reba-lanse, a stalno slu{a depresivne vesti o jakoj promaji iz dr`avnekase. Ni najbogatije zemqe (Nema~ka, na primer) ne dobijaju lavov-ska sredstva iz buxeta, nego iz beskona~nog toka kreativnog finan-sirawa, to jest produktivnih ulagawa. To je re{ewe koje je rezultatstrategijskog dr`avnog zahvata. Proces koji je za mnoge mozgove unas, optere}ene ve~nom regrutskom ideologijom, prava jeres: to jejasna ideja o profesionalnoj vojsci.

klon sam da tvrdim da za takav projekt ima para. Ima para iza socijalni program za one delove vojske koji bi morali da napra-ve profesionalne zaokrete. I za one veterane koji bi oti{li u ne-{to raniju penziju. Ovo {to sada imamo jeste najskupqe, a pru`anajmawe.

U bliskoj perspektivi profesionalizam je objektivno najjef-tiniji. Finansirawe vojske u toj varijanti bi}e odnos relativnostabilne dr`ave prema jednoj profesiji, koja se u vrednosnom smi-slu ne}e temeqiti samo na ”~asti, dostojanstvu i ponosu“, ve} presvega na dobro pla}enom zanatu, koji ne}e imati monopol na ideo-lo{ku patetiku.

Dr`avna zajednica i dr`ave ~lanice mora}e kona~no da odlu-~e: ̀ ele li vojsku u obliku tromog i ruiniranog xina, koji }e vapitiza finansirawem sopstvenog raspadawa. Ili koncepcijski sa`etu,profesionalnu silu, moderno i dinami~no kreiranu i isto takofinansiranu. Naoru`anu lakim sistemima, spremnu za ono {to nasmo`e sna}i: pobunu na jugu Srbije, jake teroristi~ke ili mafija-{ke udare.

Dr`ava bi mo`da i zapo~ela ne{to novo, ali navodno je kasaprazna. I tako se vrtimo u zatvorenom krugu: para nema, i to {toih nema podrazumeva sve ve}e rasipni{tvo. Pare su ipak tu, kakore~e onaj skr`avi Piro}anac sinu, ve~itom studentu. Pare su tu, nozaludni sin, od silnih obaveza, nije stigao ni da otvori kwigu.

Autor je komentator lista “Politika”

OSVRT

U bliskoj perspektiviprofesionalizam je objektivnonajjeftiniji. Finansirawe vojske u toj varijanti bi}e odnos relativnostabilne dr`ave prema jednojprofesiji, koja se u vrednosnomsmislu ne}e temeqiti samo na ”~asti, dostojanstvu i ponosu“, ve} pre svega na dobro pla}enomzanatu, koji ne}e imati monopol na ideolo{ku patetiku.

VOJNA SARADWASA FRANCUSKOMTro~lana delegacija Republike Fran-

cuske, na ~elu sa general-potpukovnikomPatrikom de Rusijeom, boravila je 24. i25. januara u dvodnevnoj zvani~noj posetina{oj zemqi. Tom prilikom usagla{en jePlan bilateralne vojne saradwe za 2006.godinu izme|u dve zemqe, koji su 25. janua-ra potpisali pomo}nik ministra odbraneSCG za politiku odbrane Sne`ana Samar-xi}-Markovi} i francuski general Patrikde Rusije.

Plan predvi|a dve te`i{ne aktivno-sti u ovoj godini - unapre|ewe vojnog{kolstva i razvijawe politi~ko-vojnog di-jaloga izme|u dr`ava potpisnica. Planirase i anga`ovawe francuskog stru~waka zakadrove koji bi odre|eno vreme pru`aousluge Sektoru za qudske resurse Mini-starstva obrane SCG.

18

U Ministarstvu spoqnihposlova SCG

1. februar 2006.

Sporazum je potpisan prvenstveno radiomogu}avawa eventualnog brzog oja~avawasnaga Kfora na Kosovu i Metohiji, ukolikose za to uka`e potreba. Potpisivawem spo-razuma na{a zemqa potvr|uje svoju voqu dasa oru`anim snagama Evropske Unije gradipartnerske i prijateqske odnose. Jedinaprepreka da i na{e oru`ane snage postanudeo Eufora i deo evropskih vojnih savezauop{te, prema re~ima ministra Dra{kovi-

}a, jeste slawe pred me|unarodni sud u Hagusvih koji su optu`eni za ratne zlo~ine.

[ef diplomatije SCG je rekao da jeSporazum stupio na snagu danom potpisiva-wa, ”ali svaka strana ga u svakom trenutkupismenim putem mo`e raskinuti uz odre|enuprethodnu najavu predvi|enu Sporazumom“.

Pre potpisivawa sporazuma ministarodbrane SCG Zoran Stankovi} razgovaraoje sa komandantom snaga Eufor u BiH gene-

STUDIJA CENTRA ZA DEMOKRATSKUKONTROLU ORU@ANIH SNAGA IZ @ENEVE

Smawewe broja pripadnika Vojske SCG na oko 20.000 omogu}ilo bi ve}a ulagawa umodernizaciju vojske i bio bi primeren ekonomskoj razvijenosti SCG, oceweno je u studi-ji ”Demobilizacija i prekvalifikacija za budu}nost“, koju je nedavno izdao Centar za de-mokratsku kontrolu oru`anih snaga iz @eneve.

- Smawewe broja pripadnika oru`anih snaga moglo bi da pomogne u postizawu ra-zumnijeg sastava VSCG, na primer u pogledu starosne strukture i ~inova - rekao je napromociji studije u beogradskom diplomatskom klubu wen autor Tobijas Pic iz Me|una-rodnog centra za konverziju u Bonu.

Oceniv{i da je kqu~na novina u Srbiji posle petooktobarskih promena 2000. opre-deqewe za ~lanstvo u Nato, Pic je napomenuo da ~este promene u vrhu sistema odbrane”nisu imale veliki uticaj na tok reformi i opredeqewe za Nato“. On je ukazao na podat-ke iz 2004. o tome da je prose~na starost oficira u Vojsci SCG 40 godina, {to je, premawegovim re~ima, veliki starosni prosek.

Do 2005. prekvalifikovana su 434 oficira u okviru programa Ministarstva od-brane Prisma, a Nato je uspostavio fond od {est miliona evra za zbriwavawe vi{kavojnog kadra u SCG. Nema~ki stru~wak je izrazio `aqewe {to je novi, peti kurs za pre-kvalifikaciju oficira otkazan zbog slabog odziva, i ukazao da bi trebalo razmisliti omogu}nosti da ona postane obavezna.

Ambasador [vajcarske u SCG Vilhelm Mejer je ocenio da ”prekobrojne oru`anesnage mogu da dovedu do nestabilnosti u dru{tvu i nesigurnosti u upravqawu vojskom“.

R. F.

POTPISANSPORAZUM

O TRANZITUTRUPA EUFOR

NA[I OFICIRI U LIBERIJI

Major Bojan Nedeqkovi} i kapetanDragan Stojanovi} iz 119. helikopterskogpuka, otputovali su 7. januara u Liberiju,gde }e se pridru`iti ~etvorici pripadni-ka VSCG koji veoma uspe{no izvr{avajuzadatke vojnih posmatra~a u mirovnoj mi-siji Ujediwenih nacija u Liberiji (UN-MIL). Pre odlaska, obojica su uspe{nozavr{ili kurseve za vojne posmatra~e idodatnu pripremu u Centru za mirovneoperacije General{taba VSCG. U Liberi-ji }e ostati godinu dana.

Pripadnici VSCG u ovoj mirovnojmisiji Ujediwenih nacija (UN) u~estvuju oddecembra 2003. Do sada je ukupno 14 ofi-cira VSCG anga`ovano na zadacima voj-nih posmatra~a u Liberiji, po {estoricau jednom mandatu.

Pored pripadnika VSCG, u misijiUNMIL nalaze se i sedam pripadnikaMUP-a Srbije i jedan pripadnik MUP-aCrne Gore.

U misiji u Liberiji ukupno je anga`o-vano 14.656 pripadnika mirovnih snaga,193 vojna posmatra~a, 1.008 civilnih po-licajaca, 558 civilnih slu`benika UN i433 dobrovoqca UN, koji uspe{no spro-vode mandat misije. Do sada je izvr{enaimplementacija Sporazuma o prekidu va-tre, razoru`awe i demobilizacija para-vojnih formacija, zapo~eta je reformasistema bezbednosti, organizovani su iodr`ani predsedni~ki izbori, humani-tarna pomo} se distribuira sigurno ibezbedno.

Ministar spoqnih poslova SCG Vuk Dra{kovi}

i komandant snaga Eufora u Bosni i Hercegovini

italijanski general \anmarkoKjarini potpisali su

23. januara Sporazum o uslovima za tranzit trupa

evropske unije iz Bosne i Hercegovine preko teritorije

Srbije i Crne Gore.

AKTUELNO

19

ral-majorom \anmarkom Kjarinijem o bezbednosnojsituaciji u regionu i na Kosovu i Metohiji, kao i sna-gama Eufor u BiH.

Potpisivawu sporazuma prisustvovali su i na-~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qu-bi{a Joki}, pomo}nik ministra za politiku odbraneSne`ana Samarxi}-Markovi}, kao i predstavniciUprave za me|unarodnu vojnu saradwu koji su u~estvo-vali u usagla{avawu Tehni~kog aran`mana izme|u SCGi Eufora. A. ANTI]

FOND ZA REFORMUSISTEMA ODBRANE SCG

DOBIO NOVOGDIREKTORA

Obren Joksimovi}, funkcioner Demokratskestranke Srbije i nekada{wi ministar zdravqa,preuzeo je du`nost direktora Fonda za reformusistema odbrane SCG. Odluka o razre{ewu neka-da{weg direktora Vladana @ivulovi}a sa tog me-sta i imenovawu Joksimovi}a doneta je 17. janua-ra na sednici Saveta ministara.

Obren Joksimovi} je ~lan Glavnog odboraDSS i poslanik te partije u Skup{tini SCG. Bio jeministar zdravqa u vladi Zorana \in|i}a.

Fond za reformu sistema odbrane osnovan jejula 2004, a na inicijativu Vrhovnog saveta odbra-ne. Wegov ciq je da obezbedi sredstva za podsti-cawe i podr{ku reformi sistema odbrane i dodat-na sredstva za funkcionisawe sistema odbrane.

Vladan @ivulovi} je na ~elu Fonda bio odwegovog osnivawa, a predsednik je nevladine or-ganizacije Atlantski savet SCG.

Re{avawe stambenih problema u novosadskom garnizonu

R A Z M E N O M I M O V I N E D O S TA N O VAMinistar odbrane SCG Zoran Stankovi} i na~elnik G[ VSCGgeneral-potpukovnik Qubi{a Joki}, sa saradnicima, boravilisu 26. januara u Novom Sadu i sa predstavnicima pokrajinske

i gradske vlasti razgovarali o ubrzawu razmene imovine radi re{avawa stambenih pitawa pripadnika Vojske

U Komandi Novosadskog korpusa, o zadacima, radu i problemima u funk-cionisawu tog operativnog sastava Vojske SCG goste je informisao general-major Stanimir Matijevi}, komandant Korpusa. Zatim su pripadnici vojnepolicije, jedinice za specijalna dejstva i 240. srp PVO na ve`bali{tu Ka-sarne „Jugovi}evo“ demonstrirali svoju vrhunsku obu~enost.

Ministar Stankovi} i general Joki} su sa ~elnicima pokrajinske i gradskevlasti - Bojanom Pajti}em, predsednikom Izvr{nog ve}a AP Vojvodine, i MajomGojkovi}, gradona~elnicom Novog Sada, razgovarali o zajedni~kom re{avawuprvenstveno statusnih problema pripadnika Vojske u Novosadskom korpusu.

Tokom razgovora vo|enih u Izvr{nom ve}u dogovoreno je da se, radi sa-gledavawa razmene vojnih nepokretnosti, formira radna grupa koju bi ~ini-li predstavnici Ministarstva odbrane i Izvr{nog ve}a.

U razgovorima vo|enim u Gradskoj ku}i razgovaralo se o konkretnim me-rama koje se mogu preduzeti kako bi se pokrenulo re{avawe te{kih stambe-nih prilika profesionalnih i penzionisanih pripadnika novosadskog garni-zona i izgradwe vojne baze ”Majurska ada“. Tom prilikom istaknuto je da je

Novi Sad veoma zainteresovan za raz-menu nepokretnosti sa Ministarstvomodbrane na nekim po`eqnim lokacija-ma, kao {to su Klub VSCG i zemqi{te uSremskoj Kamenici. Sa razmenom se mo-ra i}i postepeno, jer procewena vred-nost vojnih objekata uveliko prevazila-zi trenutne mogu}nosti Grada, pa bi urazmenu trebalo uvrstiti i potencijal-ne investitore.

Direktor Zavoda za izgradwugrada Igor Mirovi} izneo je planovenastavka izgradwe dve lamele u novo-sadskom nasequ ”Jugovi}evo“, a zavr{e-tak wihove izgradwe mo`e se o~ekivatiu ovoj godini.

Tokom boravka u Novom Sadu mi-nistar Zoran Stankovi} i general-pot-pukovnik Qubi{a Joki} obi{li su stam-bene objekte u nasequ ”Jugovi}evo“, za-po~ete pre desetak godina, i Vojnomedi-cinski centar u Petrovaradinu.

B. M. POPADI]

REORGANIZACIJANOVOSADSKOG

KORPUSAMinistar odbrane Zoran

Stankovi} demantovao je tvrd-we da se razmi{qa o ukidawuNovosadskog korpusa VSCG iistakao da se planira wegovareforma, kao i reforma svihdrugih formacijskih strukturaVojske na prostoru cele zemqe.

Na~elnik General{tabaVSCG general-potpukovnik Qu-bi{a Joki} rekao je da je pri-premqen originalan predlogza re{avawe statusa Novosad-skog korpusa, vode}i ra~una omogu}nostima i potrebama Voj-ske u Vojvodini.

PRILAGO\AMODERNIM STAND

O B U K A U V O J S C I S R B I J E I C R N E G O R E

TE

MA

Obuku treba uskladiti sa doktrinarnim dokumentima

i standardima u evroatlantskim integracijama,

uva`avaju}i sopstvene tradicije i iskustva, ali i savremene

tendencije u razvoju vojne delatnosti. To je zacrtani ciq do ~ijeg

ostvarewa mo`emo do}i samo uz ve}i stepen profesionalizacije

Vojske, prevazila`ewe problema finansirawa i osavremewavawe

materijalne baze obuke.

20 1. februar 2006.

B21

OSNOVNA DELATNOSTDa podsetimo, pre godinu dana u General{tabu je formirana

Uprava za obuku koja se odmah suo~ila sa te{kim zadacima da o~u-va kontinuitet obuke, zadr`i stepen osposobqenosti vojske na po-trebnom nivou, prilagodi sistem obuke du`ini trajawa vojnog rokaod {est meseci i krene sa obu~avawem u skladu sa definisanimmisijama i zadacima vojske.

– Privid je da je obuka izgubila na zna~aju – tvrdi doskora-{wi na~elnik te uprave general-major Miloje Mileti} – jer pri-prema qudstva za izvr{avawe namenskih zadataka ostaje i daqeosnovna delatnost vojske u miru. O~uvali smo sistem osposobqa-vawa na nivou iz ranijih godina, a u pojedinim segmentima smo ga iunapredili – nagla{ava on.

U prilog toj oceni general Mileti} navodi da se u Vojsci Sr-bije i Crne Gore svakog dana izvede od 15 do 20 ga|awa, jedna dodve ve`be sa minsko-eksplozivnim sredstvima i ve}i broj takti~-kih ve`bi. Prema re~ima na~elnika Odseka za obuku u Kopnenimsnagama pukovnika Jordana Deni}a, samo u tom sastavu pro{le go-dine vi{e od 60.000 izvr{ilaca izvelo je 2.500 ga|awa iz pe{a-dijskog naoru`awa, 500 ga|awa iz naoru`awa ostalih rodova,350 takti~kih ve`bi na nivou odeqewa, voda i ~ete i 150 poka-znih i metodsko-pokaznih ve`bi.

Sli~ni rezultati ostvareni su i u Operativnim snagama gdesu, prema re~ima na~elnika Odeqewa za mobilizaciju i obukupukovnika Du{ana Stojanovi}a, izveli 2.861 ga|awe i 242 ve`besvih nivoa. Broj realizovanih aktivnosti u obuci predstavqa pod-vig, a ulo`eni trud na prevazila`ewu problema u radu numeri~kise ne mo`e izraziti.

Ipak, najzna~ajnije dostignu}e u procesu osposobqavawapredstavqa ~iwenica da se na brojnim aktivnostima u obuci nijedogodio nijedan vanredni doga|aj.

Rezultati vredni pa`we ostvareni su i na planu pribli`ava-wa standardima Natoa i usagla{avawa plana i programa obu~a-vawa sa misijama i zadacima Vojske Srbije i Crne Gore.

– Sve dok imamo stru~ne i osposobqene oficire i podofici-re odane pozivu ima}emo i dobru vojsku. Zbog toga najvi{e pa`wepoklawamo obuci stare{ina za osnovne misije i zadatke vojske imogu}e izazove, rizike i pretwe po bezbednost Srbije i Crne Go-re. U pro{loj godini na{a osnovna tema u obuci bila je protivte-roristi~ka borba i anga`ovawe vojske u takvim situacijama, dok}e u narednoj kqu~na biti pomo} ~lanicama dr`avne zajednice uslu~aju prirodnih katastrofa i elementarnih nesre}a {irih raz-mera – ka`e general Mileti}.

orbena obuka bila je do nedavno jedna od naj~e{}e kori{}enihsintagmi u vojnoj terminologiji. Govorili smo da je to na{e „taj-no oru j̀e” kojim se mo`emo i ja~ima suprotstaviti, tako da je svremenom stvoren i kult vrhunske osposobqenosti srpskocrno-gorskog vojnika. Te{ko je bilo zamisliti bilo kakvu analizu,obra}awe ~elnih qudi Vojske ili razgovor sa komandantima je-

dinica a da borbena obuka ne bude u centru pa`we. U me|uvremenu,u prvi plan izbile su reforme, integracije, mirovne misije i drugioblici vojnog anga`ovawa, a proces osposobqavawa se sve re|e po-miwe. [ta se de{ava u toj oblasti vojni~kog `ivota, koji su proble-mi, kako se obuka izvodila u pro{loj godini i kako }e osposobqava-we komandi, jedinica, stare{ina i vojnika izgledati sutra, pitalismo qude koji se time bave u General{tabu, komandama Kopnenih iOperativnih snaga, nastavnim centrima i jedinicama VSCG.

AVAWEDARDIMA

REORGANIZACIJA SISTEMA OSPOSOBQAVAWAU ovoj godini predstoji temeqita reorganizacija sistema

osposobqavawa. Po nacrtu Strategijskog pregleda odbrane pred-vi|eno je da obuka u narednom periodu funkcioni{e druga~ije negodo sada. Trenutno imamo kombinovan sistem osposobqavawa kojise sprovodi u centrima za obuku, mati~nim jedinicama i sastavimaza posrednu popunu. To je prili~no razu|en sistem koji je, na`alost,i prili~no neekonomi~an.

Nova re{ewa usmerena su na formirawe teritorijalnih cen-tara za obuku u kojima bi se, po jedinstvenom Planu i programu,obu~avali svi regruti koji do|u na odslu`ewe vojnog roka i u koji-ma bi vojnik nau~io kako da pre`ivi na boji{tu, upotrebqava sred-stva li~ne za{tite i li~no naoru`awe. Nakon toga, vojnici se upu-}uju na realizaciju stru~no-specijalisti~ke obuke u vidovske cen-tre za obuku i tamo se osposobqavaju za pojedine vojnoevidencio-ne specijalnosti.

Poznata je i {ema lokacija centara za obuku. Tako }e se Cen-tar za obuku KoV nalaziti u Po`arevcu, Centar za obuku VS i PVOu Batajnici, Centar za obuku Mornarice u Kumboru, Centar zaobuku i usavr{avawe kadra logistike u Kru{evcu i Centar za obu-ku kadra veze u Gorwem Milanovcu. Regionalni centri za obuku bi-}e formirani u Zrewaninu, Zaje~aru, Vaqevu, Kragujevcu, Jakovu,[apcu, Kru{evcu, Danilovgradu, Ra{ki i Leskovcu.

bqavawu stare{ina i komandi i u tom delu su organizacioni iprakti~ni oblici obuke, poput grupnih zanimawa, trena`a i {tab-nih ratnih ve`bi, planirani i izvedeni po standardima Natoa.

– Te{ko je re}i da smo ve} sada potpuno prihvatili standardeSevernoatlantskog saveza – ka`e general Mileti} – ali je sigurnoda smo ostvarili znatan napredak u tom pravcu. Stekli smo drago-cena iskustva na osnovu kojih je i doneta odluka da se u ovoj godiniizradi doma}e Pravilo za rad komandi i {tabova po proceduramaNatoa.

Po mi{qewu komandanta Operativnih snaga general-majoraDragana Kolunxije, mora}e jo{ dosta toga da se uradi kako bi si-stem obuke u na{oj vojsci postao kompatibilan standardima straniharmije {to je i preduslov za zajedni~ke aktivnosti. Te`wa da se na-{a zemqa integri{e u sisteme kolektivne bezbednosti inicira novezahteve u osposobqavawu kadra za izvr{avawe zadataka u okvirutog sistema, {to podrazumeva obuku dela kadra u inostranstvu, pri-menu sredstava informati~ke podr{ke i izu~avawe stranih jezika.Na primer, pro{le godine u Operativnim snagama 86 polaznika za-vr{ilo je kurs engleskog jezika ali to je i daqe nedovoqno.

KOMPROMIS IZ NU@DE

Sistem obuka u Vojsci Srbije i Crne Gore bio je na velikomispitu kada je doneta odluka o skra}ewu vojnog roka sa devet na{est meseci. To nije iznenadilo organe za obuku, ali su probleminastali jer skra}ewe vojnog roka nije pratila i postepena pro-fesionalizacija vojske. Iskustva iz drugih armija govore da suzemqe koje su vojni rok skratile na {est meseci, odmah posle toga

1. februar 2006.22

Sleva:

pukovnik Jordan Deni}, na~elnik Odseka za obuku

u Kopnenim snagama

pukovnik Du{an Stojanovi}, na~elnik Odeqewa

za mobilizaciju i obuku u komandi Operativnih snaga

pukovnik Vinko Markovski, komandant 565.

nastavnog centra KoV

ME\UNARODNA VOJNA SARADWA

Krupan napredak u osposobqavawu pripadnika Vojske Srbijei Crne Gore ostvaren je i brojnim aktivnostima na planu me|una-rodne vojne saradwe. Zajedni~ke ve`be sa pripadnicima oru`a-nih snaga Italije i Bugarske omogu}ile su da na{i vojnici i sta-re{ine ovladaju standardima i procedurama rada u multinacio-nalnom okru`ewu i da se osposobe za u~e{}e u mirovnim misija-ma. Pored toga, predstavnici VSCG u~estvovali su u radu {tabo-va i pratili ve`be vojski evropskih zemaqa, oficiri i studentiVojne akademije {koluju se u stranim zemqama, a preduzima se iveliki broj drugih aktivnosti vezanih za u~e{}e u izgradwi i o~u-vawu mira u svetu.

U Centru za mirovne operacije odr`ano je vi{e kurseva nakojima je obuku pro{lo 340 qudi, dok je 70 stare{ina osposobqe-no za u~e{}e u mirovnim misijama na kursevima u inostranstvu.

– U ovom trenutku imamo potpuno spremne vojnike i stare{i-ne pe{adijske i in`iwerijske ~ete, voda vojne policije i sanitet-skog odeqewa koji mogu da se, posle odluke nadle`nih dr`avnihorgana, anga`uju u mirovnim misijama bilo gde u svetu – podse}ageneral Mileti}.

Prema wegovim re~ima, novine u procesu osposobqavawausmerene su uglavnom na prilago|avawe standardima evroatlant-skih bezbednosnih integracija. Naravno, prioritet je dat osposo-

ubrzano po~ele da profesionalizuju oru`ane snage. Zbog materi-jalnih prilika to se kod nas nije dogodilo, a usled skra}ewa voj-nog roka izmewen je i dopuwen Plan i program obuke u Vojsci Sr-bije i Crne Gore kojim je vreme trajawa obuke skra}eno sa ~etirii po na tri meseca.

Skra}eno vreme obu~avawa izazvalo je reakcije stru~wakakoji se bave obukom, pri ~emu su neki tvrdili da tri meseca nisudovoqna da se vojnici osposobe za sve vojnoevidencione speci-jalnosti i da postoji dowa granica ispod koje je nemogu}e skra}i-vawe obuke. Dodu{e, u izmenama i dopunama Plana i programastoji da obuka traje sve vreme slu`ewa vojnog roka.

– To je fraza iza koje se svi krijemo – ka`e komandant 565.nastavnog centra KoV u Po`arevcu pukovnik Vinko Markovski. Igeneral Mileti} se sla`e da je stav o obuci tokom celokupnogtrajawa vojnog roka samo slovo na papiru, ali o~ekuje da se tajproblem re{i organizacijsko-mobilizacijskim promenama u ovojgodini. Te promene treba da smawe broj takti~kih jedinica i re{ivi{ak objekata, naoru`awa i opreme. Tako }e se smawiti brojvojnika anga`ovanih na zadacima izvan obuke.

– Ra~unamo da }e reforme biti dosledno sprovedene. Situ-acija u kojoj smo sada je kompromis iz nu`de i cena prelaznog pe-rioda koju moramo platiti – isti~e general Mileti}.

Hroni~an nedostatak nov~anih sredstava nije ni{ta novo uobuci Vojske Srbije i Crne Gore i on se reflektuje na nemogu}-nost nabavke ubojnih, pogonskih i nastavnih sredstava i rezer-vnih delova ali i na druge segmente obuke. Manevarske municije,meta, dimnih ulo`aka, upaqa~a za razne vrste mina i drugih na-stavnih sredstava naknada je bilo u izobiqu, a sada se dele naka{i~icu. Niska materijalna baza, amortizovanost i zastare-lost nastavnih materijalnih sredstava, istro{enost resursa, ne-mogu}nost izvr{ewa planiranih remonta i nabavke novih sred-

23

(NE)BORBENA OBUKA

Navikli smo na termin borbena obuka ali od nedavno u tom ter-minu nema vi{e odrednice ”borbena”. U General{tabu VSCG ka`u daje ta izmena tehni~kog karaktera i da je do we do{lo jer vojska vi{ene izvr{ava samo borbene zadatke. Naime, Strategija odbrane dr-`avne zajednice Srbija i Crna Gora propisala je misije i zadatkeVojske Srbije i Crne Gore me|u kojima je i daqe najzna~ajniji zadatakosposobqavawe vojske za odbranu dr`avne zajednice, ali su precizi-

rane i dve nove misije vojske kao {to su u~e{}e u izgradwi mira u re-gionu i svetu i podr{ka dr`avama ~lanicama u slu~aju prirodnih ne-pogoda, katastrofa i elementarnih nesre}a ve}ih razmera.

Dakle, Vojska Srbije i Crne Gore ima nove i to neborbenezadatke, {to zna~i da se za wih mora i osposobqavati. Tako }e, naprimer, u 2006. godi{wa tema za obuku profesionalnih vojnika ikomandi biti: ”Anga`ovawe vojske u otklawawu posledica od ele-mentarnih nepogoda, hemijskih udesa i drugih akcidentnih situaci-ja u miru”.

General-major Miloje Mileti} doskora{wi na~elnik Uprave za obuku G[ VSCG

1. februar 2006.24

OBUKA RATNE ARMIJEVe} dugo godina ne izvodi se obuka rezervnog sastava. To je

~iwenica od koje se ne mo`e pobe}i i koju ne mogu osporiti nisporadi~na pozivawa vojnih obveznika na jednodnevnu obuku kri-ti~nih specijalnosti.

Prakti~no se odustalo od Petogodi{weg plana pozivawa iobu~avawa rezervnog sastava, {to ukazuje da po mi{qewu nadle-`nih organa postoje pre~e stvari i da osposobqavawe ratne ar-mije nije prioritet u procesu reforme sistema osposobqavawa uVojsci Srbije i Crne Gore.

– Iskreno se nadam – ka`e general-major Miloje Mileti} – da ne}emo platiti cenu zbog takvog opredeqewa.

TEMA

stava, te nedovoqna popuna gorivom, doveli su do toga da se obu-ka vojnika i jedinica pojedinih rodova i slu`bi prekidala, a pi-lotska se prakti~no nije ni izvodila. Zbog nedostatka para odu-stalo se od izvo|ewa zavr{nih logorovawa i nekih bojnih ga|a-wa. Zvu~i tu`no ali je istinito da su raketa{i posledwi put ga-|ali ciqeve u vazduhu tokom ratne 1999. godine.

Zastarela sredstva su poseban problem. Koristi se dostatehnike kojoj su istekli resursi i to stvara velike pote{ko}e.Kako se ta ~iwenica ogleda u praksi? Kod protivavionskih topo-va 30/2 mm postoji, na primer, tehni~ki zahtev da se posle opa-qewa 2.000 metaka promeni cev, {to je u na{oj vojsci ispo{to-vano u zanemarqivo malom broju slu~ajeva. Na sli~an na~in sepreko dozvoqenih granica tro{e i drugi resursi. Dodu{e, ta~noje i to da postoje ogromne koli~ine borbene i druge tehnike kojaje rezultat nasle|a biv{e JNA a ogla{ena je suvi{nom i neper-spektivnom za vojsku. Naravno da bi bilo suludo ulagati u re-mont i odr`avawe takvih sredstava ako ve} planiramo da ih iz-

NASTAVNI CENTRIKopnene snage u svom sastavu imaju vi{e nastavnih centara kao

{to su Centar za obuku KoV u Po`arevcu, Centar za obuku voza~aborbenih vozila u Vr{cu, Centar za usavr{avawe kadrova ABHO uKru{evcu, Nastavni centar za obuku izvi|a~ko-diverzantskih jedi-nica u Ni{u i jedinice u Zaje~aru i Pirotu gde se osposobqavaju pe-{adinci i grani~ari. U centrima i jedinicama Kopnenih snaga pro-{le godine osposobqeno je vi{e od deset hiqada vojnika za potrebejedinica i ustanova Vojske Srbije i Crne Gore. U Centru za obukuKopnene vojske u Po`arevcu obu~avaju se vojnici 20 razli~itih spe-cijalnosti (strelci, snajperisti, mitraqesci, poslu`ioci ru~nog ra-ketnog baca~a, bestrzajnog topa, POLK-a, minobaca~a, baca~a gra-nata i dr.) za izvr{avawe namenskih zadataka.

– Rad u centru je kao u rudniku – ka`e komandant pukovnik VinkoMarkovski – zato {to godi{we imamo 500 ga|awa dok nam je pauzaizme|u partija vojnika svega nekoliko dana.

U Centru rade mladi qudi (25 potporu~nika i 50 vodnika) kojiiskazuju veliki elan u izvo|ewu obuke ali treba znati da je obukazanat koji se u~i i da je neophodno obezbediti vreme za usavr{ava-we izvo|a~a obuke.

bacimo iz upotrebe. Me|utim, nema ni poboq{awa na nekoj dru-goj strani. Mo`da bi, recimo, bilo mogu}e nabaviti nova sred-stva za obuku poput savremenih simulatora jer, kako re~e na~el-nik Odeqewa za obuku vidova u Upravi za obuku G[ VSCG pukov-nik Branko Deleti}: ”Obuka se kod nas izvodi na sredstvima rat-ne tehnike a to je najskupqa vrsta obuke”.

[ta }e se dogoditi sa sistemom obuke u Vojsci Srbije i Cr-ne Gore kada se vojska profesionalizuje? Te{ko je zamisliti dabi i u tom slu~aju moglo da se potpuno odustane od neke vrste ospo-sobqavawa gra|ana za odbranu zemqe. O~ekivawa su da }e pro-fesionalizacija promeniti standard, ugled i polo`aj vojske u dru-{tvu, te da }e ona (kao u drugim zemqama u svetu) uspeti da privu-~e veliki broj mladih qudi da u woj rade kao profesionalni voj-nici. Vojska }e, naravno, svoje profesionalce obu~avati ali zasada jo{ nema jasne dr`avne strategije kako }e se sredwo{kolci,studenti i drugi gra|ani osposobqavati za vojni~ke du`nosti.

Da li je na pomolu stara i dobro poznata predvojni~ka obu-ka i da li }e Vojska Srbije i Crne Gore u~estvovati u toj pri~i? Toje, ipak, hipoteti~ko pitawe za ne{to daqu budu}nost. U bliskojbudu}nosti potrebno je zadatke obuke u Vojsci Srbije i Crne Goreuskladiti sa doktrinarnim dokumentima i standardima koji va`eu evroatlantskim integracijama, uva`avaju}i sopstvene tradicijei iskustva, te savremene tendencije u razvoju vojne delatnosti. Toje zacrtani ciq a do wegovog ostvarewa treba se izboriti u vrloslo`enim uslovima. Ipak, ne ka`e na{ narod slu~ajno – na mucise poznaju junaci.

Zoran MILADINOVI]

U

25

STANDARD

Sportsko-rekreacionom centru Sur~instanuje 185 porodica, odnosno oko 800stanara, izbeglih posle sukoba sa prosto-ra biv{ih jugoslovenskih republika. Da-nas su to mahom penzionisani pripadniciVojske. Me|u wima je tri stotine dece i je-

dan broj ratnih vojnih invalida. Kako nagla{avapenzionisani pilot potpukovnik Vlado \uki}, pred-sednik Odbora stanara, vojno naseqe Sur~in imaoko 25 odsto nelegalnih stanovnika.

^itav taj kompleks, ta~nije nekada{we od-marali{te JNA, udaqen je od Beograda i Zemu-na dvadesetak kilometara, a od sela Sur~in pet.Do prve saobra}ajnice, na putu Jakovo-Sur~in,ima ne{to vi{e od tri kilometra.

Naseqe je delom u nadle`nosti Vojnogra-|evinskog centra Beograd - 162 prizemne ku}e,zidane ili monta`ne, a deset drvenih i tri zi-dana bungalova pripadaju Vojnoj ustanovi Dedi-we. Stambeni objekti kojima raspola`e Vojno-gra|evinski centar progla{eni su za slu`benestanove pripadnika Vojske, dok ostali spadaju uhotelski sme{taj. Upravo je to uzrokovalo ne-jednak status stanara Sur~ina, iako ̀ ive u sli~-nim uslovima. Naime, razlikuju se nov~ane na-doknade koje te dve kategorije stanovnika pla-}aju i ostvaruju. Vojnoj ustanovi Dediwe snosese samo tro{kovi sme{taja, a stanari primajunaknadu za uve}ane tro{kove stanovawa. Tako-|e, oni se ubrajaju u pripadnike Vojske koji nemaju re{eno stambe-no pitawe. Ostali stanovnici naseqa Sur~in nemaju takve mogu}no-sti - pla}aju stanarinu, komunalne tro{kove, struju, vodu, grejawe,ne primaju uve}ane tro{kove stanovawa, a, kako tvrde, neuslovnisme{taj im se ra~una kao slu`beni stan. Da paradoks bude ve}i, je-dan broj stanara je otkupio ranije ste~ene stanove u Bosni i Herce-govini, dobio stambene kredite ili stan od Vojske po prioritetu, aipak stanuje u Sur~inu.

No, sve stanovnike naseqa, kada je re~ o svakodnevnom `ivqe-wu, mu~e iste brige. Ote`ano im je zdravstveno zbriwavawe jer senajbli`i vojnomedicinski centar nalazi na Novom Beogradu. Nema-ju pijacu, a jedina prodavnica u Sur~inu nije dobro snabdevenaosnovnim `ivotnim namirnicama. Grejawe nije redovno, a ku}e ne-maju dimwake. Telefonske veze su ~esto u prekidu. Prostor nije do-voqno osvetqen. Gradski prevoz vozi na svaki sat, a posledwi je u21.45 ~asova, tako da je |acima i studentima ote`an povratak iz

{kola i sa fakulteta. Unasequ je veliki broj pa-sa lutalica, ima glodarai zmija, leti komaraca, azbog ~estog izlivawa ka-nalizacije u obli`we je-zero Sur~in vi{e li~i nasmetli{te nego na ure|enprostor za stanovawe. Uzsve pomenuto, stanaristruju i vodu, te uli~nu ra-svetu pla}aju po indu-strijskoj tarifi.

Na pomenute pro-bleme nadovezuje se i ne-re{en status samog nase-qa - vojni objekat iligradsko naseqe, te ~esteizmene vojnih stambenih

pravilnika i wihova neuskla|enost sa republi~kim propisima. Iako je u jednom periodu odlu~eno da se sme{taj u nasequ Sur-

~in pripadnicima Vojske ne ubraja u kategoriju slu`benog stana, ka-ko nagla{ava pukovnik u penziji Bo`o Dukari}, re{ewa nikada nisudoneta. Zato je 90 odsto stanara odbilo da pla}a razli~ite tro-{kove sme{taja i komunalnih usluga, a ~itav spor se ve} godinamanalazi pred sudom. Penzionisani pilot pukovnik Nikola Borojevi}tvrdi da je neophodno izjedna~iti stanare Sur~ina sa ostalim gra-|anima i zaposlenima u VSCG.

– Jedino ispravno i ~ini mi se po{teno re{ewe je da se naj-pre odredi status vojnog naseqa Sur~in, a zatim wegovim stanari-ma vrati oduzeto pravo prioriteta za re{avawe stambenog pita-wa, grupno ili pojedina~no, onako kako je to bilo propisano u vre-me kada smo do{li u Beograd - napomiwe potpukovnik u penziji pi-lot Marjan Novak. Vladimir PO^U^

PROBIJEN ZID ]UTAWA– Suo~ili smo se sa brojnim te{ko}ama vezanim za

`ivot obi~nog ~oveka u vojnom nasequ Sur~in. ^uli smowihove zahteve i zato }emo formirati grupu stru~wakaiz Ministarstva koji }e vaqano sagledati celokupnu si-tuaciju i predlo`iti re{ewa po kojima }emo nadaqe de-lovati. U to se moraju ukqu~iti Skup{tina grada Beogra-da ali i ostale op{tinske, te dr`avne strukture. Nijepotrebno vra}ati se daleko u pro{lost jer je to samo gu-bqewe vremena, ve} se posvetiti konkretnim problemi-ma i prevazi}i ih. Prodaja Sportsko-rekreacionog cen-tra Sur~in je najjednostavniji model, ali ona ne mo`eobezbediti dovoqan broj stanova. Prioritetno }e bitire{eni zahtevi ratnih vojnih invalida - rekao je mini-star odbrane SCG Zoran Stankovi}, tokom razgovora sapredstavnicima stanara.

U N I Z U S T A M B E N I H N E P R I L I K A

Sa kakvim te{ko}ama se svakodnevno susre}u biv{i i sada{wi pripadnici Vojske koji sa porodicama ve} ~etrnaest godina stanuju u Sportsko-rekreacionom centru Sur~in?

NA POLA KORAKADO KORAKA

Sni

mio

Z. P

ERGE

1. februar 2006.26

OFICIR I K

Kada se ka`e karta, ~itav svet se otvara pred nama i nema onoga ~ijeoko ne zasija dok ispituje wen sadr`aj i kad u mno{tvu pojmova pre-pozna re~i koje ispisuju naziv rodnog grada, reke, planine ili dr`a-ve. One su divna tvorevina qudskog uma – stru~na i estetska – i is-trajni hroni~ar dru{tveno-istorijskih promena, pa se ne ka`e bezrazloga “weno veli~anstvo karta”.A u zaglavqu svih tih vrednih dokumenata u{tampano je ime tvorca

ili ustanove koja ih svetu daruje. U na{oj zemqi ve} 130 godina to je imeVojnogeografskog instituta. I tokom svi tih leta dramati~nih i prelom-nih, ratnih i poratnih, sirotiwskih i beri}etnih, i vremena kad su pada-la carstva i nastajale nove dr`ave, oni su opstajali i pravili karte. I unajte`im vremenima uvek su bili vojna ustanova ali od izuzetnog dr`av-nog interesa.

Oni imaju “tapiju” nad topografskim i gravimetrijskim premerima,nad nivelmanskom mre`om (nadmorskih visina), nad slovima i bojom kojuna papir nanose. U wihovoj arhivi pohraweni su crte`i i opisi svih tri-gometrijskih ta~aka na{e zemqe i piramida na wima, tu su stotine karataraznih razmera i namena. U Institutu je pohraweno i ono {to se ne vidi– iskustvo i znawe preno{eno generacima i na hiqade pre|enih kilome-tara po te{ko dostupnim, a wima znanim mestima na{e domovine.

Od davnina oficir bezkarte ne mo`e. A {to se

vi{e ratovalo, ~e{}e su se mewale dr`avne

granice i vi{e je biloposla za geodete i

kartografe. I danas su imsudbine sli~ne, s tim

{to }e karte mo`da i pre`iveti, a vojne

geodete, ko zna. Mo`da imosvit sto tridesete godinepostojawa donese povoqan

vetar u le|a kako bizaplovili u izvesniju

budu}nost.

S T 0 T R I D E S E T G O D I N A V O J N O G E O G RO

DB

RA

NA

Oni imaju zvawe diplomiranih in`ewera geodezije i ~in pot-poru~nika. S obzirom na to {to je VGI znatno u~estvovao u kre-irawu nastavnog plana i programa, da im je jedan broj nastav-nika iz VGI dr`ao nastavu, da su ve`bali uglavnom u Institutui radili na wihovim instrumentima, ure|ajima i softverima,ti potporu~nici su se posle jednomese~nog sta`irawa odmahukqu~ili u redovne zadatke. Nedostaje im samo rutina, ali }e

27

KARTASVE SE MEWA, OBAVEZE OSTAJU

Ovih dana kada proslavqaju svoj jubilej ose}awa su im po-deqena. U srcu kriju damare tih slavnih vremena, ali i strep-wu koju nosi java. Svesni su svojih mo}i i jo{ vi{e ograni~e-wa. Danas, zbog neselektivnog linearnog smawewa vojske i lo-{ih materijalnih uslova, Institutu preti da ostane bez imenai kadra. A dve magi~ne re~i zbog kojih ova pri~a ne li~i sla-vqeni~ki i ima ukus oporosti i razo~arewa jesu pare i kadar.Zbog wih je i Institut poput nasukanog broda koji se ququ{kano{en talasima, a nema plime da ga ponese ka moru. Unazaddevet godina reformisan je tako {to je smawivan po raznimosnovama, pa je iz wega oti{lo vi{e od polovina zaposlenih.Sada u neizvesnu budu}nost gleda malo vi{e od 110 qudi.

I u organizacionom smislu VGI je prili~no raspet. U avgu-stu pro{le godine pretpot~iwen je Upravi za sistem logistike,Sektora za materijalne resurse MO, a takti~ki nosilac za geo-topografsko obezbe|ewe i izvr{ni organ geodetske slu`be os-tao je u General{tabu – kao odsek za geodetsku slu`bu u Upraviza operativne poslove General{taba (G-3). No i to, kako izgle-da, ne}e biti kona~no re{ewe. Promene }e uslediti tokom ovei naredne godine kada se donesu osnovna dokumenta, pre svega,Strategijski pregled odbrane. Tada bi VGI trebalo da bude pre-formiran i zajedno sa ostalim nau~noistra`iva~kim ustanova-ma u Vojsci ukqu~en u jednu organizacionu celinu. Po predlozi-ma u najnovijim dokumentima i daqe ostaje na buxetu, iako je bi-lo opcija da se delimi~no prevede na dohodovni princip.

Nisu im se promenile jedino nadle`nosti i zadaci jer i da-qe treba da prikupqaju podatke o prostoru i a`uriraju postoje-}e geotopografske materijale. Ne}e se mewati ni korisnici –pripadnici Vojske i oni izvan sistema odbrane, ali }e ovi prvi,i daqe karte dobijati besplatno. A kolika je to u{teda vidi se izslede}ih podataka. Na{a karta u papirnom obliku staje oko 10evra, digitalna skenirana je izme|u 1.000 i 1.200 dinara, dok jevektorska skupqa, a, prema dostupnim podacima, karta za na{uteritoriju u razmeri 1:50.000, koju radi SAD, ko{ta oko 20 do-lara. Ako se cena i na{e karte pomno`i sa godi{wim potreba-ma Vojske od oko 200.000 vidi se koliko je to velika suma.

PRETE]A MINUS FAZAMo`da se pitate za{to je toliko dramati~no postavqeno

pitawe kadra. U ovoj profesiji to je lako obja{wivo. Malo ihse {koluje, a potrebe su velike.

Tokom 2005. usled smawewa Vojske, iz VGI je po raznimosnovama oti{lo vi{e od 10 odsto civila. I danas postojepritisci da se nastavi sa smawewem, ali da su u Institutu touradili ostali bi bez kadra. Ovo je posledwa godina u kojojmo`e ne{to da se u~ini kako ne bi prestalo da funkcioni{egeotopografsko obezbe|ewe. Sada imaju tzv. kriti~nu masu qu-di koja ne sme vi{e da se smawuje jer bi to imalo dalekose`neposledice. ^ak iako bi kasnije primili nove qude ne bi imaoko da im prenese iskustvo i znawe – ka`u u toj ustanovi.

Sre}om, sredinom pro{le godine u Institut je do{lo 12potporu~nika geodeta. To je posledwa {kolovana generacijaoficira koji su zavr{ili Geodetski smer na Vojnoj akademiji.

GEODETSKE PIRAMIDETeritorija na{e zemqe pokrivena je sa 140 ravno-

merno raspore|enih trigonometrijskih ta~aka, mre`e pr-vog reda, koje se nalaze na prose~nom me|usobnom rasto-jawu od oko 30 kilometara. Koordinate ta~aka odre|enesu milimetarskom precizno{}u i na tim mestima podizanesu piramide da bi moglo da se na wih opa`a. Visine pira-mida zavisile su od uslova na terenu, pa ih ima od parmetara do onih vi{ih od 18 metara.

PRODUKTIVNOSTDvadesetih godina pro{log veka produktivnost In-

stituta bila je tolika da se {tampawem karata u toku sa-mo jedne godine isplatila celokupna nova zgrada koja jeza wih izgra|ena. U toj zgradi se od 1956. godine nalaziVojni muzej.

R A F S K O G I N S T I T U T A

morati brzo da u~e jer ih ove godine o~ekuju prvi samostalniodlasci na terene. Uskoro }e preuzeti jo{ jednu obavezu – dazamene oficire koji }e zbog najavqenih smawewa tako|e mora-ti da odu iz sistema odbrane.

Naredna generacija geodeta u Vojnoj akademija jo{ nije upi-sana iako su u VGI planirali i uputili zahtev da se na {kolo-vawe primi petnaestak qudi. To je jedini na~in da se obnovi ka-dar i nastavi kontinuitet slu`be stare 130 godina. Drugog iz-bora nema, jer jako malo geodetskih in`ewera zavr{ava civil-ne fakultete (ispod deset qudi godi{we), a velike su potrebeza tim stru~wacima u zemqi, budu}i da predstoje opse`ni rado-vi za koje je dr`ava dobila kredite i donacije da katastarski igeodetski uredi teritoriju. Otvoreno je i mnogo privatnih agen-cija tako da nezaposlenih geodetskih stru~waka u zemqi nema.

Zbog smawewa zaposlenih prisiqeni su na organizacijskei formacijske promene jer moraju uva`iti ~iwenicu da ih je svemawe, a broj obaveza ostaje znatan. Ovako usitweni i sadate{ko da rade.

DOPRINOS STRUCIKada je re~ o radu, onda se pored kadra ispre~io jo{ jedan

problem – nedostatak savremene tehnologije. Zbog we su nekiposlovi ostali nezavr{eni. Ali, kada se sve stavi na papir, iono {to je ura|eno nije malo. Geodete su zavr{ile digitalnimodel visina na osnovu karte 1:25.000, zadatak koji smatrajukapitalnim delom wihove generacije. To je dugo o~ekivani naj-ta~niji i najboqe ura|eni modele za tre}u dimenziju za SCG.

Zavr{ili su i digitalnu kartu 1:300.000 i prvi put je, zarelativno kratko vreme, na savremen na~in a`urirali. Potomsu osavremenili klasi~ne papirne karte tako {to su na wih na-{tampali UTM mre`u. Ona je u{tampana na sve listove karata1:100.000, a brzo }e biti zavr{ena i za karte 1:50.000. In-stitut je po~eo da prevodi u digitalan oblik i kartu vodoobjeka-ta u razmeri 1:50.000.

Najve}i posao koji VGI radi je prevo|ewe topografskekarte 1:25.000 u digitalni oblik. Digitalizacija te karte iodr`avawe a`urnog stawa je veoma skup i ne profitabilan po-sao, a mo`e da ga radi samo orga-nizovan sistem koji dr`ava for-mira i obezbe|uje mu sredstva. Akorist imaju svi. Tokom prethodnedve godine, osim reqefa koji jeura|en digitalnim modelom visi-na, priveli su kraju hidrografiju,i ona je ve} vektorizovana, a br-zo }e biti izgra|ena i baza poda-taka. Zapo~eli su i pripreme zavektorizaciju puteva, pruga, dale-kovida, stambenih objekata, fa-brika i svega ostalog {to se nakarti prikazuje crnom bojom. To jenajobimniji deo sadr`aja koji seina~e najbr`e mewa. Pretposta-vqaju da }e tokom ove godine zavr-{iti polovinu predvi|enih brojalistova za teritoriju SCG.

Vojne geodete su napravile ikorak daqe u okviru metrolo{kogobezbe|ewa merila za du`ine iuglove. Ovla{}ewa i akreditaci-je koje su imali za etalonirawe iizdavawe atesta za merila unutarsistema odbrane, ove godine pro-

POVODI

28

PRVI TOPOGRAFSKI PREMEROd 1881. do 1891. godine, pod upravom general-

{tabnog pukovnika Radovana Mileti}a, Geografsko ode-qewe Glavnog |eneral{taba Kraqevine Srbije prvi putje topografski premerilo tada{wu teritoriju KraqevineSrbije u razmeri 1:50.000 (posle je izra|ena karta raz-mere 1:75.000). U premeru je u~estvovalo 29 na{ih ofi-cira, a me|u wima, u ~inu kapetana radile su i poznatesrpske vojvode – @ivojin Mi{i}, Stepa Stepanovi} i Pe-tar Bojovi}.

AEROFOTO SNIMCIZa neposredne potrebe Solunskog fronta, Topograf-

sko odeqewe (ratni naziv Instituta) izvodilo je radovena topografskom premeru i kartografisawu sopstvenih ineprijateqevih polo`aja. Teritorija koju je neprijateqzaposeo kartirana je na osnovu aerofoto snimaka, {to jebila wihova prva primena u na{oj nacionalnoj kartogra-fiji.

SLAVNI PRETHODNICIOd Jovana D. Prapor~etovi}a, prvog na~elnika VGI

do sada{weg, izmenilo se 16 oficira. Osta}e zabele`e-no da je Institut iznedrio tri ministra – dva vojna, jed-nog akademika i jednog narodnog heroja. Najvi{e ih je no-silo generalske zvezdice.

PODUHVAT VEKAPremer Jugoslavije radi izrade topografske karte

razmera 1: 25.000 obavqen je u periodu od 1947. do1967. O obimnosti radova govori podatak da je 1956. bi-lo anga`ovano oko 200 oficira, 1.118 vojnika, 23 mo-torna vozila, 315 kowa i vi{e od 140 zapre`nih vozila.To je bio najve}i geodetski poduhvat na tlu Jugoslavije. Pr-vo izdawe te karte sadr`alo je 3.029 listova.

1. februar 2006.

{irene su na rad za civile.Bilo je posla i u Crnoj Gori.

Naime, Hidrografski institutMornarice ugovorio je sa civil-nim strukturama u toj republici dase uradi hidrografski premer lu-ke Bar. Institut je obezbediostru~ni kadar i opremu, tako da sudetaqno premereni obalne linijeluke, postoje}a infrastruktura imore. Dubine mora su izmerenevrlo gusto i ta slika bi}e iskarti-rana tako da lu~ke vlasti mogu daimaju validan dokument. Zadatak jeuspe{no zavr{en i to im je otvo-rilo vrata i za naredne poslove.Za Agenciju za telekomunikacijeCrne Gore su radili i reqefnukartu Crne Gore, a u toj republiciprodaju se i sve druge karte.

Geodete godinama rade naobele`avawu, premeru i odr`ava-wu dr`avne granice, a radi}e i ubudu}e, isto kao {to }e {tampatisve potrebne tira`e karata. Tokom ove godine ciq }e im bitida prilagode sve wihove geotopografske materijale standardi-ma Natoa.

POSLOVAWESvojim radom, ta~nije pru`awem usluga i prodajom proiz-

voda civilima, VGI je lane ostvario znatna sredstva. Bili suveoma agilni u naplati tih prihoda jer, prema va`e}im propisi-ma, ne mogu da pru`e uslugu, a da ona prethodno avansno nije na-pla}ena. Istovremeno, u Institutu su uspe{no za{titili svojaautorska prava, tako da se nijedan proizvod ne prodaje bez na-plate autorskih prava. Ta sredstva idu na zajedni~ki ra~un, saodgovaraju}im podbrojem koji se odnosi i registruje kao prihodVGI. Na taj na~in uve}ali su tanu{na buxetska sredstva od samo1,4 miliona dinara. Dakle, para je bilo, ali je problem wihoverealizacije i kupovine repromaterijala i opreme. Preko Upra-ve za snabdevawe 2005. uspeli su da nabave samo novu GPSopremu i da sklope ugovor sa jednom firmom da im instalirapasivnu ra~unarsku mre`u. Nova GPS oprema pomogla im je napremeru granice, u luci Bar i za premer poligona u Nikincima.To je oprema posledwe generacije, za koju ka`u da je vrlo pouzda-na i univerzalna jer mo`e da radi sa bilo kojim satelitskim si-stemom (sem GPS sa evropskim “Galileom“ i ruskim “Glonasom“).

Wihova vi{egodi{wa muka je i avion za fotogrametrijskosnimawe. Taj kapitalni deo opreme za premer i izradu geotopo-grafskog materijala je u izuzetno lo{em stawu, pa avion izu-zetno retko poleti. Pro{le godine ni{ta od planiranog nisusnimili, niti su pru`ili usluge, a prakti~nu obuku u avionu ni-je pro{ao odre|en broj qudi. Tek su ove godine obavili nekoli-ko sati leta.

Kako je wihov rad na a`urirawu karata koncipiran naosnovu avio-snimaka, pokrenuli su inicijativu da se nabavi no-vi avion, nova kamera za avio-snimawe, novi skener za skenira-we tih avio-filmova, i da se uspostavi kompletna kartografskaproizvodna linija za a`urirawe karata na savremeni na~in ko-ri{}ewem digitalne tehnologije. Od toga nije bilo ni{ta, iakosu za te namene izdvojili znatna sredstva iz prihoda. A kako iz-gleda osta}e im daleko i a`urirawe karata na osnovu satelit-skih snimaka, jer i za kori{}ewe tih snimaka treba savremenaoprema koju VGI nema. Ali, u Institutu nisu sedeli skr{tenih ru-ku. Wihovi stru~waci prate nekoliko godina unazad tu tehnolo-giju, a i kod wih je tokom pro{le godine neko vreme boravila jed-

na ekipa iz nacionalnog instituta Francuske za domen karto-grafije. Probali su tehnologiju a`urirawa karata kori{}ewemsavremene tehnologije i stru~waci iz VGI su mogli da na kon-kretnom primeru, na jednom listu, isprobaju tehnolo{ki put kojivodi do a`urne karte. Do{li su do vrlo optimisti~kih pokazate-qa – na{u topografsku karta 1:25.000 mogu}e je kompletno a`u-rirati za samo tri godine. Sa kapacitetima i tehnologijama ko-jima sada Institut raspola`e za taj posao trebalo bi ~ak 50 go-dina. Interes za a`urnom kartom 1:25.000 nije samo vojni ve} idr`avni jer je ona osnova za sve druge krupnijeg razmera.

Mo`da im osvit ove sto tridesete godine postojawa done-se malo sunca, nade i povoqan vetar u le|a kako bi zaplovili umirnu budu}nost. I nikada ne treba ispustiti iz vida da iakonemaju najsavremeniju opremu i tehnologiju, imaju tradiciju. Na-ravno, treba sa~uvati i qude koji bi preneli tu tradiciju.

Nadajmo se da }e i oni koji donose odluke hteti da sa~uva-ju VGI i wemu po trajawu sli~ne ustanove u Vojsci. Malo je takovreme{nih. Institut ima samo nekoliko “ispisnika“. Kada suvredeli pre vi{e od sto godina, u jo{ te`im vremenima, za{tone bi i sada.

Mira [VEDI]Snimio Goran STANKOVI]

29

PORE\EWESli~ne institucije drugih armija ili vojski, pored

znatno boqeg finansirawa, imaju i vi{e zaposlenih. Naprimer Francuska, ~ija je povr{ina pet puta ve}a od SCG,ima 1.800 zaposlenih geodeta, ^e{ka (povr{ine oko 70odsto na{e zemqe) ima oko 300, Ma|arska, ~ija je povr-{ina pribli`na na{oj, ima 250 qudi, a Rumunija vi{e od200.

RODITEQI UMETNIKAStru~waci VGI nisu samo uspe{no pravili karte.

Mnogi od wih su i roditeqi poznatih umetnika. Otac Sve-tlane Bojkovi}, Cvetko Bojkovi}, bio je pukovnik geodetskeslu`be, otac glumice Merime Isakovi} je potpukovnik Ha-lil Isakovi}, a otac peva~ice Sla|ane Milo{evi} pot-pukovnik Milutin Milo{evi}…

Povodom spekulacija o nabavci izraelske pu{ke

OPREDEQEWE ZADOMA]E PROIZVO\A^E

U vezi sa brojnim spekulacijama umedijima o nabavci izraelske pu{ke zapotrebe Vojske SCG, Ministarstvo odbra-ne najodlu~nije odbacuje tvrdwe da je utom ministarstvu razmatrana nabavka na-vedene pu{ke radi opremawa jedinicaVojske.

U Ministarstvu odbrane nije razma-trana kupovina bilo koje strane pu{ke zaopremawe Vojske SCG, ve} se ozbiqno ra-~una na usvajawe doma}eg proizvoda, pu-{ke koju razvija ”Zastava oru`je” iz Kra-gujevca.

Na`alost, Ministarstvo odbrane ne-ma raspolo`ivih buxetskih sredstava zanabavku naoru`awa i vojne opreme, a uko-liko dr`avni organi izna|u sredstva zapreko potrebno opremawe Vojske, stav Mi-nistarstva odbrane je jasan i nedvosmi-slen – sve vrste opreme i naoru`awa tre-ba tra`iti, pre svega, u proizvodnim pro-gramima doma}ih proizvo|a~a.

Indikativno je da se u javnost plasi-raju razli~ite ideje odmah posle dono{e-wa konkretnog zakqu~ka, kojim se zausta-vqa neko {tetno postupawe u sistemu od-brane, poput aktuelnog osporavawa prav-ne vaqanosti ugovora o kori{}ewu izra-elskog satelita, o ~emu je zakqu~ak usvo-jen na sednici Saveta ministara SCG 17.januara.

Te ideje, po pravilu, poti~u iz nei-menovanih izvora ili od nekompetentnihi nenadle`nih pojedinaca, a u javnosti ihdaqe razra|uju samozvani eksperti i”specijalisti {irokog spektra znawa”,~ime se, prakti~no, priprema javnost zanove poku{aje {tetnog postupawa.

Ministarstvo odbrane Srbije i Cr-ne Gore }e i daqe dosledno istrajavati upo{tovawu zakonitosti u radu i spre~a-vawu svake vrste {tetnog postupawa, upr-kos poku{ajima razli~itih interesnihgrupa i pojedinaca da realizuju svoje ne-~asne ciqeve, navodi se u saop{tewu Mi-nistarstva odbrane.

30 1. februar 2006.

DOGA\AJI

Pomo}nik ministra odbrane SCG zapolitiku odbrane Sne`ana Markovi}-Samarxi} i zastupnik na~elnika Upraveza me|unarodnu vojnu saradwu Ministar-stva pukovnik Mihajlo Mladenovi} pose-tili su Centar za civilno-vojne odnose, ukome je 9. januara otvoreno novo istra-`iva~ko odeqewe – Beogradska {kola zastudije bezbednosti.

Tom prilikom, direktor Centra Mi-roslav Haxi} govorio je gostima o pro-jektima koje [kola realizuje. Tako|e im

Analiza borbene gotovosti Gardijske brigade

POPRAVQAWE IMIXAU prostorijama vojni~kog kluba Gardijske brigade u Kasarni “Dediwe”, 24. januara

odr`ana je godi{wa analiza borbene gotovosti tog sastava. Skupu su prisustvovali ~la-novi Kolegijuma na~elnika General{taba VSCG, a uvodnu re~ dao je komandant Gardijskebrigade pukovnik Goran Radovanovi}.

Pukovnik Radovanovi} je istakao da je izgradwa borbene gotovosti u Gardijskoj bri-gadi imala mnoge specifi~nosti, iako se odvijala u op{tim uslovima koji sve jedinicesuo~avaju sa odre|enim tipskim pote{ko}ama. Prema wegovim re~ima, vanredni doga|ajiz oktobra 2004, u kome su smrtno stradala dva vojnika na odslu`ewu vojnog roka, nega-tivno je uticao na sve aspekte funkcionisawa jedinice. Mere preduzete za rasvetqava-we tog slu~aja propra}ene su o{trim podelama u javnosti, a brigada je pretrpela znatnu{tetu, jer se na{la na udaru kritike, ~ak i neodmerenih napada.

Zato su tokom protekle godine preduzete brojne mere kako bi se zadaci izvr{avaliuz potpuno po{tovawe procedure. Time je, prema komandantovim re~ima, izbegnuta eska-lacija vanrednih doga|aja i uspostavqeno optimalno svakodnevno obavqawe du`nosti.Zbog otpu{tawa velikog broja civilnih lica i odlaska u penziju odre|enog broja vojnihlica, sastav brigade umawen je za oko 47 procenata. S obzirom na to da je racionali-zacijom obezbe|ewa broj anga`ovanih qudi smawen za svega 25 posto, postavqeni zada-ci su sa raspolo`ivim snagama izvr{avani uz maksimalno naprezawe.

U svom obra}awu pripadnicima Gardijske brigade general-major Qubisav Todoro-vi} je u ime General{taba naglasio da je ostvarena borbena gotovost dokaz da je brigadauspela da o~uva svoje potencijale na zadovoqavaju}em nivou.

A. A.

je predstavio mlade istra`iva~e, koji se nainterdisciplinaran na~in bave pitawima izoblasti evroatlantskih bezbednosnih inte-gracija, problemima u Jugoisti~noj Evropi iZapadnom Balkanu, reformom sistema odbra-ne na{e zemqe, te razvojem i javnim nadzo-rom sistema bezbednosti. Predstavnici Mi-nistarstva odbrane su najavili saradwu saBeogradskom {kolom u domenu daqih reform-skih procesa sistema odbrane Srbije i CrneGore.

V. P.

BEOGRADSKA [KOLAZA STUDIJE BEZBEDNOSTI

U Centru za civilno-vojne odnose

31

U Ministarstvu odbrane uru~ene su

nagrade najboqim voza~ima u 2004.

i 2005. godiniU kategoriji civilnih lica

voza~a najboqi u 2004. godini bioje Darko Luka~evi} iz KomandePodgori~kog korpusa. U istoj kate-goriji za 2005. godinu najboqi jeNeboj{a Rajkovi} iz 63. pado-branske jedinice.

Najboqi u kategoriji voza~aprofesionalnih vojnika u 2004.godini bio je vojnik po ugovoru Goran Por-~i} iz 46. logisti~ke brigade, dok je u 2005.godini u istoj kategoriji najboqi starijivodnik Mihailo Cveti} iz 5. bataqona voj-ne policije. Oni su pro{le i pretpro{le

godini vozili bez prekr{aja i time zaslu-`ili da budu progla{eni najboqima.

“U vojsci sam od 1993. godine. Vozimputni~ka i teretna vozila u 63. padobran-skoj“, rekao je za magazin “Odbrana“ Neboj-

{a Rajkovi} dodaju}i “da je u voj-sci te{ko biti najboqi jer su svivoza~i odli~ni“.

Mihailo Cveti} sla`e se sasvojim kolegom i dodaje da “ko vo-li posao onda nije te{ko“.

Vojnik po ugovoru Goran Por-~i} je 2004. godine u svojoj katego-riji pre{ao najve}i broj kilome-tara bez prekr{aja. Ovo nije pr-vo priznawe za wega. On je jo{kao civil 1995. godine bio dr`av-ni prvak u C kategoriji na takmi-~ewu u Somboru.

Najboqi voza~i dobili su napoklon kwige i nov~ane nagrade

koje je uru~io zastupnik pomo}nika ministraodbrane za materijalne resurse general-major Vladimir Pejak.

D. @.

Prva laparoskopska operacijau ginekologiji u Srbiji i CrnojGori ura|ena je 20. januara na

Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Operaciju je vodio

jedan od najpoznatijih izraelskih hirurga,

{ef odeqewa za ginekologiju[iba centra u Tel Avivu,

Mordehai Goldenberg.

Laparoskopska tehnika omogu}ava ukla-wawe materice pomo}u samo tri reza du`i-ne od 0,5 do jednog centimetra, dok je za kla-si~nu operaciju neophodno pravqewe rezaod 12 centimetara. Govore}i o prednosti-ma laparoskopije, profesor Goldenberg jeistakao da ta metoda donosi znatno boqekozmeti~ke efekte jer se radi o minimal-nim rezovima i omogu}ava br`i postopera-tivni oporavak tako da pacijent mo`e da bu-de otpu{ten za 12 do 24 ~asa.

Ceo tok operacije preno{en je prekovideo bima u amfiteatru VMA, tako da subrojni posetioci i medicinski stru~wacimogli na licu mesta da se uvere u prednostilaparoskopske metode i da postavqaju pi-tawa profesoru Goldenbergu, koji je obja-{wavao svoj rad.

– Vide}ete da pacijent posle kratkogvremena mo`e da ode ku}i. Izme|u 70 i 80odsto operacija kod nas u Izraelu izvodise primenom ove metode. U~ini}u sve da en-doskopska {kola ovde bude deo sada{wosti

a ne neke daleke budu}nosti – rekao je Gol-denberg.

Na~elnik VMA general-major MiodragJevti} istakao je zna~aj saradwe sa pokrovi-teqem skupa, izraelskom kompanijom Breslau-er, u daqem unapre|ivawu rada na{ih stru~-waka i dostizawu evroatlantskih partnera.

“Vojnomedicinska akademija ima tra-diciju 162 godine, iskustvo, stru~nost i sve{to je potrebno da se uhvatimo u ko{tac sanovim izazovima. Pro{le godine smo po-slali 15 qudi na usavr{avawe u svet, uSAD, Nema~ku i Izrael, da usvoje najnovijaznawa u oblasti medicine, koje bi potom po-delili zajedno u na{em radu”, kazao je Jev-ti}. On je dodao da se drugi segment unapre-

|ewa stru~nosti ogleda u “dovo|ewu naji-staknutijih svetskih stru~waka koji }e ovdeda poka`u svoje ve{tine koje mi treba dausvojimo”.

– Ova intervencija bi}e na VMA stvarrutinske prakse u narednom periodu. Mi pla-niramo da u na{oj ustanovi formiramo en-doskopski centar gde }e se obu~avati mnogistru~waci i van na{ih prostora, ukqu~uju}ii Evropsku uniju i dr`ave sa Balkana – na-glasio je Jevti}.

Pozdravqaju}i skup, ambasadorka Iz-raela u SCG, Jafa Ben Ari zahvalila je na-~elniku VMA na realizaciji inicijative ko-ju je zapo~eo wegov prethodnik i dodala dase nada da }e “svi zajedno uspeti da pomog-nu `enama da im `ivot bude lep{i”.

Pored velikog broja doma}ih stru~wakau oblasti medicine skupu je prisustvovala ipredstavnica Svetske zdravstvene organiza-cije za region Balkana, Dorit Nican-Kaluski.

– Ovde sam ~etiri meseca i zaista samimpresionirana znawem i metodama koje viprimewujete – rekla je prisutnim lekarimaNican-Kaluski.

Medicinski centar u [ibi bio je jedanod prvih u svetu u koji je po~eo da se bavi ve-{ta~kom oplodwom. Danas se u wemu godi-{we obavi preko 3.000 takvih intervencija.

Na VMA je planirano otvarawe Cen-tra za endoskopsku hirurgiju i Centra zavantelesnu oplodwu. U wihovom radu treba-lo bi da u~estvuju najpoznatija imena uoblasti laparoskopske hirurgije, ne samoiz Izraela nego i iz Evrope i SAD.

Dalibor @IVANOVI]

Na VMA prva laparoskopska operacija u ginekologiji

P R ED N OS T I N O V E M E T O D E

Dr Mordehai Goldenberg za vreme operacije na VMA

IZBOR NAJBEZBEDNIJEG VOZA^A

HRONIKA

1. februar 2006.32

Saop{tewe Ministarstva odbrane

[TA JE STVARNO UKRADENO IZ VOJNIH MAGACINA

Posledwih dana u delu {tampe u Srbiji iu Crnoj Gori pojavili su se ~lanci o kra|ama”naoru`awa i druge vredne vojne opreme” izvojnih magacina. Pri tome, dosta se licitirasa koli~inom i vrstom nestalog naoru`awa, adelom plasira i teza da Vojska SCG prikrivaslu~ajeve kra|e naoru`awa, ka`e se na po~et-ku saop{tewa Ministarstva odbrane.

Konkretni povod za navedene napise bilasu dva slu~aja nestanka naoru`awa i municijeiz vojnih magacina u Nik{i}u i Baru. Iz skla-di{ta ratnih materijalnih rezervi u Nik{i}u,iz magacina u kome su ~uvaju naoru`awe i mu-nicija Vojnog okruga Podgorica, nestalo je 47pi{toqa M-57 7,62 mm, tri snajperske pu{keM-76 7,9 mm i jedan signalni pi{toq. Slu~ajje otkriven 4. januara.

Drugi slu~aj se desio 5. januara u Baru, u5. motorizovanoj brigadi Podgori~kog korpu-sa, kada je u kasarni jedinice ”Narodni herojPero ]etkovi}” ustanovqeno da je obijen ma-gacin sa naoru`awem. Tokom uvi|aja koji suobavili organi vojne policije ustanovqeno jeda iz magacina nedostaje jedan pu{komitraqezM-84, jedna automatska pu{ka M-70, jedan no`za automatsku pu{ku i 420 metaka kalibra7,62 mm za automatsku pu{ku.

U oba slu~aja odmah su obave{teni dr`av-ni tu`ioci u Nik{i}u i Baru, koji su nadle`niza vo|ewe pretkrivi~nog postupka.

Povodom navedenih slu~ajeva, organi voj-ne policije i Vojnobezbednosne agencije ostva-rili su kontakte sa predstavnicima MUP-a Re-publike Crne Gore i Agencije za nacionalnubezbednost Republike Crne Gore radi koordi-nacije svih aktivnosti na rasvetqavawu kra|anaoru`awa i municije iz vojnih magacina, ka-`e se u saop{tewu Ministarstva odbrane.

KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV PUKOVNIKA SAVI]A

Ministar odbrane Srbije i Crne Goredoneo je re{ewe o penzionisawu na~elnikaUprave za odbranu u Republici Srbiji pukov-nika Miodraga Savi}a i protiv wega je pre-data krivi~na prijava nadle`nom javnom tu-`iocu.

Nadle`ni organi Ministarstva odbranepodneli su krivi~nu prijavu protiv pukovnikaSavi}a zbog sumwe na po~iwena krivi~na delau oblasti kadrovske problematike i raspola-gawa materijalno-finansijskim sredstvima.

Postupawe i u ovom slu~aju jasno ukazujena nedvosmislenu opredeqenost i odlu~nostMinistarstva odbrane da, na zakonom propi-san na~in, razre{i sve nepravilnosti koje seuo~e.

^etrdeset i dve osobepoginule su prilikom padaslova~kog vojnog avionaAN-24 u planinama isto~-ne Ma|arske, u ~etvrtak,19. januara. U avionu subila ukupno 43 putnika, ave}ina su bili slova~kivojnici, pripadnici Kfo-ra, koji su se vra}ali izPri{tine ku}i u Ko{ice.

Nesre}u je pre`iveosamo oficir Martin Far-ka{, koji je neposredno po-{to se avion sru{io mo-bilnim telefonom pozvaosuprugu i zatra`io pomo}.Ma|arski spasioci su gaubrzo na{li, svesnog ali ukriti~nom stawu sa te{kimpovredama glave i preve-zli ga u Ko{ice. Letelicase zapalila kada su vatro-gasci stigli na mesto ne-sre}e.

Drugi avion iz Pri-{tine u kome je bio prtqagvojnika povratnika sa Ko-sova sleteo je pola satanakon nesre}e bez problema na aerodrom u Ko{icama.

Slova~ka armija u misiji Kfora na Kosovu ima od 1999. stotinak vojnika uzajedni~kom ~e{ko-slova~kom bataqonu. Do sada je izgubila jednog vojnika kojije stradao u saobra}ajnoj nesre}i.

(BETA)

POGINUO ISKA^U]I IZ VOZAVojnik Uro{ (Milovana) Petkovi}, iz 565. nastavnog centra KoV u Po-

`arevcu, preminuo je usled te{kih povreda glave 15. januara u bolnici ”Ste-fan Visoki” u Smederevskoj Palanci.

Prema raspolo`ivim ~iwenicama, vra}aju}i se sa odobrenog vikend-odsustva, Petkovi} je isko~io iz voza u pokretu i prilikom pada zadobiosmrtonosne povrede. Prona|en je na izlasku iz `elezni~ke stanice VelikaPlana, u pravcu Beograda, sa vidqivim povredama glave i kolima hitne po-mo}i prevezen je u bolnicu u Smederevskoj Palanci, gde je podlegao povre-dama.

Vojnik Uro{ Petkovi}, iz Smederevske Palanke, ro|en je 3. marta 1986,a u Vojsci SCG bio je od 3. decembra 2005.

STUDENT VOJNE AKADEMIJE IZBODEN NO@EMStudent Vojne akademije Vladimir (Milomira) Lazovi} te{ko je povre-

|en tokom porodi~ne sva|e koja se dogodila 16. januara oko 21 sat u selu Va-pa, op{tina ^a~ak. Wegov zet, Dragan Popovi}, naneo mu je te{ke povredeubodom no`em u predelu grudnog ko{a.

U trenutku nesre}e student 127. klase Odseka za logistiku Vojne akade-mije Vladimir Lazovi} bio je na produ`enom redovnom semestralnom odsu-stvu do 17. januara.

PAD SLOVA^KOG AVIONA U MA\ARSKOJ

SPECIJALNI PRILOG 5

Ovih }e dana venac sve`eg cve}a, otisnut sa ostrva Vida i no{en blagim talasima, otploviti prema pu~ini.

Odjeknu}e po~asni plotuni pred Spomenikom branilacaBeograda, u ~ast hrabrih ratnika i wihovog komandanta majora

Dragutina Gavrilovi}a. Izgovori}e se sve~ane re~i na Ceru,kraj Kolubare, na Ma~kovom kamenu... Do}i }e nam u posetu vojne delegacije zemaqa saveznica iz Prvog svetskog rata. U slavu hrabrih srpskih vojnika, kao po~ast nikada ta~no

pobrojanim `rtvama oja|enog naroda, pred belegom na kome je ispisano devedeset godina srpske Golgote...

ISTORIJA KOJA SE NE ZABORAVQA

VASKRS

NARODA I VOJSKE

ISTORIJA KOJA SE NE ZABORAVQA

NARODA I VOJSKE

34 1. februar 2006.

N

L

I

a prelazu izme|u 1915. i 1916. godinesrpski narod i wegova vojska do`iveli su ipre`iveli isku{ewa nezabele`ena u istorijiratovawa. Balkanska vetrometina, interesivelikih sila, osvaja~i ve} opusto{ene zemqei `eqa naroda da `ivi u slobodi napisali suscenario za nevi|enu ratnu dramu. Po svimodlikama tragediju, potom ep uveli~anvaskrsnu}em pre`aqenog naroda i wegovevojske pred o~ima zanemele Evrope. Bilo bineprimereno govoriti o nekakvom sre}nomkraju, jer je danak te i takve pobede na stotinehiqada `ivota, vi{e od milion besku}nika, dobezna|a razorena dr`ava... Zato je plemenitaobaveza svih potowih generacija srpskognaroda koje `ive i koje }e `iveti usavremenom svetu da se s dubokim po{tovawemse}aju stradawa od pre ravno devet decenija,kada su wihovi preci svojom `rtvom ipatwama utemeqili zna~ewe pojmova mir isloboda!

Rat kao najmra~nija dru{tvena pojava nijeuvek sledio jasnu logiku, o pravu ili pravdida i ne govorimo. Na{i preci i mi to najboqeznamo. Niti smo ga ikada `eleli, niti, ne dajbo`e, prizivali. A kucao nam je na vrata kakomu se prohtelo. Pro{li vek je najboqesvedo~anstvo. Znali smo u tih sto godina dabudemo i ovakvi i onakvi, ali {ta smo radili,radili smo sebi i u na{oj ku}i! Nismo haralipo tu|ini, nismo osvajali, `arili, palili,otimali... I da smo kojim slu~ajem bili sila,opet bi bilo isto. Nije u bi}u srpskog narodada tla~i druge, niti drugom zlo priziva.Dodu{e, uhvati}emo se s kom{ijom za gu{u,zbaci}emo i kraqa ako ne vaqa, ali svogkom{iju i svog kraqa!

Drugi prema nama nisu bili takomilosrdni. Ako Srbija ima svoje JA – u}utkajSrbiju, ukoliko Srbin ne da svoju zemqu –otmi je, ako ne}e milom – udri silom. Be{eba{ tako.

ma li na{e krivice u tome {to je vojskaAustrougarske palila ku}e i ubijala sve na{ta je nai{la, ima li na{e krivice u tome{to nismo pristali na ropstvo, komadawezemqe, progon? Mo`da smo bili politi~kinedorasli perfidnim pregovara~imacarevina i kraqevina tog vremena, mo`e biti da je nedostatak autoriteta iugleda Srbije bila posledica brutalnogsvrgavawa kraqa na po~etku veka, aliponajpre je u pravu mudri Jovan Cviji}, koji jenapisao da smo podigli ku}u na sred puta.

A tim putem su mnogi hteli, ne toliko zbog ku}eve} zbog druma.

Kada je buknuo Prvi svetski rat sve maskesu pale. Dodu{e, neki ih nisu ni imali, adrugi su lica ovla{ pokrivali diplomatskimrukavicama. I kakav bi to rat bio, pa jo{svetski, a da se ambicije velikih ne prelomepreko srpskih glava? Mala i siroma{naSrbija u magli baruta i obe}awa saveznikanije imala izbora. Livrejisani Po}orekovioficiri i nalickani soldati osetili su {tazna~e srpski ponos i prkos. Za cenu se nijepitalo. Slavne vojvode i wihovi vojnici, oduglednih intelektualaca do qudi ~ije su rukesvikle na motiku, stali su na grudobranotaxbine. I drugopozivci, pa sede glavetre}epozivaca, hiqadu golobradih kaplara iwihovi vr{waci tek stasalih za pu{ku. E, to drugi nisu imali. Ni takav narod, nitakvu vojsku. Prostodu{no srpsko verovawe uemotivne sintagme bratstvo, savezni{tvo iprijateqstvo ostavilo je jedan narod i wegovuvojsku u kanxama krvo`ednih zveri i sa zapadai istoka.

icemerna uloga saveznika i osvetni~ka`eqa da se ”Srbiji ve} jednom do|e glave”re`irale su progon ~itavog naroda. Istorijane bele`i da je ijedan kraq zajedno s vladomkrenuo istim putem. Najpre povla~e}i se naKosovo, a onda preko albanskih gudura dospasonosnih gr~kih obala. I to pod borbom. U sli~nim (ne)prilikama suvereni su sa svojimsvitama i tovarima blaga odlazili na dalekaputovawa da na miru potro{e vreme rata.

^asna Crnogorska vojska potukla jeneprijateqa kod Mojkovca i pru`ila bratskupomo} Srbima u nesre}i. Da nije bilo Bo`i}ana Mojkovcu, ne bi bilo vaskrsa na Krfu. ISrbi su uzvratili jednako. To je vera u nevoqi.

Prizori sa Vida, Plava grobnica, kolona`ivih skeleta, ne blede ni posle devedesetgodina. Tek tada se uznemirila savest Evrope.Napokon je stigla dugo obe}avana pomo}.Oporavqena, naoru`ana i opremqena Srpskavojska nezadr`ivo je krenula u juri{ putotaxbine. Posle proboja Solunskog fronta,~uveni francuski general @ozef @ofrizrekao je misao koja }e ostati uokvirena nastranicama vojne istorije: ”Najboqi manevari najve}i brzinu ima francuska kowica, aliod francuske kowice jedino je br`a srpskape{adija!”

Zemqa je oslobo|ena, rat je nastavqen... Branko KOPUNOVI]

D E V E T D E C E N I J A O

35

Posle velikih srpskih pobeda, od Drine,preko Cera, Kolubare i Suvobora,protiv brojno i tehni~ki nadmo}nijeAustrougarske vojske, Srbija je prvihmeseci 1915. godine bila na vrhuncuvojne slave, osokoqena pobedonosnimodbrambenim bitkama. Istovremeno,bila je te{ko rawena zbog izuzetno velikih `rtava koje je podnela. Od svojih250.000 najboqih boraca, izgubila je 163.557, a me|u wima i 2.110 oficira.Dakako, nemilim brojkama treba dodati oko 69.000 umrlih od rana i bolesti. U tim okolnostima Srpska vojska nije imala snagu da kruni{e svoju briqantnupobedu protiv neprijateqa, prebaci operacije na wegovu teritoriju i pro{irisvoj uspeh. Nastupilo je operativno zati{je.

Pre devet decenija Xon Rid, ameri~ki novinar zadu`en daprati prilike u Srbiji, napisao je da se nalazi u “zemqismrti”. Verovatno je bio u pravu. Dok je oko sebe zapa`aoparalizu privrednog `ivota, Rida su mu~ila neverovatnaobja{wewa nekog ~inovnika: “Svi mu{karci u Srbiji su u

vojsci ili su mrtvi, a sve volove je Vlada uzela da vuku topovei komorxijska kola”. Kada je obi{ao polo`aje na Drini poslete{kih borbi, ose}ao je “zadah i takore}i hodao po mrtvima,tako mnogo ih je bilo”.

Posle svega {to se dogodilo tokom 1914. godine, vojnimrukovodstvima potu~ene Austrougarske i Nema~ke ozloje|enezbog neuspeha svog saveznika, ostalo je da ponovno prou~e vred-nost Srpske vojske. Nije im trebalo mnogo da uo~e visoku stru~-nost, hrabrost i sposobnost srpskih komandira i komandanata,za koju Albin Ku~bah 15. januara 1915. ka`e: “Oficiri su svojne ta~ke gledi{ta besprekorni”. Sud o vojvodi RadomiruPutniku dala je austrijska obave{tajna slu`ba. Ocenili su daje vojvoda “veoma popularan i u`iva poverewe celog naroda...ima jak uticaj na dvor i vladine krugove... to je mirna i trezve-na glava... vojno je veoma darovit... star i bolestan, ali ima uzsebe izvanredne saradnike”. Ta slu`ba za vojvodu @ivojinaMi{i}a ka`e da je “veoma visoko obrazovan... da je du{a naj-vi{eg srpskog komandovawa... da je najsposobniji srpski ofi-cir i vo|a”. Naravno, nisu izostali ni hvalospevi vojvodi Ste-pi Stepanovi}u, za koga zakqu~uju da je “miran i odlu~an, veo-ma energi~an”. Te i takve ocene prihvatio je i General{tab ne-ma~ke vojske, kada je u septembru 1915. godine pripremao novusavezni~ku ofanzivu na Srbiju.

D S R P S K E G O L G O T E

RAWENA

ZEMQA

VRHUNSKI STARE[INSKI KADARAustrougarski i nema~ki eksperti pisali su o celom ofi-

cirskom kadru “koji se jo{ u balkanskim ratovima dokazao naizvanredan na~in”, pa se “s pravom mo`e tvrditi da su uspesivojske najve}im delom zasluga srpskih oficira”. Za srpsku pe-{adiju se ka`e da je “izuzetno sposobna za mar{evawe, ̀ ilavaje i izdr`qiva... u odbrambenim bitkama se bori tvrdoglavo,aktivno i uspe{no”. Za artiqeriju stoji ocena “da je najboqideo Srpske vojske, elitna … raspola`e veoma dobro obu~enimi najinteligentnijim oficirskim sastavom, ga|a veoma preci-zno”.

U savezni~kim i neutralnim zemqama, borbe na Drini,Ceru, Kolubari i drugim ratnim popri{tima donele su Srbijii Crnoj Gori velike simpatije. Cerska bitka je do`ivqena kaoprva savezni~ka pobeda, a preokret u Kolubarskoj bici kao iz-uzetan ratni~ki podvig. Sve tri sile Antante morale su da ra-~unaju i na Srpsku vojsku kao va`nu ~iwenicu. Srbija je posta-la politi~ki jo{ va`nija u wihovoj koaliciji.

A onda, tokom prve polovine 1915. godine, u Srbiju su “na-grnuli mnogi stranci da bi je upoznali i obavestili svoje vla-de i javnost o onome {to su videli i saznali”. Posete britan-skog generala lorda Ralfa Pexeta i francuskog generala Mi-{ela Poa imale su vojni, politi~ki, propagandni i moralnizna~aj. [vajcarski stru~wak za kriminalistiku i veliki huma-nista Ar~ibald Rajs svoje nalaze o zlo~inima nad civilima po-~iwene na tlu Srbije, obelodanio je jo{ u toku Kolubarske bit-ke. Pored wih, vaqa pomenuti dolazak i boravak Xona Rida,Bordmana Robinsona, Rokfelera (mla|eg sina poznatog bizni-

Vojnik Dragutin Mati}, izvi|a~ 3. pe{adijskog puka

CENA VELIKIH POBEDA

ZEMQA

36 1. februar 2006.

smena), Roberta Votsona, Artura Evansa, Xorxa Treveqana,^arlsa Omana, i druge.

Ugled malih balkanskih dr`ava, Srbije i Crne Gore, izu-zetno je rastao. Me|utim, one su bile te{ko iscrpqene u dota-da{wim ratovima, koji su otpo~eli jo{ 1912. godine. Privre-da je bila razorena, a za eventualni uspe{an nastavak ratabila je potrebna ogromna pomo}. U Srbiji se “`ivelo u sencitopova koji su svakog ~asa mogli ponovo zagrmeti”. Uprkos sve-mu {to je pre`ivela, Srbija je sa~uvala snagu da se bori, ali istrahovala za budu}nost. Nema~ki agent Ku~bah obave{tavao jesvoju centralu: ”Borbena voqa vojske jo{ nije opala... Vojskaopet dosti`e broj od 250.000 qudi”.

VREME STRADAWAU Srbiji je vladala ogromna nesta{ica `ivotnih namir-

nica, stoke za vu~u, sirovina, radne snage... Veliki deo terito-rije bio je razoren i popaqen. Najte`e su stradali krajevi ukojima je bio koncentrisanekonomski `ivot cele Kra-qevine. Ceo ekonomski itrgovinski `ivot je prese-~en, Beograd je sasvim opu-sto{en. Pi{u}i o Ma~vi,Xon Rid ka`e: “Ceo je ovajkraj bio spaqen, opqa~kan,a stanovni{tvo pobijeno.Nijedno grlo stoke nismovideli, a kilometrima ni~oveka. Pro{li smo krozvaro{ice u kojima je travarasla po ulicama, gde nijed-no qudsko bi}e nije `ive-lo”.

Epidemije su uzimalesvoj danak jo{ od druge po-lovine decembra 1914, avrhunac su dostigle u martu1915. godine. Ruski poslanik Sergej Pisarov je izve{tavao:“Po {talama, na slami i preko poqana le`e mrtvi”. Bolnicesu odavale sliku u`asa. Vaqevo je opisivano ovako “velika ka-znionica u kojoj se jedva zna ko je `iv, a ko mrtav”. Prema Raj-sovom opisu “grobqa su pro{irena preko mere, a grobari sukopali rake od zore do mraka”. Smatra se da je u to vreme obo-lelo vi{e od 400.000 qudi, a umrlo oko 100.000 gra|ana,30.000 – 35.000 vojnika i oko 30.000 ratnih zarobqenika.

U nastaloj situaciji, od kraja 1914. iz inostranstva je po-~ela da pristi`e pomo} u medicinskom kadru, sredstvima i nov-cu. Bilo je tu i lekara specijalista sa potrebnim bolni~kimosobqem. Me|u prvima je do{la misija lejdi Pexet (sestra ge-nerala Pexeta), koja je otvorila bolnicu u Skopqu, a onda ru-ska misija grofice Trubecke, `ene ruskog poslanika u Srbiji.U aprilu je stigla bolnica misis Stobert, sastavqena iskqu-~ivo od 50 `ena lekara i bolni~arki, sa 55 {atora, 255 kre-veta, tri automobila... Dabome, trebalo bi pomenuti medicin-ske ekipe i pomo} gospo|e Hortvig, Toma Liptona, Beneta, lediVindborn, gospo|e Saviwon, Edvarda Rajana, i druge. Najve}apomo} pristigla je iz Rusije, Velike Britanije i Francuske,ali su pomogle i SAD, Gr~ka, [vajcarska, Italija i Holandija.

I kako to obi~no biva u ratu, za vreme epidemija, bole-{tine nisu mimoi{le ni medicinsko osobqe koje se boriloprotiv wih. Prvi {ef ameri~ke medicinske misije umro je od

D E V E T D E C E N I J A O

tifusa, a razboleli su se i lejdi Pexet i Edvard Rajan. “^etvr-tina srpskih lekara, ve} i ina~e malobrojnih, ostavila je `i-vote na boji{tu, pored svojih bolesnika”, pisao je Ar~ibaldRajs. Ruski lekari su 9. februara 1915. iz Beograda javili dasu tog dana “od epidemije umrla 22 srpska lekara”, a ve} pome-nuti Ku~bah je u svojim uspomenama zabele`io da je od “440srpskih vojnih i civilnih lekara, toj bolesti podleglo oko200”. Iako su podaci o broju nastradalog medicinskog osobqarazli~iti, nema sumwe da su gubici bili ogromni. I poznataslikarka Nade`da Petrovi} umrla je od tifusa kao bolni~ar-ka u Vaqevu, aprila 1915. godine.

POLITI^KI @IVOTUprkos ogromnim stradawima u borbi, od bole{tina, ra-

znih nesta{ica, veliki broj qudi je i daqe pod oru`jem. “Sr-bija je bila zemqa u kojoj se tada sna`no politi~ki `ivelo”,ka`e poznati istori~ar Andrej Mitrovi}. Stranci su sa ~u|e-

Regent Aleksandar Kara|or|evi} i proslavqeni vojvoda @ivojin Mi{i} na polo`ju

wem posmatrali kako na ulicama, po kafanama, ̀ elezni~kim sta-nicama i drugim mestima “oficiri, ~inovnici, sve{tenici iobi~ni qudi... zajedni~ki sede, {etaju i raspravqaju o politici,~esto grde Vladu i wenog predsednika”. Xon Rid je pisao da je je-dan ko~ija{, koji ga je vozio od Krupwa do Vaqeva, “ponosan nasvoju zapregu, svom kowu nadenuo ime Vojvoda Mi{i}”.

Zanimqivo, politi~arilo se kao da rata i grobova nije nibilo, kao da ne preti nikakva opasnost. Nikola Pa{i} je ~estoisticao da “izme|u Vrhovne komande i vlade vlada potpuna har-monija”. Ku~bah je obavestio svoju centralu da “srpska vlada imasna`an oslonac u oficirima”. Ono {to je za Srbiju i Srbe svoj-stveno, na politi~koj sceni je vo|ena o{tra politi~ka borba.Pa{i} i Vlada su bili prvi na udaru. Taj utisak naveo je Rida dazabele`i kako je Srbija “jedna od najdemokratskijih zemaqa nasvetu”. Ipak, nije to bilo ba{ tako.

U organizaciji “Ujediwewe ili smrt” i wenom odnosu premaregentu Aleksandru postoji veoma razli~ito mi{qewe. Ono {tonije sporno, “crnorukci” su sigurno dr`ali svoja mesta u vojsci.Wihove istaknute li~nosti (Vojin Popovi}, Vojislav Tankosi} iVelimir Vemi}) bile su komandanti dobrovoqa~kih jedinica, ageneral Damjan Popovi} bio je komandant trupa “Novih oblasti”.Dragutin Dimitrijevi} Apis, tada potpukovnik, postavqen je zana~elnika [taba U`i~ke, a ne{to kasnije Timo~ke vojske. RegentAleksandar, kao dvadeset{estogodi{wak, vrhovni komandant, ̀ i-

37

veo je u senci starih i slavnih vojvoda i generala, a posebnovojvode Putnika, ali i iskusnog i lukavog predstavnika VladeNikole Pa{i}a.

Nalaze}i se u opoziciji, srpska socijaldemokratija, uzruske boq{evike, jedina je glasala protiv ratnih kredita svojevlade. Veliki broj wenih ~lanova u~estvovao je u odbrani ze-mqe i izginuo. Me|u wima bio je i najistaknutiji socijalistaDimitrije Tucovi}, koji je poginuo kao oficir u novembru 1914.godine.

SAN O JUGOSLAVIJI

U Srbiji je sna`no `ivelo mi{qewe da je ona “predvod-nik” ili “formator” ujediwewa “neoslobo|ene bra}e”. RobertVotson je u januaru 1915. skretao pa`wu na srpsku “op~iwe-nost snom o Jugoslaviji”, a Rid je, putuju}i Srbijom, stekao uti-sak da je “tajni san svakog Srbina ujediwewe svih srpskih na-roda u jedno veliko carstvo, od Bugarske do Jadrana...” List“Politika” je u broju od 30. aprila 1915. pisao: “Kada je re~o oslobo|ewu i ujediwewu na{eg plemena u jednu celinu, samotaj ideal kre}e danas na{e narodne mase i samo za taj idealpo~ivaju oni silni grobovi”. Iako je bilo u pitawu prili~nonaivno shvatawe, ono je “prvorazredni moralni faktor u pre-te{koj borbi”.

Naravno, program o ujediwewu je 1915. imao male izgle-de na me|unarodnoj politi~koj sceni. Velike sile iz sukobqe-nih blokova imale su svoje planove. Antanta je samo primilana znawe Ni{ku deklaraciju. Otvoreno je nije prihvatila.@ele}i da pridobije Italiju, planirala je da joj ustupi isto~-

ne obale Jadrana. U tome je i uspela potpisivawem tajnog ugo-vora u Londonu 26. aprila 1915. godine. Tada su Italiji obe-}ani Istra, Kvarner, severna Dalmacija sa Zadrom. Bugarskojje ponu|ena Makedonija. Zbog toga su saveznice vr{ile priti-sak na Vladu Srbije, sme{tenu u Ni{u, da ustupi oblasti u Ma-kedoniji.

Razumqivo, i Centralne sile su odlu~no odbacile jugoslo-venski program. I one su `elele Bugarsku, pa su joj ponudilecelu Makedoniju i neke druge srpske teritorije. Na kraju, po-{lo im je za rukom da je pridobiju. Tajnim ugovorom od 6. sep-tembra 1915. Bugarskoj su obe}ane Makedonija, dolina Ju`neMorave s Toplicom i cela isto~na Srbija do Velike Morave!

Srpska vlada je odlu~no odbila sve kalkulacije velikihsila. Nikola Pa{i}, ~ovek koji je umeo da izbegne sukobe u raz-govorima, na re~i ruskog poslanika da “Srbija ne bi trebaloda se igra vatrom i opire zahtevima Antante”, odgovorio je:”Srbija je spremna da se do posledwih snaga bori ne samo sAustrijom nego i sa sopstvenim saveznicima”.

Proslavqeni komandanti sa Kumanova, Bitoqa, Bregalni-ce, Drine, Cera, Kolubare i drugih rati{ta uporno su odbija-li svaku pomisao da se ispune savezni~ki zahtevi ili ostvarezamisli Centralnih sila. Razgovaraju}i sa Valentinom ^iro-lom, pukovnik @ivko Pavlovi} je ustvrdio da “Srbija nikad ne-}e mo}i da pristane da Bugarska prese~e wenu jedinu prugu po-vezanu sa Egejskim morem... Pitawe Makedonije je vojno i mo`ese re{iti samo na bojnom poqu”.

Nova ratna isku{ewa su se nadvila nad Srbijom...

D S R P S K E G O L G O T E

@estok otpor nadmo}nijem neprijatequ: mitraqesci 10. puka

1. februar 2006.38

D E V E T D E C E N I J A O

U S A M Q E N A

Krajem juna 1915. godine ruskivojni ata{e u Srbiji obavestio je

svoj general{tab da bugarski kraqi vlada “pripremaju da se bace

na Srbe”. Uvo|ewe nema~kog oru`jau Bugarsku vojsku, “razgoli}ena

{ovinisti~ka kampawa” sofijske{tampe protiv Srbije, dolazak

za ministra vojnog germanofila@ekova, komitske provokacije

i vojni manevri uz granicu premaSrbiji, jasno su ukazivali

na bugarske namere. Srbija jemorala da brani ne samo svoje

dostojanstvo ve} i opstanak.

Timo~ka vojska, Odbrana Beograda, trupe Novih oblasti i nizodreda. Pod Vrhovnom komandom bile su Kowi~ka divizija, dveeskadrile aeroplana i deo te{ke artiqerije. Pa je tako, po-~etkom oktobra, glavnina Srpske vojske imala 288 bataqona,40 eskadrona, 678 artiqerijskih oru|a raznog kalibra.

Vrhovna komanda Srpske vojske ta~no je procenila namereneprijateqa. Suo~iv{i se s ~iwenicom da }e joj biti nametnu-ta borba na dva fronta, da }e na po~etku morati da se samabori sa tri neprijateqske dr`ave i dvostruko nadmo}nijimsnagama, Vrhovna komanda je odlu~ila “da se na oba frontadr`i u defanzivi i da gleda da o~uva Srpsku vojsku intaktnu dodolaska savezni~ke pomo}i”.

Britanski vojni ministar lord Horej{a Ki~iner tra`io jeda “Srbi izdr`e najvi{e dvadesetak dana, a onda }e vlade Ve-like Britanije i Francuske, u slu~aju bugarskog napada, blago-vremeno poslati vojnu pomo} u ciqu za{tite desnog boka i po-zadine Srpske vojske”.

Glavnina Srpske vojske bila je podeqena na dve velikeoperativne grupacije: za zatvarawe velikomoravskog i ni{av-skog pravca. Ostali delovi trebalo je da {tite grani~nifront. Prema takvoj zamisli, glavnina srpskih borbenih trupabila je ovako grupisana: na zapadu, prema Bosni, nalazila sePrva armija, pod komandom vojvode @ivojina Mi{i}a; na se-veru, na neprijateqevom glavnom pravcu napada, nalazila seTre}a armija, pod komandom generala Pavla Juri{i}a-[tur-ma; na istoku, prema Bugarskoj, razvila se Druga armija, podkomandom vojvode Stepe Stepanovi}a, a Beograd su branile

Na sastanku Vlade i Vrhovne komande Srpske vojske 26.avgusta u Kragujevcu, na Pa{i}evo pitawe kakvi su izgledina uspeh u slu~aju austrijsko-nema~ke ofanzive na Srbiju,generali su verovali u uspe{nu odbranu samo u slu~aju dane budu anga`ovani Bugari. U suprotnom, “izgled bi bio

nikakav”. Po{to se nije moglo ra~unati da }e Gr~ka ispunitisavezni~ke obaveze, a sa Bugarima nije bila mogu}a nagodba,Srbija se morala pokoriti voqi saveznika. Pred usamqenomSrbijom nadvila su se najve}a ratna isku{ewa.

Septembra 1915. u Sremu i severoisto~noj Bosni koncen-trisala se austrougarska Tre}a armija, u ju`nom Banatu nema~-ka Jedanaesta armija, u zapadnoj Bugarskoj wena Prva, a ju`nood we Druga armija. Svim trupama, ja~ine oko 800.000 qudi,koje su bile savremeno opremqene i u`ivale podr{ku vazduho-plovstva, komandovao je nema~ki feldmar{al August fon Ma-kenzen, do tada jedan od najsposobnijih nema~kih vojskovo|a. Zarazliku od Antante, koja je po~etak vojnih operacija za Balkanu jesen 1915. do~ekala neslo`na i nespremna, Centralne sileradile su slo`no, brzo i odlu~no. Neprijateq je po~etkom ok-tobra imao 393 bataqona pe{adije, 40 eskadrona kowice,497 baterija artiqerije, a do kraja meseca pove}ao pe{adijuna 440 bataqona.

Nasuprot takvoj vojnoj sili, Srbija se mogla suprotstavi-ti sa oko 300.000 vojnika, mahom starijeg `ivotnog doba, raz-vu~enih na oko 1.150 kilometara fronta. Pred po~etak nepri-jateqske ofanzive Srpska vojska je imala 13 pe{adijskih divi-zija. Od tih snaga obrazovane su Prva, Druga i Tre}a armija,

U S A M Q E N ADR@AVA

PRIPREMA TROJNOG NAPADA

DR@AVA

39

{ko osvojiti Beograd zbog wegovog izuzetno jakog odbrambenogpolo`aja, velikog gradskog utvr|ewa koje dominira nad reka-ma, dokazane po`rtvovanosti i `ilavosti srpskog vojnika i ce-log naroda. Re{ewe problema na{ao je u anga`ovawu mo}neartiqerije koja }e prosto razoriti Beogradsku tvr|avu i si-stem odbrambenih polo`aja Beograda, ~ime bi raskr~io putpe{adiji.

Prema takvoj zamisli, Makenzen je tokom septembra pre-ma prestonici rasporedio oko 350 topova razli~itog kali-bra, ukqu~uju}i i merzere (305 i 420 mm). Koliko je ozbiqnocenio ratni~ku vrednost srpskog vojnika, mo`e se zakqu~iti iiz zapovesti koju je izdao pred ofanzivu: ”... Vi ne polazite nina italijanski, ni na ruski, ni na francuski front. Vi polazi-te na srpski front i na Srbiju, a Srbi su narod koji iznad sve-ga voli slobodu... Pazite da ovaj malobrojni neprijateq ne po-mra~i slavu i ne kompromituje dosada{we uspehe slavne ne-ma~ke armije.”

Bombardovawe Beograda otpo~elo je jo{ sredinom sep-tembra 1915. godine, dvadesetak dana pre op{teg napada. Ka-nonada artiqerije poja~avala se iz dana u dan. Narod je ma-sovno napu{tao grad, be`e}i pe{ice prema Resniku i Raqi.Na putu u izbegli{tvo granate su raznosile cele porodice. Ve-liki po`ari su se {irili po celom gradu. Za prva tri dana ok-tobra varo{ je opustela. “Ne ~uje se vi{e ni pisak lokomotiveu Top~ideru. Oko Resnika je pravi logor Beogra|ana, glad, bo-lesti, nema{tina, desetkuju redove izgnanih”, zabele`io je hro-ni~ar.

A onda, op{ti napad na Beograd i Srbiju kre}e 6. okto-bra, uraganskom artiqerijskom pripremom po polo`ajima ugradu. Samo u jednom danu na Beograd je palo vi{e od 30.000

granata. Samo prostor od Karabur-me do Ade Ciganlije zasut je sa bli-zu 4.000 projektila. Lomili su sedebeli vekovni bedemi Beogradsketvr|ave, dizali stubovi zemqe i di-ma, ku}e letele u vazduh. Smrt je ko-sila i vojsku i civile. Pod tim da-tumom dr Slavka Mihajlovi} je usvom dnevniku zabele`ila: ”I{~e-zao je ose}aj straha, ne javqa se ni`eqa za `ivotom. Gospodare samoose}aj zamora u glavi i `eqa da sesve jednom svr{i”.

Mada je brzo postalo jasno dageneral Mihajlo @ivkovi} ne mo`eodbraniti Beograd, ipak je bilo vi-dqivo da }e taj napad, kao i ~itava“ekspedicija” protiv Srbije, staja-ti napada~a izuzetno mnogo `rtava.Pored vojnika, prestonicu su bra-nili civili, starci, `ene i deca,koji su uzimali oru`je s poginulihvojnika. Izve{taj generala @ivko-vi}a, upu}en ujutru 8. oktobra, gla-sio je: ”Borba jo{ traje i nije nika-ko prestajala. Na{e trupe jo{ na-padaju neprijateqa kod Dunavskogkeja. Na Velikoj pak Adi Ciganlijineprijateq se oja~ao i vr{i na-pad... Neprijateqske trupe se raz-vijaju u Maki{u... Prema energi~nim

trupe Odbrane Beograda, kojim je komandovao general Mihai-lo @ivkovi}. Vrhovna komanda nalazila se u Kragujevcu.

Pred po~etak borbenih dejstava Srbija je mogla da ra~unajedino na pouzdanu saradwu Crnogorske vojske, koja je vezivalaaustrougarske snage na svom frontu i {titila levi bok Prvearmije. Crnogorska vojska imala je oko 42.000 vojnika i sta-re{ina.

Uo~i nema~ko-austrijskog napada na Srbiju, 5. oktobra, uSolunu je po~elo iskrcavawe francuske 156. i engleske 10.divizije, koje je zavr{eno sredinom meseca. Te savezni~ke sna-ge ostale su na prostoru Soluna. Upu}ivawe francusko-engle-skih trupa u pomo} Srbima trajalo je sve do decembra 1915.godine. Da nevoqa bude ve}a, Englezi nisu prihvatili predloggenerala @ozefa @ofra da se savezni~ke snage stave pod Vr-hovnu komandu Srpske vojske, pa su te snage obrazovale zaseb-ne operativne grupe odgovorne svojim vladama.

BEOGRAD NA UDARUOdre|uju}i jednog od najslavnijih vojskovo|a za pohod na

Srbiju, nema~ki car Vilhelm Drugi je saop{tio: ”U~ini}u veli-ku ~ast hrabrim srpskim vojnicima, protiv wih }u poslati mar-{ala Makenzena”. Posle svega {to se zbilo u predve~erje no-ve ofanzive, crni oblaci su se jo{ vi{e nadvili nad malom,iznurenom i usamqenom Srbijom, suo~enom sa atakom silnihgermanskih carevina, odlu~nih da je nemilosrdno kazne i uni-{te.

Beograd je bio prvi na udaru. Makenzen je odlu~io, za raz-liku od Oskara Po}oreka, da glavni pravac napada na Srbijuide sa severa, s centralnim udarom preko Beograda. Kao veo-ma iskusan i sposoban general, Makenzen je znao koliko je te-

D S R P S K E G O L G O T E

Sa vojskom su se povla~ile beskrajne kolone oja|enog naroda

kontranapadima na{ih trupa, neprijateqski preba~eni delovine bi se mogli odr`ati na zauzetom zemqi{tu, da nije ovakovelika nesrazmera u artiqeriji i po broju i po kalibru”.

Komandant Kombinovanog odreda izvestio je da j neprija-teq na wegovu jedinicu “ga|a sa preko 20.000 granata, od kojihvi{e od polovine te{kog kalibra... Nemo}ni smo ispod ove va-tre...” Ipak su se branioci Beograda u toj danono}noj borbihrabro dr`ali i “na udarac odgovarali udarcem”. Major Dra-gutin Gavrilovi} je, prikupiv{i naizgled rasturene jedinice,krenuo u protivnapad, izdaju}i legendarno nare|ewe. Borcimana Dor}olu izdao je zapovest: ”Ta~no u 15 ~asova neprijateq seima razbiti va{im silnim juri-{em, razneti va{im bombama ibajonetima. Obraz Beograda,na{e prestonice, ima da budesvetao. Vojnici, junaci, Vrhovnakomanda izbrisala je na{ puk izsvog brojnog stawa. Vi nematevi{e da brinete za va{e `ivo-te, koji vi{e ne postoje. Zato,napred, u slavu”. Ove re~i u{lesu u antologiju najsvetlijih pa-triotskih pokli~a, uz poruku Le-onide, koji je sa Spartancimapolo`io `ivot na Termopilima,brane}i svoju otaxbinu od Per-sijanaca.

SPOMENIK NEPRIJATEQU

Hrabri branioci grada,suo~eni s neuporedivo nadmo}-nijim neprijateqem, povla~ilisu se “stopu po stopu, uz `estokotpor koji se pretvarao u krva-ve uli~ne borbe, prsa u prsa,na bajonet”. Bili su to danibesprimernog juna{tva i po`r-tvovawa, dani u kojima su pisa-ne najsvetlije stranice odbrane Beograda tokom wegove dugeistorije. I pored nevi|enog po`rtvovawa branilaca i ogrom-nih gubitaka, pod olujom artiqerijske vatre, slamala se srpskaodbrana. Pe{adijske jedinice su se iskrcavale na desnu obaluDunava i Save. Beograd je bio pred padom.

Ako se posmatra sa vojnostrate{ke ta~ke gledi{ta, mo`daje bilo nepromi{qeno ulagati toliku snagu i podneti tolike gu-bitke u odbrani Beograda. Me|utim, prkos, hrabrost i odlu~-nost koju su ispoqili wegovi branioci i ̀ iteqi oktobra 1915.godine, osta}e ve~iti simbol slobodarstva, uzor pokolewimasrpskog naroda. Jedan od branilaca je u svom dnevniku, pod da-tumom 10. oktobar, lamentirao nad ve} palim Beogradom: ”No}je pro{la na miru... U mraku, neosvetqen, ne daju}i znaka `i-vota, tu ispod na{ih nogu, Beograd je izgledao kao stari vitezkoji se borio, borio, ali je morao pasti i sad je mrtav! No} tu-`na. U ovoj tami ~udno pada ki{a, kao da nebo pla~e nad jednimuzvi{enim mrtvacem, koji je pre nekoliko ~asova pustio svojposledwi ropac... Beograd }e opet vaskrsnuti, da, on mora vas-krsnuti!”

Makenzenove trupe su ovladale Beogradom do 10. okto-bra, a zatim nastavile da potiskuju jedinice Odbrane Beogra-da prema unutra{wosti Srbije. Bio je to po~etak op{teg uzmi-

40 1. februar 2006.

cawa Srpske vojske prema jugu, koja }e se zavr{iti srpskom Gol-gotom.

Osvajawe Beograda i potiskivawe wegovih branilaca “ko-{talo” je Makenzena oko 10.000 vojnika izba~enih iz stroja. IOdbrana Beograda je izgubila pet hiqada boraca. Ne{to kasni-je, ocewuju}i tu operaciju, feldmar{al Makenzen je zakqu~io daje ovo bio “najve}i uspeh u ratu protiv Srbije 1915. godine”.

Svoje divqewe juna{tvu i po`rtvovawu branilaca Beo-grada Makenzen je potvrdio naredbom da se u wihovu slavu po-stavi spomenik na Top~iderskom grobqu, neposredno uz spome-nik izginulim nema~kim i austrougarskim borcima. Smatra se

Ostaci pobijenih Srba u okolini Leskovca

D E V E T D E C E N I J A O

da je to jedinstven primer u istoriji – da pobednik podigne spo-menik svom neprijatequ, sa `eqom da taj primer slu`i za ugledi sopstvenoj naciji kako se brani najsvetiji prag otaxbine.

PRELOMNI DATUMI na drugim delovima fronta doga|alo se sli~no. Na za-

padu i severozapadu Prva armija je desetak dana uspe{no za-dr`avala neprijateqa. Na pravcu neprijateqevog glavnog uda-ra Tre}a armija je odgovarala bezuspe{nim protivnapadima,ali su neke nema~ke jedinice ve} prvog dana bitke imale po hi-qadu qudi izba~enih iz stroja. Makenzenov na~elnik {taba jebele`io da je “otpor `estok” i da se “Srbi tuku juna~ki”.

Kako je otpo~elo, tako je i nastavqeno. Neprijateq je na-predovao, ali veoma sporo i uz velike gubitke. Za dve nedeqeneprekidnih borbi, Makenzenove snage su u{le tek oko 30 ki-lometara u dubinu Srbije, osvojiv{i mnogo mawe nego {to suplanirale. No, sa padom Beograda i Smedereva stvorena jepotpuno nova situacija na srpskom severnom frontu. Posebnose 14. oktobar uzima kao prelomni datum za obe strane. Ula-zak u rat Bugarske, ~ije su trupe, upravo tog dana pre{le srp-sko-bugarsku granicu bez objave rata, stavio je Srpsku vojsku uizuzetno te{ku situaciju.

41

Vrhovna komanda Srpske vojske uvi|ala je te`inu polo`ajau kojoj su se na{le wene snage. Bila je svesna i opasnostikoju je doneo prodor Bugara u dolinu Ju`ne Morave. Po-{to su se ru{ile nade u efikasnu pomo} bilo s koje stra-ne, vojvoda Radomir Putnik je 23. oktobra naredio trupa-

ma severnog fronta da “zapo~nu postepeno odstupawe na novuskra}enu liniju otpora”. Na frontu Druge armije Bugari nisumogli, pored svih napora i `rtava, da probiju srpski frontkod Pirota. Bodre}i svoje jedinice, vojvoda Stepa Stepanovi}im je poru~io: ”Va{i polo`aji ispred Pirota nisu gradovi ko-je podi`u qudi i koji se mogu poru{iti topovima. Va{e je polo-`aje Bog stvorio i oni se ne mogu poru{iti topovima ni otetijuri{ima”. Pozvao je svoje vojnike da “visoko dr`e slavomoven~ane zastave, kao i do sada”.

Uprkos ogromnim naporima, Bugari se ni korak nisu pome-rili sve do 24. oktobra, kada je Druga armija, po nare|ewuvojvode Putnika, otpo~ela povla~ewe radi odbrane Ni{a.

Na pravcu Vrawa i u Makedoniji, bugarska Druga armijaje izvr{ila duboke prodore i presekla komunikaciju Vra-we–Skopqe, gde su se nalazile slabije srpske snage. Prekidkomunikacija sa Solunom, preko koga se Srpska vojska snabde-vala borbenim sredstvima i provijantom, uz oklevawe save-znika da pomognu deblokadu, ubrzao je dono{ewe odluke o da-qem povla~ewu na jug “radi skra}ivawa fronta, izbegavawabo~nih udara i o~uvawa `ive sile, do pristizawa obilnije sa-vezni~ke pomo}i”. O srpskom vapaju za pomo}, u zvani~noj ne-ma~koj istoriji rata ka`e se: ”Srbi su uzalud zahtevali i o~e-kivali upu}ivawe Antantinih snaga prema severu”.

Vojvoda Putnik je prozreo Makenzenovu nameru i ideju oodlu~uju}oj bici na prostoru Kragujevca. Da bi izbegao tu“klopku”, on je 23. oktobra odlu~io da napusti Kragujevac bez“re{avaju}e bitke” i izdao nare|ewe Prvoj i Tre}oj armiji itrupama Odbrane Beograda da se “nastavqaju}i manevarskuodbranu”, postepeno povla~e ju`no od Kragujevca. Moralni ob-ziri i daqe nadawe u savezni~ku pomo} zahtevali su da se pru-

`a {to du`i otpor na uzastopnim polo`ajima. Istina, vojvoda@ivojin Mi{i} nije se slagao sa dubqim povla~ewem, pa je 26.oktobra predlo`io da izvr{i protivnapad sa ^umi}kih polo-`aja u pravcu Topole. Iako je prihvatio Mi{i}ev predlog, ka-da je saznao da su Bugari, uz pomo} pobuwenih [iptara, zauze-li Ka~anik istoga dana, pa tako presekli i posledwu vezu saSolunom, Putnik je obustavio Mi{i}evo nare|ewe za protiv-napad. Naredio je da se produ`i povla~ewe na moravske polo-`aje. ”Ma koliko da je ova odluka bila bolna i te{ka”, ka`e seu dokumentu Vrhovne komande, “ipak ju je Srpska vojska primilasa pouzdawem, uverena da }e to biti samo privremena mera ida }e ubrzo, sa dolaskom poja~awa saveznika, preduzeti sna-`nu ofanzivu i proterati neprijateqa iz otaxbine, kao u jesen1914. godine”.

Po{to nije uspeo prvi poku{aj okru`ewa, Makenzen je 2.novembra naredio da austrougarski Devetnaesti korpus nastu-pa na jug i da po svaku cenu, “makar izgubio i polovinu qud-stva”, pre|e Zapadnu Moravu kod ^a~ka i preduzme brz obu-hvatni manevar prema Kraqevu, spre~avaju}i povla~ewe Prvearmije dolinom Ibra. Trupe austrougarske Tre}e i nema~ke Je-danaeste armije trebalo je da nastave sna`an frontalni pri-tisak, s ciqem da “potisnu srpske trupe na bugarsku Prvu ar-miju”, koja je imala zadatak da osvoji Ni{ i sadejstvuje u zatva-rawu obru~a oko glavnine Srpske vojske.

Putnikovo nare|ewe o povla~ewu Srpske vojske na obaledveju Morava imalo je strategijski zna~aj. Zahvaquju}i smelo-sti i upornosti jedinica i li~noj hrabrosti vojnika i stare{i-na, a iznad svega ve{tini {tabova, celokupna Srpska vojska,koja se nalazila na severnom i isto~nom frontu, nakon mesecdana izuzetno te{kih odstupnih borbi, uspe{no se prebacilado 8. novembra. Neprijatequ nije stvorena prilika da razbijeili zarobi nijednu ve}u jedinicu.

Organizovano povla~ewe trupa sa isto~nog fronta biloje ote`ano izbog ogromne mase civilnog stanovni{tva, koje se,be`e}i ispred bugarskih jedinica, ozlogla{enih zbog mnogo-brojnih zverstava u prethodnim ratovima, povla~ilo pod za-{titom svoje vojske. Vojvoda Stepanovi} je punih pet dana upor-no branio Ni{, ratnu prestonicu Srbije i najosetqiviji bokSrpske vojske. Obi~ni borci, nadahnuti li~nom hrabro{}usvojih komandanata i ozloje|eni gledaju}i duge kolone unezve-renih staraca, `ena i dece u bekstvu, iza kojih su goreli napu-{teni domovi, “ulivali su najve}u snagu pukovima vojvode Ste-panovi}a”, zabele`io je nema~ki pisac Ralf Bate. Budu}i dasavezni~ka pomo} nije stizala, Druga armija je obustavila od-branu Ni{a 4. novembra, a Tre}a armija dan ranije Para}in,prebacuju}i se po delovima na moravske polo`aje.

Srbi su pod stalnim pritiskom jakih neprijateqskih snagaorganizovano odstupali. Desetine hiqada civila, s neja~i u po-tovarenim kolima ili u rukama, nose}i ono {to se moglo pone-ti, i{le su prema jugu, ne znaju}i gde }e se zaustaviti. Ruski po-slanik je javqao “Srbija predstavqa pokretnu masu izbeglicabez krova i hrane, masu koja odstupa po nevremenu”, pa se pri-bojavao epidemije“ kao u prole}e iste te godine”.

Dragi{a Lap~evi}, novinar i politi~ar, ostavio je opisonoga {to je video u Jagodini: ”Jo{ od prvih dana rata Jagodi-na je puna be`anije, naro~ito iz Beograda. Sad, kada je nasta-lo prodirawe neprijateqa sa svih strana, be`anija je prido-lazila dawu i no}u, vozovima, kolima i pe{ke, pa odlazila da-qe. Ipak se mnogi begunci zadr`avaju; mnogi su pod vedrim ne-bom, bez hleba, a sirotiwa gola i bosa, propada ovih hladnihoktobarskih dana...”

D S R P S K E G O L G O T E

PRAZNA OBE]AWASAVEZNIKAUdar Bugara u le|a srpske odbraneprivremeno je zaustavqen. SrpskaDruga armija je wihovu Prvu armiju“brzo prikovala za mesto i nanela jojznatne gubitke”. No, jedinice bugarskeDruge armije, koje su napadale ju`nije,prema Makedoniji, uspele su da potisnuslabije snage Novih oblasti.

UBRZANE OPERACIJE PROTIV SRBIJE

SAVEZNIKA

42 1. februar 2006.

Jedini izlaz iz prete{ke situacije u kojoj se na{la Srpskavojska, Vrhovna komanda je videla u nastavku povla~ewa na jug, kako bi u sadejstvu sa francuskim snagama kod Krivolaka i Grackog otvorila ka~ani~ki prolaz i uspostavila vezu sa saveznicima. Da bi se postigla saglasnostsvih vojnih i politi~kih faktora za takvu odluku, 4. novembraje odr`ana vanredna sednica Vlade u Ra{koj. Usvojen je stavda “treba ostati uz na{e dosada{we saveznike”. Vojvoda Putnik je izjavio da “borbu treba produ`iti do kraja i povla~iti se, “ako se bude moralo, na Kosovo, pa eventualno,~ak preko Prizrena i Debra, u ju`nu Makedoniju i Albaniju”.

LESKOVA^KI PROTIVUDARVe} sutradan osetio se sna`an pritisak neprijateqa na

svim delovima srpskog fronta. Najve}u agresivnost ispoqilaje bugarska Prva armija i odred pukovnika Ribareva, nadiru-}i dolinom Veternice u pozadinu srpske Druge i Tre}e armijei Timo~ke vojske. Neproverena vest da Bugari nadiru u prav-cu Leskovca, iza le|a Timo~ke divizije, izazvala je nemir me-|u vojnicima. ^ak je i stari kraq Petar Prvi, koji je krenuo upravcu Prokupqa, oti{ao na polo`aj da osokoli vojsku. Iovoga puta, vojvoda Putnik je ispoqio poslovi~nu hladnokrv-nost. Naredio je vojvodi Stepanovi}u da prikupi trupe (“ima-te vi{e jedinica od neprijateqa”), odbaci neprijateqa i bez-uslovno za{titi komunikaciju Prokupqe–Kur{umlija–Prepo-lac.

Kada je Moravska divizija drugog poziva, koja je upu}enakao poja~awe vojvodi Stepanovi}u, stigla na odredi{te, Buga-ri su ve} prodrli u dolinu Puste reke. Energi~ni komandantMoravske divizije, pukovnik Qubomir Mari}, koji je objedi-nio komandu nad tri divizije, preduzeo je napad u pravcu Le-skovca. Blagodare}i sna`nom i preciznom dejstvu srpske arti-qerije, koje su se Bugari uvek pla{ili, srpska pe{adija je pre-{la u sna`an protivnapad i u toku 11. i 12. novembra odbaci-la Bugare do Leskovca i Hisara. Tako je onemogu}eno da nepri-jateq zaposedne komunikaciju Kur{umlija–Prepolac i obezbe-|ena odstupnica srpskim snagama koje su se povla~ile sa se-vernog fronta.

Opisuju}i te borbe u dolini Puste reke i Jablanice, ve}pomenuti pisac Ralf Bate zabele`io je: ”Silina tog protivna-pada (Srba) potpuno je iznenadila Bugare, koji su se sa te{kimgubicima povukli 18 kilometara do samog Leskovca”. I gene-ral Milan Zelenika o tome pi{e: ”Bitka kod Leskovca redak jeprimer da jedna trupa, posle tolikih napora u neprekidnom od-

Prema utvr|enoj zamisli, vojvoda Putnik je obavestio fran-cuskog generala Saraja da je obrazovao operativnu grupuza proboj kroz Ka~ani~ki tesnac u Makedoniju, tra`e}iwegovo sadejstvo u toku te operacije. Naime, ideja je bilada Sarajeve snage preduzmu napad u pravcu Velesa i Sko-

pqa u vreme srpskog napada od Pri{tine. No, od ostvarewa tezamisli nije bilo ni{ta. U toku osmodnevnih neefikasnih bor-bi, Sarajeve snage su sporo napredovale. Zbog opasnog razvo-ja situacije kod Srba, neprijateqskog stava Gr~ke, kolebawaRumunije i ka{wewa ruske intervencije, Francuska je smatra-la da je “rizi~no je zadr`avati jedinice kod Krivolaka i Grad-skog”. Procenili su da je “igra u Srbiji izgubqena”, pa su Sr-be obavestili o svojim namerama da se povuku ka Solunu.

Saznav{i za `alosnu odluku Francuza, Vrhovnoj komandiSrpske vojske preostalo je da grupi{e glavne snage na Kosovu ipoku{a proboj preko Karadaga i Ka~anika u pravcu Skopqa.Situacija je nalagala da se gro snaga, sa planinskog zemqi{taizme|u Ju`ne i Zapadne Morave povu~e ka Kosovu, uz obezbe|e-we minimuma snaga za usporavawe neprijateqevog nadirawa sasevera. Taj poduhvat doneo je najve}e pote{ko}e i neizvesnost.

Feldmar{al Makenzen je naslutio namere Vrhovne ko-mande Srpske vojske, pa je 5. novembra izdao direktivu svojimarmijama “da nikako ne dozvole da velike neprijateqeve snageodstupe na jug”. Levokrilnom Desetom korpusu naredio je daubrza dejstvo od Para}ina prema Stala}u i da sa divizijamabugarske Prve armije, koje su nadirale prema Prokupqu i Le-skovcu, okru`i i zarobi srpsku Tre}u armiju i Timo~ku vojsku.Austrougarskoj Tre}oj armiji naredio je prodor u pravcu NovogPazara i Ra{ke, na odstupni pravac srpske Prve armije i Od-brane Beograda. Od Devetnaestog korpusa zahtevao je da pro-dorom u dolinu Ibra, a u sadejstvu sa bugarskom Drugom armi-jom koja je napredovala prema Pri{tini, opkoli i zarobi glav-ninu Srpske vojske pre nego izbije na Kosovo.

D E V E T D E C E N I J A O

KOSOVOPOVLA^EWE

KAO JEDINI IZLAZ PRAVAC

KOSOVO

43

stupawu od gotovo mesec danai posle takore}i ju~era{wevelike depresije, mo`e pove-sti ofanzivu i pri tom ~ak iz-vojevati pobedu”. Zahvaquju}isjajnom uspehu srpskih snaga, ukome se naro~ito istakla Mo-ravska divizija drugog poziva,Bugari su odba~eni, a Srbi suzadr`ali komunikaciju Prepo-lac–Pri{tina, sve dok nije za-vr{eno povla~ewe na Kosovo.

Do po~etka proboja krozKa~anik austrijsko-nema~ketrupe, uprkos svim nastojawi-ma, nisu uspele da prodru pre-ko linije Novi Pazar–Leposa-vi}i–Merdare–Tupalskivis–Kopilak. Srpska Prva ar-mija odolevala je frontalnompritisku nema~kog Dvadesetdrugog korpusa i obuhvatnommanevru austrijskog Devetnae-stog korpusa i time omogu}ilabezbedno povla~ewe Vrhovnekomande Srpske vojske, Vladei nepregledne mase izbeglica.Naravno, posebno treba ista-}i nesebi~nu pomo} crnogor-ske Sanxa~ke vojske jedinica-ma Prve armije, koja je brane-}i pravac Zlatibor–Kokinbrod–Nova Varo{ i Ivawi-ca–Javor, bezbedno dr`alasve pravce koji od Drine vodeu Sanxak. I tako, herojskomodbranom Prve i Druge armi-je spre~en je i drugi Makenze-nov poku{aj opkoqavawa Srp-ske vojske u trouglu izme|u Za-padne i Ju`ne Morave i omo-gu}eno weno izvla~ewe na Ko-sovo.

Neprekidne i te{ke bor-be koje su vo|ene veoma nepo-voqno su uticale na brzinu ija~inu snaga koje su Srbi mogli da anga`uju za planirani ka-~ani~ki manevar. Naime, od pet pe{adijskih divizija, dvazdru`ena odreda i Kowi~ke divizije, snaga koje su bile pla-nirane za proboj i podeqene u dve grupe (Ka~ani~ku i Gwi-lansku), na vreme nisu mogle sti}i Kombinovana i Kowi~kadivizija i Krajinski odred, pa nisu ni u~estvovali u operaci-ji. Ipak, od 17. do 21. novembra vo|ene su ogor~ene borbe naVelikoj planini i planini @egovcu. Neprijateq je 20. novem-bra uspeo da izbije na staru srpsku ju`nu granicu i zapretioda prese~e komunikaciju kod Ka~anika i Gwilana i opkoliSrpsku vojsku.

TE[KA ODLUKAU uslovima krajwe premorenosti, pove}anih gubitaka,

oskudice u artiqerijskoj municiji i pasivnosti saveznika, Vr-hovna komanda Srpske vojske morala je da obustavi daqe ope-

racije, pa je 21. novembrasvim trupama naredila da sepovla~e na levu obalu rekeSitnice, gde je trebalo kon-centrisati sve snage za odlu-~uju}u bitku. Povla~ewe je za-vr{eno 24. novembra, a grupi-sawe za bitku do 26. novem-bra.

Kada se uvidelo da je “voj-ska jako prore|ena, gladna ipremorena, a artiqerijska mu-nicija utro{ena”, bilo je o~i-gledno da u planiranoj bicinema izgleda na uspeh. Vrhov-na komanda je 25. novembradonela odluku “da se bitka neprimi, a odstupawe produ`i kaobalama Jadranskog mora”. Ti-me je zavr{eno povla~eweSrpske vojske, ispuweno bes-primernim herojstvom, koje jetrajalo gotovo dva meseca, podubini od blizu 500 kilome-tara.

U prvoj polovini novembrasrpske trupe su se slivale naKosovo, a sa wima i mnogo-brojne izbeglice. U ogromnimkolonama naroda i vojskekretao se i kraq Petar Prvi.On se izvesno vreme kretaoautomobilom, a kada je ostaobez wega, prevozio se na mu-nicijskoj kari, koju su vukla~etiri mr{ava vola. “Tre}e-pozivci sa kojima je bio nisumogli poverovati da je sa wi-ma stari kraq Petar”. PrekoBlaca i Prokupqa stigao je uPri{tinu. Tu se sreo i saBranislavom Nu{i}em, koji jezabele`io: ”Mada wegovestara~ke o~i nisu bile kadredogledati ono {to je on `e-leo da vidi, on je, ipak, dugo

i dugo zabrinuto stojao na prozoru i upiwao pogled da vidibar onaj dim, koji je ve} pao na vode Moravine i vode Sitni-~ine... To je sada ve} bio slomqen iznemogao starac, bri`anza dobru sudbinu svoga naroda...”

O stawu duha svedo~i i francuski poslanik Ogist Bop,koji ka`e ”Do{av{i do mesta iz koga nema izlaza, masa zapa-`a da je zapala u klopku”. Iza vojske i izbeglica su ostalimnogobrojni le{evi, neizmerne li~ne tragedije i te{ke pat-we. Me|u poginulima bio je i Vojislav Tanaskovi}, a me|u ra-wenima dotad nepoznati Kosta Vojnovi}. Pesnik Velimir Ra-ji} nije mogao da izdr`i telesne i duhovne patwe, “presvi-snuo je”, zapisao je Branislav Nu{i}. Ostav{i bez nade, kwi-`evnik Milutin Uskokovi} se utopio. No, mnogo vi{e je biloonih koji su bili spremni da se suo~e s bedom istorijskog tre-nutka.

BROJNO STAWEVrhovna komanda nije imala ta~ne podatke o ukupnoj

snazi svoje vojske. Na osnovu brojnog stawa u pe{adijskimpukovima, koje je spalo na 1.000 do 2.000 qudi, moglo se za-kqu~iti da je ono drasti~no smaweno. Prema podacima kojisu kasnije svedeni, evidentno je da je Srpska vojska pred po-~etak trojne invazije imala 563.180 qudi na hrani. U tajbroj su ura~unati i “starci posledwe odbrane”, koji su ~u-vali mostove i magacine. U operativnim jedinicama bilo je420.600 qudi, a na Kosovo je stiglo oko 320.000 vojnika istare{ina. Dakle, u toku dvomese~nog povla~ewa brojno sta-we se smawilo za oko 260.000. Tom broju pripadaju poginu-li, umrli, oboleli, zaostali u civilnim bolnicama, ali ioni koji su “izgubiv{i veru u preokret ratne sre}e, napu-stili jedinice pri prolasku kroz svoja sela”. Ako se ukupnojtragici doda da je qudstvo, koje se okupilo na Kosovu, mu~noizgledalo u ritama, boso, promrzlo, polugladno, onda se do-bija prava slika tada{wih prilika.

D S R P S K E G O L G O T E

I zima kao neprijateq: prelazak preko Belog Drima,novembar 1915. godine

44 1. februar 2006.

D E V E T D E C E N I J A O

PROMENE U ODNOSU SAVEZNIKA

VOJNE I MORALNE

DILEMEStrahote i stradawa Srba tokom dvomese~nih te{kihborbi uzbudili su javno mwewe u savezni~kim zemqama. Nemaran odnos prema hrabrom savezniku i jo{ jedan u nizu poraza na Balkanu doveli su dopromena u vojnim i vladinim vrhovima Francuske,Engleske i Rusije. Odluka Srba da, uprkos svim isku{ewima, ostanu lojalni saveznici, prisilila jevlade sila Antante da usklade odnose na Balkanu.

Bio je to komandant Prve armije vojvoda Mi{i}. Na wegovuinicijativu, do 3. decembra odr`ano je {est sednica komanda-nata armija u Pe}i. Predsedavao je vojvoda Stepanovi}, kaonajstariji komandant armije. Na osnovu prispelih podataka oneprijatequ, vojvoda Mi{i} je zakqu~io “da je ofanzivna spo-sobnost neprijateqa iscrpqena i da bi Srpska vojska, ako bipreduzela energi~nu ofanzivu, imala dobrih izgleda na us-peh”. U zapisniku sa prve od tih sednica navedene su re~i voj-vode Mi{i}a da bi se “time spre~ilo opasno osipawe qudstvai izbeglo pogibeqno povla~ewe kroz Albaniju i Crnu Goru”.Na sastanku od 1. decembra rekao je “da u ovim prilikamaostaju dve rezolucije: da se krenemo napred u ofanzivu, te vi-dimo od koga be`imo, pa uspemo li – dobro, ne uspemo li – on-da da po{aqemo parlamentare neprijatequ i stupimo u prego-vore u ciqu obustave neprijateqstva”.

MASOVNA GROBNICAIako neprijateqima nije uspelo da preseku odstupnicu

Srpske vojske preko Albanije, muke su bile prevelike, strada-wa neopisiva. Albanske planine su postale “masovna grobni-

ca neprebrojanih qudi”. Uosvrtu Vrhovne komande na topovla~ewe, stoji: ”SudbinaSrba, zbog zime i divqih al-banskih planina, bila je ipakgrozna... Trebalo je celu jednuvojsku prevesti stazama kojimase i pojedinci kre}u s opasno-{}u po `ivot. Trebalo je izdr-`ati nekih deset dana i no}ibilo na ki{i, bilo na ci~i zi-mi i blatu, bez krova i hra-ne...”

Dvojica diplomata, ruskii francuski poslanici u Sr-biji, Nikolaj Trubecki i Ogist

Posle potpisivawa direktive o povla~ewu Srpske vojske naJadransko primorje, ve} sutradan, 26. novembra, Vrhovnakomanda je otputovala u Skadar da bi organizovala pri-hvat trupa na morskoj obali i stupila u dodir sa savezni-cima. No, pomenuta direktiva, koja je pro~itana u svim ko-

mandama i jedinicama, nai{la je na razli~ito raspolo`e-we. Mnogi vojnici su bili razo~arani, uz ose}awe da su ihsaveznici prevarili, pa su ostali na Kosovu i krenuli svo-jim ku}ama, u neizvesnost. Deo oficira je negodovao, isti~u-}i “da bi radije poginuli na svom ogwi{tu nego da po|u u tu-|inu”.

U trenucima velikih vojnih i moralnih nedoumica, zani-mqivo je pismo na~elnika {taba [umadijske divizije drugogpoziva majora Du{ana Simovi}a, upu}eno 27. novembra vojvo-di Stepanovi}u. ^asni oficir je jedini spas video u “preduzi-mawu ofanzive, jer }e nas napu{tawem i posledweg par~etaslobodne Srbije napustiti ~ak i ostaci na{e vojske, na{i ve-terani. Oni }e videti da je sa Srbijom svr{eno i da daqojborbi wihovoj nema ciqa. Stoga ostajmo ovde, na ovoj posled-woj grudi slobodne Srbije i umrimo ~asno...”

Na taj patriotski apelmajora Simovi}a, vojvoda Ste-panovi} je smireno odgovorio:”Najbitniji i najsvetiji inte-resi Srpstva bezuslovno na-la`u svakome da i u ovim stra-{nim vremenima slu{a i sapo`rtvovawem izvr{ava nare-|ewa Vrhovne komande, kojaboqe poznaje celokupnu situa-ciju nego iko od nas”.

Sutradan, 28. novembra,vojvoda Stepanovi} je imao no-vog zagovornika ideje da seSrpska vojska ne povla~i, ve}da preuzme ofanzivu na sever.

STRA[NE @RTVEPrema evidenciji Vrhovne komande, na albanskim oba-

lama je posledwih dana decembra 1915. bilo pribli`no110.000 vojnika i 2.350 oficira. Ra~unalo se da je u broj-nom stawu nedostajalo 70.000 od svih koji su po~eli odstu-pawe. Stradalo je vi{e od 27.000 regruta. Ve} tokom po-vla~ewa bilo ih je mawe od 15.000, a po spiskovima napra-vqenim kasnije u Bizerti, na licu mesta su se na{la samo7.192. Od 6.000 mladi}a ro|enih1897. i 1898, u `ivotu ihje ostalo samo pet stotina. Naravno, to je samo deo cene“Golgote Srbije”. Time je okon~ana tek prva etapa stradawa.Na obalama Albanije Srpsku vojsku nisu ~ekali ni kona~i-{te, ni dovoqno hrane, ni savezni~ki brodovi...

DILEME

45

D S R P S K E G O L G O T E

Bop, bili su o~evici patwi i stradawa Srp-ske vojske i izbeglica. Oni su ostavili po-tresna svedo~anstva o toj tragediji. U pismuministru Sezonovu, gospodin Trubecki je,pri kraju pisma istakao: ”Bez obzira {ta }ese daqe doga|ati, smatram svojom du`no{}uda posvedo~im kako su Srpska vojska, narodi vlada ~asno izvr{ili svoj zadatak. Izgu-biv{i sve, do{li su ovamo s nadom da je namoru, kraj wihovih stradawa i da }e save-znici najzad na}i na~ina da im pru`e rukupomo}i... Sre}a je za nas (Rusiju), {to nismokrivi za ovakvo stawe...” Francuski posla-nik Ogist Bop dao je potresnu sliku izgledasrpskih vojnika posle dolaska u Skadar:“Svi su bili do krajwih granica malaksali,pravi pokretni le{evi. Hodali su te{ko,mr{avi i bledi, sa bolnim o~ima... Nikakva`alba ne iza|e sa usana ovih qudi koji behusve pretrpeli... Ponekad se moglo ~uti daka`u hleba. To be{e jedina re~ koju su imalisnage da izgovore...”

Opisuju}i svoje vi|ewe situacije nadrumu Prizren–Qum Kula, Steva Stefano-vi}, pi{e: ”Po drumu i oko wega pobacanoje sve {to pojedincu nije neophodno... Nogedo ~lanaka upadaju u pu{~anu municiju, ha-move, kai{eve, rance... Preska~emo prekotopovskih metaka, novih i sjajnih, preko la-feta, sanduka za municiju, `ivotiwskih le-{eva... Na ovom uskom prostoru, izme|u mr-tvih stena i divqe reke (Beli Drim), na dru-mu dugom trideset kilometara, vr{i se li-kvidacija jedne dr`ave... Daqe, napred, jo{strahovitije...”

Izuzetno potresan opis povla~ewa Srpske vojske i izbe-glica napisao je potpukovnik Milan Nedi}. Opisuju}i izgledvojnika posle dolaska na morsku obalu, bele`i: ”Davali su uti-sak qudi koji su na koncu `ivotne mo}i – pravi qudski kosturi,isu{eni, o~iju upalih i uga{enih, a lica pocrnela kao zemqa.Idu nemo, vo|eni samo svojom sudbinom. Ni protesta ni `albe.U poderanoj ode}i, sa zapu{tenom kosom i bradom, izgledalisu kao utvare iz drugog sveta. Trpeli su i stoi~ki nosili svojmu~eni~ki krst. Bez roptawa, predavali su svoju namu~enu du{uGospodu Bogu”.

EPOPEJA KRAQA PETRASudbinu svoje vojske i izbeglica delio je i stari, bolesni

kraq Petar Prvi. U Prizrenu je ostavio sve svoje stvari, ukqu-~uju}i i odli~ja. U stra{nom i neopisivom mete`u krenuo je au-tomobilom prema Qum Kuli. Ve} na po~etku “video je mnogo pla-menova koje su gutale silno bogatstvo vojske”. Bile su to vatreu kojima su srpski vojnici spaqivali kola, lafete, automobi-le. Hroni~ar Anri Barbi je zabele`io: ”I evo Albanije, sa te-{kim zimskim nebom; wu kraq Petar prelazi bez pratwe, osku-dan kao i posledwi od wegovih seqaka i vojnika... I on, potre-sen u`asom, gleda slom Srbije. On, tako star, tako umoran itoliko slab... Zar opet u izgnanstvo... Pa ipak, wegova voqanije slomqena...”

Arnaldo Frakaroli pi{e: ”Bekstvo kroz Albaniju biloje stra{no. Od Qum Kule, automobil vi{e nije mogao da ide.

Nema vi{e puta, samo u`asni niz provalija, dolina i strmihplanina... Ne znam kakva nam je to intimna i nesvesna odvrat-nost prema smrti dala energiju da izdr`imo... Na kraju, pe-{ke, sa svoja tri oficira i {est gardijskih vojnika koji su ga~uvali, Kraq je prevalio sedam dana putovawa po u`asnomvremenu, oko 150 kilometara preko planine od granice doQe{a...” U daqem opisu te epopeje, Frakaroli dodaje: ”Sa-mo poneki vojnik, koji je pao od iznemoglosti, pokazivao jekraqevoj pratwi kuda su pro{li wihovi drugovi... Put spase-wa imao je i tragi~nih obele`ja, le{evi vojnika umrlih odgladi, bolesti, zime i goli kosturi kowski, nad kojima je voj-ska iskalila bes gladi. I bedni ~obani koji `ive po planina-ma, nikada ne}e mo}i da znaju da je onaj stari srpski oficir,bled i slab, bio kraq Srbije. To fabulozno lutawe jednogkraqa, dramsko i neverovatno, kao stara legenda, trajalo jesedam dana...”

Iz Qe{a je kraq Petar oti{ao u Tiranu, gde ga je srda~noprimio Esad-pa{a. Upravo, taj Esad-pa{a je odr`ao re~ datuNikoli Pa{i}u, kojom se omogu}ava Srpskoj vojsci prelazakpreko Albanije, uprkos zahtevu cara Viqema da se to spre~i.Po opisu A. Barbija, “Esad-pa{a je ~ovek kome svi mi Srbi,Francuzi, Englezi, Rusi i neutralni ~lanovi vojnih misija, du-gujemo {to nismo pali u ruke Austro-Nemaca i Bugara. Wemu isamo wemu, zahvalni smo mi i hiqade zarobqenika bez oru`ja,{to smo mogli da pre|emo surovu Albaniju, te{ko pristupa~nui divqu.”

Zaboravqeni: ostaci za{titnice glavnine Srpske vojske

46 1. februar 2006.

D E V E T D E C E N I J A O

ODGOVOR NA PRETWE SRBIJI I CRNOJ GORI

POMO] BRATU

U NEVOQIPo~etkom januara 1916. godine, Srpska vojska se na{la prednovom opasno{}u. Austrougarske trupe su otpo~ele novuofanzivu radi osvajawa Crne Gore i zarobqavawa Srba usevernoj Albaniji. Konrad je imao nameru da potpuno uni{tiostatke Srpske vojske, anektira Crnu Goru i Albaniju iprotera trupe Antante iz Soluna.

pe{aka, 1.172 kowanika, 417 mobilnih i 530 tvr|avskih topo-va. Odnos snaga bio je krajwe nepovoqan za Crnogorce. Ne-prijateqeve snage su imale tri do tri i po puta vi{e qudi ibile neuporedivo boqe naoru`ane, opremqene i snabdevene.Crnogorski vojnik je gladan, municije nije imao dovoqno, arti-qerijsko naoru`awe je bilo znatno slabije, a bio je i premo-ren dotada{wim borbama. Trebalo je braniti front du`ineod oko 500 kilometara. Kraq i vlada su uporno tra`ili po-mo} od saveznika, ali uzalud.

Najja~a neprijateqska operativna grupa (Devetnaesti kor-pus, oko 50.000 boraca) koncentrisana je na glavnom pravcuudara: Boka–Lov}en–Cetiwe, gde su Crnogorci imali svega9.000 boraca. Na severu, gde je neprijateq anga`ovao pomo}-

ne snage (oko 34.000 boraca), crnogor-ska Sanxa~ka vojska imala je oko 23.635boraca. I pored svih nevoqa koje je ima-la, Crnogorska vojska je u vreme najja~eneprijateqske ofanzive vodila svoje naj-sjajnije bitke.

Umesto pomo}i, savezni~ke vlade suprigovarale kraqu Nikoli da “vodi taj-ne pregovore sa Austrougarskom o zakqu-~ewu separatnog mira”. U tome su najgla-sniji bili Italijani. Grof Sonino je jo{6. decembra osumwi~io Crnogorce da bidolazak Srba u Skadar mogli iskoristi-ti kao izgovor “da nas izdaju”. Posle ~e-tiri dana osumwi~io ih je “za potapawesavezni~kih teretnih brodova u dra~komi meduovskom pristani{tu”.

Za takve sumwe saveznici su upori-{te nalazili u pona{awu nekih crnogor-skih zvani~nika, posebno prestolona-slednika Danila, o`ewenog Nemicom.Wega je crnogorski zet i kraq ItalijeVitorio Emanuelo Tre}i direktno pro-zvao za {pijuna`u u korist Centralnih

U NEVOQI

Da bi po{tedio svoje trupe novih gubitaka, Falkenhajm se“usprotivio nastavqawu kampawe na Balkanu”. Zbog togaje Konrad izdvojio svoju Tre}u armiju iz grupe Makenzenai zatra`io od Falkenhajma da mu vrati 57. diviziju, kakobi sve raspolo`ive snage na Balkanu anga`ovao za osva-

jawe Crne Gore i Albanije. Naravno, to je izazvalo srxbu Fal-kenhajma, koji je izjavio da “nema vi{e poverewa u austrougar-sku Vrhovnu komandu i da smatra da je iskqu~en daqi uspe{anzajedni~ki rad”.

Prema postavqenom ciqu, grupisawe austrougarskih snagazavr{eno je do 4. januara 1916. godine. Plan je bio da se izvr-{i obuhvatni napad na Crnu Goru, potu~e wena vojska i u alban-skom primorju “dokraj~i i zarobi Srpska vojska”. Ako se anali-zira ukupna vojna situacija na Balkanu,nije te{ko zakqu~iti da je Konrad napra-vio ogromnu gre{ku. Utro{io je mesec da-na za novi raspored svojih jedinica, stvo-rio operativno zati{je i olak{ao Srp-skoj vojsci da pod za{titom svoje Prve ar-mije i Sanxa~ke vojske uspe{no zavr{ipovla~ewe na albansko primorje.

SUMWI^EWANakon povla~ewa Srpske vojske sa

Kosova i Metohije i francusko-britan-skih jedinica iz Makedonije na prostorSoluna, prema austrougarskim snagamanalazila se samo Crnogorska vojska.Usamqena, budu}i da su je saveznici pre-pustili sudbini, na{la se u krajwe te-{koj situaciji. Ona je tada imala oko44.000 boraca, 155 topova i 107 mitra-qeza. Sa Crnogorskom vojskom bilo jeoko 3.500 srpskih vojnika, sa dve bate-rije poqskih topova.

Prema takvoj Crnogorskoj vojsci,Austrougarska je anga`ovala 150.000

Crnogorski ministar vojniserdar Janko Vukoti}

47

D S R P S K E G O L G O T E

~ak 1.260 vojnika, {to pokazuje da su se Crnogorci sr~ano bo-rili.

A onda su kraq Nikola i Vlada, umesto da upute naredbuvojsci da se postepeno povla~i za Srpskom vojskom, zatra`iliprimirje. U podne 16. januara, Vlada Crne Gore usvojila je zah-tev o bezuslovnoj kapitulaciji, a 21. januara potpisan je i ugo-vor o tome. Narednog dana vojska je polo`ila oru`je na pro-storu Podgorice. U Skadar su se uputile preostale srpske je-dinice i srpski oficiri koji su bili u Crnogorskoj vojsci, me-|u wima i pukovnik Pe{i}. Time je uloga Crnogorske vojske utom ratu bila zavr{ena. Iako je u brojnim operacijama upor-no branila svoju zemqu i pru`ila neprocewivu bratsku pomo}Srpskoj vojsci, voqom vladaju}ih krugova morala je da polo`ioru`je.

Obave{tavaju}i ruskog cara Nikolaja Drugog o predajivojske, kraq Nikola je naveo da se “morao obratiti austrij-skom caru da bude milostiv prema wegovom narodu, jer se Cr-nogorci nisu hteli daqe da bore”. Naravno, Rusi su imali pou-zdane informacije o juna~kom dr`awu Crnogoraca, pa su saop-{tewe kraqa Nikole primili sa podsmehom. Na margini tele-grama kraqa Nikole ruski ministar Sazonov napisao je: ”Ovoti je labudova pesma”.

Kraq Nikola je potajno napustio zemqu posle podne 19.januara. Najpre je oti{ao u Skadar, gde se nalazila Vrhovnakomanda Srpske vojske, a zatim se italijanskim brodom preba-cio u Brindizi. Sve ukazuje na to da je kraq Nikola u inostran-stvo hteo sam, a ne sa svojom vojskom. Za kraqem su po{le nekecrnogorske vojne stare{ine. U Crnoj Gori su ostala samo triministra, me|u wima i ministar vojni. Serdar Janko Vukoti} jeostao u zemqi. Nova “krwa vlada” je raspustila vojsku.

Uprkos svemu, Crnogorska vojska se pokazala doraslomisku{ewima istorijskog trenutka. Wena snaga je bila u borbe-nom moralu. Komandant austrougarske Tre}e armije ocenio jetih dana “da bi Crnogorci jo{ mogli pru`ati otpor, ukoliko biwihov kraq bio odlu~an da ih na to podsti~e”. Dosta je ~iwe-nica koje daju za pravo ovoj proceni. Za vrh dr`avnog vo|stvaCrne Gore mo`e se re}i suprotno od onoga za vojsku.

sila. Po nalogu saveznika, Pa{i} je iz Skadra putovao na Ce-tiwe i razgovarao sa kraqem Nikolom, obave{tavaju}i ga da}e Srbija “bez kolebawa ostati uz sada{we saveznike”. KraqNikola je dva puta postavio isto pitawe: ”[ta }e u~initi Sr-bija ako je saveznici ne pomognu hranom i ne prevezu wenu voj-sku na sigurno?” Pa{i} je dva puta isto odgovorio: “Ne verujemda saveznici ne}e pomo}i...” Bilo kako bilo, sve savezni~kezemqe su upozorile kraqa Nikolu na te{ke posledice ako seodlu~i na separatni mir. Istina, nijedna od tih saveznica nijepomiwala svoju odgovornost {to su Crna Gora i Srbija osta-vqene na cedilu i prepu{tene same sebi.

MOJKOVA^KI BADWACIZavr{ne operacije Austrougarske vojske protiv Crne Go-

re po~ele su uo~i pravoslavnog Bo`i}a 1916. godine. Divizi-jar serdar Janko Vukoti} izdao je nare|ewe za protivnapad,koji je zapo~eo u zoru 7. januara. U borbi s mnogo napada i pro-tivnapada, koja je trajala od zore do sumraka, u te{kim zim-skim uslovima i po vrletnom terenu, Sanxa~ka vojska je odba-cila neprijateqa i oduzela mu ofanzivnu snagu. Tu se posebnoistakla Kola{inska brigada i wen Rova~ki bataqon. U op{temprotivnapadu ~itave Prve divizije Crnogorci su uspeli da od-brane Mojkovac. Tada dostignutu liniju izme|u Berana i Andri-jevice, kod Mojkovca i na reci Tari, Sanxa~ka vojska je odr`a-la sve do 18. januara, dok od svoje Vrhovne komande nije dobi-la nare|ewe da se povu~e. Osim veli~anstvenog primera po-`rtvovawa Crnogoraca u odbrani svoje otaxbine, Mojkova~kiboj je i primer `rtvovawa za Srpstvo u za{titi odstupniceSrpskoj vojsci. Oni su onemogu}ili neprijateqa da se prekoseverne crnogorske granice probije prema Skadru, kuda se po-vla~ila Srpska vojska.

Na pravcu Lov}ena stawe je bilo druga~ije. [est putanadmo}nije snage Devetnaestog korpusa prodrle su duboko i10. januara ugrozile Cetiwe. Tako brz uspeh napada~a osta-vio je utisak “da je odbrana bila slaba”. Dabome, ta slika sebrzo pro{irila Crnom Gorom, pa je doprinela op{toj utu~e-nosti. Me|utim, neprijateq je na lov}enskom boji{tu ostavio

Srpske snage stale su u zajedni~ku odbranu sa bratskom Crnogorskom vojskom

`io: ”U Dra~u, Arnauti i Turci, Grci, Italijani, Maltezi, svikoji su sa~iwavali heterogeno stanovni{tvo varo{i, o~ekiva-li su `rtvu. Oni su uspeli tako da smawe vrednost banknota,pa i samom srebrnom novcu, da je jedan obrok jela ko{tao 20dinara... Uspeli su vrlo lako da nas potpuno oderu”.

Put do Valone vodio je preko mo~varnog i malari~nog ze-mqi{ta. Hroni~ari i mnogi u~esnici tog te{kog mar{a zabele-`ili su da su iza sebe “ostavqali mo~varno zemqi{te, iz kogasu virile ruke i noge klonulih vojnika”. Jedan od wih, MilutinVelimirovi}, pi{e: ”Zamoreni, izgladneli i bolesni, padalisu qudi u blato i vodu, umirali. Nije bilo puta, stalno se i{lokroz vodu. Zato su ovde-onde iz blata virili, u poderanim iistrulelim uniformama, kosturi umrlih vojnika...” U jednom{umarku, gde je verovatno bio bivak, pomenuti hroni~ar je opi-sao prizor koji poti~e iz vremena prvih susreta sa albanskomobalom: ”Vidi se, sedeli su tu qudi, odmarali se... Mnogi suostali. Bilo ih je mnogo. Le`ali su na suvoj travi, ili zgr~e-ni... Na golim lobawama stajale su nekima istrulele kape...Neobi~na ti{ina i slab zadah, vladali su u tom carstvu mr-tvih... Vojnici su }utawem odali pa`wu zaostalim drugovima”.I tako, uz Tantalove muke i ogromne gubitke du` celog puta, je-dan deo Srpske vojske je sa prostora Dra~a stigao do Valone,odakle je brodovima preba~en na Krf.

ZAHVALNOST FRANCUZIMADramati~nost situacije i vape}i apeli Vlade i Vrhovne

komande Srpske vojske po~eli su da daju prve plodove, ali tekod polovine januara 1916. godine. Ubrzana evakuacija se od-lagala. Za razliku od drugih, Vlada Francuske je sve odlu~nijenastojala da “uspe{no okon~a spasavawe”, pa je na svojoj sed-nici od 28. januara zakqu~ila da wena mornarica “odlo`i svedruge transporte dok iz Albanije ne bude izvu~ena Srpska voj-

48 1. februar 2006.

D E V E T D E C E N I J A O

POVLA^EWE NA KRF

PUTOKAZ

SPASEWASPASEWAPosle stravi~nog satirawa po crnogorskim i albanskim gudurama, po ki{i, velikoj zimi i snegu, oslowena samo na bratsku Crnogorsku vojsku, Srpska vojska na albanskom primorju nije na{la ni obe}anu hranu, ni municiju, ni saveznike da je za{tite dok se ne oporavi. Vlada Italije,koja je u maju istupila iz Trojnog saveza, kad su joj sile Antante obe}ale Istru i Dalmaciju, na Srpsku vojsku je gledala kao na prepreku za ostvarewe svojih pretenzija na jugoslovenske zemqe. Velikoj Britaniji je tada Srpska vojska smetala da se oslobodi balkanskog rati{ta.

Ppored pozitivnog nastojawa Francuske i Rusije, izgubqenje ~itav mesec dana dok su se saveznici kona~no sporazu-meli da wihovi brodovi prebace iscrpqenu Srpsku vojskuna Krf.Kada je do Srba rasturenih na albanskoj obali stigao

francuski general Pjaron de Mondezir, video je oja|ene qude,`ene, decu, starce, vojnike rawene i osaka}ene, ~ak i samrtni-ke. Wega je kraq Petar, i sam u reumati~nim bolovima, do~e-kao re~ima: ”Saveznici su trebali da se trude da nas izvla~eiz {kripca pre nego {to smo do{li dovde... Ukoliko ostaneSrbija, bojim se da ubrzo ne}e biti vi{e Srba”.

Iz Skadra, gde se prikupilo oko 186.000 qudi i 36.450grla stoke, mogao se prebaciti na ostrvo Krf samo mawi deo.Ve}ina je trebalo da prepe{a~i do Dra~a, a onda od Dra~a doValone, razdaqinu blizu 200 kilometara. O putu od Skadraprema moru francuski potpukovnik Alojzije je pisao: ”Stawe ukom se nalazi nesre}na i herojska Srbija tako je tragi~no da uistoriji nema primera da je neki narod bio doveden u takvu be-du. Ipak, na ovom putu, jedinom koji spaja Skadar sa morem, je-dan narod kora~a. Uputili su se ka primorju u nejasnoj nadi dase tamo ukrcaju. Wihova beda, pod surim nebom, u ovom mu~nompejza`u dobija neku tragi~nu veli~inu”.

Put od Qe{a prema Dra~u opisao je u svom “Dnevniku” iMilorad Markovi}, koji ka`e: ”Ve} {est dana idemo iz Qe{a.Upadali smo u blato, neki su tu i ostajali, pu{taju}i ̀ alosne, je-zive krike... Prelazili smo i preko reka nekih. I tu su qudi osta-jali, davili se, premrzavali. U urvine mnogi popada{e... Sti`e-mo u Dra~. Tu nas ~eka glad. ^uli smo, odatle za Valonu...”

Put prema Dra~u se u tada{wim prilikama mogao savla-dati za osam do deset dana. O tom stra{nom putu svedoci suostavili dosta sumornih i jezivih zabele{ki. Opisuju}i Dra~pred pokret srpskih kolona prema Valoni, A. Barbi je zabele-

49

ska”. Tako su, krajem januara i po~etkom februara, u Dra~ i Va-lonu po~eli ~e{}e da sti`u savezni~ki brodovi. U Dra~u suukrcane Prva i Tre}a armija, o Svetom Jovanu Druga, a u Valo-ni Trupe novih oblasti, Odbrana Beograda, delovi Timo~ke voj-ske i, mnogo kasnije, Kowi~ka divizija. Iako su podaci o brojuevakuisanih razli~iti (neprecizni), do 10. februara ukrcanoje oko 90.000 vojnika i 5.000 civila.

Vlada Srbije preba~ena je na Krf 18. januara, a Vrhovnakomanda i regent Aleksandar 6. februara. Na wenom ~elu na-lazio se tada general Petar Bojovi}, koji je jo{ u decembruzamenio te{ko obolelog vojvodu Radomira Putnika. Do 15.februara stiglo je oko 120.000, a do 25. februara oko135.000 evakuisanih. U isto vreme u Bizertu je preba~eno12.000 qudi. Toliko ih je do tada pre`ivelo strahote povla-~ewa. Na obalama Albanije ostalo je jo{ nekoliko jedinica,me|u wima i Kowi~ka divizija. Wihov prevoz se otegao ~ak do5. aprila 1916, kada je operacija prebacivawa na Krf najza-d i zavr{ena.

Ostrvo Krf (oko 150.000 stanovnika), sa blagom sredo-zemnom klimom i bre`uqcima prekrivenim masliwacima, vi-nogradima, limunovima i naranxama, bilo je izuzetno pogodnoza oporavak desetkovane i iznurene Srpske vojske.

Vojska i izbeglice bili su na kraju fizi~kih i psihi~kihsnaga. Razumqivo, svoj danak uzimali su iscrpqenost, sto-ma~ne bolesti i tuberkuloza. Iznemogli vojnici su li~ili na`ive kosture. Jedan francuski o~evidac je to iskrcavawe naKrf opisao ovako: ”Svi uop{te behu potpuno iscrpqeni,strahovito mr{avi... Jadni Srbi izlazili su iz ~amaca pri-dr`avani od mornara i {esera, peli se te{ko uz brdo podu-piru}i se pu{kama i najzad se survavali potpuno klonuli, go-tovo besvesni”. Te{ko bolesnih bilo je oko 15.000, ali seKrf nije mogao pretvoriti u ogromnu bolnicu. Bilo je to si-

roma{no ostrvo, pa se za potrebe140.000 stradalnika moralo naj-pre prevesti sve, po~ev{i od hra-ne.

OSTRVO SMRTIPosle svega {to se zbilo, su-

sret sa Krfom je do`ivqen kao pre-laz “iz pakla u raj”. No, bilo je iproblema. Na jedan od wih ukazuje iBo`idar \ermanovi}: ”...Odjednomisuvi{e jaka hrana u izgladnele tr-buhe oterala je mnoge na ostrvo Vi-do, a odatle u smrt, u Plavu grobni-cu... To je bila najbolnija srpskasmrt. To nisu granate {to otkidajunoge i ruke, to nisu mitraqeska zr-na {to zuje kao bumbari… OstrvoVido je grobqanska kapela”.

Pripreme za sme{taj i snabde-vawe srpskih trupa nisu izvr{enena vreme, zbog zakasnele odluke sa-veznika da se Srpska vojska preba-ci na Krf. Jo{ nije bilo {atora niprostirki. U po~etku, vreme je biloizuzetno lo{e, danima je padala ki-{a, takva da su je srpski vojnici usvojim pesmama “poredili sa bi-blijskom poplavom”. U slabim i po-

cepanim odelima, jedinice su logorovale pod otvorenim ne-bom, na goloj vla`noj zemqi.

I tu, na Krfu, situacija je vi{e nedeqa bila te{ka, a upo~etku katastrofalna. Bolesnici su masovno umirali, dnevnoi vi{e od sto qudi. ”Smrt je kosila svakoga dana... Od 23. ja-nuara do 23. marta bilo je 4.847 smrtnih slu~ajeva. U po~etkuje umiralo ~ak 120 vojnika dnevno”, se}ala se kasnije jednafrancuska bolni~arka.

Bolesnici su radi izolacije i le~ewa bili skupqani naostrvcu Vido kraj Krfa, ali se na wemu odigravala agonijamnogih koji su do tada izdr`ali, pa je ono u uspomenama i Srbai saveznika ostalo poznato pod imenom“Ostrvo smrti”. Le{e-vi su spu{tani u more, u opevanu Plavu grobnicu, jer nije bilouslova da se sahrane.

S tugom do`ivqavaju}i te nesre}ne dane, Du{an Bori} je za-bele`io: ”Neumitna stihija smrti brzo je zavr{ila svoje delo iodnela sa sobom veliki deo namu~enih srpskih vojnika... Umiralisu s tra~kom nade da }e ponovo videti svoju majku, svoje selo iSrbiju... Tu`no je bilo posmatrati preno{ewe mrtvih i wihovopoveravawe talasima plavog Krfskog zaliva, na ve~ni po~inak”.

O stradawu srpskih regruta (Rezervna vojska) ostalo jemnogo pisanih tragova. Milo{ \uri} je zabele`io tu`no ukrca-vawe regruta na brod “Kordovu”. Umesto “starih ratnika, ugle-dah decu regrute, decu krsta{e, posledwu odbranu, golobrademladi}e... Oni koji su stajali, oslawali su se na pu{ku, a onikoji su le`ali nepomi~no, podupirala ih je prigrqena pu{ka...”Kada je tih oko 2.000 momaka stiglo na Krf, francuski oficirih je opisao ovako: ”Te{ko je gledati wihove grozni~ave o~i iavetiwski izgled... Vojnici [estog bataqona te{e ih i paze kaosvoju decu... Umor, fatalizam i inercija vladaju tim mladi}i-ma”. Na Krfu i Vidu ukupno je umrlo 5.400 iznemoglih qudi, kojeje pesnik Milutin Boji} opevao u pesmi “Plava grobnica”.

D S R P S K E G O L G O T E

Spas na Krfu: srpski vojnik u svezni~koj bolnici te`io je samo 27 kilograma

lesti, razre{en je du`nosti u Skadru, a wegovo mesto je preu-zeo general Bojovi} (zvani~no 12. januara 1916). Du`nosti jerazre{en i Putnikov zamenik @ivko Pavlovi}, a umesto wegaimenovan Petar Pe{i}. Vojvoda Mi{i} je posle le~ewa u Ita-liji i obilaska fronta u Francuskoj, kona~no vra}en na Krf.Tolika pomerawa na vojnom vrhu, verovatno su imala “politi~kupozadinu”, ali dosada{wa istra`ivawa nisu dala odgovor ka-kvu. Ipak, nije sporno, odlu~ila je voqa regenta Aleksandra,koji se u slu~aju Putnika i Pavlovi}a “ose}ao u senci kao vr-hovni komandant i vladar”, smatra istori~ar A. Mitrovi}. Os-im toga, oni su pru`ali podr{ku Dragutinu Dimitrijevi}u, iakonisu pripadali “Crnoj ruci”. U to vreme “crnorukci” su po~elida postavqaju pitawe “krivca” za slom odbrane, optu`uju}i Vla-

50 1. februar 2006.

VELI^ANSTVENI

POVRATAKPrvih meseci 1916. nastupila je sasvim nova situacija. Teritorija Srbije, s prore|enim stanovni{tvom, bila je u rukama osvaja~a. Srpski vladar, regent, Vlada, ve}i deo narodnih poslanika, za borbu sposobni vojnici i na hiqadecivila, nalazili su se u izbegli{tvu. Najve}i broj izbeglih Srba, uglavnom vojnika, nalazio se na Krfu (oko 140.000) i u Bizerti (oko 11.000). Civilne izbeglice su bile preba~eneu nekoliko zemaqa, a ponajvi{e u gradove Francuske, Tunisa,Al`ira i Maroka. Oko 2.000 bolesnih le~eno je u bolnicamaFrancuske.

D E V E T D E C E N I J A O

KONA^NA ODLUKA

POVRATAK

Od po~etka rata do izbegli{tva, Srpska vojska je imala bli-zu 400.000 poginulih, ali se u inostranstvu, ipak, na{looko 150.000 qudi. Ukupan broj izbeglih dostizao je170.000 . Sve ih je trebalo odmoriti i okrepiti, a vojskuponovo organizovati i opremiti. Novi ambijent, ostrvo

Krf, postalo je privremeno politi~ko sredi{te Srbije, po{tose na wemu nalazila i do kraja rata ostala Vlada, a uz wu istrane diplomatske misije. Srbi nisu prihvatili ponudu da seVlada smesti u grad Eks an Provans, na jugu Francuske. Tako sunajzna~ajnije dr`avne li~nosti ostale sa svojom vojskom, u bli-zini svojih armija.

Dok je u Vladi bilo mawih izmena, korenite promene u~i-wene su u Vrhovnoj komandi. Vojvoda Putnik, ponajvi{e zbog bo-

51

du i regenta za nesposobnost. Opravdano ili ne, smene u Vrhov-noj komandi su tuma~ene poku{ajima regenta i tada{we vlade“da krivicu sa sebe prebace na vojsku”, a sve istorijske analizesu pokazale da je pitawe “krivca” bilo potpuno bezrazlo`no.

Dugo dr`awe vojvode Mi{i}a van komandne du`nosti uka-zuje da je i tu postojala neka “pozadina”. Wegova visoka samo-svest i osobina da samostalno odlu~uje izazivali su sve ve}epodozrewe regenta Aleksandra. Naravno, regent mu nije zabo-ravio oklevawe da izvr{i zapovest o povla~ewu kroz Albaniju.Na to se nadovezuje i pitawe “separatnog mira u slu~aju neuspe-ha ofanzivnog udara”, za koji se zalagao vojvoda Mi{i}. [ta jeu svemu tome ta~no, jo{ uvek nije mogu}e preciznije odgovoriti.

U uslovima svetskog rata koji se tada rasplamsavao i emi-gracije koja je donela veoma neizvesnu budu}nost, za Srbiju jenajva`nije bilo da se spasene oru`ane snage {to pre osposobeza povratak na boji{te, pokazuju}i time da i daqe predstavqavojnu i politi~ku ~iwenicu. Aktivno{}u svojih vojnih i politi~-kih predstavnika, srpsko vo|stvo je u~inilo u Parizu, Londonu,Petrogradu i na me|usavezni~koj konferenciji u [antiju prveneophodne korake, stavqaju}i na znawe i saveznicima i nepri-jateqima da nastavqa borbu. Jedino pravo sredstvo kojim jeSrbija tada raspolagala, a koje se moglo upotrebiti u nastoja-wima da se ponovo afirmi{e, bila je wena vojska.

PO STAROM USTROJSTVUNa Krfu je Srpska vojska bila reorganizovana, ali je u su-

{tini zadr`ala staro ustrojstvo i imena jedinica koja su posta-la slavna. Ukazom od 27. februara 1916. divizije prvog i drugogpoziva su spojene u jednu, zadr`av{i oblasne nazive. Formira-ne su tri armije, a u svakoj po dve divizije, jedan artiqerijskipuk i drugi delovi. Pe{adijske divizije su imale po dve brigadeod po dva puka, ukupne ja~ine oko 20.000 qudi. U sastav Prve ar-mije (komandant general Vasi}) u{le su Moravska i Vardarska, usastav Druge armije (komandant vojvoda Stepanovi}) – [umadij-ska i Timo~ka, a u sastav Tre}e armije (komandant general PavleJuri{i}-[turm) – Drinska i Dunavska divizija. Kowi~ka divizi-ja je bila pod Vrhovnom komandom. U sastavu Druge armije bilisu hercegova~ki, bokeqski i crnogorski dobrovoqci. Srpski va-zduhoplovci stigli su na Krf bez aviona, a u aprilu je prva gru-pa oficira upu}ena u Francusku na obuku u pilotirawu.

Vrhovna komanda Francuske vojske `elela je da se srpskipukovi upu}uju u Solun pojedina~no, po meri kako budu reorgani-

zovani. Vrhovni komandant Francuske vojske general @ofr na-stojao je da se {to pre oja~aju francuske i britanske snage kodSoluna, radi olak{awa savezni~ke ofanzive na Zapadnom i Is-to~nom frontu. Na~in ukqu~ivawa Srpske vojske u ratne opera-cije nije bio zna~ajan samo s vojne ve} mnogo vi{e s politi~keta~ke gledi{ta. Zbog toga se Vrhovna komanda Srpske vojskeopravdano usprotivila toj ideji, tra`e}i da se Srpska vojska“mora boriti i kao celina i kao posebna grupa armija”, da naSolunskom frontu mora dobiti svoj odsek operacija i da u okvi-ru op{teg plana Savezni~ke komande ima samostalno komando-vawe. Dakle, ̀ elela je da sa~uva svoje nacionalno svojstvo, sop-stvenu egzistenciju, svoju autonomiju. Pored toga, izrazila je ̀ e-qu da dejstvuje na operacijskom pravcu Solun–Vodena–Bi-toq–Skopqe, koji je bio najkra}i put za povratak u otaxbinu.Prema o~ekivawu, zbog takvog srpskog stava, izbijali su o{trisporovi koji su se protezali ~etiri-pet meseci, ali su re{enina zadovoqstvo srpske strane. @ofr se na kraju priklonio.

U pretrpqenom slomu Srpske vojske stradali su oru`je ivojna oprema. Reorganizacijom i opremawem Srpske vojske ru-kovodila je francuska vojna misija generala Mondezira. Biloje dogovoreno da oru`je, municiju i logorsku opremu daje is-kqu~ivo Francuska, a hranu, odelo i obu}u zajedni~ki Francu-ska i Velika Britanija. U logorima su podignute pukovske bol-nice i logorske poqske bolnice. Na Krf se nedeqno iskrcava-lo oko 4.000 tona raznih namirnica.

Srpska vojska je od saveznika dobila velike koli~ine na-oru`awa. Tu treba pomenuti 100.000 brzometnih pu{aka, podva mitraqeza na bataqon, za svaku diviziju po jedan divizionbrzometnih topova, po dva brdska diviziona topova i po jedanhaubi~ki divizion. Pe{adija je bila opremqena kao i Francu-ska vojska. Francuska je dodelila Srpskoj vojsci i 25.000 ko-wa i mazgi, sa potrebnim kolima i prikolicama za formirawe{est divizijskih eskadrona.

SRPSKA PU[KAIzvanredan i iskusan stare{inski kadar, proveren u pe-

togodi{wem ratu, bio je veliki oslonac za saveznike i Srpskuvojsku u celini. Po{to je naoru`awe bilo francusko, pod ru-kovodstvom wihovih instruktora, po~etkom marta, otpo~ela jeobuka vojnika. Kada su savladali rukovawe naoru`awem, pre-{lo se na {kolska ga|awa, a kada je poboq{ano fizi~ko sta-we, izvo|eni su dnevni i no}ni mar{evi. Dabome, francuski

D S R P S K E G O L G O T E

oficiri su na srpski oficirski sastav prenosili iskustva iz“rovovske vojne” sa Zapadnog fronta, s kojim }e se Srpska voj-ska suo~iti na Solunskom frontu.

Prilikom predaje srpskih, a prijema francuskih pu{aka,bilo je mnogo dirqivih doga|awa. Srpske pu{ke (sa pet metaka)dobro su se pokazale u ratovima od 1912. godine, ali su zbogstalne upotrebe, sve do dolaska na Krf, bile dosta o{te}ene,jedva upotrebqive. Iz mno{tva primera dirqivih opro{tajasa srpskim pu{kama vaqa pomenuti primer u bataqonu potpu-kovnika Vojislava Bumba{irevi}a. On je naredio da se ceo ba-taqon postroji sa srp-skim pu{kama. Ispredbataqona, u sanducima,bile su francuske pu-{ke. Pre podele fran-cuskih, uzeo je srpskupu{ku i rekao: ”Kolikonam je slave donela!Ona nas je upoznala sacelim svetom. Ona nasje uzdigla na visinu, nakoju se nije nijedan na-rod uzdigao!” Zatim jeostavio srpsku pu{ku iuzeo francusku, rekav-{i: ”Daj, juna~e, tu pu-{ku (srpsku), koja je ceosvet tukla, a evo ti pu-{ka, kojom }e{ oslobo-diti svoju Otaxbinu,svoje mile i drage...”

Iako su bili prekaqeni u mnogim borbama, “vojnicima sutekle suze {to se rastaju od pu{ke koja im je bila i otac i maj-ka, i brat i sestra od 1912. godine... Ona im je postala sa-stavni deo `ivota. Neki su ~ak, pri predaji, i poqubili na{upu{ku... Po zavr{enoj zameni pu{aka, bataqon je paradnimmar{em prodefilovao... Ko bi rekao da su to oni vojnici kojisu goli, bosi, gladni, `edni i polumrtvi do{li na Krf...” pi-sao je Tadija Pejovi}.

PUT U LEGENDUBrigom saveznika, pre svega Francuske, Srpska vojska se

na Krfu odmorila, oporavila, reorganizovala, naoru`ala iopremila, pa je po~etkom aprila bila spremna za prebaciva-we u Solun. Francuzi su bili impresionirani vanrednim bor-benim duhom srpskih vojnika. General Mondezir je izvestiofrancusku Vrhovnu komandu: ”Moralno stawe Srpske vojske jevrlo dobro. Stare{inski kadar je solidan i probran. Celinaje sna`na i ubojita. Ako pravac dejstva bude Stara Srbije, ar-mija }e vatreno i}i u borbu”.

I transport Srpske vojske sa Krfa u Solun organizovalaje Francuska. Pet francuskih pomo}nih krstarica obavilo je15 putovawa, a ostatak zakupqeni brodovi i dva italijanskaplovila. Prevo`ewe glavnine po~elo je 18. aprila. Prvo jeprevezena Prva armija, a onda druge dve i Kowi~ka divizija,sa kojom je 17. maja i zavr{eno prebacivawe oko 127.000 srp-skih vojnika i oficira, koji su prikupqeni na Halkidici.

Na Krfu je ostalo blizu 8.000 bolesnih i rawenih srp-skih vojnika, oko 800 prekobrojnih oficira, Vlada i diplo-matski kor. Nekoliko hiqada regruta i pitomaca ostalo je uBizerti. Na dowem Vardaru nalazilo se 3.000 srpskih vojni-

ka, onih koji su u jesen 1915. godine direktno odstupali u So-lun. Prema podacima koji se smatraju najpouzdanijim, ukupnobrojno stawe Srpske vojske na Solunskom frontu bilo je:124.200 vojnika, 6.025 oficira, 25.500 kowa... Da bi se uo~ioperacije obezbedila popuna jedinica, od 18.000 dobrovoqa-ca sa 262 oficira, formirana je Prva dobrovoqa~ka divizi-ja. U logorima na poluostrvu Halkidici, koje su uredili Fran-cuzi, dopuwavano je naoru`awe i izvo|ena poja~ana vojna obu-ka. Tu se Srpska vojska pripremala da postane udarni deo sa-vezni~kih snaga. Vreme }e pokazati – ona je u tome i uspela.

Nema~ko i bugar-sko komandovawe biloje iznena|eno brzom ob-novom Srpske vojske iwenim vra}awem na ra-ti{te u takvoj snazi. Dabi potkopali wen bor-beni duh, {irili su la-`ne vesti “da se u oku-piranoj Srbiji dobro`ivi i da se srpski za-robqenici osloba|aju”.Naravno, ti subverziv-ni poku{aji ostali subez uspeha. Srpska voj-ska je bila odlu~na danastavi prekinutu bor-bu i oslobodi svoju ze-mqu.

I tako, solunskimutvr|enim logorom, An-

tanta je, posle mnogo natezawa, osigurala svoj opstanak na Bal-kanu, ~ime je u o~ima sveta “sa~uvala ne{to od svog presti`a”,toliko kompromitovanog katastrofom Srbije.

Ponovna pojava srpskih armija na boji{tu nije imala sa-mo vojni ve} i politi~ki zna~aj. Svetom se brzo pronela vest otome, pa je i neprijateq ose}ao nelagodnost. “@ilavi protiv-nik, propagandom progla{en za uni{tenog, pokazuje da i daqepostoji”. U Be~u su shvatili “da ne}e biti ni{ta od potpunoguni{tewa srpske dr`ave”.

Na Solunskom frontu, naspram ~etiri protivni~ke armi-je, Srpska vojska je zauzimala najzna~ajnije polo`aje, a u mo-ralnom smislu bila je ki~ma svih snaga. Tako je iz najve}e kata-strofe, koju je srpski narod do`iveo posle 1913. godine, vas-krsla wena vojska, ponovno preporo|ena i moralno oja~ana.“Vi{e nije bila sila koja brani samo svoju nacionalnu slobo-du nego i budu}nost evropske istorije”, ka`e akademik Milo-rad Ekme~i}. To je bilo vi{e nego vaskrs jedne uni{tene vojske.

Za razumevawe kolektivnog psiholo{kog i moralnog sta-wa, kao istorijski izvor slu`i pesma koja je pratila ceo ovajput od sloma do ponovnog ulaska u borbu, pesma puna te{ke no-stalgije, naj~e{}e ispuwena optimizmom. Peva~ je iz zemqe “gdelimun cveta `ut”, slao misli “tamo daleko, gde sunce lep{esja”, gde je wegovo selo... Nostalgi~na pesma tu`ne melodije za-vr{avala se gromkim “@ivela Srbija”.

Urednik priloga Branko KOPUNOVI]Autor tekstova Krsman MILO[EVI]Likovno grafi~ki urednik Branko SIQEVSKI

52 1. februar 2006.

Komanda artiqerije prati ga|awe neprijateqevih polo`aja na Solunskom frontu

D E V E T D E C E N I J A O D S R P S K E G O L G O T E

53

U

U

U VREMETRANSPARENTNOSTI

svakom obra}awu (ako `elimo da budemo qudi sa dignite-tom) ~ovek ima problem samo sa po~etkom. On puno govorii, svakako, puno uti~e na daqni tok razgovora. Poku{avaosam sve a najvi{e da izbegnem prvu misao i nisam uspeo.Tako se i vama obra}am sa tom prvom misli posle ~itawa

~uvenog dosijea “afera Cve}ara” pod radnim nazivom “ANA-TOMIJA LEGITIMNE OBMANE” a koja glasi Vuk dlaku mewaali }ud nikako.

Godina, broj, deo grafi~ke opreme, kvalitet {tampe i mno-ge druge promene nikako ne ~ine su{tinu lista, jasno opredeqe-we za petnaestodnevno izla`ewe zbog namene, karaktera i sa-dr`aja ostaje samo opredeqewe. U ovom slu~aju najboqa karak-teristika je samo plasti~na kesa i dobro je {to ona postoji.

Autor teksta nije sposoban da napravi dosije, jer to jepreozbiqan posao, ali zato mo`e sutra da se javi i uspe{noradi u tabloidima. Prvi pregled teksta ukazuje da je dobar deomaterijala preuzeo iz “Kurira” ili su se slu`ili iz istog iz-vora, ali dileme nema oni su ~vrsta veza.

U ovom trenutku ({to ne zna~i da to nije bitno) poku{avamda zanemarim ~iwenicu da ste objavqivawem ~lanka prekr{iliZakon o za{titi podataka i da ste sa tabelama u{li u baze kojemogu da otvore samo sud i policija, naravno i sami stanari akoho}e. To je stvar tih stanara da li }e vas tu`iti sudu, ne vidimrazlog za{to se prave fini pred vrlo zlonamernim qudima. Akoobjavite {eme stanova i po mogu}nosti raspored kreveta gde ti“afera{i” spavaju dobar deo qudi bi}e vam vrlo zahvalan.

Po{to volite da zakqu~ujete unapred “legitimna obmana”,a pretpostavqam da kao svaki ozbiqan ~asopis stru~no pri-premate naslove, mogu da vam dam jo{ jedan podatak za zado-voqstvo. Od tih anatemisanih “afera{a” koji se bave obmana-

ma sada imate jednog mawe (na sre}u vas i naru~ioca, u me|u-vremenu umro je general-potpukovnik u penziji Karajovi} drMilan) – nije imao snage da vam daqe daje inspiraciju.

Svaki dosije se pravi kada se prikupe svi podaci, potomse podaci provere i to ~ini bazu podataka. Tada na scenu izla-ze stru~waci, zainteresovane strane, po potrebi anga`uju inezavisne institucije i zaokru`uje se dosije. Priprema dosi-jea za {tampu podrazumeva vrlo ozbiqan posao jer autor mo-ra da iz dosijea o~isti podatke koji se ne mogu objavqivati, danapravi dobru strukturu, da osmisli dinamiku koja }e ~itaocau~initi zavisnim i da sa svojim urednicima izabere naslovkoji }e da ostane upam}en. Svakako da se u normalnim uslovi-ma zna izbor tema i na~in objavqivawa u novinama (dnevnoizla`ewe) a zna se i izbor tema za ~asopise (nedeqno, petna-estodnevno, mese~no izla`ewe), no to za dosije ne va`i iz jed-nostavnog razloga {to su tu gre{ke pogubne.

Kada se rade naru~eni ~lanci (kao {to ste vi radili ovaj)onda nam je svima jasno da se ovakvi zahtevi ne mogu primeniti.To je trenutak kada se rade posebni tekstovi u kojima se razvija-ju tabloidne ideje. Poku{aj prawa svega i sva~ega da bi “afera-{i” bili {to ne~astiviji ostao je samo poku{aj i sramna stra-nica lista. Tako list “Odbrana” postaje jedan od retkih ~asopi-sa koji u par brojeva gubi nit, imix, ugled i postaje almanah (znase ~iji i kakav). Iznositi bilo ~iji stav bez kriti~kog i stru~nogpromi{qawa mo`e samo onaj ko ima “zadatak”.

^udno je da u vreme najve}ih demokratskih promena u dr-`avi, vremenu transparentnosti, vremenu stru~ne kompetent-nosti postajemo servis naru~enih tekstova sa stru~no sramnimnivoom ali zato sa jakim, trenutnim, politi~kim uticajem.

@ao mi je {to u sunovrat odlazi jedan potencijalno do-bar ~asopis, a jo{ sam tu`niji {to je sada gori nego pre dva-deset godina kada je tajna bila i ono {to je na banderi a novi-na je bila u funkciji veli~awa uticajnih.

Slobodan KOSOVAC,general-potpukovnik u penziji

REAGOVAWA

broju 6, od 15. decembra 2005, ODBRANA je donela tekstpod naslovom ”Tragawe za identitetom”, odnosno reguli-sawe vojnog `ivota u VSCG. Kada ovo pro~itaju morali-sti u jedinicama o autoru teksta Du{anu Gli{i}u ima}e

sasvim drugo, ali ne povoqno, mi{qewe. U stvari, wegovomi{qewe uklapa se u reformu Vojske SCG o smawewu brojnogstawa armije, olak{ava im posao. To je taman dobar razlogMinistarstvu odbrane da bez ”po muke” smawi za jo{ neku hi-qadu brojno stawe, a da nema problema sa otpu{tenima. Uvo-|ewem vere u kasarne nedostatak moralista nadoknadili bisve{tenici, {to bi na{ narod rekao: ”Sjahao Murta, uzjahao

Kurta”, jer, u su{tini, zadatak moralista i sve{tenika je isti,samo se jo{ dodaju ”tri prsta”. Ne mislim nikako da vre|amili omalova`avam vernike i sve{tenstvo. Naprotiv, podr`a-vam da svako ima pravo na svoje ube|ewe, ali kolektivno mi-{qewe je ne{to drugo.

Bez obzira na vreme u kome `ivimo crkva je sada u veli-koj ekspanziji. Na sve strane grade se nove crkve. Na red sudo{le i kasarne, ali ne za renovirawe.

Interesuje me ako gospod Bog nije mogao da nam pomogneu neka ranija boqa vremena – sada ima jo{ mawe {anse.

Mi{qewa sam da nije vreme da se u kasarnama preduzi-ma bilo {ta u pogledu stvarawa posebnih uslova za rad cr-kve. Pedeset prethodnih godina ve}ina stanovni{tva se nijenikome molila pa su dobro `iveli.

Ba{ zbog enormne ekspanzije crkve dolazi do toga, {tokod Srba nikad nije bilo, da mladi ne}e u svoju armiju ve} uneko ”civilno slu`ewe” vojske, ne}e da nose oru`je jer }e, ve-ruju, ako do|e do nekog rata, drugi ratovati za wih.

Ovo je za sada samo propaganda da se Vojska SCG {to preugasi, jer posle ovoga niko ne}e da ide u Vojsku i nosi pu{ku.Svako }e re}i: pa i vojna {tampa pi{e o odnosu vojske i crkve.

Dobro sam pro~itao tekst, ima dosta spornih mesta kojatra`e obrazlo`ewe, ali i ovo je dovoqno ako `elimo da namvojska odgovori na svoje zakonom odre|ene obaveze prema na-rodu i dr`avi.

Stevan STOJANOVI], [abac

MORALISTAILI SVE[TENIK

U KASARNIDa li je uvo|ewe vere u kasarne jedini

za sada nere{en problem u Vojsci SCG?Po svemu sude}i moralistima je odzvonilo.

U kojoj armiji sveta se po{tuje jedna od deset bo`jih zapovesti ”ne ubij”?

Ukoliko se data obe}awa o nala`ewu i dodeliodgovaraju}ih skladi{ta i depoa Vojnoistorijskominstitutu hitno ne pretvore u stvarnost, Vojnom arhivu, u kome se nalaze i neprocewividokumenti iz sredine 19. veka, preti kolaps, a ovom narodunestanak dobrog dela wegovog nacionalnog blaga

1. februar 2006.54

VOJNI ARHIV

Telegrafski saop{teno: problem je – veliki. Vojnoistorijskiinstitut, koji se ve} du`e vreme nalazi u Bir~aninovoj brojpet u Beogradu, nedavno je, sticajem okolnosti, dospeo u - `i-`u javnosti.[ta se to dogodilo da i ta vojna ustanova postane zani-mqiva za novinare i medije?Povodom sve ~e{}ih zahteva tu`ila{tva Ha{kog suda (Karle

del Ponte) da im se iz Vojnog arhiva dostave odre|ena dokumentaza okrivqena lica pred tim tribunalom, nedavno se ispostaviloda se do nekih tra`enih dokumenata, koja ina~e postoje u tom arhi-vu, zapravo, fizi~ki - ne mo`e do}i.

Tu`iteqka, pa i deo onih koji bi najradije da se cela pri~a ookrivqenim {to pre zavr{i, najverovatnije su se nasmejali argu-mentaciji koja je, tim povodom, stigla iz Bir~aninove broj pet, a ti~ese ”nedostavqenih dokumenata“. Ispalo je, maltene, da neko namer-no krije i ne da tra`ene dokumente o okrivqenom generalu i drugim,nekada vojnim licima. Bio je to povod za razne sumwe, pa i optu`bena ra~un Vojske da i na taj na~in ”krije od pravde“ okrivqena lica.

DR

U[

TV

O

NA IVICIOPSTANKA

– Moram da ka`em da nije dobro kada se stawe koje je, ina~e,ve} godinama alarmantno, pokre}e sa svoje mrtve ta~ke tek kada otome progovori ministar! Da podsetim: godinama smo, i dok smobili u okviru General{taba VSCG (do 25. februara 2005), a i sa-da, kada smo u okviru Ministarstva odbrane, upozoravali pretpo-stavqene na veoma lo{e stawe Vojnog arhiva - ka`e direktor Ba-sara i nagla{ava:

– I po Zakonu o kulturnoj ba{tini i onom o arhivskoj gra|iVojna arhiva se i ima tretirati kao kulturno blago. Uostalom, niistorija srpskog naroda i wegove dr`ave ne bi se mogla napisatibez gra|e koja se nalazi u Vojnom arhivu. Zato sudbina Vojnog arhi-va ne bi trebalo da bude briga samo Ministarstva odbrane ve} iMinistarstva kulture, pa i vlada i jedne i druge ~lanice dr`avnezajednice.

Basara ka`e da je Vojni arhiv, bez obzira na to {to je u wemuprvenstveno arhivska gra|a vojne provenijencije, zapravo samospecijalni deo svih drugih arhiva u SCG. Na`alost, 1999. godine,kada su bombardovane zgrade u Nemawinoj i Bir~aninovoj ulici,gde su se do tada nalazile prostorije i depoi Instituta i Vojnogarhiva, stvari se – bitno mewaju.

– Pre bombardovawa na ovoj smo lokaciji imali sasvim pri-stojne uslove za rad Arhiva. Zbog opasnosti od bombardovawa Ar-hiv je 1999. na vreme evakuisan na nekoliko mesta. Od tada su na{idokumenti na pet lokacija u Srbiji: u Beogradu na tri, na jednoj u Ni-{u i na jednoj kod Gorweg Milanovca - `ali se direktor Basara.

Koliko takva situacija ote`ava rad? I u kakvim se uslovimadanas nalazi vojna arhiva?

Prema re~ima sagovornika u Vojnom arhivu danas nemaju nielementarne uslove za rad. Jer arhiv mora da ima sre|enu gra|u uskladu sa Zakonom, odnosno da za svu gra|u koju ~uva ima i odre|e-nu bazu podataka, ra~unare, odgovaraju}i sme{tajni prostor…Posledica svega toga, obja{wava prvi ~ovek Instituta, jeste daoni sada objektivno ne mogu u potpunosti da zadovoqe korisnikearhivske gra|e, i dodaje:

– I tu`ila{tvo i odbrana okrivqenih u Ha{kom tribunalupotra`ivali su odre|enu arhivsku gra|u od nas i mi smo, u skladusa Zakonom, sve {to nam je bilo na raspolagawu dali i jednoj i dru-goj strani. Ali voleo bih da se zna da mi u Institutu i u Arhivu ni-smo ti koji bilo {ta selektuju. Mi radimo iskqu~ivo u skladu sa”papirom“ koji dobijamo od Saveta za saradwu sa Ha{kim tribuna-lom na{eg MO (a koji je, opet, u vezi sa nacionalnim centrom za tusaradwu, na ~ijem je ~elu ministar Rasim Qaji}). Na tom ”papiru“ta~no pi{e {ta treba dati, odnosno {ta moramo da iskopiramo oddokumenata iz na{eg arhiva! Zna~i, ne postoji mogu}nost da mi ne-{to u Arhivu ho}emo ili ne}emo da damo! Naravno, ono {to ne po-stoji, ne mo`emo ni da damo. Ne mo`emo ni da sakrijemo ono {toimamo, jer postoji evidencija o tome. ^ak smo bili u situaciji daneku {iroko postavqenu potrebu sami defini{emo i na|emo ono{to ni sam tra`ilac nije znao precizno da iska`e.

HITNI ISTORIJSKI SLU^AJEVIPrema re~ima pukovnika Basare i Krsmanovi}a, wihovi kori-

snici su odnedavno i doma}i sudovi za ratne zlo~ine, zatim civil-ni sudovi koji sada procesiraju ono {to su nekada radili vojni su-dovi i ~ija se gra|a nalazi u Vojnom arhivu. Ali u Arhiv sve ~e{}edolaze sa zahtevom i mnoga fizi~ka lica, koja smatraju da imaju

55

Gde je istina? I da li je stvarno mogu}e da u jednom zvani~nomarhivu, koji upravo obele`ava 130 godina postojawa, zaposlenine mogu da do|u do odre|enih dokumenata, koje im stranke, kao {toje to ina~e normalno svuda u svetu, zatra`e?

ARHIVA U ZAKQU^ANIM SANDUCIMADirektor Vojnoistorijskog instituta pukovnik dr Mihajlo Ba-

sara i na~elnik Vojnog arhiva pukovnik Dragan Krsmanovi} ka`u daje uzrok ovakve situacije, koja je za neupu}ene ~ak i banalna, upra-vo to {to se i danas, {est godina nakon bombardovawa, do velikogbroja ”vojnih papira“ zaista fizi~ki ne mo`e dopreti, a ne zbog to-ga {to neko ne}e da prilo`i tra`ene dokumente.

Tim povodom, a zbog ozbiqnosti situacije, jer nije {ala igra-ti se sa strpqewem Karle del Ponte, nedavno se oglasio ministarodbrane SCG Zoran Stankovi}, koji je za medije objasnio da je isti-na da se ”mnogi vojni dokumenti i danas nalaze u nekakvim metal-nim sanducima“, na vi{e mesta, da je arhiva nesre|ena, te da se ido mnogih va`nih dokumenata ni danas ne mo`e do}i.

NAJSTARIJI DOKUMENTINajstariji dokument koji se nalazi u Vojnom arhivu je iz

1847. godine, kao i oni koji su za wim sledili. Ta gra|a u Ar-hivu je formalno podeqena na dva dela: od 1847. do 1945. iod 1945. godine do danas. Dokumenti koji se nalaze u Arhivuzna~ajna su i neponovqiva istorijska svedo~anstva o pro{lomvremenu, te nije preterano re}i da predstavqaju pravo nacio-nalno, kulturno i dru{tveno blago. Tu se nalaze i dokumentinajvi{ih srpskih vojnih rukovodilaca iz vremena oslobodi-la~kih ratova 19. i s po~etka 20. veka, ali i oni iz devedese-tih godina pro{log stole}a.

pravo, na osnovu zakona o rehabilitaciji Ravnogorskog pokreta, dadobiju arhivsku gra|u o tome da su i oni bili ~etnici kako bi, naosnovu Uredbe o tome, mogli da reguli{u svoje pravo na penziju.Me|utim, ~esto se doga|a da u Arhivu, ka`u sagovornici, nema pisa-nih dokumenata o tome ko je, kada i gde bio u nekoj ~etni~koj jedini-ci, pa se nekima objektivno ne mo`e iza}i u susret tim povodom, jerpisanog traga o tome nema.

Direktor Basara obja{wava da je zbog tih hitnih slu~ajeva,ali i nesre|enosti gra|e, Arhiv postao ”usko grlo“ u toj pri~i. Jeru Arhivu ima potpuno nesre|ene, one delimi~no a`urirane i, na-ravno, sre|ene gra|e. Uz to, korisnici koji dolaze u Vojni arhiv daistra`uju ne samo da ~esto ne mogu da pristupe gra|i ve} u Bir~ani-novoj ulici nemaju ni normalnu ~itaonicu, koja bi trebalo, kako jeto {irom sveta, da ima svoje ~ita~e, skenere, kompjutere, aparateza pregled mikrofilmova…

– Da ne govorimo o fizi~ko-tehni~koj za{titi dokumenata…Eto, moram da ka`em da mi arhivsku gra|u vozimo na{im privat-nim vozilima ili javnim gradskim prevozom, jer Institut nema slu-`beno vozilo! - jada se direktor. - I kako onda da odemo do na-{ih depoa u Ni{u, Gorwem Milanovcu, ovde u Beogradu? Na nekimlokacijama nemamo, zamislite, ni telefonsku vezu! Ve} {est godi-na zvani~no ukazujemo na ozbiqne probleme sa sme{tajem gra|e,ali imamo utisak da nadle`ni, jednostavno, nisu shvatili ozbiq-nost problema, po{to do sada, kao {to vidite, ama ba{ ni{ta ni-je ura|eno na tom planu.

Posledice takvog stawa u Arhivu ve} se i te kako ose}aju. U In-stitutu odbijaju odgovornost za to. Oni smatraju da upravo zbog pome-nutih problema i ne mogu da izvr{e svoje elementarne zadatke. Uo-stalom, napomiwe direktor, o svemu tome je ve} odavno obave{tenanadle`na uprava, ali te molbe, zasada, nisu urodile plodom.

POSAO ZA STO GODINA

Pitamo i koliko je vremena iqudi potrebno da se Vojni arhiv igra|a srede i budu primereni svo-joj nameni?

Direktor ka`e da bi za tajogroman posao trebalo oko sto go-dina, pod uslovom da se Institutkadrovski ne siroma{i, jer je, sa-mo pro{le godine, bez ikakvogkriterijuma otpu{teno pet lica.

Primera radi, svi drugi arhivi kod nas imaju ~ak tri do pet putavi{e arhivista po metru arhivske gra|e od Vojnog arhiva.

Ipak, ka`u sagovornici, i kada bi se arhiva digitalizovala ikada bi se dobila ra~unarska oprema, opet bi bili potrebni noviqudi. Uostalom, javnost ne zna da je Arhivu ameri~ki Xeferson in-stitut ponudio konkretnu pomo} u opremawu savremenom ra~unarskomopremom, ~ime bi i po~ela digitalizacija na{e vojne arhive. Me|u-tim, sle`u ramenima sagovornici, danas u Institutu nema ni mestagde bi te ra~unare i skenere smestili, tako da je realizacija te ne-male donacije odlo`ena zbog - sme{tajnih problema!

Tim povodom u Institutu postoji ideja da se posle opremawara~unarskom opremom nadle`nima predlo`i mogu}nost civilnogslu`ewa vojnog roka i u Arhivu. Naime, posle kra}e obuke za po-slove digitalizacije arhivske gra|e, u Arhivu bi mogli da rade naskenirawu dokumenata mnogi mladi}i kojima bi takav anga`man od-govarao. I to bi, po mi{qewu sagovornika, bila najbr`a i najbo-qa pomo} ne samo Arhivu ve} i na{oj dr`avi. Time bi, istovreme-no, zapo~eo i veliki posao sre|ivawe bogate istorijske gra|e.

Pukovnik Dragan Krsmanovi} ka`e da je, na`alost, sudbinaovog naroda i wegove dr`ave bila da su se stvarali u borbi i da jewihov opstanak bio vezan za ratove i oru`ane sukobe. Zbog toga sui dokumenti koji se odnose na te sukobe zna~ajna gra|a za prou~ava-we ne samo vojne ve} i celokupne istorije srpskog naroda.

Na`alost, ka`e Krsmanovi}, Arhiv se nalazi u vojnoj orga-

1. februar 2006.56

ARHIVISTI I METRIArhiv SANU ima 420 metara arhivske gra|e i 10 zapo-

slenih lica (42 m po zaposlenom). Arhiv Srbije ima 7.600 marhivske gra|e i 83 zaposlena (92 m po zaposlenom), a ArhivSCG ima 10.000 m arhivske gra|e i 70 zaposlenih (143 m pozaposlenom). Me|utim, Vojni arhiv ima 7.200 m arhivske gra|ei registraturskog materijala i 22 zaposlena, {to zna~i da najednog zaposlenog sada dolazi ~ak - 327 metara te gra|e.

ODLO@ENO RE[EWEPro{le godine je stvar oko

sme{taja Vojnog arhiva gotovozavr{ena, jer je kona~no, ~inilose, bilo na|eno prihvatqivo re-{ewe u Resavskoj ulici broj ~e-tiri, gde se, ina~e, nalazi Vojna{tamparija. Ta zgrada je u pri-li~no dobrom stawu i trebalo jenajmawe sredstava za adaptaci-ju… Sve je bilo potpisano, alisu nedavne smene u Ministarstvuodlo`ile do daqweg re{avaweproblema sme{taja Vojnog arhi-va - ka`e direktor Mihajlo Ba-sara.

DRU[TVO

Sni

mio

Gora

n S

TAN

KOVI

]

Bez elementarnih uslovaza rad: pukovnici dr

Mihajlo Basara iDragan Krsmanovi}

BEZ MIKROFILMOVAMikrofilmsku sekciju Vojni arhiv je izgubio 1999. godine,

tako da danas u wemu postoje samo mikrofilmovi sa na{om ar-hivskom gra|om, koju je, za svoje potrebe, a na osnovu potpisanogugovora, uradio Muzej holokausta iz Va{ingtona. Naime, taj mu-zej je mikrofilmovao te dokumente za svoje potrebe i samo ono{to je wih zanimalo, te su Vojnom arhivu, posle obavqenog po-sla, dali kopiju tog mikrofilma. Na`alost, sve drugo nije mi-krofilmovano, tako da danas u Srbiji ne postoji taj drugi, aline mawe va`an oblik ~uvawa vojne istorijske gra|e.

poima, gde su sanduci sa arhivskom gra|om slo`eni u nekoliko ni-voa i redova. U takvoj situaciji, koja ma koliko bila banalna, poja-vila se pri~a iz Ha{kog tribunala da mi ”ne}emo da damo neke do-kumente“. Me|utim, ispalo je da je to dobra prilika da {iroj javno-sti obelodanimo kakva je stvarna situacija u Arhivu… I da obave-stimo i one u inostranstvu da mi u Arhivu, doslovno, zbog tih broj-nih sanduka ne mo`emo da do|emo do odre|enih dokumenata - ka`epukovnik Krsmanovi}, i nastavqa:

– Ali da ne bude zabune! Ulo`ili smo veliki napor i trud daprona|emo tra`ene dokumente… Samo pro{le godine Centru zasaradwu sa Ha{kim sudom predali smo vi{e od 12.000 kopija i sta-vili na uvid 70.000 stranica dokumenata. Ali, ni to, izgleda, nijebilo dovoqno… Mi ne `elimo da qaga padne na nas kao stru~nuinstituciju, koja zbog objektivnih okolnosti u kojima radi ne mo`eda ispuni sve zahteve odmah. Na{ je ciq da ispunimo sve preuzeteobaveze i to na efikasan, korektan i na zakonu zasnovan na~in, dane bi ispalo da ne{to krijemo ili da ne}emo da sara|ujemo. Mismo i institucija ovog dru{tva, ho}emo da pomognemo i gra|anima,ali molimo da dr`ava pomogne i nama.

Kako smo saznali, u Vojnom arhivu ima 20 zaposlenih, {to je zasedam i po kilometara arhivske gra|e ili za vi{e od 36 milionalistova, koliko ~uvaju {to u rafovima, {to po sanducima - malo.

- Kada bi se ti listovi pore|ali jedan pored drugog, bila bito razdaqina od Slavije do Kalemegdana i nazad. No, nije problemsamo u brojnosti gra|e. Wu treba klasifikovati, sistematizovati,smestiti, za{titi, konzervirati… Pro{le godine imali smo broj-ne zahteve za izdavawe dokumenata, a kroz na{e prostorije pro-{lo je vi{e stotina istra`iva~a, me|u ostalima, i desetak stra-nih. Primili smo i re{ili oko hiqadu pismenih molbi qudi koji sune{to tra`ili u Arhivu, a u me|uvremenu nam je stigla i dokumenta-cija ukinutih vojnopravosudnih organa i rasformiranih vojnih sa-stava, {to je, sve zajedno, vi{estruko pove}alo arhivsku gra|u - napomiwe Krsmanovi} i podvla~i:

- Umesto da se, shodno logici, zbog toga kadar zanovi i pove-}a, pro{le godine smo imali smawewe zaposlenih, i to bez ikakvihkriterijuma. Tada su nam ukinuli radno mesto konzervatora i foto-kopira, a mi smo samo 2005. godine uradili 34.000 kopija raznihdokumenata za Tribunal, stranke… To neko mora da uradi! Molimoi stranke da same donesu papir za kopirawe, jer ga ~esto nemamo.Nismo uspeli da popravimo ~ita~ mikrofilmova. Mo`da sve to {togovorim izgleda banalno za ozbiqnu instituciju, ali nama to, u sva-kodnevnom poslu, zadaje mnogo muka. @alosno je i da na{i zaposle-ni nose u kesama u trolejbusu dokumente koje su stepenovani kao dr-`avna ili vojna tajna… Zamislite da nam neko u trolejbusu otme ku-tiju sa takvom gra|om, misle}i da je unutra ko zna {ta?! Kome mi daobjasnimo posle da je, recimo, nestala dokumentacija sa potpisom@ivojina Mi{i}a, Stepe Stepanovi}a, va`ne istorijske odluke - nacionalno blago?

U Arhivu ka`u da se, uprkos pomenutim problemima, zaistatrude da wihov bogat arhivski fond fizi~ki ne propada, ali i otvo-reno upozoravaju da }e taj zadatak sa svakim danom biti sve te`i.Bez normalnog prostora za tu namenu, klima-ure|aja u depoima ar-hiva, kontrole vla`nosti vazduha i ostalog {to i Zakon propisuje,te{ko da }e uspeti da odr`e arhivsku gra|u u normalnom stawu. Kr-smanovi} nagla{ava da sve ima svoju granicu i da oni ne `ele dabudu sau~esnici u devastaciji nacionalnog blaga. Iako ne smatrajuda su oni ne{to posebno u odnosu na druge arhive u zemqi, ipak na-

57

DONACIJE Najava donacija i `eqa razvijenog sveta da pomogne Vojnom

arhivu vidi se i u tome {to je Xefersonov institut iz SAD jo{uvek voqan da na{u ustanovu opremi savremenim ra~unarima iopremom. U Arhivu ka`u da jo{ ne mogu da pristanu na to, jer os-im {to nemaju prostora za sme{taj te ra~unarske opreme, ni sa-mi ne znaju gde }e im biti mesto u reorganizovanom sistemu. Dru-gim re~ima, bez jasnog plana i projekta razvoja Vojnog arhiva ne-ma ni nov~ane donacije Amerikanaca.

nizaciji, koja je, ina~e, posledwih godina na margini dru{tvenogzanimawa.

- Jo{ je `alosnije {to je Arhiv i institucija kulture i {to bitrebalo da joj se zna, a ne zna se, pravo mesto u dru{tvu. Zato je ne-shvatqivo da je i posle {est godina Arhiv jo{ raseqen na pet mesta,me|usobno udaqenih po nekoliko stotina kilometara, bez prevoza imogu}nosti komunikacije… U takvim uslovima te{ko je zamisliti nor-malan rad. Kako uop{te prona}i odre|eni dokument - pita se i samKrsmanovi} i dodaje da dokumenti koji jednom u|u u Arhiv, kasnije nemogu biti otu|eni ni na koji na~in.

Na~elnik Arhiva ka`e i da su svi wihovi dokumenti dostupnijavnosti, ali da je, po{to gra|a nije arhivisti~ki sistematizovana,pristup pojedinim dokumentima fizi~ki ote`an.

OD SLAVIJE DO KALEMEGDANA I NAZAD- Zbog prostornih problema ponekad veoma te{ko dolazimo

do pojedinih materijala. To se uostalom mo`e videti po na{im de-

Oko 3.600 sanduka ~eka naotvarawe

Depo u Klati~evu, ovihdana...

pomiwu da pomenuta situacija pokazuje kakav je, zapravo, odnos nad-le`nih prema toj ustanovi, te da je to klasi~an i akutan primer op-{teg odnosa dru{tva prema nacionalnom i kulturnom blagu, pa ipro{losti ove zemqe.

– Da bismo spre~ili propadawe gra|e, mi smo bili prinu|enida ograni~imo pristup odre|enim dokumentima, naro~ito onim sta-rijim, iz 19. veka, koji su i zbog strukture tada{weg papira mnogopodlo`niji uticaju vremena, habawu, gqivicama… Zato smo te staredokumente za{titili… Me|utim, problem je ve}i sa novijim doku-mentima koji se nalaze u na{em depou u Klati~evu kod Gorweg Mila-novca, a koji je krajwe neuslovan za sme{taj bilo kakve arhive. Tajobjekat je pravqen pre pola veka i nema grejawa. Iskqu~ili smo ta-mo i struju da zbog proki{wavawa i velike vlage neko ne bi pogi-nuo… Na sre}u, dokumenti koji se nalaze u wemu sme{teni su u tip-skim metalno-drvenim izolovanim sanducima, pa nekako odolevaju utim lo{im uslovima. Tamo su ulazili glodari, a ima i drugih stvarikoje su ozbiqno ugrozile arhivu. Stawe u tom depou je, dakle, krajwekriti~no. Ima problema i u na{em skladi{tu u Vojnoj gimnaziji, gdese nalazi i gra|a vojnih sudova…. Tamo, recimo, proki{wava krov,pa smo bili prinu|eni da stavimo velike najlone preko polica dase, kad ve} kapqe, sliva na drugu stranu, a ne na arhivu… Nemamoizbora - sa mu~ninom pri~a pukovnik Krsmanovi}.

Pitamo doma}ine koliko bi trebalo kvadrata da bi se nor-malno smestila vojna arhiva?

Pukovnici ka`u da ih je zaista ohrabrilo nare|ewe ministraodbrane Zorana Stankovi}a, koje je ovih dana stiglo, da se pod hit-no na|e adekvatan prostor za Vojni arhiv. Trenutno, Vojna arhivase nalazi na pet lokacija, na ukupno oko 2.500 kvadratnih metara,a za normalno funkcionisawe bilo bi im potrebno oko 6.000, presvega depoa za sme{taj dokumenata. Kada bi imali klima-ure|aje,ka`u u Arhivu, oni ne bi bili u wihovim kancelarijama ve} u depo-ima gde se nalazi najstarija gra|a. Kada bi se re{ili sme{tajniproblemi, ka`e Krsmanovi}, mogli bi da krenu, po listi priorite-ta, i u sre|ivawe stawa arhiva, pa bi se za nekoliko godina Arhivdoveo u normalu.

- Mi smo sada na o{trici no`a. Ili }emo uskoro, ako se ni-{ta ne preduzme, biti potpuno blokirani u radu i osumwi~eni da,navodno, sa nekim posebnim namerama krijemo neke dokumente ibiti odgovorni za propast zna~ajne gra|e iz nacionalne istorije,neka vrsta sau~esnika u toj propa-sti… Me|utim, mi se nadamo dado toga ne}e do}i. Verujemo da }ese obezbediti objekat za Arhiv ida }emo mo}i, sa postoje}im ka-drom, ili uz malo poja~awe, sa sa-vremenim ra~unarima i opremom,za nekoliko godina Arhiv dovestiu red - ka`e Krsmanovi}.

IMA LI JO[ TAJNI?Na kraju pitamo ima li u Voj-

nom arhivu dokumenata do kojih semo`e do}i, ali koji i danas pred-stavqaju vojnu ili dr`avnu tajnu?Onih koji su i sada pod nekim em-bargom?

- Tu materiju kod nas reguli-{u arhivisti~ki propisi, koji ka-`u da je dokument dostupan posle50 godina od wegovog nastanka.Me|utim, nama je prostorni pro-blem mnogo ve}i od vremenskog, iako bismo taj prvi re{ili veruje-mo da bi ta granica od 50 spalana 30 godina, po me|unarodnim

standardima, {to je, ina~e, i granica za istra`iva~e. Za tvorcegra|e, dakle za nekoga ko tra`i svoje dokumente, a nalaze se kodnas, nema ni kakvog ograni~ewa. Za nau~ne radnike i istori~aremi smo spremni da otvorimo arhivu i do 1990. godine. Drugim re-~ima, u na{em arhivu nema dokumenata koja se kriju ili su pod bilokojim embargom. S druge strane, Rusi imaju nekoliko procenata do-kumenata koji su zabraweni za javnost, a o restriktivnosti britan-ske arhive da i ne govorimo. Te velike imperije su tako odlu~ilesvojim propisima, jer su procenile da bi izno{ewem nekih dokume-nata u javnost mogle same sebi naneti {tetu… Po na{im va`e}impropisima, kada pro|e 50 godina od nastanka dokumenta, skida seoznaka tajnosti sa wega i on postaje dostupan javnosti. Istina, ne-kada se na mnoge vojne dokumente, pa i dr`avne, i to potpuno nekri-ti~ki, stavqala oznaka tajna, neretko i najvi{eg stepena, iako jere~ o potpuno bezvrednim dokumentima sa nacionalnog, dr`avnogili bezbednosnog aspekta. Naprotiv, na{ interes je da sva ta gra|abude dostupna {iroj javnosti i mi mislimo da je vreme kada je poli-tika komandovala nauci i struci pro{lo, da se ne}e ponoviti vre-me kada su, zbog uskih politi~kih interesa, odre|eni dokumentisklawani, nisu publikovani u zbornicima, negativno selektova-ni… Vidite, mi sad imamo veliko zanimawe javnosti za arhivskefondove Milana Nedi}a, |enerala Dra`e Mihailovi}a… a upra-vo zbog toga {to su ba{ ti dokumenti sklawani ili sakrivani kakobi se o tim qudima ili doga|ajima iz pro{losti stekao pogre{anutisak u javnosti - ka`e na~elnik Vojnog Arhiva i podvla~i:

– Mi se nadamo da }e upravo potpuna dostupnost svih dokume-nata omogu}iti da se, posle toliko godina, istorijska slika upotpunii postane objektivnija. Naravno, Vojni arhiv ~uva samo dokumentekoji su mu data na ~uvawa. Zna~i, postoje dokumenti koji nikada nisuu{li u na{ arhiv! Za nama je period od 50 do 60 godina, kada su od-re|eni qudi dr`ali politi~ki monopol i kada su upravo oni, u naju-

`em krugu, i donosili mnoge va`nedr`avne i vojne odluke, a ne insti-tucije koje su bile nadle`ne za to.Dakle, za mnoge va`ne odluke minemamo pisane dokumente, jer suoni doneti u uskom krugu i usmeno,a ako su i bili pisani, oni su iliuni{teni ili zadr`ani u nekimprivatnim i li~nim arhivama. Uzto, postoji i specijalni arhiv zanake dokumente koji se nalaze u Voj-nobezbednosnoj agenciji. Mi }emotra`iti od wih i takve dokumente,kojima je istekao rok tajnosti jer,kao {to smo videli, i BIA je pre-dala neke stare dokumente arhivi-ma grada Beograda i Srbije, one izvremena Drugog svetskog rata, Ge-stapoa, Golog otoka… Mislim danema vi{e razloga ni da VBA krijeneke stare dokumente, za koje vla-da prili~no interesovawe javno-sti. Ho}e li, me|utim, to biti tako,pokaza}e vreme…

Du{an MARINOVI]Snimio Radovan POPOVI]

1. februar 200658

USAVR[AVAWEPosledwih godina, u skladu sa zakonom, vi{e vojnih ar-

hivista zavr{ilo je arhivisti~ki kurs u Arhivu Srbije, upo-znalo se sa radom drugih kolega u zemqi i inostranstvu, alii sa me|unarodnom regulativom u toj oblasti. U o~ekivawuzakona o arhivskoj gra|i Srbije, te zakona o elektronskompotpisu, u Vojnom arhivu veruju da }e se oni me|u prvimaukqu~iti u elektronsko arhivirawe gra|e, {to bi pomoglo iefikasnijem skladi{tewu materijala.

DRU[TVO

Sre|ena vojna arhiva pre1999. godine

59

D

M

D

KVANTITET I KVALITET RADA

olim vas da mi objasnite: {ta je tokvalitet, a {ta kvantitet rada, a {tasu ostala merila – iz pravila za go-di{we ocewivawe civilnih lica uVojsci.

CL Zoran iz Vaqeva

Kriterijumi i merila za godi{weocewivawe civilnih lica, kao i uticajdobijene ocene na platu, propisani suUredbom o platama i drugim na~inimaprimawima profesionalnih vojnika i ci-vilnih lica u Vojsci. Odredbom ~lana 47.Uredbe propisano je da se rezultati ra-da civilnih lica u Vojsci ocewuju na osno-vu jedinstvenih merila, i to: 1) kvalitet –podrazumeva koliko su upotrebqivi re-zultati rada; 2) kvantitet – podrazumevakoliko je lice zavr{ilo poslova plani-ranih za wegovo radno mesto (izra`eno uprocentima); 3) ostala merila koja pod-razumevaju rokove izvr{avawa poslova,kreativnost, inicijativu, samostalnost uradu, saradwu, odnos prema sredstvimarada, osposobqenost za obavqawe po-slova drugog radnog mesta, u{tede i ino-vacije.

Ocena po svakom merilu mo`e dabude od -10 do +50 bodova, {to zna~ida ukupno izra`ena mo`e biti od -30 do+ 150 bodova. Kako svaki bod uti~e naplatu sa 0,1 posto, to plata po osnovuslu`bene ocene mo`e biti uve}ana zanajvi{e 15 posto ili umawena za najvi-{e tri posto.

PODOFICIR NA MESTU

OFICIRA?

a li podoficir po Zakonu o VJ iUredbi o stawima u slu`bi mo`e bi-ti postavqen na formacijsko mestooficira?

Stariji vodnik prve klase Sr|an Vratnica

Prema odredbi ~lana 54. stav 1. Za-kona o VJ, na formacijska mesta odre|e-na za profesionalne oficire mogu se po-stavqati profesionalni oficiri, a naformacijska mesta odre|ena za profesi-onalne podoficire profesionalni podo-ficiri. Iz izlo`enog proizilazi da pro-fesionalni podoficir ne mo`e biti po-stavqen na formacijsko mesto profesio-nalnog oficira.

{ewe zahteva za otkup stana. Odredbom~lana 49. Pravilnika o re{avawu stam-benih pitawa u Ministarstvu odbraneregulisano je upravo pitawe re{ewa odavawu stana na odre|eno vreme, kojasu doneta po odredbama Pravilnika ona~inu, kriterijumima i merilima zadavawe stanova u zakup i dodeqivawestambenih zajmova za re{avawe stam-benih pitawa zaposlenih u MO iVSCG.

Prema navedenoj odredbi ova re-{ewa zameni}e se po slu`benoj du`no-sti re{ewima o davawu stana u zakup naneodre|eno vreme i realizovati po od-redbama ovog pravilnika. Naravno, topodrazumeva da stan niste dobili sau~e{}em u re{avawu stambenog pitawali~nim sredstvima, jer je u tom slu~ajupreduslov za zamenu re{ewa uplata li~-nih sredstava na na~in i pod uslovimapropisanim Uputstvom o postupku zaostvarivawe prava zaposlenih u MO iVSCG da stambeno pitawe re{avaju u~e-{}em li~nim sredstvima.

Nakon dobijawa re{ewa o zakupuna neodre|eno vreme i zakqu~ewa ugo-vora o zakupu na neodre|eno vreme,podnesite zahtev za otkup stana.

PRAVO NA OTKUP STANA

a li imam pravo na otkup stana, s ob-zirom na to da mi je re{ewem stambe-ne komisije od 26. januara 2004. datstan u zakup na odre|eno vreme do 26.januara 2006. godine. Napomiwem daje rang-lista na kojoj sam konkurisaoglasila: za dodelu stana na neodre|e-no vreme sa pravom otkupa.

Korisnik stana iz Subotice^iwenica je da je zakup stana na

neodre|eno vreme preduslov za podno-

PripremaRadojka MARINKOVI]

PRAVNIK VAM ODGOVARA

Snimio Goran STANKOVI]OKOM KAMERE

60

Iako problemi i te{ko}e ote`avaju`ivot mnogoqudnim porodicama

mo`da i vi{e no drugim, Stojiqkovi}io wima ne govore. Wih oni, ako ih i

primete, samo ~ine jo{ ja~im. Umesto oproblemima, Manuela i Zoran

rodbini, kom{ijama, poznanicima iprijateqima pri~aju samo o lepim

stvarima. O radostima i osmesima kojiih svakodnevno ~ine bogatijim, o

de~jim pitawima, na koja, ponekad i neznaju odgovore, o pesni~kom talentu

starijih devoj~ica, o nagradama kojeosvajaju na {kolskim takmi~ewima, o

de~ijem u~e{}u na crkvenim i{kolskim priredbama… To je ono {to

ih ~ini sre}nim. Ba{ kao i svevidqivije razumevawe i ponos koje

wihovi poznanici iskazuju pri svakomsusretu s wima - jednom od

najbrojnijih srpskih porodica.

PORODICA PILOTA ZORANA STOJIQKOVI]A

DOKAZ VERE U NAROD

A

1. februar 2006.

U POSETI

ko je porodica ogledalo dru{tva, sa svim wegovim vrlina-ma i manama, kako smatraju mnogi sociolozi i teoreti~a-ri dru{tvenih zajednica, onda mnogo~lana familija Sto-jiqkovi}, iz novobeogradskog 62. bloka, predstavqa svo-jevrstan izuzetak. Dok na{e dru{tvo danas karakteri{umaterijalno i duhovno siroma{tvo, svakodnevna briga za

opstanak i afere od kojih ne mo`emo da se posvetimo va`nijimi za naciju sudbonosnim problemima, jedanaesto~lana porodi-ca Zorana i Manuele Stojiqkovi} odi{e optimizmom, vedri-nom, snagom i verom u boqe sutra. Ali, taj izuzetak, na`alost,ne predstavqa pravilo. Jer Srbe odavno ne krase porodice svi{e od dvoje, ponekad i troje dece, a Stojiqkovi}i ih, za pro-teklih petnaest godina braka, izrodi{e devetoro. Dva sina isedam k}eri. Deseto dete o~ekuju krajem februara, ili po~et-kom marta.

61

ve} svuda gde sam boravio popotrebi slu`be.

Ro|eni Beogra|anin prveprofesionalne korake na~inioje na slovena~kom aerodromuCerkqe, da bi, kasnije, `iveo iradio u Bawaluci, Kraqevu iBeogradu. Manuelu je upoznao uBre`icama, nadomak aerodromana kome je naj~e{}e bio sam, po-red svog aviona. Ona ga je najbo-qe razumela, shvatila je za ~imeto traga i gde }e na}i snagu kojamu je, tada, bila tako potrebnaza svakodnevno obavqawe te-{kih i opasnih zadataka. Bitipilot zna~i svakodnevno stavqa-ti glavu u torbu, biti vojnik zna-~i svoj `ivot pokloniti drugom,a to je zahtev kome ne mogu svi daodgovore. Deca oficira, poputManuele, tako ne{to najboqeose}aju. Zato se ni za trenutaknije dvoumila. Iskra qubavi ko-ja je planula me|u wima iz danau dan pretvarala se u `estokiplamen. Plamen koji do danasnije zgasnuo. Iz te vatre nasta-la su deca koja im `ivot ~ine uz-budqivim i sre}nim. I poredsvih te{ko}a i problema koje suzajedno podneli tokom ratnih go-dina. A bilo je te{ko, posebno uRepublici Srpskoj, kada ga jesvakodnevno o~ekivala sa stra-hom i zebwom. Nije bilo lako ni1999. godine, kada je Zoran do-brovoqno oti{ao na Kosovo iMetohiju. Tromese~nu agresijuNatoa provela je s decom kodsvojih u Sloveniji.

– Svakodnevno sam strepila za wegov `ivot, znala sam daje ludo hrabar, ali sam verovala i da ne}e rizikovati bez pre-ke potrebe, jer ga mi ~ekamo – ka`e Manuela. – Najte`e mi jebilo jer nismo mogli da se ~ujemo, ~ak ni telefonom. Pisma subila neredovna, svaki glas o wemu bio je poput sunca koje nasje obasjavalo u ku}i mojih roditeqa. Posle toga, sve je bilomnogo lak{e. Sve te{ko}e koje nas danas, kao i druge porodi-ce, ne mimoilaze, od besparice do de~ijih problema, u pore|e-wu s tim vremenom stvarno su sitnice.

U te “sitnice” spada, svakako, i nu`ni sme{taj, odnosnoposlovni prostor, u kome Stojiqkovi}i danas `ive. Osamde-setak kvadrata u prizemqu novobeogradskog solitera zaistaje premalo za jedanaesto~lanu porodicu vojnog pilota. U trisobe i kuhiwi sme{teno je desetak kreveta na sprat, nekolikoormara, nekoliko stolova i stolica i jedan drveni razboj, do-net iz Slovenije, na kome Manuela ponekad, naj~e{}e ujesen ikad nije u drugom stawu, tka prelepe unikatne {alove i mate-rijal za xempere i kapute. U zimskoj sezoni u porodi~nu kasuslije se, tako, nekoliko stotina evra, koje nezaposleni apsol-vent tekstilne tehnologije smatra svojim doprinosom ku}nombuxetu. Decu i svakodnevni rad s wima ne ra~una. To je, ka`e,ne{to najlep{e {to `ena mo`e da radi, to joj daje smisao `i-votu.

– Svaki poro|aj donosio mi je sve vi{e radosti – sme{kase Manuela. – Posle nekoliko prvih, kada sam ose}ala strah,

Najstarija, Ana, ro|ena je1991. godine, a zatim su sledi-li Tawa, Danica, \or|e, Sofi-ja, Milica, Jelena, Dimitrije iDuwa. Ni te`ak i odgovoranposao pilota, ni ~este selidbe,karakteristi~ne za oficirskuprofesiju, ni ratni sukobi iraspad zemqe ~ijoj je vojscipripadao, Zorana nisu spre~i-li u ostvarivawu jedne od we-govih najve}ih `eqa – da imabrojnu porodicu. Tragaju}i zasmislom `ivota, za su{tinom isvrhom postojawa, imanentnimsvakom ~oveku, sumwaju}i, u te-{kim, ratnim godinama, u pro-lazne vrednosti nametane i op-{teprihva}ene tokom socijali-zacije i {kolovawa, Zoran jeuvideo da ga samo porodica, su-pruga i, posebno, deca ~inesre}nim i zadovoqnim. Da je-dino u wih ne mora da sumwa,da posle svega, uvek mo`e da imse vrati. Probijaju}i se krozoblake svojim borbenim avio-nom, posmatraju}i gradove isela iznad kojih je krstario,pitao se koja to ideja, koja mi-sao, koja vera ~oveku daje snaguda izdr`i sve napore i te{ko-}e koji ga u `ivotu ~ekaju, goto-vo iza svakog ugla. Ve`baju}iod malena karate, xudo, aikidoi druge plemenite isto~wa~keborila~ke ve{tine, smiruju}iduh jogom i meditacijom, poku-{avao je da u filozofiji isto-ka prona|e tu toliko `u|enusnagu. Ali, nije pomagalo, sum-wa, iznikla jo{ u mostarskoj vojnoj gimnaziji, bila je sve ve}a,da bi, po~etkom devedesetih, tokom me|unacionalnih sukoba,surovijih i krvavijih od svega {to je pro~itao u uxbenicimavojne istorije, ina~e prepunim bitaka i bojeva, dostigla kul-minaciju – otkrivawem hri{}anske, pravoslavne vere.

TE[KO TOKOM RATA– Oduvek sam se bavio tim nedoku~ivim pitawima smisla

i su{tine `ivota, tragao za prauzrokom svega, pitao se otkudtaj sklad u svemiru – ka`e potpukovnik Zoran Stojiqkovi}. – Sumwa je nekad bila ja~a, nekad slabija, ali sve do sredinedevedesetih godina pravog odgovora nije bilo. Tek kada samuvideo da pravoslavqe daje odgovor na sva moja pitawa, iliskoro sva, prona{ao sam toliko potreban mir. Iako sam ro-|en u srpskoj pravoslavnoj beogradskoj porodici u kojoj se zna-lo za Bo`i}, Uskrs, porodi~nu slavu, Srpsku novu godinu, minikada nismo i{li u crkvu, nismo bili pravoslavci u pravomsmislu te re~i. Kasnije, u Vojnoj gimnaziji i Akademiji zanema-rio sam, na neki na~in, pravoslavnu tradiciju, pa tek svoj dru-gi susret s verom, devedesetih, smatram otkrovewem. Zato sami gra|anski brak sa Manuelom, sklopqen 1991. godine, kruni-sao ven~awem u crkvi nekoliko godina kasnije. Uz Bo`ji blago-slov s vremenom smo stvorili tako veliku porodicu. Ona jedanas moje najve}e, u stvari, jedino bogatstvo. Uz, naravno,na{e prijateqe kojih, tako|e, imamo mnogo, ne samo u Srbiji,

DOBRO^INITEQIPrethodne dve godine porodica Stojiqkovi} povre-

meno dobija finansijsku pomo} iz inostranstva ili odPravoslavne crkve. Prva pomo} stigla je svojevremenood jedne gr~ke organizacije koja vodi brigu o mnogodetnimporodicama. Nedavno je vladika Artemije prosledio po-mo} dobro~initeqa u iznosu od 500 evra, a pro{log letapomogao je svojim prilogom i vladika Jovan Puri}. Pone-kad ih se sete i Srbi iz dijaspore. Nedavno je iz [vaj-carske stigao prilog od dve hiqade franaka. Tim novcemStojiqkovi}i kupe najneophodniji deo polovnog name{ta-ja, ili vrate dugove. Organizovane pomo}i dr`ave, na`a-lost, nema.

NAJPOSE]ENIJA SLAVASlava porodice Stojiqkovi} je Sveti Georgije. Poput

svake pravoslavne porodice, i u domu Zorana Stojiqko-vi}a tada je veliko slavqe. Pro{le godine na slavi suimali oko 150 gostiju, od kojih su vi{e od stotinu biladeca.

Pukovnik Zoran Stojiqkovi}

nestala je ~ak i zebwa, tako dasada, kad ~ekam deseto dete,mo`da ima malo treme, ali toje sve. U stvari, ose}am ogrom-nu radost jer se na{a porodi-ca uve}ava, a to je snaga kojute{ko mogu da opi{em. Kako seporo|aj primi~e, sve vi{e pri-me}ujem da se i deca radujuprinovi. Deca su najdragoceni-je blago, wihovu qubav ne mo-`e niko da vam oduzme. U po~et-ku, znam, bi}e malo te{ko okodojewa, prawa pelena, su{e-wa, ali sve smo to ve} tolikoputa pro`iveli. Sada mi mno-go poma`u starije k}erke, po-sebno Ana i Tawa, koje ve} zna-ju da kuvaju neka jednostavnijajela, za~as spreme poslu`ewei kafu, naprave pitu, ispekukiflice, spreme se za {kolu…

TALENTOVANA DECAPetoro dece Zorana i

Manuele Stojiqkovi} poha|aosnovnu {kolu, druga idu u vr-ti}. U~e na smenu, na jednomstolu u “de~joj sobi” u kojoj po-red stola i ormari}a ima i ne-koliko kreveta na sprat. U o~e-vu “radno-spava}u” sobu, opre-mqenu kompjuterom, ponekadulaze samo najstarije k}eri,tek da zapi{u pokoju “tajnure~”, od koje }e, kasnije, da na-stane pesma, pri~a, ili roman.Kad bude vi{e vremena. Jer,stariji moraju da brinu o mla-|ima. Ne mogu sve mama i tata.Ana i Tawa su veoma talento-vane, u {koli ve} znaju za wi-hove spisateqske sposobnosti,a i tata se uverio da je svakiwegov trenutak proveden poredra~unara, umesto kraj dece,pod budnim okom k}erki koje nedozvoqavaju da im nova tehno-logija “oduzme” oca. Wegovapomo} u izradi doma}ih zada-taka jo{ im je potrebna. Iako,zna se, to mama mnogo boqe ra-di od tate. Od we su deca nau-~ila da sviraju gitaru, dvojesviraju i klavir, svi poha|aju{kolu veronauke i u~estvuju ucrkvenom horu, lepo pevaju, aAna i Tawa redovno idu i u Mu-zi~ku {kolu. Petoro od wih ve-`baju karate, poput tate. “Sa-

mo malo slabije”, re}i }e\or|e, kome ni klavir nijestran.

– Va`no nam je da deca ra-stu u duhu pravoslavqa, u har-moni~nom duhovnom okru`ewuu kome porodica predstavqacrkvu – napomiwe Zoran. – ̂ i-ni mi se da ni sam ne bih sveto izdr`ao da nisam prona-{ao pravoslavqe, da nisamosna`en tom verom. I ja i Ma-nuela trudimo se da budemoprimer svojoj deci, da od nasnau~e da se mole Bogu, da `ivepo pravilima vere kojoj pri-padamo. Svake nedeqe i pra-znikom odlazimo u obli`wucrkvu Sveti Georgije, gde sedeca pri~este, zapevaju u ho-ru, nau~e neku novu pesmicu,ili recitaciju. Nedavno su uRuskom domu u~estvovali upriredbi organizovanoj povo-dom Nikoqdana, pripremaju seza Svetosavsku akademiju…Ponekad odemo i na izlet u ne-ki od manastira na Fru{kojGori, ili u Ravanicu. Te{konam je da se organizujemo, je-dva stanemo u neki automobil,pro{le godine smo bili namoru, putovali smo vojnimavionom, ali nam je za prevozdo aerodroma bio potrebankombi… Na|e se vremena i zaposetu prijateqima. Kad ide-mo kod bake u Bor~u, autobu-som, prebrojavamo se poslesvake stanice, da neko ne iza-|e pre vremena, deca su jo{mala. Ali, kad ih vidim onakonasmejane, radosne, sve zabo-ravim. Ba{ kao i na{i rodi-teqi, Manuelini i moji, kojisu, ranije, znali i da nas kri-tikuju zbog toga {to se ne zau-stavqamo. Sada se ponose na-{om porodicom, sada i samivide kakva je to snaga, kakvamo} nas krasi. I kom{ije i po-znanici se sada ponose nama,pitaju nas da li nam treba po-mo}, ima sve vi{e razumeva-wa. Ranije su nas smatrali ~u-dacima, ali to vi{e ne prime-}ujemo. Sada nam se svi dive,~esto ~ujemo da smo jedinasrpska porodica s toliko de-ce. Ponekad nas prijateqi za-pitaju zbog ~ega ne tra`imopomo} dru{tva, za{to }utimoo tome koliko nas ima. Odgo-vor je jednostavan. Na{a decasu na{e bogatstvo. Ona su od-raz na{e qubavi i vere u na-

U POSETI

1. februar 2006.62

Devet Stojiqkovi}a...

rod kome pripadamo. I ma ko-liko da nam je te{ko, svi pro-blemi su samo na{i. Ponekad jepara mawe, ponekad vi{e, alito ne mewa na{e navike i na{`ivot. Va`no je da su nam deca~ista i obu~ena, da imamo do-voqno za hranu, za {kolske ux-benike, za poneki izlet. Nema-mo automobil, do nedavno ni-smo imali ni televizor, pa ni-smo postali wegovi robovi.Svako dete ima svoj krevet, svo-ju ode}u i obu}u, mla|i dodu{e,nasle|uju starije, ali to je takoi u drugim porodicama. Dugovinas optere}uju dok ih ne vrati-mo, onda ponovo uzajmimo i ta-ko ukrug. Ponekad nam nekolikostotina evra stigne iz Sloveni-je, od Manuelinih roditeqa,ponekad i crkva po{aqe nov~a-nu pomo}, uglavnom je sve to do-brodo{lo.

@IVOT S JEDNOM PLATOM

Na`alost, sve je to i nedo-voqno i neredovno. PorodicaZorana Stojiqkovi}a `ivi sjednom, pilotskom platom. Naj-vi{e, naravno, odlazi na hra-nu. Svakodnevno kupuju ~etirihleba, nekoliko litara mleka,jogurt, pa{tete, salamu, a pone-kad se na kuhiwskom stolu na|ei meso. Na razne na~ine, alimnogo mawe nego vo}e i povr}e.Jer ono se jede i u vreme posta.A i zdravije je. Ne mo`e se re-}i da su Stojiqkovi}i gladni.Naprotiv. Hrane je dovoqno.Slatki{a, naprotiv, deci nikaddosta. Ba{ kao ni igra~aka.Najmla|i dobro znaju da se zasvaku igra~ku treba izboriti,jer se stariji i pored toga {tosve ~e{}e u ruke uzimaju uxbe-nike i sveske, jo{ nisu zasitililutkica i automobil~i}a. Bilokako bilo, kad graja postaneprevi{e glasna, a pla~ najmla-|ih prete}a opasnost, dovoqanje o{tar o~ev pogled da se sveuti{a. [kolarci tada uzimajukwige, a najmla|i igra~ke. Os-im ako i oni ne uo~e zanimqivesveske i olovke. Tada crtaju svi.I red je opet uspostavqen.

U tim retkim ~asovima mi-ra potpukovnik Zoran Stojiq-kovi} na|e malo vremena i zasebe. Tada obi~no odlazi u so-bu s ra~unarom, gde se posve}u-je brojnim poslepodnevnim oba-vezama. Profesija oficira

tra`i svakodnevno usavr{ava-we. Ponekad je potrebno i ob-noviti znawe stranog jezika,neophodno za vi{enedeqno{kolovawe u Holandiji, ili Ru-muniji. Ponekad ga obuzmu i mi-sli koje brzo odagna. Jer, tre-ba decu izvesti na put, a te{ko-}e su iz dana u dan sve ve}e.

– Obrasci koje smo mi usvo-jili suprotstavqeni su vladaju-}im oblicima pona{awa – rezig-niran je potpukovnik Stojiqko-vi}. – Sada je, dodu{e, ne{to bo-qe no ranije, jer deca najzad i u{koli imaju veronauku, ali van{kole je druga~ije – organizuju se`urke u vreme posta, sa televizi-je nas mame materijalisti~kim, ane duhovnim vrednostima, drugadeca idu na ro|endane, a na{a nemogu… Mi ne slavimo ro|enda-ne, ne zato {to ne `elimo, ve}zato {to nemamo prostora daugostimo sve koji bi nam do{li.Nadamo se, uskoro, novom stanu,ve}em. Re{ewe smo dobili jo{pre nekoliko godina, ali taj stanu Kumanovskoj ulici nikako da za-vr{e. Tada }e biti, ipak, lak{e.Mada, shvatili smo tokom godi-na, re{ewe jednog problemastvara druge, mawe. Deca }e tadamorati da promene {kolu, novactreba i za selidbu… I tako une-dogled. Bez problema nijedandan. Ali, oni i ~ine `ivot.

Iako problemi i te{ko}eote`avaju `ivot, mnogoqudnimporodicama mo`da i vi{e nodrugim, Stojiqkovi}i o wimane govore. Wih oni, ako ih iprimete, samo ~ine jo{ ja~im.Umesto o problemima, Manue-la i Zoran rodbini, kom{ija-ma, poznanicima i prijateqi-ma pri~aju samo o lepim stva-rima. O radostima i osmesi-ma koji ih svakodnevno ~inebogatijima, o de~jim pitawimana koja, ponekad i ne znaju od-govore, o pesni~kom talentustarijih devoj~ica, o nagrada-ma koje osvajaju na {kolskimtakmi~ewima, o de~ijem u~e{}una crkvenim i {kolskim pri-redbama… To je ono {to ih ~i-ni sre}nim. Ba{ kao i sve vi-dqivije razumevawe i ponoskoji wihovi poznanici iskazujupri svakom susretu s wima. Snajbrojnijom srpskom porodi-com na svetu.

Du{an GLI[I]Snimio Goran STANKOVI]

63

MAJKA HRABROSTManuela Stojiqkovi} je tokom petnaest godina braka

sa Zoranom devetoro dece nosila sedam godina. Ra~unaju-}i i ovo, deseto dete, koje treba da se rodi krajem febru-ara, ili po~etkom marta, Manuela je u blagoslovenom sta-wu ukupno 90 meseci.

SVUDA ZAJEDNOMa gde i{la, najmnogoqudnija srpska porodica ide

zajedno. Na pro{logodi{wem sajmu kwiga bilo ih je sed-moro, u goste kod bake idu svi, autobusom, a na Kopaonik,u vojno odmarali{te, otputovali su kombijem Zoranovogprijateqa. Ponekad se voze u dva taksija, a mogu da se “po-trpaju” i u “stojadina”…

USKORO DESETO DETEManuela i Zoran Stojiqkovi} za nekoliko nedeqa

treba da dobiju jo{ jedno, deseto dete. Nema sumwe, to jejedna od retkih, srpskih porodica s tolikim brojem dece.Wihovi Ana, Tawa, Danica, \or|e, Sofija, Milica, Jele-na, Dimitrije i Duwa, ro|eni od 1991. do 2004. godine,dakle u najte`em periodu za srpski narod, kada se umira-lo vi{e no ra|alo, jedinstven su dokaz porodi~ne snage,ali i vere u narod kome pripadaju. Stoga smo sigurni dani priznawe dru{tva, odnosno dr`ave kojoj su ve} godina-ma “puna usta” pri~e o natalitetu, prilikom ro|ewa “ju-bilarnog”, desetog ~eda Stojiqkovi}a, ne}e izostati.Prilika je to da na{i najvi{i zvani~nici, od predsedni-ka dr`ave do premijera i ministara, doka`u da misleozbiqno.

U i{~ekivawu najmla|eg...

1. februar 2006.64

Haubica je projektovana sa zahtevom da joj osnovne takti~ko-tehni~ke karakteristike budu na nivou ameri~ke haubice105 mm M2 i nema~ke haubice 105 mmM43 koje su u to vre-me, na osnovu iskustva ste~enog u Drugom svetskom ratu, sma-trane vrhunskim dostignu}em u ovom domenu artiqerije. ^i-wenica je da je na{a haubica bila, po svojim balisti~kim i

konstrukcionim karakteristikama, u svojoj klasi izvanredno re-{ewe. A svojom pouzdano{}u i danas uliva potrebnu sigurnostposlu`iocima.

Osim na{e vojske, haubica se nalazi i u naoru`awu drugihzemaqa u operativnoj upotrebi ili rezervi. Treba imati u viduda je u svetu trend modernizacija postoje}ih sistema svih kali-bara zato {to bi proizvodwa novih predstavqala stra{anudar na buxet tih zemaqa, a gomila sredstava NVO zavr{ilabi na otpadu. S tim u vezi, stru~waci Sektora za klasi~no nao-ru`awe Vojnotehni~kog instituta u Beogradu modernizovali suove haubice u oznaci M56/33.

Modernizacija se izvodi u smislu pove}awa dometa. Po-{to je domet funkcija brzine leta projektila i sile otpora va-zduha, sve intervencije imaju za ciq pove}awe po~etne brzine

TE

HN

IK

A

ADUT ZA SVETSKO TRM O D E R N I Z A C I J A D O M A ] E H A U B I C E

Pedesetih godina pro{log

veka namenska industrija

tada{we Jugoslavije proizvela

je haubicu 105 mm M56.

Vojno-politi~ki

razlozi, program ameri~ke

vojne pomo}i, oru|a zaostala

iz rata i politi~ki sukob

sa SSSR, bili su presudni

da se kod nas uvedu kalibri

koje su imale vojske na Zapadu.

projektila i iznala`ewe mogu}nosti da pri kretawu kroz va-zduh ta brzina sporije opada. U zavisnosti od obima `eqenihradova, kombinacijom intervencija na oru|u, municiji i oru|ui municiji mogu se dobiti razli~iti dometi. Vojnotehni~ki in-stitut opredelio se za intervencije i na oru|u i municiji i nataj na~in smo dobili maksimalno poboq{awe performansi.

Intervencije na oru|u podrazumevaju novo balisti~ko re{e-we cevi du`ine 33 kalibra izra|ene od veoma kvalitetnog legi-ranog ~elika. Tako je produ`eno dejstvo barutnih gasova na projek-til i boqe iskori{}en wihov rad. Budu}i da je koli~ina kretawaprojektila na ustima cevi ve}a u odnosu na staru M56, sada seugra|uje nova aktivno-reaktivna dvokomorna gasna ko~nica visokeefikasnosti. Na taj na~in je rastere}en protivtrzaju}i ure|aj.

Kao druga varijabla funkcije dometa, rekli smo, egzistirapad brzine projektila. Dobrom aerodinami~kom optimizacijomspoqne trase projektila mo`e se smawiti pad brzine i timepove}ati domet.

Za ga|awe iz haubice upotrebqavaju se polusjediweni me-ci i to metak 105 mm sa trenutno-fugasnim projektilima HE M1,HE ER M02 i HE ER-BB M02.

Maksimalni domet koji se mo`e ostvariti projektilom HEM1 je oko 12 km.

Projektil HE ER M02 je dobro aerodinami~ki optimizirani ima upu{teno dno. Kod projektila, sa dobrom aerodinami~-kom konfiguracijom predweg dela, znatan deo otpora vazduhapredstavqa tzv. otpor dna (30–40 odsto). Ispitivawa su poka-zala da se otpor dna mo`e smawiti kada se dno projektila for-mira u obliku {upqine. Ovaj projektil ima maksimalni dometve}i od 15 km.

Za nas je veoma interesantan projektil HE ER-BB M02 ~ijaje sastavna komponenta jedinica generatora gasa koja je navijenana zadwi deo projektila. Generator gasa stvara pritisak koji jeza 5–10 odsto ve}i od spoqa{weg pritiska i na taj na~in sma-wuje vrtlo`ewa i odlepqivawe strujnica na zadwem delu pro-jektila tj. smawuje otpor dna. Tako se ostvaruje domet od 18 km.

U odnosu na staru M56, domet haubice M56/33 je pove}anza oko 50 procenata, {to je impresivno. Sistem za upravqawevatrom je prilago|en novim uslovima. Prototipska ispitivawasu pokazala izvanredne rezultate.

Ova modernizacija haubicu 105 mmM56/33 stavqa u rangvode}ih svetskih re{ewa i na taj na~in se ponovo hvata veza sarazvijenim svetom u oblasti odbrambenih tehnologija. Evroa-tlantske integracije podrazumevaju smawewe sredstava NVOpri ~emu se insistira na mawim i manevarski sposobnijim je-dinicama. Tome u prilog ide i ~iwenica da se gorwi lafet hau-bice 105 mm M56/33 mo`e ugraditi na vozilo to~ka{ 4h4 tzv.otvorena ugradwa. Vozilo to~ka{ (kamion) moglo bi tako da sekoncipira da se mo`e izvr{iti konverzija za kratko vreme. Nataj na~in se kamioni mogu koristiti u svojoj tradicionalnoj ulo-zi transportnih vozila. Time bi se dosta pove}ala manevarskasvojstva i smawili tro{kovi opremawa vojske. Bez obzira nato {to je kalibar 155 mm standardni kalibar Natoa, samo-hodne haubice 105 mm su znatno lak{e i izazivaju mawu kola-teralnu {tetu u mirovnim misijama. Tako|e se mogu transporto-vati i vazdu{nim putem (primer holandske samohodne haubiceMOBAT) . To bi se moglo u~initi u slede}oj fazi razvoja. Trebanaglasiti da kalibar 105 mm ponovo postaje aktuelan i to usukobima niskog intenziteta.

Mo`emo zakqu~iti da kvalitet i korektna cena predsta-vqaju na{e adute na tr`i{tu vojnih tehnologija. Budu}i da na-menska industrija uspe{no prati poduhvate stru~waka VTI-aopravdana su o~ekivawa da }e odbrambene tehnologije ponovopostati izvozni proizvod broj jedan.

Igor MIHAJLOVI]

65

KARAKTERISTIKE

kalibar 105 mmdu`ina cevi 33 kalibragasna ko~nica dvokomorna aktivno-reaktivnaHES hidrauli~na ko~nica

i hidropneumatski povratnikzatvara~ klinasti horizontalnidowi lafet dvokraki{titovi damasa oko 2350 kgelevacija/depresija +62o / –10o

pravac levo i desno po 26o

brzina ga|awa 16 projektila u minutumaksimalni domet 18 kmvu~no vozilo kamion 4h4broj poslu`ilaca 7

R@I[TE

BEOGRADBEOGRADBEOGRAD

1. februar 2006.66

KUL

TU

RA

U

NISU SSVITR GOV CIMLETA^KI

Predstava o trgovcima kaosebi~nim i bezose}ajnimqudima stara je koliko i

trgova~ki zanat. Ali upravotrgovci, i to ponekad ba{

oni najbogatiji i najve{tiji, od kojih bi se o~ekivalo da

budu i najsebi~niji, znali suda svoju te{ko ste~enu

imovinu podare pokolewimakoja dolaze. Upravo su

minuli dani o~ekivanog,pomalo oficijelnog

darivawa, te je to i zgodanpovod za pri~u o jednoj

druga~ijoj vrsti dare`qivosti– ~ije tragove vidimo i danas.

Srbiji se ova tradicija naziva zadu`binarstvo. Vu~e korenejo{ iz sredweg veka, a najve}i zamah do`ivela je u 19. i prvojpolovini 20. veka. Neke od najlep{ih zgrada u centru Beograda,na koje vam sada skre}emo pa`wu, pripadale su imu}nimtrgovcima tog vremena i, po wihovoj posledwoj voqi, postalesedi{ta wihovih zadu`bina. Bogatstvo koje su za `ivota stekli bilo je nameweno da se

nadaqe tro{i na razvoj obrazovawa, zdravstva, nauke, kulture.Pored toga {to su zave{tavali veliki novac za ovakve namene,

trgovci zadu`binari su, pi{u}i svoje testamente, upotrebqavaliznawe, ve{tinu i oprez ste~en u trgova~kom poslu, ~ime su obezbedilida se taj novac pravilno oplo|ava i koristi. Jer, jedno je zajedni~kove}ini – po~eli su od nule i do svog bogatstva su dolazili s mukom.Kao mladi, teglili su la|e, ~uvali ovce, radili kao pisari, opan~ari,abaxije. I dobro su nau~ili da cene pravi~nost i trud.

Starawe o zadu`binama i fondovima po pravilu supreuzimali odbori sa~iweni od qudi besprekornog ugleda.Materijalni osnov naj~e{}e je ~inila zama{na suma koja bi bilastavqana pod interes, s tim da se glavnica ne dira. Sama kamatabila bi dovoqna da zadu`bina aktivno ispuwava svoju namenu, od{tampawa kwiga do ulagawa u razvoj poqoprivrede.

Na`alost, posle Drugog svetskog rata imovina zadu`bina jenacionalizovana i wihov materijalni osnov je prestao da postoji.

ZADU@BINE UU BBEOGRADU

~inovi. Anastasijevi} je postaoDunavski kapetan, dakle, imao jevlast da odr`ava red i sudi usporovima na plovnom putu izme|uGolupca i u{}a Timoka u Dunav.

Jedan od glavnih izvorazarade s vremenom mu je postalatrgovina soqu, na {ta je monopoldr`ao knez Milo{, dok nakonabdikacije pod pritiskomUstavobraniteqa 1939. godinenije napustio Srbiju. Ina~e, nove

vlasti nisu dopustileknezu da ponese sa sobombilo {ta, te mu je 400dukata pozajmio upravoAnastasijevi}, koji }epostepeno preuzetimonopol na izvoz soli izVla{ke, Moldavije i,kona~no, Austrije.Bogatstvo mu je naraslotoliko da je dva putadavao pozajmicemoldavskoj vladi.

Jedna od wegovih petk}erki bila je udata zaKara|or|evog unuka\or|a, na ~ijem su dolaskuna presto aktivno radilii Anastasijevi} i wegovdrugi zet Radovan

Damjanovi} – Raja. Prema {iroko prihva}enom sudu, KapetanMi{ino zdawe zapravo je gra|eno sa idejom da bude dvor \or|aKara|or|evi}a.

Nade su se izjalovile 1858. na Svetoandrejskoj skup{tini,kojoj je Anastasijevi} predsedavao. Nakon povratka dinastije

Obrenovi} i nakon smrtiRaje Damjanovi}a, koji jebio uhap{en zbog zavere,kapetan Mi{a napu{tapolitiku, odlazi iz Srbije,a zgradu nesu|enog dvora\or|a Kara|or|evi}azave{tava otaxbini. Zavreme kneza Mihaila onaje bila sedi{tenajzna~ajnijih nacionalnihustanova, kao {to suVelika {kola, Gimnazija,Ministarstvo prosvete,Narodna biblioteka iMuzej.

ZADU@BINAILIJE KOLARCA

Ta zgrada nalazi sestotinak metara odKapetan Mi{inog zdawa,razdvaja ih samoFilolo{ki fakultet.U woj se nalazi Kolar~evnarodni univerzitet, jednaod najzna~ajnijih kulturnihinstitucija u Beogradu,naro~ito kad su u pitawukoncerti klasi~ne muzike.

67

Tek u posledwih desetakgodina neke od wih po~elesu postepeno da seobnavqaju. Ali zgradezadu`bina stoje i daqe nasvojim mestima kao svedociplemenitosti nekada{wihvlasnika.

KAPETANMI[INO

ZDAWEU toj zgradi danas je

sme{ten RektoratBeogradskog univerziteta.Nalazi se pored Platoa naStudentskom trgu, prekoputa trolejbuske okretnice.Gra|ena je po projektu~e{kog arhitekte JanaNevole.

Mi{a Anastasijevi}(1803–1885) bio je jedanod najbogatijih qudi,istovremeno jedan od onihsa najbogatijombiografijom u Srbiji 19.veka. Ve} sa deset godinapostao je u~iteq u svomrodnom mestu – Pore~u naDunavu. Takav je bio sticajokolnosti, izbeglice su sejo{ vra}ale posle sloma Prvog srpskog ustanka. Neko jemorao da odmeni odsutnog u~iteqa, a desetogodi{wi Mi{abio je najsposobniji, iako je me|u |acima bilo i starijih odwega. Sa ~etrnaest godina, kako je po~eo Drugi srpskiustanak, dobio je va`nozadu`ewe – postao je |umrugxijana Dobrova~koj skeli. Skele sutada bile va`no sredstvoprevoza, jer na tom delu Dunavatada nije bilo mostova, kao {toih, dodu{e, nema ni danas.

Ali sve vreme je {tedeonovac i polako kretao utrgovinu. I ve} sa dvadesetgodina bio je jedan odnajimu}nijih u Srbiji,postepeno ulaze}i u trgovinu naveliko. Naro~ito se obogatiokad su Austrijanci zabraniliizvoz stoke u Srbiju, ~emu seknez Milo{ suprotstaviozabraniv{i srpskimprodavcima prelazak uAustriju. Tada je Mi{aAnastasijevi} od seqaka uSrbiji kupovao stoku iprodavao je na skelama, upograni~nom podru~ju. Veoma seobogatio i na volujskim ijelenskim rogovima, koji su uAustriji tada tako|e postalideficitarna roba.

Zvawe kapetana dao mu jeknez Milo{. Tada su u Srbiji,sli~no kao u Rusiji, uporedni savojnim, postojali civilni

1. februar 2006.

\uri}, Budimir, Isidora Sekuli} i jo{ mnoga zna~ajna imena.Zadu`bina Ilije M. Kolarca jedna je od retkih koja i danasaktivno radi.

ZADU@BINA NIKOLE SPASI]ANikola Spasi} (1838–1916) bio je mla|i savremenik

Anastasijevi}a i Kolarca, ali je na druge na~ine osetio bure kojesu doneli 19. i po~etak 20. veka.

Kao i Kolarcu, otac mu je bio abaxija. Sam Spasi} je kaomali nau~io druge zanate: voskarski i licitarski, da bi se svremenom opredelio za opan~arski. Sa 26 godina osamostaqujese i otvara ko`arski du}an. Novina za to vreme bila je {to u tomdu}anu nije bilo cenkawa. Imao je veliku reputaciju i ogromanpromet. Zbog velikog zalagawa na poslu, Spasi}eva suprugaLeposava uskoro umire. Spasi} se kasnije ponovo o`enio, alidece nije imao. Sli~no mnogim srpskim zadu`binarima, i on jezbog nedostatka vlastite dece mnogo ulagao u tu|u.

U vreme Drugog srpsko-turskog rata opremio je najve}i deoSrpske vojske opancima, a otkupio je i veliki deo srpskog duga

stranim bankama. Aktivno jeradio na osloba|awu ju`neSrbije od Turaka. Ostao je ~uveni po tome {to je poslao prvocrkveno zvono u Prizren.

Umro je tokom Prvog svetskograta na Krfu. Wegovu zadu`binu~ine, pored ostalog, lepe zgrade uKnez Mihajlovoj 19, 33 i 47.Najpoznatija je ova posledwa, kojuje projektovao Josif Najman.Me|u prvim delatnostimazadu`bine bilo je osnivawepokretnih doma}i~kih {kola,veoma zna~ajnih za prosve}ivawetada nepismenog `enskogstanovni{tva i mnoge delatnostiu poqoprivredi: zasnivawesortimentnih vo}waka, sa|ewevinograda stonim sortnimgro`|em, mere za poboq{aweizrade raznih vrsta sireva ikajmaka, kao i moje omiqeno:“prire|ivawe te~ajeva zarazumno i napredno p~elarstvo”.Treba, naime, imati na umu da sepre toga u Srbiji praktikovalovrlo nerazumno i nazadnop~elarstvo.

Luka STANISAVQEVI]

KULTURA

Blizina tih dveju zgrada ima neku posebnu simboliku.Ilija Milosavqevi} Kolarac (1800–1878) bio je savremenikkapetan Mi{e, rodili su se i umrli u razmaku od sveganekoliko godina, i obojica su proveli detiwstvo u burnomvremenu Prvog i Drugog srpskog ustanka, {to ih je nateralo darano odrastu i osamostale se. Prilikom be`awa Srba prekoDunava pred juri{em Turaka, koji su se vra}ali 1813, maliIlija je pla~em i derwavom izmolio od oca da na smederevskuskelu sa sobom povedu i wegovo omiqeno `drebe, koje je zatimprivezano za skelu preplivalo Dunav i uz ~iju je pomo} maliIlija kasnije razvozio ribu kupqenu od ribara i prodavao jesrpskim izbeglicama u Crepaji.

Prgava i nezgodna narav Ilije Kolarca dolazila je doizra`aja celog wegovog `ivota i ~esto mu donosila neprilike.Jednom se u Pan~evu sukobio sa nekim austrijskim generalomna kowu. Put je bio kaqav i Ilija je smatrao da general treba damu da prvenstvo prolaza, jer je onome ko ja{e kowa lak{e negoonom koji ide pe{ke. ^esto je upadao u sukobe i na kartama.Zanimqivo je da je prema svojoj `eni Sin|eliji, naprotiv, bioneuobi~ajeno blag, imaju}i u vidu odnose me|u polovima u tovreme.

Najvi{e je trgovao sviwama. Kasnije, kad je monopolkapetana Mi{e oslabio, posve}uje se i trgovini soqu i {alitrom.Zanimao se i za geologiju. Postoji i anegdota da je iz Austrijenabavio papagaja koga je neuspe{no poku{avao da nau~i daizgovara “Kolarac”. Kako se papagaj nije ogla{avao, Ilija bi muvikao: “Magarac!”. Kao rezultat, ptica je posle nekog vremenaprogovorila: “Kolarac – magarac”. Tako se po ko zna koji put IlijiKolarcu osvetila wegova prgava narav.

Zbog privr`enosti Kara|or|evi}ima, 1978. godine bio jeuhap{en. U tamnici je proveo samo nekoliko meseci, ali je uskoroposle osloba|awa i umro. Srbiji je ostavio dva velika fonda. Uzpomo} kwi`evnog fonda, svoje kwige su objavqivali Andri},

uop{te fizi~koj geografiji, a najpoznatija su wego-va istra`ivawa karsta i glacijalnog reqefa Balka-nskog poluostrva. To su sadr`aji po kojima se pre-poznaje Cviji}. No, on je i vi{e od toga. Wegova in-teresovawa za slo`ene kulturno-civilizacijske, na-cionalno-prosvetne i druge probleme na{eg naro-da, poreklo, psihosocijalno stawe, dru{tvenoure|ewe, folklorno nasle|e i karakterologije,ubrajaju ga u najistaknutije predstavnike srpskenau~ne elite na prelazu izme|u dva veka.

Povodom obele`avawa 35. godi{wice svognau~nog rada (1924) Cviji} je rekao: “Ukoliko izve}e istorijske daqine bude posmatran moj rad odstrane boqeg nau~nika, mo}i }e se i boqa ocenamoga rada dati”. Nau~ni radnici su u Zborniku,svako iz svoga domena interesovawa, osvetlili ipribli`ili lik i delo velikog nau~nika i na tajna~in se odu`ili Cviji}u.

Cviji}eve ideje o vojnoj i politi~koj misli,“nacionalnom radu”, te wegova etnosociolo{ka is-tra`ivawa zbog svoje aktuelnosti, podsti~u na raz-mi{qawa, motivi{u i ukazuju na veli~inu ideja kojeu op{toj riznici vrednosti treba da zauzmu poseb-no i trajno mesto.

Svestrani nau~nik svetskog glasa, Cviji} jestalna inspiracija nau~nih nara{taja u Srbiji.Bio je priznat i slavan za `ivota, a wegovo delotrajno ostaje za nauk svim poslenicima u nau~nimdisciplinama u kojima je, na Beogradskom uni-verzitetu, postavio temeqe, i svim borcima kojise za nacionalne interese, umesto oru`jem, boreperom. Vera ZVONAREK-JOVANOVI]

69

NN OO V E V E KK WW II GG E NN I C E NN I C V O J S K AV O J S K A

DELO ZA NAUK

je imala sluha za iznimnu vrednost sadr`aja, wenuaktuelnost, originalnost i autenti~nost ideja. Osim{to informi{e, kwiga otvara mogu}nosti za noveideje i daqa istra`ivawa o fenomenu nesmrtonos-nih oru j̀a u protivteroristi~koj borbi.

Informacije o nesmrtonosnim oru j̀ima ~itao-ci }e na}i u ~etiri poglavqa: Osnovna znawa onesmrtonosnim oru j̀ima, Upotreba nesmrtonosnihoru j̀a, Optimizacija anga`ovawa protivteror-isti~kih jedinica u zavisnosti od primene ne-smrtonosnih oru j̀a i Takti~ko-tehni~ke odlike ne-smrtonosnih oru j̀a.

Nesmrtonosna oru j̀a su racionalan izbormogu}ih sredstava u spre~avawu ve}eg zla. Teror-izam je nalik na rulet sataninog plesa u posrnulomsvetu. Ne ubiti ni najve}eg gre{nika jeste moralna

pobeda nad samim sobom. Istovremeno, iako je ta~an zakqu~ak da nazemqi nema pravde, ona ne sme biti prepu{tena prestupnicima. Svestvari i svi odnosi moraju biti vezani okovima reda.

Zbog svoje teorijske, nau~ne, bezbednosne i humane vrednostikwiga dolazi u pravo vreme i verujemo da }e zaokupiti pa`wugra|ana, po~ev{i od onih koji se profesionalno bave poslovimaodbrane od terorizma i sli~nih pretwi, studenata i nau~nika, or-gana i institucija, do naj{ire populacije. Zasigurno, na}i }e svojemesto u vidu {ire nastavne literature u vojnim i policijskim {ko-lama i akademijama, te na fakultetima gde se sti~e znawe iz teoblasti.

ORU@JE KOJE NE UBIJA

Z

S

abrinutost za budu}nost globalne zajednicei po{tovawe slobode i prava ~oveka zahte-vaju novu etiku protivteroristi~kog delovawa. To je posledi-ca novih, vrlo opasnih oru`ja koja koriste teroristi, novihmetoda kori{}ewa `ena i dece, samoubica i masovne pojaveuzimawa nedu`nih civila za taoce. Dr`ave u prevenciji

terorizma pre~esto prekomerno i preventivno upotrbqavaju silu uuslovima kada ne postoji op{teprihva}ena definicija terorizma.Potreba da se za{tite `ivoti nedu`nih talaca, ali i `ivotizloupotrebqenih terorista kao sredstva za razne ciqeve iznudilisu i potrebu projektovawa i kori{}ewa nesmrtonosnih oru`ja.

Redakcija posebnih izdawa objavila je navedenu kwigu zato {to

Kwiga Nesmrtonosno oru`je, autora doc. dr Daneta Subo{i}a,dragocen je doprinos arsenalu protivteroristi~kih sredstavai metoda delovawa kojizadovoqavaju stroge kriterijume etike prevencije i etike borbe protiv terorizmau savremenim uslovima

a ove istorijske distance, skoro osamdecenija od smrti Jovana Cviji}a(1865–1927), postavqa se pitawe: {ta se ume|uvremenu promenilo u geopoliti~kim idrugim odnosima na Balkanu, Evropi i svetu?Nisu li pomerawa od geopolitike, ka

geoekonomiji i geokulturi, posle Drugog svetskograta i ratova na kraju dvadesetog veka, izmenilasudbinu naroda i sveta? Da li postoje nove para-digme o geokulturi razvoja i gde se tu nalazesna`na li~nost i delo Jovana Cviji}a. O tim imnogim drugim provokativnim i nadasve aktuelnimtemama progovorili su nau~ni radnici na skupu“Dru{tveno-politi~ka delatnost Jovana Cviji}a”,(Beograd, 2002) koji je organizovala Srpskaakademija nauka i umetnosti.

Redakcija posebnih izdawa NIC “Vojska” ob-javila je Zbornik u kojem je zastupqeno dvadesetsedam istaknutih autora, a sve u redakcijiakademika Mihajla Markovi}a i prof. dr DraganaSimeunovi}a.

Nesporan je i s vremenom sve vi{e potvr|ivanogroman Cviji}ev doprinos u geomorfologiji i

Zbornik radova o Jovanu Cviji}u doprinos jeobele`avawuimena i delajednog odnajzna~ajnijihmislilaca izdruge polovine 19. i spo~etkapro{log veka

I

1. februar 2006.

Pi{e Milijan R. ANDRI]

Svetska javnost, pa ineutralne zemqe,

te{ko su prihvatalivesti iz Srbije o

zverstvima koje jenad stanovni{tvom

izvr{ilaaustrougarska

invaziona armija. I doktor Rajs je znao

da }e inostranujavnost biti te{kouveriti u nedela,

ali se svojskiprihvatio zadatka

i istina iz Srbije jebrzo na{la put

u svet.

dok su Srbe mnogi ignorisali, izme|u ostalih, i poznati evropski inte-lektualci tvrdili “kako se civilizacija tek o~e{ala o balkanske naro-de, koji su nepromenqivi, zato {to su wihovi karakteri trajno upravqe-ni religijskim i rasnim mr`wama“ (Gistav le Bon, francuski psiholog)sa kojim je polemisao, vrlo o{tro, i Dragi{a Vasi}, i drugi, dr Rajs seodlu~io za put u malu Srbiju, koja je u cigle dve godine vodila tri rata.Ve} u balkanskim ratovima je bila anatemisana i, uz Gr~ku, kriva “za

sva zlodela sveta“. Srbe i Grke, zapravo, optu`ivala je i Karnegijeva komi-sija, ameri~ka, a bila je zadu`ena za “obezbe|ivawe mira i sporazumeva-wa me|u narodima putem istra`ivawa uzroka rata...“ (osnovao ju je magnat~eli~ne industrije Endrju Karnegi). Ne{to sli~no sa komisijama i medijskimi drugim blokadama imali smo i u bliskoj pro{losti, {to pokazuje da namse istorija, ipak, ponavqa. No, ve} stari stereotipi, pa i {ematizam u gle-dawu na doga|aje i Karnegijeva komisija uslovili su da je svetska javnost, pai javnost neutralnih zemaqa, te{ko prihvatala zverstva nad srpskim naro-dom, odnosno vesti o tome, koje su dopirale sa srpskog dela rati{ta, kad ihje i ukoliko ih je i bilo. I doktor Rajs je znao da }e biti te{ko uveriti svetu nedela koja austrougarska invaziona armija ~ini u Srbiji.

PUT ZA SRBIJUPoja{wavaju}i svoju odluku da se pridru`i srpskom narodu i wegovoj voj-

sci u te{kim ratnim vremenima, on u ~lanku “Austrougarske armije u Srbiji“(Bele{ke jednog kriminalnog prakti~ara) zakqu~uje: “Ubrzo posle po~etka ra-ta za~uo se iz Srbije krik opasnosti. Srbi su optu`ivali austrougarsku inva-zionu armiju da je po~inila strahovita nedela“. “Moram priznati“, nastavqaRajs, “da ni sam nisam bio uveren u opravdanost srpskih optu`bi. Kada sam,me|utim, dobio poziv srpske vlade, smatrao sam svojom du`no{}u da mu seodazovem... Ja sam, dakle, otputovao i sproveo anketu sa svim potrebnim pre-dostro`nostima. Nisam se slu`io s tim da saslu{am stotine austrijskih za-robqenika i stotine o~evidaca. Odlazio sam na lice mesta, ponekad usredtopovske paqbe, da bih se uverio u sve {to se moglo utvrditi. Otvarao samgrobove, pregledao le{eve i rawenike, posetio bombardovane varo{i, ula-zio u ku}e i vr{io tehni~ka ispitivawa na najsavremeniji na~in. Ukratko, ~i-nio sam sve da bih otkrio i proverio ~iwenice koje sam objavio...“

On je, kasnije, u svojim ratnim memoarima, slikovito, talentom pisca,do~arao put od Lozane do Ni{a, tada{we srpske prestonice. Opisao je po-svema{wu ratnu atmosferu na tom putu. U Bolowi, veli, “sreli smo prvi vozpun italijanskih vojnika, koji je i{ao na sever da za{titi granicu”, u Brindi-ziju su se on i wegovi saputnici, grupa {vajcarskih lekara i medicinskog oso-bqa, ukrcali u “Elefteriju“ za luku Pirej, potom zaustavqawe na Krfu, Atini,opet kratko zadr`avawe u Solunu i \ev|eliji, voz za Skopqe...

Opisuju}i atmosferu u Atini ka`e: “O, koliko je ova atinska atmosferabila te{ka i razli~ita od atmosfere u mojoj varo{i Lozani, toliko odu{e-vqenoj za savezni~ku stvar da su saveznici za vreme rata mogli re}i: Mi bi-smo hteli da zakqu~imo mir kad bi to dozvolila Lozana”. Nagla{avao je to saironijom i gor~inom, bez sumwe, dodaju}i da mu nije “nimalo bilo krivo da

FE

QT

ON

70

U NNI[U SA PPA[I]EM:

KA@ITE SSVETUDOKTOR

RODOLF AAR^IBALD RRAJS I SSRPSKI NNAROD

1914 –1929 ((2)

dama... Isto tako wegova je ideja bila da me pozove da vr{immoj poziv tehni~kog islednika na boji{tima Srbije“... “On mire~e: Hvala Vam {to ste do{li. Predsednik Vas o~ekuje“.

Rajs se potom na{ao ispred kabineta Nikole Pa{i}a, sve-mo}nog lidera Radikalne stranke, uglednog diplomate i predsed-nika Vlade koji je imao odlu~uju}i uticaj na srpsku politiku u Pr-vom svetskom ratu. Rajs ga je veoma cenio i o wemu realno pisao,~ak i kada su se definitivno razi{li u posleratnom periodu.

KOD PREDSEDNIKA SRPSKE VLADE”Gospodine predsedni~e“, obratio se, “Vi ste me tra`ili.

[ta `elite da u~inim za va{u zemqu?“ Pa{i} ga je najpre dugogledao, a onda lagano, vrlo blagim glasom, odgovorio: “Trebamojednog iskrenog prijateqa koji zna posmatrati. Otvorite o~i iu{i i ka`ite onda svetu {ta ste videli i ~uli“. “Dobro, gospodinepredsedni~e, a kad mogu krenuti na front?“ “Po|ite prekosutraza Vaqevo, gde se nalazi Glavni stan na{e vojske. Dotle posetiteNi{ i austrougarske zarobqenike koji su ve} mnogobrojni“... “Raz-umem, o~ekujem va{e instrukcije za odlazak“.

Razumeli su se bez mnogo re~i. Rajs je od tada postao zvani~-ni i neutralni islednik Srpske vojske i vlade. To je ostao do kra-ja rata, ali i svoga `ivota, kao svedok “`rtvovawa koje je podneo

napusti sutradan ovu varo{...“, u kojoj je,ispostavi}e se, proveo najlep{e godinesvoga kratkog `ivota.

“Jednog jutra (me), krajem meseca av-gusta, moj stari prijateq Nikola Petro-vi}, srpski generalni konzul u @enevi“,pi{e Rajs, “telefonski zamolio da svra-tim do wega {to pre mogu, da mi saop{tisadr`inu jednog telegrama. Po{ao sam u@enevu, gde me je Nikola zamolio da po-|em da izvr{im anketu o austrougarskimzverstvima koja je po~inila vojska We-govog Apostolskog Veli~anstva na ma-~vanskom frontu“.

Dogovoreno – u~iweno. Krenuo je naput u ratom zahva}enu Srbiju. Prvi su-sret sa jednim kapetanom i razgovor,otvoren i neposredan, kao da je u trenuosvojio [vajcarca iz Lozane i vezao ga,do kraja `ivota, za srpski napa}eni na-rod i wegovu vojsku. Taj susret se odigraona skopskoj `elezni~koj stanici, na putuprema Ni{u, u mno{tvu sveta. Rajs o tome ovako pi{e: “Jedanoficir, {ef stanice, prilazi mi da me povede u jedan neosve-tqen austrijski vagon prve klase, ratni plen koji treba da meodveze u Ni{. Nemogu}e da ~ovek nabavi i najmawu sitnicu za je-lo... Ali, jedan oficir, rezervni kapetan, sa sedim brcima, kogasam kasnije ponovo na{ao na Solunskom frontu, sa`alio se na[vajcarca i qubazno mi doneo hleba, jaja i pe~ene jagwe}ine iponudio me rakijom iz svoje velike ~uture. Posle ove kratke u`i-ne nije mi preostalo ni{ta drugo nego da poku{am da spavam...To nije bilo lako u ovom odeqewu, normalno namewenom za {estputnika, a, u stvari je davalo skloni{te dvanaestorici, dok supo wegovim rasko{nim jastucima vrvele stenice. Koliko samspavao ne znam. Znam samo da smo u sedam ujutro u{li u staruni{ku stanicu“.

A ni{ke ulice, opet, bile su pune vojnika, seqaka i seqan-ki, me{tana, ali i Beogra|ana koji su pobegli od bombardova-wa. U fijakeru dvopregu i uz pratwu jednog policijskog komesa-ra hitao je prema Okru`nom na~elstvu, u to vreme Domu srpskevlade. Zapisao je: “Stojan Proti} (1857–1923, op. aut), tada-{wi ministar, primio me je odmah“. “To je ~ovek“, prisetio seRajs, “koji mi je, pre nekoliko godina, uputio ~inovnike u Loza-nu da se izbli`e upoznaju sa novim policijskim tehni~kim meto-

71

SUSRETI SA PUTNIKOMUz neprekidno pisawe i prono{ewe istine u svetu o doga-

|ajima na srpskom rati{tu, Ar~ibald Rajs sti`e da zabele`i isvoje susrete sa simbolima pobeda na{eg oru`ja. Sa vojvodomRadomirom Putnikom, na{im znamenitim strategom, u~esnikom uratovima Srbije od 1876. do 1915. godine i na~elnikom {tabaVrhovne komande u Prvom svetskom ratu susreo se dva puta nafrontu. Evo kako ga je u Vaqevu prve i Kragujevcu druge ratne go-dine opisao: “Ceo General{tab tu je bio koncentrisan. Veliki{ef, vojvoda Putnik, bio je nevidqiv. On gotovo nikada nije iz-lazio iz svoje kancelarije... Priznajem da mi je prvi susret swim ostavio ose}awe razo~arawa. Omalen, sa licem obraslimgustom i sedom bradom, potkresanom u {iqak, on je govorio ti-him glasom, mu~no, i wegove re~enice bile su ~esto ispresecanenastupima ka{qa. ^inio mi je utisak jednog starog, vrlo bole-snog profesora... Tek kasnije mogao sam da se uverim o izvan-rednoj vrednosti ovog ~oveka“, zabele`io je tada Rajs. Otprili-ke godinu dana kasnije, susret sa vojvodom Putnikom u Kragujevcu,sedi{tu Vrhovne komande, potresao ga je. Pi{e: “Na{ao sam se

tada pred jednim starcem vrlo, vrlo bolesnim, koga jedino wegovpatriotizam, po`rtvovawe za wegovu zemqu, odr`ava me|u `ivi-ma. On sada zna ko sam i govori mi otvorenog srca. Slabi zvuciwegovih re~i mu~no napu{taju wegove blede usne. On je stalnoprimoran da se prekida; napad ka{qa trese tada ovo istro{enotelo. On mi pri~a sve svoje zebwe, ali tako|e sve svoje nade. Sr-bija ho}e, ona treba da ̀ ivi! On me polako prati do izlaza, goto-vo se vi{e ne dr`i na nogama i, dok ja silazim niz stepenice, onmi, i pored jednog novog nastupa ka{qa, ka`e zbogom svojom rukombez mesa. To je posledwa uspomena koju imam o ovom ~oveku, ~ove-ku koji je bio heroj samoodricawa i mu~enik. Nisam ga vi{e vi-deo. Danas, posle dugog izgnanstva u prijateqskoj zemqi, wegovotelo po~iva u rodnoj grudi na beogradskom grobqu. I{ao sam ta-mo na haxiluk i nisam mogao da se uzdr`im da ne pomislim da me-sto za ovaj grob nije u ovom banalnom grobqu. Wegovo mesto bilobi na jednom od najvi{ih vrhunaca srpske otaxbine, gde bi wegovkov~eg, izlo`en slobodnom vazduhu, suncu i buri, mogao posmatra-ti sve one zemqe za koje je vojvoda Putnik ̀ iveo, patio se i umro“.

Austrougarska po{tanska razglednica: ve{awe u Avtovcu 1914.

terenu bi}e surova realnost. U velikom broju svojih izve{taja(novinskih, ali i u posebnim bro{urama) o mu~ewu i ubijawu sta-novnika ma~vanskih sela, on posebno izdvaja Prwavor zbog veli-kog broja `rtava i na~ina kako su ti qudi pogubqeni. On je 1922.godine izabran za po~asnog gra|anina tog sela u Ma~vi, koje svedo danas ~uva uspomenu i neguje tradiciju zahvalnosti svom veli-kom dobro~initequ. U svojoj kwizi “[ta sam video i pre`iveo uvelikim danima“, Rajs opisuje krvavi masakr i sahrawivawe pr-wavorskih stanovnika:

“... Prwavor, mesto gde divqa{tvo ordije Franca Josifanije vi{e poznavalo granice... je veliko bogato selo koje je broja-lo 2.400 stanovnika. Bilans onoga {to su u~inili Austro-Ma|ariu ovom selu, vi{e je nego stra{an. Sudite po ovome: 109 osoba jeodvedeno u Le{nicu i ubijeno u ovom mestu. 199 stanovnika je is-kasapqeno ili spaqeno, 37 je odvedeno u Bosnu i od tada niko odwih nije dao glasa o sebi. 179 porodica ostale su bez imawa, ko-ja su izgorela“. Potom Rajs pi{e da su svi stanovnici kod kojih biAustrougari na{li vojnu objavu ili samo jedan metak bili stre-qani. Nisu po{te|eni ni invalidi iz dva prethodna rata, koji suispoqavali svoja uverewa, a streqani su i svi ~lanovi “Narodneodbrane“ (patriotska organizacija), ~iji spisak je neprijateqimao, a koje je jo{ ranije Austrougarska optu`ivala za sau~esni-{tvo u sarajevskom atentatu.

U svom prvom nezvani~nom izve{taju Rajs objavquje rezultateistrage, ali i iskaze mnogih stanovnika iz Le{nice i zakqu~uje:“U blizini ̀ elezni~ke stanice Le{nice, potpisani je zaista utvr-dio da se tu nalazi jama veli~ine 20 puta tri metra, u kojoj le`i109 le{eva. Svi su oni pobijeni na licu mesta. Ve}ina ih je izPrwavora. Potpisani je fotografisao taj grob i dao da se otvo-ri, kako bi se uverio {ta je u wemu“, da bi u svojoj kwizi uspome-na detaqno opisao doga|aj: “Jovan Maleti}, starac od 60 godina,koji je prisustvovao sa 40 drugih stanovnika Le{nice kao talacovom pokoqu, pri~a nam: Kad su [vabe dovele 109 prwavorskihstanovnika, wihovi vojnici su ve} bili iskopali grob. Povezalisu ih zajedno u`etima i okru`ili grupu bodqikavom `icom. Ondasu vojnici stali na ̀ elezni~ki nasip i opalili jedan plotun. Celagrupa se skotrqala u raku, a drugi vojnici su je zatrpali zemqom,ne tra`e}i da provere da li su svi mrtvi ili ih ima samo rawe-nih. Izvesno je da mnogi nisu bili smrtno pogo|eni, neki mo`danimalo, ali wih su drugi povukli sa sobom u grob. Oni su ̀ ivi sa-hraweni! Za vreme ovog streqawa dovedena je jedna druga grupazarobqenika u kojoj je bilo mnogo `ena. Kad su oni drugi bilistreqani, xelati su primorali jadni svet da vi vi~e: @iveo carFranc Josif“, zabele`io je Rajs.

U slede}em broju: I TRE]A DOMOVINA SA GOR^INOM

FEQTON

1. februar 2006.72

srpski narod od strane wegovih svirepih neprija-teqa“.

Ne{to kasnije }e re}i da nije mogao da izdr-`i “svojstvo neutralca“, pa je postao {vajcarskidobrovoqac u Srpskoj vojsci, “drug veli~anstvenihratnika [umadije, Dunava, Morave, Drine, Timokai Vardara“. Naravno da to wegovo “svojstvo“ nika-da nije uslovilo napu{tawe objektivnosti. Napro-tiv: “Zakleo sam se da ka`em istinu, ni{ta drugonego istinu“, zakqu~io je desetak godina posle za-vr{etka rata.

U Ni{u je, prema Pa{i}evim sugestijama, po-setio “zarobqenike koji su bili mnogo boqe sme-{teni i hraweni nego srpski vojnici“. U tom graduje upoznao i svog prvog druga vojnika, kako je govo-rio. Bio je to Dragoqub Jeli~i}, dvanaestogodi{wak, u~enik pr-vog razreda Gimnazije u [apcu. Otac mu je bio obu}ar i poginuoje u prvim borbama, a sin je krenuo “da sveti svoga oca“. Drago-qub je u~estvovao u okr{ajima, pucao i bacao bombe. “Kada je biorawen u ruku“, pi{e Rajs, “nije dozvolio da ga uspavaju. Bez ijednere~i on je izdr`ao operaciju i, kad je sve bilo svr{eno, uputionajomiqeniju komorxijsku psovku na adresu ‘[vaba’. Princ Alek-sandar ga je li~no proizveo u ~in kaplara. Takva je bila srpskaomladina 1914. godine“, nagla{ava dr Rajs.

Srpska vlada, bez sumwe, odabrala je pravog ~oveka da is-tra`i nedela koja je po~inila Austrougarska vojska nad stanovni-{tvom u Srbiji i da o tome obavesti evropsku i svetsku javnost.Osim {to je posedovao stru~ne kvalifikacije i me|unarodni pre-sti`, Rajs je bio i ~ovek izuzetnih qudskih osobina – iskren, isti-noqubiv i nadasve pravi~an. Znao je da ceni vreme i nije ~ekaoda zavr{i anketu “i objavqivawe wenih rezultata u okviru izve-{taja srpskoj vladi“. Svoju ulogu svedoka sa lica mesta upotpunioje odlukom da postane specijalni dopisnik tri uticajna evropskalista, a me|u wima su bili “Gazet d’ Lozan“ i “De telegraf“, kojisu izlazili u neutralnim zemqama i u ratnim godinama u`ivaliposebnu verodostojnost u javnom mwewu.

Pored istra`ivawa ne~ove~nih postupaka invazionista, obi-lazaka sektora fronta i pozadine, i u najte`im uslovima, spaqe-nih sela i bombardovanih gradova, u sredi{tu wegove pa`we na-{ao se obi~an vojnik, naj~e{}e seqak, stare{ina... To {to je do`i-vqavao u neposrednom kontaktu s wima presudilo je da postane iostane odani prijateq Srbije i ostane za wu sudbinski vezan.

ISLEDNIK I RATNI IZVE[TA^On u svom prvom novinskom tekstu “Pismu iz Srbije“, pod na-

slovom “Kod austrijskih vojnika“ isti~e korektan postupak srpskihvlasti prema 1.600 zarobqenih vojnika i oficira u Ni{u. Wega,pre svega, zanima kako se neprijateq pona{a prema civilnom sta-novni{tvu i zarobqenicima, te tim povodom pi{e: “A ipak, bilostanovni{tvo, bilo srpski vojnici imali bi razloga da s tim za-robqenicima postupaju mawe dobronamerno, jer, izgleda, pokoqiu [apcu i u drugim mestima su zaista izvr{eni. Opisi koje smo~itali u {vajcarskim listovima mawe su stra{ni od stvarnosti.Prikupio sam iz usta austrijskih zarobqenika jezive detaqe, alise danas uzdr`avam od toga da vam ih prenesem. Kao ~ovek koji jenavikao da tra`i materijalnu istinu, radije }u oti}i na lice me-sta i li~no obaviti istragu. Za sada ho}u samo da vam ka`em dami se ~ini da su neki vi{i oficiri, ~ija su mi imena poznata, na-redili svojim vojnicima da postupaju bez milosr|a“.

Rajs, zapravo, ve} svojim prvim izve{tajem potvr|uje svojuobjektivnost i ogra|uje se, ali, na`alost, ono {to je zatekao na

Bitoq: porodica ugu{ena otrovnim gasovima

Pripremio Radovan POPOVI]

Resavska ulica uBeogradu, februar1946. godine

7. februar 1965.SAD po~ele vazdu{ne napade na Severni Vijetnam.7. februar 1992.U Mastrihtu potpisan Ugovor o Evropskoj uniji. Tim ugovorompostavqeni su ciqevi ekonomske i monetarne unije, zajedni~-ke spoqne, bezbedonosne i odbrambene politike, uvo|ewe dr-`avqanstva Unije, saradwa u pravosu|u i unutra{wim poslo-vima.8. februar 1917. Po~etak Topli~kog ustanka. Bugarska okupacija Toplice, pra}e-na pokoqima i pqa~kom, dovela je do ustanka u vi{e mesta. Vo-|e ustanka bili su Kosta Vojinovi} Kosovac i Kosta Milovano-vi} Pe}anac. 9. februar 1916.Zavr{eno prebacivawe srpskih trupa na ostrvo Krf.13. februar 1960.U Sahari izvr{ena prva proba francuske atomske bombe.14. februar 1804.U Ora{cu, na mestu zvanom Mari}evi}a jaruga, odr`an dogo-vor vi|enijih narodnih predstavnika iz [umadije, gde je obja-vqen po~etak ustanka protiv Turaka. Uz op{tu saglasnost svihprisutnih za vo|u ustanka izabran \or|e Petrovi} – Kara|or-|e. Bukovi~ki prota Atanasije zakleo je ustanike na vernost itime skupu dao i sakralno obele`je. 14–25. februara 1956.Odr`an Dvadeseti kongres Komunisti~ke partije SSSR-a, nakome je Hru{~ov pro~itao referat ”O kultu li~nosti i wego-vim posledicama“. Bio je to po~etak destaqinizacije.14. februar 1984.Evropski parlament je prihvatio italijansku inicijativu kojomje projektovana federalizacija Evropske zajednice.

2. februar 1943.Kapitulacija nema~ke [este armije kod Staqingrada. Feld-mar{al Fon Paulus predao se sa 90.000 vojnika.4. februar 1804.Da bi osujetili ustanak koji se pripremao, Turci su po~eli saubijawem vi|enijih qudi u Srbiji, nahijskih knezova, sve{teni-ka i trgovaca. U Vaqevskoj nahiji na prevaru su ubijeni AleksaNenadovi} i Ilija Bir~anin.4. februar 1920.Ministarski savet Kraqevine SHS doneo odluku da se dr`avnimmajstorima i vojnim slu`benicima koji slu`e u Crnoj Gori, Sta-roj Srbiji (Kosovo i Metohija) i Makedoniji, ispla}uje povi{i-ca od 25 posto bruto iznosa wihovih nov~anih prinadle`nosti.4–11. februara 1945.Na Jalti odr`ana Krimska konferencija koja predstavqa ko-na~nu deobu interesnih sfera savezni~kih snaga u Evropi poslerata. Delegacije tri savezni~ke sile predvodili su Josif Visa-rionovi~ Staqin, Frenklin Ruzvelt i Vinston ^er~il, sa mini-strima inostranih poslova i vojnim komandantima. Razgovori-ma je obuhva}ena podela Nema~ke na ~etiri zone, a preporu~e-no je da se u Jugoslaviji odmah sprovede sporazum Tito–[uba-{i} o obrazovawu nove vlade.5. februar 1876.Knez Milan Obrenovi} propisao “Ustrojstvo |eneral{taba”,prema kome je Glavni |eneral{tab imao tri odeqewa. Tre}emodeqewu propisani su zadaci da prikupqa podatke za ratnuistoriju, “pi{e ih, ure|uje i ~uva” i da “pod wim stoje biblio-teke i cela |eneral{tabna arhiva“. Taj datum je odre|en zaDan Vojnoistorijskog instituta. Istim dokumentom je formira-no Geografsko odeqewe, pa se taj dan obele`ava i kao Dan Voj-nogeografskog instituta.

KAL E NDAR

FOTOAL BUM

VREMEPLOV

73

Pripremio Miqan MILKI]

1. februar 2006.74

}ivao i pro`imao mu svijest. Misionarski si pohodio mnoge kra-jeve, pou~avao, iscjeqivao, savjetovao, duhovno prosvje}ivao.Tvoju nacionalnu {irinu po{tovali su i uva`avali i predstav-nici drugih vjera. Takav svetiteqski lik narod je ovjekovje~io usvojim pri~ama i pjesmama prikazuju}i Te kao svog u~iteqa, puto-vo|u, savjetnika, duhovnika, isposnika, diplomatu i dr`avnika.Ovjekovje~io Te je i u hramu u ~ast Tvoju, sa puno qubavi, vjere,po{tovawa, ali i zahvalnosti {to si nas predvodio i {to to idaqe ~ini{. A Ti, brinu}i o svome narodu na `rtvu mu prinosi{svoju ogromnu duhovnu li~nost i svoj ovozemaqski `ivot.

Zadivquju}e su Ti zasluge na crkvenom, politi~kom, kwi`ev-nom i prosvjetiteqskom planu za Srbiju i srpski narod. Zajedno sa ocem Simeonom zavr{ava{ zidawe manastira Hilan-dar, koji postaje sredi{te kulturnog i duhovnog `ivota Srba. Koddobijawa samostalnosti crkve i o~uvawa nezavisnosti srpskedr`ave, pored visokog stepena inteligencije, krasi{e Te tole-

rancija, popustqivost ipristanak na kompromise.

Postao si prvisrpski kwi`evnik i pro-svjetiteq roda srpskoga,dr`avnik i diplomata i po-glavar – prvi arhiepiskopSrpske pravoslavne crkve.Blagotvornost Tvog radatvori Svetosavqe, naj~vr-{}e moralno uzglavqe i je-dino duhovno zdravqe. Slo-vi{ za vrhovnog srpskog

PUTOVO\I SRPSKOG NARODASvetosavska beseda

Blagodarni u~itequ moj,Na velikoj sam muci, sa osje}awem li~ne ~asti i po`eqnedu`nosti, da besjedim o Tebi, velikom Bogougodniku, na{emSvetitequ. Na muci, jer nije lako prona}i rije~i koje }eprodrijeti u sr` Tvoje misli, djela i htijewa. Kao rabu bo-`ijem, pri~iwena mi je velika ~ast da dobijem priliku za

besjedu o Tebi, uzorniku svih vremena i putevoditequ srpskogpravoslavnog korpusa. Kao oficir, imam i osje}awe du`nosti dazborim o Tvojoj blagotvornosti utemeqiva~a srpske duhovnosti itvorca srpske dr`avnosti, i sa saznawem da sam u rovovima svo-jih boraca nalazio Tvoju ikonu, u ~ije ime su se zakliwali i ~ijusu molitvu prizivali u pomo} za spas golih im `ivota u ratu.

Rijetki su qudi koji se odri~u carske slave i dvorskog u`iva-wa zamjewuju}i ih za do`ivotno siroma{tvo i manastirsku poslu-{nost. Rijetko ko ostavqa vlast i mo} ovoga svijeta i odlazi dabos po kamewu gazi dok drugu bra}u slu`i, a na mu~ewe zemaqskopoziva ~ak i svoga oca. Kra-se}i se bogoslu`ewem i po-stom predstavqa{ najboqiprimjer u odricawu svegaovozemaqskog radi zadobi-jawa `ivota vje~nog.

Niko se nije tolikomelemski upio u narodnu du-{u i svijest i postao intim-na duhovna hrana svih poko-qewa. Niko nije ostvariotakvu duhovnu vezu sa naro-dom kojeg je duhovno prosvje-

Na ovogodi{wem konkursu za najboqu oficirsku besedu po-vodom Dana duhovnosti – 27. januara, `iri, koji je radio u sasta-vu: pukovnik Stanko Mijatovi}, na~elnik Odeqewa za moralUprave za qudske resurse G[ VSCG, predsednik, i ~lanovi pukov-nik mr Borislav Grozdi}, na~elnik Odseka za kulturu, tradicije iversku slu`bu, dr Nada Diki}, profesor na Vojnoj akademiji, Ve-sna Balti}, referent u Odseku za kulturu, tradicije i versku slu-`bu i profesor kwi`evnosti Ratko Markovi}, bibliograf u Na-rodnoj biblioteci Srbije, odlu~io je da me|u deset prispelih, zanajboqu svetosavsku besedu proglasi besedu pukovnika MilenkaLalovi}a, iz [kole nacionalne odbrane VSCG.

DUHOVNOST

75

VERSKI PP RAZNICI1. – 15. februara

Pravoslavni

12. februar – Sveta Tri Jerarha14. februar – Sveti mu~enik Trifun15. februar – Sretewe Gospodwe

Rimokatoli~ki2. februar – Prikazawe Gospodwe - Svije}ni-

ca14. februar – Sveti Valentin

Jevrejski13. februar – Hami{a asar bi{vat

SRETEWE GGOSPODWE

Po starom kalendaru Sretewe Gospodwe sla-vi se 40. dan po Ro`destvu Hristovom, kada je Bogo-majka donela svoje ~edo u Hram jerusalimski da ga,shodno zakonu, posveti Bogu. Tom prilikom u Hramuse pojavi starac Simeon koji uze na ruke Mesiju ire~e: “Sad otpusti slugu Tvojega, Gospode, jer vidje-{e o~i moje spasewe Tvoje.” Jo{ re~e Simeon zaHrista Mladenca: “Gle, ovaj le`i da mnoge obori ipodigne u Izraiqu.”

Verski praznik Sretewa u srpskom narodu jeveoma po{tovan jer pored verskog ima i dr`avni inacionaslni zna~aj. Prvi srpski ustanak podignut jeu Ora{cu na taj dan. Od 2003. godine Sretewe Go-spodwe slavi se i kao dr`avni praznik.

PRAZNIK PP RIRODEHami{a asar bi{vat, ili tubi{vat - jedno-

dnevni jevrejski praznik promenqivog datuma – uve-den “u vreme hrama”, radi odre|ivawa desetine ko-ju su Jevreji davali svojim sve{tenicima, predsta-vqa grani~ni dan izme|u stare i nove godine drve-}a. Danas u Izraelu ozna~ava po~etak prole}a.

sveca koji Srbe uvijek vra}a-{e sa stranputica na pravo-slavni, svetosavski put.

Istorijska nauka cijeni dasi, sveti Savo, na nacional-nom planu postigao najvi{e{to se u datim istorijskimokolnostima moglo posti}i.Sinan-pa{a Te spaquje na Vra-~aru misle}i da }e Ti svakitrag zatrijeti. No, Tvoj duh nejewava ve} i daqe `ivi u srp-skom narodu i beskompromisnobrani srpstvo i pravoslavqe.

Zato i jesam namjeran obra-titi se Tebi, sveti O~e na{,na{ najve}i zastupni~e predBo`ijim prestolom. Obrati}uTi se molitvom iz na{eg svako-dnevnog, mukotrpnog i pa}eni~-kog `ivota. @ivota u kome sevrlo lako odri~emo Hrista iprodajemo “vjeru za ve~eru”.

Besmrtni velikanu, pomozimolitvi mojoj da osjetimo zra-~ak pravde Bo`ije u ovom mno-{tvu nepravde i bezakowa. Da-nas se vjera ne vidi u mno{tvunevjere, uzornike smo zabora-vili, pa ~ak i zamijenili nekimnovim idolima koji na sve li~esamo ne na Srbe svetiteqe.Klawamo se parama, horosko-

pu, vra~arama i gatarama svih boja, sektama, alkoholu, drogi,bezbo`nicima. Postajemo narod |avoqi umjesto narod Bo`iji.Usli{i, premilostivi, moqewe za moju bra}u i sestre i osvije-sti nas od ogwa stradawa da zasijamo kao narod Boga `ivoga.U~ini da budemo dostojni sqedbenici svojih predaka, u wihovom~ojstvu i juna{tvu, u visini wihova dugotrpqewa i mudrosti, u vi-sini wihova krsta i slobode. Budi na{ uzor jer si prije nas pro-{ao Bo`iju provjeru.

Svetitequ besmrtni, Tebi se ~ovjekoqubivom molim iz ze-maqske plakaonice, da na|emo svoju svetosavsku du{u. Podarioprost, oprosti nam podjele na{e, sve na{e zava|enosti i omra-ze, razdore, tuge, nesloge, sve {to si htio iskorijeniti. Blagosi-qaj nas Tvojom milostivom rukom, pra{taj nam gre{ke i davaj namnadu. U~vrsti nam vjeru i odagnaj nam bol. Mi, Tvoji sqedbenici,mi moramo sami graditi svoj `ivot, na putu kojim si nas Ti usmje-rio i svjetlost nam darovao.

Primi, sveti Savo, molitvu moju, molitvu raba tvojega, davaskrsne hri{}anski `ivot. U~io si nas da je Srbin Srbin samoonda kad hri{}anski misli i `ivi. Sveti Savo, Roditequ i Pute-voditequ, pomozi silom molitve Tvoje, da iza|emo iz tunela mra-ka i nevi|ewa, iz bezdani bezbo{tva. Osvijesti nas i povratiBogu i sebi. U~ini da se pokajemo, otrijeznimo, stijesnimo, pro-vrijednimo, opametimo, okadimo...

Sveti Savo, Ugodni~e Bo`iji, blagoslovi djela srpskog vojni-ka, wegovo oru`je, wegovu borbu za krst ~asni i slobodu zlatnu.Osna`i ga u vjeri i u qubavi. Daruj branioce ota~astva da svojeneprijateqe istinom zadobiju i istrajnom vjerom pobje|uju. Bom-bama i drugim oru`jem se neprijateq ne pobje|uje, ve} ra`e{}uje.

Sveti Savo, mili svetitequ, koji stoji{ pred `ivim Gospo-dom, ne zamjeri, moli Gospoda Isusa Hrista za qude Ota~astvaTvojega. Zakrili nas, poka`i nam put, jer Ti si `ivot i svjetlostsvijetu i sa Tobom se ne luta i ne umire. Sa Tobom se `ivi vje~no.Amin!

Tvoj smjerni slugapukovnik Milenko LALOVI]

TRADICIJE

1. februar 2006.76

O

N

Na velikipravoslavni

praznikBogojavqewe,

19. januara,odr`ana sunadmetawa

u plivawu zaBogojavqenski

krst

nagradu poklonio najstarijem u~esniku sedamdesetrogodi{wemprofesoru fizi~kog Aleksandru Dani~i}u.

U nadmetawu za 15 kilograma te`ak Bogojavqenski krst odleda, zvani~no su u~estvovala 33 pliva~a koji su se takmi~ili na33 metra, {to simboli~no predstavqa broj Hristovih godina. Naj-mla|i u~esnik u trci imao je samo {est godina , a najstariji 73.

Studenti Vojne akademije su i ove godine imali zna~ajanbroj predstavnika, ~ak 12. Pre dve godine student Odseka Mor-narice Vladimir Bjelica bio je najbr`i i osvojio je Bogoja-vqenski krst.

Nadmetawe je simboli~no otvorio princ \or|e Kara|or-|evi}, koji je prvi do{ao do krsta preplivav{i nekoliko meta-ra u hladnoj vodi. Proslavi su prisustvovali princeza Linda iprinc Mihailo Kara|or|evi}, izaslanik srpskog patrijarhaPavla arhimandrit Irinej Dobrinovi}, predstavnici op{tine^ukarica i predstavnici Vojne akademije i @andarmerije.

Bogojavqewe ili Kr{tewe proslavqa se u spomen kr{te-wa Isusa Hrista u vodama reke Jordan. Prema verovawu, togdana javila su se sva tri lica Bo`ja. Taj veliki praznik pro-slavqa se jo{ od prvih vekova hri{}anstva i u pravoslavnoj iu katoli~koj crkvi, a naziva se jo{ i “praznik svetlosti” i“praznik svetla i istine”.

A. ANTI]D. @IVANOVI]

vogodi{we centralno na-dmetawe odr`ano je u[apcu, na kupali{tu“Stari grad” na Savi, u

organizaciji udru`ewa Sve-bor. Pobedio je Dejan Da{i}iz [apca. U prvoj svesrpskojtrci, u kojoj su u~estvovalidosada{wi pobednici, najbo-qi je bio Bojan Peri} iz Kra-gujevca.

Udru`ewe Svebor (srp-ske ve{tine borewa), ~iji jepredsednik Predrag Bata Mi-lo{evi}, zahvaquju}i entuzi-jazmu svojih ~lanova vratiloje 1998. godine u `ivot ma-nifestaciju uga{enu na po-~etku Drugog svetskog rata.

PLIVAWEZA BOGOJAVQENSKI KRST

Ubrzo se {irom Srbije javilo zanimawe za prire|ivawe ta-kvog doga|aja. Mnoge institucije i pojedinci dali su svoj dopri-nos da to svojevrsno sportsko-vite{ko ogledawe dobije zna~ajkoji zaslu`uje zbog primerenog isticawa trajnih kulturnih, ver-skih i humanih vrednosti srpskog naroda.

Stare{ina Svebora Vojislav Miji}, ina~e poznati pli-va~ki maratonac iz [apca, bio je ovogodi{wi organizatorcentralnog pliva~kog nadmetawa. Pored pliva~kog kluba “Del-fini”, u organizaciji takmi~ewa u [apcu u~estvovali su pri-padnici 402. pontonirskog bataqona kojim komanduje potpu-kovnik Zoran Stani}. Izaslanik prestolonaslednika Aleksan-dra Kara|or|evi}a bio je profesor Miroslav Ga{i}.

Nastupiv{i sa velikim brojem mu{kih takmi~ara, posebnesimpatije okupqene {aba~ke publike zadobila je jedina `ename|u pliva~ima, Dragana Manojlovi}. Pobednici dve trke suosim ikonama darivani zlatnim bogojavqenskim krstom i duka-tom koje je izradio zlatar Stevan Borisavqevi}.

TAKMI^EWE NA SAVSKOM JEZERUa takmi~ewu za Bogojavqenski krst na Savskom jezeru u Be-ogradu, pred nekoliko hiqada qudi, najbr`i je bio Zdrav-ko \uri}. On je od organizatora, op{tine ^ukarice iudru`ewa Svibor, dobio krst i sve~ani pla{t. \uri} je

Sni

mio

D. B

AN

DA

Sni

mio

Z. P

ERGE

77

Kada je ruska skaka~ica s motkom, koja vi{e nema pravekonkurencije osim u sebi samoj, osvojila zlatnu medaqu u Ati-ni, rekla je: “Da me je neko pitao {ta bih vi{e `elela, olim-pijsko zlato ili svetski rekord, izabrala bih medaqu. Iskre-no govore}i, svetski rekord mo`ete da probate da sru{itekad god to ̀ elite, na svakom takmi~ewu, a da stignete do olim-pijskog zlata, imate samo jednu priliku”.

A kako su se stvari u wenoj karijeri posle ove izjave da-qe razvijale i weno samopouzdawe raslo, promenila je mi-{qewe, tako da joj je sada velika `eqa da u Pekingu osvojizlato i tako postane dvostruka olimpijska pobednica. [to seti~e svetskih rekorda, wihovo obarawe smatra “rutinskimposlom”. Odlu~ila je da }e ih podizati samo za po jedan cen-timetar, kako bi zaradila novac koji `eli da ulo`i u otvara-we restorana muzeja u Volgogradu, u kome }e izlo`iti svojefotografije sa takmi~ewa i susreta sa poznatim li~nostima.

Jelena je ~lan sportskog kluba Vojske za za{titu `eleznice(deo Ruske armije koji se bavi bezbedno{}u unutar zemqe) i po-{to je diplomirala na Dr`avnoj akademiji za fizi~ku kulturu uVolgogradu, juna 2005. godine, unapre|ena je u ~in starijeg po-ru~nika. Sada nastavqa da se obrazuje u okviru te sportskeakademije na magistarskim studijama. Vojni~ka karijeru zapo~e-la je u maju 2004. godine, kada je dobila ~in zastavnika, da biza samo 14 meseci bila unapre|ena do ~ina starijeg poru~nika.

Posledwa vest koju smo mogli da ~ujemo, a vezana je zaovu atleti~arku, jeste da je posle uspe{ne osmogodi{we sa-radwe, Jelena Isinbajeva otpustila trenera Jevgenija Tro-fimova sa kojim je do sada jedino trenirala. Wena odlukarezultat je `eqe da po~ne da trenira u klubu Sergeja Bubke,~iji rekord od 35 oborenih svetskih rekorda te`i da dostig-ne i prema{i. Kako sada stvari stoje, na dobrom je putu.

S. SAVI]

UMETNOSTPRESKAKAWA

LETVICE

JELENA ISINBAJEVA, U TRCI SA REKORDIMA

Weno ime je Jelena Isinbajeva. Vlasnica je zlatne olim-pijske medaqe u skoku uvis s motkom, aktuelna pobednicaSvetskog prvenstva, Svetskog dvoranskog prvenstva iEvropskog dvoranskog prvenstva i jedina je `ena kojoj jepo{lo za rukom da presko~i visinu od pet metara. Biloje to juna 2005. godine na mitingu u Londonu, dok je aktu-

elni svetski rekord od 5,01 postavila na Svetskom prvenstvuodr`anom u avgustu u Helsinkiju, kada je tu visinu presko~ilaiz drugog poku{aja.

Ro|ena je 3. juna 1982. godine u Volgogradu u Rusiji. Vi-soka je 173 centimetra i te{ka 65 kilograma. Atletikom sepo~ela ozbiqnije baviti pre osam godina, kada ju je na jed-nom {kolskom takmi~ewu otkrio, sada ve} biv{i trener Jev-genij Trofimov. Od tada do danas wena sportska karijera na-predovala je vrtoglavom brzinom, o ~emu svedo~i podatak daje ta dvadesettrogodi{wa Ruskiwa 18 puta do sada obaralasvetske rekorde.

Sportistkiwu koja, naizgled, sa neverovatnom lako}omobara svetske rekorde, Svetska atletska federacija (IAAF)2005, drugu godinu zaredom, progla{ava za najboqu atleti-~arku sveta. Po~ela je da se pojavquje na velikim takmi~ewi-ma 1998. godine, kada je nastupila na Svetskom juniorskomprvenstvu. Prvo zlato osvojila je i postavila svetski rekordnaredne godine na Svetskom prvenstvu za mlade, odr`anom uPoqskoj, sa presko~ena ~etiri metra i deset centimetara.Posle toga do{ao je nastup na Olimpijskim igrama u Sidneju2000. godine, kada nije uspela da se plasira ni u finale, dabi ~etiri godine kasnije u Atini osvojila zlato, pobediv{iSvetlanu Feofanovu sa presko~enih 4,91 metar. Tim rezul-tatom pomerila je stari svetski rekord, koji je sama postavi-la u Londonu iste godine, za jedan centimetar.

Predstavqamo starijeg

poru~nika Ruske

armije, jedinu `enu na

svetu koja je presko~ila

pet metara i koja je, do

sada, svetski rekord

popravqala

~ak 18 puta

SPORT

1. februar 2006.78

13. Za predmet: “Fizi~ka kultura”, reizbor – jedan u zvawe predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk., PG 11, VES31001)

14. Za predmet: ”Fizi~ka kultura“, reizbor – jedan u zvawe predava~ (Uslovi: CL, VSS, VES 63534)

15. Za predmet: ”Engleski jezik“, reizbor– jedan u zvawe predava~ (Uslov: CL, VSS, filolo{ki fa-kultet, grupa za engleski jezik, VES 63534, PG 03 – 875 bo-dova)

16. Za predmet: ”Ruski jezik“, reizbor– dva u zvawe predava~ (Uslov: CL, VSS, filolo{ki fakul-tet, grupa za ruski jezik, VES 63534, PG 03 – 875 bodova)

17. Za predmet: ”Operatika“, izbor– dva u zvawe vi{i predava~ – redovni profesor (Uslovi:PV, F^ puk., PG 07, VES 31099)

18. Za predmet: ”Operatika“, izbor– jedan u zvawe vi{i predava~ – redovni profesor (Uslovi:PV, F^ puk., PG 06, VES 31099)

19. Za predmet: ”Operatika“, izbor– dva u zvawe docenta (Uslovi: PV, F^ kbb, PG 08, VES31699)

20. Za predmet: ”Operatika“, izbor– jedan u zvawe docenta (Uslovi: PV, F^ puk., PG 08, VES31899)

21. Za predmet: ”RiK“, izbor– jedan u zvawe vi{eg predava~ – redovni profesor (Uslo-vi: PV, F^ puk., PG 07, VES 31099)

22. Za predmet: ”RiK“, izbor– jedan u zvawe docent – vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ puk.,PG 08, VES 31099)

23. Za predmet: ”RiK“, izbor– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk. – puk.,PG 10, VES 31078)

24. Za predmet: ”RiK“, reizbor– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk. – puk.,PG 10, VES 31078)

25. Za predmet: ”RiK“, reizbor– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ puk., PG 08,VES 31098)

26. Za predmet: ”Metodologija vojnih nauka“, izbor– jedan u zvawe vi{i predava~ – redovni profesor (Uslovi:PV, F^ puk., PG 07, VES 31079)

OGLASI

A) Za nastavnike

1. Za predmete: ”Organizacija putnog transporta“ i ”Poznavawetereta u transportu“, izbor

– jedan u zvawe docenta (Uslovi: PV, F^ pukovnik, PG 07,VES 32779)

2. Za predmete: ”Tehni~ka mehanika 1“, ”Tehni~ka mehanika 2“,”Mehanika 1“, ”Mehanika 2“ i ”Mehanika 3“, reizbor

– jedan u zvawe vanredni profesor (Uslovi: CL, VSS, VES63540)

3. Za predmete: ”Tehni~ko crtawe sa nacrtnom geometrijom“ i”Ma{inski elementi“, reizbor

– jedan u zvawe docenta (Uslovi: CL, VSS, VES 63540)

4. Za predmete: ”Samohodno LRS PVO“ i ”Odr`avawe sredsta-va LARS PVO“, izbor

– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk.– puk.,PG 10, VES 31398)

5. Za predmete: ”Radarska sredstva SRS PVO“ i ”Odr`avawesredstava SRS PVO“, izbor

– jedan u zvawe vi{i predava~ – predava~ (Uslovi: PV, F^ppuk. – puk., PG 10, VES 31398 ili 32177)

6. Za predmete: ”Primopredajni sistem“ i ”Odr`avawe sredsta-va RS PVO“, izbor

– jedan u zvawe vi{i predava~ – predava~ (Uslovi: PV, F^ppuk. – puk., PG 10, VES 31398 ili 32277)

7. Za predmete: ”Mernora~unarski sistemi“ i ”Odr`avawe sred-stava RS PVO“ ,

– izbor jedan u zvawe predava~ (Uslovi: PV, F^ kIk – major,PG 14, VES 31398 ili 32167)

8. Za predmet: ”Teorija ga|awa, raketirawa i bombardovawa“,reizbor

– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk. – puk.,PG 10, VES 31538)

9. Za predmet: ”Vojna istorija“, izbor– jedan u zvawe docenta (Uslovi: CL, doktor istorijskih na-uka, samo u slu~aju ako se odobri izmena formacije)

10. Za predmet: “Vojna geografija“, izbor– jedan u zvawe docenta (Uslovi: PV, F^ puk., PG 09, VES31079, doktor geografskih nauka)

11. Za predmet: ”Politi~ki sistem“, izbor– jedan u zvawe docenta (Uslovi: PV, F^ ppuk., PG 12, VES31079, doktor politi~kih nauka)

12. Za predmet: “Fizi~ka kultura”, reizbor – jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ puk., PG 08,VES 31098, magistar nauka)

VOJNA AKADEMIJA Raspisuje

KONKURS ZA IZBOR I REIZBOR ZA NASTAVNIKE I SARADNIKEu {kolskoj 2005/2006.

79

27. Za predmet: ”Metodologija vojnih nauka“, izbor– jedan u zvawe vi{i predava~ – redovni profesor (Uslovi:PV, F^ puk., PG 08, VES 31079)

28. Za predmet: ”Bezbednosno obezbe|ewe“, izbor– jedan u zvawe vi{i predava~ – redovni profesor (Uslovi:PV, F^ puk., PG 07, VES 31099)

29. Za predmet: ”Bezbednosno obezbe|ewe“, izbor– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ puk., PG 09,VES 31098)

30. Za predmet: ”Bezbednosno obezbe|ewe“, izbor– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ potpukovnik,PG 12, VES 31098)

31. Za predmet: ”Osnovi strategije“, izbor– jedan u zvawe vi{i predava~ – redovni profesor (Uslovi:PV, F^ puk., PG 07, VES 31099)

32. Za predmet: ”Taktika“, izbor– jedan u zvawe vi{i predava~ – redovni profesor (Uslovi:PV, F^ puk., PG 06, VES 31099)

33. Za predmet: ”Taktika“, izbor– jedan u zvawe vi{i predava~ – redovni profesor (Uslovi:PV, F^ puk., PG 07, VES 31099)

34. Za predmet: ”Taktika“, reizbor– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk. – puk.,PG 10, VES 31298)

35. Za predmet: ”Taktika“, reizbor– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk. – puk.,PG 10, VES 31898)

36. Za predmet: ”Taktika“, izbor– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk. – puk.,PG 10, VES 31798)

37. Za predmet: ”Taktika“, izbor– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ puk., PG 09,VES 31538)

38. Za predmet: ”Taktika“, reizbor– jedan u zvawe docent – vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ kbb,PG 07, VES 31699)

39. Za predmet: ”Taktika“, izbor– jedan u zvawe vi{i predava~ – redovni profesor (Uslovi:PV, F^ puk., PG 07, VES 31099)

40. Za predmet: ”Taktika“, izbor– jedan u zvawe vi{i predava~ – redovni profesor (Uslovi:PV, F^ puk., PG 07, VES 31199)

41. Za predmet: ”Taktika“, reizbor– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ major – ppuk.,PG 13, VES 31198)

42. Za predmet: ”Taktika“, izbor– jedan u zvawe predava~ (Uslovi: PV, F^ major – ppuk., PG13, VES 31001)

43. Za predmet: ”Taktika“, izbor– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk. – puk.,PG 10, VES 31298)

44. Za predmet: ”Taktika“, reizbor– jedan u zvawe predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk. – puk., PG10, VES 31798)

45. Za predmet: ”Taktika“, izbor– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk. – puk.,PG 10, VES 31398)

46. Za predmet: ”Taktika“, izbor– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk.– puk.,PG 10, VES 33898)

79

47. Za predmet: ”Taktika“, reizbor– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ kfr – kbb,PG 10, VES 31698)

48. Za predmet: “Taktika“, reizbor– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ kfr, PG 12,VES 31698)

49. Za predmet: ”Taktika“, PDS, izbor– jedan u zvawe vi{i predava~ – predava~ (Uslovi: PV, F^puk., PG 07, VES 31079)

50. Za predmet: ”Taktika tehni~ke slu`be“, izbor– jedan u zvawe docent – vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ puk.,PG 09, VES 32179)

B) Za saradnike

1. Za predmet: ”Vojno pravo i propisi“, izbor– jedan u zvawe asistent pripravnik (Uslovi: PV, F^ kIk, PG 14, VES 31001)

C) Za spoqne saradnike - nastavnici

1. Za predmet: ”Spoqna balistika“, reizbor – jedan u zvawe docent – redovni profesor (Uslovi: PV, F^puk., doktor nauka iz oblasti spoqna balistika)

2. Za predmet: ”Brodske turbine“, reizbor – jedan u zvawe docent – vanredni profesor (Uslovi: PV,doktor nauka iz oblasti gasnih turbina, F^ kbb)

3. Za predmet: ”Politi~ki sistem“, izbor– jedan u zvawe vanredni profesor (Uslovi: PV, F^ puk.,VES 31079, doktor politi~kih nauka)

4. Za predmet: ”Moral vojske“, izbor– jedan u zvawe redovni profesor (Uslovi: doktor vojnihnauka iz oblasti morala ili zavr{ena {kola General{tab-nog usavr{avawa i iskustvo u realizaciji visoko{kolskenastave u tra`enoj oblasti, VES 31079)

5. Za predmet: ”Moral vojske“, izbor– jedan u zvawe docent – vanredni profesor (Uslovi: PV,F^ ppuk. – puk., VES 31079)

6. Za predmet: ”Operatika“, izbor– dva u zvawe docenta (Uslov: PV, F^ ppuk. – puk., VES31079)

D) Za spoqne saradnike - saradnici

1. Za predmet: ”Vojna topografija“, izbor– jedan u zvawe asistent pripravnik (Uslov: PV, F^ major,VES 33001, diplomirani in`ewer geodezije)

2. Za predmet: ”Vojna geografija“, izbor– jedan u zvawe asistent pripravnik (Uslov: PV, F^ kap. –kIk, VES 31001, upisan PDS geografskih nauka – prosek saVojne akademije preko 8.00)

3. Za predmet: ”Sociologija”, izbor – jedan u zvawe asistenta (Uslovi: PV, F^ major – ppuk., VES31078, magistar sociologije – filozofije)

4. Za predmet: ”Metodologija vojnih nauka“, izbor– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ puk., VES31079)

5. Za predmet: ”Taktika tehni~ke slu`be“, izbor– jedan u zvawe redovni profesor (Uslovi: PV, F^ ppuk. –puk., VES 31079) �

63. PADOBRANSKA BRIGADARaspisuje

KONKURSza prijem kandidata na selektivnu obuku

Uslovi konkursaOp{ti uslovi: da ispuwavaju uslove iz ~lana 21. Za-

kona o Vojsci Jugoslavije; da su zdravstveno sposobni za voj-nu slu`bu bez ograni~ewa; da su najmawe 1 (jednu) godinu uprofesionalnoj vojnoj slu`bi.

Posebni uslovi: da nisu stariji od 28 godina; da imajuzadwu slu`benu ocenu najmawe “povoqan – vrlo dobar”; da suna zadwoj proveri fizi~kih sposobnosti imali najmawe vrlodobru ocenu; da su zdravstveno sposobni za obavqawe pado-branske slu`be (po nalazu nadle`ne vojnolekarske komisije).

Na~in konkurisawa:Kandidati preko svojih komandi ranga puka-brigade, wi-

ma ravnim ili vi{im, podnose molbe za prijem na selektivnuobuku (VP 6919 Ni{).

Uz molbu se prila`e: izjava da `eli da obavqa pa-dobransku slu`bu, izvod iz mati~ne kwige ro|enih, overeniprepis zadwe ocene, biografija, overen prepis zadwe ocenesa provere fizi~kih sposobnosti i mi{qewe komandantaranga puka – brigade ili vi{eg.

Po pristizawu molbi, wihovom razvrstavawu i selek-ciji kandidati dobijaju pisani poziv preko wihove pretpo-stavqene komande, sa ta~nim datumom za upu}ivawe na le-karski pregled za padobranca koji se obavqa na IVM – VMABeograd (poziv predstavqa ujedno i uputnicu za pregled). Pre-gled traje 2 (dva) dana.

Kandidati koji budu zdravstveno sposobni za padobran-ca i koji ispuwavaju uslove konkursa dolaze na selektivnuobuku (privremeni rad) u VP 6919 Ni{.

Za selektivnu obuku, koja je planirana u periodu od 13.marta do 28. aprila 2006, konkurs je otvoren do 20. febru-ara 2006. Molbe koje stignu nakon tog roka bi}e razmatraneza selektivnu obuku koja }e biti organizovana tokom maja2006. godine.

1. februar 2006.

USLOVI KONKURSA

Kandidati moraju da ispuwavaju slede}e uslove:

1) da su zavr{ili Vojnu akademiju, odgovaraju}i smer i spe-cijalnost, ili odgovaraju}i civilni fakultet;

2) da su Vojnu akademiju ili civilni fakultet zavr{ili saprose~nom ocenom najmawe 8 (osam), a instruktori sa najmawe7,5 (sedam i po);

3) da imaju dve posledwe slu`bene ocene najmawe vrlo do-bar (za pripadnika VSCG);

4) da ispuwavaju uslove za izbor u zvawe nastavnika za kojekonkuri{u, predvi|ene Zakonom o vojnim {kolama i vojnim nau~-noistra`iva~kim ustanovama;

5) da poseduju odgovaraju}u stru~nu spremu, odnosno akadem-ski naziv:

a) za izbor nastavnika: – docenta, vanrednog i redovnog profesora – akademskinaziv doktor nauka ili stru~no zvawe general{tabnioficir, – vi{eg predava~a – akademski naziv magistar nauka ilistru~no zvawe komandno{tabni oficir, – predava~a – Vojna akademija ili odgovaraju}i civilnifakultet,

b) za izbor saradnika:– asistenta – akademski naziv magistar nauka ili stru~-no zvawe komandno{tabni oficir, – asistenta pripravnika i instruktora – zavr{ena Vojnaakademija ili odgovaraju}i fakultet.

6) za reizbor – da su kandidati naredbom nadle`nog stare-{ine postavqeni na FM nastavnika (saradnika) za koje se ras-pisuje konkurs, a za izbor – da imaju uslove za postavqewe naformacijsko mesto prema elementima datim u konkursu.

Kandidati su du`ni da dostave dokaze da ispuwavaju usloveprecizirane pod red. br. 1. do 6, a kandidati iz gra|anstva du-`ni su da dostave jo{: izvod iz mati~ne kwige ro|enih, uvereweo dr`avqanstvu, uverewe da se protiv wih ne vodi krivi~ni po-stupak i uverewe da nisu ka`wavani.

NA^IN KONKURISAWA

Kandidati iz VSCG molbe za izbor podnose redovnim putemVP 2977, Beograd, sa naznakom za konkurs, a kandidati iz gra-|anstva li~no ili po{tom.

Uz molbu se prila`u: prepis diplome Vojne akademije ilifakulteta, fotokopija posledwe dve slu`bene ocene, za civilnalica – izvod iz spiska ocewenih lica (kandidati iz Vojske), bio-grafija sa opisom kretawa u slu`bi, odnosno sa opisom radnihdu`nosti, bibliografija objavqenih nau~nih i stru~nih radovasa primercima radova i za profesionalne vojnike, upitnik zapreme{taj (popuwen i overen) i saglasnost pretpostavqene ko-mande.

Molbe za reizbor podnose se preko na~elnika katedre.

Uz molbu se prila`u biografija i popis objavqenih stru~-nih radova.

O rezultatima konkursa kandidati iz Vojske bi}e obave{te-ni redovnim postupkom posredstvom svojih komandi, a kandidatiiz gra|anstva na dostavqenu ku}nu adresu.

Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.

OGLASI

80

VOJNA PO[TA 1307, NOVI SADRaspisuje

OGLASza prijem civilnih lica na slu`bu u Vojsci

Srbije i Crne Gore na odre|eno vreme:– lekar specijalista interne medicine, jedan izvr{ilac;– lekar specijalista iz anesteziologije sa reanimaci-

jom, jedan izvr{ilac;– farmaceut, VSS, jedan izvr{ilac;– vi{i medicinski tehni~ar, dva izvr{ioca;– radnik za odr`avawe ~isto}e, jedan izvr{ilac.Op{ti uslovi: da je dr`avqanin SCG; da je zdravstve-

no sposoban za slu`bu u VSCG; da nije osu|ivan za krivi~no

VOJNA PO[TA 4100, NOVI SAD

Raspisuje

OGLASza prijem civilnih lica na slu`bu u Vojsci SCG na

odre|eno vreme (devet meseci) i to:

1.1. monter centralnog grejawa (zavariva~) 2.2. rukovalac kotlova sa ru~nim lo`ewem (lo`a~)

Op{ti uslovi:Da je kandidat dr`avqanin SCG, da je zdravstveno

sposoban za slu`bu u Vojsci, da nije osu|ivan za krivi~no de-lo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci, dase protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak za krivi~nodelo za koje se goni po slu`benoj du`nosti, da je regulisaovojnu obavezu.

Posebni uslovi:1.1. KV, metalske struke, sa polo`enim ispitom zavari-

va~a, jedan izvr{ilac,2.2. KV, metalske struke, sa polo`enim ispitom za ru~no

lo`ewe parnih kotlova, jedan izvr{ilac.Kandidati uz molbu prila`u: biografiju,

uverewe o dr`avqanstvu, izvod iz mati~ne kwige ro|enih,overenu fotokopiju diplome o zavr{enoj {koli, potvrdu oregulisanoj vojnoj obavezi, uverewe da nije osu|ivan i da seprotiv wega ne vodi krivi~ni postupak. Lica koja imaju rad-no iskustvo prila`u i potvrdu o radnom sta`u i uverewe opolo`enom stru~nom ispitu. U prijavi navesti kontakt tele-fon.

Prijave na oglas podnose se u roku 15 dana od objavqi-vawa oglasa, na adresu

VP 4100 Novi Sad, Beogradska 21, Petrovaradin.Nepotpune i neblagovremene molbe ne}e biti razma-

trane.

VOJNA PO[TA 2130, BEOGRADRaspisuje

OGLASza prijem lica iz gra|anstva na slu`bu u

Vojsci SCG na odre|eno vreme do devetmeseci i to:

3 VKV monter centralnog grejawa – zavariva~,1 KV monter centralnog grejawa – zavariva~,2 VKV elektromehani~ara za automatiku.

Op{ti uslovi: da je kandidat dr`avqanin dr`avne za-jednice Srbija i Crna Gora, da ima odgovaraju}u stru~nu spre-mu, da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi krivi~ni pos-tupak, da je regulisao vojnu obavezu i da je zdravstvenosposoban za rad.

Uz prijavu – molbu podnose se slede}a dokumen-ta: fotokopija diplome – svedo~anstva o zavr{enoj {koli,izvod iz mati~ne kwige ro|enih, uverewe o dr`avqanstvu SCG,uverewe da nije osu|ivan, da nije pod istragom, da se protivwega ne vodi krivi~ni postupak i dokaz o odslu`ewu vojnog ro-ka.

Fotokopije dokumenata moraju biti overene.Prijava sa navedenim dokumentima podnosi se Vojnoj

po{ti 2130 Beograd u roku od 15 dana od dana objavqivawaoglasa.

81

Pretpla}ujem se na magazin ”Odbrana” za 2006. go-dinu (zaokru`ite)1. Polugodi{wa pretplata (1. 1. – 30. 6. 2006. go-dine, 12 brojeva) - po ceni 1.080 dinara2. Godi{wa pretplata (1. 1. – 31.12. 2006. godine, 24broja) - po ceni 2.160 dinaraUkoliko se pretpla}ujete na ve}i broj primeraka,uplatiti odgovaraju}u sumu (pomno`iti broj primera-ka sa pretplatnom cenom). Pla}awe unapred na `iro-ra~un 840-49849-58.Naruxbenicu i uplatnicu slati na adresu: NIC ”Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11002 Beograd.

Kupac _________________________________________

Ulica i broj ___________________________________

Telefon:___________________

Mesto i broj po{te_______________________________________________

Potpis naru~ioca ____________________

NARUYBENICA

delo i da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak zakrivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti

Posebni uslovi: da kandidati imaju adekvatnu stru~-nu spremu za radno mesto koje se popuwava.

Predvi|en je probni rad prema odredbi o slu`bi civil-nih lica u VSCG.

Kandidati uz molbu prila`u: biografiju, uvere-we o dr`avqanstvu, izvod iz mati~ne kwige ro|enih, potvrduo regulisawu vojne obaveze (za mu{karce), overenu fotoko-piju diplome o zavr{enoj {koli–fakultetu, uverewe da nijeosu|ivan i da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak, uve-rewe o polo`enom stru~nom ispitu.

Na~in podno{ewa molbi:Molba se podnosi Vojnoj po{ti 1307 Novi Sad po{tom

ili predaje u kancelariji VP 1307 Novi Sad do 6. februara2006.

Nepotpune i neblagovremeno podnete molbe ne}e bitirazmatrane.

82 1. februar 2006.

UK

R[

TE

NE

RE

^IA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Propisana pravila, norme, 2. Rat koji se vodi ekonomskim sredstvima,3. Baza podataka (u informatici), 4. U`i~anin, 5. Radnici u kamenolomu,6. Lisica odmila, 7. Insekt sli~an p~eli, 8. Simbol platine, 9. Velikazgrada, 10. Izabrana lepotica, 11. Inicijali glumca Ber~eka, 12. Ovamo,amoder, 13. Kidati u komade, 14. A`daja, neman, 15. Nezakonit postupak,16. Jevrejsko mu{ko ime, 18. Kon~i}i, 19. Lomqava, kr{, 21. Merilo, si-stem vrednosti, 22. Reka i departman u Francuskoj, 24. Legenda `enskogtenisa, [tefi, 25. Izbavqewe, spasewe, 27. U~ewe atomista, 28. Meri-min dragi iz epske poezije, 29. Mudro, pametno, 30. Alkaloid iz biqe bro},32. Planeta Sun~evog sistema, 33. Mu{ko ime, Ratko, Rade, 34. Pakosnipostupci, 36. Boje mora ili neba, 37. Smu~arska disciplina, 39. Makarmalo, iole, 40. Biv{i holandski fudbaler, Rud, 41. Prozorsko staklo, 42.Poklon, 43. Grad u Francuskoj, 45. Evo, eno, 46. Uzro~na sveza, 47. Polu-kvalifikovan (skr.), 48. Ja (lat.), 50. Auto-oznaka za Po`arevac, 51. Ini-cijali re`isera Kusturice.

VODORAVNO:17. Sitna riba uz pomo} koje se love ve}e, 18. Popularna glumica i peva~i-ca, Xenifer, 19. Stadion Crvene zvezde, 20. Svira~ u okarinu, 21. Blato,kal, 22. Zanatlija koji se bavi kre~ewem, 23. Dotirawe, dostavqawe nov~a-ne pomo}i, 24. Trka u prirodi, 25. Italijanski oblik imena Tomas, 26. Gle,evo, 27. Gr~ko slovo, 28. Mera za te`inu, 29. Ovog trenutka, sad, 30. Akade-mija nauka (skr.), 31. Prostor za ~uvawe sena i slame od stoke (mn.), 32. Se-lo kod [apca, 33. Upredena vata i sli~no, 35. Ne pla{iti se, imati hra-brosti, 36. Holivudska filmska zvezda, 37. Ime slikara Akopjana, 38. Mu-{ko ime, Isailo odmila, 39. Igra kartama, 40. Nema~ka kwi`evnica, Ma-rija, 41. Goni~ kamila, 42. Surla, 43. Brend kozmeti~kih preparata, 44.Inicijali slikarke Ivawicki, 45. Svetski poznata manekenka, 46. Mu{koime, Stojadin od mila, 47. Onomatopeja zvuka trube, 48. Ime Hirobumija,osniva~a modernog Japana, 49. Istro{en (o zubima), 50. Koko{iji “proiz-vod” (mn.), 51. Pro{log prole}a iste godine, 52. Oblast u Ju`noafri~kojrepublici, 53. Dr`ava u Ju`noj Americi, 54. Znalac ekologije, 55. Vrstabenzinskog motora, 56. [argarepa, 57. Italijanski pesnik, Vi}enco.

[AH

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZABRANA PARTIJAILIN^I]EVA

ANALIZAGri{~uk - Zvjagincev

Pojkovski, 2004.1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.d4 cd4

4.Sd4 g6 5.Sc3 Lg7 6.Le3 Sf67.Lc4 0-0 8.Lb3 e6

Izgleda da je na{ reprezentati-vac velemajstor Zlatko Ilin~i} od-lu~io da pa`qivo bira turnire nakojima }e nastupati, pa wegovo imene nalazimo ~esto u {tampi. Ali,on radi na {ahu, a umesto wegovihrezultata nalazimo wegove anali-ze partija vode}ih svetskih igra~a.^ini se da se najradije odlu~uje dakomentari{e Sicilijansku odbra-nu, kako je igrana i ova partija. Ipored ra~unara, analizirawe par-tija nije lak posao, a Ilin~i} do-kazuje da je trenutno jedan od na{ihnajboqih analizatora. Ovo je jed-na od partija u kojoj prenosimo ne-ka wegova stru~na zapa`awa.

”Uobi~ajeno je 8…d6 ili odmah8.Sg4”.

9.f4 Sg4 10.Dg4Ovde na{ velemajstor navodi

da je posledwi potez beloga novost

u odnosu na partiju Svidler - Zvja-gincev, igranu godinu dana ranijena ovom istom turniru.

10…Sd4 11.0-0-0 Sb3 12.ab3Da5 13.Kb1 f5

”Naravno, opasno bi bilo uzetina c3 zbog slabosti crnih poqa”.

14.Dg5 Lf6 15.Dg3 Lc3”Poznato je da se crnopoqac ne

daje ni pod kakvim okolnostima, alipe{ak je pe{ak”.

16.bc3 fe4

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BRO

JA-V

ODO

RAVN

O: s

tope

rka,

po{

ta, s

alon

, tap

i-ja

, KF

OR,

odb

iti

se, a

leks

in, O

{ ko

{, u

jama

k, P

irok

, ist

i, s

abq

a, a

ma, A

bel,

Alko

ran,

res

e, d

, rat

it, S

avo

Mil

o{ev

i}, N

enad

Bje

kovi

}, t

emen

, a, O

slo,

sina

sek,

Rap

a, M

om, t

arot

, ilo

v, o

grev

, pro

sek,

Mit

ja, i

skre

ni, e

kser

ana,

maca

, ori

tak,

rat

ni, p

rvak

, rom

anik

a.

CITATI(Kao i u politici) i u {ahu po-

stoji demonizacija protivnika,a svrha joj je psiholo{ka nadmo}i pobeda u me~u ili na turniru.Raznim izjavama, ~lancima i is-kazivawem li~ne netrpeqivosti,protivniku se zamera {to{ta i,pri tome, vrebaju wegove slabo-sti, koje bi se, u direktnom suda-ru, mogle ve{to iskoristiti. Na-ravno, mogu}e je i potcewivaweprotivnika, a ono je, ~esto, plodoholosti i lo{e procene pro-tivnikove snage.

(D. [ahovi}: “Sudbine na {ahovskoj plo~i”).

Beli: Kb1, Dg3, Td1, Th1, Le3, b3, c2,c3, f4, g2, h2Crni: Kg8, Da5, Ta8, Tf8, Lc8, a7,b7, d7, e4, e6, g6, h7

17.h4 Dh5 18.Df2”Sa idejom da otvori g-liniju”.18…a5 19.g4 Db5”Lo{e je uzimawe na g4 jer daje

protivniku tempo za napad…”20.Td6!”Veoma je va`no spre~iti razvoj

belopoqca, pa tek onda krenuti unapad”.

20…a4 21.Tb6 Da5 22.b4 Dd523.De2

”Beli u potpunosti dr`i podkontrolom celu tablu, a sada se

REKLI SU...[ah je kao biblioteka, bez-

grani~na i zagonetna, u kojoj suskriveni izuzetni milioni kwi-ga, koje ne li~e jedna na drugu.

Borhes

pojavila i pretwa zarobqavawadame”.

23…e5”Jedino”24.h5!”Vreme je da se krene ne obazi-

ru}i se na pe{ake”.24…ef4 25.Td1 f3 26.De1 Df7

27.hg6 hg6 28.Dh4”I pored osvojenih pe{aka, po-

zicija crnog je {upqa sa svih stra-na i vi{e nema dobrog re{ewa”.

28…Dh7 29.Dg5 Ta6 30.Tdd6 Tb631.Lb6 f2 32.Tg6 Kf7 33.Df6 Ke834.Dd8

1:0

NARUXBENICA

NIC “Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19,11000 Beograd tel. 011/3201-765

@iro-ra~un 840 - 49849 - 58

Ovim naru~ujem................................primeraka zidnog kalendaraza 2006. godinu po ceni od 250,00 dinara.

Pla}awe unapred. Naruxbenicu i uplatnicu poslati na adresuNIC “Vojska”.

Kalendari se mogu preuzeti u NIC “Vojska” ili u kwi`ari uBeogradu.

Ukoliko se dostavqa po{tom, za svaki paket obavezna je doplata80,00 dinara za po{tarinu.

Pravna lica pla}aju po profakturi. Kalendari se isporu~ujunakon uplate.

Kupac.............................................................................................................(ime, o~evo ime i prezime ili naziv ustanove)

.......................................................................................................................

Ulica i broj .................................................................................................

.....................................................................................................................

Telefon........................................................................................................

Mesto i broj po{te:....................................................................................

................................................................................................................

Datum.............................................................................................. Potpis naru~ioca

M.P.

ZIDNIKALENDAR

Kalendar mo`ete kupiti i u kwi`ari “Vojna kwiga”, Beograd, Vase ^arapi}a 22

OdlikovawaSrbije

i Crne Gore

Nudimo vam izbor fotografijaordena, medaqa i spomenicaKne`evine i Kraqevine Crne Gore, zatim Kne`evine i Kraqevine Srbije i nekihsavremenih odlikovawa