voja antonic - kremane kao obmana

8/7/2019 Voja Antonic - Kremane Kao Obmana

1/174

Voja Antoni

KREMANSKO

NEPROROANSTVO

Studija jedne obmane

Beograd, 2002.


2/174

Prvo izdanjeoktobar 2002.

Recenzent:profesor dr Dragan Popadi

Redaktor:

Marijana Anastasijevi

DTP:

Voja Antoni

Dizajn i obrada naslovne strane:

Voja Antoni

Izdava:

Voja Antonie-mail: [email protected]

[email protected]

tampa:Todra - Beograd

Tira:

500 primeraka

Molimo da sva pitanja, primedbe i komentare koji se odnose na ovu knjiguuputite autoru i izdavau putem elektronske pote na adresu

[email protected]

Na sajtu www.paralax.co.yu/ data je prezentacija knjige i otvorena javnadiskusija po svim pitanjima koja se u knjizi obrauju.


3/174

SADRAJ

Predgovor ......................................................................................................... 7

Re autora ....................................................................................................... 13

Uz malu pomo mojih prijatelja ............................................................... 15

1. PROLOG ...................................................................................................... 17

Ko su bili kremanski proroci .................................................................... 19Klasifikacija proroanstava ....................................................................... 21

2. KAKO JE POELO ................................................................................. 25

Tirada u 300 inova ................................................................................... 28Otvaranje zlatnog rudnika ....................................................................... 32

3. CRNO PROROANSTVO ................................................................. 36

4. UBIE KNJAZA ....................................................................................... 45

Da li je Mateja bio Trei ovek? ........................................................... 49

5. PRVI SVETSKI RAT ................................................................................. 51

O srpskoj propasti .................................................................................... 55Kada e se zavriti rat? ............................................................................. 60

Jesu li Tarabii najavili rat? ....................................................................... 64


4/174

6. IZMEU DVA RATA ............................................................................. 65

Skeptici otvaraju front .............................................................................. 69U osvit Drugog svetskog rata .................................................................. 74

7. KAD SMO SVI BILI TITO ................................................................... 76

Gde nam je spas ........................................................................................ 77Kad Drina potekne uz Taru ..................................................................... 79O kremanskoj crkvi .................................................................................. 80

8. HOE LI NAS BITI ZA POD LJIVU ........................................... 83

Svi e nas ceniti i voleti ............................................................................ 84Zapaljeni ljudi padaju s neba .................................................................. 86Kako od stabla ljive napraviti barjak .................................................... 88

9. TA NAS EKA ...................................................................................... 90

to e biti, bie ........................................................................................... 92

Spas je u veri... ......................................................................................... 94... i u pseudo-veri ....................................................................................... 96

10. ORIGINAL FALSIFIKATA ................................................................ 99

Gde su rukopisi danas? ........................................................................... 101

11. NA LICU MESTA ............................................................................... 103

12. VEROVATI ILI NE? ............................................................................ 106

Nemogue je dokazati negativno ........................................................... 106Nepostojanje dokaza nije dokaz o nepostojanju ................................. 107Dokazivanje je obaveza onoga ko iznosi tvrdnju ............................... 108

Posebne tvrdnje zahtevaju posebne dokaze ......................................... 109Autoritet svedoka nije neprikosnoven .................................................. 110


5/174

Okamova otrica ...................................................................................... 111Tvrdnja mora da bude oboriva .............................................................. 112U nedostatku argumenata, dobre su i uvrede ..................................... 115

13. REZIME ................................................................................................... 116

Prvi zamah prii: Pera Todorovi i eda Mijatovi ........................... 117Drugi zamah: dr Kazimirovi ................................................................ 119Trei zamah: tandem Golubovi-Malenkovi .................................... 122etvrti zamah: nova politika zbivanja ................................................ 123

14. LITERATURA ....................................................................................... 127

Novinski tekstovi ..................................................................................... 127Knjige ......................................................................................................... 128

15. PRILOZI ................................................................................................. 130

1 [1c] Jedno proroanstvo ...................................................................... 1322 [2c] Jedno proroanstvo (1) ................................................................ 1343 [2c] Jedno proroanstvo (2) ................................................................ 1364 [2c] Jedno proroanstvo (3) ................................................................ 1385 [2c] Jedno proroanstvo (4) ................................................................ 1406 [4] Najbolja prijateljica ........................................................................ 1427 [5c] Crno proroanstvo (1) ................................................................. 1448 [5c] Crno proroanstvo (2) ................................................................. 1509 [6c] Proroanstvo ................................................................................. 154

10 [7c] Jo neto o proroanstvu onog seljaka iz Kremana ............... 155

11 [8c] Na brzu ruku ................................................................................ 15612 [9c] Kremansko proroanstvo ........................................................... 15813 [11c] Jo neto o kremanskom proroanstvu ................................... 16414 [12c] Kremna, prestonica nahije proroka protivu Obrenovia ..... 16715 [20c] Grki Akropolis o kremanskom proroanstvu ................. 172

16. HRONOLOGIJA DOGAAJA .................................................. 174


6/174


7/174

PREDGOVOR

Moglo bi se rei da je na svetu do sada izreeno onoliko proroanstavakoliko i reenica u buduem vremenu. Svaka takva reenica govori o neemuto jo ne postoji, moda nee ni postojati, i tek kada budue vreme postaneprolo moe se videti da li je tvrdnja o budunosti bila tana ili ne. A opet,samo mali broj njih zaslui tu slavnu etiketu - ostale ostaju prognoze, naga-

anja, predvianja, slutnje...Zaudo, tanost predvianja nije dovoljan uslov da bi neke tvrdnje o

budunosti bile doekane sa strahopotovanjem. Obian ovek, tako, neizgleda preterano fasciniran moima astronoma da u sekund predvidi po-mraenje Sunca, niti ispitivaima javnog mnenja koji uspevaju da pogodekako e kroz mesec dana u jednoj dravi glasati nekoliko miliona ljudi.Pomenuti astronom bi pravu slavu stekao tek kad bi sakrio da je njegovo udlaku tano predvianje plod njegovog mukotrpnog uenja i rezultat rada

hiljada naunika, a istraivac javnog mnenja kad bi rekao da mu se tako ja-vilo, pa ak i kad bi samo odbio da objasni kako je tako neto utvrdio. Bitnoje sakriti da je njihovo proroanstvo rezultat racionalnog suenja i potova-nja naune procedure; otkriti to ima isti razoaravajui efekat na publiku kaokad maioniar prikae u emu je bio trik i ono to je dotle izgledalo arobnoodjednom gubi takav oreol.

Pravo proroanstvo svakako mora da protivrei racionalnom duhu - tovie, to bolje. Ako zavirimo u bogatu ponudu gledalaca budunosti, videe-

mo da popularnost poiva na mistifikaciji, i da oni koji se u proricanjurukovode utvrenim pravilima (gledanja u dlan, u kafu, u zvezde...) zaosta-ju u slavi za prorocima kojima se tek tako, iznebuha, ukazuje ta e se desiti.Prava proroanstva moraju biti otkrovenja koja via sila, voena svojimnedokuivim namerama, saoptava ljudima. Prorok je tu samo skromniposrednik, te otuda proroanstva obinog, neobrazovanog sveta imajuposebnu privlanost.

Kremansko proroanstvo ima sve odlike koje jedno proroanstvo ineslavnim. Poreklo mu se gubi u magli usmenih predanja, proroanstva se jav-ljaju neukim i nepismenim seljacima i kroz njih se nekakva tajanstvena via

7


8/174

sila obraa srpskom narodu, dajui mu upozorenja i usmerenja. Izreena na-rodskim jezikom, gde esto ni sam prorok nije naisto ta bi njegovo pro-roanstvo trebalo da znai, proroanstva se, zaudo, do detalja obistinjuju.Nije zato ni udo to mnogi koji su spremni da se namrte na pomen drugihproroanstava prihvataju, kad je re o Kremanskom proroanstvu, da tu

izgleda ipak neega ima.

I dok su mnogi fascinirani injenicom da proroanstva postoje i sprem-ni su da im poklone apsolutno poverenje, drugi ljudi su daleko vie fascini-rani vlau kojom proroanstva imaju nad ljudima i spremnou ljudi da imnekritiki veruju i da ne dovode u pitanje njihovu tanost ak i kad bi takvaprovera bila veoma jednostavna. U takve ljude spada autor knjige koja jepred nama, Voja Antoni. U svojoj prethodnoj knjizi, Da li postoje stvari kojene postoje, objavljenoj 2000. godine, Antoni je vodio itaoca kroz svet

raznoraznih udesa, od raljarstva do astrologije i leteih tanjira, i nastojao dapokae kako su sva ta uda himere koje je sam ovek stvorio i uporno ihodrava. Meu tim himerama spominje i brojna proroanstva pa i Kreman-sko proroanstvo, i nudi pokazatelje o tome koliko su se ova proroanstvaobistinjavala a koliko greila.

Istina koja se otkriva, da su sva uvena proroanstva, od biblijskih doNostradamusovih, da ne spominjemo brdo savremenih prevaranata, pro-maaji, predstavlja samo novu zagonetku za radoznali duh: kako je mogue

da ljudi veruju u netana proroanstva? Kako je mogue da ljudi uopteveruju u mogunost proricanja kada sve drugo to ovek zna o svetu okosebe protivrei neemu takvom? Ako su ve spremni da dozvole mogunostproricanja i da i vlastite ivote podrede takvim proroanstvima, kako jemogue da sa toliko nekritinosti veruju sumnjivim autoritetima koji takvaproroanstva iznose?

Antoni zablude ljudi ne tumai njihovom glupou. Naprotiv, zablu-dama podleu i inteligentni ljudi, pa i inteligentni ljudi koji ba nastoje da ne

budu lakoverni. Kako je to mogue? Po Antoniu, najvea odgovornost leina onima koji takve obmane namerno fabrikuju, kao i u nedovoljnoj kritino-sti onih koji su rtve obmane.

Jedan od uzroka zablude je i u tome to ni inteligentni i oprezni ljudiesto nisu svesni u kojoj meri su proroanstva pogodno sredstvo za mani-pulaciju ljudima: skoro da nema ekonominijeg, jednostavnijeg, a po onogako ga koristi bezopasnijeg sredstva uticaja na ljude. A to je onda osnov izkoga e se razviti itava industrija sistematskog i lukavog fabrikovanja pro-roanstava i njihovih dokaza kojima je teko odoleti. Ne samo uta tam-pa, ve i knjige od kojih neke pretenduju da budu naune, nude dokaze sa

8


9/174

puno ivopisnih detalja, konkretnih imena i prezimena, koji su zapravoobini falsifikati.

to je jo vanije, povrna racionalnost nije dovoljna da ospori vrednostproroanstvima; proroanstva imaju mo da takve elementarne testove

prou. Otuda, dok onaj ko bez ikakvog razmiljanja poveruje u mogunostproricanja isto tako bez ikakvog razmiljanja moe i da ih odbaci, neko kopovrno proveri i potvrdi proroanstvo uvrstie veru u njega. Voja Anto-ni na vie mesta ukazuje na zamke povrne racionalnosti. Na primer,racionalno je proveriti da li postoji slaganje izmeu nekog dogadaja i tekstaproroanstva. Ali, ako takva korespodencija postoji, ne treba odmah uskli-knuti Ene, pogodi Tarabi, jer je lako mogue da bi se jo mnogo drugihdogaaja koji su se desili, a pogotovu onih koji se nisu desili, moglo uklopi-ti u isti tekst. Dalje, proroanstva mogu i da se obistine, i, moe se initi, nita

racionalnije nego im tada priznati vrednost, ali dodatna racionalnost upozo-rava da pogaanja mogu biti sluajno tana i da je verovatnoa takve sluaj-ne podudarnosti daleko vea nego to nam se na prvi pogled ini (tek kodnemistifikovanih prognoza ova mogunost sluajnog pogaanja bivaoigledna: niko nee srenika koji je dobio premiju u igri Loto proglasiti pro-rokom, makar mu se posreilo i vie puta). U svim ovim sluajevima, dakle,ovek nastoji da zdravim razumom proveri istinitost proroanstva, ali samzdrav razum ima slabosti i potrebno je kritiko razmiljanje da bi se te sla-

bosti prevazile.

Ipak, jedno je kritikovati proroanstva uopte ili inostrane proroke makoliko slavni oni bili, a drugo drznuti se da se proveri pa ak i ospori va-ljanost nacionalnih svetinja kakvo je Kremansko proroanstvo. Ni Hamlet,to ree jedan na aforistiar, nije rekao da ima neto trulo u dravi Engleskoj.Meutim, Voja Antoni, neimpresioniran autoritetima koji veliaju Kreman-sko proroanstvo a impresioniran injenicom da neto to je potrebno,mogue pa i jednostavno proveriti uporno ostaje neprovereno, poduhvatio seda ispita ta je sve tano u vezi sa Kremanskim proroanstvom.

Da bi se razmrsila pria o Kremanskom proroanstvu, stara vie od sto-tinu godina, bilo je potrebno rasplesti dve niti iz koje je pria ispletena. Jednanit su sama proroanstva, tvrdnje o buduim dogaajima. Trebalo je utvrditikoja sve proroanstva postoje, rekonstruisati kada se prvi put spominju, da lisu saoptena pre ili posle dogaaja za koje se vezuju i da li su se obistinila iline. Ve sam taj posao je mukotrpan, jer proroanstva ne postoje, kako to nekiveruju, u vidu pisanih dokumenata koja su Tarabici ostavili za sobom, aAntoni je odluio da prekine sa tradicijom prepriavanja prepriavanja ve

da traga za autentinim izvornim dokumentima.

9


10/174

Druga nit je sama legenda o Kremanskom proroanstvu: da bi se ova nitrasprela, trebalo je ispitati kada se legenda o kremanskom proroanstvupojavila, ko su glavni akteri prie, u kojim izvorima se spominju kremanskiproroci i njihova proroanstva, pratiti prekrajanja njihovog sadraja i dovodi-ti ih u vezu sa politikim prilikama i politikim interesima aktera.

Strpljiva Antonieva analiza pokazuje da su i Kremanska proroanstvakoja opisuju budunost i legenda o Kremanskom proroanstvu koja opisujeprolost - pogreni. Najpre, na iznenaenje onih koji su o Kremanskom pro-roanstvu sudili iz medija, pokazuje se da pravih proroanstava skoro da inema. Velika veina proroanstava, pogotovu onih najpoznatijih, objavlji-vana su kad se dogaaj o kojima navodno govore ve desio. Takva, takozva-na retrodatirana proroanstva, ne samo to nisu prava proroanstva, veizazivaju sumnjiavost prema onome ko takva proroanstva opisuje (kao kad

bih vas ja svakodnevno uveravao da sam prekjue znao ta e se jue dogodi-ti, i kao dokaze nudio opise jueranjice svaki put uveravajui vas da sam teopise, mada ih dajem tek danas, napisao prekjue). Nekolicina proroansta-va koja su bila dovoljno jasna da bi se mogla vezati za neki dogaaj ili peri-od nakon njihovog objavljivanja pokazuju se kao oigledno promaena. Pre-ostaje samo nekoliko predvianja koja su toliko neodreena da se mogu pri-meniti na skoro svaki dogaaj pa je i razmatranje njihove tanosti/pogreno-sti sasvim neinteresantno.

Ovakav fijasko samih proroanstava postaje razumljiviji kad se sagledau svetlu razjanjenja legende o samom proroanstvu. Pokazuje se, naime, dasu Kremanska proroanstva od samog poetka predstavljala skup tvrdnjikoje su pisci koji su o njima pisali konstruisali, naknadno preraivali ili

brisali, usklaujuci ih sa aktuelnim zbivanjima. Pria koju mnogi smatrajuistorijskom istinom razotkriva se kao obmana. ija? Mnogima je verovatnoteko da poveruju u lanost Kremanskog proroanstva zato to odbijaju daprihvate da su asne starine Mitar i Milo Tarabi u stvari prevaranti. I nisu- oni su najmanje odgovorni za fabrikovanje izmiljotina jer su, kako kae

Voja Antoni, Kremanska proroanstva stvarana daleko od Kremana, dugoposle smrti navodnih proroka, u brojnim politikim kuhinjama.

Sumnjam da e veina ljudi prihvatiti rekonstrukciju Kremanskog mitakao skidanje koprene sa oiju i doekati je sa zahvalnou. Verovatnije je dae iznete tvrdnje biti doekane s nevericom, osporavanjima i napadima. Jomanje treba biti prorok da bi se predvidelo koliko su male anse da seautorov zakljuak da je Kremansko proroanstvo jedna velika stogodinjafarsa prihvati u iroj javnosti. Kao to Antoni vie puta naglaava, glavnu

zaslugu za verovanje u Kremansko proroanstvo imaju mediji, a oni teko dae odustati od ove primamljive teme i ne iskoristiti je za budue politike

10


11/174

manipulacije. (Neto pre objavljivanja ove knjige, krajem jula 2002, Politika je objavila lanak sa naslovom "Proroci za sva vremena" i podnaslovomKremanska proroanstva s vremena na vreme obistine se u sadanjosti -,Neto' postoji. ta ce dopreti do vie ljudi i zazvuati ubedljivije: Antonie-va knjiga ili Politikino ponavljanje da neto postoji?)

Oni itaoci koji oekuju da e im Kremansko proroanstvo otvoriti pro-zor ka budunosti, bie grdno razoarani kad vide da takvog prozora u ovojknjizi nema. Ali, knjiga nudi prozor sa prekrasnim pogledom u prolost -posebnu ar knjige ine ekstenzivni citati novinskih lanaka pisanihpoetkom veka, fotografije glavnih aktera, detalji dvorskih intriga i javnihpolemika - sve to svojom ivopisnou vraa itaoca u prolost kao vreme-plovom. Izgleda da je i lepe i vrednije uivati u jasnoj slici onoga to jeste ito je bilo, nego lutati po nejasnim crteima budunosti koja ne postoji.

Dr Dragan Popadi

11


12/174


13/174

RE AUTORA

o obmani, verovanju i o dva ali

Dok sam pripremao rukopis za svoju prethodnu knjigu Da li postojestvari koje ne postoje, esto sam sa prijateljima vodio rasprave o mogunostipostojanja paranormalnih fenomena i natprirodnih moi. tampao sammeuverzije rukopisa i davao ih svakome ko bi izrazio elju da ih proita, a

grubo dovrena poglavlja postavljao sam na Internet i rado prihvatao borbumiljenja u virtuelnom ringu, koja je ponekad bivala prilino otra.

Svaka kritika bila je dobrodola; iznenadio sam se koliko razliitih mi-ljenja ljudi mogu da iskau kad se povede razgovor na temu ezoterije. Kaoto sam oekivao, bilo je mnogo zamerki i neslaganja, pala bi ak i ponekauvreda, ali su stizala i ohrabrivanja da nastavim s tim poslom. Meutim, niodobravanja ni pohvale nisu stizali bez nekog ali.

To famozno ali najee se ticalo kremanskog proroanstva. Veliki

broj mojih sagovornika bio je spreman da prihvati tezu da su savremeni vi-dovnjaci, proroci i beli magovi zapravo manje-vie veti prevaranti, ali da nemoe nita da se kae protiv Tarabievih proroanstava, jer je to naa nacio-nalna svetinja u koju se ne dira.

Poto od svoje najranije mladosti imam nezgodnu osobinu da svakuigraku prvo rasklopim da bih video na kom principu radi, vrsto sam reioda ipak dirnem u svetinju, da nekako rasklopim i taj mit, ne bih li shvationa koji nain je uspeo da opini i obmane tako veliki broj ljudi.

Poeo sam da obilazim razne gradske arhive, propustio sam kroz rukestotine kilograma starih novina i asopisa i dobro se upoznao sa vremenomkoje je za mene do tada bilo nepoznato i tajnovito. Posla je bilo mnogo vienego to sam oekivao, ali nisam zaalio to sam ga se prihvatio jer sam seubrzo naao u zlatnom rudniku. Svaki put kada bih pronaao neki novidetalj, moje oduevljenje bilo je pomeano sa nevericom da niko do sada nijepokuao da prikupi svu tu sjajnu argumentaciju i da je upotrebi za kritikuanalizu stogodinje legende.

A onda se pria ponovila. U raspravama o kremanskom proroanstvu,neki moji sagovornici bili su najpre spremni da prihvate vei deo ponuene

13


14/174

argumentacije, ali... eto, ponovo se pojavilo neizbeno ali. Ovoga puta, pri-medba se odnosila na pitanje da li je u redu da ruim taj stogodinji mit, nakome jednim delom poiva i naa kultura.

ta na to odgovoriti? Naravno da je za svaki narod dobro da ima mito-

ve. To su njegova kolektivna seanja na detinjstvo, neto to mu govori daima korene i svoju autentinu istoriju. Ipak, svaka zrela i odrasla osoba trebadobro da razlikuje istinu od privida, kao to svaki narod mora da zna ta seu njegovoj istoriji zaista dogodilo, ta mu je servirano u cilju prevare a ta jesamo mit koji je nekada davno stvorila neija mata i koji se sada prenosi skolena na koleno.

Kao to e se svako od nas rado seati prie o Crvenkapi i zlom vuku,koja nam je nekada davno pred spavanje raspaljivala matu i postavljala

osnove na kojima emo graditi moralna naela i svoje emocionalno bie, takobi i na narod trebalo da uva seanje na kremanski mit. Ipak, vano je daznamo ta je od svega toga autentina i istinita pria, a ta obmana stvorenaradi ispunjenja nekih drugih ciljeva. U ovoj knjizi izneta je argumentacijakoja bi mogla da nam pomogne u tome.

14


15/174

Uz malu pomo mojih prijatelja

Uvek je lake raditi u drutvu nego sam. Imam tu sreu da me okruujuljudi koji su me od poetka podravali i koji su uvek bili tu kad su mi zatre-

bale strune konsultacije, istorijski podaci, razmena miljenja ili pomo natehnikoj i stilskoj finalizaciji teksta. Ljudi koji zasluuju moju veliku zahval-nost za aktivno uee i nesebinu pomo koju su mi pruali dok sam radiona ovoj knjizi, su:

Profesor dr Duan Ristanovi

Profesor dr Dragan Popadi

Profesor dr Dubravka Stojanovi

Profesor dr Slobodan RemetiProfesor Aleksandar Mandi

Violeta Ivkovi

Stevan Stameni

Slaven Popara

Dragoslav Dobrii

Dejan Balinda

Marijana AnastasijeviNenad Veljkovi

15


16/174

1

PROLOG

- Ene! Pogodi Tarabi!

Ako je verovati tekstu koji je dr Radomir Kazimirovi objavio 1928. go-dine u Malim Novinama, tim reima su Srbi komentarisali svaki vaniji doga-aj iz svoje istorije. ak i danas, veina e posvedoiti da su proroci iz Kre-mana mogli da vide budunost, da su godinama unapred najavljivali ratove,

uspone i padove vladara i da su dobro znali kakva sudbina eka Srbiju. Takose proroke vizije Miloa i Mitra Tarabia navode kao neoborivi dokaz da nasvetu postoje posebno obdareni ljudi koji su u stanju da vide budunost.

Kremansko proroanstvo, mada starije od jednog veka, nae je najpo-znatije proroanstvo. Na neki nain ono postoji kao mit, koji povezuje staro-vremensko praznoverje i moderne koncepte ezoterinog pogleda na svet,koje su uvezli zagovornici savremenog zapadnog pokreta poznatog podnazivomNew age iliNovo doba. Kljuna zasluga za bezrezervno poverenjekoje veina ljudi danas gaji prema kremanskim prorocima pripada medijima,u kojima se rado citiraju proroanstva i porede sa kasnijim dogaajima, iz e-ga redovno proizilazi zakljuak da su Tarabii bili pravi proroci.

Osim novinskih lanaka, skoro bez izuzetka pisanih senzacionalisti-kim jezikom, postoji i nekoliko knjiga ozbiljnijih autora koji su detaljno anal-izirali kremansko proroanstvo. Kada se paljivo proitaju njihovi radovi,neizbeno se namee zakljuak da su svi analitiari uzimali podatke izdnevne tampe ili iz knjiga i prihvatali ih kao injenice u koje ne treba sum-njati. Nekritikom analizom proroanstava navedenih u ovim knjigama su-

gerie se jedini mogu zakljuak - da su Tarabii zaista imali prekognistikemoi i da su se njihova proroanstva uvek bez greke ispunjavala.

17


17/174

Takva analiza ima ozbiljan nedostatak, jer barata sa nesigurnim podaci-ma ne proveravajui njihovu tanost. Zato mi te podatke neemo prihvatatikao gotove injenice, nego emo ih podvrgnuti kritikoj analizi i upotrebitikako bismo utvrdili koja su proroanstva zaista objavljena pre dogaaja nakoje se odnose i sa kojom preciznou su ih najavila. Ovo je jedini nain da

odvojimo prazne senzacionalistike tvrdnje od pouzdanih i proverenih sve-doenja. Osim toga, prostim poreenjem proroanstava izreenih u razliitimperiodima pokuaemo da prepoznamo i oznaimo ona koja su menjana iprekrajana, kako bi se naknadno prilagodila dogaajima na koje se odnose.

Najstariji poznati pisani trag o kremanskim prorocima datira iz 1894.godine, kad jeM. . Milievi u knjizi ivot Srba seljaka [21] posvetio je-dan krai pasus Tarabiima. On je tada samo pomenuo da je U selu Krem-nom, pod arganom, bio nekakav prorok, Lazo Tarabi po imenu koji je po-

nekad proricao i politike dogaaje. Ime proroka ovde je na prvi poglednetano navedeno, to nam sugerie neke zanimljive zakljuke, ali emo setime pozabaviti u kasnijim poglavljima. Naalost, autor ovde nije naveonijedno proroanstvo, pa nam tako nije ostavio nikakav materijal pogodan zaanalizu prorokih sposobnosti Tarabia.

Znatno bolje sree bili smo sa prvim novinskim tekstom o kremanskomproroanstvu [1c], koji je objavljen u dnevnoj tampi 1902. godine, jer u nje-mu ne samo da se citira neto to je proglaeno za proroanstvo, nego se jas-

no pokazuju i motivi za njegovo putanje u promet. Ve u sledeem po-glavlju pozabaviemo se tim napisom, zapravo jednom neobino dugom se-rijom novinskih tekstova, a sada emo samo pomenuti da se svi znaajnijipisani tragovi o kremanskom proroanstvu u tampi javljaju u parovima odpo dve godine, a izmeu tih parova postoje po 12 godina duge pauze: re jeo 1902. i 1903, zatim 1915. i 1916, kao i 1928. i 1929. godini. Sva ova izdanjanovina, sa izuzetkom Nikog glasnika iz 1915. godine, sauvana su do danas(pretpostavka je da je celo to godite lista uniteno tokom bombardovanjaBeograda 1941. godine). Srena okolnost je da na osnovu nekih kasnijih

napisa u tampi moemo da rekonstruiemo najvanije delove tekstova izizgubljenih brojeva.

U analizi kremanskog proroanstva sluiemo se iskljuivo autentinimpisanim tragovima. To su novinski lanci, dostupni u arhivama Narodne bi-blioteke u Beogradu, biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i bi-

bliotekeMatice srpske u Novom Sadu. Isto tako, posluiemo se i knjigamau kojima je pisano o ovom proroanstvu. Svaki podatak ili citat koji preu-zimamo iz ovih tekstova bie obeleen uglastom (u matematikom argonu

srednjom) zagradom, u kojoj je naveden redni broj izvornog novinskoglanka ili knjige, onako kako je navedeno u 14. poglavlju.

18


18/174

Neke novinske tekstove, koji su od posebne vanosti za analizu,prenosimo u celosti na kraju knjige. Podaci i citati preuzeti iz ovih tekstova

bie obeleeni rednim brojem iza koga sledi slovo c, to je oznaka da uknjizi postoji citat. Ako, recimo, iza podatka stoji [3], to znai da je on preuzetiz izvora koji je u spisku literature naveden pod rednim brojem 3, a ako stoji[5c], to je novinski tekst pod rednim brojem 5 i taj tekst je u prilogu na krajuove knjige citiran u celosti.

Ko su bili kremanski proroci

Milo Tarabi (1809-1854) vaio je za glavnog kremanskog proroka. Poprirodi je bio povuen i utljiv, pa su ga u selu smatrali udakom. Bavio sestoarstvom i najvie vremena provodio u planini, uvajui stoku. Nikada se

nije enio, a od blie familije imao je dva brata (Lazara i Milana) i tri sestre.Po nekim svedoenjima bolovao je od padavice (epilepsije) [23]. Umro je nasvoj 45. roendan.

Njegov sinovac MitarTarabi (1829-1899) bio je ko-munikativniji, pa imamo znat-no vie proroanstava za kojase tvrdi da potiu od njega. Umladosti bavio se stoar-stvom, a kasnije i ratarstvom.Oenio se mlad i danas imadosta potomaka. Ponegde utampi mogue je pronai po-datak da su ova dva proroka

bila braa, ali to je posledicaneobavetenosti novinara.

Po navodnom Mitrovom

pripovedanju, njegov stric Mi-lo je tano trideset godina po-sle svoje smrti poeo nou daga poseuje i da mu odaje taj-ne buduih dogaaja. Mitar jekasnije sve te podatke dobije-ne s onog sveta pretoio uproroanstva, zainjena legen-

darnim reima Tako mi jekazato.

19Prolog

Kua u kojoj su iveli Milo i Mitar


19/174

Milo i Mitar bili su nepismeni. Ceo ivotni vek proveli su u zaseokuTarabii, na obroncima u podnoju planine Tare, nekoliko kilometara udalje-nom od centra zlatiborskog mestaKremna (ovaj naziv je mnoina a ne jedni-na, pa se pravilno kae iz Kremana ili u Kremna, a ne iz Kremne ili u Kremnu;ovo pravilo ponegde nee biti potovano u citatima, koji emo navoditi u

njihovom izvornom obliku).

Tarabii su malo mesto, koje ini dvadesetak kua na teko pristupa-nom terenu pored planinskog potoka. Peaki mosti je pored kue u kojoj suroeni Milo i Mitar. Nekada je ceo zaseok bio smeten u dnu jedne strme pa-dine u samom podnoju Tare, ali danas su kue izgraene i sa druge stranepotoka, pa zaseok izgleda kao da je nacrtan na naspramnim stranicama polu-otvorene knjige.

Prota Zaharije Zahari (1834-1918) bio je venani kum i blizak prijateljMilou i Mitru. Sva naa znanja o kremanskom proroanstvu uglavnom sezasnivaju, posredno ili neposredno, na njegovom pripovedanju. Neki skepti-ci su u prvoj polovini 20. veka u novinama iznosili pretpostavku da je kre-manski mit zapravo stvorio prota Zaharije, u elji da pomogne politiku

borbu protiv dinastije Obrenovi. Za ovu tvrdnju dokazi ne postoje, ali njupodrava injenica da je prota Zaharije bio neskriveni pristalica dinastijeKaraorevia.

Godine 1929. Dragan Aleksije u listu Vreme [12c] objavio miljenje da je scenario cele prie sainio prota Milan uri, prvak Radikalne strankeuikog kraja, kao osvetu Obrenoviima to je tokom njihove vladavine bioiz politikih razloga rainjen svetenikog ina i osuen na teku robiju uokovima [30c]. Po toj verziji, prota uri je sugerisao proti Zahariju lansira-nje kremanskog mita, ime je u politikoj borbi protiv Obrenovia bilo isko-rieno verovanje naroda u proroanstva. Osnov za ovu tvrdnju verovatno jetaj to je prota uri bio jedan od najaktivnijih i najratobornijih srpskihposlanika, tipian populista i narodni tribun, a u isto vreme i blizak prijatelj

proti Zahariju, za koga je bio vezan starim kumovskim vezama. Dananjiistoriari smatraju da je prota uri tada bio zaduen da u skuptini izgovaraono to se Nikola Pai uvao da kae, kada bi eleo da vidi reakciju poslani-ka i naroda.

Pera Todorovi (1852-1907) je bio publicista i prozni pisac. kolovao seu Beogradu, Peti i Cirihu. Bio je meu osnivaima Radikalne partije i glavniorganizator akcije Crveni barjak u Kragujevcu. Ureivao je listove Rad,Radikal, Male novine, Ogledalo, Straa i Samouprava. Poznati sunjegovi romani: Silazak sa prestola i Smrt Karaoreva, kao i dnevnik odogaajima iz srpsko-turskog rata Dnevnik jednog dobrovoljca.

20


20/174

edomilj Mijatovi (1842-1932) je bio poznati dravnik, istoriar i knji-evnik. Radio je kao naelnik Ministarstva finansija od 1869, a kao ministarfinansija od 1873. godine. Ministar inostranih dela postao je sedam godinakasnije. Bio je poslanik Srbije u Londonu i Carigradu. Kao ministar uestvo-vao je 1881. u pregovorima o sklapanju tajne konvencije sa Austrougarskom.

Objavio je veliki broj strunih i knjievnih radova, uglavnom iz srpskesrednjovekovne istorije. Bavio se prevoenjem i bio najistaknutiji srpski pre-vodilac s engleskog jezika. U Londonu je 1917. godine objavio knjigu The

Memoirs of a Balkan Diplomatist.

Klasifikacija proroanstava

Danas postoji veliki broj proroanstava koja se pripisuju Milou i Mitru

Tarabiu. Ovaj broj je tokom 20. veka neprestano rastao, pa se ak i danas,preko sto godina od Mitrove smrti, javljaju novi autori sa svojim svedoenji-ma. Analizom ovih proroanstava dolazimo do zakljuka da svako od njihmoemo da smestimo u jednu od sledee tri grupe:

1. Proroanstva koja su izreena tek posle dogaaja na koji se odnose (re-trodatirana proroanstva).

Ovo je najbrojnija grupa. ine je proroanstva za koja se tvrdi da su ih

proroci izrekli pre dogaaja, mada o tome nema ni pomena u pisanim trago-vima toga vremena. Tek posle dogaaja, pojavljuje se sijaset tvrdnji hroniarada su ti dogaaji bili proreeni, za ta se ponekad podnose i falsifikovani ilimanje-vie veto konstruisani dokazi.

Da li usmena svedoenja moemo da prihvatimo kao verodostojna? Na-ravno, mogue je da je svedok govorio istinu, ali je isto tako mogue i da jetu svoju istinu prilagodio ciljevima koje esto nije teko prozreti. Svedok,takoe, ponekad prenosi tue rei kao svoje (a na duem putu od usta do

usta vea je opasnost da se informacija svesno ili nesvesno izmeni), pa moeak i sebe da uveri da je zaista uo neto to bi moda samo eleo da uje.Mogue je, takoe, da je on samo malo doterao rei proroka, ime je proro-anstvu naknadno omoguio da se ispuni.

Poetkom dvadesetog veka, recimo, esto je pominjano proroanstvokoje je govorilo da e na Zemlji biti tama koja e tri dana i tri noi trajati.Zanimljivo proroanstvo, ali neostvareno; zato su analitiari posle zavretkaPrvog svetskog rata malo preuredili ove rei, pa izjavili da su Tarabiiprorekli da e Srbija tri leta biti u mraku. I eto ostvarenog proroanstvao izbeglitvu srpske vojske, koje je zaista trajalo tri godine, od 1915. do 1918.

21Prolog


21/174

ak i danas, u skoro svakom srpskom selu postoji po neki prorok zakoga e metani posvedoiti da je ispravno prorekao ovo ili ono. Ipak, oveprie pre svega su podrane eljom naroda da u njih veruje i veina njih ne

bi opstala ako bi se pojavio neko ko bi u razgovoru insistirao na detaljima itime razotkrio pravi tok proroanstva.

Mnogo puta je vlast ili opozicija u Srbiji koristila kremansko proroan-stvo u svrhu politike agitacije. Da bi sugerisani razvoj buduih dogaaja biouverljiviji, bilo je poeljno najpre stvoriti kod naroda uverenje da ima poslasa pravim, a ne sa lanim prorocima. Zbog toga su neprestano izmiljana iproroanstva kojima su proreeni dogaaji iz prolosti, iz kojih proizilazida su bila nepogreivo ispunjena. Tako je najvaniji zadatak retrodatiranihproroanstava zapravo bio da daju legitimitet nekim novim proroanstvima.Forma je uvek ista: tvrdi se da su Tarabii nepogreivo prorekli sve dogaaje

iz prolosti (ija se lista pri tom navodi), pa zato treba verovati i u novo pro-roanstvo, kojim se najavljuje odlazak, dolazak ili ostanak tog-i-tog vladara.I poto je to sudbina (od koje se ne moe pobei), hajde da svi prihvatimonovu realnost.

Sva retrodatirana proroanstva uglavnom su izreena uz mnogo uver-ljivih detalja, vrlo jasnim i preciznim jezikom, bez nedoreenosti i dvosmi-slica. I praktino sva su nepogreivo ispunjena. Ovo je lako proveriti:uzmite za primer bilo koje proroanstvo koje je precizno navedeno, datirano

(najavljeno vreme njegovog oekivanog ostvarenja) i koje je u potpunostiispunjeno. Onda potraite podatak kada se ono prvi put pominje u tampi iliknjigama (dakle, ne kada ga je prorok navodno izrekao, nego od kada jenajraniji pisani trag u kome se to tvrdi) i videete da je to biloposle njegovogispunjenja.

U kremanskom proroanstvu ima mnogo primera za ovu grupu. To suuglavnom proroanstva koja se odnose na Prvi i Drugi svetski rat, tehnikepronalaske, sudbinu dravnika i tako dalje. Proroanstvo o gradnji kreman-

ske crkve, kao to emo kasnije videti, ak je tri puta naknadno iz osnova me-njano i tako prilagoavano stvarnom toku njene gradnje.

2. Proroanstva koja su neodreena i nedefinisana, a univerzalno su pri-menljiva na skoro svaki dogaaj (doker-proroanstva).

Ovu grupu ine proroanstva koja su veoma zanimljiva, jer esto razot-krivaju strahove i nadanja cele jedne nacije. Posebno je interesantno to tomnoge navodne proroke vizije iz ove grupe, mada se danas pripisuju Tara-

biima, zapravo uopte nisu njihove, jer ih je narod u prolosti pripisivaodrugim, tada aktuelnim prorocima. Ova selidba konteksta nedefinisanih

22


22/174

proroanstava sasvim je logina, jer se ona uvek (ili bar periodino) ostvaru-ju, pa je teta ne iskoristiti ih posle svakog njihovog ispunjenja.

Proroanstva iz ove grupe su kao mrlje od mastila, koje mogu da pred-stavljaju bilo ta. Osoba kojoj se serviraju, moe u njima da vidi sve to joj se

sugerie. Ova greka ljudske percepcije, kad se nedefinisana i nedoreenastvar opaa kao neto konkretno i odreeno, naziva se pareidolija. Da biiluzija odreenosti bila potpuna, doker-proroanstva navode se uglavnomtako to se najpre kae ta se tano njima prorie, pa se tek onda saoptavaprorokova izvorna poruka, jer e italac tako uvek dodeliti proroanstvu su-gerisani kontekst. Ova proroanstva po pravilu nisu falsifikati i uvek suizreena pre dogaaja, ali je trik u tome to se u njima nita odreeno nekae, a kontekst, kojim se stvara privid preciznosti i odreenosti, dodaje setek posle dogaaja. Kad, recimo, itamo Nostradamusova proroanstva, koja

su bez izuzetka pisana nedefinisanim i teko razumljivim jezikom, teko daemo u njegovim katrenama videti bilo ta - osim, naravno, ako nam pripo-veda pre toga ponudi ideju ta bi trebalo da vidimo.

U kremanskom proroanstvu, recimo, pominje se i pria kojom se najav-ljuje da e doi tako teko vreme, u kome e ivi, prolazei pored groblja, zavide-ti mrtvima, a da e kasnije nastati tako miran i srean ivot, da e isti ti ljudi

govoriti Ustanite, mrtvi, da vidite kako se sada ivi! Naravno da se u istori-ji svakog naroda smenjuju sreni i nesreni periodi, pa se svaka pojedinana

promena lako moe okarakterisati kao ispunjenje tog proroanstva. U istojgrupi sa doker-proroanstavima je i proricanje sukoba na teritorijama samultietnikim stanovnitvom (kao to je Bosna i Hercegovina), unutar kojih

je ve bilo dosta netrpeljivosti i verske netolerancije.

Za doker-proroanstva moemo da kaemo da bi najvee udo biloako se neko od njih ne bi ispunilo.

3. Proroanstva koja se odnose na budunost, a za koja nije ni okvirno nave-

deno kada e se dogoditi (nedatirana proroanstva).Izvestan broj kremanskih prorokih vizija odnosi se na dogaaje koji do

sada nisu ispunjeni, ali niim nije nagoveteno kada treba oekivati njihovoispunjenje. Pomenuemo ponovo Nostradamusa, jer je vetina izricanja ne-datiranih proroanstava njemu bila dobro poznata. On je, od oko hiljaduizreenih proroanstava, samo za jedno naveo godinu u kojoj treba oekivatinjegovo ispunjenje. Imali smo sreu da budemo svedoci neispunjenja togproroanstva, jer je njime najavljeno da e se neto strano desiti u sedmommesecu 1999. godine. Sluaj je hteo da to bude jedan od retkih meseci tokomovog burnog perioda, u kome se ba nita znaajno nije dogodilo.

23Prolog


23/174

Ako u proroanstvu nije bar okvirno odreen period u kome se oekujenjegovo ispunjenje, onda to i nije proroanstvo. O ovome e biti vie rei upoglavlju Verovati ili ne, kada budemo govorili o problemu oborivosti tvrd-nje. Sada emo samo rei da, ukoliko neko sebe smatra prorokom, mora daformulie svoja proroanstva tako da postoji realna mogunost da se ona is-

pune, ali isto tako i da se ne ispune, jer u suprotnom to ne bi bilo proroan-stvo nego neoboriva tvrdnja.

Proroanstvo koje nije vremenski precizirano ne moe da se ne ispu-ni, jer je uvek mogue tvrditi da e se kad-tad ispuniti! Ako neko, recimo,kae da e se Sunce ugasiti, to onda nije proroanstvo nego nauna injenica;ali ako tvrdi da e se to sutra dogoditi, onda ipak jeste proroanstvo. Tanoili pogreno - videemo sutra.

24


24/174

25Kako je poelo

2KAKO JE POELO

Ako je verovati najstarijem novinskom tekstu o kremanskom proroan-stvu, koji je objavljen 1902. godine, stvaranje mita zapoelo je 1888. godinekada je kraljMilan Obrenovi hteo da se razvede od kraljiceNatalije. Kralje-vi kao kraljevi - imali su svaku stvar koju su eleli, osim jedne: prava na pri-vatan ivot. Interesi zemlje kojom su vladali oduvek su bili iznad njihovihlinih interesa, pa su savetnici uveravali kralja Milana da nikako ne bi smeo

da se razvede, jer to ne bi bilo dobro za Srbiju. Kralj se dovijao kako je umeo,a najbolje to je uspeo da smisli bila je pria da su njegov razvod proroci na-

javili jo pre dvadeset godina. To je, zasigurno, sudbina, a od sudbine jo nikonije pobegao. Dakle, ili razvod ili propast...

Ma koliko nama ova pria zvualanaivno, izgleda da je ona odigrala va-nu ulogu, jer je kralj Milan ipak spro-veo svoju elju do kraja. Kasnije je e-

domilj Mijatovi, poslanik KraljevineSrbije na dvoru u Londonu, svedoioda se kralj istim trikom (i sa istim uspe-hom) posluio kad je hteo da seodrekne prestola. Teko je danas reikoliko istine ima u ovim priama, ali netreba sumnjati da im je narod verovao,pa sa velikom verovatnoom moemoda pretpostavimo da se u njima nalazi

koren kremanskog mita, bar u onomobliku u kome ga danas poznajemo.


25/174

26

Evo tog prvog novinskog teksta o kremanskom proroanstvu, madatreba odmah rei da se u njemu jo uvek ne pominju ni Kremna ni Tarabii;njih e tek kasniji razvoj dogaaja dovesti u vezu sa priom koja sledi. Ovajlanak pojavio se 30. aprila 1902. godine u dnevnom listuMale Novine (iji jedirektor i vlasnik bio popularni publicista Pera Todorovi), a govori o jed-

nom ministarskom sastanku. Tekst iji deo navodimo izazvao je ogromno in-teresovanje kod italaca.

JEDNO PROROANSTVO

Bilo je to u leto 1888. god, a u doba kada je kobna domaa za-vada izmeu kraljevskih supruga bila u najveem jeku. Tuba zarazvod braka ve je bila podignuta, a mesto g. S. Grujia na vladubejae doao g. Nikola Hristi s g. edom Mijatoviem i ostalimministrima iz toga kabineta, za koje se javno govorilo da mu je

glavna zadaa da razvena kralja i kraljicu.

Jedne veeri u velikoj dvorani u ministarstvu spoljnih poslovabejahu iskupljena sva gospoda g. ministri, samo se jo oekivalona g. . Mijatovia, pa da se otpone ministarska sednica. ekalisu vrlo dugo, ali g. Mijatovi ne doe. A meutim bez njega se ni-

je mogla drati sednica, jer je ba on imao da donese od Nj. Vel.

Kralja Milana vana saoptenja, zbog kojih je upravo i trebalodrati ovu ministarsku sednicu. Bilo je ve prolo 9 asova uvee,kada se g. Mijatovi jedva jednom vrati. No kako je bilo ve dos-ta pozno, to se dogovore da sednicu ostave za sutra ujutru, a sadada im g. Mijatovi podnese izvetaj o svome dugom razgovoru s

Nj. Vel. Kraljem.

G. Mijatovi uze izlagati i kazivati redom ta je sve od kraljauo, pa na jedared zastade i okrete se g. ministru predsedniku.

- Ama, molim vas, ta to znai, to mi je Njegovo VelianstvoKralj kad sam ga odvraao od parnienja i razvoda braka u 2-3maha uzviknuo: To se mora svriti!... Tako je sueno!... Tako je

jo pre 20 godina proreeno!... To je sudbina!... Jes, tako mi je u 2-3 maha uzviknuo kralj Milan, a kad ga najzad upitah ta to trebada znai da je to proreeno jo pre 20 godina, i ko je to prorekao -kralj mi onda ree: Pitajte vaega gospodina ministra predsedni-ka, on e vam to objasniti. Zbilja, znate li vi to o tome, gosp.

predsednie? [1c]


26/174

27Kako je poelo

Ali gospodin ministar pred-sednik Nikola Hristi nee tako la-ko otvoriti svoje srce itaocima. Sveto e on, po tvrdnjama ede Mija-tovia i Pere Todorovia uiniti, bie

da se pozove na fasciklu Arhiveministarstva unutranjih poslova iz1868. godine, u kojoj se navodno na-laze dokumenta o dvadeset godinastarom proroanstvu. Ova fascikla,kao lajtmotiv, kasnije e se bezprestanka provlaiti kroz sve prieo kremanskom proroanstvu, pa e

svi autori tvrditi da u njeno postojanje nikako ne treba sumnjati.Uprkos tome, nikada se nee poja-viti nijedan opipljivi dokaz koji bigovorio u prilog tome da ona zaistapostoji:

No mesto da im pria stvar sam, on naredi da mu iz Arhive min.

unutranjih poslova donesu fascikulu od 1868. godine.Tu u toj fascikuli nali su itav niz dokumenata u kojima je

zabeleeno mnogo vanih i interesnih stvari o jednom udnom proroanstvu, koje je proreklo stranu topidersku katastrofu imnoge druge sudbonosne dogaaje koji su se docnije razvijali uSrbiji.

To udno proroanstvo prostire se na itav jedan vek i obuhva-ta ne samo prolost i sadanjost, ve ide daleko i u budunost.

Sve to pak dalo je povoda jednom naem dravniku iknjievniku, te je o tome napisao krasan istorijski roman, kojiemo kroz koji dan poeti da donosimo u naem podlistku!... [1c]

Znajui da je intriga savreno uspela i da upravo takvo interesovanjeprodaje list, Pera Todorovi e jo dugo razvlaiti priu, iz broja u broj. ita-oci e se svaki put iznova ponadati da e ve sutradan videti to famozno

proroanstvo iz fascikule... i to e, dan za danom, trajati jo tano 300 na-stavaka.

Kralj Milan sa Natalijom i Aleksandrom


27/174

28

Tirada u 300 inova

Ali, da krenemo redom. Devetdana posle ovog uvoda, u istim novi-nama zapoeto je objavljivanje felj-tona u etiri nastavka iz pera e-domilja Mijatovia. itaocima je naj-pre obeano da e dobiti poverljive in-formacije o starom proroanstvu i todirektno iz fascikle uzete iz arhive Mi-nistarstva unutranjih poslova. Onisu, ipak, imali razloga da budu razo-arani ovim napisima, jer obeanje

nije ispunjeno. Jedna od retkih zanimljivih in-

formacija bila je zapravo demanti na-vodne izjave kralja Milana da se uproroanstvu govori o njegovom razvodu, jer se sada, odjednom, tvrdi da jeu njemu zapravo bilo rei o abdikaciji. Osim samog predmeta proroanstva,svi detalji prie ostali su isti: edomilj Mijatovi tvrdi da su kralja Milanasavetnici uveravali da zbog viih interesa ne sme da napusti presto, ali sekralj na isti nain zaklonio iza navodnog proroanstva.

U daljoj genezi mita, dilema ili - ili (naputanje ene - naputanje pre-stola) reie se ve 1916. godine, jer e Ilija ukanovi u listu Velika Srbija,tampanom u Solunu za izbegliku srpsku vojsku, tvrditi da su Tarabiiprorekli i jedan i drugi dogaaj - da e, doslovno, vladar enu oterati, pa za-tim svoju zemlju ostaviti [9c]. Ovu tvrdnju kasnije e od rei do rei pona-vljati najpre dr Radovan Kazimirovi pa onda i svi ostali autori, jer nijedanod njih nee svoje napore usmeriti ka tome da utvrdi istinu i da je odvoji odmita, nego e se po svaku cenu truditi da od svega to im doe do ruku

naprave to guu orbu.

Evo izvoda iz prvog nastavka feljtona, u kome edomilj Mijatovi po-kuava da izmeni prvobitnu tvrdnju, samo devet dana staru:

Nije to bilo onom prilikom kad nam je kralj Milan saoptiosvoju odluku da trai razvod braka s kraljicom Natalijom, kakovi velite u 117. br. M. Novina, nego 19-og Februara 1889, kad nas

je pozvao da nam saopti da se reio da kroz tri dana abdicira...

Nikola Hristi


28/174

29Kako je poelo

Naravno da smo bili preneraeni kad nam je pomenutog danauvee kralj pozvavi ceo kabinet k sebi u dvor, kazao da je se re-io da 22-ga abdicira. Svi smo se trudili da mu fatalnost te odlu-ke ivo predstavimo, i da ga od nje odvratimo. Proveli smo u tak-

vim naporima skoro dva sata. Pred kraj te nesrene nae audijen-cije kralj Milan, razdraen i s dosta gorine, ree: Ja se, Gospodo,vama drugima ne udim, vi svi verujete da vam je dunost da meod moga nameravanog koraka odvraate, i da su vai argumentitakvi da me mogu ubediti. Ali se udim ovome edi Mijatoviu,koji zna vrlo dobro da to mora tako da bude, i da to nikakva re-zonovanja i argumentovanja oveanska ne mogu da spree!

Kad smo iz dvora izlazili, predsednik kabineta, gospodin Niko-

la Hristi pozove nas da idemo svi onako skupa k njemu u njego-vu kancelariju u Ministarstvu Unutranjih Dela. Tamo me jeodmah pitao: ta znai ono to kralj ree da ja vrlo dobro znam dato mora tako da bude?! Ja sam onda njemu i svojim drugovima ukabinetu ispriao ovo to u sad vama i vaim itaocima da is-

priam: [2c]

Izgleda kao da je sa ovakvim krajem pria ostala da visi u vazduhu,ali je upravo tim reima zavren njen prvi nastavak. To je uobiajeni trik ko-

jim se novinari i scenaristi i danas slue kada ele da vetaki odre panjupublike i da stvore sapunsku seriju. ta je, dakle, mogla da krije zagonetnareenica u kojoj kralj kae da eda Mijatovi zna vrlo dobro da mora tako dabude?

Pre nego to nam to saopti, eda Mijatovi e nas jo neko vreme dra-ti u neizvesnosti. Vratie se najpre u 1875. godinu da bi nam pripovedao otome kako je pomogao da glas o kremanskom proroku stigne do kralja Mila-

na Obrenovia:

Kad je god. 1875. ia Danilov kabinet raspustio narodnu skup-tinu, odmah po proitanom ukazu o tome iz gomile iznenaenihi uzbuenih poslanika pristupi k meni jedan uiki poslanik.

Vidi li ti kako se sve zbiva to je onaj prorekao?! ree mi.Koji je to onaj? zapitah.

Zar ti ne zna za proricanja seljaka Mateje iz Kremne?


29/174

30

Kad mu rekoh da ne znam, on me pitae da li knez za njih zna.Jer ako ne zna on treba da o njima sazna! Dogovorismo se da jajo to vee vidim kneza, pa da ga zamolim da primi u privatnuaudijenciju moga prijatelja, ako mu ve dotle nije to poznato bi-lo o proricanjima onoga seljaka iz Kremne.

Odmah posle dugotrajne audijencije uikoga poslanika knezje primio mene. Bio je oevidno uzbuen onim to je od moga pri-jatelja uo. [2c]

Posle opirnog uvoda, autor je konano otkrio ta je to to je kralj Milanrekao da eda Mijatovi zna vrlo dobro da mora tako da bude? Bilo je to, na-

ravno, proroanstvo koje je kralj iskoristio kao alibi za abdikaciju:

Kad sam u jesen 1888-me proveo sedam ili osam dana poredkralja Milana u Glajhenbergu, odvraajui ga po uputstvima G-dina Nikole Hristia i od same pomisli da presto ostavlja, kraljme je jednoga dana podsetio na proroanstvo kremansko. Mnogose to-ta od onoga to smo 1875-te uli od toga doba ovamo is-

punilo, ispunie se bez sumnje i ova taka o mom abdiciranju. tau, tako mi je u knjizi sudbine zapisano! (...)

Eto, ia Nikola i vi svi u njegovom kabinetu moji ste verni iodani prijatelji, ali ba vae dranje u pitanju moga razvoda bra-ka, koje dranje vi smatrate da je u interesu dinastije, mene gurasilom u abdikaciju! ta je to nego jasno vidljiv prst sudbine? [2c]

Ovo kraljevsko objanjenje veoma je atraktivno, ali je za nas jo zna-

ajnije to to je u ovom tekstu po prvi put pomenut izvesniMateja iz Krema-na. Dugo posle toga lomie se koplja oko toga da li je taj Mateja zapravo bioMitar Tarabi ili nije, ali o tome emo kasnije vie govoriti. Za sada je vanoda obratimo panju na jednu prostu osobinu, koja manje-vie prati sva pro-roanstva, pa i kremansko:pominju se anegdotski dogaaji koji su, dok se o nji-ma govori, ve daleka prolost, a za tvrdnju da su oni ranije proreeni ne nudise nikakav dokaz. Moda bi se nekome moglo uiniti da dokaz sadri zagonet-na fascikula iz 1868. godine, ali nita od kasnijeg razvoja dogaaja nee go-voriti u prilog tome da ona zaista postoji. Naprotiv, 1928. godine pojavie seak i zvanina potvrda dravnih organa da ta fascikla nikada nije postojala


30/174

31Kako je poelo

[10], meutim, pronalazie se uveknovi naini da se ona na ovaj ili onajnain proglasi za neosporni dokaz.

U istom tekstu navedeno je i jed-

no od retkih proroanstava za koje semoe pretpostaviti da je izreeno predogaaja na koji se odnosi. Ono go-vori o tome kako e u Srbiji nastupititako teka i vremena, da e ivi ljudiprolazei pored groblja govoriti:Blago vama, koji ste pomrli, to ne i-vite! ali e posle velikih nesrea na-stupiti opet vreme, u kome e ivi,

prolazei grobove svojih milih, govo-riti: Ej, da ste sad ivi pa da vidite ta

je srean ivot!.

Treba, ipak, znati da je tada to bila uobiajena stilska figura u srp-skom govoru. Ljuba Stojanovi je uStarim srpskim rodoslovima i letopi-

sima (zapis broj 6019) citirao starca Isaiju, koji je, piui o pogibiji na Marici,

rekao Togda va istinu ublaahu ivi prede umreih [23]. Osim toga, buduida je to bilo veoma nemirno vreme sa puno obrta, ovo proroanstvo moglobi da se primeni na praktino svaki rat, kakvih je u Srbiji bilo mnogo i pre iposle ovog svedoenja.

Ve od treeg nastavka [2c] uMalim novinama poinje razvodnjavanjeprie, jer se umesto poverljivih podataka nude bezvredne anegdote. Po sve-mu sudei, prava pria se ovde zavrava uz diskretno obrazloenje da daljipodaci ne smeju da se iznose. eda Mijatovi e nam nairoko pripovedati

anegdotu iz druge ruke o tome kako je jedna stara Ciganka ispravno pro-rekla da e Natalija postati kraljica, kao i to da e u 29. ili 30. godini izgubitikrunu.

U etvrtom delu govori se o nepogreivom ispunjenju anegdote iz pret-hodnog nastavka. Dogaaj je isprian 14 godina posle ispunjenja navodnogproroanstva, ali se pripoveda njome ipak posluio kako bi potvrdio da jezaista predskazano po neto to se posle i u istini tako desilo [2c]. Nema sum-nje da ni ova pria nije ispriana sluajno, jer je trebalo kod italaca uvrstitiuverenje da vidoviti ljudi zaista postoje, kako bi spremno prihvatio da kraljnije abdicirao svojom voljom, nego zato to mu je to bila sudbina.

edomilj Mijatovi


31/174

32

U oi pada i insistiranje ede Mijatovia na tome da mu poverujemo dacela pria o proroanstvu, zapravo, nije imala za cilj da nam odvrati panjuod sutinskog pitanja, a to je razvod braka kralja Milana:

Molim da mi se veruje, da ovim prianjem ja ni najmanje neidem na to, da smanjim, ma u emu bilo, moju i mojih drugova od-

govornost za nae dranje u pitanju razvoda braka. Moja je na-mera u prvoj liniji da ispravim to je netano bilo u onome saop-tenju o Proroanstvu, a uzgred da dadem jedan autentian pri-log za prouavanje velikoga pitanja: ima li sudbine, i ima li mo-

gunosti da se unapred kae ta je nekome sueno! [2c]

Zato se eda Mijatovi ponovo vraa na pitanje razvoda kraljevogbraka? Kao da je zaboravio ono to nas je samo tri dana ranije uveravao, daproroanstvo nije naveo u tom, ve u kontekstu kraljeve abdikacije.

Otvaranje zlatnog rudnika

Tako je prvi feljton zavren. Autorima, Peri Todoroviu i edi Mijatovi-u, svakako se uinilo da bi ova tema mogla da postane zlatan rudnik, pa su

ve sedam dana kasnije, 5. juna 1902, uMalim novinama zapoeli novi feljtonna istu temu. Bila je to neka vrsta ro-mana u nastavcima, pod naslovomJedno proroanstvo [3]. Ipak, u tomfeljtonu, koji je trajao sve do 9. januarasledee godine, govorilo se samo o do-gaajima iz 1858. godine. Mogli ste,recimo, da itate o Persidi, eni kraljaAleksandra Karaorevia, O Miti

Ljotiu - Smederevcu, o Iliji Garaani-nu i o mnogobrojnim drugim dvor-skim linostima. Tu je i opiran opisdogaaja koji su prethodili Svetoan-drejskoj skuptini (kojom je 30. no-vembra 1858. godine Milo Obrenovivraen na vlast), kao i detaljan opistraeva koji su pratili politiki ivotposle smene vlasti. Ali, itaoci suponovo imali razloga da budu neza-


32/174

33Kako je poelo

dovoljni, jer u 203 nastavka feljtona koji je, ponavljamo, nosio naziv Jednoproroanstvo, nije bilo ni pomena o bilo kakvom proroanstvu! Zato je nakraju poslednjeg nastavka (9. januara 1903), objavljeno sledee obavetenje:

Jedno proroanstvo (kraj prve knjige)Roman Jedno proroanstvo sastoji se iz dve knjige. Prva

knjiga obuhvata radnju oko progonstva kneza Aleksandra Kara-orevia, i to je ovde danas zavreno. Druga knjiga obuhvata

povratak dinastije Obrenovia na srpski presto i ti opisi imaju teksada da nastanu. U ovom drugom odeljku dolazi i to znaajno

proroanstvo, koje se tada desilo i po kome je celo delo i dobiloime Jedno proroanstvo.

Sad e biti dva-tri dana odmora, pa 12. januara poinje izlazi-ti druga knjiga, drugi deo romana Jedno proroanstvo. Ovo jav-ljamo radi znanja naih tovanih italaca. [3c]

Nema sumnje da su Male novine ovim naele prilino nezgodnu po-litiku temu, jer se neto ponovo ispreilo daljem nastavku serije. Druga knji-ga (odnosno, trei feljton) nije poela 12. januara, kako je obeano, a umesto

nje ubaena je serija pripovedaka pod naslovom Devojake gatke. Sreom,to se brzo zavrilo pa su itaoci ve 19. januara ponovo prionuli na praenjepolitikih traeva pod naslovom Jedno proroanstvo, u nadi da e konanoosvanuti i to to je odavno najavljeno. Ovoga puta nedvosmisleno je datagarancija da konano dolazi i to znaajno proroanstvo [3c], ali je veta no-vinarska ruka vodila i dalje isti feljton, sa dogaajima iz iste 1858. i prvih da-na 1859. godine (zakljuno sa povratkom kneza Mihaila Obrenovia, sinastarog knjaza u Srbiju). Tek 6. maja, posle jo itava 93 nastavka, zavren je itrei feljton.

Da li se u toj seriji napisa konano pojavilo i obeano proroanstvo? Na-ravno da nije. Istini za volju, u poslednjem objavljenom nastavku (6. maja)pominje se i proroanstvo. Ali samopominje, jer umesto da se konano nave-de kako proroanstvo glasi, ili bar da se naznai o emu ono govori, dato jeobeanje da e se o tome pisati u sledeem, etvrtom feljtonu, za koji je najav-ljeno da e poeti 1. juna. Dakle jo jedno, ko zna koje po redu, odlaganje.

Postoji, ipak, jedan detalj koji govori u prilog tome da je ovaj prekid sti-gao neoekivano, verovatno zbog intervencije sa dvora. Naime, strogaizdavaka konvencija toga vremena, od koje se nikako nije odstupalo, nala-gala je da se svaki nastavak serije tekstova zavrava primedbom Nastavie


33/174

34

se, osim pretposlednjeg iza koga je trebalo da pie Svrie se i poslednjegiza kojeg stoji Kraj ili Svretak. Ali, ispod pretposlednjeg nastavka (od 5.maja) ipak nije stajalo Svrie se nego Nastavie se, to je moglo da zna-i samo da urednik tada nije nameravao da prekine feljton.

Evo dela poslednjeg poglavlja romana u nastavcima Jedno proroan-stvo, koji je 6. maja 1903. godine objavljen uMalim novinama, pod naslovomNajbolja prijateljica. Ovaj deo je znaajan po tome to se u njemu prvi putpominje prezime Tarabi. Knez Milo je knezu Mihailu najpre predstavio

baba Joku, proroicu, kao najbolju prijateljicu kue, a knez Mihailo je pri-tom nainio sledeu beleku:

Babo je i ranije verovao u sudbinu i drao da bajanja, maije i

vraanja imaju neku silu. To je u naem narodu dosta raireno.Ali, to je stariji, kod Baba je bivalo sve vee ovo sujeverje. Takoon sada veruje da su njegovom povratku u oteestvo mnogo po-mogle i razne vradbine, koje su injene u Vlakoj. Jutros je Baboiao naroito u Topider, s jednim svetenikom, i tu su oslobodiliiz zida jednu osvetenu naforu, koju je Babo sakrio i zazidao u

jednom ekmedetu, jo 1839. godine, kad je odlazio iz Srbije sazavetom da je oslobodi ove tamnice kad se opet u Srbiju vrati. Ion veruje da je ova nafora mnogo pomogla njegovom povratku. Jane mogu da verujem u te stvari. Ali mora se priznati, da biva itakvih sluajeva, koji se ne mogu protolkovati obinim redovnim

putem. Ima jo mnogo tajni i nepoznatih stvari u svetu. Evo, iovaj sluaj, za koji je jutros priala ova stara, rudnika baba Jo-ka. Kad prou ovi silni dolasci i navala sveta, te imadem vie vre-mena, ba u pozvati toga oveka Miloa Tarabia, da ga vidim,da ujem kazivanje iz njegovih usta i da se ja s njim razgovorim.Zato sam i zapisao ovaj sluaj i baba-Jokino kazivanje da ga ne

zaboravim. [4c]

Koje godine je knez Mihailo nainio ovu zabeleku o razgovoru sa svo-jim ocem? Svakako ne pre 1839, jer je napisao da je jednu osvetenu naforuBabo sakrio i zazidao jo 1839. godine, kad je odlazio iz Srbije. Ali ni pre 1859,

jer se tek tada knez Mihailo vratio u Srbiju.

Zato je to vano? Pa, uz malo matematike cela pria lako moe da sedovede u pitanje, jer teko je poverovati da je baba Joka tako podrobno oba-vestila kneza o proroanstvima Miloa Tarabia, a da je preutala da je on ve


34/174

35Kako je poelo

pet godina mrtav! I nesamo to, jer Milo Tara-

bi je, ako je verovatisvim kasnijim pripove-daima, ak 25 godina

unapred prorekao dae umreti tano 1854!ak i ako pretpostavi-mo da baba Joka petgodina nije ula da jeMilo Tarabi umro,zar je mogue da ona,tako dobro informisana

o ovom proroku, nijeznala za njegovo proro-anstvo o godini sop-stvene smrti? Osim, na-

ravno, ako se i ono nije pojavilo nekoliko decenija nakon svog ispunjenja...

Posle neverovatnih 300 nastavaka serije Jedno proroanstvo, strpljenjeitalaca je definitivno istroeno. To je bilo jasno i autorima serije, pa su po-slednji nastavak zavrili jo jednim, ko zna kojim po redu, obeanjem:

ta je, pak, ispriala baba Joka, i kakav je to bio zagonetan ivaan sluaj, o kome se ovde nagoveuje, to emo videti u treemi poslednjem odeljku ove nae knjige.

Naim tovanim itaocima. U izlaganju ove nae povesti dolismo do take gde nastaje opis onoga proroanstva, po kome je inazvano ovo delo imenom Jedno proroanstvo.

No ovo prianje nee biti produeno u iduem broju, ve se odla-e za prvi juni o. g. [4c]

Objavljivanje treeg dela romana Jedno proroanstvo u poetku serijenije bilo planirano, jer je 9. januara 1903. (po zavretku prve knjige) reeno dapostoje samo dva dela. Sada je obean i trei deo, ali je sticaj okolnosti hteoda on nikada ne ugleda svetlost dana, jer je u noi izmeu 28. i 29. maja, sa-mo tri dana pre obeanog nastavka, kraljevski par Aleksandar Obrenovi -

Draga Main ubijen u atentatu.

Kod vraare (1938)


35/174

36

3CRNO PROROANSTVO

Pera Todorovi i eda Mijatovi zapoeli su priu o kremanskom pro-roanstvu, zatim su je razvukli do beskraja i konano je doveli u orsokak.Nisu mogli da zavre seriju, niti da je ostave nedovrenu. Dalje razvlaenjeprie takoe nije dolazilo u obzir, jer su u prethodnih 300 nastavaka svi adutive bili istroeni, a strpljenje italaca bilo je na izmaku.

Ubistvom kralja Aleksandra Obrenovia i Drage Main, reenje kao daje palo s neba i pria je sada mogla da dobije novi zamah. Pera Todorovi, kaovet novinar, iskoristie to ve sledeeg dana - mada je njegov list,Male no-vine, upravo 29. maja prestao da izlazi. Vratiemo se na taj dan, samo da po-menemo da e naredni broj Malih novina izai tek etiri meseca kasnije, 1.oktobra, uz sledee obrazloenje:

Male Novine prestale su 29. maja.

Taj njin prestanak bio je nenadan i neobian - ak nisu imalekad rei ni zbogom svojim itaocima, ve su umukle na jedanmah, kao ono kad sveu utuli. Otkuda i zato to?

Na ovo pitanje najbolje odgovara sam dan prestanka. Dvadesetdeveti maj kazuje sve!...

Mi pak sa svoje strane za sada mogli bismo dodati samo joovo: Dvadeset devetoga maja valjalo je spasavati glavu, s toga

nam nije bilo do novina!...


36/174

Pera Todorovi zaista nije imao sree sa vlastima, jer su ga, po njegovimreima, Obrenovievci optuivali da je Karaorevievac, a Karaoreviev-ci su ga smatrali Obrenovievcem. Zbog toga je etiri godine proveo u iz-gnanstvu, 20 puta bio hapen i osuen na ukupno 27 godina robije (od ega

je odleao preko pet godina) [30]. Evo njegovih rei s kraja 1903:

Ti si Karaorevievac!

Te su rei bile strane i opasne punih 45 godina! - sve od 1858,pa do 29. maja ove (1903) godine.

Od 29 maja stvar se izvrnula. Sad postaje opasno kad se komerekne: Ti si Obrenovievac!

A kako je ba tu udna sudbina moja!Trideset punih godina morao sam se braniti i zubima i noktima

da nisam Karaorevievac. Nekoliko puta umalo to nisamglavom platio, jedino s toga, to su Obrenovievci mislili da sampotajni i skriveni Karaorevievac. Ali, Obrenovii padaju 29.maja, a na srpski presto dolazi Karaorevi.

I gle! Meu prvim rtvama koje padaju - tu sam ja! Gone me,zlostavljaju i umalo to nisam glavom platio! Zato?

Zato, to sad opet smatraju da sam potajni Obrenovievac! [30]

Zaudo, drugi list, pod nazivom Ogledalo - Zrake iz prolosti, koji je ta-koe ureivao Pera Todorovi, nesmetano se tampao i pojavljivao na kios-cima. Format lista je bio neuobiajeno mali (A5), izlazio je svakog drugog da-na i predstavljao je neku vrstu politike feljtonistike tampe, jer se nisuobjavljivale dnevne vesti nego tematske celine u nastavcima.

Hajde da se vratimo na dramatine dogaaje od 29. maja. itaoci, dakle,ele proroanstvo? Sad ili nikad! Imae ga... ali zamalo. Proroanstvo pono-vo najavljuje dogaaje iz prolosti - pa makar samo nepun dan stare!

Dakle, u noi izmeu 28. i 29. maja u atentatu su ubijeni kralj Aleksan-dar Obrenovi i kraljica Draga Main. U narodu se ve dugo ukalo i na-gaalo o kraju vladavine ove dinastije, ali je sada teko rei da li je PeraTodorovi u to vreme znao i neto vie o pripremi atentata na kraljevski par.Kao vrsni novinar, on je hitro reagovao na vest o ubistvu i, ve sledeeg dana,

29. maja, u njegovom Ogledalu objavljen je prvi od dva nastavka feljtonaCrno proroanstvo [5c]. itajui ove tekstove, stie se utisak je da je on vrlo

37Crno proroanstvo


37/174

spretno iskoristio tragini kraj dinastijeObrenovi, jer je retroaktivno konstruisaoniz dogaaja koji se savreno uklapaju upriu o kremanskom proroanstvu. Pret-hodnim tekstovima u Malim novinama

stvorena je dramska tenzija kod italaca, aatentat na kraljevski par dogodio se u tre-nutku koji je za dalji tok prie bio najpo-voljniji.

U Ogledalu, naravno, pojavljuje se go-mila podataka koji svedoe o tome da jePera Todorovi znao ta eka Obrenoviei kako je kremansko proroanstvo to sasvim

precizno najavilo. Treba ipak napomenutida se nita od nagovetaja zle sudbine Alek-sandra i Drage ne pojavljuje pre njihovesmrti, bar ne u pisanoj formi. Pa ipak, udoba otre meudinastike borbe u narodu

je bilo govora o skoroj propasti dinastijeObrenovi.

O ovome postoje i neka svedoenja [12c] koja se logino uklapaju u

priu. Po njima, idejni tvorac kremanskog proroanstva bio je prota Milanuri, kome je dinastija Obrenovi oduzela sveteniki in i osudila ga nateku robiju, pa je on smislio kako da u svojoj politikoj borbi to bolje isko-risti verovanje naroda u proroanstva. S obzirom na to da su takve informa-cije irene usmeno, teko je sada rei kako su one glasile, koliko su bile pre-cizne i u kojoj meri su odgovarale kasnijim dogaajima. Moe se, ipak, savelikom verovatnoom pretpostaviti da je uri u saradnji sa protom Zaha-rijem Zahariem irio priu (izreenu u formi proroanstva) kojom e navestinarod da oekuje kraj Obrenovia i ponovni dolazak Karaorevia.

Pera Todorovi je, naravno, veto iskoristio ove neodreene glasine idobro poradio na tome da kod italaca stvori uverenje da je o nesrenom kra-

ju kraljevskog para postojalo precizno proroanstvo. ak je i jedan beznaaj-ni (mada taan) podatak, da su tri godine ranije na istoj naslovnoj straniobjavljene vesti o prosidbi Drage Main i smrti italijanskog kralja Umberta,smeten u kontekst proroanstva.

Verovatno je da su oba razgovora, prepriana u citatu koji sledi, ili fal-sifikati autora teksta, ili su sutinski izmenjeni. Posebno je uoljivo preteriva-nje u vanosti koju autor sebi pridaje tokom razgovora sa kraljevskim parom.

38

Pera Todorovi


38/174

Ova dva broja Ogledala izazvala su veliko interesovanje i po reima drKazimirovia, bukvalno su razgrabljena. U prilogu [5c] prenet je tekst u celi-ni, a ovde su navedeni samo vaniji delovi:

Crno proroanstvo

U 1902. godini u Malim novinama poeo je izlaziti podlistakJedno proroanstvo. Naskoro zatim jednog dana pozove me ksebi kralj Aleksandar, i posle podueg razgovora o drugim stvari-ma on me upita:

- Ama vi ste poeli u Malim novinama iznositi nekakvo pro-

roanstvo! ta e vam to?- Pa, Velianstvo, zanimljiva je stvar; svet se interesuje, a i sam

dogaaj ima istorijske vanosti. G. eda Mijatovi napisao je otome proroanstvu jedan izvetaj i u M. Novinama, pa su svi tibrojevi prosto razgrabljeni.

- Verujem - ree kralj zlovoljno. - Jagmi se svetina! Njoj samoda su udesa i proroanstava! Pa ipak bi najbolje bilo, da vi to

prekinete i da vie ne piete o tome.

- Ali zato, Velianstvo?

- Zato to je najbolje sve to napustiti. A i to e vam da ba otome piete, kad imate puno drugih stvari? to da podgrevate onoto je bilo jo pre trijestak godina? Pa onda, tu se, ini mi se, ne-to pominje o meni, a ako se ne varam ak se i o kraljici neto pro-rie. Je li tako?

- Tako je, velianstvo.

- Pa kad je tako, onda to e vam to? - ree kralj prekorno. Ne-prijatelji i onako jedva ekaju da izmisle i reknu kakvo zlo, a visad isto kao da im pomaete, iznosite i vi nove sumnje, slutite ivi neko zlo i nesreu, i time im taman idete na ruku... Najposle, jaza sebe toliko i ne marim. Ali kraljicu to jako dira. Moraete oti-i do nje da se izvinite i da joj to objasnite.

Nisam odmah, ali sam posle dugog, dugog vremena, ipak moraootii kraljici Dragi. Ona me doeka stojeki i podue je tako sa

mnom razgovarala.

39Crno proroanstvo


39/174

- Pravo da vam kaem, g. Todoroviu, srdim se na Vas. Pre samvae Male Novine u slast itala, a sada, kad koji broj uzmem uruke, uvek strepim, da u njemu ne naem kako ste poeli ve izno-siti ono prokleto proroanstvo.

Zbunjen ovako oporim predusretanjem (inae kraljica je umelabiti veoma ljubazna pri doeku), ja nisam znao ta odmah da od-

govorim - a kraljica produi:

- Naravno, kralj nee pred vama... a i ni pred kim to da govori,ali istina je, da njega po neke stvari neobino diraju. Eto, na pri-liku, vi niste znali to se kralj onoliko na vas naljutio, kada ste,

prilikom moje prosidbe, u vaim M. Novinama, odmah ispod

naih slika, doneli lanak u crnom okviru i s krstovima, u kome segovorilo o ubistvu i smrti pok. kralja Umberta.

Ja je popravim da lanak nije bio u crnom okviru. Ona produiivo:

- Pa bila je debela crna linija i krstovi - dovoljno to, tu odmahispod naih verenikih slika govorilo se o ubistvu, o krvi, o pogre-bu, o smrti, a kralj ne moe da trpi take razgovore i ne mari da u-

je nita to se na smrt odnosi i smrti se tie. [5c]

Pria nadalje obiluje uobiajenim frazama o iskrenom prijateljstvu auto-ra prethodnog teksta sa kraljevskom porodicom i o tome kako on eli dobrokralju, zbog ega mu je i savetovao da se ne eni Dragom. Zatim se govori oproroanstvu Mateje iz Kremana, koje emo ovoga puta preskoiti jer e otome biti vie rei u sledeem poglavlju. Kraljicu su posebno zainteresovalispisi o proroanstvima ovoga vidovnjaka, koji navodno postoje u ve pomi-njanoj fascikli arhive Ministarstva unutranjih poslova. Evo ta je Pera Todo-

rovi, sudei po ovom tekstu, preneo Dragi Main o tim proroanstvima:

Knez Mihailo gine, a njega e naslediti njegov roak koji eSrbiju namuiti, ali e je i kraljevskim vencem venati - ona e podnjim da poraste i ojaa....

On sam lino (taj naslednik Mihailov) metnue na glavu kru-nu kraljevsku, ali e biti zle ruke i zle sree.... Umree u najboljem

dobu..!..

40


40/174

- Imae sina jedinca... I taj sin jedinac bie jo gore sree noto mu je i otac bio... Nee imati od srca poroda i umree mlad,vrlo mlad, nee napuniti ni trideset godina! Svrie vrlo mlad i snjim e se ugasiti njegova svea?...

- Kraljica me presee: - ta to znai ugasie se njegova sve-a?...

- Znai, Vel., ugasie se ona svea, koja se u njegovom domu oslavi pali, to jest: izumree njegova loza, nee vie biti Obreno-via!..

- Dalje, dalje. - ree kraljica mrano. Ja nastavim.

- Ugasie se njegova svea!... A zatim e Srbijom zavladatidruga loza. Ali ni ona nee bit dugovena. Izrodie se unutranjeborbe i krvljenja, doi e metei i meusobni sukobi, i strana, tu-inska, neprijateljska sila zavladae Srbijom i dumanski e pri-tisnuti rod srpski. I nastae tako strana i nesrena vremena, da eivi, prolazei pored grobova predaka svojih, tu zastati i suzniuzdisati:

Otvorite se grobovi, da i mi ivi u vas legnemo!... Blago vamato ste pomrli, te bar svojim oima ne gledate muke, bruke i jadenae!

A kad se narod srpski dobro namui i napati; kad prestrada sveono, to je Hristos na krstu prestradao, onda e se iz sredine naro-da, iz sirotoga doma i od prostoga roda srpskog javiti ovek, kojie svoj narod dii, povesti, osloboditi i ujediniti tako, da svi Srbibudu zajedno i da budu sami svoji gospodari, kako nikad pre nisubili. I onda e nastati tako miran i srean ivot, narod e iveti ta-ko zadovoljno, da e ljudi, prolazei pored grobova predaka svo-

jih, uzvikivati radosno:Ustanite mrtvi da ivimo!

- Eto, Velianstvo, ovo je to crno proroanstvo!

Bleda i duboko zamiljena, nema i nepomina, kraljica je, kaoskamenjena, sedela u svojoj velikoj stolici. Samo su joj oi sevalei neobino ivo sijale, kad bi ih od vremena na vreme podigla gore.

utao sam i ja, jer posle isprianog proroanstva nisam znaota da ponem. Na jedared kraljica podie glavu, zaustavi na me-

41Crno proroanstvo


41/174

ni onaj svoj udni, sjajni pogled i, poto me je tako dugo i nemogledala, ona uzdahnu duboko, vrlo duboko i ree skoro apatom:

- Strano proroanstvo!... Uasno proroanstvo... Nee doiveti

ni tridesetu godinu!.. A sada mu je tek dvadeset sedma!.. Znailobi jedva jo tri godine!.. To bi bilo uasno... uasno!.. SvemoguiBoe, je li to mogue!..

Kraljica je ovo izgovorila isprekidano, tiho, promuklim, slomi-jenim glasom, i izgledalo je kao da sama sebi govori, pa onda najedared klonu, isto kao da se smanji i sparui, spusti glavu u a-ke, i tako slomljena, skruena, ona je dugo, nemo utala, a ja sam,sedei malo u strani, video sam njen zatiljak i njen gojazni, beli,

obli vrat.U tom trenutku bejae mi je neobino ao.

- Boe, da li ne plae?! - doe mi u pamet.

I doista, kad kraljica malo posle podie glavu, njene sjajne oibile su vlane od suza. [5c]

I tako Pera Todorovi, koji je u seriji tek-stova o jednom proroanstvu u svojim no-vinama nekada pisao da je dinastija Obreno-via, kao novo jarko Sunce, zasijala na nebumlade srpske kneevine, da odatle s visine

prestola kroz vekove sija srpskome narodu [3],ve sutradan, posle tragine smrti kraljev-skog para, opisuje kako je kralju uterivaostrah u kosti, a kraljicu navodio na pla po-

smatrajui njen gojazni, beli, obli vrat. Asamo nekoliko godina pre toga, taj ovek jeistom kralju poslao pismo u kome kae dasamo ljudska nitavila bez ikakve cene i vred-nosti, trae svoju slavu i svoje uzvienje utuoj sramoti i tuem ponienju [30].

edomilj Mijatovi posluie se istompriom, ali e je obogatiti novim atraktivnimdetaljima i objaviti u jednom engleskom a-sopisu [23]. Odatle priu preuzima grki list

42

Draga Main


42/174

Akropolis, a onda i bivi predsednik vlade Dr Vladan orevi, koji jeobjavljuje u poglavlju Grki Akropolis o kremanskom proroanstvu [22c]knjige Ministar u apsu. Po toj prii, kraljica Draga Main je samo nekolikodana pred svoju smrt (dakle, i pred objavljivanje ovih tekstova u Ogledalu)razgovarala o ovim proroanstvima:

Nekoliko dana pre nego to e i sama poginuti, Kraljica Dragarazgovarala je sa gorkim osmehom na usnama o tom istom proro-tvu Mate iz Kremana. Taj osmeh Kraljice Drage razumeli su sa-mo oni koji su znali kakvim su stranim predoseanjima bili ispu-njeni poslednji dani Draginog ivota. [22c]

edomilj Mijatovi nije precizirao s kim je to kraljica razgovarala neko-liko dana pre nego to e i sama poginuti. Ako je mislio na razgovor sa PeromTodoroviem, onda nije paljivo proitao podatak da taj razgovor nije voentri dana, nego skoro cele tri godine pre atentata, a ako je razgovarala s nekimdrugim, onda je malo verovatno da Pera Todorovi ne bi obogatio svoj tekstu Ogledalu i tim detaljima. Svakako ne bi izostavio emotivne reakcije kraljice

Drage, opise njenog predoseanja, gorkogosmeha i pogleda koje je upuivala svima

kao da je znala, i tako dalje.Godine 1903, posle dramatinih doga-

aja koji su ovde opisani, na vlast dolazi di-nastija Karaorevi i njena vladavina jedovoljno stabilna da nikome u agitaciji nisupotrebne proroke potapalice. Zato se kre-mansko proroanstvo nee pominjati sle-deih 12 godina, sve dok Prvi svetski rat ne

zakuca na vrata Srbije. Jedino to je sigurno, jeste da se u to

vreme nigde u pisanoj formi ne pominju pro-roanstva koja najavljuju dogaaje za koje enas, skoro ceo vek kasnije, analitiari uvera-vati da su bili na vreme najavljeni i proreeni.Oruani i hladni sukobi, smene vlasti,tehniki pronalasci... nigde ni traga u tampioproroanstvu pre nego to se objavi vest odogaaju. Kao to e i kasnije redovno biti

43Crno proroanstvo

Aleksandar Obrenovi


43/174

sluaj, navodie se samo najave za dogaaje koji su u trenutku pisanja onjima ve bili prolost.

emu su onda sluila takva zakasnela proricanja neega to se ve do-godilo? Pa, proroanstva su jo od biblijskih vremena koriena kao mono

oruje u politikoj agitaciji. A da bi se verovalo u njih, trebalo je uvek neimnovim pothranjivati poverenje naroda u proroke. Jer, da bi neko verovao pro-roku koji mu kae ta valja initi, on mora najpre da poveruje da ima poslasa pravim i uspenim prorokom, pa makar taj uspeh bio izmiljen.

Jedno od takvih uspenih proroanstava jeste i uveni dogaaj nauikoj pijaci, kad je prorok itav dan ranije video atentat na kneza Mihaila.Prvi pisani trag pojavljuje se tano 35 godina posle samog dogaaja, tako dasada nemamo naina da utvrdimo ta se zaista dogodilo, pa ni da li je sve to

samo rezultat neije bujne mate. Ipak, zadraemo se na ovom proroanstvujer postoji neto to ga ini zanimljivim. Mada su se svi koji govore o njemubez rezerve sloili da je proroanstvo bilo nepogreivo, nikako nisu mogli dase sloe oko jednog prostog podatka - ko je zapravo bio taj prorok.

44


44/174

4UBIE KNJAZA

U Ogledalu od 29. maja 1903. godine [5c], Pera Todorovi je opisaosvoj razgovor sa kraljicom Dragom, u kome je pomenuo iMateju iz Krema-na. Bio je to prvi medijski opis vidovnjake najave atentata na kneza Mihaila,koji se dogodio na isti dan, tano 35 godina ranije:

U uikom okrugu postoji selo Kremna, a u tom selu, u prolomveku, iveo je ovek, po imenu Mateja. I u svom selu, i u celoj oko-lini Mateja je bio poznat kao ovek koji je malo enuo pameu, aliovek miran, koji nikoga ne dira.

28. Maja 1868. god. Mateja ode u oblinji okruni grad Uice,kuda je ee odlazio, i toga dana po podne tu u sred uike ari-

je i na vidiku tolikog sveta, on nada viku i dreku, koliko ga grlodonosi:

Haj... ljudi!... brao!... ne dajte, ako Boga znate, ubie nam vla-daoca, ubie nam knjaza!... Ne dajte... ne dajte, za Boga... Eno gaseku, eno ga svega jataganima iskasapie!... Gle kako krv tee!Uh, ala je strano!... Krv... krv... Teko nama!.. Kuku nama!.. pogi-be nam knjaz Mihailo!

Velika gomila ljudi iskupila se oko ovoga oveka. Pitali su gato se dere? On je objanjavao, kako vidi da ubijaju knjaza.

Dola je i policija. Ludaka su prvo psovali, pa ga posle iuhapsili. Oporoavao vladaoca... Kad sutradan, a iz Beograda

45Ubie knjaza


45/174

stigoe crni glasovi, da je knjaz Mihailo 29. maja u Koutnjakupoginuo i grdno iskasapljen bio.

U poetku posumnjaju da Mateja nije otkudgod bio u zaveri.

Posle su se uverili da to ne moe biti, i pustili su ga na slobodu.[5c]

Teko je objektivno oceniti verodostojnost proroanstva koje se u pisme-noj formi po prvi put pominje celih 35 godina posle dogaaja na koji se od-nosi, naroito kad nema drugih dokazaosim anegdote koja je po ko zna koji putprepriana. ak je i dr Radovan Kazimi-

rovi, koji je inae sve svoje tekstove okremanskom proroanstvu pisao veomaafirmativnim tonom, opis incidenta nauikoj pijaci oprezno zapoeo reimaU naem narodu se isto tako pria...[23]. Ipak je zanimljiva dalja geneza ovelegende, a naroito pripisivanje istogproroanstva raznim ljudima.

Najpre je 23. aprila 1916. godineanonimni autor u listu Velika Srbija,tampanom u Solunu za srpsku vojsku uizgnanstvu, napisao da famozni proroksa pijace nije bio Mateja nego MiloTarabi. Ovo je svakako bila greka(verovatno je mislio na Mitra), jer Milo

ba nikako nije mogao da se pojavi napijaci 1868. godine, celih 14 godina posle

svoje smrti:

Nije bez vrednosti ukratko pomenuti neka Miloeva proroan-stva... Onoga dana kada je Knjaz Mihailo u Topideru poginuo ikada niko o tome dogaaju u Uicu nije ni slutio niti ma ta mo-

gao saznati, odjednom je prorok na uikoj pijaci poeo vikati:Ne dajte ljudi! Ubie Knjaza!. Povodom toga bio je uhapen, is-pitivan i kao potpuno nevin puten. Policija je zabeleila i uva-

la ova njegova sasluanja ili bolje rei proricanja. [9c]

46

Knez Mihailo Obrenovi(Snimio Anastas Jovanovi

dve godine pre atentata)


46/174

Tvrdi se, dakle, da je u policiji sastavljen zapisnik o ovom proroku, kogod on bio - Mateja, Milo ili Mitar. Dosta kasnije, dr Radovan Kazimiroviupotrebie ovo navodno hapenje kao glavni adut u prilog tvrdnji da o Mi-tru Tarabiu postoje spisi uMinistarstvu Unutranjih dela, jer je Pera Todoro-vi 1903. godine tvrdio da su ti spisi nainjeni prilikom hapenja (dodue, ne

Mitra nego Mateje). U listu Vreme, u broju od 10. decembra 1928. godine, drKazimirovi, govorei o poverljivim aktima iz 1868. godine, napisao je:

Postojanje poverljivih policijskih akata o kremanskom proro-anstvu (povodom ubistva Knjaza Mihaila) ne da se porei. Ta suakta bila u fascikuli Ministarstva Unutranjih Dela za 1868. go-dinu. [10]

Samo dva dana kasnije, redakcija Vremena nala se u neprijatnom polo-aju, jer je bila primorana da objavi sledei demanti:

Umoljeni smo od Uprave Dravne Arhive za saoptenje, da na-vod G. Kazimirovia (Vreme od 10. decembra o. g.) o nestankuakata o Kremanskom Proroanstvu nije taan, jer ta akta nisu ni-

kada bila primljena u depo Dravne Arhive. Ako su postojala, njihje verovatno nestalo u kom drugom nadletvu. [10]

Poslednja reenica servirana je tako da navodi na zakljuak da pred-stavlja deo autentine izjave Uprave Dravne arhive, mada je nju zapravododala redakcija lista (ili sam dr Kazimirovi). Cilj ove veto sroene sugesti-

je jeste da se ublai neugodna situacija stvorena ovim demantijem. Ve slede-eg dana, urednitvo Vremenaje iz pera dr Kazimirovia objavilo ispravku:

Postojanje poverljivih policijskih akata o kremanskom proro-anstvu (povodom ubistva Knjaza Mihaila) ne da se porei. Ta suakta bila u fascikuli Ministarstva Unutranjih Dela za 1868. go-dinu. Ja sam mislio, da su i ona (kao i sva stara akta) bila preda-na Dravnoj Arhivi na uvanje. Ja sam ih tamo odista i traio aliih nisam naao. Uprava Dravne Arhive saoptava, da ta aktanisu nikada bila primljena u depo Dravne Arhive. Onda su,

moda, nestala iz Arhive Ministarstva Unutranjih Dela. [10]

47Ubie knjaza


47/174

Dr Kazimirovi, dakle, priznaje da akta nije naao, ali kategorino (neda se porei) tvrdi da ona ipak postoje. Dodue, odrekao se tvrdnje, stare sa-mo tri dana, da postoje tamo gde ih nije naao, ali ne odustaje od toga (madaza to nema nikakvog dokaza) da postoje negde drugde. Treba rei da nijedanod autora koji tvrde da ova akta postoje, nikada nije posvedoio da ih je svo-

jim oima video.

Samo etiri dana posle incidenta sa demantijem Uprave Dravne arhive(16. decembra 1928), dr Kazimirovi u Vremenu otkriva kljuni podatak otome ko je bio famozni prorok sa pijace:

I Pera Todorovi i g. eda Mijatovi vele da je to govorio Ma-tija iz Kremana. Nije Matija nego Mitar Tarabi. [10]

Bio je to, dakle, Mitar. Hoe li dr Kazimirovi ostati pri ovome? Ne ba,jer 1939. godine, u knjizi Tajanstvene pojave u naem narodu - Kremanskoproroanstvo, o istom dogaaju na pijaci napisao je:

Ali ove rei na pijaci nije izgovorio Mitar Tarabi, koji toga da-na nije ni bio u Uicu, niti ikada sasluavan, ve neki Matija, ko-

ji je imao telepatsku viziju i o kome su u svoje vreme pisali edaMijatovi i Pera Todorovi. [23]

Ovde je kredibilitet autora opasno ugroen. Na stranu to to je dr Kazi-mirovi olako promenio miljenje, jer to je kod istoriara doputeno, madanaune konvencije zahtevaju da se u tom sluaju navedu razlozi - ako ne bazablude koje su dovele do greke, onda bar novi nalazi koji su doveli dopromene stava. Jo je vea nevolja u tome to nijedno tumaenje nije dovolj-no uverljivo da bi moglo da opstane bez ozbiljnih dokaza. Ne samo o ui-kom incidentu, nego o jo jednom proricanju smrti kneza Mihaila, koje je drKazimirovi pripisao Mitru, verovatno u zamenu za to to mu je autorstvo zaproroanstvo na pijaci oduzeo i dodelio Matiji. Evo ta je, po dr Kazimiro-viu, rekao Mitar proti Zahariu nepunih mesec dana pre opisanog atentata:

Vidi, kume, knjaev ivot je tanji od te tvoje brade! ivot

knjaev je o koncu. [23]

48


48/174

U emu je problem sa ovim proroanstvom? U njegovom uvodu dr Kazimi-rovi izriito tvrdi da ga je Mitar prorekao na osnovu Miloevog nonogjavljanja. To mu je, dakle, dojavio pokojni stric sa onoga sveta... ali uz maloraunanja moemo da se uverimo da ni to nije mogue, ak i ako dopustimomogunost da su teoretski izvodljivi ovakvi kontakti izmeu ivih i umrlih.

Jer, atentat o kome je Mitru kazato dogodio se samo 14 godina posleMiloeve smrti, a u istoj knjizi iznet je podatak (koji su i kasniji analitiarislono ponavljali) da je Milo po prvi put poeo da se javlja sinovcu Mitrutek 30 godina poto je umro!

Analitiari nisu pokazali neslaganje samo po pitanju imena vidovnjaka,miljenja su meu njima podeljena i oko toga kog dana je odrana predsta-va na uikoj pijaci. Pera Todorovi i eda Mijatovi tvrdili su da se ona odi-grala dan uoi atentata, a dr Kazimirovi i tandem Golubovi-Malenkovi

navode da je prorok video ubistvo u trenutku kad se ono dogodilo.

Da li je Mateja bio trei ovek?

Zato nita ne znamo o zagonetnom proroku Mateji iz Kremana - narav-no, ako je on uopte postojao? Sudei po pripovedanju edomilja Mijatoviaiz 1902. godine [2c], Mateja je za sobom imao niz uspenih proroanstava,koja su bila ili u dlaku ista kao Miloeva i Mitrova, ili su im kasnije iz nepo-znatih razloga pripisana. A posebno zanimljivo bilo bi znati da li je i Mateja

bio jedan od Tarabia. Ako jeste, kakav rod je bio Milou i Mitru, a ako nije,kako se prezivao? Zar je mogue da su analitiari doznali sve detalje sa nje-govog sasluanja u policiji, ak i listu proroanstava za budunost, a da nisuproitali podatak koji na zapisniku svakako postoji - njegovo prezime?

Odgovore na ova pitanja dr Kazimirovi nikada nije pruio.

voja antonic - kremane kao obmana

Documents