Voda na planeti zemlji

Ono to je retko, skupo je. Voda kao najvanija stvar na svetu, naprotiv, nema cenu. (Platon, 427-347. godine p.n.e.)

Pukovnik, dr Mladen Milivojevi, doc.dr sc.med. Sonja RadakoviSektor za preventivnu medicinu VMA

U toku je Svetska dekada vode, globalna akcija zapoeta 2005. godine, nazvana "Voda za ivot". Cilj ove akcije je da se istakne znaaj resursa iste vode na planeti i znaaj vode za zdravlje, privredni razvoj i civilizaciju uopte, kao i da se sprei humanitarna katastrofa i ratovanje zbog vode. Jedan od milenijumskih razvojnih ciljeva Ujedinjenih Nacija jeste da se do isteka te dekade, odnosno do 2015. godine prepolovi broj ljudi koji nemaju pristup vodi za pie i za odravanje higijene.

Voda je izvor ivota na Zemlji. ivot je nastao u vodi i postoji zahvaljujui vodi. Hidrosfera je samo jedan deo globalnog ekolokog sistema. Hidrosfera je omoguila nastanak biosfere. Voda zauzima ogroman deo povrine planete Zemlje, kada se saberu svi okeani, mora, reke i jezera. Meutim, samo je mali deo te ogromne koliine dostupan ljudima, u smislu da ga mogu koristiti za pie i druge potrebe. Ukupna koliina vode na naoj planeti procenjuje se na oko 1 400 miliona kubnih kilometara, od ega se samo 2.5% odnosi na slatku vodu, pa ak je i od te koliine samo 20% pogodno da se uz relativno malu popravku (preiavanje i dezinfekciju) iskoristi za ljudske potrebe. Samo 2.6 milijardi ljudi na Zemlji u ovom momentu raspolae minimalnim sanitarnim uslovima koji se odnose i na vodosnabdevanje, dok oko polovina stanovnitva zemanja u razvoju pati od bolesti prouzrokovanih neispravnom vodom za pie.

Osim za pie, voda je ljudima neophodna i za pripremanje hrane, odravanje higijene, kao i za mnogobrojne procese u industriji i poljoprivredi. U svetskoj potronji vode, poljoprivreda ima udeo od 90%, a industrija i domainstva po 5%. Zagaenje podzemnih voda nastaje uporavo zbog poljoprivrednih aktivnosti, koje podrazumevaju korienje vetakih ubriva.

Od kategorije koja se podrazumeva i o kojoj se ne vodi preterano rauna, voda je u 21. veku postala najznaajniji strateki prirodni resurs. Kao to se kae da je 20. vek karakterisala globalna borba za premo kroz kontrolisanje izvora nafte, tako se smatra da je 21. vek - vek borbe za kontrolu preostalih izvora iste vode. Kaemo preostalih, iako voda spada u takozvane "obnovljive" resurse. Naime, voda u prirodi krui i stalno prolazi kroz cikluse eksploatacije, upotrebe, isputanja nakon korienja i povratka u ciklus u vidu atmosferske ili tekue vode. Meutim, voda se u toku tih prolazaka kroz cikluse menja, najee u negativnom smislu, odnosno optereuje se tetnim materijama i zagaivaima biolokog, hemijskog ili radiolokog porekla. Sauvati preostalu istu vodu i smanjiti zagaenje u procesu njene eksploatacije predstavljaju osnovne ciljeve u ovom veku, jer ljudska vrsta, kao i sav ivi svet na naoj planeti direktno zavisi od koliine i kvaliteta vode.

Voda se za ljudske potrebe moe eksploatisati sa povrine (reka, jezera i sl.), ili iz dubine zemlje (bunari). Kvalitet povrinskih i dubokih voda uglavnom se znatno razlikuje. Duboke vode su esto optereene raznim mineralnim materijama, iji sastav zavisi od sastava stena koje okruuju rezervoar. Ovo je posebno vano kada su u pitanju takozvane termalne vode. Analize sadraja deuterijuma i izotopa kiseonika 18 (O18) koje su sprovedene irom sveta pakazale su da termalne vode u veini sistema potiu od meteorskih voda, odnosno od voda koje su u nekom evolutivnom periodu u obliku padavina stigle na zemljino tlo. Od njih zatim nastaju slobodne podzemne vode. U svom daljem kretanju, slobodne podzemne vode se sputaju do manje ili vee dubine, u zavisnosti od poloaja hitrotermalnog rezervoara. Te vode se pri tome zagrevaju i esto meaju sa vodama vie temperature i veeg stepena mineralizacije,a koje se kreu navie iz dubine rezervoara. Na koji nain starost vode, odnosno period u kojem se formirao basen utie na kvalitet, temperaturu i mineralni sastav vode?

Podsetiemo se na to kakvi su uslovi vladali u kojem evolutivnom periodu: U periodu od 40 000 - 20 000 god pre nove ere na zemlji je vladala hladna klima sa velikim padavinama, od 17 000 - 12 000 g pne vladala je intertropska sua, sa visokim isparavanjem, a od 11 000 - 5 000 g pne klima je ponovo uslovila obilne padavine.

Mineralni sastav vode zavisi i od sastava stena koje okruuju rezervoar. U geotermalnom smislu najvaniji je sastav granitskog sloja, odnosno litoloki sastav donjeg dela gornje "polovine" zemljine kore gledano po dubini. Sve ovo utie na kvalitet vode. Nije teko pretpostaviti da mlae vode optereene svim kontaminantima iz savremene ivotne i radne sredine. Starije vode prema tome imaju dodatni kvalitet ouvanosti iz vremena kada su zemljom vladali daleko istiji ekoloki uslovi. Atomsko doba je naroito pogubno za kvalitet vode. Na primer, industrijalizacija je pored prosperiteta, donela i odreena optereenja za vodosnabdevanje. Industrijske otpadne vode u konanom ishodu uvek zavre u nekoj tekuoj vodi. Danas postoje propisi za kvalitet vode koja se isputa i koja mora biti kvaliteta vode recipijenta, ali morae da proe jo puno vremena dok nam povrinske vode ne povrate kvalitet. Zatim, i voda kojom se hlade nuklerani reaktori, takoe zavrava u nekoj reci i moru.

Starost vode je prepoznata kao inilac kvaliteta vode u poslednjih dvadeset pet godina, i to od strane japanskih strunjaka. Oni su u cilju izbegavanja eksploatacije povrinskih voda, prvi poeli da koriste flairanu vodu dobijenu topljenjem gleera. To je vrlo stara voda koja je u zamrznutom obliku ostala ouvana duboko ispod povrine gleera, tako da je nisu dotakli ni atmosferski niti bilo koji drugi uticaji tokom vremena. Gleeri predstavljaju za sada veliki rezervoar iste vode, ali je i njihova budunost neizvesna, usled globalnog zagrevanja. Svet stalno obilaze vesti o nestajanju gleera sa povrine Zemlje. Svi izneti podaci ukazuju na potrebu ouvanja podzemnih rezervoara starih voda i podizanja svesti o kvalitetu tih prirodnih mineralnih voda.

Najkvalitetniju vodu imaju Finska, Kanada, Novi Zeland, Velika Britanija, Japan, Norveka, Rusija, Juna Koreja, vedska i Francuska, a situacija je najtea u pustinjskim i pulupustinjskim oblastima u podsaharskoj Africi i Aziji. Istraivanje koje je sprovela FAO, rangiralo je Srbiju na 47. mesto od 180 zemalja po koliini i kvalitetu resursa vode. To znai da Srbija ne spada u zemlje siromane vodom, ali ni onoliko bogate koliko se prethodnih decenija mislilo. Meutim, nizak stepen istraenosti i eksploatacije prirodnih izvora (procenjuje se da ih ima oko 1300, ispitano ih je oko 250, a eksploatie se tek svaki deseti od njih), daje mogunost Srbiji da se u ovoj oblasti razvije i popne se na postojeoj rang-listi FAO. Sa druge strane, kao i sve slabije razvijene zemlje, i Srbija se dosta neekonomski i neekoloki ponaa prema tim rezervama, naime, procenjuje se da gubitak u smislu nepovratnog oticanja neiskoriene vode iznosi ak 5-10 kubnih metara svake sekunde. Pored toga, relativno niska cena vode iz vodovoda, kao i enormno velika potronja vode za Evropske uslove (Srbi troe duplo veu koliinu vode meseno po stanovniku od, na primer, Francuza), doprinose pogoranju situacije. Voda se u Srbiji nenamenski koristi za zalivanje bati, pranje automobila i ulica i slino. Paradoksalno, razlog za ovo lei i u niskoj ceni vodovodske vode. Sve se komplikuje i u sled nemogunosti da se stanovnitvu i privrednim subjektima isporuuje voda onog kvaliteta koji je potreban, to ne mora biti kvalitet vode za pie. Naime, voda ovog, najvieg, kvaliteta potrebna je samo u udelu od 20% od ukupne potronje, i ona se koristi za pie, pripremu hrane, pranje posua i linu higijenu. Najvie vode koja se koristi (45%) zahteva uslovni kvalitet, odnosno ispunjenje nekih parametrara mikrobioloke ispravnosti, i ta se voda koristi za pranje prostorija, pranje vozila, zalivanje bati, a zadovoljava i deo zahteva u industriji. Preostalih 35% potreba moe se zadovoljiti vodom koja nema kvalitet vode za pie, ni u pogledu mikrobiolokih, ni u pogledu hemijskih parametara, i ta se voda koristi za ispiranje vodokotlia, pranje ulica, ispiranje kanala, gaenje poara i veinu zahteva u industriji.

Oko 40% stanovnitva u Srbiji, koje ivi u seoskim podrujima pije vodu koja nije pod redovnom kontrolom nadlenih Zavoda za zatitu zdravlja (ili Zavoda za javno zdravlje). Cilj i obaveza dravnih organa je da se sprovedu mere koje bi omoguile da 90& stanovnitva bude snabdeveno vodom iz bezbednih i kontrolisanih sistema.

NESTAICA VODE

Svet je suoen sa najveom do sada zabeleenom krizom snabdevanja vodom, Ujedinjene Nacije su upuzorile na prognozu da e sredinom 21. veka ak sedam milijardi ljudi biti suoena sa nedostatkomvode, jer broj stanovnika planete raste, a vodeni resursi su svemanji, stoga strunjaci pozivaju svet na takozvanu "plavu revoluciju". Najcrnje prognoze, koje iznosi Kevin Votkins, direktor kancelarije Programa UN za razvoj, predviaju ak i ratove za zalihe pijae vode.

Osim smanjenja koliine raspoloive vode, svetu preti i opasnost od dugoronog zagaenja postojeih rezervi. Svake godine u mediteranskim zemljama zavri oko 120 000 tona mineralnih ulja, 12 000 tona fenola, 60 000 tona deterdenta, 100 tona ive, 3 800 tona olova, 2 400 tona hroma, 21 000 tona cinka, 320 000 tona fosfora, koji se jednostavno izliju u reke, mora i druge vodene povrine. Sve ove materije se vrlo sporo razreuju istom vodom iz okolnih vodotokova i mora. vrste materije, naprotiv, zahtevaju izuzetno dug vremenski period za razgradnju u vodi - od nekoliko nedelja za papirnu ambalau, pa sve do nekoliko stotina godina za plastiku.

VODA U LjUDSKOM TELU

Voda je najzastupljenija supstanca u ljudskom organizmu. Kod odraslih osoba ona zauzima proseno 60% telesne mase, to na primer u mukarca tekog 70 kg iznosi oko 40 litara. Telo novoroeneta sadri znaajno vie vode (oko 75%) i tako visok procenat se odrava u toke prve godine ivota. Kod starijih osoba (preko 60 godina) postepeno dolazi do smanjenja sadraja vode u telu na oko 50-55% telesne mase, to zavisi od sadraja masti. Poto masno tkivo sadri veoma malo vode, kod gojaznih e ukupna voda zauzimati samo 45% telesne mase.

Ukupna voda se u telu nalazi u veoma dinaminoj ravnotei izmeu unutranjosti i spoljanjosti svake elije. Kod odraslih se vei deo vode nalazi u elijama (40% ukupne telesne mase), a manji deo van elija (20%), dok je kod odojeta voda rasporeena podjednako u elijama i van njih (po 38% telesne mase). Vanelijska voda predstavlja vodu sadranu u krvi, odnosno plazmi, limfi, tkivnim tenostima, gustim vezivima, hrskavici, kostima, kao i vodu u unutranjosti upljih organa kao to su creva, eludac, bubrezi i slino. Sadraj vode u razliitim tkivima i organima znaajno varira u zavisnosti od uzrasta. Vodom je najbogatiji mozak novoroeneta (voda zauzima oko 90% ukupne mase mozga), a najsiromanija je zubna gle.

Voda je esencijalna za ivot. Nedostatak vode manifestuje se jako brzo, a simptomi se javljaju ve pri nedostatku 1% od ukupne koliine vode. Ako se dehidracija nastavi, srana funkcija, disanje i termoregulacija bivaju ugroeni, a pri potpunom nedostatku vode, smrt nastupa u toku nekoliko dana. Naravno, kada govorimo o vodi kao telesnoj tenosti, ona se ne sastoji samo od vodonika i kiseonika, ve je to jedan rastvor soli, eera i belanevina. Tako da se u sluajevima gubitka vode gube i ovi dragoceni sastojci.

Zato je voda toliko znaajna za oveka?

Voda u organizmu predstavlja univerzalni medijum preko koga se odrava funkcija svih elija, od krvi, transporta hranljivih materija do izluivanja produkata metabolizma i tetnih sastojaka mokraom.

Glavna je komponenta sistema regulacije telesne temperature - znojenjem.

Voda moe sadravati i materije koje deluju zatitno na neke funkcije organizma, na primer fluor koji se u mnogim vodovodima dodaje u pijau vodu u cilju spreavanja pojave karijesa zuba.

Kada se zna da je voda najzastupljenija supstanca u ljudskom organizmu, koja na razliite naine ostvaruje mnogobrojne vitalno vane uloge, jasno je da je potreba za odranjem ravnotee, odnosno "bilansa" vode jedan od najvanijih uslova pravilnog funkcionisanja ljudskog organizma. Gubitkom telesne tenosti krv poinje da se zgunjava, a za izazivanje primetnog umora dovoljno je izgubiti samo 2% ukupne vode iz organizma. Gubitak 5%tenosti dovodi do nesvestice i greva, a gubitak od 10% je najee fatalan.

MEHANIZAM EI I UNOS VODE

Dnevne potrebe za pijaom vodom zavise od uzrasta, telesne mase i naroito fizike aktivnosti kod zdravih, a kod obolelih jo i od gubitaka vode nastalih usled osnovne bolesti (povraanje, dijareja, groznica praena preznojavanjem, hormonska oboljenja, bubrena i dr.). Prosean gubitak tenosti iz organizma dnevno iznosi oko 3 litre, to bi znailo da se ista koliina dnevno mora nadoknaditi, bilo unosom vode ili namirnica koje je sadre.

Najjednostavnije i najloginije jeste da ovek unos potrebne koliine vode proceni prema svom oseaju ei. e nastaje usled smanjenja sadraja vode u organizmu, to dovodi do poveanja koncentracije supstanci rastvorenih u telesnim tenostima sa jedne strane, a smanjenja koliine same telesne tenosti sa druge strane, to zajedno dovodi do stimulacije centra za e u mozgu. Meutim, sam oseaj ei moe biti "maskiran" usled navike da se piju zaslaena pia, da se uzima hrana umesto vode, kafa i drugi napici, te se tako pravi oseaj ei vremenom izgubi i ne prepoznaje se. Neka istraivanja su pokazala da preko 70% odraslog stanovnitva proseno popije manje od 1.5 litre vode dnevno, a etvrtina ak manje od litre.

Zato su izraeni takozvani "vodii" - preporuke za unos vode u odreenim situacijama, na primer za malu decu, sportiste i neke profesije gde su radnici izloeni dehidraciji (rad u uslovima visokih temperatura ili u nepropusnoj odei). U ovim situacijama, kada su potrebe za vodom velike, ne smemo se osloniti na varljivi oseaj ei, ve treba unositi vodu u preporuenoj koliini, bili edni ili ne.

Ravnotea u koliini vode u telu odrava se preko bubrega, koji regulie gubljenje vode i preko centara u mozgu koji reguliu e, odnosno uzimanje vode. Naalost, centar u mozgu je esto uspavan i reaguje poveanom ei tek ako je koliina vode u telu smanjena za vie od 2%. Bubrezi reaguju mnogo bre na smanjenje koliine vode u organizmu koje se manifestuje smanjenom koliinom vodumena plazme, odnosno krvi i to ako to smanjuje koliinu izluene mokrae.

ZNAAJ HIGIJENSKI ISPRAVNE (BEZBEDNE) VODE

Voda, je, znai, dragocen izvor zdravlja i neophodan uslov ovekovog opstanka. Meutim, voda moe predstavljati i izvor zdravstvenih tegoba, ukoliko sadri tetne materije biolokog, hemijskog ili radiolokog porekla. Zato se voda iz prirodnih izvora najee preiava i dezinfikuje pre putanja u vodovodni sistem. Voda iz javnih vodovoda, kao i mineralne i druge flairane vode na tritu podleu stalnim proverama, a njihovu ispravnost, odnosno zdravstvenu bezbednost reguliu Pravilnici. Proverava se mikrobioloka ispravnost, odnosno ukupan broj mikroorganizama, a posebno prisustvo tetnih mikroorganizama, a takoe se proverava i hemijska ispravnost, prisustvo raznih otrova, tekih metala, pesticida, i ostalih hemijskih materija koje su predviene pravilnikom. Takoe se proverava i koncentracija hlora u pijaoj vodi, koji je neophodno da bude prisutan, ali do odreene granice. Nijedno istraivanje do sada nije pokazalo da koliina hlora od 0.5 mg/l, to je gornja dozvoljena granica, moe nepovoljno uticati na zdravlje ljudi, bez obzira koliko se dugo godina konzumira.

Meutim, sastav pijae vode moe da varira u okviru dozvoljenih granica, zavisno od vrste vodozahvata (reka, bunar, more i dr.), dubine i geolokih svojstava slojeva kroz koje prolazi. Bez obzira na higijensku ispravnost vode, organizam ipak moe da "primeti" promenu u sastavu i na nju burno reaguje. To se naroito deava prilikom promene sredine, gde nam se esto deava da pijaa voda ima "drukiji ukus" od onog na koji smo navikli. Da bi se izbegle zdravstvene tegobe, u tim situacijama je najbezbedije piti flairanu vodu. U nekim zemljama e vas upozoriti da vodu iz esme ne treba piti, iako je mikrobioloki ispravna, to se odnosi upravo na njen neodgovarajui mineralni sastav.

Naravno, podrazumeva se da, ukoliko se neko opredeli da potrebe za pijaom vodom zadovolji iskljuivo flairanom vodom, izabere vodu mineralnog sastava koji u potpunosti zadovoljava zahteve organizma. Naime, na tritu postoje flairane vode sa veoma razliitim mineralnim sastavom i kiselou, od kojih nisu sve pogodne za svakodnevnu upotrebu. Na primer, vode sa visokim sadrajem minerala (naroito natrijuma) pogoduju sportistima i rekreativcima u toku i nakon fizike aktivnosti, gde se dosta vode gubi znojem, zajedno sa mineralnim solima. Meutim, takve vode se na preporuuju za zadovoljavanje svakodnevnih potreba ostalog stanovnitava, naroito osoba koje boluju od povienog krvnog pritiska, poto visok sadraj natrijuma moe nepovoljno utie na odranje krvnog pritiska i druge funkcije organizma. Takoe postoje vode sa specifinim sadrajem nekih supstanci (magnezijuma, sulfata i dr.) koje se zapravo i ne mogu u uem smislu svrstati u pijau vodu za svakodnevnu upotrebu, odnosno njihov sastav im uslovljava neka lekovita svojstva, te su stoga pogodne samo za neke kategorije obolelih ljudi. Deci se naroito ne preporuuje unos ovakvih visokomineralnih voda, posebno ako su jo i gazirane, ve se umesto toga preporuuje prirodna negazirana voda, sa povoljnim sadrajem i meusobnim odnosom mineralnih materija.

Ultrapreiene i demineralizovane vode sadre jako malo koliinu minerala, naroito ako se voda dobija posle agresivnih tretmana u komercijalnim kunim filterima (naroito ako je postupak takozvana reverzna osmoza, to skoro u potpunosti eliminie soli iz vode i napravi maltene destilovanu vodu). Takve vode nisu u potpunosti sposobne da zamene pijau vodu, jer mogu vremenom da dovedu do razreenja elektrolita u organizmu, koji se normalno unose pijaom vodom. Ovome su naroito podlona mala deca, i ove vode ne treba koristiti za pripremu hranice za bebe.

U haos koji je poslednjih godina vladao kod nas na tritu prehrambenih proizvoda ukljuujui i vodu polako se uvodi red.

Top of Form

Bottom of Form

_1317313031.unknown