2

ИЗДАВАЧИ: Министарство заштите животне средине и Српска књига д.о.о. Рума Приредили: Љиљана Станојевић, помоћник министра Славица Лекић, начелник одељења Драгана Босиљчић, начелник одељења Светлана Парежанин, начелник одељења Бранислав Галешев, шеф одсека Славиша Банковић, шеф одсека Срђан Миленковић, шеф одсека Весна Нанушевски, републички инспектор Сока Попић, правник Јелена Кукољ, саветник Захваљујемо се свим колегама који су својим прилозима допринели садржају и изгледу књиге Штампа: Српска књига д.о.о. Рума Тираж: 1000 Београд, децембар 2007. године

4

6.2. Надзор над прометом опасног отпада преко државне границе............................................43

6.3. Надзор над прометом (увоз, извоз и транзит) неопасног отпада преко државне границе 44

6.4. Мере царинских органа............................................................................................................45

6.5. Чек листа за утврђивање испуњености услова у погледу заштите животне средине за поступање са отпадним материјама ...................................................................................................46

7. ПРЕКОГРАНИЧНО КРЕТАЊЕ ОТРОВА ....................................................................................47

8. ПОСТУПАЊЕ СА ОТРОВНИМ МАТЕРИЈАМА ........................................................................49

8.1. Чек листа за контролу привредних субјеката који врше производњу, промет или контролу отрова ...................................................................................................................................52

9. ПОСТУПАЊЕ СА ОПАСНИМ МАТЕРИЈАМА И ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ ХЕМИЈСКОГ УДЕСА.............................................................................................................................55

9.1. Чек листа за опасне материје...................................................................................................58

10. ЈОНИЗУЈУЋЕ ЗРАЧЕЊЕ................................................................................................................61

10.1. Општи појмови .........................................................................................................................62

10.2. Извори јонизујућих зрачења....................................................................................................62

10.3. Прекогранично кретање роба ..................................................................................................63

10.4. Чек листа за јонизујуће зрачење..............................................................................................64

11. ДЕПОНИЈЕ .......................................................................................................................................67

11.1. Прописи који регулишу област управљања отпадом - депоније комуналног и опасног отпада ....................................................................................................................................................68

11.2. Чек листа за депоније ...............................................................................................................70

12. ХИДРОГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА, ОВЕРА РЕЗЕРВИ И КОРИШЋЕЊЕ ПОДЗЕМНИХ ВОДА..............................................................................................................................73

12.1. Објашњење процедуре за добијање одобрења за детаљна хидрогеолошка истраживања и оверу Елабората о утврђеним резервама и квалитету подземних вода..........................................74

12.2. Коришћење подземних вода - издавање сагласности ...........................................................75

13. КАЗНЕ ЗА КРИВИЧНА ДЕЛА, ПРИВРЕДНЕ ПРЕСТУПЕ И ПРЕКРШАЈЕ У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ........................................................................................................77

13.1. Право животне средине............................................................................................................78

13.2. Месна надлежност судова за кривична дела..........................................................................78

13.3. Месна надлежност суда за привредне преступе ....................................................................79

13.4. Месна надлежност за вођење прекршајног поступка ...........................................................79

13.5. Месна надлежност у општем управном поступку.................................................................79

13.6. Казне за кривична дела ............................................................................................................80

6

Оператер је свако физичко или правно лице које, у складу са прописима, управља

постројењем или га контролише или је овлашћен за доношење економских одлука у области техничког функционисања постројења и на чије име се издаје интегрисана дозвола.

7

Увод

Када смо се одлучили да радимо на овој брошури, циљ нам је био да помогнемо оператерима да на што лакши начин упознају прописе из области заштите животне средине које морају да спроводе у својим фабрикама, радионицама, локацијама и постројењима за прераду отпада, складиштима опасних материја итд. Инспекција је у свакодневном контакту са оператерима и свесни смо да није лако да се оператери снађу у низу прописа који су у функцији заштите животне средине.

Ово је I део Водича, будући да имамо намеру да веома брзо радимо и нова упутства и водиче, очекујући усвајање низа нових закона и подзаконских аката из ове области, као што су Закон о управљању отпадом, Закон о заштити ваздуха, Закон о хемикалијама итд.

Новим законима о управљању отпадом, хемикалијама, који представљају измену филозофије у овим областима, поједностављују се поступци добијања дозвола, али се повећава одговорност оператера, инспекције и других .

Очекујемо корисне сугестије, како би II део Водича за оператере био још квалитетнији.

Републичка инспекција за заштиту животне средине

10

1.1. Основне одредбе

У „Службеном гласнику РС“ број 135/2004, објављен је сет закона из области заштите животне средине, усаглашен са прописима ЕУ.

Закон о заштити животне средине је основни закон, којим је акценат стављен на мере превенције и који има за циљ унапређење, заштиту и очување животне средине. У члану 3 овог закона дефинисано је да се под „животном средином подразумева скуп природних и створених вредности, чији комплексни међусобни односи чине окружење, односно простор и услове за живот”.

Овим Законом уређено је следеће: • основи система заштите, унапређења и одржавање животне средине • обавезе и одговорности свих субјеката, начин и поступање при предузимању одређених

делатности ових субјеката.

Чланом 4 дефинисано је ко су субјекти, који у оквиру својих овлашћења обезбеђују систем заштите животне средине. То су:

• Република • аутономна покрајина • општина, односно град (јединица локалне самоуправе) • правна лица (домаћа и страна) и предузетници који у обављању привредне и друге

делатности користе природне вредности, угрожавају или загађују животну средину • научне и стручне организације и друге јавне службе • грађани и групе грађана, њихова удружења, професионалне или друге организације

Сви субјекти система заштите животне средине дужни су да чувају и унапређују животну

средину. Чланом 5. став 1. дефинисане су обавезе и одговорности субјеката: „У остваривању

система заштите, сви субјекти одговорни су за сваку активност којом мењају или могу променити стање и услове у животној средини, тј. за непредузимање мера заштите животне средине у складу са законом.”

Чланом 5. став 2. дефинисане су и дужности правних и физичких лица која у обављању својих делатности треба да обезбеде:

• рационално коришћење природних богатстава • примену прописа • урачунавање трошкова заштите животне средине у оквиру инвестиционих и производних

трошкова

Мере и услови заштите животне средине

1.2. Услови за рад постројења Чланом 40. став 1. прописано је да се изградња и рад постројења и обављање активности

врши ако су испуњени прописани стандарди емисије и имисије, опреме и уређаја којима се смањује или спречава емисија загађујућих материја или енергије.

11

Загађујуће и опасне материје, отпадне воде или енергија испуштају се у ваздух, воду и земљиште на прописан начин и у количинама односно концентрацијама или нивоима које нису изнад прописаних граничних вредности.

1.3. Систем управљања заштитом животне средине

Чланом 44. дефинисано је да су у Републици примењују домаћи и међународни стандарди за управљање, сертификацију и регистрацију система управљања заштитом животне средине.

Правно и физичко лице може сертификовати систем управљања заштитом животне средине према ЈУС – ИСО 14001, у складу са законом.

Правно и физичко лице може регистровати сертификован систем управљања заштитом животне средине, ради укључивања у систем управљања и контроле заштите животне средине ЕУ – систем ЕМАС (Eco-Management and Audit Scheme).

Чланом 45. одређено је да се регистрација у систем ЕМАС врши на основу захтева правног и физичког лица које се подноси Министарству заштите животне средине. Уз захтев за регистрацију (потребан је прописан образац) у систем ЕМАС прилаже се и:

• изјава правног и физичког лица за укључивање у систем ЕМАС са прописаном садржином

• потврда акредитованог оцењивача ЕМАС - а о тачности навода датих у изјави подносиоца захтева о испуњености услова заштите животне средине за укључивање у систем ЕМАС

Чланом 49. прописано је да знак ЕМАС могу користити само правна и физичка лица која су регистрована у систем ЕМАС, у случајевима и на начин утврђен у складу са законом.

1.4. Стандарди производа, процеса и услуга

Чланом 51. дефинисано је да се на територији Републике може примењивати домаћа или увезена технологија или процес, односно производити и стављати у промет производи само ако испуњавају прописане стандарде заштите животне средине, односно стандарде квалитета производа или ако технологија, процес, производ, полупроизвод или сировина није забрањена у земљи извознику.

Корисна информација: На сајту Министарства заштите животне средине постављено је

Мишљење за ослобађање од плаћања царине за увоз робе која служи за заш-титу животне средине (http://www.ekoserb.sr.gov.yu/propisi/dozvole/objasnjenja.php).

Министарство може у случају сумње наложити да се технологија, процес, производ,

полупроизвод или сировина оцени у односу на штетан утицај на животну средину и када је снабдевена прописаном исправом.

Уређаји који служе за уклањање или пречишћавање загађујућих материја за које нису прописани домаћи стандарди могу се употребљавати ако је њихову ефикасност за те намене утврдила овлашћена стручна организација.

Министарство може забранити производњу и промет одређених производа и вршење одређених активности, на одређено време или на делу територије Републике, односно аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе ради спречавања угрожавања животне средине или здравља људи.

12

1.5. Праћење стања животне средине

Мониторинг се врши систематским мерењем, испитивањем и оцењивањем индикатора стања и загађења животне средине које обухвата праћење природних фактора, односно промена стања и карактеристика животне средине, укључујући и прекогранични мониторинг и то ваздуха, воде, земљишта, шума, биодиверзитета, флоре, фауне, елемената климе, озонског омотача, јонизујућег и нејонизујућег зрачења, буке, отпада, рану најаву удеса са праћењем и проценом развоја загађења животне средине, као и преузетих обавеза из међународних уговора.

1.6. Мониторинг загађивача

Чланом 72. одређено је да правно или физичко лице, које је власник, односно корисник постројења које представља извор емисије и загађивања животне средине дужно је да у складу са законом, преко надлежног органа, организације или овлашћене организације:

1. обавља мониторинг емисије; 2. обезбеђује метеоролошка мерења за велике индустријске комплексе или објекте од

посебног интереса за Републику, аутономну покрајину или јединицу локалне самоуправе

3. учествује у трошковима мерења имисије у зони утицаја, по потреби 4. прати и друге утицаје своје активности на стање животне средине Загађивач планира и обезбеђује финансијска средства за обављање мониторинга емисије,

као и за друга мерења и праћења утицаја своје активности на животну средину.

1.7. Заштита ваздуха Према члану 24. Закона о заштити животне средине, заштита ваздуха остварује се

предузимањем мера систематског праћења квалитета ваздуха, смањењем загађивања ваздуха загађујућим материјама испод прописаних граничних вредности и предузимањем техничко – технолошких и других потребних мера за смањење емисије, праћењем утицаја загађеног ваздуха на здравље људи и животну средину. (Чланом 129. Закона о заштити животне средине, одредбе претходног Закона о заштити животне срединe („Службени гласник РС“ број 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 53/95) којима се уређује заштита ваздуха остале су и даље на снази.)

Према члану 18. Закона о заштити животне средине, уколико дође до квара уређаја којима се обезбеђују прописане мере заштите или уколико дође до поремећаја технолошког процеса, због чега долази до прекорачења граничних вредности емисије, сви привредни субјекти који имају изворе загађења (загађивачи ваздуха), дужни су да квар или поремећај отклоне, односно прилагоде рад насталој ситуацији или обуставе технолошки процес, како би се емисија свела на дозвољене границе у најкраћем року. Чланом 19. прописано је да је загађивач ваздуха дужан да обезбеди прописана мерења емисије сам или преко овлашћене стручне организације и да води евиденцију о извршеним мерењима.

13

1.2.1. Мерење емисије

Емисија је испуштање загађујућих материја и/или мириса у ваздух из извора загађивања.

Мерење емисије врши се у складу са Правилником о граничним вредностима емисије, начину и роковима мерења и евидентирања података („Службени гласник РС“ број 30/97) којим су дефинисане:

- граничне вредности емисије опасних и штетних материја у ваздух на месту извора загађења (димњаку) за одређење врсте постројења и за одређене врсте ложишта

- начин и рокови мерења и - евидентирања података о извршеним мерењима

Чланом 61. Правилника о граничним вредностима емисије, начину и роковима мерења и евидентирања података прописано је да се мерење емисије штетних и опасних материја на извору загађења врши мерним уређајима на мерним местима, применом прописаних југословенских метода мерења и стандарда или применом међународно признатих стандарда.

Чланом 63. дефинисани су начини обављања мерења емисије и то као: 1. гаранцијско мерење – мерење након изградње или реконструкције објекта, ради добијања

дозволе за рад; 2. појединачно мерење – мерење ради повремених контрола према утврђеном плану

мерења, а најмање једном у току године; 3. континуално мерење – мерење код постројења и уређаја, односно објеката, код којих

постоји могућност прекорачења граничне вредности емисије одређене овим Правилником;

4. годишње контролно мерење – мерење ради провере података о вредностима емисије

1.2.2. Мерења имисије

Имисија је концентрација загађујућих материјa у ваздуху или њихово таложење на површине у одређеном времену, којом се изражава ниво загађености ваздуха;

Контрола квалитета ваздуха врши се мерењем нивоа концентрације загађујућих материја у ваздуху, ради праћења утицаја загађеног ваздуха на животну средину и здравље људи и на климу.

У случају прекорачења граничних вредности имисије, загађивач ваздуха је дужан да предузме техничко – технолошке и друге потребне мере за смањење емисије, како би се концентрације штетних и опасних материја у најкраћем року свеле на прописане граничне вредности имисије без обзира да ли појединачни загађивач испуњава граничне вредности имисије.

Испитивање загађености ваздуха мерењем имисије врши се у складу са Правилником о граничним вредностима, методама мерења имисије, критеријумима за успостављање мерних места и евиденцији података („Службени гласник РС“ број 54/92, 30/99, 19/2006)

У складу са овим Правилником, мерење имисије може да се спроводи на сваком мерном месту у мрежи мерних места и траје најмање годину дана (систематско мерење имисије по Програму контроле квалитета ваздуха који доноси Влада Републике Србије на период од две године).

14

Мерење имисије може да се спроводи у периоду од шест месеци на мерним местима која нису у мрежи мерних места систематског мерења имисије.

Испитивање загађености ваздуха мерењем ради добијања одређених података о имисији може трајати краће од шест месеци и обично се врши у зонама утицаја у близини појединачног извора, у близини оптерећених саобраћајница и у случају разбацаних високих и ниских извора загађивања по читавој површини.

1.2.3. Овлашћена организација Организације које врше мерења емисије и имисије морају да испуњавају услове у погледу

кадрова, опреме, простора, акредитације за мерење датог параметра и ЈУС – ИСО стандарда у области узорковања, мерења, анализа и поузданости података.

У Прилогу II можете наћи Списак надлежних и овлашћених институција за мерење емисије и имисије, чија су решења у поступку ревизије, па је пожељно да информације везане за актуелна овлашћења потражите на сајту Министарства.

Корисна информација: ВАЖНО! Увек тражити од стручне организација на увид

решење Министарства заштите животне средине о овлашћењу за вршење мерења емисије и проверити за које загађујуће материје је добијено овлашћење.

16

водопривредна сагласност Да Не сагласност на процену опасности од хемијског удеса Да Не НАПОМЕНА: (поднети захтеви, ослобођени од израде, сагласности других органа и сл.) Остали подаци о привредном субјекту Укупан број технолошких јединица – погона Да ли привредни субјект има уведене следеће стандарде ISO 14000 (систем заштите животне средине) Да Не ISO 9000 (систем квалитета) Да Не ISO 18000 (заштита на раду) Да Не ISO 17025 (акредитација лабораторије) Да Не ISO 22000 или HACCP (систем безбедности хране) Да Не ЕМАS Да Не

Облик својине

Подаци о производном погону

Назив погона

Редни број погона Место Поштански број Општина Улица и број Телефон

Локација погона

Телефакс Катастарска општина Број катастарскe парцелe Површина пословног круга на локацији погона

Име и презиме одговорног лица

Функција одговорног лица Телефон

Режим рада континуалан

семи континуалан

сезонски

Почетак сезоне (месец) Крај сезоне (месец) Број смена дневно једна две три

недељно годишње

Број радних дана

сезонски

Укупан број запослених у погону

На неодређено време На одређено време Прва смена Друга смена

Број запослених по сменама

Трећа смена

17

2. СПЕЦИФИЧНИ ПОДАЦИ

Без пречишћавања Предтретман Примарна обрада Отпадне воде:

Секундарна обрада Терцијарна обрада Остало НАПОМЕНЕ:

Поступање са отпадом Врсте отпада Без

обраде Физички третман Биолошки третман

НАПОМЕНЕ:

Отпадни гасови - пречишћавање : ДА НЕ Остало

НАПОМЕНЕ:

Бука и вибрације (опис стања) Опасне материје (опис стања) Јонизујуће и нејонизујуће зрачење (опис стања) Остало ( све што горе није наведено)

Подаци о коришћеним горивима

Назив горива Тип горива Јединица мере Потрошња на дан Начин лагеровања Максимални капацитет лагера Просечна количина на лагеру

Назив горива Тип горива Јединица мере Потрошња на дан Начин лагеровања Максимални капацитет лагера Просечна количина на лагеру

Назив горива Тип горива Јединица мере Потрошња на дан Начин лагеровања Максимални капацитет лагера Просечна количина на лагеру

20

2.1. Сврха и дефиниција Неплански одабир локације и неадекватно лоцирање индустрије може озбиљно угрозити

квалитет ваздуха, воде, земљишта, флоре, фауне, људска насеља и људско здравље, климу и пејзаж, материјална и културна добра. Сваки оператер би пре почетка изградње индустријског објекта требало да буде потпуно свестан ових последица и да предузме неопходне кораке како би се штетан утицај на животну средину и квалитет живота свео на најмању меру. Често, оператери сматрају да је скупо уграђивати опрему за контролу и смањење загађења, након што је постројење већ пуштено у рад. Због тога је потребно и економски оправдано предузети превентивне кораке у време успостављања рада постројења, а не у каснијим фазама отклањати последице загађења и предузимати мере санације.

Управо је сврха процене утицаја на животну средину да одреди и процени могуће утицаје (корисне и штетне) развоја индустрије на животну средину. Закон о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС“ број 135/04), процену утицаја дефинише као меру заштите животне средине, засновану на изради студија и спровођењу консултација, уз учешће јавности и анализи алтернативних мера. Циљ ове процене је да се прикупе подаци и предвиде штетни утицаји одређених пројеката на животну средину и узајамно деловање свих њених чинилаца, као и да се утврде и предложе мере, којима се штетни утицаји могу спречити, смањити или отклонити, имајући у виду изводљивост тих пројеката. Ово треба треба применити довољно рано, још у фази планирања пројекта, приликом избора локације, чији је избор усаглашен са захтевима заштите животне средине, технологијом процеса и другим мерама безбедности.

Законом о процени утицаја и другим прописима донетим на основу овог закона, уређује се: поступак процене утицаја за пројекте који могу имати значајне утицаје на животну средину, садржај студије о процени утицаја на животну средину, учешће заинтересованих органа и организација и јавности, прекогранично обавештавање за пројекте који могу имати значајне утицаје на животну средину друге државе, надзор и друга питања од значаја за процену утицаја на животну средину.

2.2. Предмет процене утицаја Предмет процене утицаја на животну средину су пројекти који се планирају и изводе у

простору, промене технологије, реконструкције, проширење капацитета, престанак рада и уклањање пројеката који могу имати значајан утицај на животну средину или представљају ризик по здравље људи.

Поред планираних (нових) пројеката, предмет процене утицаја су и пројекти који су реализовани без израде студије о процени утицаја на животну средину и без одобрења за изградњу или употребу за које се врши процена утицаја затеченог стања.

Проценом утицаја обухваћени су пројекти у области: индустрије, рударства, енергетике, саобраћаја, туризма, шумарства, пољопривреде, водопривреде, управљања отпадом, комуналних делатности и пројекти планирани у заштићеном природном добру или подручју посебне намене који су дефинисани Уредбoм о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину („Службени гласник РС“, број 84/05).

21

2.3. Надлежни орган У члану 2. Закона о процени утицаја објашњено је значење израза као што је надлежни

орган – који је заправо одређен чланом 89. Закона о планирању и изградњи - ,,Надлежност за издавање одобрења за изградњу“ („Службени гласник РС“ број 47/03, Закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи „Службени гласник РС“ број 34/06) Ово је важно да бисте знали коме да се обратите.

Корисна информација: У сваком случају, ако се обратите Министарству заштите животне

средине, ваш захтев ће бити службено прослеђен надлежнима, а ви ћете о томе бити обавештени.

2.4. Студија о процени утицаја на животну средину Студија о процени утицаја пројекта на животну средину представља документ којим се

анализира и оцењује квалитет чинилаца животне средине и њихова осетљивост на одређеном простору и међусобни утицаји постојећих и планираних активности, предвиђају непосредни и посредни штетни утицаји пројекта на чиниоце животне средине, као и мере и услови за спречавање, смањење и отклањање штетних утицаја на животну средину и здравље људи.

Правилником о садржини студије о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС“ број 69/2005) утврђена је детаљна садржина студије, укључујући квалитативни и квантитативни приказ могућих промена у животној средини за време извођења пројекта, редовног рада, за случај удеса и процену да ли су промене привременог или трајног карактера. Студијом се разматрају могуће квалитативне и квантитативне промене у животној средини у односу на претходно утврђено стање животне средине на локацији и ближој околини (микро и макро локацији).

Законом је изричито прописано да се извођењу пројекта не може приступити без спроведеног поступка процене утицаја на животну средину и добијене сагласности на студију о процени утицаја пројекта на животну средину. Будући да је студија о процени утицаја пројекта на животну средину саставни део техничке документације потребне за прибављање одобрења за изградњу објеката, по правилу се израђује у најранијој фази пројектовања на нивоу генералног или идејног пројекта. У том случају носилац пројекта благовремено обезбеђује сагласност на студију о процени утицаја и у главни пројекат укључује предвиђене „мере и услове за спречавање, смањење и отклањање штетних утицаја на животну средину и здравље људи” из студије. Узимајући то у обзир, оправдано је захтевати да се сагласност на студију о процени утицаја дâ на увид код техничке контроле главног пројекта, чиме се на нивоу техничке документације и пре извођења пројекта у целини дефинише процена утицаја тог пројекта на животну средину. Такође, у оквиру техничког прегледа који се врши за потребе издавања употребне дозволе проверава се испуњеност услова из сагласности на студију о процени утицаја на животну средину и ако ти услови нису испуњени - употребна дозвола се не може издати.

2.5. Фазе у поступку процене утицаја Процена утицаја одвија се у три фазе које су у наставку детаљно описане. На почетку сваке

фазе поступак покреће носилац пројекта, односно подносилац захтева за добијање дозволе или одобрења за изградњу или реконструкцију објекта или осталих интервенција у природи и природном окружењу.

22

Поступак процене утицаја пројеката на животну средину покреће се подношењем захтева и то је:

1. У Фази I - Захтев за одлучивање о потреби процене утицаја пројекта на животну средину за пројекте који се налазе на Листи пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину (Листа II). Захтев се подноси за нове, односно планиране пројекте (по правилу у току израде идејног пројекта) и за изведене пројекте, односно за затечено стање. Сугестија: Уредно попунити образац за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину (Прилог 1) прописан Правилником о садржини захтева о потреби процене утицаја и садржини захтева за одређивање обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС“, број 69/05)

2. У Фази II - Захтев за одређивање обима и садржаја студије о процени утицаја пројекта на животну средину за пројекте који се налазе на Листи пројеката за које је обавезна процена утицаја (Листа I), као и за пројекте који се налазе на Листи II, за које је надлежни орган одлучио да је потребна процена утицаја на животну средину Сугестија: Уредно попунити образац за одређивање обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину (Прилог 2)

3. У Фази III - Захтев за давање сагласности на студију о процени утицаја пројекта на животну средину.

У свакој од три фазе процене утицаја уколико у име носиоца пројекта захтев подноси друго

лице, то лице мора имати уредно издато овлашћење носиоца пројекта са деловодним бројем, датумом издавања и потписом овлашћеног лица носиоца пројекта.

Уз сваки захтев, на почетку свaке фазе, предаје се поднесак који мора садржати: • меморандум носиоца пројекта са деловодним бројем захтева из евиденције носиоца

пројекта; • податке о носиоцу пројекта и то: извод из регистра привредних субјеката, шифра

делатности, матични број, адреса, број телефона, имејл, име одговорног лица и име лица задуженог за контакт са надлежним органом.

За оцену студијe о процени утицаја пројеката на животну средину у оквиру надлежног органа образује се техничка комисија која врши оцену студије у складу са законом и Правилником о раду техничке комисије за оцену студије о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС“ број 69/05).

Учешће јавности обезбеђује се у свим фазама поступка процене утицаја пројеката на животну средину. Надлежни орган дужан је да обавести заинтересоване органе и организације и јавност о поднетом захтеву, обезбеди увид у поднети захтев и документацију која је уз захтев приложена и обезбеђује јавни увид, организује презентацију и спроводи јавну расправу о студији о процени утицаја на животну средину у складу са Правилником о поступку јавног увида, презентацији и јавној расправи о студији о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС“ број 69/2005).

На захтев носиоца пројекта надлежни орган доноси одлуку о давању сагласности на студију о процени утицаја или о одбијању захтева за давање сагласности на студију утицаја, на основу спроведеног поступка и извештаја техничке комисије.

Корисна информација: ВАЖНО је пратити информације на сајту Министарства (видети део у књизи са корисним адресама, телефонима и линковима), с обзиром да се чека усвајање многих нових прописа, као и измена Закона о процени утицаја и припадајућих подзаконских аката.

26

Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине је у примени од децембра 2004. године („Службени гласник РС“ број 135/04) и представља имплементацију IPPC директиве. Донета су и следећа подзаконска акта:

- Уредба о врстама активности и постројења за које се издаје интегрисана дозвола („Службени гласник РС“ број 84/05)

- Уредба о садржини програма мера прилагођавања рада постојећег постројења или активности прописаним условима („Службени гласник РС“ број 84/05)

- Уредба о критеријумима за одређивање најбољих доступних техника, за примену стандарда квалитета, као и за одређивање граничних вредности емисија у интегрисаној дозволи („Службени гласник РС“ број 84/05)

- Правилник о садржини и начину вођења регистра издатих интегрисаних дозвола („Службени гласник РС“ број 69/05)

- Правилник о садржини и изгледу интегрисане дозволе („Службени гласник РС“ број 30/06) - Правилник о садржини, изгледу и начину попуњавања захтева за издавање интегрисане дозволе („Службени гласник РС“ број 30/06)

У оквиру овог поглавља биће обрађена и Уредба о врстама загађивања, критеријумима за

обрачун накнаде за загађивање животне средине и обвезницима, висини и начину обрачунавања и плаћања накнаде („Службени гласник РС“ број 113/05).

Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине представља примену веома „тешке” техничке директиве, IPPC директиве. Овим законом се уређују услови и поступак издавања интегрисане дозволе за постројења и активности која могу имати негативне утицаје на здравље људи, животну средину или материјална добра, врсте активности и постројења, надзор и друга питања од значаја за спречавање и контролу загађивања животне средине. Укључење јавности је обезбеђено у свим фазама процеса, што представља примену Архуске конвенције.

Као што је већ речено, Уредбом је дефинисана Листа активности и постројења за које се издаје интегрисана дозвола. Врсте активности и постројења обухватају нова и постојећа постројења. На сајту Министарства заштите животне средине се налази Прелиминарни списак инсталација за које се издаје интегрисана дозвола - списак подлеже променама и све сугестије су добродошле.

Важно је напоменути да је у сарадњи са DHV пројектом реализован „пилот пројекат” - Интегрисана дозвола за цементару Holcim, Поповац.

Чланом 5. Закона је одређено ко је надлежни орган: „У зависности од тога који орган издаје одобрење за градњу одређује се ко је надлежни орган за интегрисану дозволу.” Овај Закон, као и Закон о процени утицаја на животну средину су веома уско повезани са Законом о планирању и изградњи, односно чланом 89 oвог Закона, у коме је наведено за које објекте министарство, односно покрајина, издају одобрење за изградњу.

У складу са наведеним потребно је навести и следећа два прописа: Закон о утврђивању одређених надлежности Аутономне Покрајине („Службени гласник РС”, број 6/02) као и Меморандум о оперативном преузимању надлежности АП Војводине у области заштите животне средине (од 19.10.2002. год).

Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине се примењује одмах, за нова постројења, док је за постојећа постројења рок прилагођавања до 2015. године, а према Програму усклађивања појединих привредних грана са одредбама овог закона. Оператер је дужан да захтев за издавање дозволе поднесе најкасније годину дана пре рока утврђеног овим Програмом. Израда Програма је у току.

Потребно је да истакнемо да ће вероватно доћи до измена овог Закона, што ће бити презентовано јавности, али за све информације је потребно позвати надлежног републичког

27

инспектора, или одговорне из Одељења за интегрисано спречавање и контролу загађивања животне средине у Министарству заштите животне средине. Сигурно је да ће у овој области бити одржано пуно тренинга и реализован низ пилот пројеката уз помоћ страних експерата.

Корисна информација: неопходно је да оператери који подлежу издавању интегрисане

дозволе добро проуче наведене прописе, повремено контактирају надлежне у Министарству, да прате информације на сајту Министарства и укључе се у активности Министарства, одговарајући на позиве који ће им бити упућени. Један од важних докумената који треба анализирати и упознавати се са њим је BREF документ.

Начела интегрисаног спречавања и контроле загађивања су: начело предострожности, начело интегрисаности и координације, начело одрживог развоја, начело хијерархије управљања отпадом, начело „загађивач плаћа” и начело јавности.

Начелом „загађивач плаћа” обезбеђује се да: загађивач мора да сноси пуне трошкове последица својих активности, односно трошкове настале угрожавањем животне средине, који укључују трошкове за угрожавање и ризик по животну средину и трошкове уклањања штете нанете животној средини, односно враћања локације у задовољавајуће стање животне средине после затварања постројења или престанка обављања активности.

Такође, чланом 85. Закона о заштити животне средине је одређено да је загађивач дужан да плаћа накнаду за загађивање животне средине.

3.1. Уредбa о врстама загађивања, критеријумима за обрачун накнаде за загађивање животне средине и обвезницима, висини и начину обрачунавања и плаћања накнаде

Уредбом о врстама загађивања, критеријумима за обрачун накнаде за загађивање

животне средине и обвезницима, висини и начину обрачунавања и плаћања накнаде се ближе одређују врсте загађивања, критеријуми за обрачун накнаде за загађивање животне средине и обвезници, висина и начин обрачунавања и плаћања накнаде. Спровођење Уредбе је у директној надлежности Фонда за заштиту животне средине Републике Србије, који је формиран у складу са чланом 90. Закона о заштити животне средине ради обезбеђивања финансијских средстава за подстицање заштите и унапређивања животне средине у Републици.

Обвезници плаћања накнаде су сва правна и физичка лица која узрокују загађење животне средине, и то:

• загађивачи за емисије SО2 и/или NO2 и/или прашкастих материја из постројења за које се издаје интегрисана дозвола;

• произвођач, односно одлагач неопасног индустријског отпада и опасног отпада за постројења за које се издаје интегрисана дозвола;

• увозници супстанци које оштећују озонски омотач; • власници моторних возила на чије се име региструје моторно возило, односно продужава

регистрација.

Накнада за емисије из појединачних извора загађивања обрачунава се према врсти, количини или особинама емисија следећих загађујућих материја (SО2, NO2 и прашкастих материја).

Појединачни извори емисије SО2, NO2 и прашкасте материје, у смислу ове уредбе, јесу технолошки процеси, индустријски погони, уређаји и објекти из којих се испуштају у ваздух :

• SО2 - у количини већој од 100 кг годишње, • NO2 - у количини већој од 30 кг годишње, • Прашкасте материје - у количини већој од 10 кг годишње.

28

Накнада за произведени или одложени отпад обрачунава се према врсти, количини и особинама отпада произведеног или одложеног отпада у периоду од годину дана, а која се одређује према реализованом капацитету производње и изражава у јединицама масе у тонама.

Накнада за супстанце које оштећују озонски омотач обрачунава се према увезеној количини тих супстанци за годину дана.

Накнада за возила на моторни погон обрачунава се према врсти возила, врсти мотора и погонског горива, радне запремине мотора и година старости.

Oсновица за обрачун је накнаде за емисије јесте годишња количина емисије SО2 и/или NO2 и/или прашкастих материја у тонама, према подацима из Интегралног катастра загађивача, односно резултата мерења у складу са прописом о граничним вредностима емисије, начину и роковима мерења и евидентирања података.

Веома је важно да се мерења обаве на време, како би подаци могли да се обраде и извештај достави на време Фонду, до 31. jануара текуће године.

Основица за обрачунавање накнаде за произведени или одложени отпад обрачунава се према подацима о количинама отпада из Интегралног катастра загађивача, односно у складу са реализованом производњом и створеном количином отпада.

За обвезнике плаћања накнаде који нису доставили податке у Интегрални катастар загађивача у прописаном року, Фонд ће обрачунавати накнаду на основу извештаја републичког инспектора за заштиту животне средине о количини емисије SО2 и/или NO2 и/или прашкастих материја, односно количине отпада.

У члану 6. Уредбе, дат је образац за обрачунавање накнаде за емисије SО2, NO2 и прашкастих материја, док је у члану 8. дата вредност годишње накнаде за емисије.

Висине накнада из ове Уредбе се усклађују годишње са стопом раста цена на мало према подацима републичке организације надлежне за послове статистике.

Обратите пажњу и на чланове Уредбе број 8, 9, 10. и 11, како бисте у обрачун укључили и корективне подстицајне коефицијенте К1, К2 и К3.

Чланом 17. се прецизира рок за издавање решења: „Годишња накнада за емисије појединачних извора загађивања, произведени или одложени отпад и супстанце које оштећују озонски омотач утврђује се решењем које Фонд доноси најкасније до 30. aприла.”

Корисна информација: Када год имате дилеме, нејасноће, обратите се надлежном републичком инспектору или начелнику одељења инспекције за заштиту животне средине од загађивања.

30

Правилником о методологији за израду интегралног катастра загађивача („Службени гласник РС“ број 94⁄2007) прописане су обавезе правних и физичких лица којa својом активношћу загађују животну средину. Правно или физичко лице дужно је да доставља Агенцији за заштиту животне средине податке за Интегрални катастар загађивача најкасније до 31. марта текуће године за предходну годину.

Шта садржи интегрални катастар загађивача ? Интегрални катастар загађивача садржи податке о изворима, врстама, количинама, начину и

месту испуштања загађујућих материја у ваздух и воде, као и о количинама, врсти, саставу и начину третмана и одлагања отпада.

Које су законске обавезе предузећа? Предузећа морају редовно пратити количине емитованих загађујућих материја у ваздух и

воде из својих постројења, као и количине генерисаног отпада. Правилник о методологији за израду интегралног катастра загађивача садржи списак

делатности и минималне граничне вредности за извештавање. Предузећа у првом кораку проверавају да ли се њихова делатност налази на списку

делатности одређених у Прилогу број 1. Правилника које подлежу изради извештаја. Следећи корак је поређење инсталисаног капацитета предузећа са граничним вредностима

капацитета одређених у прилогу број 1, колона 3. у Правилнику, као и поређење броја запослених, са циљем да се провери да ли је потребно израдити извештај, који се доставља Агенцији за заштиту животне средине.

Такође, поменути Правилник садржи неопходне обрасце за извештавање. Предузећа достављају податке за Катастар као комплет образаца у папирној форми

укоричен у јединствен документ, прописно потписан и оверен од стране одговорног лица. Сваки образац посебно треба да буде потписан и оверен од стране одговорног за поједине погоне.

Предузећа достављају податке за Катастар и електронски на имејл адресу Агенције за заштиту животне средине или на компакт диску, без потписа и овере.

Сва детаљнија објашњења потражите у наведеном пропису или се обратите надлежном инспектору за заштиту животне средине или Агенцији за заштиту животне средине. На сајту Агенције за заштиту животне средине (www.sepa.sr.gov.yu), налазе се текст Правилника о методологији за израду интегралног катастра загађивача, као и Обрасци за попуњавање.

Корисна информација: За све недоумице и питања у вези са катастром, обратите се Агенцији за заштиту животне средине. Такође, у току је израда Упутства за успостављање система контроле обавезе достављања података за интегрални катастар загађивача.

31

4.1. Обавеза достављања података - шема

34

5.1. Законске одредбе

Законом о поступању са отпадним материјама („Службени гласник РС“ број 25/96), који је у примени од 1996. године, уређено је поступање са отпадним материјама. Закон регулише поступање са отпадним материјама које се могу користити као секундарне сировине, начин њиховог прикупљања, услове прераде и складиштења, као и отпадне материје које немају употребну вредност. Такође, законом су прописане и мере заштите животне средине од штетног дејства отпадних материја.

Управљање отпадом спроводи се по прописаним условима и мерама поступања са отпадом у оквиру сакупљања, транспорта, третмана и одлагања отпада. Власник отпада дужан је да предузме све мере управљања отпадом у циљу спречавања или смањења настајања, поновне употребе и рециклаже отпада, издвајања секундарних сировина и коришћење отпада као енергента, односно одлагање отпада.

За боље разумевање третиране проблематике, ево објашњења за поједине појмове који се срећу у свакодневној употреби:

1. отпадне материје су материјали који настају у обављању производне, услужне или друге делатности, предмети искључени из употребе, као и отпадне материје које настају у потрошњи, а могу се непосредно, или уз одговарајућу дораду или прераду употребљавати као сировина у производњи, или као полупроизводи

2. отпаци су материјали који настају на горе описани начин, а не могу се више користити, односно немају употребну вредност

3. генератор отпада је предузеће, друго правно или физичко лице или предузетник, регистровано за обављање делатности која ствара отпад, које поседује отпад, односно на чијој територији се налази отпад.

5.2. Дефиниција отпада

Закон о заштити животне средине, члан 3. тачка 20: „Отпад је сваки предмет или супстанца, категорисан према утврђеној класификацији отпада, са којим власник поступа, или има обавезу да поступа, односно управља.” „Опасан отпад је опасна отпадна материја која има бар једну од опасних карактеристика (експлозивност, запаљивост, склоност спонтаном сагоревању, склоност оксидацији, органски је пероксид, акутна отровност, инфективност, склоност корозији, у контакту са водом ослобађа запаљиве гасове, у контакту са ваздухом или водом ослобађа отровне гасове, садржи токсичне супстанце са одложеним хроничним деловањем, као и екотоксичне карактеристике), као и амбалажа у којој је било или јесте спакован опасан отпад; отпад наведен у Листи 1, као и отпад наведен у Листи 2, ако има опасне карактеристике, представља опасан отпад.” „Произвођач (генератор) отпада је правно или физичко лице регистровано за обављање делатности која производи отпад или друге отпаде, или ако то лице није познато, лице које поседује, односно контролише ове отпаде.” „Лабораторија за карактеризацију отпада је лабораторија за испитивање карактеристика отпада, која у сарадњи са другим овлашћеним лабораторијама, врши испитивање карактеристика и особине отпада.” „Разврставање отпада јесте истовремени поступак одређивања врсте отпада према пореклу, карактеру и категорији отпада.” „Порекло отпада јесте скуп радњи које су одређене индексним бројем отпада, а одређује га генератор отпада.” „Карактер отпада јесу поступци којима се утврђују физичке, хемијске и биолошке особине отпада и представља одређење, да ли отпад садржи или не опасне карактеристике.” „Категорија отпада представља ознаку отпада.”

Забрањено је: 1. одлагање отпадака на местима која нису одређена за ту намену

35

2. одлагање индустријских отпадака пре издвајања отпадака који се могу користити као секундарне сировине

3. спаљивање отпадака изван за то одређених постројења 4. увоз опасног отпада

За послове прикупљања, рециклаже и промета отпадних материја, неопходно је: 1. имати одговарајући простор 2. поступати са отпадним материјама на прописан начин 3. водити прописану документацију

5.3. Простор За пријем и разврставање, генератор отпада мора да има простор минималне површине 100

m2 , додатних најмање 20 m2 + 20% слободне површине за обављање унутрашњег транспорта и одговарајући простор за смештај уређаја за припрему отпада.

За паковање секундарних сировина генератор отпада мора да има простор минималне површине 20 m2 + 20% слободне површине за обављање унутрашњег транспорта и одговарајући простор за смештај уређаја за паковање.

За складиштење секундарних сировина, генератор отпада мора да има покривени простор за прихват секундарних сировина са вагом за мерење и простор од најмање 100 m2 за складиштење секундарних сировина.

Простор за привремено складиштење опасног отпада се гради за смештај најмање двоструке количине опасних отпадака која просечно настаје између два циклуса обраде, односно превоза, тако да обезбеђује њихову заштиту од спољних утицаја.

Опасан отпад се сакупља у привремена складишта, припрема за прераду и превоз, класификује у посебно обезбеђеним објектима или просторијама. Посуде и просторије у које се привремено смештају опасни отпаци означавају се на видном месту.

5.4. Поступање са отпадним материјама

За послове прикупљања, рециклаже и промета отпадних материја неопходно је обратити се надлежном органу у поступку прибављања мишљења о потреби израде Студије утицаја на животну средину. Надлежни орган решењем одлучује о потреби израде Студије. Студија прописује начин поступања са отпадним материјама, а посебно обрађује мере за смањење и отклањање штетних утицаја на животну средину. Израђену Студију верификује надлежни орган, а носилац пројекта (предузеће које се бави прикупљањем, рециклажом и прометом отпадних материја) је у стриктној обавези да поступа са отпадним материјама на начин описан у Студији и да спроводи мере за смањење и отклањање штетних утицаја на животну средину дате Студијом. Уколико надлежни орган решењем одлучи да није потребна израда Студије утицаја, у истом наводи начин поступања са отпадним материјама у циљу смањења штетних утицаја на животну средину. Надлежни орган за поступање са опасним отпадом је Министарство заштите животне средине, односно Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој, за територију АП Војводина.

Посебно се могу издвојити неке обавезе оператера у поступању са отпадним материјама:

- генератор отпада разврстава отпад према пореклу (из каталога отпада), категорији (из листе отпада) и карактеру. Каталог отпада и листа отпада су саставни део Правилника о условима и начину разврставања, паковања и чувања секундарних сировина („Службени гласник РС” број

36

55/2001), а списак опасних материја је саставни део Правилника о поступању са отпацима који имају својства опасних материја („Службени гласник РС” број 12/95),

- спаковане секундарне сировине обележавају се стављањем натписа који садржи, између осталог и податке о генератору отпада, секундарној сировини, количини, датуму отпреме, са потписом одговорног лица,

- опасан отпад се на месту настанка класификује у зависности од агрегатног стања у коме се налази, физичких особина, хемијског састава, међусобне компатибилности и начина даље обраде,

- опасни отпаци у течном стању држе се у судовима максималне запремине до 200 литара, израђеним од материјала који обезбеђује непропустљивост приликом привременог држања, прераде или превоза до места за трајно складиштење или даљу обраду.

5.5. Документација

Предузеће, односно предузетник који обавља делатност прикупљања, рециклаже и промета отпадних материја, води податке о врстама, количинама и изворима отпадака и секундарних сировина.

Разврстани отпад прати Документ о разврставању. Овај документ у целости попуњава генератор отпада, према упутству Агенције за рециклажу, а на основу претходно прибављеног Уверења о утврђивању карактера отпада од стране овлашћене стручне организације и Решења о одређивању категорије отпада од стране Агенције за рециклажу.

Спаковане секундарне сировине прати документ о преузимању отпада - секундарне сировине. Документ о преузимању отпада – секундарне сировине попуњава генератор отпада, а у моменту преузимања отпада потписује га и оверава лице које преузима отпад – секундарну сировину.

Копије попуњених документа се достављају Министарству заштите животне средине и Агенцији за рециклажу.

Правно и физичко лице које производи, превози, ставља у промет, користи, прерађује, складишти или одлаже опасне материје води евиденцију о врстама и количинама опасних материја. О количинама и врстама створених, прихваћених, обрађених и ускладиштених опасних отпадака извештава се Министарство заштите животне средине једанпут месечно, до десетог у месецу, за претходни месец.

Код преузимања отпадних материја, посебну пажњу обратити на контролу нивоа радиоактивне контаминације, нарочито отпадака и остатака који потичу из хемијске индустрије, војних постројења и опреме, индустрије вештачких ђубрива, ливница са куполним пећима...

Предузеће или предузетник који не располаже са уређајима или постројењима за прераду отпадних материја, исте може уступити само другом предузећу или предузетнику који има верификовану Студију утицаја за поступање са предметном врстом отпадних материја, односно које има одговарајући акт надлежног министарства о испуњености услова за поступање са предметном врстом отпадних материја (пример: отпадни оловни акумулатори, отпадни рачунари и електронска опрема, рабљена уља, алуминијумска шљака...).

Ваше обраћање надлежном републичком инспектору за заштиту животне средине, или начелнику републичке инспекције за заштиту животне средине је добродошло за све дилеме око примене постојеће законске регулативе, као и за решавање акутних проблема насталих у обављању редовних активности поступања са отпадним материјама.

Од преко четрдесет нормативних аката који имају додира са поступањем са отпадним материјама, могу се апострофирати: Закон о заштити животне средине, Закон о поступању са отпадним материјама, Правилник о условима и начину разврставања, паковања и чувања секундарних сировина, Правилник о начину поступања са отпацима који имају својства опасних материја

39

Да ли је опасан отпад класификован према пореклу Судови у којима се чува опасан отпад (материјал од кога су израђени, врста и запремина) Означавање посуда и просторија (димензије ознака) Обезбеђеност посуда у случају истицања (танкване)

3. Даље поступање са опасним отпадом

Извоз опасног отпада (нотификација, документ о кретању отпада, отпремнице) Прерада - рециклажа у одговарајућим постројењима (дозволе и сагласности, уговори...) Чување у привременом складишту у складу са Правилником

Степен усклађености рада са законском регулативом (у %)

42

6.1. Законске одредбе Контрола промета отпада (прекогранично кретање отпада) је регулисана следећим

законским и подзаконским прописима:

- Законом о потврђивању Базелске конвенције о контроли прекограничног кретања опасних отпада и њиховом одлагању („Службени лист СРЈ - Међународни уговори”, број 2/99),

- Законом о заштити животне средине, чланом 57, којим је прописано да дозволу за увоз, извоз и транзит отпада издаје Министарство заштите животне средине, као и да је увоз опасног отпада забрањен,

- Законом о поступању са отпадним материјама, - Правилником о документацији која се подноси уз захтев за издавање дозволе за увоз,

извоз и транзит отпада са Листама опасног отпада и отпада који није опасан, које су саставни део Правилника („Службени лист СРЈ”, број 69/99),

- Правилником о поступању са отпадним материјама који имају својства опасних материја,

- Правилником о условима и начину разврставања, паковања и чувања секундарних сировина („Службени гласник РС”, број 55/01).

Отпад у Србији се може увозити само ако не може да се обезбеди у Републици, а

неопходан је у производњи као секундарна сировина. Увоз опасног отпада је забрањен.

Захтев за издавање дозволе за увоз, извоз и транзит отпада подноси (оператер) извозник или увозник отпада Министарству заштите животне средине са пратећом општом и посебном документацијом, у складу са Правилником о документацији која се подноси уз захтев за издавање дозволе за увоз, извоз и транзит отпада. Подносилац захтева може тражити дозволу за увоз, извоз и транзит више пошиљки у случају када се ради о отпаду истих физичко - хемијских особина, који се отпрема на исто одредиште, преко истих граничних прелаза. Увоз, извоз и транзит отпада који се обавља у више пошиљки, одобрава се за период до 12 месеци. За сваку врсту отпада потребно је прибавити Уверење о карактеризацији отпада. Да би оператер могао да се бави прекограничним кретањем отпада потребно је пре свега да испуни услове који су прописани у напред наведеним прописима, а исти се односе на испуњеност услова заштите животне средине:

- Складиште као физички објекат мора постојати – или у власништву генератора отпада, или уговор о закупу,

- Расположиви простор мора бити у складу са Правилником о условима и начину разврставања, паковања и чувања секундарних сировина

- Оператер који обавља делатност сакупљања, рециклаже, промета отпадака и секундарних сировина води податке о врстама, количинама и изворима отпадака и секундарних сировина (Документ о разврставању и Документ о преузимању отпада) и ови документи се достављају посебној републичкој организацији једанпут месечно, до десетог у месецу за претходни месец,

- Анализа утицаја (претходна и детаљна) или Студија утицаја у складу са Законом о процени утицаја на животну средину са одговарајућом сагласношћу надлежног органа је обавезна. Све мере заштите животне средине морају бити спроведене на лицу места.

43

У складу са чланом 7. Правилника о документацији која се подноси уз захтев за издавање дозволе за увоз, извоз и транзит отпада сва документација која се подноси уз захтев мора бити у оригиналу или у овереном препису, са преводом на српски језик од стране овлашћеног судског тумача (уколико су документа на страном језику). Неоверена документа и факсови се не узимају у обзир. Када подносилац захтева испуни све услове Министарство заштите животне средине на основу захтева издаје Дозволу за увоз, извоз или транзит отпада. Уз писмени захтев Министарству заштите животне средине за увоз, извоз и транзит отпада који није опасан увозник прилаже документацију коју можете пронаћи на сајту Министарства на следећој адреси: http://www.ekoserb.sr.gov.yu/propisi/dozvole/objasnjenja_otpad_uvoz.php

Изузетно, одобрење држава транзита извозник не прилаже ако се држава транзита није писмено изјаснила у року од 60 дана од дана пријема обавештења о намераваном прекограничном кретању отпада, као и у случају транзита отпада одређених категорија (ознака G) преко територије државе чланице Европске уније.

Уз писмени захтев Министарству заштите животне средине за извоз и транзит опасног отпада извозник, односно посредник прилаже поред документације која је иста као да се ради о неопасном отпаду и документацију коју можете пронаћи на сајту Министарства на следећој адреси: http://www.ekoserb.sr.gov.yu/propisi/dozvole/objasnjenja_otpad_izvoz.php, http://www.ekoserb.sr.gov.yu/propisi/dozvole/objasnjenja_otpad_tranzit.php Добијеном дозволом оператер добија одређена права, али и обавезе којих се мора придржавати. Дозволом је одобрена количина отпада који може да се увози, извози или да транзитира кроз државу Србију, иста има рок важности тако да она може бити неважећа по два основа, истеком рока важности и извезеном одобреном количином отпада. Проистекле обавезе по издатој дозволи су: врста отпада која је одобрена, гранични прелаз, врста транспорта (камионски или железнички) као и обавеза вршења радиолошке контроле отпада, да отпад који се извози није радиоактивни материјал и да о томе обезбеди одговарајући сертификат овлашћене стручне организације. Копију извештаја о контроли радиоактивности извозник предаје на граници и она је саставни део документације која се подноси приликом царињења.

Царински органи врше контролу промета отпада на граничним прелазима. Преко границе Србије врши се промет:

• опасног отпада • неопасног отпада

6.2. Надзор над прометом опасног отпада преко државне границе

У Правилнику о документацији која се подноси уз захтев за издавање дозволе за увоз, извоз и транзит отпада, у Листи 1, можете пронаћи називе и ознаке за опасан отпад. Увоз опасног отпада је забрањен Законом о заштити животне средине те у случају приспећа такве пошиљке забрањује се њен улазак у земљу. Преглед пошиљке опасног отпада који транзитира кроз нашу земљу или се извози врши се прегледом неопходне документације и визуелним прегледом пошиљке. Документација која је потребна за извоз или транзит опасног отпада је:

• копија Дозволе • товарни лист • фактура • Документ о кретању – нотификација (оригинал, добија се тачан број примерака колико ће бити испорука), са копијом Документа о обавештавању о прекограничном кретању отпада • безбедносни лист на српском језику (Material Safety Data Sheet)

44

• извештај овлашћеног правног лица о нивоу радиоактивне контаминације пошиљке опасног отпада • ADR и RID -преглед ваљаности документације транспортних средстава и возача

Коришћена техничка роба (бела техника, рачунари и компоненте, половни соларијуми и сл.) и коришћена одећа се на основу Упутства за прекогранично кретање појединих врста коришћене техничке робе и одеће број 119-05-33/2004-01 од 05.04.2004. године третирају као опасан отпад. Пошто је увоз опасног отпада забрањен, дозволе за увоз ове врсте коришћене робе се не издају, те се таква роба враћа и не може да уђе у земљу. Из обавезе прибављања дозволе за увоз отпада се изузима коришћена роба која се увози као половна гардероба, ако је иста класификована и у квалитету екстра (половна одећа скоро иста као нова) као и квалитета нивоа 1. (носи квалитет као екстра, али може да буде покоја флека).

Хуманитарна помоћ не подлеже обавези прибављања дозволе за увоз отпада (ово важи само за увоз неопасног отпада, увоз опасног отпада је забрањен).

По извршеном прегледу документације цариник врши преглед пошиљке опасног отпада. Цариник је дужан да изврши визуелни преглед стања пошиљке (да ли је дошло до оштећења амбалаже при транспорту, стање вентила на вагон или ауто – цистерни...).

Цариник врши преглед ваљаности документације и уколико су испуњени сви услови, дозвољава се транзит или извоз пошиљке опасног отпада.

Ако уз пошиљку опасног отпада није дат на увид оригинал дозволе за извоз, односно транзит отпада преко државне границе, односно ако је приликом визуелне контроле установљен значајан недостатак (оштећена амбалажа, видна оштећења транспортних средстава и сл.), царински органи обавештавају најближег инспектора за заштиту животне средине, који ће преузети даље мере.

У случају акцидентне ситуације, позива се инспектор за заштиту животне средине. Контролу оригинал дозволе за извоз опасног отпада, JCI обрасце и отписивање

дозвољених количина обавља републички инспектор за заштиту животне средине на локацији предузећа. Царинска испостава је дужна да попуњава Документ о кретању отпада (поља 26 – 28) при улазу, транзиту и излазу отпада и да доставља копију Документа Министарству заштите животне средине које издаје дозволу за извоз, када отпад напушта територију Републике Србије, у складу са Правилником о документацији која се подноси уз захтев за увоз, извоз и транзит отпада и са контролним системом Базелске конвенције о контроли прекограничног кретања опасних отпада и њиховом одлагању. Ова процедура важи и за неопасан отпад уколико га друга држава (увоза, односно транзита) дефинише као опасан. У том случају неопасан отпад прати сва документација која је прописана за опасан отпад.

6.3. Надзор над прометом (увоз, извоз и транзит) неопасног отпада преко државне границе

У Листи 2 је отпад који није опасан и саставни је део Правилника о документацији која се подноси уз захтев за издавање дозволе за увоз, извоз и транзит отпада. Документација која је потребна за промет неопасног отпада је:

• копија Дозволе • товарни лист • копија фактуре (оригинал на увид) • извештај овлашћеног правног лица о нивоу радиоактивне контаминације пошиљке

неопасног отпада

45

Цариник врши преглед ваљаности документације и визуелни преглед стања пошиљке. Уколико су испуњени сви услови, цариник дозвољава увоз, транзит или извоз пристигле пошиљке отпада. У случају када постоје недостаци и уколико не постоји дозвола царински органи обавештавају инспектора за заштиту животне средине, који ће предузети даље мере.

За увоз, извоз, и транзит отпада осим одговарајућих дозвола, обавезна су и додатна дозиметријска или гамаспектрометријска мерења у зависности од врсте отпада. Додатна дозиметријска или гамаспектрометријска мерења у зависности од врсте отпада, може извршити само овлашћено правно лице, и то приликом утовара у случају извоза, док у случају увоза и транзита искључиво на улазном граничном прелазу. У зависности од резултата додатних мерења, која у форми извештаја увозник доставља царинским службеницима, биће њихово даље поступање у складу са својим овлашћењима, односно у случају негативног извештаја обавештава се и Министарство заштите животне средине, ради предузимања прописаних мера из своје надлежности.

Контролу оригинал дозволе, JCI обрасце и отписивање дозвољених количина (увоз, извоз) обавља републички инспектор за заштиту животне средине на локацији предузећа.

6.4. Мере царинских органа

Царински орган врши контролу уношења, изношења и транзита робе, за које су прописане мере заштите животне средине (члан 252. Царинског закона). Такође, овлашћени царински службеник у примени Царинског закона или других прописа који се односе на увоз, извоз или транзит робе може да предузима мере, посебно из члана 259. тач. 3, када је увоз, односно извоз супротан Царинском закону и другим прописима (преглед робе, превозних средстава, документације, привремено одузимање робе и др).

Важно је пратити информације на сајту Министарства (видети део у књизи са

корисним адресама, телефонима и линковима), с обзиром да се чека усвајање многих нових прописа, који регулишу ову област а пре свега Закона о управљању отпадом.

46

6.5. Чек листа за утврђивање испуњености услова у погледу заштите животне средине за поступање са отпадним материјама

4. ЧЕК ЛИСТА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА У ПОГЛЕДУ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ЗА ПОСТУПАЊЕ СА ОТПАДНИМ МАТЕРИЈАМА

Правилник о условима и начину разврставња, паковања и чувања секундарних сировина („Службени гласник РС”, број 55/01)

Захтев странке (у прилогу записника) Увоз Извоз

Отпад је Опасан Неопасан

Приложити ОПШТУ ЧЕК ЛИСТУ са основним подацима Уговор о закупу складишног простора (ако складиште није у власништву) Документ о разврставању за затечени отпад (на улазу) Да Не

Документ о разврставању за отпад после прераде Да Не

Секундарне сировине су разврстане Да Не

Секундарне сировине су обележене Да Не

Коме уступају прерађене секундарне сировине, а коме отпад из прераде (уговор, изјава...) Документ о преузимању обе врсте отпада Да Не

Сагласност на студију утицаја Да Не

Простор: - мин. 100 m2 за преузимање и разврставање - мин. (20 m2 + 20%) за манипулацију + простор за припрему отпада - мин. (20 m2 + 20%) за паковање + простор за смештај уређаја за паковање - покривени простор за прихват секундарних сировина са вагом за мерење - мин. 100 m2 за складиштење

Пописати врсте и количине отпада на складишту

ЗАКЉУЧАК: На основу утврђеног чињеничног стања, и увида у приложену документацију, предузеће “...” на локацији у ул. --- испуњава/не испуњава услове у погледу заштите животне средине за прекогранични промет наведеног отпада, у складу са Правилником о условима и начину разврставања, паковања и чувања секундарних сировина („Службени гласник РС”, број 55/01).

Налаже се предузећу “....” да формира и уредно доставља Управи за ЗЖС и Агенцији за рециклажу РС следећа документа (уколико не поседује):

1. Документ о разврставању предметног (улазног) отпада 2. Документ о разврставању отпада (који настаје после прераде) 3. Документ о преузимању обе врсте отпада

Степен усклађености рада са законском регулативом (у %)

48

Контрола прeкограничног кретања отровних материја врши се у складу сa Законом о превозу опасних материја („Службени лист СФРЈ”, број 27/90, 45/90 и „Службени лист СРЈ”, број 24/94, 28/96, 21/99, 44/99, 68/02), Законом о производњи и промету отровних материја („Службени лист СРЈ”, број 15/95, 28/96, 37/02 и „Службени гласник РС”, број 101/05), Листом отрова разврстаних у групе („Сл. лист СРЈ”, број 12/00), као и Одлуком о обележавању отрова у промету („Сл. лист СРЈ”, број 38/97). Списак отрова чији су производња, промет и коришћење забрањени објављен је у „Службеном гласнику РС”број 72/06.

Када се хемикалије налазе у промету (на тржишту), односно када се налазе у транспорту имају своје идентификационе бројеве. За промет хемикалија користи се CAS - број познатих супстанци из регистра апстракта хемикалија (Chemicals Abstract Service). За сваку материју у транспорту користи се UN број без обзира на вид транспорта. Све опасне материје разврстане су према (ADR) прописима па и код нас у девет основних класа. Поједине класе имају даље разграничење зависно од степена штетности и узрока који могу активирати те материје.

Да ли се танспорт отровних материја мора обављати по прописима ADR (European Agreement Concerning the International Carriage of Dangerous Goods by Road - Европски споразум о међународном друмском превозу опасне робе) и RID (Regulations Concerning the International Carriage of Dangerous Goods by Rail - Правилник за међународни железнички превоз опасне робе), може се проверити у Безбедоносном листу у тачки која се односи на транспорт (тачка 14). Све земље у окружењу су потписнице наведених споразума или правилника, тако да одакле год да роба долази друмским или железничким путем треба да буду испуњени наведени прописи. Безбедносни лист (Material Safety Data Sheet) садржи 16 тачака и из њега се могу видети неопходни подаци за робу.

За увоз и извоз супстанци/препарата које се налазе на Листи отрова разврстаних у групе, неопходно је Решење о превозу отрова преко државне границе које издаје Министарство заштите животне средине. Такође је неопходно поменуто решење и за супстанце/препарате који нису разврстани у Листу отрова, а сам произвођач их је обележио са T, T+ уколико су по ADR и RID прописима посебно обележени (осим за робе које су у надлежности других органа – предмети опште употребе, лекови, нафта и нафтни деривати и др.). Контролу оригинал Решења о превозу отрова преко државне границе (у случају увоза, односно извоза), JCI обрасце и отписивање дозвољених количина обавља републички инспектор за заштиту животне средине на локацији предузећа. У режиму дозвола за транзит налазе се само оне отровне материје које су по ADR и RID прописима сврстане у класу 6.1. - отровне материје. Списак је објављен у Одлуци о одређивању робе за чији су увоз, извоз односно стављање у промет прописани посебни услови („Службени гласник РС”, број 114/05)

Било да се ради о дозволи за увоз, извоз или транзит отровних материја преко државне границе, подноси се писмени захтев Министарству заштите животне средине, на меморандуму, са печатом и потписом директора. Потребно је, такође, приложити одговарајућу документацију коју треба попунити у складу са упутством, а све то можете пронаћи на сајту Министарства, на следећој адреси: http://www.ekoserb.sr.gov.yu/propisi/dozvole/otrovi.php

ВАЖНО је пратити информације на сајту Министарства (видети део у књизи са корисним адресама, телефонима и линковима), с обзиром да се чека усвајање многих нових прописа, који регулишу ову област а пре свега Закона о управљању хемикалијама.

50

Законом о производњи и промету отровних материја, који се примењује од априла 1995. године, одређени су услови које привредна друштва и предузетници морају испуњавати како би се бавили производњом и прометом отрова.

Отровне материје су супстанце природног или синтетичког порекла и препарати произведени од тих супстанци, који могу угрозити живот и здравље људи, односно животну средину.

Производња отрова подразумева израду отрова, смеша отрова и производа од отрова хемијским, физичким или биолошким процесима и поступцима.

Промет отрова подразумева увоз, извоз, складиштење, продаја, коришћење, издавање и други начин промета отрова.

Отрови се могу производити и стављати у промет, када њихово коришћење у намењене сврхе и на одређен начин није штетно за живот и здравље људи, односно животну средину.

Забрањени су производња, промет и коришћење отрова за које се утврди да могу угрозити живот и здравље људи, односно животну средину, као и отрови чија су производња, промет и коришћење забрањени у земљи порекла.

Привредна друштва и предузетници могу вршити производњу и промет отрова ако испуњавају прописане услове у погледу заштите животне средине.

Републичка инспекција за заштиту животне средине утврђује испуњеност услова за обављање делатности производње и промета отрова. У циљу утврђивања испуњености услова за обављање делатност републички инспектори за заштиту животне средине врше инспекцијски надзор на локацији предузећа, констатују чињенично стање и попуњавају чек листе.

Наводимо само неке од потребних услова:

- Стручни кадар, VII степен из области хемије, технологије, фармације, медицине, агрономије-смер заштита биља, ветерине, биологије или шумарства

- Одговарајуће просторије за производњу, смештај и издавање отрова - Испуњеност техничких услова у производњи и промету отрова и заштити животне средине - Просторија за амбалажу и просторија за употребљену амбалажу.

Сва детаљнија објашњења потражите у наведеним прописима или се обратите надлежном

инспектору за заштиту животне средине. У току 2006. године од 407 предузећа њих 276 је испуњавало услове у погледу заштите

животне средине за обављање делатности производње и промета отрова док 131 предузеће није испуњавало услове у погледу заштите животне средине.

За увоз отрова је потребно решење којим се одобрава превоз отровних материја преко државне границе ( увоз, извоз и транзит ) које издаје Министарство заштите животне средине у сагласности са Министарством унутрашњих послова. Решењем се одобрава превоз отровних материја преко државне границе.

52

8.1. Чек листа за контролу привредних субјеката који врше производњу, промет или контролу отрова

14. ЧЕК ЛИСТА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА У ПОГЛЕДУ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ЗА ПРИВРЕДНЕ СУБЈЕКТЕ (ПРИВРЕДНА ДРУШТВА И ПРЕДУЗЕТНИКЕ) КОЈИ ВРШЕ ПРОИЗВОДЊУ, ПРОМЕТ ОТРОВА, ИЛИ КОНТРОЛУ ОТРОВА

- Закон о производњи и промету отровних материја („Службени лист СРЈ”, број 15/95) - Одлука о условима које морају испуњавати правна лица и предузетници који врше

производњу, промет и контролу отрова („Службени лист СРЈ”, број 30/96)

Приложити ОПШТУ ЧЕК ЛИСТУ Одговорно лице за заштиту животне средине

1. ДЕЛАТНОСТ ПРАВНОГ ЛИЦА, ПРЕДУЗЕТНИКА а) ПРОИЗВОДЊА ОТРОВА б) ПРОМЕТ ОТРОВА НА ВЕЛИКО в) ПРОМЕТ ОТРОВА (НАБАВКА И КОРИШЋЕЊЕ) г) ПРОМЕТ ОТРОВА НА МАЛО д) КОНТРОЛА ОТРОВА

2. СТРУЧНИ КАДАР име степен из области

3. ПРОСТОРИЈЕ ЗА ПРОИЗВОДЊУ, СМЕШТАЈ И ИЗДАВАЊЕ ОТРОВА а) ПРОИЗВОДЊА ОТРОВА Посебан простор, под кључем за отрове I групе ДА НЕ Просторија за смештај готових производа ДА НЕ Просторија за амбалажу ДА НЕ Просторија за употребљену амбалажу ДА НЕ Просторија за производњу ДА НЕ Гардероба са санитарним чвором ДА НЕ Просторија за административне послове ДА НЕ Контролна лабораторија ДА НЕ б) ПРОМЕТ ОТРОВА НА ВЕЛИКО Просторија за складиштење, површине најмање 60 m2 и висине најмање 2,60 m за отрове II и III групе ДА НЕ Посебан простор под кључем за отрове I групе ДА НЕ Просторија за издавање отрова ДА НЕ Просторија за административне послове ДА НЕ Гардероба са санитарним чвором ДА НЕ в) ПРОМЕТ ОТРОВА (НАБАВКА И КОРИШЋЕЊЕ) Просторија за складиштење, површине најмање 60 m2 и висине најмање 2,60 m за отрове II и III групе ДА НЕ

53

Посебан простор под кључем за отрове I групе ДА НЕ Просторија за производњу ДА НЕ Просторија за смештај готових производа ДА НЕ Просторија за издавање отрова ДА НЕ Просторија за административне послове ДА НЕ Гардероба са санитарним чвором ДА НЕ г) ПРОМЕТ ОТРОВА НА МАЛО Просторија за складиштење, површине најмање 30 m2 и висине најмање 2,60 m за отрове II и III групе ДА НЕ Посебан простор под кључем за отрове I групе ДА НЕ Просторија за издавање отрова ДА НЕ Просторија за административне послове ДА НЕ Гардероба са санитарним чвором ДА НЕ д) КОНТРОЛА ОТРОВА Посебан простор за пријем, евиденцију и чување материјала ДА НЕ Просторија за испитивање са дигесторима ДА НЕ Просторија за смештај хемикалија и потрошног материјала ДА НЕ Просторија за смештај запаљивих и експлозивних материја ДА НЕ Просторија за прање посуда и прибора ДА НЕ Гардероба са санитарним чвором ДА НЕ Просторија за административне послове (регистар са евиденцијом извршених испитивања) ДА НЕ Опрема за квалитативна и квантитативна лабораторијска испитивања по методама које је препоручио ОЕЦД ДА НЕ

4. ТЕХНИЧКИ И САНИТАРНО-ХИГИЈЕНСКИ УСЛОВИ У складу су са тачком 7. односно тачком 11. Одлуке о условима које морају испуњавати правна лица и предузетници који врше производњу, промет и контролу отрова («Сл. лист СРЈ», бр.30/96) ДА НЕ Примедба:

5. ОБУКА ЛИЦА КОЈА РУКУЈУ ОТРОВИМА Обезбеђена обука радника који рукују отровима, провера обучености и допунска обука у одређеним временским периодима ДА НЕ

З А КЉУЧ А К : ПРИВРЕДНИ СУБЈЕКТ ИСПУЊАВА УСЛОВЕ ЗА ДОБИЈАЊЕ РЕШЕЊА ЗА

ПРОИЗВОДЊУ ОТРОВА ПРОМЕТ ОТРОВА НА ВЕЛИКО

ПРОМЕТ ОТРОВА (НАБАВКА И КОРИШЋЕЊЕ)

ПРОМЕТ ОТРОВА НА МАЛО

КОНТРОЛУ ОТРОВА ДА НЕ

56

Начин поступања са опасним материјама, као и обавезе оператера у циљу спровођења превентивних мера и спровођења одговора на удес, дефинисан је Законом о заштити животне средине. С обзиром да подзаконски акти наведеног закона, који ближе одређују поједине делове ове области, нису донети, на снази је и даље подзаконски акт који је донет на основу Закона о заштити животне средине из 1992. године, а то је Правилник о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања животне средине, мерама припреме и мерама за отклањање последица („Службени гласник РС” број 66/91, 83/92, 53/93, 60/94 и 63/94).

Наведеном регулативом дефинисане су обавезе свих субјеката који се баве производњом, употребом, превозом, прометом, прерадом, складиштењем и одлагањем опасних материја у погледу поступања са опасним материјама и обезбеђења неопходних мера заштите од удеса.

Правно и физичко лице које обавља активности у којима је присутна или може бити присутна једна или више опасних материја у количинама које су једнаке или веће од прописаних, а које могу изазвати удес дужно је да, према члану 38. Закона о заштити животне средине, изради елаборат о Процени опасности од хемијског удеса и на исти прибави сагласност Министарства заштите животне средине. Листа опасних материја са поменутим прописаним количинама, саставни је део Правилника о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања животне средине, мерама припреме и мерама за отклањање последица.

Процена опасности се врши и у случају када су опасне материје присутне и у мањим количинама од наведених, уколико се у поступку инспекцијског надзора процени да је то неопходно ради заштите живота и здравља људи и животне средине. Такође, према члану 58. Закона о заштити животне средине, правно и физичко лице које производи, превози, ставља у промет, користи, прерађује, складишти или одлаже опасне материје у количинама које су једнаке или веће од прописаних (или мање уколико се то процени инспекцијским прегледом), дужно је да:

- изради План заштите од удеса који је потребно ажурирати и ревидирати, најмање сваке три године, а у складу са променама у раду постројења или обављању активности, укључујући и проверу приправности за његово спровођење. Оператер је дужан да спроводи превентивне и друге мере управљања ризиком од удеса из плана заштите од удеса. Локална самоуправа је такође, дужна да изради План заштите од удеса за територију општине, односно државни органи и органи аутономне покрајине за територију Републике и аутономне покрајине. Наведени планови заштите морају бити међусобно усаглашени и ослањати се један на други. Садржај плана заштите од удеса дефинисан је Правилником о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања животне средине, мерама припреме и мерама за отклањање последица.

- изради Извештај о стању сигурности који је потребно ревидирати у случају промене у раду постројења или обављању активности, а најмање сваких пет година. Тренутно важећи прописи не предвиђају давање сагласности Министарства на План заштите од удеса и на Извештај о стању сигурности.

Сви оператери који врше производњу, превоз, промет, коришћење, прераду, складиштење

или одлагање опасних материја, обавезни су да воде евиденцију о врстама и количинама опасних материја. Евиденција се води на обрасцима који су одштампани у Правилнику о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања животне средине, мерама припреме и мерама за отклањање последица. Попуњене образце, оператери су дужни да достављају Министарству заштите животне средине, једном годишње, до 31. јануара текуће године за претходну годину.

Правна лица која обављају или планирају да обављају горе наведене делатности са опасним материјама, дужна су да Министарству, органу аутономне покрајине, односно органу јединице локалне самоуправе доставе Обавештење о постројењу, односно обавештење о новим

57

постројењима минимално три месеца пре пуштања у рад истог. Чланом 60. Закона о заштити животне средине, дефинисан је садржај овог обавештења.

Горе наведене обавезе оператера (израда Процене опасности од хемијског удеса, Плана заштите од удеса, Извештаја о стању сигурности...) представљају мере заштите, мере превенције и приправности да до хемијског удеса не дође.

Према Закону о заштити животне средине, удес јесте изненадни и неконтролисани догађај или низ догађаја, који настаје неконтролисаним ослобађањем, изливањем или расипањем опасних материја при производњи, промету, употреби, превозу, преради, складиштењу, одлагању или дуготрајном неадекватном чувању. Овај израз не обухвата: војна постројења, нуклеарне удесе, транспорт опасних материја цевоводима, укључујући и пумпне станице, удесе при истраживању и експлоатацији минералних сировина, оштећења брана, са изузетком последица индустријских удеса проузрокованих таквим оштећењем.

Успостављање заштите од хемијског удеса, односно механизама управљања ризиком, подразумева низ мера и поступака, као што су превенција, приправност и одговор на удес.

Међутим, и поред предузимања потребних мера превенције и приправности, које смањују вероватноћу настанка удеса, удеси се повремено дешавају.

У случају удеса правно или физичко лице без одлагања организује и спроводи планиране мере и поступке реаговања на удес и ангажује људе и средства у складу са израђеним Планом заштите од удеса, укључујући и обавезу обавештавања Министарства, односно надлежног органа аутономне покрајине, министарства надлежног за послове заштите од пожара и друге надлежне органе. Наведено обавештење мора да садржи: околности удеса, место, време, присутне опасне материје, непосредну опасност по здравље људи и животну средину и кратак опис предузетих мера, као и непосредне мере приправности неопходне да би се спречило понављање удеса.

Ради спречавања даљег ширења загађења проузрокованог удесом, правно и физичко лице одмах предузима мере санације према плановима заштите о свом трошку.

Према члану 106. Закона о заштити животне средине, загађивач чије постројење или активност представља висок степен опасности по здравље људи и животну средину мора се осигурати од одговорности за случај штете причињене трећим лицима услед удеса.

Непредузимање свих потребних заштитних и сигурносних мера, непредузимање мера превенције и приправности, мера санације, односно неосигурање за случај штете причињене трећим лицима услед удеса, санкционисано је Законом о заштити животне средине, као привредни преступ.

У случају транспорта опасних материја у земљи, превозник опасних материја је дужан да прибави дозволу надлежног органа за превоз опасних материја у складу са Законом о превозу опасних материја и Уредбом о превозу опасних материја у друмском и железничком саобраћају („Службени гласник РС” број 53/02). Према наведеној Уредби Министарство заштите животне средине је надлежно за издавање Одобрења за превоз радиоактивних материја и опасног отпада у друмском и железничком саобраћају.

Дужност власника робе, односно носиоца права коришћења исте, је да опасну материју посебно осигура за случај загађења животне средине у току превоза. Осигурање мора да обухвати и трошкове интервенције и санације последица насталих удесом.

Проливене или просуте приликом превоза опасне материје, превозник је дужан да обезбеди, прикупи или одстрани, односно смести на за то одређеним локацијама или да их на други начин учини безопасним и да о томе обавести најближу станицу милиције. Уколико то превозник није у могућности, надлежни орган управе позваће предузеће које располаже техничким средствима за извршење таквог задатка да то уради на рачун превозника.

58

9.1. Чек листа за опасне материје

VI. ОПАСНЕ МАТЕРИЈЕ

- Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС” број 135/04) - Закон о производњи и промету отровних материја („Службени лист СРЈ" број 15/95, 28/96 и

37/02) - Закон о превозу опасних материја („Службени лист СФРЈ“, број 27/90) - Правилник о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања животне средине, мерама припреме и мерама за отклањање последица („Службени гласник РС”, број 60/94)

- Уредба о превозу опасних материја у друмском и железничком саобраћају („Службени гласник РС”, број 53/2002)

1. АКТИ

1.1. Везани за производњу и промет

Решење о испуњености услова за производњу и промет отровних материја (Чл. 17.Закона о производњи и промету отровних материја): Сагласност на процену опасности од хемијског удеса (Чл. 38. Закона о ЗЖС) План заштите од удеса (Чл. 58. Закона о ЗЖС) Извештај о стању сигурности (Чл. 58. Закона о ЗЖС) Достављен годишњи извештај о масеним и запреминским билансима опасних материја - образац I и III (Чл. 7. и 8. Правилника о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања животне средине, мерама припреме и мерама за отклањање последица)3

1.2. Везани за превоз

Дозвола за превоз опасних материја (Чл. 7. Уредбе о превозу опасних материја у друмском и железничком саобраћају) Сагласност на план заштите од удеса у превозу опасних материја (Чл. 15 Уредбе)

2. ПОДАЦИ О ОПАСНИМ МАТЕРИЈАМА

Списак опасних материја које се користе по изјави лица присутних прегледу Место и начин складиштења опасних материја

3. ЕВИДЕНЦИЈА О ОТРОВИМА (Чл. 27. Закона о произв. и промету отровних материја)

о набављеним количинама о произведеним количинама о добављачима о корисницима о издатим/утрошеним количинама о купцима (за I и II гр. отрова) Пријава Центру за контролу тровања: за производњу / промет / испитивање / коришћење отрова -

Сертификат (Чл. 25. Закона о производњи и промету отровних материја) Токсиколошка оцена и оцена ефикасности отрова од овлашћеног правног лица (Чл. 11. Закона о

производњи и промету отровних материја) Упутство од Центра за контролу тровања о мерама и средствима за заштиту од тровања - Хемијска

картица истакнута на видном месту у свим просторијама где се ради са отровима (Чл. 24. Закона о производњи и промету отровних материја)

3 ОБРАСЦИ I и III налазе се у наставку чек листе бр. VI

63

10.3. Прекогранично кретање роба

Контрола промета роба на радиоактивност при увозу, извозу и транзиту, врши се на граничним прелазима Републике Србије. Ради убрзања граничног промета, у плану је увођење система континуалне контроле, ради спречавања недозвољеног промета нуклеарних и других радиоактивних материјала и смањења ризика од настајања ванредних ситуација услед њихове злоупотребе, на свим друмским и железничким прелазима, аеродрому Београд и лукама.

Законом о заштити од јонизујућих зрачења који је донет 1996. године и Законом о заштити животне средине експлицитно је забрањен увоз радиоактивног и било каквог другог опасног отпада у нашу земљу. Иначе у припреми је нови Закон о заштити од јонизујућих зрачења са јасним казненим одредбама.

64

10.4. Чек листа за јонизујуће зрачење

VII. ЈОНИЗУЈУЋЕ ЗРАЧЕЊЕ

- Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС” , број 135/04) - Закон о превозу опасних материја („Службени лист СФРЈ", број 27/90) - Уредба о превозу опасних материја у друмском и железничком саобраћају

(„Службени гласник РС” , број53/2002) - Закон о заштити од јонизујућих зрачења („Службени лист СРЈ", број 46/96) - Правилник о условима за промет и коришћење радиоактивних материјала, рендген апарата и других уређаја који производе јонизујућа зрачења(„Службени лист СРЈ 32/98”)

1. АКТИ

Решење о испуњености прописаних услова за обављање послова систематског испитивања садржаја радионуклида у ваздуху, боравишним просторијама, земљишту, водама, биљном и животињском свету, грађевинском материјалу, предметима опште употребе, животним намирницама.(чл. 6.Закона о заштити од јонизујућег зрачења) Решење о испуњености прописаних услова за обављање производње, промета и коришћења извора јонизујућих зрачења (чл. 6.Закона о заштити од јонизујућег зрачења) Решење о испуњености прописаних услова за вршење мерења ради процене степена изложености јонизујућим зрачењима лица која раде са изворима зрачења, пацијената и становништва. (чл. 10. Закона о заштити од јонизујућег зрачења) Решење о испуњености прописаних услова за обављање деконтаминације (чл. 12. Закона о заштити од јонизујућег зрачења) Решење о превозу извора јонизујућег зрачења (чл. 60. Закона о превозу опасних материја) План за деловање у ванредном догађају (чл.5. Закона о заштити од Ј.З.)

2. ЛИЦА КОЈА РАДЕ СА ИЗВОРИМА ЈЗ ИЛИ СУ ИЗЛОЖЕНИ ЈЗ

СПИСАК ЛИЦА КОЈА РАДЕ СА ИЗВОРИМА ЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА: ЗА ЛИЦА ЗАПОСЛЕНА НА МЕСТИМА НА КОЈИМА СУ ИЗЛОЖЕНИ ЈОНИЗУЈУЋЕМ ЗРАЧЕЊУ ОБЕЗБЕЂЕНО ЈЕ СЛЕДЕЋЕ: □ Прописана стручна спрема (Чл. 14. Закона о заштити од Ј.З.) □ Стручно усавршавање кадрова у области заштите од јонизујућег зрачења

65

□ Прописани здравствени услови пре и у току рада са изворима јонизујућег зрачења □ Опрема и лична заштитна средства □ Лична дозиметријска контрола □ Опрема за мерење зрачења

3. УРЕЂАЈИ

СПИСАК УРЕЂАЈА СА ИЗВОРИМА ЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА:

4. ВОЂЕЊЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ И ОБАВЕШТАВАЊЕ

□ Вођење евиденције о изворима јонизујућих зрачења (чл. 5. Закона о заштити од Ј.З.) □ Обавештавање надлежних органа о свакој испоруци односно набавци извора јонизујућих зрачења (чл. 9. Закона о заштити од Ј.З.) □ Вођење евиденције о изложености ЈЗ лица која раде са изворима, пацијената и становништва (односи се на правна лица која врше промет и користе изворе ј.з.) (чл. 5. З. о заштити од Ј.З.) □ Вођење евиденције о озрачењу становништва, пацијената и лица која су при раду изложена дејству ЈЗ и достављање извештаја надлежном органу. (односи се на правна лица која врше мерења ради процене степена изложености ЈЗ лица која раде са изворима зрачења пацијената и становништва) (чл. 11. Закона о заштити од Ј.З.) □ Редовна годишња дозиметријска контрола од стране овлашћеног правног лица за сваки извор ЈЗ. (чл 4. Правилника о условима за промет и коришћење радиоактивних материјала, рендген апарата и других уређаја који производе ЈЗ) □ Достављање годишњих извештаја о систематског испитивању садржаја радионуклида у животној средини најкасније до 31. марта текуће године за претходну годину. (чл. 11. З. о заштити од Ј.З.)

5. ОБЈЕКТИ

□ Објекти и просторије у којима се производе, складиште извори јонизујућих зрачења, односно са њима ради, или се складишти радиоактивни отпадни материјал одговарају техничким, сигурносним, здравственим и др. прописаним условима који обезбеђују заштиту људи и животне средине од јонизујућих зрачења. (Чл. 11. Закона о заштити од Ј.З.) □ Дозиметријска контрола спремишта и амбалаже извора јонизујућих зрачења □ Дозиметријска контрола возила које врши превоз извора јонизујућег зрачења □ Испуњеност прописаних метролошких услова монитора зрачења за њихово коришћење у заштити од јонизујућих зрачења (баждарење)

68

11.1. Прописи који регулишу област управљања отпадом - депоније комуналног и опасног отпада

Област управљања отпадом ће бити регулисана новим Законом и са преко 30 подзаконских

аката. До тада се ослањамо на постојеће прописе који регулишу ову област. Претходно је део управљања отпадом обрађен, док ће у овом делу бити обрађен део који се односи на депоније комуналног и опасног отпада. Прописи који су сада у примени су:

• Национална стратегија управљања отпадом. Влада Републике Србије је усвојила 4. јула 2003. године, под бројем 353 - 4070/03 - 001 Националну стратегију управљања отпадом. Између осталог, овом стратегијом је предвиђено формирање 29 регионалних депонија. Имплементацијом основних принципа управљања отпадом датих у стратешком оквиру, тј. решавањем отпада на месту настајања, принципу превенције, одвојеном сакупљању отпадних материјала, принципу неутрализације отпада, регионалног решавања одлагања отпада и санације сметлишта, имплементирају се основни принципи ЕУ у области отпада и спречава даља опасност по животну средину и генерације које долазе.

• Закон о заштити животне средине. Чланом 30. Закона је утврђено: „Управљање отпадом спроводи се по прописаним условима и мерама поступања са отпадом у оквиру система сакупљања, транспотра, третмана и одлагања отпада укључујући и надзор над тим активностима и бригу о постројењима за управљање отпадом после њиховог затварања.

Власник отпада је дужан да предузме мере управљања отпадом у циљу спречавања или

смањења настајања, поновну употребу и рециклажу отпада, издвајање секундарних сировина и коришћење отпада као енергента, односно одлагање отпада.“

• Закон о поступању са отпадним материјама • Закон о процени утицаја на животну средину • Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине • Закон о планирању и изградњи ( најновије измене закона се односе на регионалне депоније;

сагласност на процену утицаја и дозволу за градњу даје Република, односно аутономна покрајина)

• Правилник о критеријумима за одређивање локације и уређење депонија отпадних материја • Правилник о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања

животне средине, мерама припреме и мерама за отклањање последица • Правилник о начину поступања са отпацима који имају својства опасних материја • Уредба о врстама активности за које се издаје интегрисана дозвола • Уредба о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе

пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину

Корисна информација: Када су у питању депоније опасног отпада, као и неопасног индустријског отпада, може се закључити да су све без одговарајуће документације и дозвола и да су све смештене на неодговарајућим локацијама, углавном на обалама река. Уз помоћ пројекта DHV (CARDS 2003) сачињен је Инвентар опасног и индустријског отпада на локацијама IPPC оператера. Ове депоније углавном представљају историјско загађење и представљају отежавајућу околност код приватизације фабрика. Важно је напоменути да ове депоније представљају и извор сировина (депоније рудника, пепелишта, депоније фосфор - гипса и пиритне изгоретине). У наредном периоду нас очекује дуготрајан и скуп процес испитивања негативног утицаја ових

69

депонија на животну средину, као и израда пројеката санације и њихова реализација. Један од веома важних пројеката који се одвија уз повољан кредит Светске банке је пројекат санације постојећих јаловишта система РТБ Бор, чија је вредност око 32 милиона долара.

У Министарству је сачињена листа 28 најзагађенијих локација у Републици Србији. Корисна информација: Потребно је за све постојеће депоније комуналног и индустријског

отпада израдити пројекте санације и рекултивације; за сагласност на пројекте се обратите Министарству за заштиту животне средине.

70

11.2. Чек листа за депоније

5. ЧЕК ЛИСТА ЗА ДЕПОНИЈЕ

Правилник о критеријумима за одрeђивање локације и уређење депонија отпадних материја („Службени гласник РС”, број 54/92)

Назив и адреса ЈКП

Насеља (у којима настаје отпад који се одлаже на депонију)

Број становника по последњем попису

1. О депонији

Локација депоније Удаљеност од насеља, река, језера, стоваришта запаљивог материјала (мин 0,5 km), од гасовода, нафтовода и далековода (0,1 km). Површина и запремина депоније

Период одлагања и период за који се предвиђа трајање и експлоатација депоније

Извори отпада (јавне површине, домаћинства, предузећа, индустријски отпад)

Количина одложеног отпада, попуњеност површине депоније

Дневне количине отпада који се одлаже (по врстама)

2. Опремљеност депоније

Ограда (мин 2 m), чуварска служба, табла са подацима (назив депоније, адресе предузећа која одлажу отпад на депонију, радно време, забрањене и дозвољене врсте отпада...) Објекти (контролни центар, помоћни објекти за одржавање и чување механизације, објекат за прање возила и контејнера) Пречишћавање отпадних вода, изграђен систем за прихватање вода (вода од падавина и вода из тела депоније, употребљених технолошких и санитарних вода) Постављање пијезометара на депонији (контрола квалитета подземних вода) Вертикални канали за одвођење депонијског гаса (у вишеслојној и компактираној депонији) Осветљеност оперативне зоне (непокретно и покретно осветљење)

Резерве воде и земље (заштита од пожара, залихе земље за прекивање за мин. 7 дана)

Машине на депонији (булдожер, компактор, цистерне, возила за прање контејнера...)

Утицај на околину (дим, прашина, непријатни мириси)

71

3. Поступање са отпадом

Издвајање секундарних сировина: врсте и количине издвојених секундарних сировина (kg/дан), место издвајања (у домаћинству, на улици, на депонији...) Начин одлагања некорисног отпада (по ћелијама, слој по слој, разастирање, сабијање, машинско, неконтролисано ...) Прекривање отпада инертним материјалом (да/не, као и динамика прекривања)

Рекултивација попуњених делова

4. Санација депоније

Пројекат санације / рекултивације / проширења / затварања депоније комуналног отпада (да/не); добијена сагласност на Пројекат Извођење санације (да/не)

Степен усклађености рада са законском регулативом (у %)

78

„Poena paucos, metus ad omnes perveniat” *

13.1. Право животне средине

Право животне средине, као посебна грана права, представља скуп правних норми којим се регулише и усмерава утицај човека на његово природно окружење, у циљу заштите животне средине и одржавање еколошке равнотеже.

Право које регулише област животне средине треба да заштити медије животне средине (земљиште, ваздух и воду), као и жива бића, како за садашње тако и за будуће генерације.

Највећи број правних норми права животне средине припада управном праву, с обзиром на то да закони који се односе на заштиту животне средине, воде, ваздуха и др. садрже извесне претходне мере и забране или наређују предузимање одређених акција, ради спречавања штетног дејства појединих активности на животну средину.

Многе забране у вези са очувањем и заштитом животне средине праћене су кривичноправним санкцијама. Правило је да су елементи кривичних дела садржани у кривичном закону и да се односе на животну средину. У том смислу, норме кривичног права које се односе на заштиту животне средине имају за циљ да се кривичноправним санкцијама сузбију противправне радње субјеката права на подручју права заштите животне средине.

Привредни преступи и прекршаји представљају повреде друштвеног поретка за које су предвиђене санкције које не спадају у домен кривичноправних. Известан део санкција у области привредних преступа и прекршаја управо се односи на повреде норми заштите животне средине и представља снажан механизам заштите животне средине.

Казне су принудне друштвене мере које се примењују према учиниоцима кривичних дела, привредних преступа и прекршаја.

Општа сврха система казни, односно њиховог прописивања и изрицања је сузбијање друштвено опасних делатности, којима се повређују или угрожавају друштвене вредности заштићене прописима.

Сврха кажњавања је спречавање учиниоца да чини противправне радње и његово преваспитање, васпитни утицај на друге да не чине противправне радње и утицај на развијање одговорности и дисциплине грађана.

Заштитне мере су посебна врста санкција које се могу изрећи за кривична дела, привредне преступе и прекршаје и имају карактер заштите, јер се њима иде на отклањање услова и могућности за даље вршење поменутих прекршаја.По правилу се заштитне мере могу изрећи уз осуду на казну. *„Нека казна стигне малобројне, а страх од казне све.”

13.2. Месна надлежност судова за кривична дела

Месно надлежан је, по правилу, суд на чијем подручју је кривично дело учињено. Кривично дело је учињено како у месту, где је учинилац радио, или био дужан да ради, тако и у месту где је последица у целини или делимично наступила. Код покушаја кривичног дела, надлежан је суд оног подручја, у коме је предузета или пропуштена последња радња. Ако је кривчно дело учињено на подручјима разних судова или на граници тих подручја, или је неизвесно на ком је подручју учињено, надлежан је онај суд који је по захтеву овлашћеног тужиоца први започео поступак, а ако поступак још није ни започет, надлежан је суд коме је прво поднесен захтев за покретање поступка.

79

Ако није познато место извршења кривичног дела или ако је то место ван територије РС, надлежан је суд на чијем подручју окривљени има пребивалиште или боравиште.

13.3. Месна надлежност суда за привредне преступе

Месно надлежан је суд на чијем се подручју налази седиште окривљеног правног лица. У случају сумње, као седиште сматра се место у коме се налазе органи управљања правним лицем.

13.4. Месна надлежност за вођење прекршајног поступка

За вођење прекршајног поступка у првом степену месно је надлежан суд на чијем подручју је прекршај учињен или покушан. Ко је надлежан за вођење прекршајног поступка против правног лица надлежан је и за вођење прекршајног поступка против одговорног лица у правном лицу.

Ако је прекршај извршен или покушан на подручју више прекршајних судова, надлежан је онај суд који је први започео поступак, а ако поступак још није започет, суд коме је пре поднет захтев за покретање прекршајног поступка.

Ако није познато место извршења прекршаја, месно је надлежан суд на чијем подручју окривљени има пребивалиште или боравиште, односно седиште окривљеног правног лица уколико се важност прописа којим је прекршај одређен простире и на подручју на коме се налази његово пребивалиште или боравиште, односно седиште окривљеног правног лица.

Ако нису познати ни место извршења прекршаја ни пребивалиште или боравиште окривљеног, надлежан је суд на чијем се подручју окривљени пронађе односно ухвати или се сам пријави.

13.5. Месна надлежност у општем управном поступку

Месна надлежност се одређује: - у управним стварима које се односе на послове из надлежности државног органа, као и у

правним стварима које се односе на делатност предузећа или другог правног лица – према седишту државног органа, предузећа или другог правног лица;

- у управним стварима које се односе на делатност дела предузећа када оно обавља делатност ван седишта тог предузећа - према месту обављања делатности тог дела предузећа;

- у управним стварима које се односе на непокретност - према месту где се налази непокретност;

- у управним стварима које се односе на делатност предузетника или другог физичког лица које професионално обавља или треба да обавља делатност, а нема својство предузетника - према седишту, односно према месту у коме се делатност обавља или треба да се обавља;

- у осталим управним стварима - према пребивалишту странке. Кад има више странака, надлежност се одређује према странци којој је захтев упућен.

Ако се месна надлежност не може одредити према наведеним одредбама, одређује се према месту у коме је дошло до повода за вођење поступка.

Код стварне надлежности ради се о врсти послова које обавља иста врста органа, док се код месне надлежности утврђује територијално разграничење између органа, који имају исту стварну надлежност.

80

Према члану 26. у Закону о државној управи („Службени гласник” број 20/92, 6/93, 48/93, 53/93, 67/93, 48/94, 49/99), који се примењује на основу члана 93. Закона о државној управи („Службени гласник” број 79/05), инспектор у границама овлашћења може поднети пријаву надлежном органу за учињено кривично дело и привредни преступ и поднети пријаву за покретање прекршајног поступка.

13.6. Казне за кривична дела

Кривична дела против животне средине прописана су у двадест четвртој глави Кривичног законика РС („Службени гласник РС”, број 85/05).

Увођењем кривичних дела је правно регулисана област животне средине, као и сузбијање кривичних дела којима се загађује животна средина. Овом групом кривичних дела штите се класична правна добра, живот и здравље људи, а напад на њих представља угрожавање самосталног добра животне средине, тачније речено право човека на очувану животну средину.

Кривичноправна заштита животне средине, која се пружа бројним инкриминацијама из ове главе, ипак није свеобухватна и потпуна. Тако, њима се не пружа заштита од буке. Овај важан облик угрожавања животне средине није инкримисан ни неком другом инкриминацијом из споредног кривичног законодавства, тако да је остао на нивоу прекршајне заштите.

Кривично дело је оно дело које је законом предвиђено као кривично, које је противправно и које је скривљено.

Чланом 260. је предвиђено кривично дело загађење животне средине. Основни облик кривичног дела загађивања животне средине је када су ваздух, вода или земљиште загађени у већој мери или на ширем поростору. Циљ непосредне заштите еколошких добара треба да буде заштита основног права људи на животну средину одређеног квалитета. За постојање кривичног дела неопходно је да је до загађивања дошло кршењем прописа о заштити, очувању и унапређењу животне средине. Прво, ради се о кршењу прописа, друго, управноправним прописима је релативно прецизно предвиђено шта представља загађивање, и по правилу су одређене максималне граничне вредности дозвољеног загађивања. Ко кршећи прописе о заштити, очувању и унапређењу животне средине загади ваздух, воду или земљиште у већој мери или ширем простору, казниће се се законом до три године. Ако је дошло до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Чланом 261. је предвиђено кривично дело непредузимање мера заштите животне средине. За ово кривично дело је каректеристично да извршилац може бити само службено или одговорно лице. Радња извршења се састоји у пропуштању да се предузму прописане мере заштите животне средине, или у пропуштању да се поступи по одлуци надлежног органа у погледу предузимања мера заштите животне средине. Казна за ово дело је новчана казна или казна затвора до једне године. Службено или одговорно лице које противно прописима о заштити, очувању и унапређењу животне средине дозволи изградњу, стављање у погон или употребу објеката или постројења или примену технологије којима се у већој мери или на ширем подрјучју загађује животна средина, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Ако је дошло до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови, учинилац ће се казнити казном затвора од једне до осам година.

Чланом 263. је предвиђено кривично дело оштећење објеката и уређаја за заштиту животне средине. У ово кривично дело спадају оштећење, уништење, уклањање или чињење на други начин неупотребљивим објекат или уређај за заштиту животне средине, што значи да се онемогућава да врши функцију за коју је намењен. Учинилац ће се казнити новчаном казном или казном затвора до три године. Ко оштети, уништи, уклони или на други начин учини неупотребљивим објекте или уређаје за заштиту животне средине, казниће се затвором до три године, ако је дошло до загађења

81

ваздуха, воде или земљиште у већој мери или ширем простору, казниће се се затвором од шест месеци до пет година. Ако је дошло до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови учинилац ће се казнити казном затвора од једне до осам година.

Чланом 266. је предвиђено кривично дело уношење опасних материја у Србију и недозвољено прерађивање, одлагање и складиштење опасних материја. Радња извршења овог дела састоји се у уношењу у Србију радиоактивних или других опасних материја или опасних отпадака. Уношење се мора вршити противно прописима. У том погледу је од нарочитог значаја Закон о заштити животне средине, као и подзаконска акта, којима се регулише издавање дозволе за увоз, извоз, транзит и складиштење отпада. Објекат радње кривичног дела су радиоактивне материје, и друге опасне материје и опасни отпаци. Опаснија је радња лица које злоупотребом свог положаја или овлашћења омогући уношење радиоактивних и других опасних материја, односно који омогући превоз, прераду одлагање или складиштење. Учинилац ће се казнити казном затвора од једне до осам година.

13.7. Казне за привредне преступе

Привредни преступ је штетна повреда прописа о привредном или финансијском пословању, која је проузроковала или је могла проузроковати теже последице и која је прописом надлежног органа одређена као привредни преступ. Ради заштите законитости у области привредног и финансијског пословања изричу се санкције за привредне преступе. За привредни преступ може бити одговорно правно лице и одговорно лице у правном лицу („Службени лист СФРЈ” број 4/77, 36/77, 14/85, 74/87, 57/89, 3/90, „Службени лист СРЈ”, број 27/92, 24/94, 28/96, 64/01).

1. Закон о заштити животне средине, представља општи нормативни оквир унутрашњег и спољашњег система заштите животне средине. Њиме се уређује интегрални систем заштите животне средине, којим се обезбеђује остваривање права човека на живот и развој у здравој животној средини и уравнотежен однос привредног развоја и животне средине.

Систем заштите животне средине чине мере, услови и инструменти за одрживо управљање природним вредностима и заштитом животне средине.

Чланом 116. предвиђена је новчана казна од 150.000 до 3.000.000.динара за привредни преступ ако правно лице :

- при управљању опасним материјама не предузима све потребне заштитне и сигуросне мере којима се ризик од опасности по животну средину и здравље људи своди на најмању могућу меру (члан 29. став 2);

- не изради процену опасности од удеса (члан 38. став 1) - изгради и употребљава постројења и обавља активности ако нису испуњени прописани

стандарди емисије и имисије, опреме и уређаја којима се смањује или спречава емисија загађујућих материја или енергије, као и ако нису предузете друге мере и радње за обезбеђење прописаних услова заштите животне средине (члан 40. став 1);

- испушта загађујуће и опасне материје, отпадне воде или емитује енергију у ваздух, воду или земљиште на начин и у количинама, односно концентрацијама или нивоима изнад прописаних (члан 40. став 2);

- производи и ставља у промет превозна средства која не испуњавају услове у погледу емисије за мобилне изворе загађивања (члан 40. став 3);

- примењује домаћу или увозну технологију или процес, односно производи и ставља у промет производе који не испуњавају прописане стандарде заштите животне средине, односно стандарде квалитета производа или је технологија, процес, производ, полупроизвод или сировина забрањен у земљи извознику (члан 51. став 1);

82

- употребљава уређаје који служе за уклањање или пречишћавање загађујућих материја за које нису прописани домаћи стандарди супротно члану 51. став 4. овог Закона;

- на декларацији сировине, полупроизвода или производа не упозори на загађење животне средине и штету по здравље људи које сировина, полупроизвод или производ, односно њихово паковање узрокује или може узроковати у животној средини (члан 52. став 1);

- производи супстанце које оштећују озонски омотач (члан 56. став 1); - увози и извози супстанце које оштећују озонски омотач, односно производе који садрже ове

супстанце, које су утврђене ратификованим међународним уговором из земаља, односно у земље које нису стране уговорнице тог уговора (члан 56. став 2);

- увози, производи и ставља у промет нове и коришћене производе који садрже супстанце које оштећују озонски омотач, изузев за посебне намене (члан 56. став 3);

- увози и извози супстанце које оштећују озонски омотач без дозволе (члан 56. став 4); - увози опасан отпад (члан 57. став 1); - увози, извози или врши транзит отпада без дозволе Министарства и утврђеним условима

(члан 57. став 3); - не поступа у складу са одредбама члана 58. став 1. закона; - не предузима мере санације о свом трошку (члан 63. став 1); - не изради или не реализује санациони план из члана 66. став 4. закона; - не осигура се за случај штете причињене трећем лицу услед удеса (члан106)

За привредни преступ казниће се и одговорно лице у правном лицу, новчаном казном од

30.000 до 200.000 динара.

2. Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине, прописује услове и поступак издавања интегрисане дозволе за постројења и активности која могу имати негативне утицаје на здравље људи, животну средину или материјална добра, врсте активности и постројења, надзор и друга питања од значаја за спречавање и контролу загађивања животне средине.

Чланом 29. предвиђена је новчана казна од 150.000 до 3.000.000 динара за привредни преступ који начини оператер - правно лице ако:

- отпочне рад постројења и обављање његових активности без дозволе (члан 7. став 1); - не поступа у складу са условима утврђеним у дозволи (члан 17. став 1. тачка 1); - не доставља надлежном органу резултате мониторинга (члан 17. став 1. тачка 2); - не обавештава надлежни орган о свакој промени у раду, односно функционисању

постројења или о удесу (члан 17. став 1. тачка 3); - не доставља надлежном органу годишњи извештај о вршењу активности за које је дозвола

издата (члан 17. став 1. тачка 4); - не обавештава надлежни орган о планираној промени оператера (члан 17. став 1. тачка 5); - не изврши све мере које је утврдио надлежни орган после престанка важења дозволе (члан

17. став 1. тачка 6); - не изврши санацију последица загађења у најкраћем могућем року и о свом трошку (члан

17. став 5).

За привредни преступ казниће се и одговорно лице у правном лицу - оператеру новчаном казном од 30.000 до 200.000 динара.

За привредни преступ казниће се страно правно лице - оператер новчаном казном од 150.000 до 3.000.000 динара ако има представништво на територији Републике Србије.

За привредни преступ казниће се одговорно лице у страном правном лицу - оператеру новчаном казном од 30.000 до 200.000 динара.

83

За привредни преступ из члана 29. овог Закона, поред прописане новчане казне, правном лицу се може изрећи мера забране обављања одређене привредне делатности, а одговорном лицу мера забране вршења одређене дужности у трајању до десет година.

3. Закон о процени утицаја на животну средину, прописује поступак процене утицаја за пројекте који могу имати значајне утицаје на животну средину, садржај студије о процени утицаја на животну средину, учешће заинтересованих органа и организација и јавности, прекогранично обавештавање за пројекте који могу имати значајне утицаје на животну средину друге државе, надзор и друга питања од значаја за процену утицаја на животну средину.

Члан 42. предвиђа новчану казну од 150.000 до 3.000.000 динара за привредни преступ који начини правно лице - носилац пројекта ако:

- приступи извођењу пројекта без сагласности надлежног органа на студију о процени утицаја (члан 5);

- не испуни услове или не спроведе мере из одлуке о давању сагласности на студију процене утицаја (члан 24. став 2);

- не прибави сагласност надлежног органа на студију затеченог стања (члан 30. став 1).

За привредни преступ казниће се и одговорно лице у правном лицу - носиоцу пројекта новчаном казном од 30.000 до 200.000 динара.

4. У Закону о производњи и промету отровних материја, чланом 60, предвиђена је новчана

казна од 300.000 до 3.000.000 динара за привредни преступ који начини правно лице: - ако производи отров или врши промет отрова за који је токсиколошком оценом овлашћеног

правног лица утврђено да је његово коришћење у намењене сврхе и на одређен начин штетно за живот и здравље људи и животну средину (члан 3. став 1),

- ако производи отров или врши промет отрова пре него што се разврста у групу отрова (члан 3. став 2), - ако производи, врши промет или користи отров чији су призводња, промет и коришћење

забрањени (члан 4) - ако врши промет отрова или користи отров који је намењен за одржавање јавне хигијене,

дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију, а чија ефикасност за те сврхе није утврђена на прописани начин (члан 15. став 1),

- ако у производњи и промету отрова не врши контролу сировина, полупроизвода и готових производа (члан 29).

За привредни преступ казниће се новчаном казном од 20.000 до 200.000 динара и одговорно лице у правном лицу.

5. У Закону о поступању са отпадним материјама, чланом 28. предвиђена је новчана казна од

2.000 до 50.000 динара за привредни преступ који начини предузеће и друго правно лице ако:

- одлаже отпатке на местима која нису одређена за ту намену (члан 5. став 1), - одлаже индустријске отпатке пре издвајања отпадака који се могу користити као секундарне

сировине (члан 5. став 1), - спаљује отпатке изван за то одређених постројења (члан 5. став 2), - не разврстава отпатке који настају у обављању његове делатности (члан 9. став 1), - не поступа са отпацима који настају у обављању његове делатности у складу са прописима

којима се уређују услови коришћења, чувања и складиштења појединих врста отпадака (члан 9. став 1),

- спаљује отпатке без одобрења из члана 10. став 1. овог Закона,

86

- ако запосленима који долазе у непосредан додир с отровима не обезбеди да за време рада у производњи, смештају, чувању, издавању или коришћењу отрова носе посебну заштитну одећу, обућу или другу заштитну опрему (члан 23. став 1),

- ако нема потребну количину одговарајућих средстава за пружање прве помоћи или ако од центра за контролу тровања не прибави упутство о мерама и средствима за заштиту од тровања, начину пружања прве помоћи у случају тровања и мерама за отклањање последица од тровања или ако упутство није истакнуто на видном месту у просторијама у којима се врши производња, промет, испитивање, контрола или коришћење отрова (члан 24),

- ако врши промет отрова који нису у оригиналном паковању произвођача отрова или нису у количинама прилагођеним уобичајеним потребама потрошача, или ако амбалажа коју употреби за паковање отрова не испуњава прописане услове (чл. 41. и 44),

- ако рекламира отров на начин који би потрошаче могао довести у заблуду у погледу састава, намене или дејства отрова или ако означи да отров није штетан за здравље људи, односно животну средину (члан 48),

- ако остатке отрова које употребљава или амбалажу која је употребљена за паковање отрова не уклони, односно не уништи на прописан начин којим се не угрожавају животи и здравље људи и животна средина или их не врати правном лицу или предузетнику од кога је отров прибављен или ако не прими неискоришћене отрове и амбалажу (члан 49),

- ако амбалажу за паковање отрова користи за паковање медицинских препарата, животних намирница, сточне хране или других неотровних производа (члан 50),

- ако извози отров који је забрањен или чије је коришћење знатно ограничено у одреденој земљи без сагласности земље у коју се отров извози (члан 52).

За наведене радње казниће се за прекршај новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара и

одговорно лице у правном лицу. Чланом 62. предвиђена је новчана казна од 100.000 до 630.000 динара се за прекршај који

начини правно лице: - ако запосли у производњи и промету отрова лице млађе од 18 година или ако прода отров

лицу млађем од 18 година (члан 32), - ако цијановодоничну киселину и њене соли или друге отрове који делују у облику гаса

(фумиганте) прода правном лицу које нема стручно лице за рад с тим отровима (члан 33), - ако без одобрења надлежног савезног органа прода отрове из групе и предузетнику за чију

је делатност неопходно коришћење тих отрова (члан 34), - ако не води прописану евиденцију о производњи и промету отрова, односно о извршеној

контроли квалитета отрова или о купцима отрова (чл. 27. и 31. и члан 35, став 1), - ако продаје отров без прописаних података и информација или без декларације или с

непотпуном или нетачном декларацијом, или ако стави у промет отров без упутства или с непотпуним упутством (чл. 36, 45. и 46),

- ако у прописаном року не обавести надлежни савезни орган о отровима које производи или врши њихов промет, односно ако их не обавести о престанку производње и промета отрова или ако савезног инспектора не обавести о приспећу пошиљке отрова (члан 40. и члан 51, став 2),

- ако савезном инспектору не омогући вршење инспекцијског надзора и несметан рад (члан 55. став 1).

Новчаном казном од 3.000 до 30.000 динара казниће се за прекршај и одговорно лице у правном лицу.

Ако радњу из члана 60. став 1. тач. 3, 4 и 5, члана 61. став 1. тач. 1 – 10. и члана 62. став 1. тач. 1, 4, 5, 6. и 7. овог Закона учини предузетник који се бави прометом отрова, казниће се за прекршај новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

Чланом 64. предвиђена је новчана казна од 2.100 динара за прекршај који начини лице које за време рада у производњи, складиштењу, издавању и коришћењу отрова не носи радну одећу,

88

Чланом 31. предвиђена је новчана казна од 500 до 5.000 нових динара за прекршај који

начини грађанин ако: - одлаже отпатке на местима која нису одређена за ту намену (члан 5. став 1), - спаљује отпатке изван за то одређених постројења (члан 5. став 2), - не одлаже комунални отпад у за то одређене посуде (члан 18. став 1), - не одлаже комунални отпад на места која су за то одређена (члан 20).

Сектор за контролу и надзор, сагледавајући досадашњу примену закона, а у вршењу

инспекцијског надзора у остваривању контроле, акцентовао је проблеме са којима се инспектори сусрећу на терену и констатује да постојеће законске одредбе о изрицању новчаних казни за прекршаје и привредне преступе, због изрицања увек минимума новчане казне, недовољно утичу на извршиоце да не чине противправне радње супротно закону.

Како је основна намера новчане казне адекватно изрицање према тежини извршеног дела и утицај на извршиоца да више не врши противправне радње, Сектор за контролу и надзор је предложио измене Закона о заштити животне средине о повећању минимума новчаних казни за привредне преступе и прекршаје у циљу већих ефеката. Тиме би се спречиле и евентуалне рачунице правних лица, предузетника и физичких лица да се у неким случајевима исплати вршење противправних радњи, јер је јефтиније да се плати новчана казна, него да се савесно послује, уграде постројења и осавремени технолошки процес који не би загађивао животну средину.

У Нацрту Закона о изменама и допунама Закона о заштити животне средине предложено је да се повећа минимум новчаних казни за привредне преступе и прекршаје, да се може изрећи новчана казна у сразмери са висином учињене штете, неизвршене обавезе или вредности робе или друге ствари, а највише до двадесетоструког износа учињене штете, неизвршене обавезе или вредности робе, да се може изрећи и заштитна мера.

Минимална новчана казна за привредни преступ за правно лице износи 1.500.000 динара, а за одговорно лице у правном лицу 100.000 динара.

Минимална новчана казна за прекршај за правно лице износи 100.000 динара, за одговорно лице у правном лицу 20.000 динара, за предузетника 100.000 динара и за физичко лице 5.000 динара.

За привредни преступ и прекршај може се изрећи и заштитна мера - забрана обављања делатности правном лицу и предузетнику, а одговорном лицу забрана обављања послова. Poena potest demi, culpa perennis erit *

* Казна се може укинути, али ће кривица бити вечита

89

ПРИЛОГ I

Адресар инспектора по Окрузима

90

Адресар инспектора по Окрузима

Округ Контакт Адреса и телефон

Београд

Славица Лекић, начелник одељења Јасмина Јовић, начелник одељења Драгана Босиљчић, начелник одељења Светлана Парежанин, начелник одељења Оливера Топалов, шеф одсека

Др Ивана Рибара 91, тел: 2257-997Факс/тел: 011/215-75-39

Нови Сад Републички инспектори Трг Доситеја Обрадовића број 8 (Пољопривредни факултет) 021/458-153

Кикинда Бранислав Галешев, шеф одсека Трг Српских добровољаца бр.12 0230/435-155

Панчево Републички инспектори Трг Краља Петра И бр.2-4 013/346-940

Суботица Републички инспектори Трг Лазара Нешића 1 024/641-187

ГП Хоргош Републички инспектори 024-795-035

ГП Келебија Републички инспектори 024-789-480

Сомбор Републички инспектори Цара Уроша 1 025/22-481

ГП Батровци Републички инспектори 022/733-063

Шабац Бранислава Тешић, шеф одсека Јевремова 6/3 015/346-912

Мали Зворник Републички инспектори Краља Петра II бр.38

015/472-130

Крагујевац Љиљана Маринковић , шеф одсека Саве Ковачевића 7 034/338-256

Пожаревац Горица Ћурчић, шеф одсека Дринска 2 012/225-840 факс: 012/222-316

Јагодина Републички инспектори Кнегиње Милице 80 А 035/241-947, 035/221-516 факс: 035/224-515

Смедерево Републички инспектори Трг Републике 5 026/611-277 факс: 026/223-646

Бор Републички инспектори Моше Пијаде 19 030/424-382 факс: 030/421-687

Зајечар Републички инспектори Генерала Лумбете 44

91

019/428-900

Кладово Републички инспектори Саве Ковачевића 1 019/808-038

Ужице Душан Цвијовић, шеф одсека Главна 52 031/510-274 факс:031/510-674

Пријепоље Републички инспектори Санџачких бригада 11 033/712-544

Прибој Републички инспектори 12. јануар број 108 033/52-399

Краљево Иванка Богојевић, шеф одсека Трг Јована Сарића 3 036/313-825

Нови Пазар Републички инспектори АВНОЈ-а бб 020/318-003

Чачак Републички инспектори Жупана Страцимира 2 032/227-310 факс: 032/226-229

Нови Пазар Републички инспектори АВНОЈ-а бб 020/318-003

Крушевац Републички инспектори Балканска 63 037/444-997

Ниш Љиљана Стојановић, шеф одсека Страхињића бана бб 018/515-443

Пирот Републички инспектори Српских владара 83 010/320-610 факс: 010/311-891Л

ГП Градина Републички инспектори 010/360-813

Врање Марина Ђорђевић, шеф одсека Матије Губца 2 факс-тел: 017/414-837

Лесковац Републички инспектори Пане Ћукића 9 016/214-006

Владичин Хан Републички инспектори 017/471-906 Светосавска 1

ГП Прешево Републички инспектори 017/666-077

92

93

ПРИЛОГ II

Корисне информације и линкови

94

Корисне информације и линкови

На крају, додаћемо да смо мишљења да би ова књига била непотпуна без неких врло важних

и сматрамо, корисних и практичних информација. Стога их наводимо у овом поглављу, а уз одређене информације налазе се и линкови, што ће вам омогућити лакшу претрагу приликом прегледања електронске верзије Водича. МИНИСТАРСТВО http://www.ekoserb.sr.gov.yu/ АГЕНЦИЈА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ http://www.sepa.sr.gov.yu/ АГЕНЦИЈА ЗА РЕЦИКЛАЖУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ http://www.reciklaza.sr.gov.yu/index.htm ФОНД ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ http://www.ekoserb.sr.gov.yu/fond/index.php?code=0 СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА http://www.eko.bg.gov.yu/ Списак надлежних и овлашћених институција: http://www.ekoserb.sr.gov.yu/propisi/dozvole/spisak_ovlascenih_imisije.php

• Списак овлашћених организација за мерење емисије и имисије (http://www.ekoserb.sr.gov.yu/propisi/dozvole/spisak_ovlascenih_imisije.php)

• Списак овлашћених организација за испитивање отпада http://www.ekoserb.sr.gov.yu/propisi/dozvole/spisak_ovlascenih_otpad.php)

• Преглед организација које испуњавају услове за мерења буке у животној средини http://www.ekoserb.sr.gov.yu/propisi/dozvole/spisak_ovlascenih_buka.php

Решења и захтеви:

• Решење о дозволи увоза, извоза и превоза отровних материја преко државне границе (http://www.ekoserb.sr.gov.yu/propisi/dozvole/otrovi.php) • Решење о испуњености услова за производњу, промет и коришћење хемикалија (http://www.ekoserb.sr.gov.yu/propisi/dozvole/otrovi_ispunjenost.php) • Решење о сагласности на „Процену опасности од хемијских удеса” • Решење о коришћењу/експлоатацији подземне воде у налазишту • Решење о испуњавању прописаних услова за вршење контроле квалитета ваздуха • Решење о сагласности на „Средњорочни програм заштите и развоја природног добра” • Решење за извођење хидрогеолошких истраживања • Решење за оверене и утврђене резерве вода у налазишту • Захтев о потреби израде студије о процени утицаја на животну средину http://www.ekoserb.sr.gov.yu/dokumenti/index.php • Захтев о одређивању обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину http://www.ekoserb.sr.gov.yu/dokumenti/index.php • Решење о сагласности на Студије о процени утицаја на животну средину • Решење о разврставању у групе отрова • Решење о испуњавању услова за мерење буке у животној средини • Решење о издавању посебне дозволе за риболов за научно истраживачке сврхе

95

Мишљења:

• Мишљење за ослобађање од плаћања царине за увоз робе која служи за заштиту животне средине (http://www.ekoserb.sr.gov.yu/propisi/dozvole/objasnjenja.php)

• Мишљење о увозу азбеста

Дозволе:

• Поступак добијања овлашћења за стручне организације за испитивање отпада (http://www.ekoserb.sr.gov.yu/propisi/dozvole/ispitivanje_otpada.php)

• Поступак за добијања овлашћења за мерење емисије и имисије (http://www.ekoserb.sr.gov.yu/propisi/dozvole/objasnjenja_imisije.php)

• Дозвола за увоз/извоз контролисаних супстанци које оштећују озонски омотач (фреона) (http://www.ekoserb.sr.gov.yu/propisi/dozvole/ozon.php)

• Дозвола за

o увоз отпада (http://www.ekoserb.sr.gov.yu/propisi/dozvole/objasnjenja_otpad_uvoz.php) o извоз отпада (http://www.ekoserb.sr.gov.yu/propisi/dozvole/objasnjenja_otpad_izvoz.php) o транзит отпада

(http://www.ekoserb.sr.gov.yu/propisi/dozvole/objasnjenja_otpad_tranzit.php)

Списак надлежних и овлашћених институција за мерење емисије и имисије:

Пре ступања на снагу новог Закона о заштити животне средине, планира се ревизија решења: 1. ДП „Ваљаоница бакра” ДД, Севојно, од 09.2002. године, Решење за мерење емисије и

имисије; 2. Машински факултет – Центар за рационално газдовање енергијом, Крагујевац, ул. Сестре

Јањић 6, од 09.2002. године, Решење за мерење емисије; 3. ЕПС ЈП ТЕ „Никола Тесла”, Обреновац, од 09.2002. године, Решење за мерење имисије; 4. Завод за заштиту здравља, Врање, од 09.2002. године, Решење за мерење имисије; 5. Завод за заштиту здравља, „Поморавље”, Ћуприја, од 02.2002. године, Решење за мерење

имисије и од 05.2003. године Решење за мерење емисије; 6. Институт за нуклеарне науке „Винча” – Лабораторија за термотехнику и енергетику, од

07.2002. године, Решење за мерење емисије; 7. Институт за заштиту здравља „Крагујевац”, Крагујевац, од 11.2002. године, Решење за

мерење имисије и од 05.2004. године, Решење за мерење емисије; 8. РТБ Бор-група, Институт за бакар Бор д.о.о, Бор, од 03.2003. године, Решење за мерење

емисије и имисије; 9. Машински факултет у Београду – Центар за процесну технику, од 03.2003. године,

Решење за мерење емисије; 10. Машински факултет у Краљеву – Центар за термоенергетику, од 05.2003. године,

Решење за мерење емисије; 11. Завод за заштиту здравља, Ваљево, од 08.2003. године, Решење за мерење имисије; 12. Институт за физику, Београд, ул. Прегревица 118, од 02.2004. године, Решење за мерење

имисије; 13. Машински факултет у Београду, Лабораторија за горива и сагоревања, ул. 27. марта 80, од

02.2004. године, Решење за мерење емисије; 14. ИХТМ – Центар за хемију, Београд, ул. Његошева 12, од 08.2004. године Решење за мерење

емисије и имисије;

96

15. Завод за заштиту здравља Чачак, од 28.12.2004. године, Решење за мерење имисије бр.353-01-273/2003-02;

16. ЈКП Београдске електране, од 13.12.2004. године, Решење за мерење емисије бр.353-01-281/2004-02;

Након ступања на снагу новог Закона за заштиту животне средине:

1. Мол, АД за хемију, биотехнологију и консалтинг – Батајнички пут број 2, Београд, од 21.12.2006. године, Решење за мерење имисије бр.353-01-01756/1/2004-02;

2. Институт за заштиту здравља Ниш – Булевар Др Зорана Ђинђића број 50, Ниш, од 21.12.2006. године, Решење за мерење имисије бр.353-01-00666/1/2003-02;

3. Институт за заштиту здравља Србије „Милан Јовановић Батут”, Др Суботића број 5, Београд, од 15.07.2005. године, Решење за мерење имисије бр.353-01-00725 /2005-02;

4. Републички хидрометеоролошки завод - Кнеза Вишеслава 66, Београд, од 26.12.2006. године, Решење за мерење имисије бр.353-01-00647/1/2005-02;

5. Завод за заштиту здравља Крушевац – Војводе Путника бр.2, Крушевац, од 21.12.2006. године, Решење за мерење имисије бр.353-01-00496/1/2005-02;

6. Завод за заштиту здравља Панчево – Пастерова бр.2, Панчево, од 21.12.2006. године, Решење за мерење имисије бр.353-01-00642/1/2005-02;

7. Завод за заштиту здравља Ужице – Веселина Маринковића бр.4, Ужице, од 04.01.2007. године, Решење за мерење имисије број 353-01-00446/1/2005-02;

8. Завод за заштиту здравља Ужице – Веселина Маринковића бр.4, Ужице, од 04.01.2007. године, Решење за мерење емисије број 353-01-00445/1/2005-02;

9. Завод за заштиту здравља Зајечар - Сремска бр.13, Зајечар, од 03.01.2007. године, Решење за мерење имисије број 353-01-00646/1/2005-02;

10. Градски завод за заштиту здравља Београд – Булевар Деспота Стефана број 54а, Београд, од 10.11.2005. године, Решење за мерење имисије број 353-01-00556/2005-02;

11. Завод за заштиту здравља Краљево – Слободана Пенезића бр.16, Краљево, од 21.12.2006. године, Решење за мерење имисије број 353-01-00686/1/2005-02;

12. А.Д. Заштита на раду и заштита животне средине „Београд” – Дескашева бр.7, Београд, од 22.12.2006. године, Решење за мерење емисије број 353-01-01304/1/2004-02;

13. А.Д. Заштита на раду и заштита животне средине „Београд” – Дескашева бр.7, Београд, од 22.12.2006. године, Решење за мерење имисије број 353-01-01305/1/2004-02;

14. Предузеће за машински електросервис котлова енергетских и индустријских постројења „Симпе” д.о.о. – Душана Петровића Шанета бр.60, Београд, од 22.12.2006. године, Решење за мерење емисије број 353-01-00688/1/2005-02;

15. „МД пројект институт” д.о.о. Ниш – Пуковник Рајевски бр.11, Ниш, од 03.01.2007. године, Решење за мерење емисије број 353-01-01667/1/2006-02;

16. Завод за заштиту здравља „Вера Благојевић” Шабац – Јована Цвијића бр.1, Шабац, од 21.12.2006. године, Решење за мерење имисије број 353-01-00746/1/2005-02;

17. Рударски институт са п.о. Београд, Завод за термотехнику, вентилацију и заштиту средине Батајнички пут бр.2, Београд, Земун, од 21.12.2006. године, Решење за мерење емисије број 353-01-00554/1/2005-02;

18. Рударски институт са п.о. Београд, Завод за термотехнику, вентилацију и заштиту средине Батајнички пут бр.2, Београд, Земун, од 21.12.2006. године, Решење за мерење имисије број 353-01-00555/1/2005-02;

19. Завод за заштиту здравља Лесковац – Максима Ковачевића бр.11, Лесковац, од 26.12.2006. године, Решење за мерење имисије број 353-01-00436/1/2005-02;

20. Завод за заштиту здравља Зрењанин – Др Емила Гаврила бр.15, Зрењанин, од 22.12.2006. године, Решење за мерење имисије број 353-01-00093/1/2006-02;

97

21. СМЕЕО инжењеринг д.о.о. Београд – Булевар АВНОЈ-а бр.134, Нови Београд, од 22.12.2006. године, Решење за мерење емисије број 353-01-01256/1/2005-02;

22. Завод за заштиту здравља Пожаревац – Јована Шербановића бр.14, Пожаревац, од 22.12.2006. године, Решење за мерење имисије број 353-01-00541/1/2005-02;

23. Завод за заштиту здравља Суботица – Змај Јовина бр.30, Суботица, од 22.12.2006. године, Решење за мерење имисије број 353-01-00159/1/2006-02;

24. А.Д. „ Био-еколошки центар” Зрењанин – Петра Драпшина бр.15, Зрењанин, од 21.12.2006. године, Решење за мерење емисије број 353-01-00157/1/2006-02;

25. А.Д. „Био-еколошки центар” Зрењанин – Петра Драпшина бр.15, Зрењанин, од 21.12.2006. године, Решење за мерење имисије број 353-01-00158/1/2006-02;

26. Институт за технологију нуклеарних и других минералних сировина Београд Франша Депереа бр.86, Београд, од 03.01.2007. године, Решење за мерење емисије број 353-01-00557/1/2005-02;

27. Институт за технологију нуклеарних и других минералних сировина Београд Франша Депереа бр.86, Београд, од 03.01.2007. године, Решење за мерење имисије број 353-01-00558/1/2005-02;

28. Институт за заштиту здравља Нови Сад – Футошка бр.121, Нови Сад, од 22.12.2006. године, Решење за мерење имисије бр. 353-01-00422/1/2005-02;

29. Завод за заштиту здравља Пирот – Кеј бб, Пирот, од 22.12.2006. године, Решење за мерење имисије број 353-01-02454/1/2005-02;

30. Д.О.О. Институт за превентиву, заштиту на раду, противпожарну заштиту и развој Нови Сад, Краљевића Марка бр.11, Нови Сад, од 21.12.2006. године, Решење за мерење емисије број 353-01-00105/1/2006-02;

31. Завод за заштиту здравља Кикинда – Краља Петра И бр.70, Кикинда, од 22.12.2006. године, Решење за мерење имисије број 353-01-00528/1/2006-02;

32. Завод за здравствену заштиту радника Нови Сад – Футошка бр.121, Нови Сад, од 25.12.2006. године, Решење за мерење емисије број 353-01-00732/1/2006-02;

33. Институт за безбедност и сигурност на раду д.о.о. Нови Сад – Хајдук Вељкова бр.11, Нови Сад, од 03.01.2007. године, Решење за мерење емисије број 353-01-00554/1/2006-02;

34. Завод за заштиту здравља Сомбор – Војвођанска бр.47, Сомбор, од 22.12.2006. године, Решење за мерење имисије број 353-01-00208/1/2006-02;

35. Институт за безбедност и превентивни инжењеринг д.о.о. – Темеринска бр.119, Нови Сад, од 22.12.2006. године, Решење за мерење емисије број 353-01-01088/1/2006-02;

36. СП лабораторија а.д. Бечеј - Индустријска зона бб, Бечеј, од 26.12.2006. године, Решење за мерење емисије број 353-01-01025/1/2006-02;

37. СП лабораторија а.д. Бечеј – Индустријска зона бб, Бечеј, од 26.12.2006. године, Решење за мерење имисије број 353-01-01043/1/2006-02;

38. „Институт за заштиту на раду” а.д. Нови Сад – Школска бр.3, Нови Сад, од 26.12.2006. године, Решење за мерење емисије број 353-01-01026/1/2006-02;

39. „Институт за заштиту на раду” а.д. Нови Сад – Школска бр.3, Нови Сад, од 26.12.2006. године, Решење за мерење имисије број 353-01-01044/1/2006-02;

40. Институт Ватрогас Нови Сад – Ложионичка бр.19А, Нови Сад, од 22.12.2006. године, Решење за мерење емисије број 353-01-01322/1/2006-02;

41. Холцим (Србија) а.д. Поповац, од 05.01.2007. године, Решење за мерење емисије број 353-01-00772/1/2006-02.

2. Институције чија су решења у поступку ревизије („Службени гласник СРС”, бр.27/73,14/74,47/74,24/78, 52/80), али и даље важећа (документација комплетна, организовати обилазак Комисије):

98

1. Геоинститут, Београд 2. Хемијска индустрија „Зорка”, Шабац 3. „1.мај” Институт за квалитет радне и животне средине, Ниш 4. Мол, АД за хемију, биотехнологију и консалтинг, Београд

Сагласно одредбама чл. 6. ст. 3, чл. 10. ст. 2. и чл. 12. ст. 3. Закона о заштити од јонизујућих зрачења, одређена су правна лица која испуњавају прописане услове за обављање стручних послова у области заштите од јонизујућих зрачења, и то:

• Институт за нуклеарне науке „Винча” - Лабораторија за заштиту од зрачења и заштиту животне средине „Заштита”, Београд-Винча, п.п.522,

• Институт за нуклеарне науке „Винча” - Медицинска заштита, Београд-Винча, п.п.522, • Клинички центар Србије - Институт за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир

Карајовић”, Београд, Делиградска 29, • Институт за примену нуклеарне енергије „ИНЕП”, Земун-Београд, Банатска 31б, • Институт безбедности Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Београд,

Краљице Ане бб, • Научни институт за ветеринарство Србије - Лабораторија за радијациону хигијену, Нови

Београд, Ауто пут 3, • Природно-математички факултет, Институт за физику, Нови Сад, Трг Доситеја Обрадовића

4, • ВМА - Завод за превентивну медицину, Београд, Црнотравска 17, • Завод за здравствену заштиту радника „Ниш”, Ниш, Војислава Илића бб, • Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду, Катедра за радиологију и

радијациону хигијену, Београд, Булевар ЈНА 18, • Универзитет у Крагујевцу, Природно-математички факултет, Катедра за физику, Крагујевац,

Радоја Домановића 12, • Институт за нуклеарне науке „Винча” - Лабораторија за физику, Београд-Винча, п.п.522, • Институт за нуклеарне науке „Винча” - Лабораторија за радиоизотопе, Београд-Винча,

п.п.522, • Институт за нуклеарне науке „Винча” - Лабораторија за нуклеарну и плазма физику,

Београд-Винча, п.п.522. Решења за правна лица која испуњавају прописане услове за обављање послова у области

заштите од јонизујућих зрачења („Службени лист СРЈ”, бр. 39/2001, 19/2002, 21/2002, 49/2002, 70/2002 и „Службени гласник РС”, бр. 9/2004 и 4/2007). Овлашћена правна лица за дозиметријска мерења и контролу радне средине: 1. Институт за нуклеарне науке „Винча” - Лабораторија за заштиту од зрачења и заштиту животне

средине „Заштита”, Београд-Винча, п.п.522, 2. Клинички центар Србије - Институт за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир

Карајовић”, Београд, Делиградска 29, 3. Институт безбедности Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Београд,

Краљице Ане бб, 4. Природно-математички факултет, Институт за физику, Нови Сад, Трг Доситеја Обрадовића 4, 5. ВМА - Завод за превентивну медицину, Београд, Црнотравска 17, 6. Завод за здравствену заштиту радника „Ниш”, Ниш, Војислава Илића бб.

100

Корисне адресе и телефони

Одељење за управљање хемикалијама

др Ивана Рибара 91, 11070 Нови Београд

(011) 215-87-59 hemikalije@ekoserb.sr.gov.yu

Одељење за безбедност животне средине

др Ивана Рибара 91, 11070 Нови Београд

(011) 228-75-53 bezbednost@ekoserb.sr.gov.yu

Одељење за управљање отпадом

др Ивана Рибара 91, 11070 Нови Београд

(011) 228-75-51 otpad@ekoserb.sr.gov.yu

Одељење за интегрисано спречавање и контролу загађења животне средине

Омладинских бригада 1, 11070 Нови Београд

(011) 3131 - 356

Одељење за процену утицаја на животну средину

Омладинских бригада 1, 11070 Нови Београд

(011) 313-13-56

Уколико имате додатних питања можете се обратити кабинету Министарства на телефон: 011/31-31-357

101

ПРИЛОГ III

Списак закона и других прописа

102

Списак закона и других прописа Преглед прописа у области животне средине за период: 2001, 2002. и 2003. година

ЗАКОНИ У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ (ИНДУСТРИЈСКО ЗАГАЂЕЊЕ - БЕЗ ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ)

Назив документа Српски English

1.

Закон о заштити животне средине престаје да важи - са 135/04 - осим одредаба којима се уређује заштита ваздуха, заштита природних добара и заштита од буке („Службени гласник РС”, број 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95)

TEXT

2. Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС”, број 135/2004)

3. Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине („Службени гласник РС”, број 135/2004)

4. Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 135/2004)

5. Закон о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 135/2004)

6. Закон о поступању са отпадним материјама („Службени гласник РС", број 25/96) TEXT

7. Закон о производњи и промету отровних материја („Службени лист СРЈ”, број 15/95, 28/96 и 37/2002) TEXT

8. Закон о превозу опасних материја („Службени лист СРЈ”, број 27/90) TEXT

9. Закон о заштити од јонизујућих зрачења („Службени лист СРЈ”, број 46/96) TEXT

10. Закон о потврђивању Базелске конвенције о контроли прекограничног кретања опасних отпада и њиховом одлагању („Службени лист СРЈ” Међународни уговори број 2/99)

TEXT

11. Закон о планирању и изградњи („Службени гласник РС“ број 47/2003) TEXT

12. Закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи („Службени лист РС” Међународни уговори број 34/2006)

ТЕХТ

13. Закон о водама („Службени гласник РС”, број 46/91, 53/93, 48/94) TEXT

14. Закон о геолошким истраживањима („Службени гласник РС”, број 46/91, 53/93, 48/94) TEXT

15. Закон о регистрацији привредних субјеката („Службени гласник РС”, број 44/95) TEXT

16. Закон о приватним предузетницима („Службени гласник СРС”, број 54/89, 9/90; „Службени гласник РС”, број 19/91, 46/91, 31/93, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/2002)

TEXT

103

17. Закон о привредним друштвима („Службени гласник РС”, број 125/2004) ТЕХТ

18. Закон о раду („Службени гласник РС”, број 24/2005 и 61/2005) ТЕХТ

19. Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник РС”, број 120/2004)

ТЕХТ

20. Кривични законик („Службени гласник РС”, број 85/2005) ТЕХТ

21. Закон о прекршајима ("Службени гласник СРС", број 44/89, "Службени гласник РС", број 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 65/2001, 55/2004)

TEXT

22. Закон о привредним преступима („Службени лист СФРЈ” 4/77, 36/77, 14/85, 74/87, 57/89, 3/90 и „Службени лист СРЈ” 27/92, 24/94, 28/96, 64/2001)

TEXT

23. Закон о општем управном поступку („Службени лист СРЈ” 33/97, 31/01) TEXT

24. Закон о утврђивању одређених надлежности Аутономне Покрајине („Службени гласник РС”, број 6/2002)

ТЕХТ

ПОДЗАКОНСКА АКТА У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ (ИНДУСТРИЈСКО ЗАГАЂЕЊЕ - БЕЗ ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ)

Уредбе, правилници, одлуке

1. Правилник о граничним вредностима емисије, начину и роковима мерења и евидентирању података („Службени гласник РС”, број 30/97)

2. Правилник о граничним вредностима, методама мерења имисије, критеријумима за успостављање мерних места и евиденцији података („Службени гласник РС”, број 54/92)

3.

Уредба о врстама загађивања, критеријумима за обрачун накнаде за загађивање животне средине и обвезницима, висини и начину обрачунавања и плаћања накнаде („Службени гласник РС”, број 113/2005)

4. Уредба о мерилима и условима за повраћај, ослобађање или смањење плаћања накнаде за загађивање животне средине („Службени гласник РС”, број 113/2005)

TEXT

5. Правилник о ближим условима које морају да испуњавају стручне организације које врше мерења емисије и имисије („Службени гласник РС”, број 5/2002)

TEXT

6. Правилник о дозвољеном нивоу буке у животној средини („Службени гласник РС”, број 54/92) TEXT

104

7. Правилник о критеријумима за одређивање локације и уређења депонија отпадних материја („Службени гласник РС”, број 54/92)

TEXT

8. Правилник о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања животне средине, мерама припреме и мерама за отклањање последица („Службени гласник РС”, број 60/94)

TEXT

9. Правилник о поступању са отпацима који имају својства опасних материја („Службени гласник РС”, број12/95)

TEXT

10. Правилник о условима и начину разврставања, паковања и чувања секундарних сировина („Службени гласник РС”, број 55/2001)

TEXT

11. Уредба о превозу опасних материја у друмском и железничком саобраћају („Службени гласник РС”, број 53/2002)

TEXT

12. Правилник о документацији која се подноси уз захтев за издавање дозволе за увоз, извоз и транзит отпада („Службени гласник РС”, број 69/99)

TEXT

13. Правилник о критеријумима за разврставање отрова у групе и о методама за одређивање степена отровности појединих отрова („Службени лист СФРЈ”, број 79/91)

TEXT

14. Одлука о обележавању отрова у промету („Службени лист СРЈ”, број 38/97) TEXT

15.

Правилник о начину уништавања неупотребљених отрова и амбалаже која је коришћена за паковање отрова и о начину повлачења отрова из промета („Службени лист СФРЈ”, број 7/83)

TEXT

16. Одлука о условима које морају испуњавати правна лица и предузетници који врше производњу, промет и контролу отрова („Службени лист СРЈ”, број 30/98)

TEXT

17. Правилник о условима које морају испуњавати организације за давање токсиколшке оцене отрова и организације за давање оцене о ефикасности отрова („Службени лист СФРЈ”, број 22/92)

TEXT

18. Правилник о поступку јавног увида, презентацији и јавној расправи о студији о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 69/2005)

TEXT

19. Правилник о раду техничке комисије за оцену студије о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 69/2005)

TEXT

20. Правилник о садржини студије о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 69/2005)

TEXT

105

21. Правилник о садржини и начину вођења регистра издатих интегрисаних дозвола („Службени гласник РС”, број 69/2005)

TEXT

22. Правилник о садржини, изгледу и начину вођења јавне књиге о спроведеним поступцима и донетим одлукама о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 69/2005)

TEXT

23. Правилник о садржини захтева о потреби процене утицаја и садржини захтева за одређивање обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 69/2005)

TEXT

24. Уредба о врстама активности и постројења за које се издаје интегрисана дозвола („Службени гласник РС”, број 84/2005)

TEXT

25. Уредба о садржини програма мера прилагођавања рада постојећег постројења или активности прописаним условима („Службени гласник РС”, број 84/2005)

TEXT

26.

Уредба о критеријумима за одређивање најбољих доступних техника, за примену стандарда квалитета, као и за одређивање граничних вредности емисија у интегрисаној дозволи („Службени гласник РС”, број 84/2005)

TEXT

27.

Уредба о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 84/2005)

TEXT

28. Правилник о садржини и изгледу интегрисане дозволе („Службени гласник РС”, број 30/2006) TEXT

29. Правилник о садржини, изгледу и начину попуњавања захтева за издавање интегрисане дозволе („Службени гласник РС”, број 30/2006)

TEXT

30. Правилник о максималним границама радиоактивне контаминације човекове средине и о вршењу деконтаминације („Службени гласник РС”, број 9/99)

TEXT

31. Одлука о стручној спреми и здравственим условима лица која раде са изворима јонизујућих зрачења („Службени гласник РС”, број 45/97)

TEXT

32.

Одлука о евиденцијама о изворима јонизујућих зрачења и о озрачености становништва, пацијената и лица која су при раду изложена дејству јонизујућих зрачења („Службени гласник РС”, број 45/97)

TEXT

33. Одлука о систематском испитивању садржаја радионуклида у животној средини („Службени гласник РС”, број 45/97)

TEXT

106

34. Правилник о условима за промет и коришћење радиоактивних материјала, рендген апарата и других уређаја који производе јонизујућа зрачења („Службени гласник РС”, број 32/98 )

TEXT

35. Правилник о границама излагања јонизујућим зрачењима („Службени гласник РС”, број 32/98 ) TEXT

36. Правилник о границама радиоактивне контаминације животне средине и о начину спровођења деконтаминације („Службени гласник РС”, број 9/99)

TEXT

37. Правилник о начину и условима сакупљања, чувања, евидентирања, складиштења, обрађивања и одлагања радиоактивног отпадног материјала („Службени гласник РС”, број 9/99)

TEXT

38. Правилник о методологији за израду интегралног катастра загађивача („Службени гласник РС”, број 94/2007)

TEXT

39. Одлука о обележавању отрова у промету („Службени лист СРЈ”, број 38/97) TEXT

40. Списак отрова чији су производња, промет и коришћење забрањени („Службени лист СРЈ”, број 12/2000)

TEXT

41. Листа отрова разврстаних у групе („Службени лист СРЈ”, број 12/2000) TEXT

42. Меморандум о оперативном преузимању надлежности АП Војводине у области заштите животне средине (од 19.10.2002. године)

TEXT

43. Правилником о садржини пројеката геолошких истраживања и елабората о резултатима геолошких истраживања („Службени гласник РС”, број 51/96)

TEXT