AVI ON JAK-9P

S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL

Deo obavezne

opreme

Terenac

nove

generacije

31V O Z I L O F A P 1 1 1 8

Neustra{iv

lovac

HO LO GRAF SKI ILI RE FLEK SNI NI [A NI

SADR@AJ

15. jul 2009.2

Ras pa dom biv {e SFRJ, fa bri ka TAM iz Ma ri bo -

ra, ko ja je bi la je dan od pro iz vo |a ~a mo tor nih

vo zi la za po tre be voj ske, osta la je iz van gra ni -

ca na {e ze mqe. Te ren ska vo zi la ko ja je ona pro -

iz vo di la i ko ja se jo{ na la ze u upo tre bi u na -

{im je di ni ca ma: TAM 110, T7, 4h4; TAM 150, T11,

6h6 i TAM 4500, sa da su u pro se ku sta ri ja od 25 go -

di na i tre ba lo bi da se za me ne no vim. U skla du sa op -

{tim pro gre som u obla sti te ret nih vo zi la, ko ji je

ostva ren u pro te klih ~e tvrt ve ka, o~e ku je se i na pre -

dak te re na ca ko ji }e ih za me ni ti, pre sve ga, u obla sti

ka rak te ri sti ka mo to ra, a sa mim tim i vu~ nih ka rak te -

ri sti ka, bez bed no sti, er go no mi je, kom fo ra i osta log.

Te ren ski au to mo bil, ko ji bi tre ba lo da za me ni

TAM 110, TAM 150 i TAM 4500, no si ozna ku FAP

1118 BS/AV i na la zi se u fa zi raz vo ja. To je vo zi lo

no ve ge ne ra ci je na me we no za oba vqa we tran sport nih

za da ta ka u put nim i te ren skim uslo vi ma. No si lac raz -

vo ja je Voj no teh ni~ ki in sti tut, a no si lac pro iz vod we

FAP a. d. Kor po ra ci ja iz Pri bo ja.

Pogodan za specijalne nadogradwe

Raz voj te ren skih vo zi la de li mi~ no se raz li ku je

od ve }i ne sred sta va na o ru ̀ a wa i voj ne opre me. Dok

V O Z I L O F A P 1 1 1 8

Te ren ac no ve

To kom du go traj nih

is pi ti va wa pro to ti pa,

vo zi lo je do sa da pre {lo

vi {e de se ti na hi qa da

ki lo me ta ra u naj te ̀ im

uslo vi ma i sa vla da lo

raz li ~i te ve {ta~ ke

pre pre ke. FAP 1118

je pr vi do ma }i te ren ski

au to mo bil ko ji ima mo tor u

skla du sa EU RO 3

nor ma ma, ure |aj ABS,

ko ji spre ~a va blo ki ra we

to~ ko va pri ko ~e wu i ASRpro tiv pro kli za va to~ ko va

pri po go nu, te ra di jal ne

pne u ma ti ke bez zra~ ni ce.

Vo zi lo FAP 1118

Terenac nove generacije 2

Ju ri {na pu {ka ASM-DT

Morski lav 6

Sa mo hod na ha u bi ca

Do nar 155 mm

Modularni sistem 8

Ita li jan sko vo zi lo Ive co VLMModerni veliki xipovi 10

Ho lo graf ski ili re flek sni

ni {a ni

Deo obavezne opreme 13

Au strij ska man tra

Tipi~no logisti~ko

vozilo 16

Iz vi |a we iz va zdu ha

Sistem pete generacije 18

Sa mo hod no oru |e ISU-152

Ubica zverina gusenicama 24

Avion JAK-9P

Neustra{iv lovac 28

pripremila

Mira [vedi}

3

|a ~a znat no sma we ne. Iz tog raz lo ga, pri

raz vo ju vo zi la FAP 1118 te ̀ i lo se da

sklo po vi i de lo vi ugra |e ni u we ga, ako ve}

ni su do ma }i pro iz vod, bu du u upo tre bi i na

ko mer ci jal nim vo zi li ma ko ja se na la ze na

do ma }em tr ̀ i {tu, a ti me i u eks plo a ta ci ji

na na {im pu te vi ma.

Za sklo po ve i de lo ve te ren ca FAP

1118 ko ri {}e ni su pr ven stve no sklo po vi i

de lo vi iz se rij ske pro iz vod we za ko mer ci -

jal na vo zi la ko ji su mo di fi ko va ni i do ra -

|i va ni ka ko bi se obez be di lo is pu we we

po sta vqe nih tak ti~ ko-teh ni~ kih zah te va.

Pri pro jek to va wu tog vo zi la mo ra lo se

vo di ti ra ~u na o is pu we wu jo{ jed nog zah te -

va – po god nost vo zi la za raz li ~i te nad grad -

we. Na i me, na {a voj ska, kao i ve }i na dru gih

ar mi ja, osnov no vo zi lo ko ri sti ka sni je za

raz voj spe ci jal nih. To zna ~i da se sa osnov -

nog vo zi la ukla wa ju ne ki sklo po vi, po pra -

vi lu to var ni san duk, a ne ka da i dru gi, i

ugra |u ju raz li ~i te nad grad we. Ta ko je ve}

pri pro jek to va wu FAP 1118 pred vi |en za

nad grad we ci ster ni za vo du, go ri vo i dru ge

te~ no sti. Ta ko |e, pred vi |en je i za nad grad -

we ko ji ma se obez be |u je pro stor za sme {taj

po treb ne opre me i uslo vi za rad po sa de ko -

ja ko ri sti ugra |e nu opre mu za iz vr {a va we

kod dru gih sred sta va VTI oba vqa ce lo kup -

ni raz voj, {to pod ra zu me va i iz ra du kom -

plet ne kon struk ci o ne do ku men ta ci je, za ne -

bor be na vo zi la u~e stvu je u de fi ni sa wu,

pre sve ga, kon cep ci je i idej nih re {e wa, a

re |e u re {a va wu kon struk ci o nih pro ble -

ma, ko je naj ~e {}e pre pu {ta no si o cu pro iz -

vod we. Ta kav pri stup za dr ̀ an je i pri raz -

vo ju vo zi la FAP 1118.

Da bi se sma wi li tro {ko vi i vre me

po treb no za raz voj te ren skih vo zi la, da -

nas se u sve tu, pri li kom wi ho vog pro jek to -

va wa, pri be ga va ko ri {}e wu {to je mo gu }e

ve }eg bro ja sklo po va i de lo va ko ji se na la -

ze u se rij skoj pro iz vod wi za ko mer ci jal na

vo zi la. To je bi lo po la zi {te i u slu ~a ju te -

ren skog au to mo bi la FAP 1118. U pret -

hod nom pe ri o du, pre ras pa da SFRJ, te ̀ i -

lo se da za sva sred stva ko ja su raz vi ja na

za po tre be voj ske, pa i za te ren ske au to mo -

bi le, po mo gu} stvu, pro iz vod wu svih de lo va

osvo je do ma }i pro iz vo |a ~i. To da nas ne bi

bi lo ra ci o nal no, po go to vu ka da se ima u

vi du da su, u me |u vre me nu, pro iz vod ne i

teh no lo {ke mo gu} no sti do ma }ih pro iz vo -

31svo jih za da ta ka. Naj po zna ti ji pri me ri ta -

kvih nad grad wi je su teh ni~ ke ra di o ni ce i

raz li ~i te la bo ra to ri je, po put onih za ra -

di o lo {ku, bi o lo {ku i he mij sku de tek ci ju.

U ovu gru pu spa da ju i sa ni tet ske ka -

bi ne raz li ~i tih na me na, ko mand na me sta

i ka bi ne za ve zu raz li ~i tih tak ti~ kih ni -

voa, te ka bi ne za oba vqa we za da ta ka ra -

dar skog osma tra wa, elek tron skog iz vi |a -

wa i pro ti ve lek tron ska dej stva. Po se ban

pri mer nad grad we pred sta vqa ugrad wa

raz li ~i tog na o ru ̀ a wa – od kla si~ nog kao

{to su mi tra qe zi, to po vi, ha u bi ce i ba -

ca ~i, do ra ket nog.

Da bi ne ko vo zi lo bi lo po god no za

raz li ~i te spe ci jal ne nad grad we, we go va

bu du }a na me na mo ra se ima ti na umu pri -

li kom pro jek to va wa si ste ma i sklo po va. To

se od no si, pre sve ga, na okvir ko ji mo ra

svo jim ob li kom i ka rak te ri sti ka ma tor zi -

o ne i flek si o ne kru to sti bi ti pred vi |en za

spe ci jal ne nad grad we, a za tim i na si stem

osla wa wa, ko ji ho do vi ma to~ ko va, ka rak -

te ri sti ka ma ela sti~ no sti i pri gu {e wa mo -

ra obez be di ti po tre ban ni vo udob no sti za

po sa du i do zvo qe ne vred no sti osci la ci ja

za ugra |e nu opre mu pri kre ta wu u za da tim

put nim uslo vi ma.

Karakteristike

Mo tor vo zi la FAP 1118 je ste se rij -

ski pro iz vod ne ma~ kog pro iz vo |a ~a Mer -

ce des i ko ri sti se na vi {e ti po va ko mer -

ci jal nih vo zi la iz pro iz vod nog pro gra ma

FAP-a. Ovo ga pu ta pri la go |en je zah te vi -

ma za start na eks trem no ni skim tem pe ra -

tu ra ma i kre ta we po mak si mal nim uspo ni -

e ge ne ra ci je

Ispitivawe prototipa na poligonu

15. jul 2009.

to ste pe ni sin hro ni zo va ni me ha ni~ ki me wa~,

dvo ste pe ni di fe ren ci jal ni raz vod nik po go -

na, ko ji obez be |u je stal ni po gon na sve to~ -

ko ve i kru ti po gon ski mo sto vi.

Si stem osla wa wa ~i ne pa ra bo li~ ni

gib we vi sa do pun skim gu me nim opru ga ma,

ko je pri po ve }a wu ho da to~ ko va pre ko od -

re |e ne gra ni ce me wa ju ka rak te ri sti ke kru -

to sti osla wa wa u smi slu do voq nog po ve }a -

wa da bi se i u eks trem nim te ren skim uslo -

vi ma kre ta wa uspe {no pri hva ti la i ela -

sti~ no pre ne la

sva op te re }e wa

ko ja do la ze sa

pod lo ge. Za pri gu -

{e we svih uda ra

za du ̀ e ni su hi -

dra u li~ ki te le -

skop ski amor ti -

ze ri dvo stra nog

dej stva. Ko~ ni si -

stem je pne u mat ski

sa do bo{ ko~ ni -

ca ma na svim to~ -

ko vi ma i ~e tvo ro -

ka nal nim ABSure |a jem. Upra -

vqa~ ki me ha ni zam

je hi dra u li~ ki sa

ser vo dej stvom.

Okvir ovog vo zi -

la sa sto ji se od

dva po du ̀ a no sa -

~a u ob li ku „U“

pro fi la i vi {e

po pre~ nih no sa -

~a raz li ~i tih

ob li ka, a ko ri -

{}e wem tram bus

ka bi ne obez be -

|e na je do bra

pre gled nost, {to

je ja ko bit no za

te ren ska vo zi la

ko ja vo za ~i po ne -

kad mo ra ju da

ma. Me wa~ je se rij ski pro iz vod FAP-a, a

raz vod nik po go na ta ko |e je se rij ski pro iz -

vod au strij skog pro iz vo |a ~a STEYR.

Po gon ski mo sto vi su u upo tre bi na

ko mer ci jal nim vo zi li ma iz pro iz vod nog

pro gra ma FAP-a, ali su za ovu pri me nu

do ra |e ni ta ko {to su do bi li mo gu} nost

blo ka de di fe ren ci ja la i ka na le za cen -

tral nu re gu la ci ju pri ti ska va zdu ha u pne -

u ma ti ci ma, dok je zad wi most mo di fi ko -

van ta ko da ume sto udvo je nih ima jed no -

stru ke to~ ko ve. Mo di fi ka ci ja je ob u hva -

ti la i ujed na ~a va we tra go va pred weg i

zad weg mo sta, {to se zah te va na te ren -

ci ma. Okvir vo zi la je na stao mo di fi ka -

ci ja ma okvi ra ko ji se ko ri sti u pro gra mu

ko mer ci jal nih vo zi la FAP-a, a i ka bi na

je stan dard na wi ho va.

Te ren ski au to mo bil FAP 1118 BS/AV

na me wen je za pre voz qud stva, tran sport

oru |a i ma te ri ja la ukup ne ma se do ~e ti ri

to ne, te za vu ~u oru |a i pri kqu~ nih sred -

sta va ukup ne ma se do 4,8 to ne.

Pro to tip te ren ca ima ~e tvo ro ci lin -

dri~ ni, ~e tvo ro takt ni, vo dom hla |e ni, tur -

bo pre hra wi va ni di zel mo tor sa hlad wa kom

usi snog va zdu ha, ugra |en uz du ̀ no is pod ka -

bi ne. Tran smi si ju vo zi la ~i ne: frik ci o na

spoj ni ca sa jed nim frik ci o nim di skom, pe -

Pore|ewe

Ra di ilu stra ci ju na pret ka u kon -

struk ci ji i kon cep ci ji vo zi la FAP

1118 u od no su na pret hod nu ge ne ra ci ju

te re na ca, ko ja se jo{ na la ze u upo tre bi

u na {im je di ni ca ma, ne ka po slu ̀ e sle -

de }i po da ci: mo tor vo zi la FAP 1118

ima rad nu za pre mi nu od 4,25 l, mak si -

mal nu sna gu od 130 kW i mak si mal ni

obrt ni mo ment od 675 Nm, dok TAM

150 T11 ima mo tor rad ne za pre mi ne

9,6 l, mak si mal ne sna ge 113,5 kW i

mak si mal nog obrt nog mo men ta 515 Nm.Na ve de ni po da ci po ka zu ju da je no vi mo -

tor, ~i ja je rad na za pre mi na ma wa od

po lo vi ne sta rog, za 14 od sto ve }e mak -

si mal ne sna ge i, {to je za te ren ce jo{

va ̀ ni je, ima pre ko 30 od sto ve }i mak -

si mal ni obrt ni mo ment.

Sle de }i vr lo ilu stra ti van po da -

tak je da se ova dva vo zi la, ia ko ima ju

sli~ ne ga ba ri te i ukup nu ma su, znat no

raz li ku ju u no si vo sti i mo gu} no sti vu ~e

pri ko li ce. Ta ko FAP 1118 mo ̀ e da

no si te ret od ~e ti ri to ne i vu ~e pri ko -

li cu od 4,8 t, dok no si vost vo zi la TAM

150 T11 iz no si tri to ne, a mak si mal -

na te ̀ i na pri ko li ce 3,6 to ne.

Dubina vodenog gaza je jedan metar

pro ve zu iz me |u pre pre ka sa san ti me tar -

skom pre ci zno {}u.

Vo zi lo ima mo gu} nost me ha ni~ ke blo -

ka de me |u o snog i oba osna di fe ren ci ja la,

{to spre ~a va pro kli za va we to~ ko va i obez -

be |u je kre ta we i u naj te ̀ im uslo vi ma, ko ri -

ste }i u pot pu no sti ras po lo ̀ i vo pri ja wa we.

Opre mqe no je si ste mom za cen tral nu re gu -

la ci ju pri ti ska va zdu ha u pne u ma ti ci ma (CR-

PV) ko ji su ra di jal ni i bez zra~ ni ce. Taj si -

stem omo gu }a va pro me nu pri ti ska va zdu ha u

pne u ma ti ci ma to kom kre ta wa, {to ima dvo -

stru ku pred nost: Naj pre da se na i la skom na

pod lo gu sa lo {i jim pri ja wa wem mo ̀ e, bez

za u sta vqa wa, sma wi ti pri ti sak u pne u ma ti -

ci ma i na sta vi ti ne sme ta no kre ta we, a po -

tom da se u slu ~a ju pro bo ja pne u ma ti ka mo ̀ e

na sta vi ti kre ta we na taj na ~in {to }e se

pre ko CRPV-a sav va zduh iz kom pre so ra

pre u sme ri ti na pro bi je ni pne u ma tik i ti me

spre ~i ti we go vo pra ̀ we we.

Na kra ju tre ba is ta }i da je FAP 1118

pr vi do ma }i te ren ski au to mo bil ko ji ima

mo tor u skla du sa EU RO 3 nor ma ma, ABS ure -

|aj ko ji spre ~a va blo ki ra we to~ ko va pri ko -

~e wu, ASR ure |aj ko ji spre ~a va pro kli za va -

we to~ ko va pri po go nu, te ra di jal ne pne u ma -

ti ke bez zra~ ni ce.

To kom du go traj nih is pi ti va wa vo zi lo je

do sa da pre {lo vi {e de se ti na hi qa da ki lo -

me ta ra u naj te ̀ im uslo vi ma: po bes pu }u, ma -

ka da mu, pe sku i bla tu, pla nin skim i rav ni -

~ar skim pu te vi ma, po vru }i ni i po zi mi i sa -

vla da lo raz li ~i te ve {ta~ ke pre pre ke.

Ne dav no je ugo vo re na pro to tip ska par -

ti ja – pet ko ma da, i ona bi tre ba lo da se re -

a li zu je to kom sep tem bra ove go di ne.

Slobodan ZEBI]

5

31Osnov ni teh ni~ ki po da ci

Ukup na ma sa 11.400 kg

No si vost 4.000 kg

Mak s. te`ina pri ko li ce 4.800 kg

Za pre mi na mo to ra: 4,25 l

Maks. sna ga mo to ra

Maks. mo ment mo to ra 675 Nm pri 1.200-1.600min-1

Na pon elek tri~ ne in sta la ci je 24 V

Du ̀ i na 6.400 mm

[i ri na 2.500 mm

Vi si na 3.200 mm

Kli rens 285 mm

Pred wi pri la zni ugao 35 o

Zad wi pri la zni ugao 35 o

Ugao ram pe 21 o

Du bi na vo de nog ga za 1.000 mm

Uz du ̀ ni na gib 60 %

Po pre~ ni na gib 35 %

Mak si mal na br zi na 80 km/~

Au to no mi ja kre ta wa 700 km

Pneumatici 13 R 22,5

130 kW pri 2.200 min-1

Ju ̀ no a fri~ ka kom pa ni ja De neli bra zil ska Mec tron za po ~e le su za -

jed ni~ ka is pi ti va wa po sled we ge ne -

ra ci je ra ke ta va zduh – va zduh, pod

ozna kom A-Dar ter. Re~ je o ra ke ti sa

naj no vi jim fo kal nim IC sen zo rom,

ma se 89 kg, pre~ ni ka 166 mm i du ̀ i -

ne 2980 mm. U bra zil skom RV za me -

ni }e za sta re le MAA-1 Pi ran ha, a za -

in te re so van je i Pa ki stan za svo je

JF-17. Ka da je re~ o ju ̀ no a fri~ kom

RV, ono je ne dav no ve} na ru ~i lo

evrop ske ra ke te Iris-T, ta ko da je na -

bav ka A-Dar ter-a za sa da ne iz ve sna,

s ob zi rom da se ra di o ra ke ta ma vr -

lo sli~ nih mo gu} no sti. Sa rad wa Ju -

`no a fri~ ke Re pu bli ke i Bra zi la

tre ba lo bi da u sko roj bu du} no sti

re zul ti ra ra ke tom T-Dar ter sa ram-

xet mo to rom i do me tom ve }im od

120 km. Ima }e, po sve mu su de }i, IC

sa mo na vo |e we zbog sve ve }e po tre -

be za dej stvom pro tiv ci qe va sa

sma we nim ra dar skim od ra zom.

S. B.

EADS je za kqu ~io ugo vor vre dan

11 mi li o na do la ra za mo der ni za ci ju

~e ti ri {pan ska AV-8 ha ri je ra. Osim

no vog Rols-Roj so vog mo to ra pe gaz

408A bi }e pri sut na sa vre me na avi o -

ni ka, ukqu ~u ju }i naj tvi`n na o ~a re,

kom pak ti bil ne sa kok pi tom, dis ple ji -

ma i hed-ap si ste mom. [pan ski he ri -

jer po se do va }e di gi tal ni si stem za

ma pi ra we te re na i no vu kom pju ter sku

i ko mu ni ka cij sku opre mu.

M. B.

Ra ke te iz

Ju ̀ no a fri~ ke

Re pu bli ke

No va opre ma za

{pan ske AV-8V

ES

TI

Mor ski lav

dostataka – mala daqina dejstva, slaba pre-

ciznost, pojedina~no ispaqivawe strela,

mnogo vremena za ponovno dejstvo...

Posle tih sredstava (koji se i dan-

danas koriste u nekim zemqama) proizvede-

na su prva specijalizovana podvodna oru`ja.

Me|u wima su najpoznatiji pi{toq P11 H&Ki naravno ruska specijalna pu{ka popu-

larno nazvana podvodni kala{wikov. Ro-

nioci su tada mogli uspe{no da izvode

samoodbrambena, ali i napadna dejstva.

Pripadnici specijalnih jedinica koji su

svoje zadatke obavqali uglavnom pod

vodom ili je tim putem trebalo da

pro|u, bili su, ve}inom, najosetqiviji

na gubitke upravo u tim situacijama.

Naravno, da bi se za{titili koristili

su sva mogu}a i nemogu}a sredstva – od

no`eva raznih vrsta do podvodnih pu{aka

koje ispaquju strele (u po~etku pomo}u guma,

a zatim i na vazduh). Pu{ke su slu`ile oni-

ma koji su i{li u podvodni ribolov, ali ne

i qudima `abama jer su imale puno ne-

JU RI[NA PU [KA ASM-DT

Ru si su se od dav nih da na

po ka za li kao pra vi maj sto ri

u iz ra di spe ci jal nih ti po va

i mo de la stre qa~ kog oru` ja

za upo tre bu pod vo dom.

Sa no vom pu {kom za

pod vod na dej stva oti {li

su ko rak da qe i ro ni o ci ma

pru ̀ i li ta kve mo gu} no sti

ko je do sko ra ni su mo gli ni

da za mi sle – no vi tip

ju ri {ne pu {ke ASM-DT,

po pu lar no na zva ne mor ski

lav, pod jed na ko je uspe {an

pri li kom upo tre be pod

vo dom, ali i na kop nu.

15. jul 2009.6

Na ovu pu{ku se bez problema

mo`e montirati potcevni baca~

granata kalibra 40 mm,

prigu{iva~ pucwa, no`

7

Podvodni kala{wikov nastao je

sedamdesetih i bio je neprikosnoveno pod-

vodno oru`je u kategoriji automata. Razvi-

jen je u Centralnom institut za izradu pre-

ciznih ure|aja (Centralnij nau~no-issle-

dovateqskij institut to~nog ma{inostroeni-

ja), poznatom konstruktorskom birou, i to

pod rukovodstvom slavnog konstruktora V.

Simonova.

Rusi su davnih dana pokazali da su

pravi majstori u izradi specijalnih tipova

i modela streqa~kog oru`ja za upotrebu

pod vodom. Sa novom pu{kom za podvodna

dejstva, ASM-DT, popularno nazvanom

morski lav, oti{li su korak daqe i ro-

niocima su pru`ene takve mogu}nosti koje

do skoro nisu mogli da zamisle – podjed-

nako je uspe{na prilikom upotrebe pod

vodom, ali i na kopnu.

Dva okvira

31

neestetski izgled, ali se to u

ratnim sukobima i ne

prime}uje.

Naravno, postavqa se

pomalo logi~no pitawe: {ta je

sa otvorom iza utvr|iva~a kada se

on nalazi na sredini i utvr|uje

okvir za klasi~nu municiju (tada

se utvr|iva~ nalazi na sredini san-

duka i praznina do za{titnika obara~e je

otvorena). Me|utim, konstruktorski tim je

i to re{io na jednostavan na~in – kako se

utvr|iva~ pomera prema sredini, zatvara

se pod dejstvom opruge prazan prostor iza

wega, tako da je spre~ena mogu}nost ulaska

prqav{tine u sam sanduk.

Neobi~no re{ewe cevi

Pored utvr|iva~a okvira drugi de-

taq na pu{ci koji pobu|uje odre|enu

pa`wu jeste cev oru`ja. Re~ je o

neobi~nom re{ewu sa relativno plitkim

o`lebqewem. Zahvaquju}i tome mogu}e je

ispaqivawe oba tipa municije i slobod-

no se mo`e konstatovati da je upravo to

su{tinsko poboq{awe u odnosu na star-

iji model podvodne pu{ke – APS. Ako bi

se koristilo klasi~no o`lebqewe, bilo

bi naro~ito izra`eno trewe prilikom

kretawa dugih projektila, {to bi

prouzrokovalo prekomerni skok pri-

tiska u cevi. Tada bi masa te pu{ke tre-

balo da bude znatno ve}a.

kada je kundak ispravqen. Taj na~in ko-

ri{}ewa kundaka mnogo je stabilniji,

sigurniji i ~vr{}i nego kod prethodnog

modela (APS), gde se kundak izvla~io,

ne{to sli~no teleskopskom, ali je kod

wega oslonac bio na slabom profil-

isanom i tankom ~eliku.

Pored ovoga, na novom kundaku je i

umetak na osloncu za rame koji

obezbe|uje mek{i oslonac, i ne poma`e

toliko kada se koristi klasi~na munici-

ja na kopnu 7N6, ve} podvodna MGTS.

Sistem rada automatike zasniva se,

kao i kod starijeg modela podvodne

pu{ke, na pozajmici barutnih gasova sa

klipom, ne{to sli~no principu rada

kala{wikova. Pored toga, zadr`an je i

samopode{avaju}i ventil sa APS. Kada

je re~ o performansama, novi model

pu{ke pod vodom je prakti~no jednak

APS-u, a na kopnu pribli`an je AK-74,

odnosno, preciznije AKS-72U, {to je ne-

uporedivo ve}a prednost u odnosu na

APS.

Druga velika prednost tog modela

pu{ke jeste i mogu}nost kori{}ewa op-

ti~kih dnevnih i no}nih ni{ana, dok je

stariji model APS koristio iskqu~ivo

fiksne mehani~ke ni{ane.

Novu podvodnu pu{ku odlikuje jo{ jed-

na novina – na wu se mogu bez ikakvih prob-

lema montirati potcevni baca~ granate

kalibra 40 mm GP-25, prigu{iva~ pucwa,

pa ~ak i no`.

I{tvan POQANAC

Drugi problem kod klasi~nih dubok-

ih `lebova javio bi se prilikom ispaqi-

vawa prvog klasi~nog metka na kopnu,

usled zaostajawa vode u cevi, odnosno u

samim `lebovima. To je re{eno posebn-

im `lebovima na samom po~etnom delu

cevi, kroz koje se deo barutnih gasova

propu{ta oko samog zrna. Ti gasovi ima-

ju poseban zadatak – da produvaju cev i

tom prilikom izbace zaostalu vodu iz

we, pri tome spre~avaju prekomerni po-

rast pritiska i pucawe cevi. Na ustima

cevi nalazi se gasna ko~nica – skriva~

plamena, koja po svom izgledu podse}a na

re{ewe koje je primeweno na AKS-74U.

Kod novog modela kundak se uop{te

ne razlikuje od ostalih kundaka na ju-

ri{nim pu{kama. On je skeletiran i

preklopnog je tipa. Preklapa se u desnu

stranu. Preklapawe se obezbe|uju sa jed-

nim dubokim `lebom, tako da se wegovim

habawem dobija samo jo{ ~vr{}a veza

Nova pu{ka nastala je u konstruk-

torskom birou TPKTIMa[ (Tolskij proek-

tno-kontruktorskij tehnologi~eskij institut

ma{inostroebija) u Tuli pod rukovodstvom

konstruktora Jurija Danilova.

Kod tog tipa podvodnog oru`ja kon-

strukcijski je druga~ije re{ena municija –

iz jednog oru`ja ispaquju se dva razli~ita

tipa municije. Za dejstvo na kopnu pu{ka

upotrebqava municiju oznake 7N6, kalibra

5,45 h 39 mm, koja je identi~na municiji ko-

ju koristi ~uveni AK-74. Kada se `eli de-

jstvovati pod vodom tada se upotrebqava

municija 5,45 h 39 mm MGTS, ali sa dugim

projektilom.

Zbog geometrijskih karakteristika mu-

nicije, oru`je koristi i dva razli~ita

okvira. Za dejstvo na kopnu sa klasi~nom

municijom 7N6 koristi klasi~an polimers-

ki okvir, kao na pu{ci AK-74, dok za dejst-

vo pod vodom sa municijom MGTS (igli~aste)

upotrebqava okvir kapaciteta 26 metaka,

koji se bitno razlikuje od klasi~nog, ali je

istovremeno identi~an onom sa pu{ke

APS. Taj okvir mogao bi se nazvati dvoste-

penim, jer se uo~ava le`i{te za ~auru i

le`i{te za iglice. Okvir, i to predwi deo,

prilikom upotrebe pu{ke mo`e poslu`iti

i kao predwi rukohvat.

Prilikom konstruisawa ovog novog

modela oru`ja zbog geometrijske razlike

(du`ine) okvira, pojavili su se mali prob-

lemi. Problem je predstavqao otvor – us-

adnik ili le`i{te za okvir. No, re{ewe je

na|eno na jednostavan na~in – utvr|iva~

okvira postao je klize}i i mo`e se kretati

napred i nazad, i prilago|avaju}i veli~ini

okvira vr{iti wegovo utvr|ivawe. Tako, na

primer, kada pu{ka koristi okvir za dejst-

vo pod vodom tada se utvr|iva~ okvira

nalazi odmah ispred za{titnika obara~e,

a kada koristi okvir za klasi~nu municiju

tada se nalazi pribli`no na polovini

du`ine sanduka. Radi toga, pu{ka dobija

15. jul 2009.8

N

SA MO HOD NA HA U BI CA D O N A R 155 MM

Modularni

sistem

Do met si ste ma Do nar sa

stan dard nim pu we wem je

30 km, sa ge ne ra to rom ga sa

40 km, a sa ju ̀ no a fri~ kim

pro jek ti lom VLAP ~ak 56

ki lo me ta ra, {to je za i sta

re spek ta bil no za jed no

ar ti qe rij sko oru |e.

sti ke PzH 2000, uz re du ko va nu ce nu na -

bav ke i odr ̀ a va wa, ali i po jed no sta vqe -

we upo tre be, {to bi ga u~i ni lo pri vla~ -

nim i za stra ne kup ce.

Re~ je o to me da se ar ti qe rij ski mo -

dul, ko ji se sa sto ji od ve li ke ku po le sa

oru |em, kom pju ter skim si ste mi ma i me te -

o ro lo {kom sta ni com, te za li hom mu ni ci -

je, mo ̀ e ugra di ti na plat for mu ko ja je ve}

u upo tre bi, ta ko da se tro {ko vi sma wu ju

za 30 do 40 od sto.

Na gu se ni~ noj {a si ji

Ar ti qe rij sko oru |e ko je je u mo du lu

mo ̀ e da bu de ha u bi ca 155 mm du ̀ i ne 52

ili 39 ka li ba ra ili top 105 mm, u za vi -

sno sti od `e qe kup ca.

e ma~ ka voj na in du stri ja ima jed nu od

naj du ̀ ih tra di ci ja pro iz vod we sa mo -

hod nih ar ti qe rij skih oru |a, pa ta ko

ne iz ne na |u je ni naj no vi ji pro je kat

sa mo hod ne mo du lar ne ha u bi ce Do nar.Re~ je o ide ji da se ume sto iz ra de

kom plet no no vog si ste ma raz vi je ar ti qe -

rij ski mo dul ko ji bi mo gao da se mon ti ra

na raz li ~i te {a si je i opre ma raz li ~i -

tim ar ti qe rij skim si ste mi ma.

U ne ma~ koj ar mi ji u upo tre bi je ha u -

bi ca PzH 2000 155 mm, ko ja ia ko ima do -

bre TT ka rak te ri sti ke, zah te va pri li~ nu

lo gi sti ku. Ide ja mo du lar nog si ste ma,

pak, ima la je za ciq da se stvo ri jed no -

stav no i jef ti no sa mo hod no ar ti qe rij -

sko oru |e ko je }e za dr ̀ a ti TT ka rak te ri -

9

31Mo dul se mo ̀ e po sta vi ti na to~ ka -

{ke i gu se ni ~ar ske {a si je, s tim da se kod

to~ ka {kih ugra |u ju i hi dra u li~ ke sto pe

ra di sta bi li za ci je oru |a pri li kom paq -

be. To su {a si je ka mi o na 6 h 6 ili 8 h 8

kon fi gu ra ci je, ili gu se ni ~ar ske plat for -

me za si stem vi {e cev nog ba ca ~a ra ke ta

MLRS, a i na {a si je ten ko va.

Pro gram je za po ~eo 2003. go di ne. U

prin ci pu, re~ je o ta la su mo di fi ka ci je i

plat for mi za ci je ve} po sto je }ih ar ti qe -

rij skih si ste ma.

Ne ma~ ka fir ma Kra us-Maf fei iz ra di la

je pro je kat po ko me bi taj no vi si stem bio

ve o ma po go dan za va zdu {ni tran sport.

Nem ci su se opre de li li za mo del na

gu se ni~ koj {a si ji MLR sa ha u bi com 155

mm, du ̀ i ne 52 ka li ba ra.

To kom av gu sta i sep tem bra 2004. za -

vr {en je pr vi de mon stra tor i po slat na

ar ti qe rij ska is pi ti va wa. To kom opi to -

va wa iz si ste ma je is pa qe no 79 pro jek ti -

la. Pro ve ra van je rad u eks trem nim uslo -

vi ma – paq ba sa naj sna ̀ ni jim pu we wi ma

na mak si mal nom do me tu, ele va ci ja od 45

do ne ve ro vat nih 90 ste pe ni na tem pe ra -

tu ri od 52 ste pe na Cel zi ju sa.

To je ura |e no da bi se po ka za la efi -

ka snost i iz dr ̀ qi vost mo du la pod mak si -

mal nim na pre za wem, ia ko, u prin ci pu, to -

kom ope ra tiv ne upo tre be go to vo ni ka da ne -

}e bi ti iz lo ̀ en ta kvim uslo vi ma.

Go di ne 2005. iz ra |u je se dru gi de -

mon stra tor sa au to mat skim pu wa ~em, no -

vim mo to rom i de fi ni tiv no se Nem ci

opre de qu ju za gu se ni~ nu {a si ju.

Tri go di ne ka sni je si stem je jav no

pred sta vqen pod zva ni~ nim na zi vom Do -

nar (po ger man skom pa gan skom bo gu gr mqa -

vi ne), ali se ne kad na zi va i po skan di -

nav skom bo gu To ru.

Efikasnost

Zva ni~ na ver zi ja do bi ja ko na~ ni iz -

gled i ka rak te ri sti ke: mo dul je iz ra |en

od la kog alu mi ni jum skog oklo pa (ra di

sma we wa ma se), ukup na ma sa za jed no sa

oru |em i 30 gra na ta unu tar ku po le je sve -

ga 12,5 to ne, dok je ceo si stem te ̀ ak 31,5

to nu. Si stem je pot pu no au to ma ti zo van i

op slu ̀ u je ga dvo ~la na po slu ga. Au to mat -

ski pu wa~ je mo di fi ko van sa PzH 2000 i

po seb no je ura |en pu wa~ za zr no i ba rut -

no pu we we, kao kod svih mo der nih si ste -

ma. Si stem pu we wa je kom pju te ri zo van i

au to mat ski se od re |u je tip i vr sta pu we -

wa i zr na u za vi sno sti od oda bra nog i za -

da tog ci qa.

Jo{ jed na do bra stra na je {to se pu -

tem au to ma ti zo va nog pu wa ~a ku po la la ko

pu ni mu ni ci jom spo qa i pu wa~ je spo so -

ban da pu ni oru |e dok je cev u ele va ci ji,

to jest ni je po treb no do ve sti je u ho ri zon -

tal ni po lo ̀ aj ra di pu we wa kao kod ve }i -

ne dru gih mo de la.

Naj ve }a pred nost je {to vi {e pro -

jek ti la isto vre me no pa da na ciq. Taj si -

stem za sni va se na una pred pro ra ~u na tim

ele men ti ma za ga |a we, oda bi rom pu we -

wa, ele va ci je i dru gih po da ta ka ko ji omo -

gu }a va ju da jed no ar ti qe rij sko oru |e,

pri me nom raz li ~i tih tra jek to ri ja i pu we -

wa, is pa li ra fal no, je dan za dru gim, ne -

ko li ko pro jek ti la po tim pu ta wa ma, ko je

po tom go to vo isto vre me no (u ma lim vre -

men skim raz ma ci ma) pa da ju na isti ciq.

Na taj na ~in va tre na mo} sa mo jed nog oru -

|a po ve }e na je na ni vo ba te ri je. Ta mo gu} -

nost sta vqa ovaj si stem pri sa mom vr hu

efi ka sno sti.

Do met si ste ma Do nar sa stan dard nim

pu we wem je 30 km, sa ge ne ra to rom ga sa 40

km, a sa ju ̀ no a fri~ kim pro jek ti lom VLAP~ak 56 ki lo me ta ra, {to je za za pad ne stan -

dar de go to vo ne ve ro vat no, ali su se sli~ ni

do me ti ostva ri va li naj pre u SSSR, po tom i

u Ru si ji. Tre ba ima ti na umu da se u prak si

vr lo ma li broj ta kvih pro jek ti la na la zi u

bor be nom kom ple tu oru |a jer su sku pqi od

stan dard nih i ko ri ste se sa mo za ci qe ve od

ve li ke vred no sti, kao {to su ko mu ni ka ci o -

ni cen tri, sa o bra }aj na ~vo ri {ta i ko mand -

ni cen tri ne pri ja te qa. Pa, ipak, do met od

56 km je za i sta re spek ta bi lan za jed no ar -

ti qe rij sko oru |e.

Stan dard na br zi na ga |a wa je so lid na

i iz no si {est gra na ta u mi nu ti, a pred vi |a

se po ve }a we na osam pri se rij skoj ver zi ji

si ste ma Do nar.Tran spor ta bil nost se ogle da u to me

da se si stem mo ̀ e tran spor to va ti avi o -

ni ma er bas A400M i C-130 her ku les,

{to je bi la jed na od glav nih na me ra kon -

struk to ra. Sa vre me no ra to va we zah te -

va lo je od ba ci va we kla si~ nog kon cep ta

ar ti qe ri je ko ji je Na to ga jio de ce ni ja ma

(a ko ji se ogle dao u stan dard nim, vu ~e nim

ar ti qe rij skim sred stvi ma), i sa da se

pri la zi na so vjet ski, od no sno ru ski kon -

cept sa mo hot ki. To je po seb no zna ~aj no u

sa vre me nim uslo vi ma ra to va wa gde je po -

treb no hit no pre ve sti udar ne je di ni ce,

ali i ar ti qe ri ju i lo gi sti ku u uda qe ne

kra je ve sve ta.

Alek san dar KI[

Au to ma ti za ci ja

Mo dul je iz ra |en od la kog alu mi -

ni jum skog oklo pa (ra di sma we wa ma -

se), ukup na ma sa za jed no sa oru |em i

30 gra na ta unu tar ku po le je sve ga 12,5

to ne, dok je ceo si stem te ̀ ak 31,5 to -

nu. Si stem je pot pu no au to ma ti zo van i

op slu ̀ u je ga dvo ~la na po slu ga. Au to -

mat ski pu wa~ je mo di fi ko van sa PzH2000 i po seb no je ura |en pu wa~ za zr -

no i ba rut no pu we we, kao kod svih mo -

der nih si ste ma. Si stem pu we wa je

kom pju te ri zo van i au to mat ski se od re -

|u je tip i vr sta pu we wa i zr na u za vi -

sno sti od oda bra nog i za da tog ci qa.

Vatrena mo} jednog oru|a

pove}ana je na nivo baterije,

{to stavqa taj sistem pri

samom vrhu efikasnosti

15. jul 2009.10

Pr vi put sta vqen je na gla sak na za -

{ti tu, po seb no pro tiv min sku. Po sle tra -

gi~ nih is ku sta va iz So ma li je i biv {e Ju go -

sla vi je, gde su se mi ne ko ri sti le u ve li kom

bro ju, po ka za la se po tre ba da se po sto je }e

brz pre voz ra we ni ka (sa ni tet) i br ̀ e in -

ter ven ci je za teh ni~ ko odr ̀ a va we vo zi la

na bo ji {tu (po kret na ra di o ni ca).

Vo zi lo ko je bi bi lo u mo gu} no sti da

za do vo qi te po sta vqe ne zah te ve tre ba lo

bi da bu de u kon fi gu ra ci ji 4h4 sa mo gu} no -

{}u tran spor ta do tri to ne ko ri snog te re -

ta. Sem to ga, tre ba lo je da ga ran tu je dnev -

na i no} na dej stva u uslo vi ma sla be vi dqi -

vo sti, te da vi {e na men skim je di ni ca ma

omo gu }i iz vo |e we la kih tak ti~ kih dej sta va

u kla si~ nim ope ra ci ja ma i u mi si ja ma po -

dr {ke mi ru (PSO).

No vo vo zi lo, pri la go |e no stan dar di -

ma Na toa, tre ba lo je da se {to vi {e osla -

wa na kom po nen te stan dard ne in du strij ske

pro iz vod we zbog {to bo qeg od no sa ce -

na/efi ka snost i zbog mo gu} no sti da se iz

osnov nog mo de la, mon ta ̀ om spe ci jal nih

pa ke ta, do bi ju spe ci jal ne ver zi je vo zi la

(ukup no je bi lo pred vi |e no de vet ver zi ja).

UU dru goj po lo vi ni de ve de se tih ita li -

jan ska voj ska je po kre nu la se ri ju stu -

di ja okre nu tih re kon fi gu ra ci ji i mo -

der ni za ci ji vo znog par ka vo zi la to~ -

ka {a. Te stu di je uzi ma le su u ob zir

no ve po tre be ve za ne za re kon fi gu ra ci ju

ita li jan skih oru ̀ a nih sna ga, post hlad no -

ra tov ski sce na rio po ko me ope ra tiv na zo -

na vi {e ni je bi la ja sna kao u pro {lo sti,

po tom is ku stva ste ~e na to kom mi si ja po dr -

{ke mi ru u ino stran stvu (PSO) i od nos ce -

na/efi ka snost.

Evi dent no je da se uka za la po tre ba

po kre ta wa pro gra ma raz vo ja no vog la kog

vi {e na men skog vo zi la vi so ke mo bil no sti,

sa vi so kim ni vo om ba li sti~ ke za {ti te, na -

me we no tran spor tu la kih me {o vi tih je di -

ni ca, ali i da bu de u mo gu} no sti da za do vo -

qi po seb ne ope ra tiv ne po tre be spe ci jal -

nih je di ni ca.

Slu ̀ be no uvr {te no u ka te go ri ju tak -

ti~ kih – ve i co li tat ti ci, ta kvo vo zi lo tre ba lo

je da omo gu }i sle de }e mi si je: br zo kre ta we

po ne rav nom te re nu, ak tiv no sti ko man do -

va wa i kon tro le (ko mand no vo zi lo), tran -

sport qud stva i ma te ri ja la, iz vo |e we ope -

ra ci ja kon tro le te ri to ri je i po li cij skih

za da ta ka, va tre nu po dr {ku uz upo tre bu mi -

tra qe za, PO ili PA oru` ja iz vo zi la, vu ~u

mi no ba ca ~a, NBHO ope ra ci je, spe ci jal nog

iz vi |a wa in ̀ i we rij skih i spe ci jal nih je -

di ni ca, ope ra ci je elek tron skog ra to va wa,

ITA LI JAN SKO VO ZI LO IVE CO VLM

Kre ta ti se po pro hod nom

pu tu i van we ga la kim

i po kret nim vo zi lom sa

vi so kim ste pe nom ba li sti~ ke

za {ti te, od u vek je bi la

`e qa svih voj ni ka ko ji

u~e stvu ju u okvi ru bi lo ko je

mi si je. Upra vo zbog tih

raz lo ga Ita li ja ni su raz vi li

vi so ko mo bil no vo zi lo,

Ive co VLM, ko je je u sta wu da

za do vo qi te po tre be.

Verzije

Vo zi lo se pro iz vo di u ver zi ja ma

sa ~e tvo ro vra ta i du ga~ kom ka bi nom,

ili dvo ja vra ta i krat kom ka bi nom (ko -

mand no vo zi lo i blin di ra ni sa ni tet).

Nu di se u stan dard noj tran sport noj ver -

zi ji sa me |u o so vin skim raz ma kom od

3.500 mm i du ̀ i nom od 4.970 mm, a i u

iz vi |a~ koj ver zi ji sa me |u o so vin skim

raz ma kom od 3.230 mm i du ̀ i nom od

4.670 mm, dok ra spon to~ ko va (trag) iz -

no si 1.710 mm.

Moderni veliki x

no sno od pro boj ne mu ni ci je 7,62h51 APNA TO i ru ske 7,62h54 R B32 API, is pa -

qe ne sa da qi ne od 30 me ta ra i ge le ra

gra na ta 155 mm sa 60 me ta ra da qi ne, te

pro tiv ten kov skih mi na sa ma som eks plo -

zi va osam ki lo gra ma.

U po gle du za {ti te od PT mi na, mo gu }e

je mon ti ra ti spe ci jal nu za {ti tu na pa tos

vo zi la, ~i me se sma wu je kli rens sa 473 na

400 mm. Za za {ti tu na bo ko vi ma pred vi |e -

na je upo tre ba pa ne la ra znih ti po va, za vi -

sno od ni voa opa sno sti, iz ra |e nih, na pri -

mer, od ~e li ka vi so ke iz dr ̀ qi vo sti sa tvr -

do }om iz me |u 480 i 540 HB, ili od me tal -

no/ke ra mi~ kih ili ke ra mi~ ko/kom po zit nih

plo ~a, ili od kom po zit nih ma te ri ja la ke -

ra mi ke i vla ka na ara mi di ca (Ke vlar/Twa -ron) ili sta kle nih vla ka na.

Pro iz vo |a~ se ob ra tio po zna toj ne -

ma~ koj ku }i IBD (Chem pro Gmbh) spe ci ja li -

zo va noj u tom po qu (fa mo zna po svom si -

ste mu ME XAS-Mo du lar Ex pen da ble Ar mor Sy-stem), ko ja snab de va za {tit nim plo ~a ma i

ame ri~ ki 8h8 STRYKER.[a si ja je sa dva raz li ~i ta me |u o so -

vin ska raz ma ka (3,23 i 3,50 m), mo tor i me -

wa~ na la ze se u pred wem de lu vo zi la, dok

se re duk tor sa dve br zi ne i di fe ren ci jal -

ni blok, na la ze u zad wem de lu (vo zi la), is -

pod san du ka za tran sport ma te ri ja la.

Stan dard na ver zi ja vo zi la Ive co ima

te ̀ i nu od se dam to na i mo ̀ e pre vo zi ti pet

voj ni ka sa kom plet bor be nom opre mom ili

te ret do 2.300 kg te ̀ i ne.

Tak ti~ ka po kre tqi vost

Ive co VLM po kre }e tur bo di zel com -mon ra il Eu ro 3 mo tor IVE CO F1D 3000 cc,sna ge 136 kW (185 KS) sa mak si mal nom ko -

pi jom 456 Nm pri 1.800 obr ta ja u mi nu ti,

u kom bi na ci ji sa {e sto ste pe nim ({est na -

pred i je dan na zad) au to mat skim me wa ~em

ZF 6HP 26, ko ji omo gu }a va br zi nu od 130

km/~ po as falt nom pu tu. Ve {a we je ne za vi -

snog ti pa, pne u ma ti ci su ti pa 325/85R16 i

ras po la ̀ u pne u hi dra u li~ kim ko~ ni ca ma sa

dis ko vi ma, te si ste mom ABS.Pred vi |e na je i upo tre ba si ste ma

CTIS (Cen tra i zed Tyre In fla ti on System) za

cen tra li zo va no na du va va we pne u ma ti ka,

11

31Na kon kurs ita li jan ske voj ske za bu du }e

ko mand no vo zi lo i vo zi lo za ve zu u~e stvo va -

le su fir me Chrysler, ARIS (sa vo zi lom

VAT/VAV sme {te nim na in te re sant noj {a si ji

{vaj car skog Buc her DU RO 4x4) i Ive co ko ji

je, pre sve ga zbog ino va tiv nih re {e wa u po -

gle du za {ti te, na kra ju iza {ao kao po bed -

nik. Pred vi |e no je da se za po tre be ita li -

jan ske voj ske na ba vi 1.150 ko ma da.

Do dat na za {ti ta

IVE CO VLM (Ve i co lo Leg ge ro Mul ti ru o lo)ili M65 E19 WM, ko je je raz vio IVE CO De -fen ce Ve hic les DVD iz Bol za na kra jem de ve -

de se tih (pro be su za po ~e le ju la 2.000, dok

je pr vi pro to tip bio spre man apri la

2001), mo der no je la ko oklo pqe no vo zi lo

no ve ge ne ra ci je sa po go nom 4h4, kla se se -

dam to na, du ̀ i ne 4,97 m, {i ri ne 2,20 m i

mak si mal ne vi si ne 2,05 m, ~i ji spo qa {wi

iz gled pod se }a na mo der ne ve li ke xi po ve

ili ci vil ne pik ap. Ta so lu ci ja mo ̀ e bi ti

vr lo ko ri sna pri li kom mi si ja po dr {ke mi -

ru gde je po treb no kre ta ti se naj di skret ni -

je mo gu }e u zo na ma na se qe nim sta nov ni -

{tvom ko je ni je ba{ pri ja teq ski na klo we -

no pri pad ni ci ma mi rov nih tru pa.

Ia ko „tra di ci o nal nog” iz gle da, bez

pre te ri va wa mo ̀ e mo re }i da je Ive co VLMjed no od naj po u zda ni jih tak ti~ kih vo zi la

4h4 da na {wi ce u svo joj ka te go ri ji u po gle -

du za {ti te po sa de.

Kao osnov nu za {ti tu ima spo qa {wi

la ki oklop, sa ka bi nom ko ja se ka ~i na {a -

si ju, ~i ne }i ve o ma kom pakt nu bez bed no snu

ce li nu. Pa tos vo zi la je ste oja ~an, a pne u -

ma ti ci su ti pa Run-Flat – pro tiv bu {e wa,

sa oklo pqe nim fel na ma.

U slu ~a ju eks plo zi je mi ne omo gu }e no je

da oslo bo |e na sna ga ne ide na oklop ve}

da se ras pr {i na stra ne. U slu ~a ju ja kih mi -

na, po sle eks plo zi je, ka bi na se ot ka ~i we

od pa to sa, {ti te }i ta ko po sa du.

Da bi se do dat no po ve }a la za {ti ta od

im pro vi zo va nih eks plo ziv nih na pra va i

mi na, u zad wem de lu vo zi la, is pod san du ka,

sme {te na je re duk cij ska gru pa mo to ra ko ja

bi u slu ~a ju eks plo zi je bi la isto ta ko ot ka -

~e na, {to bi omo gu }i lo da pri ti sak, na stao

usled eks plo zi je, ide slo bod no na go re.

Ka bi na vo zi la je ta ko |e do dat no za -

{ti }e na i na pred i po za di i sa stra na pro -

tiv po ̀ ar nim pa ne li ma. Ta ko |e, do dat nom

za {ti tom i amor ti za ci jom opre mqe na su i

se di {ta za po sa du (dva pred wa i tri zad wa

za ita li jan sku ver zi ju i 2+2 za bri tan sku

ver zi ju), kao kod he li kop ter skih se di {ta.

Ni su fik si ra na za pa tos ve} za na slon, da

bi se iz be gle ve li ke vi bra ci je.

Unu tra {wi roll-bar omo gu }a va za {ti tu

po sa de u slu ~a ju pre vr ta wa vo zi la, sve do

ubr za wa od 7,5 g.

Vo zi lo uspe {no {ti ti po sa du od

pret wi ni voa III, po nor ma ma Na toa, od -

Mali radarski odraz

Da vo zi lo ne bi la ko ot kri li sen -

zo ri ra znih ti po va, ka ro se ri ja mu je

raz vi je na ta ko da ima ma li ra dar ski od -

raz, obo je no je spe ci fi~ nim ti pom far -

be, a u po gle du IC za {ti te, iz duv na cev

mo to ra sme {te na je unu tar ka ro se ri je.

Ta ko |e, li mi ti ra na je i bu ka mo to ra, ~ak

is pod evrop skih nor mi sta bi li sa nih za

ci vil na vo zi la, pre sve ga za hva qu ju }i

ko ri {}e wu an tibu~ nih plo ~a (pa ne la).

Dobra preglednost

Bu du }i da je ka bi na sa ve li kim pro -

zo ri ma, to omo gu }a va po sa di od li~ nu

pre gled nost ~ak i u ur ba nim am bi jen ti -

ma, gde je po treb no vi de ti na krat koj dis -

tan ci bez mr tvih uglo va. Sa dru ge stra -

ne, sta klo je ne pro boj no, ura |e no od „ba -

li sti~ kih kri sta la” for mi ra nih od ne -

ko li ko slo je va sta kla sa tan kim za {tit -

nim tra ka ma iz me |u, i sa po sled wim slo -

jem od po li kar bo na ta.

ipovi

vo zi lo IVE CO VM-90 4x4 opre mi do dat nim

za {tit nim plo ~a ma. Sa dru ge stra ne, po li -

ti~ ka shva ta wa u vre me mi ra o upo tre bi

voj ni ka ita li jan skih oru ̀ a nih sna ga u mi -

si ja ma u ino stran stvu bi la su eks trem no

ve za na za ve }e ga ran ci je ka da je u pi ta wu

wi ho va za {ti ta.

a i mo der na elek tro ni ka za broj ne funk -

ci je. Vo zi lo ras po la ̀ e i do dat nom opre -

mom po put ~e kr ka, opre me za sa vla |i va -

we vo de nih pre pre ka, za zim ske uslo ve,

pu stiw ska, GPS...

Sa vla da va vo de ne pre pre ke bez po -

seb nih pri pre ma do du bi ne od 85 cm, dok

sa po seb nim pri pre ma ma do du bi ne od

1,5 me ta ra.

Osim od li~ ne tak -

ti~ ke po kre tqi vo sti,

LMV po se du je i isto ta -

ko do bru stra te gij sku

mo bil nost, omo gu }e nu

va zdu {nim tran spor -

tom. Avi on C-130J mo -

`e pre ve sti dva, dok C-27J jed no vo zi lo. U mo} -

nom ame ri~ kom tran -

sport nom avi o nu C-17mo ̀ e sta ti osam LMV, uC-5 Ga laxy ~ak 15, dok

he li kop te ri CH-47 i

EH-101 MER LIN mo gu

pre ve sti jed no vo zi lo

IVE CO LMV unu tar kar -

goa ili pak na cen tral -

noj tran sport noj spo -

qa {woj ku ki. Vo zi lo

ta ko |e mo ̀ e bi ti iz ba -

~e no pa do bra nom, si -

ste mom LVAD (pri ma loj

br zi ni) ili LA PES (na

ma loj vi si ni uz po mo}

iz vla ~e }eg pa do bra na).

15. jul 200912

Bri tan ska ver zi ja

Po ~et kom 1999. bri tan sko Mi ni -

star stvo od bra ne po kre nu lo je pro gram

FCLV (Fu tu re Com mand and Li a i son Ve hic le)za na bav ku no vog vi {e na men skog vo zi la za

po tre be bri tan ske voj ske. Zah te vi su bi li

da vo zi lo bu de sa po go nom 4h4, mo to rom

di zel i au to mat skim pre no som, sa mo gu} -

no {}u da tran spor tu je od ~e ti ri do {est

voj ni ka i od re |e nu te ̀ i nu te re ta, te da bu -

de za {ti }e no od mu ni ci je la kog oru` ja i

po seb no pro tiv mi na.

Na taj kon kurs pri ja vi lo se {est pro -

iz vo |a ~a od ko jih je po lo vi nom 2001. iza -

bra no tro je fi na li sta. To su bi le kom pa -

ni je: AL VIS, ko ja je po nu di la oklop no vo zi lo

SCA RAB i, u sa rad wi sa IVE CO DVD, VLM(lo kal no na zva no MLV – Mul ti pur po se Light -we ight Ve hic le), Vic kers De fen ce System, ko ja

je po nu di la ju ̀ no a fri~ ka vo zi la RG-32Mi RG-31M, i Hun ting En gi ne e ring (ka ni je

Uni ted De fen se UK), sa vo zi lom TCM, de ri -

va tom fran cu skog VLRB, pro iz vo |a ~a In-sys/AC MAT.

Ju la 2003. Mi ni star stvo od bra ne

ob ja vi lo je po bed ni ka na kon kur su – kom -

pa ni ju AL VIS sa svo jim vo zi lom IVE CO MLV.U no vem bru je pot pi san ugo vor vre dan 140

mi li o na fun ti, za 401 vo zi lo (naj pre je

pred vi |e no 486), sa op ci jom za jo{ 400.

Britansko RV dobi}e odre|en broj vozila,

lokalno nazvanih panter, koja }e koristiti

za patrolirawe u vazduhoplovnim bazama.

Po be di ti kon ku ren ci ju na me |u na rod -

nom tr ̀ i {tu iz vo za oru` ja za ita li jan sku

od bram be nu in du stri ju od u vek je bi lo mu~ -

no is ku stvo. Ne osvr }u }i se na kva li tet

pro iz vo da, Ita li ja go to vo ni ka da ni je

uspe la da iz ve ze svo je pro iz vo de pre sve ga

zbog ne do stat ka ili sla be po dr {ke vla de

({to od li ku je ko mer ci jal nu po li ti ku dru gih

na ci ja). Osta ju }i u po qu kop ne nog oru` ja,

pod se ti mo se da je po sled wi pro iz vod

ozna ke ma de in Italy iz ve zen u Bri ta ni ju bio

dav nih {e zde se tih brd ska ha u bi ca Oto

Me la ra Mod.56 105 mm. Me |u tim, ju la

2003. po no vio se sli ~an uspeh, ali u ovom

slu ~a ju po be da je do {la po sle du gog tak mi -

~e wa sa ja kim kon ku ren ti ma.

Na kra ju mo ̀ e mo re }i da Ive co VLM,

ko je po spo qa {wem iz gle du pod se }a na

ame ri~ ki hum vee, ima bo qe ka rak te ri sti -

ke od sa da {weg stan dard nog vo zi la ita li -

jan ske voj ske VM-90P, ver zi je sa oklop nom

za {ti tom, ali i od hum vee, ~i ja je upo tre -

ba u Ira ku i Av ga ni sta nu do sta kri ti ko va -

na. Sto ga, ni je mi ste ri ja da je ba{ to na -

te ra lo bri tan sku ar mi ju da na ba vi no va

vo zi la Ive co VLM.Ita li jan ska voj ska je na ru ~i la 1.216

pri me ra ka u ra znim ver zi ja ma, a za in te -

re so va na da na ba vi ukup no 7.700 vo zi la u

pe ri o du od 10 go di na. Je dan od glav nih

raz lo ga za {to to vo zi lo ostva ru je sve ve -

}i in ter na ci o nal ni ko mer ci jal ni uspeh je -

ste od li~ na oklop na za {ti ta. Osim Bri -

ta ni je, IVE CO LMV je pro dat ze mqa ma po -

put [pa ni je (120), Nor ve {ke (60), Bel gi je

(440), Al ba ni je (9), Re pu bli ke ^e {ke

(4+15) i Hr vat ske (10).

Zo ran MI LO [E VI]

Pneumatici su tipa

Run-Flat, protiv

bu{ewa, sa

oklopqenim

felnama

13

ta~ ku ili sli~ nu kon ~a ni cu pro jek to va li na

ciq. Nu |e ni su na tr ̀ i {tu kao re vo lu ci o -

nar na no va teh no lo gi ja pod ra znim ime ni -

ma – ta sco ra ma, aim po int, qu ick po int, ko li -

ma tor..., ali ni voj no po li cij sko, ni ti ci -

vil no tr ̀ i {te ni je ih od mah pri hva ti lo.

Raz log ne pri hva ta wa bio je spe ci fi ~an na -

~in ko ri {}e wa, ali i to {to su ima li broj -

ne ma ne – na pri mer, pre ve li ku sve tle }u

ta~ ku sla bog in ten zi te ta, ogrom ne di men -

zi je, kra tak vek tra ja wa na pa ja wa, itd.

Za bli sku bor bu

Kod kla si~ nih ili op ti~ kih ni {a na

ko ri sti se jed no oko za ni {a we we, dok se

kod no vih, ho lo graf skih, od no sno, ka ko ih

jo{ zo vu re flek snih ni {a na, upo tre bqa -

va ju oba, sa fo ku som na ci qu. Ta kav na ~in

ni {a we wa bio je znat no br ̀ i od kla si~ -

nog, jer ni je zah te vao pro me nu fo ku sa gle -

da wa, a ni po kla pa we ele me na ta (zad wi

ni {an, pred wi ni {an, ciq), ko ji se na la ze

na raz li ~i tim ra sto ja wi ma od oka. Ipak,

tre ba lo je da pro |e jo{ do sta vre me na dok

se ni su po ja vi li efi ka sni, kom pakt ni ni -

Ne dav no se na tr ̀ i {tu

po ja vio no vi eks tra

kva li te tan ho lo graf ski

ni {an za oru` je, ame ri~ ke

fir me Elec tro–Op tics Tec hno lo gi es iz Mi su ri ja.

Za krat ko vre me je, i po red vi -

so ke ce ne od oko

700 do la ra, po stao

deo oba ve zne opre me svih ame -

ri~ kih spe ci jal nih

je di ni ca – voj nih

i po li cij skih. Fir ma je

tr ̀ i {tu po nu di la

dva mo de la, i to sa ozna ka ma

M-510 i M-550, ko je

se me |u sob no raz li ku ju sa mo po

ve li ~i ni i ka pa ci te tu

ba te ri je za na pa ja we.

Deo oba ve zne

opre me

HO LO GRAF SKI ILI RE FLEK SNI NI [A NI

Pr vi uspe {an ni {an sa ho lo graf ski

pro jek to va nom kon ~a ni com kon stru i -

san je 1962. i raz vi jen je za avio-in -

du stri ju. Ubr zo se po ka za lo da ima ogrom -

nu pred nost – ne ve ro vat no efi ka sno i br zo

pro na la ̀ e we ci qa. Su {ti na ta da {wih ho -

lo graf skih ni {a na bi la je u pro jek to va wu

sve tle }e ni {an ske kon ~a ni ce u pro stor iz -

me |u o~i ju strel ca i ci qa. Ta ko se zbog ste -

re o skop ske pri ro de qud skog vi da do bi ja uti -

sak da je ni {an ska ta~ ka kon ~a ni ce di rekt -

no na le pqe na na ciq.

Pr vi su ih pri me ni li pi lo ti avi o na.

Sli ke kon ~a ni ce pro jek to va ne su na ko si nu

ve tro bran skog kok pi ta avi o na, od no sno sta -

kle nu plo ~u is pred we ga. To je iz u zet no po -

jed no sta vi lo i olak {a lo pi lo ti ma va zdu {ne

dvo bo je na ma lim raz da qi na ma, ta ko zva ni

Dog fight, sa mim tim {to je pro na la ̀ e we i

fik si ra we ci qa ve o ma ubr za no i po jed no -

sta vqe no. Ka da su se ti ni {a ni po ka za li

efi ka sni u avi ja ci ji, po ja vi la se ide ja o wi -

ho voj pri me ni na stre qa~ kom oru` ju.

Po sled wih 30 go di na za be le ̀ e no je

mno go raz li ~i tih ni {a na ko ji su sve tle }u

31

i pre ci zne ni {an ske kon ~a ni ce. Po sled -

wih go di na ne mo ̀ e se ni za mi sli ti upo -

tre ba pri mar nog oru` ja u bli skoj bor bi,

a da na we mu ni je mon ti ran je dan od tih

op ti~ kih ure |a ja. Oni su da nas po sta li

oba ve zna opre ma svih spe ci jal nih je di -

ni ca voj ske i po li ci je na ce loj pla ne ti, a

sve se vi {e ko ri ste i u kru go vi ma lo va ca

i sport skom stre qa {tvu.

Ne dav no se na tr ̀ i {tu po ja vio no vi,

eks tra kva li te tan ho lo graf ski ni {an za

oru` je (Ho lo grap hic We a pon Sight), pod na -

zi vom Eo tech HWS, ko ji je pro iz ve la fir me

15. jul 2009.

{a ni da na {we kon fi gu ra ci je, ko ji pot pu -

no po u zda no mo gu da se ko ri ste u naj su ro -

vi jim uslo vi ma bo ji {ta i u bor ba ma na

bli skim od sto ja wi ma.

Pre sud nu ulo gu u raz vo ju tih ni {a na

ima la je po ja va kom pakt nih la se ra, jer su

omo gu }a va li for mi ra we iz u zet ne o{tre

14

Ni{

an Eo

tech

HW

S

Kod klasi~nih opti~kih

ure|aja ni{ani se

jednim okom, a kod

novih, holografskih, sa

oba, sa fokusom na ciq

Daqina ni{awewa do 500 m

Elec tro–Op tics Tec hno lo gi es iz Mi su ri ja. Za

krat ko vre me je, i po red vi so ke ce ne od oko

700 do la ra, po stao deo oba ve zne opre me

svih ame ri~ kih spe ci jal nih je di ni ca – voj -

nih i po li cij skih.

Taj ni {an na me wen je za bli sku bor -

bu. Ko ri sti se na svim va ri jan ta ma M 16

pu {ke, M 4 ka ra bi na ili MP 5 au to ma ta, na

bor be nim sa~ ma ri ca ma, a u po sled we vre -

me po sta vqa se ~ak i na pu {ko mi tra qe ze i

mi tra qe ze. Ve o ma se jed no stav no mon ti ra,

i po treb na je sa mo Pi ca tinny {i na. Mon ti ra

se i fik si ra u jed noj ta~ ki, ali ta ko da je

ga ran to va no za dr ̀ a va we pre ci zno sti unu -

tar jed nog mi nu ta ugla po sle ski da wa i po -

nov nog mon ti ra wa.

Fir ma je tr ̀ i {tu po nu di la dva mo de -

la ho lo graf skih ni {a na, sa ozna ka ma M-

510 i M-550, a me |u sob no se raz li ku ju sa -

mo po ve li ~i ni i ka pa ci te tu ba te ri je za na -

pa ja we. Oba mo de la osla wa ju se na teh no -

lo gi ju pre no sa ho lo gra ma (pro jek to va we

la ser skog zra ka), sa op ti kom ko ja je u pot -

pu no sti oslo bo |e na pa ra lak sa. So ~i va su

im bez uve }a wa, ra di bo qe kon tro le bo ji -

{ta, i neo d re |e ne `i ̀ ne da qi ne, {to zna -

~i da u to ku ni {a we wa, ni {an mo ̀ e da se

na la zi na bi lo ko joj uda qe no sti od oka, a

da to ne uti ~e na vi dqi vost kon ~a ni ce.

Ve li ka au to no mi ja

ra da

Oba mo de la ni {a na – i M-510 i M-

550 – na ~i we na su ve o ma ro bu sno, kom bi -

na ci jom po li mer ske pla sti ke i alu mi ni jum -

skih le gu ra, ta ko da su pri li~ no ot por ni na

spoq na me ha ni~ ka o{te }e wa. Po seb nu za -

{ti tu da je im i po klo pac od alu mi ni jum ske

le gu re, po sta vqen pre ko tu ne la sa objek ti -

vom i oku la rom (ta ko |e, na ~i we ne od oja -

~a ne i na udar ot por ne pla sti ke), ta ko da

su ni {a ni go to vo ne u ni {ti vi.

Oba mo de la ko ri ste dve al kal ne ba -

te ri je N, ko je omo gu }a va ju 200 sa ti ra da,

dok mo de li ozna ~e ni sa M-510 AA i M-550

AA ko ri ste dve li ti jum ske ba te ri je AA, ko -

je obez be |u ju ni ma we ni vi {e ne go 900 sa -

ti ra da, {to je iz u zet no ve li ka au to no mi ja.

Svi mo de li ima ju au to mat sko is kqu ~i va we

ure |a ja po sle osam sa ti ne pre kid nog ra da,

ali se mo gu pro gra mi ra ti ta ko da se vre me

sma wi do ~e ti ri sa ta.

Na rav no, ta ko mo} ni ure |a ji za ni -

{a we we ni su mo gli da se sma we do ve li -

~i ne osta lih na tr ̀ i {tu, pa su wi ho ve di -

men zi je i ma sa znat no ve }e ne go kod po je -

di nih kon ku re na ta. Mo del M-510 ima di -

men zi je 102 h 49 h 60 mm i ma su od 250 g,

dok je mo del M-550 ve li ~i ne 131 h 49 h

60 mm i ma se od 326 gra ma. Ta ma sa je go -

to vo iden ti~ na sa op ti~ kim dnev nim ili

no} nim ni {a ni ma.

I po red ta kvih di men zi ja, na te ni {a -

ne po sta vqe ni su dis ple ji di men zi ja 30 h 23

mm, {to im da je ne ve ro vat nu pre gled nost na

ra znim uda qe no sti ma od strel ca i iz svih

uglo va. Uz naj na pred ni ju teh no lo gi ju pro jek -

ci je na dis plej, ni {a ni ima ju mo gu} nost odr -

`a va we sli ke ni {an ske kon ~a ni ce u bi lo

kom de lu ekra na, ~ak ako je spo qa {we sta klo

objek ti va za pr qa no ili o{te }e no.

Fir ma re kla mi ra i no vi kva li tet

osve tqe no sti kon ~a ni ce (sa 20 po de si vih

in ten zi te ta), ko ja sa od no som od

1000000 : 1 kon tra sta, u od no su na pri -

su stvo spoq nog sve tla, omo gu }a va vi dqi -

vost u svim sve tlo snim uslo vi ma i am bi -

jen tal nim okru ̀ e wi ma. In ten zi tet sve -

tlo sti au to mat ski se mo ̀ e sma wi ti za po -

lo vi nu po mo }u op ci je Night Mo de (no} na

op ci ja), ra di upa ri va wa sa svim po sto je -

}im pa siv nim no} nim ure |a ji ma za ni {a -

we we od I do IV + ge ne ra ci je, ko ji se mon -

ti ra ju iza ho lo graf skog ni {a na.

Sa ta~ kom kon ~a ni ce ve li ~i ne jed nog

mi nu ta ugla (oko 25,4 mm na uda qe no sti

od 91 m), unu tar kru ga ve li ~i ne 65 MOA

(1,65 m) i ga ran to va nom pre ci zno {}u od

1 do 2 MOA, ho lo graf ski ni {a ni HWS

mo gu uspe {no da se ko ri ste do da qi ne od

500 m. Ko rek ci ja sli ke po go da ka pri li -

kom upu ca va wa, vr {i se kla si~ nim si ste -

mom kli ko va, ve li ~i ne oko 14 mm. Po sle

mon ti ra wa na Pi ca tinny {i nu, ni {a ni mo -

gu da se {te lu ju za oko je dan me tar go re-

do le i le vo-de sno, i da da ju vid no po qe

od oko 28 m, na 91 m, pri uda qe no sti ni -

{a na oko 10 cm od oka strel ca.

Ka da se na kra ju sa gle da ju sve ka rak te -

ri sti ke tih ure |a ja, i ni je ~ud no {to su ih

sve spe ci jal ne je di ni ce voj ske i po li ci je na

ce loj pla ne ti obe ru~ ke pri hva ti le i svr sta -

le u oba ve znu opre mu. Iz vo |e we ak ci ja bez

tih ure |a ja ne mo ̀ e da se za mi sli iz pro -

stog raz lo ga – du ̀ i na tra ja wa in ter ven ci je

ova kvih je di ni ca me ri se se kun da ma.

I{tvan PO QA NAC

15

Ot por nost

Po de kla ra ci ji ko ju da je pro iz vo -

|a~, ni {a ni mo gu da pad nu sa vi si ne od

tri me ta ra, a da ne iz gu be sli ku po go -

da ka. Ve o ma su ot por ni i na tr za we

oru` ja, jer su fa bri~ ki te sti ra ni na

oko 3.500 uda ra rav nih tr za ju met ka

.454 Ca sull, pri ~e mu ne gu be ni {an sku

ta~ ku. Pot pu no su ot por ni na vla gu, a i

vo do ot por ni su, i to mo del M-510 do

du bi ne tri me tra, od no sno 10 me ta ra

mo del M-550. Spoq ni fi ni{ oba ni -

{a na je mat cr na bo ja sa spe ci jal nim

iz u zet no ot por nim tvr dim pre ma zom.

OSNOVNI TT PODACI

Mo de li

Di men zi je ni {a na 102 h 49 h 60 mm 131 h 49 h 60

Te ̀ i na ni {a na 250 g 326 g

Vo do ot por nost du bi na do 3 m do 10 m

Ve li ~i na dis ple ja 30 h 23 mm

A u to no mi ja ra da 200 sa ti (AA mo de li 900 sa ti)

31M-510 M-550

15. jul 2009.16

go |a va se od re |e noj, po pra vi lu spe ci ja li zo -

va noj na me ni. Ve lik deo tih vo zi la na me wen

je upo tre bi u naj te ̀ im uslo vi ma, kao {to je

te ren ska vo ̀ wa, kre ta we po brd sko-pla nin -

skom ze mqi {tu, te vo ̀ wa po sne gom po kri ve -

nim te re ni ma ili po pe sku. Ta kvi zah te vi po

pra vi lu se mo gu za do vo qi ti sa mo ko ri {}e -

wem po go na na sve to~ ko ve. S dru ge stra ne,

sa vla da va we ta kvih te re na ide pod ru ku i sa

voj nom upo tre bom tih vo zi la.

Na li ku je sprin te ruTi pi~ no lo gi sti~ ko vo zi lo iz pa le te kom -

pa ni je Ac hle it ner je ste man tra, za sno va na na do -

stav nom vo zi lu Mer ce des Benz Sprin ter dru ge ge -

ne ra ci je ko je se po ja vi lo u pro da ji 2006. i jo{

uvek je ak tu el no. In te re sant no je da se u SAD

pro da je i kao Dod ge Sprin ter i Vol kswa gen Craf -ter. Po seb nu po pu lar nost do ̀ i ve lo je u SAD,

pre sve ga zbog ma we po tro {we go ri va u od no -

su na ame ri~ ke kon ku ren te. O po pu lar no sti u

Evro pi, ta ko |e ne tre ba tro {i ti re ~i, o ~e mu

sve do ~i i ti tu la do stav nog vo zi la go di ne 2007.

Stro go gle da no, i lo gi sti~ ka vo zi la u voj -

sci za pra vo su na ne ki na ~in do stav na. Od wih

Ka da se spo me nu lo gi sti~ ka vo zi la, od mah

se ne ka ko, po iner ci ji po mi sli na ka mi -

o ne. Me |u tim, ia ko je u ve li kom bro ju

slu ~a je va ta ko, po sto je i iz u ze ci, gde

lak {a vo zi la i te ka ko mo gu bi ti ko ri -

sna. Po gle daj mo sa mo glo bal ni uspeh re la -

tiv no te {kog te ren skog au to mo bi la kao {to

je ame ri~ ki M998 ha mer, na me wen ne sa mo

za za me nu le gen dar nog xi pa, od no sno we go -

vih na sled ni ka u vi du M38 i M150/151, ve}

i za za me nu la kih tran sport nih vo zi la kao

{to su bi li M274, M880 i M561, no si vo -

sti do 1,5 to ne.

Ve o ma in te re sant no „vi |e we” vo zi la

ko je se u od re |e noj me ri mo ̀ e upo re di ti sa

ha me rom nu di au trij ska kom pa ni ja Ac hle it ner.Ona ni je to li ko po zna ta u {i rim kru go vi ma.

Sta ci o ni ra na je u me stu Wo ergl u po kra ji ni

Ti rol i u pot pu no sti je u pri vat nom vla sni -

{tvu, a za po {qa va sve ga oko 200 rad ni ka.

„Re cept” ko ji ko ri sti Ac hle it ner pri li~ no je

jed no sta van, ve o ma atrak ti van i pro ve ren –

po zna ta osno va, ko ja naj ~e {}e do la zi od re -

no mi ra nih pro iz vo |a ~a, kao {to su IVE CO,Vol vo, Mer ce des – Benz/Puch ili MAN, pri la -

AU STRIJ SKA MAN TRA

Au strij ska fir ma

Ac hle it ner iz bo ri la

se za me sto na evrop skoj

i svet skoj sce ni

pro iz vo |a ~a, tj. fir mi

ko je se ba ve adap ta ci jom

po zna tih ko mer ci jal nih

vo zi la za po seb ne,

na men ske pri me ne, iz me |u

osta log i voj nu. Osnov ne

ka rak te ri sti ke tih vo zi la

je su upo tre bqi vost

i kva li tet ko ji pro is ti ~e

i iz sa mog vo zi la – uzo ra.

Kom pa ni ja Ac hle it nerbi la je pri sut na i

za pa ̀ e na na ovo go di {wem

Part ne ru 2009 sa vo zi lom

man tra.

lo gi sti~ ko vo zi lo

Ti pi~ no

se zah te va da {to

br ̀ e i si gur ni je pre -

ve zu {to ve }u ko li ~i -

nu do ba ra. Pri to me

ni je sa mo no si vost

va ̀ na ve} i mo gu} -

nost pre vo za ka ba -

stih te re ta, gde je ti -

pi ~an pri mer tran -

sport stan dard nih

pa le ta. Kon kret no,

mo gu }e je tran spor -

to va ti dve do tri pa -

le te 1,22x1,22 m.

Za raz li ku od

ha me ra, ko ji je do -

`i veo broj ne va ri -

jan te i ospo so bqen

je i za bor be ne za -

dat ke, kod man tre je

si tu a ci ja dru ga ~i ja

i na me na joj je da le -

ko u`a. Mo ̀ e se re -

}i da je to u su prot -

no sti sa te ̀ wom da

se sni ze lo gi sti~ ki

tro {ko vi i jed nim

vo zi lom za do vo qi

{to je mo gu }e vi {e

na me na. Me |u tim,

to ni je uvek mo gu }e i

sa da se ve} po ja -

vqu ju pro jek ti vo zi -

la ko ja ima ju znat no

bo qu oklop ni za -

{ti tu od mi na i im -

pro vi zo va nih eks -

plo ziv nih sred sta -

va. Ta vo zi la ne mi -

nov no ima ju ve }u

ma su i po pra vi lu ma wi to var ni pro stor, a

i mo gu} no sti sa vla da va wa te re na su im na

ne {to ni ̀ em ni vou. To osta vqa pro stor za

spe ci ja li zo va no lo gi sti~ ko vo zi lo po put

man tre.

Spo qa gle da no, man tra iz gle da go to vo

iden ti~ no kao i sprin ter. Naj ve }a i naj o ~i -

gled ni ja iz me na su ve }i to~ ko vi, ta~ ni je, ko -

17

Re kor der u pre vo ̀ e wu

Kon fi gu ra ci ja nad grad we mo ̀ e bi ti

raz li ~i ta. Naj pre, mo ̀ e ima ti jed nu ili dve

klu pe, od no sno sa dvo ja ili ~e tvo ra vra ta, a

po za di se mo ̀ e do bi ti te ret ni pro stor u vi -

du pri ko li ce sa ce ra dom i kao kom bi, sa se -

di {ti ma. Man tra se mo ̀ e na ba vi ti sa raz li -

~i tim ma sa ma, od 3,5, 4,6, 5 i 6 t, pri ~e mu je

mak si mal na no si vost 3.650 kg, {to se uz da -

le ko ve }i to var ni pro stor i te ka ko mo ̀ e po -

voq no upo re di ti sa ha me rom (1.134 kg za

stan dard ni M998 do 2.268 kg za te {ki

M1113). Mo ̀ da je ko rekt ni je man tru upo re -

di ti sa le gen dar nim pin cga u e rom, iz vor no

au strij skim pro iz vo dom (Steyr Da i mler Puch), a

da nas bri tan ske Au to mo ti ve Tec hnik. No si vost

pin cga u e ra po sled we ge ne ra ci je je 1.400 kg

za kon fi gu ra ci ju 4x4, od no sno 2.000 do

2.500 kg za 6x6.

Po seb no im pre siv no de lu je po da tak da

man tra mo ̀ e da pre ve ze i do 21 ~o ve ka, {to

je znat no vi {e od do sa da re kor der skog pin -

cga u e ra 6x6, gde je ta broj ka do 14. Na ras po -

la ga wu su raz li ~i te va ri jan te, po ~ev od tran -

spor ta, va tro ga sne slu ̀ be i slu ̀ be za ~i {}e -

we sne ga, hit na po mo}, voj ne ver zi je i dr., sve

po seb no pri la go |e ne za te {ke te re ne. Ce ne

va ri ra ju od opre mqe no sti, ob li ka nad grad -

we i du ̀ i ne i kre }u se u ra spo nu od 26.000 do

44.000 evra, na rav no, bez svih da ̀ bi na.

Kom pa ni ja Ac hle it ner bi la je pri sut na i

za pa ̀ e na na iz lo ̀ bi na o ru ̀ a wa i voj ne

opre me Part ner 2009.

Se ba sti an BA LO[

31

Sur vi vor IIAc hle it ner nu di i vo zi la Sur vi vor II,

ko ja su na me we na za za me nu pret hod ne

se ri je. Na me we no je za pa tro li ra we i

pre voz voj ni ka u si tu a ci ja ma gde je po -

ve }an ri zik od mi na ili im pro vi zo va -

nih eks plo ziv nih na pra va. Kao ta kav,

Sur vi vor II je in te re sant na al ter na ti va

vo zi li ma kao {to su ita li jan ski IVE -CO LMV i ju ̀ no a fri~ ki Mam ba/RG-31. Po gon ske kom po nen te za to vo zi lo

do la ze iz MAN-a. Mo tor ima sna gu od

280 KS (206 kW), {to tom vo zi lu mak -

si mal ne ma se 14 t i no si vo sti 3,8 t

obez be |u je mak si mal nu br zi nu od 100

km/~. Oklop no te lo obez be |u je ni vo

za {ti te kla se 1 – 3 (do ka li bra 7,62

NA TO sa je zgrom od vol fram-kar bi -

da), a pro tiv min ska za {ti ta je ni voa

2a/b i 3 a/b (do mi ne sa 8 kg TNT is -

pod sre di ne po da ili to~ ka). Mo ̀ e se

na ba vi ti u vi {e va ri jan ti: stan dard -

ni tran spor ter po red vo za ~a i su vo -

za ~a pre vo zi pet voj ni ka, a iz u zet no 8-

9. Sa ni tet ski mo ̀ e da pre ve ze bol ni -

~a ra sa opre mom i dva voj ni ka na no -

si li ma. Po sto je i lo gi sti~ ko vo zi lo,

te ono sa ko mu ni ka ci o nom opre mom.

ri ste se spe ci jal ne gu me za te {ke te re ne

Go o drich All-Ter ra in265/75 R16, a kao op ci ja

su gu me Go o drich Mud-Ter ra in 285/75 R16122Q. Ti me su du pli zad wi to~ ko vi za me we -

ni jed no stru kim. Me |u tim, tu na rav no ni je

kraj. Ac hle it ner nu di i kon ver zi je sprin te ra

na ni vo Stan dard i Per fect, a nu di se i man -

tra, kao pot pu ni ja mo di fi ka ci ja. Za raz li ku

od sprin te ra, man tra ima per ma nent ni po -

gon na sva ~e ti ri to~ ka, sa ras po re dom sna -

ge 50 od sto na pred i 50 od sto po za di, do dat -

nim re duk to rom za spo ri hod, blo ka du di fe -

ren ci ja la i re gu la ci o nim ure |a ji ma (ABS,ASR, BAS) na zad wem pa ru to~ ko va. Vo zi lo

ima pot pu no ne za vi sno osla wa we na pred, sa

spi ral nim opru ga ma, hi dra u li~ nim amor ti -

ze ri ma i sta bi li za to ri ma, dok je po za di

kru ti most sa pa ra bo li~ nim gib we vi ma. Ve -

{a we to~ ko va je {i re, {to se i vi di na bla -

go iz ba ~e nim bla to bra ni ma, a vi si na je po -

dig nu ta za 100 mi li me ta ra.

Ka da je re~ o po go nu, po nu da je ne {to

ma wa ne go u slu ~a ju sprin te ra, po seb no ver -

zi ja ko je se iz vo ze u SAD. Sprin ter za tr ̀ i -

{te SAD mo ̀ e da se do bi je sa ~e ti ri tur bo-

di zel mo to ra se ri je OM646 od rad ne za pre -

mi ne 2,2 li tre sa ~e ti ri ci lin da ra u li nij -

skom ras po re du, sna ge 88 KS (65 kW), 109 KS(80 kW), 129 KS (95 kW) i 150 KS (110 kW),jed nim tur bo - di ze lom OM 642 rad ne za pre -

mi ne tri li tra u V6 kon fi gu ra ci ji, sna ge 184KS (135 kW) i jed nim mo to rom na ben zin ili

gas, ame ri~ kog po re kla, ozna ke M272, rad ne

za pre mi ne 3,5 l, kon fi gu ra ci je V6 i sna ge

254 KS (190 kW). Ac hle it ner se ogra ni ~io na dva tur bo –

di zel mo to ra, naj sna ̀ ni ji rad ne za pre mi ne

2,2 li tra i onaj za pre mi ne tri li tra. Ka ko

se gas u Evro pi ko ri sti u ne {to ma woj me ri

ne go u SAD, osnov ni pro blem pred sta vqa

lo gi sti ka u oru ̀ a nim sna ga ma, ko ja ne pod -

ra zu me va upo tre bu tvog ener gen ta. Upra vo su

iz ovog raz lo ga ame ri~ ki ten ko vi {er man iz

Dru gog svet skog ra ta, opre mqe ni di zel mo -

to ri ma, da ti Ma rin skom kor pu su, u ko me se

go ri vo obi la to ko ri sti lo za raz li ku od Ar -

mi je gde je ben zin vo dio “glav nu re~”.

15. jul 2009.18

la, Ka li for ni ja, i Be ech Air craft iz Vi ~i -

te, dr ̀ a va Kan zas. Sa rad ni ci na pro jek -

tu su i fir me ESCO iz Sent Lu i sa, za tim

po zna ta kom pa ni ja za pro iz vod wu in for -

ma ti~ ke opre me IBM iz Owe ga i kona~no

kom pa ni ja UNISYS iz Solt Lejk Si ti ja.

Mo di fi ka ci je na svim ESS u nad le ̀ no sti

su ame ri~ ke fir me Raythe on.

Raz voj

Po ~et kom 2002. dve naj ve }e ame ri~ -

ke kom pa ni je ko je se ba ve raz vo jem va zdu -

ho plov nih iz vi |a~ kih si ste ma – Loc khe edMar tin i Nor throp Grum man – ot po ~e le su

pa ra le lan, ne za vi san rad na no vom pro -

jek tu (po ~et ne vred no sti po {est mi li o na

do la ra), po zna tom pod na zi vom Ob je di -

we ni si stem za iz vi |a we iz va zdu ha – ACS(Ae ri al Com mon Sen sor).

Kom pa ni ja Loc khe ed Mar tin za stu pa la

je, za jed no sa bra zil skom Em bra er, pred -

log da se sva sen zor ska opre ma ob je di ni

u SI GINT si stem za iz vi |a we ko mu ni ka ci -

ja i ra da ra pro tiv ni ka, na bra zil skom

O

IZ VI\A WE IZ VA ZDU HA

Si stem pe te

Ob je di we ni si stem za

iz vi |a we iz va zdu ha – ACSna me wen je za po tre be

iz vi |a wa ko mu ni ka ci ja

i ra da ra pro tiv ni ka.

Opre mqen je elek tro op ti~ kim

i IC sen zo ri ma, SAR ra da rom

i hi per spek tral nim

sen zo ri ma, ra di obez be |e wa

ko mand noj in fra struk tu ri

ni voa kor pu sa, pot pu nog

raz u me va wa bor be nog

okru ̀ e wa. Pro jek to van je kao

pot pu na za me na za po sto je }e,

ne za vi sne si ste me, ko ji

se ko ri ste za pri ku pqa we

i di stri bu ci ju oba ve {taj nih

po da ta ka u svim fre kvent nim

op se zi ma, za osma tra we

i od re |i va we ci qe va.

b je di we ni si stem za iz vi |a we iz va -

zdu ha – ACS (Ae ri al Com mon Sen sor),pred vi |en je kao sa vre me ni SI GINT(sig nals in tel li gen ce) si stem – pe te ge -

ne ra ci je, a na me wen za po tre be iz

vi |a wa ko mu ni ka ci ja (CO MINT) i ra da ra

(ELINT) pro tiv ni ka. Opre mqen je elek tro -

op ti~ kim i IC sen zo ri ma, SAR ra da rom i

hi per spek tral nim sen zo ri ma, ra di obez -

be |e wa ko mand noj in fra struk tu ri ni voa

kor pu sa, pot pu nog raz u me va wa bor be nog

okru ̀ e wa. Pro jek to van je kao pot pu na za -

me na za po sto je }e, ne za vi sne si ste me, ko -

ji se ko ri ste za pri ku pqa we i di stri bu -

ci ju oba ve {taj nih po da ta ka u svim fre -

kvent nim op se zi ma, za osma tra we i od re -

|i va we ci qe va: Gu ar dra il Com mon Sen sor– GRCS RC-12 (SI GINT) i Air bor ne Re con -na is san ce Low – RC -7 lu di so ko/ CrazyHawk(CO MINT i IMINT) u KoV SAD i EP-3ARI ES (SI GINT) u RM SAD.

Osnov ni ugo va ra ~i, od no sno pro iz -

vo |a ~i je su kom pa ni je za iz ra du spe ci jal -

nih elek tron skih si ste ma, ESL (elek tron -

ska sred stva i si ste mi, ESS), iz Sunnyva -

ge ne ra ci je

19

oru ̀ a nih sna ga SAD i part ne ra iz Na -

toa, oko pri ku pqa wa oba ve {taj nih in -

for ma ci ja.

Zbog po tre be za no vim si ste mom,

KoV i RV OS SAD, novem bra 2006, po -

ten ci ra le su ide ju o na bav ci 45 avi o na

iz pro jek ta ACS, ukup ne vred no sti dve mi -

li jar de do la ra i na ja vi li no vi po ~e tak

ra da na pro jek tu ACS od ok to bra 2009.

go di ne. Kao kraj wi rok za uvo |e we u ope -

ra tiv nu upo tre bu od re |e na je 2016. go di -

na. Me |u tim, zbog po ve }a ne ce ne pro iz -

vod we, od la ga wa i ka {we wa sa is po ru -

ka ma, mi ni star stvo od bra ne SAD re du ko -

va lo je na bav ku na 23 si ste ma Be ec hcraftKing Air 350ER, od ko jih je pr vi ve} is po -

ru ~en RV SAD, po ~et kom apri la ove go di -

ne. Ugo vor u vred no sti od 171 mi li o na

do la ra, pot pi san u no vem bru 2008, pod -

ra zu me va is po ru ku 23 le te li ce, ~i ja je

no va kod na ozna ka MC-12W (mak si mal no

vre me le ta do osam sa ti, kr sta re }a br zi -

na je oko 500 km/~, na vi si ni do 12 km).

Pro je kat Li bertyRat no va zdu ho plov stvo SAD po tvr di -

lo je 23. ja nu a ra 2009. po sto ja we pro jek -

ta Li berty, ko ji pred vi |a opre ma we 37 avi -

o na ti pa Haw ker Be ec hcraft C-12 Hu ron uISR ver zi ju MC-12W. No vi si ste mi re zul -

tat su na sto ja wa mi ni stra od bra ne SAD

Bi la Gej tsa, sre di nom 2008, da se za

krat ko vre me raz vi je i re a li zu je no vi iz -

vi |a~ ki si stem, sa vre me nih mo gu} no sti za

po tre be ope ra ci ja u Ira ku i Av ga ni sta nu.

Osnov na na me na si ste ma po sled we

ge ne ra ci je u RV SAD – MC-12W, sa ~e tvo -

ro ~la nom po sa dom (pi lot, ko pi lot, dva

Raz li ~i ti zah te vi bi li su uzrok ne -

sla ga wa iz me |u pred stav ni ka KoV-a i RM,

{to je za re zul tat ima lo da KoV SAD sre -

di nom 2004. od lo ̀ i po ~e tak pro iz vod we

pr vih pet avi o na, a i da qi raz voj pro gra -

ma, za po ~e tak ja nu a ra 2006, ka da je mi ni -

star stvo od bra ne SAD do ne lo od lu ku da se

pre ki ne sa pro jek tom, zbog ~e ga je pla }e na

od {te ta kom pa ni ji Loc khe ed Mar tin u iz no su

od oko 200 mi li o na do la ra.

Rat na mor na ri ca SAD pre ki nu la je

an ga ̀ o va we na ACS pro gra mu jo{ 2004.

Sep tem bra 2003. nad gra |en je si stem EP-3 ARI ES. On je te sti ran 32 da na, pri ~e mu

je re a li zo va no 129 mi si ja iz nad Pa ci fi -

ka, na ko ji ma je u ope ra tiv nom ra du pro -

ve de no 129 rad nih ~a so va. Mo di fi ko va -

ni EP-3E Ari es II Sen sor System Im pro ve mentPro gram (SSIP) od li ku je in te gri sa ni da ta

link-16. Ta ko opre mqe na flo ta iz vi |a~ -

kih si ste ma EP-3E Ari es II SSIP or ga ni zo va -

na je u dva skva dro na u okvi ru RM SAD,

sa ukup no 12 avi o na.

Posled wa mo di fi ka ci ja na si ste mu

EP-3E ura |e na je to kom 2005. sa mo na pet

avi o na, kao pri mar na iz vi |a~ ka ver zi ja

te plat for me, po {to je RM SAD ot po ~e la

sa mo stal no no vi pro je kat pod na zi vom

Mul ti-mis si on Ma ri ti me Air craft (MMA pro -

gram), ko ji je pred vi |en da u pot pu no sti

za me ni po sto je }e P-3S Ori on i EP-3 ARI ESplat for me.

Kan ce la ri ja dr ̀ av nog se kre ta ra za

od bra nu SAD sre di nom 2006. odo bri la

je re a li za ci ju {e sto me se~ ne stu di je, ko ja

se od no si na kom bi no va nu upo tre bu iz vi -

|a~ kih avi o na i bes pi lot nih ISR si ste ma

(HA LE/Glo bal Hawk i MA LE/Pre da tor), i ko -

ja je usvo je na kao ko na~ no opre de qe we

31avi o nu ERJ 145 jet (bra zil ski si stem ERJ145/EMB 145, kao po u zda ni ja le te li ca,

~i ji si stem ima bo qu akvi zi ci ju i pro iz -

vod nu ce nu od pro tiv ni~ kog kan di da ta, i

ko ji se ve} po tvr dio u prak si u oru ̀ a nim

sna ga ma Bra zi la i ze mqa ma J. Ame ri ke),

a ko ji bi se mon ti rao u Xek son vi lu, na

Flo ri di, za po tre be KoV i RM OS SAD.

Pr vo bit ni plan pred vi |ao je da se

za po tre be KoV SAD na ba ve 34 le te li ce,

dok je za RM SAD bi la pla ni ra na na bav -

ka 19. Ukup na vred nost ugo vo ra za is po -

ru ku na ve de nog bro ja le te li ca iz no si la

je, pre ma pro jek ci ji za 2010, oko 879 mi -

li o na do la ra, dok je ukup na re a li za ci ja

pro gra ma pro ce we na na oko se dam mi li -

jar di do la ra, od ~e ga je iz me |u 20 i 30

od sto bi lo na me we no za pro iz vo |a ~a.

Po ~e tak te sti ra wa ACS si ste ma u prak si

bio je pla ni ran za 2006, a pro iz vod wa u

pu nom obi mu za ovu go di nu.

Kom pa ni ja Nor throp Grum man svoj

pro je kat ba zi ra la je na ugrad wi sen zo ra

na Ge ne ral Dyna mics-ovom mo de lu

Gulfstre am G450 jet (na ci o nal ni pro iz -

vod, ko ji ima pred nost ve }eg do le ta i mo -

gu} nost ra da na ve }im vi si na ma od pro -

tiv kan di da ta), ~i ji bi si stem no sio ozna -

ku ACS RC-20.Pro ces za vr {et ka i re vi zi je oba

pro jek ta re a li zo van je to kom 2003, ka da

su pred sta vqe ne mo gu} no sti CO MINT,ELINT, IMINT i EO/ ISR ka pa ci te ta, in te -

gri sa nih na obe ver zi je avi o na.

Pre ma iz ve {ta ju ko ji je ura |en kra jem

te go di ne te ̀ i {te is pi ti va wa oba si ste ma

bi lo je na mo gu} no sti ma pre va -

zi la ̀ e wa even tu al nih teh ni~ kih

ne do sta ta ka, iza zva nih pr ven -

stve no in ter fe ren ci jom raz li -

~i te sen zor ske opre me, a i ras -

po lo ̀ i vog pro sto ra za po tre be

mo gu }e ugrad we do dat nih sen zo -

ra i opre me (al ter na ti va je bi -

la mon ta ̀ a opre me na ve }oj Em -bra er-ovoj plat for mi ERJ 190,

{to bi pre va zi {lo tro {ko ve za

40 od sto od pla ni ra nog). Pred -

nost je da ta Loc khe ed Mar tin-

ovom mo de lu ERJ 145/EMB 145,na ko me je tre ba lo da se za sni va

ACS pro je kat.

Sre di nom 2003. raz vo ju

pro gra ma KoV SAD pri kqu ~i la

se i RM SAD, zbog po tre be za -

me ne svog po zna tog SI GINT si -

ste ma, EP-3 ARI ES. Oba ro da

za go va ra la su kom ple ti ra we

mul ti funk cij skih si ste ma sa

~e ti ri rad na me sta za po tre be

KoV, od no sno sa {est rad nih

me sta za po tre be RM SAD, {to

je do ve lo do pro ble ma sa sme {taj nim ka -

pa ci te ti ma na avi o nu.

Letelica EMB 145

2008, dok su sred stva za opre ma we jo{

se dam obez be |e na u ovoj go di ni.

Za me nik N[ u RV SAD i ujed no di rek -

tor za ISR de lat no sti (A-2) za RV SAD, u Va -

{ing to nu, bri gad ni ge ne ral Bla ir Han sen,

nad le ̀ an je za ISR pro gra me (RC-135, U-2,Pred stor RQ-1, Glo bal Hawk RQ-4A/B, F-16The a ter Air bor ne ISR System, Di stri bu ted Com -mon Gro und System, Co bra Da ne Co bra Judy,i dru ge si ste me na ni vou tak ti~ kih je di ni ca),

na ko je se pro se~ no go di {we utro {i oko ~e -

ti ri mi li jar de do la ra. Pre ma we go vim re -

~i ma, pro je kat Li berty po kre nut je u apri lu

2008, pri pri vre me no for mi ra noj gru pi za

ISR u MO SAD, osno va noj po pre po ru ci Bi la

Gej tsa.

15. jul 2009.20

Po zna ta kom pa ni ja L-3 In te gra ted Sys-tems Com mu ni ca ti ons (Wa co) opre mi la ga jesoft ver skom, ko mu ni ka cij skom i sen zor skom

opre mom.

Pr va is po ru ka avi o na te na me ne za

po tre be RV SAD bi la je 8. apri la 2009.

u Vi ~i ti, dok je dru gi si stem is po ru ~en

Na ci o nal noj gar di Mi si si pi ja, 28. apri -

la ove go di ne u ba zi 186. pu ka za do pu nu

go ri va u va zdu hu (ARW), u avio-ba zi Lan -gley, gde }e bi ti pri vre me ni cen tar za

obu ku ope ra te ra na tim si ste mi ma. Bo ra -

vak for ma ci je od se dam si ste ma MC-12W u

toj avio-ba zi ima pred nost, pr ven stve no

zbog dva na e sto go di {weg is ku stva ko je ima ju

pri pad ni ci 186. pu ka ARW sa odr ̀ a va wem

i do pu nom ISR si ste ma sta ri je ge ne ra ci je –

RC-26, ko ji je ko ri {ten za pra }e we tr go vi -

ne dro gom na gra ni ci

sa Mek si kom i u Ju -

`noj Ame ri ci.

Ukup ni tro -

{ko vi pro jek ta Li -berty pro jek to va ni

su na 950 mi li o na

do la ra, ukqu ~u ju }i

i po tre be za oko

100 pi lo ta i spe ci -

ja li sta za eks plo a -

ta ci ju pri ku pqe nih

po da ta ka u oba ve -

{taj nom si tu a ci o -

nom cen tru, ko ji }e

ra di ti ope ra tiv no

i ujed no op slu ̀ i va -

ti si ste me. No vac

za opre ma we 31 si -

ste ma odo bren je

ope ra te ra), je ste po dr {ka ISR bes pi lot -

nom iz vi |a~ kom si ste mu Pre da tor (RQ-1) u

pri ku pqa wu oba ve {taj nih po da ta ka na tak -

ti~ kom ni vou (IMINT i SI GINT), te po dr {ka

bes pi lot nom bor be nom si ste mu Re a per(MQ-9) u pre ci znom od re |i va wu lo ka ci ja

bor be nih sred sta va i eks plo ziv nih na pra -

va pro tiv ni ka i dej stvu na wih.

Od li ku je ga ma li ra dar ski od raz, mo -

gu} nost ne pre kid ne ko or di na ci je i sa rad we

sa je di ni ca ma na ze mqi, te jed no stav no

upra vqa we i odr ̀ a va we.

Opre mqen je SAR ra da rom, dnev nim

i no} nim ka me ra ma vi so ke re zo lu ci je,

EO i IR sen zo ri ma, te an te na ma na tru pu,

za po tre be iz vi |a wa ko mu ni ka ci ja i ra -

da ra pro tiv ni ka.

Raz me na oba ve {taj nih po da ta ka i

in for ma ci ja iz me |u zdru ̀ e nih ko man di i

In te gri sa nog si ste ma za ob ra du po da ta -

ka re a li zu je se pre ko cen tral ne sta ni ce

ko man di ra, CTT (dvo ka nal ni AN/USR-5ra dio-ure |aj), upo tre bom mul ti po ja snog

be ̀ i~ nog si ste ma (TRIXS). Iz In te gri sa -

nog si ste ma za ob ra du po da ta ka {a qu se

ko man de do iz vi |a~ kih le te li ca u va zdu -

hu, ele men ti ma Air bor ne Re lay Fa ci lity si -

ste ma, dok se sa wih vra }a ju re zul ta ti sa

iz ve {ta ji ma i ob ra |e nim po da ci ma.

Glav ni ana li ti ~ar GRCS si ste ma

pro ce wu je pri ku pqe ne po dat ke u ba zi i

ima od lu ~u ju }u ulo gu u pro ce su upra vqa -

wa ra dom SI GINT, TEH MINT i IMINT ope -

ra te ra.

Ak tiv na elek tron ska kar ta sa dis -

ple jom (Dyna mic Elec tro nic Map ping andne ar re al ti me Dis play, DE MAND) a`u ri ra

se u re al nom ili vre me nu bli skom re al -

nom, au to mat skim uno {e wem iz ba ze po -

da ta ka, na kon iz vr {e ne pro ve re. Rad na

me sta ope ra te ra sa sto je se od broj nih

lap-top ra ~u na ra, po ve za nih LAN mre ̀ om

na glav ni ser ver In te gri sa nog si ste ma

za ob ra du po da ta ka. GIS si stem, sa dr ̀ i

vi {e vr sta sim bo la, ko ji se ko ri sti za

obe le ̀ a va we raz li ~i tih ti po va emi te ra,

pri ~e mu se za sva ki mo ̀ e da ti od re |e ni

ko men tar ili de taq. Naj ~e {}e sa dr ̀ e

sle de }e po dat ke: na ziv ci qa, po zi ci ju,

fre kven ci ju, vre me re gi stro va wa, po ~e -

tak pra }e wa, vr stu emi te ra sa sli kom

fre kvent nog spek tra re gi stro va nog sig -

na la, ko ja je iz vi |a~ ka plat for ma re gi -

stro va la po da tak...

Svi ti po da ci iz In te gri sa nog si -

ste ma za ob ra du po da ta ka pri pre ma ju se

u jed no o bra zne for ma te (di gi tal ne za pi -

se), ra di mo gu }e upo tre be na ni vou ce log

si ste ma za ana li zu iz svih iz vo ra po da -

ta ka KoV SAD.

Pre nos po da ta ka i

in for ma ci ja

Prijem informacija u SIGNT sobi

Si ste mi MC-12W bi }e or ga ni zo va ni u

dva skva dro na od po 15 plat for mi za po tre -

be ope ra ci ja iz van SAD (pr ven stve no u Ira -

ku i Af ga ni sta nu) i na la zi }e se pod Cen -

tral nom ko man dom OS SAD, dok }e se dam

si ste ma ~i ni ti for ma ci ju ko ja }e ba zi ra ti u

ba zi Lan gley, za po tre be obu ke i kon di ci ra -

wa ope ra te ra i po slu ga. Po slu ge si ste ma

ro ti ra }e se sva kih {est me se ci.

Za jed ni~ ka za {ti ta

Si stem za pre ci zno od re |i va we ci qe -

va pu tem SI GINT-a, SPOCS (Pre ci si on SI GINTTar ge ting System, PSTS), pro gram je ko ji se ve}

dve de ce ni je na la zi pod di rekt nim nad zo rom

i po kro vi teq stvom po mo} ni ka dr ̀ av nog se -

kre ta ra za od bra nu SAD i eks pe ra ta Agen -

ci je za na pred na is tra ̀ i va wa u obla sti od -

bram be ne teh no lo gi je (DARP-a).

Kao je din stve na for ma ci ja i deo Voj -

no o ba ve {taj ne agen ci je SAD, SPOCS ima,

u osno vi, oba ve zu da voj no-po li ti~ kom ru -

ko vod stvu SAD obez be di pre ci zne po dat ke

o svim ak tiv no sti ma u elek tro mag net nom

spek tru i iz vo ri ma zra ~e wa, wi ho vim lo -

ka ci ja ma i wi ho vu kla si fi ka ci ju pre ma

ste pe nu ugro ̀ a va wa na ci o nal ne bez bed no -

sti unu tar ze mqe, okru ̀ e wu i {i rom sve -

ta, upo tre bom na ci o nal nih i tak ti~ kih ure -

|a ja i si ste ma SI GINT.

Si stem Gu ar dra il/Com mon Sen sor(GR/CS) je ste, u osno vi, je din stve ni si stem

za pre ci zno od re |i va we ci qe va pu tem SI -GINT-a, SPOCS na ope ra tiv nom ni vou.

Oru ̀ a ne sna ge SAD tre nut no ima ju

u ope ra tiv noj upo tre bi ~e ti ri GR/CS si -

ste ma. Taj si stem mo ̀ e bi ti de qiv, tj. po -

sto ji mo gu} nost od va ja wa va zdu ho plov ne

(iz vi |a~ kih avi o na) od kop ne ne kom po nen -

te (osta je da ra di na pri ku pqa wu po da ta -

ka u si ste mu CO NUS). Na taj na ~in iz vi -

|a~ ke le te li ce mo gu se upo tre bi ti i van

te ri to ri je SAD. Ta kav je slu ~aj sa si ste -

mom GR/CS ko ji ba zi ra na ae ro dro mu

Hun ter Army, u gra du Sa va nah, dr ̀ a va

Xor xi ja.

Ka pa ci te ti si ste ma RC-12 Gu ar dra -il/Com mon Sen sor, GR/CS (SI GINT) do pu na

su si ste mu za iz vi |a we iz va zdu ha Air bor neRe con na is san ce Low, ARL/ D-7 (CO MINT iIMINT) iz 1996. go di ne. Oni pred sta vqa ju

osno vu sa vre me nih oba ve {taj no-iz vi |a~ -

kih mi si ja iz va zdu ha KoV OS SAD. Ope ra -

tiv ne i teh ni~ ke ka pa ci te te, kao i le gi tim -

ne okvi re za ope ra tiv nu upo tre bu iz van

SAD (po zah te vu ko mand nih struk tu ra) na -

sle dio je od pret hod ni ka.

Spe ci al Pur po se Sig nal De tec ti on,AN/USD-9 ili Gu ar dra il GR/CS si stem, sa -

sto ji se od ~e ti ri pod si ste ma, kop ne nih In -te gra ted Pro ces sing Fa ci lity (IPF), Au xi li ary Gro -und Equ ip ment (AGE) i Com man ders Tac ti calTer mi nal (CTT), i va zdu ho plov ne iz vi |a~ ke

kom po nen te, Air bor ne Re lay Fa ci lity (ARF).

21

Osnov ni tak ti~ ki si stem za raz me nu

oba ve {taj nih po da ta ka (Tac ti cal Re con na is -san ce In tel li gen ce Ex chan ge System – TRIXS)je ste si stem kor pu snog ni voa, za isto vre -

me nu na iz me ni~ nu raz me nu po ru ka i in -

for ma ci ja. Osnov ni pred u slov za we go vo

uspe {no funk ci o ni sa we je ste po sto ja we

op ti~ ke vi dqi vo sti, bez ob zi ra na me |u -

sob nu uda qe nost obje ka ta (do 250 km,

ukqu ~u ju }i i pre nos po da ta ka i iz me |u ko -

mu ni ka cij skih sa te li ta i cen ta ra ko man -

do va wa). Pre nos po ru ka oba vqa se u re -

al nom vre me nu ili vre me nu bli skom re al -

nom, sa ka pa ci te tom 250 ele me na ta u pro -

sto ru isto vre me no.

Raz me na oba ve {taj nih po ru ka i in -

for ma ci ja iz me |u zdru ̀ e nih ko man di i

In te gri sa nog si ste ma za ob ra du po da ta ka

re a li zu je se pre ko cen tral nog ter mi na la

ko man di ra sta ni ce (CTT), upo tre bom mul -

ti po ja snog be ̀ i~ nog si ste ma TRIXS. Iz In -

te gri sa nog si ste ma za ob ra du po da ta ka

{a qu se ko man de do iz vi |a~ kih le te li ca u

va zdu hu, na UVF op se gu ele men ti ma Air bor -ne Re lay Fa ci lity (Ae ri al Com mon Sen sor, ACS)

si ste ma, dok se sa wih vra }a ju re zul ta ti sa

iz ve {ta ji ma i ob ra |e nim po da ci ma.

Po ru ke se do sta vqa ju ko ri sni ci ma

pre ko ~e ti ri uve za na mre ̀ na si ste ma.

Po mo }u dve mre ̀ e – pri jem ne apli ka ci je –

soft ve ra (Tac ti cal Re ce i ve Ap pli ca ti ons,TRAP) i si ste ma za raz me nu i emi to va we

po da ta ka (Tac ti cal Da ta Ex chan ge SystemBro ad cast, TA DIXS-B) us po sta vqa ju se ko mu -

ni ka ci ja i do sta vqa ju po ru ke u oba sme ra

na glo bal nom ni vou.

Ko ri sni~ ki ser vis za emi to va we in -

for ma ci ja (Tac ti cal In for ma ti on Bro ad castSer vi ce, TIBS) ko ri sti se u fa zi od re |i va -

wa lo ka ci je ci qe va, a osnov ni tak ti~ ki si -

stem za raz me nu oba ve {taj nih po da ta ka

(TRIXS) u fa zi dej stva na ci qe ve. Tre nut no,

TRIXS pred sta vqa osno vu za ko mu ni ka ci ju,

iz me |u pet naj po zna ti jih iz vi |a~ kih si ste -

ma iz va zdu ha, sa ten den ci jom we go ve pri -

me ne i na iz vi |a~ ki pro gram bes pi lot nih

le te li ca i dru ge iz vi |a~ ke si ste me.

Kao in te gri sa ni si stem za emi to va -

we in for ma ci ja (In te gra ted Bro ad cast Ser vi -ce, IBS) TRIXS je stan dar di zo van pro je kat,

~i jim raz vo jem je upra vqa la rad na gru pa iz

C3I KoV (for mi ra na 1994). Pro je kat su

1996. odo bri le vr hov ne in sti tu ci je za

raz voj oba ve {taj nih pro gra ma i si ste ma

OS SAD.

Uvo |e wem TRIXS si ste ma u ope ra tiv nu

upo tre bu sma wen je ve li ki broj ma wih i

od vo je nih si ste ma za raz me nu oba ve {taj -

nih po da ta ka ko ji su se u ve li koj me ri u

prak si pre kla pa li i bi li ne e fi ka sni za

kraj we ko ri sni ke.

Raz me na

31

Kompanija Northrop Grumman je svoj projekat bazirala na modelu Golfstream G 450 jet

Stan dard ni GR/CS RC-12 si stem sa -

sto ji se od {est do 12 mo di fi ko va nih

avi o na Be ec hcraft Su per King. Ka da se na -

la ze u mi si ji, isto vre me no se an ga ̀ u ju

dva-tri avi o na ko ji do sta vqa ju po dat ke

kop ne nom de lu si ste ma. Pri ku pqa we, ob -

ra da i di stri bu ci ja oba ve {taj nih in for -

ma ci ja i po da ta ka oba vqa se u sklo pu je -

din stve nog In te gri sa nog si ste ma za ob -

ra du po da ta ka (In te gra ted Pro ces sing Fa ci -lity, IPF), kop ne ne kom po nen te GR/CS si -

ste ma, ko ji ima spo sob nost br zi ne ob ra -

de i pre no sa po da ta ka. To je br zo raz me -

stiv, ope ra bi lan, pre no san i pre vo zan

mul ti sen zor ski si stem.

Osno vu In te gri sa nog cen tra za ob -

ra du po da ta ka ~i ne dve ce li ne: za pri ku -

pqa we i ob ra du oba ve {taj nih in for ma -

ci ja sa kop na – AN/TSQ-105 V i AN/TSQ-176 (VAN-3), kao osno va Gu ar dra il/Com -mon Sen sor System-1 (GR/CS-1) za eks plo -

a ta ci ju oba ve {taj nih in for ma ci ja iz va -

zdu {nog pro sto ra.

Oba pod si ste ma, AN-TSQ-105 V i

AN/TSQ-176, sme {te na su u ~e ti ri na -

bac na kon tej ne ra (si stem no vi je ge ne ra -

ci je tre ba da ima dva kon tej ne ra) du ̀ i ne

12 m, po sta vqe nih na pri ko li ce to kom

ope ra tiv nog ra da ili za vre me tran spor -

ta na kop nu, pu tem ili `e le zni com. Kon -

tej ne ri mo gu bi ti tran spor to va ni i bro -

dom ili va zdu {nim pu tem.

Ka da se po ve ̀ u unu tra {wim ve za ma,

pred sta vqa ju Cen tar za pot pu nu ob ra du

po da ta ka, sli ke, po ru ka i e-po {te, to kom

iz vi |a~ kih mi si ja, u re al nom vre me nu.

Pod si ste mu AN/TSQ-176 do sta vqa ju

se re gi stro va ni po da ci i iz si ste ma Air bor -ne Re lay Fa ci lity (ARF, AN/ARW-83 V), kao

osno ve Air bor ne Re con na is san ce Low (ARL) D-7. Sa stav ni deo si ste ma ARF je ste i Flig htli -ne Test Set AN/ARM-163 (V), ko ji je na me wen

za za dat ke iz do me na pro ve re va zdu ho plo -

va, ne po sred no pre po le ta wa i na kon za -

vr {et ka mi si je.

Da ta lin kom (In ter o pe ra ble Da ta Links,IDL), ko ji ra di u mi kro ta la snom fre kvent -

nom op se gu re da ve li ~i ne par sto ti na GHz,obez be |u je se si gu ran pre nos po da ta ka iz

iz vi |a~ kih ele me na ta iz va zdu ha do In te -

gri sa nog si ste ma za ob ra du po da ta ka.

Kqu~ ni deo GR/CS,, pred sta vqa

Com man der’s Tac ti cal Ter mi nals, CTT, ili

cen tral ni ter mi nal ko man di ra sta ni ce

ko ji iz ve {ta va pret po sta vqe ne ko man de

(kor pu sa) o re zul ta ti ma SI GINT-a (KO -MINT-a i ELINT-a), TEH MINT-a i IMINT-a.

De set mo di fi ka ci ja

Pred vi |e no je da to kom mi si je iz vi -

|a~ ki avi o ni RC-12 iz si ste ma Gu ar dra ilGR/CS le te iz nad te ri to ri je, ko ja se po -

kla pa sa du bi nom sop stve nih sna ga i pa -

ra lel no sa pred wom li ni jom svo jih sna ga. Kom ple tan pro ces pri ku pqa wa, ob -

ra de i do sta vqa wa in for ma ci ja, od vi ja

se ta ko {to va zdu ho plov nim si ste mom

(avi o ni ma RC-12) upra vqa kop ne na voj -

ska, od no sno In te gri san si stem za ob ra -

du po da ta ka ko ji {a qe zah te ve i pri ma

po vrat ne po dat ke od le te li ca iz va zdu ha,

pre ko lin kov ne ve ze u UVF (li ni ja op ti~ ke

vi dqi vo sti, LOV) i SVF (SAT link) fre -

kvent nom op se gu, u re mo te mo du (da qin ski

upra vqiv), a za tim ob ra |u je pri mqe ne

po dat ke i do sta vqa ih ko ri sni ci ma u zo -

ni iz vo |e wa ope ra ci je.

15. jul 2009.22

Avi o ni RC-12 ima ju mo gu} nost pri -

ku pqa wa po da ta ka na da qi ni do 450 km

i do sta vqa wa po da ta ka na gra ni ci op -

ti~ ke vi dqi vo sti, do 250 km. Za dat ke

iz vr {a va ju na vi si na ma od se dam do 10

km, a mak si mal no vre me pro ve de no u iz -

vi |a wu je do pet i po sa ti (RC-12Q).

Avion RC-12 Va zdu ho plov ni deo si ste ma je sa mo -

ra zme stiv, dok kop ne ni deo si ste ma ~i ne

br zo raz me sti vi na bac ni kon tej ne ri

(pre vo zni i pre no sni) ko je je mo gu }e tran -

spor to va ti pu tem, `e le zni com, bro dom

ili avi o nom.

Va zdu ho plov nu kom po nen tu si ste ma

(sta ri ja va ri jan ta) ~i ni 12 avi o na RC-12, ~e ti ri na bac na kon tej ne ra VAN-a,

dok je u no vi joj va ri jan ti si stem opre -

mqen sa 3-5 avi o na, a pra te }a opre ma

ze maq ske kon trol ne i sta ni ce za ob ra du

i di stri bu ci ju po da ta ka sme {te na je u dva

kon tej ne ra i tri ka bi ne sa lin ko vi ma (In -ter o pe ra ble Da ta Links, IDL).

Sen zor sku opre mu ~i ne una pre |e ni

si stem za ot kri va we, pra }e we i go ni o me -

tri sa we ak tiv no sti u fre kvent nom pro -

sto ru (QU IC KLO OK, AQL) i iz u zet no pre -

ci zni si stem za od re |i va we lo ka ci je (go -

ni o me tri sa we) ci qe va iz va zdu ha (Com -mu ni ca ti on High Ac cu racy Air bor ne Lo ca ti onSystem, CHA ALS).

Pred vi |e no je da ta ko opre mqen si -

stem omo gu }i ko man di di vi zi je ili kor pu -

sa da u bor be nim uslo vi ma, ve} na kon pr -

vih dej sta va pro tiv ni~ kih ar ti qe rij skih

oru |a, tre nut no od re di pre ci znu lo ka ci -

ju, na osno vu Do ple ro vog efek ta, vre men -

ske raz li ke od la znog/do la znog sig na la.

Ta ko |e, bez ob zi ra na ge ne ra ci ju ra dio i

RR ure |a ja (rad u FH mo du ili u pro {i re -

nom spek tru), na pred na di gi tal na teh no -

lo gi ja za re gi stro va we i go ni o me tri sa we

pre daj ni ka, na ovom si ste mu (kom bi no va -

na usko i {i ro ko po ja sna) omo gu }a va pre -

ci zno i tre nut no, od re |i va we lo ka ci je.

Ti me se do bi ja sli ka, sa raz me {ta jem svih

emi te ra EM zra ~e wa, na bo ji {tu.

Ob jek ti iz vi |a wa tog si ste ma je su

svi voj ni i ko mer ci jal ni pre daj ni ci (ome -

ta ~i) i osta la ra dio, RR i ra dar ska sred -

stva pro tiv ni ka, ko ji ra de u dcm, cm, mm i

mi kro me tar skom fre kvent nom op se gu.

Od uvo |e wa u upo tre bu do sa da, raz vi -

je no je se dam ge ne ra ci ja va zdu ho plov nog iz -

vi |a~ kog si ste ma Gu ar dra il com mon/sen sor(C/S) RC-12 i ura |e no 10 mo di fi ka ci ja.

Po ~et ne va ri jan te avi o na ima le su mo -

gu} nost opre ma wa iz vi |a~ kom opre mom i

sen zo ri ma od 500 kg, dok po sled wa RC-12Qva ri jan ta, mo ̀ e bi ti opre mqe na opre mom

te ̀ i ne do 900 kg, ukqu ~u ju }i i pod ve sne kon -

tej ne re i an te ne.

Si stem RC-12D Im pro ved Gu ar dra il Vugra |en je na 13 le te li ca King Air Mo delA200CT, ko ji ma su de ve de se tih bi li opre -

mqe ni 1. i 2. voj no o ba ve {taj ni ba ta qon

(vOB) – Vis ba den i [tut gart, SR Ne ma~ ka, a

ko ji ma su 1991. po pu we ni i 3, 15. i 304.

vOB u Ju ̀ noj Ko re ji. Pet si ste ma u toj va ri -

jan ti pro da to je oru ̀ a nim sna ga ma Iz ra e -

la, ra di opre ma wa 191. iz vi |a~ kog skva -

dro na (Sde Dov, Iz ra el).

Za tim, RC-12N GR/CS System 1 (dva

~la na po sa de, pi lot i ko pi lot) po boq {an je

do grad wom opre me za za {ti tu i upo zo re we

pi lo ta avi o na i sa dr ̀ i: AN/APR-39 pri jem -

nik za upo zo re we od ozra ~e wa ra da rom,

AN/APR-44 ra dar za upo zo re we, AN/ALQ-136, AN/ALQ-156 and AN/ALQ-162 si ste mi

za ra dar ske pro tiv me re M130 – ras pr {i -

va~ ma ma ca, dok ko mu ni ka cij ski deo ima:

AN/ARC-186 ili AN/ARC-201 VHF-FM ra -

dio-ure |aj, AN/ARC-164 Ha ve Qu ick II UHF-AM ra dio ure |aj, AN/APX-100 IFF sa te lit ski

pre daj nik, tri KY-58 i je dan KIT-1A ge ne ra -

tor {i fri ra wa ra dio ure |aj, AN/ASN-149GPS pri jem nik, Ca ro u sel IV INS kon tej ner za

opre mu.

RC-12P GR/CS System 2 ima istu opre -

mu kao i pret hod na ver zi ja RC-12N, s raz li -

kom da RC-12P za unu tra {we spoj ne pu te ve

ko ri sti fi ber-op ti~ ke ka blo ve i ma we har -

dver ske kom po nen te, ko je su u~i ni le da ukup -

na te ̀ i na opre me bu de znat no ma wa u od no -

su na pret hod ni ke. Sa de vet avi o na ovog ti -

pa opre mqe na je dr ̀ av na agen ci ja za pra }e -

we ko mu ni ka ci ja ESL (sa da TRW).

U ope ra tiv noj upo tre bi i da qe se na -

la ze ver zi je Gu ar dra il V SYSTEM 3, RC-12H iRC-12K/N/P, ko ji po kri va ju oba ve {taj ne de -

lat no sti u de lu CO MINT-a, ELINT-a i CHA -ALS ak tiv no sti na od re |i va wu lo ka ci je ci -

qe va vi so kom pre ci zno {}u, ko ri ste }i i

raz me wu ju }i po dat ke sa ze maq skom kom po -

nen tom GRCS-a i si ste mom za iz vi |a we iz

va zdu ha (ARL), naj ~e {}e u SAD, za kon tro lu

te ri to ri je i gra ni ca.

Po sled wi mo del

Po sled we raz vi je ni mo del iz se ri je

AN/USD-9 si ste ma, fir me Nor throp Grum -man RC-12Q (Gu ar dra il Com mon Sen sor, Sys-tem 2), na zvan Gu ar dra il 2000, ili si stem za

iz vi |a we na me wen za 21. vek, sed ma je ge ne -

ra ci ja si ste ma, za sno van na do sta vqa wu re -

gi stro va nih po da ta ka pre ko sa te li ta. Mon -

ti ran je na mo di fi ko va noj plat for mi RC-12, avi o na Be ec hcraft Su per King Air 200. Si -

stem se mon ti ra na tri mo di fi ko va na avi o -

na RC-12Ps (Raythe on i TRW), ko ji se raz li -

ku ju po do dat nom iz ob li ~e wu na tru pu, gde je

sme {te na sa te lit ska an te na.

23

To kom 1997. iz sa sta va 224. voj no -

o ba ve {taj nog ba ta qo na (8. kor pus OS

SAD) do {lo je do pa da avi o na RC-12N i

gu bit ka oba ~la na po sa de, dok je si stem

RC-12K, iz sa sta va 1. voj no o ba ve {taj nog

ba ta qo na (5. kor pus OS SAD/ 7. A,

Evro pa), pao 1998. pri ~e mu su, ta ko |e,

oba ~la na po sa de po gi nu la, to kom re dov -

ne obu ke.

Gu bi ci

31

Osim pi lo ta i ko pi lo ta, si stem ne ma

po slu gu za upra vqa we pri jem nim de lom se -

ta, ve} je pro ces da qin ski kon tro li san,

pre ko ze maq ske kon trol ne je di ni ce.

GRCS System 1 (AN/USD-9C) i System2 (AN-USD-9E) ima ju do dat nu ko mu ni ka cij -

sku mo gu} nost da raz me wu ju po ru ke i do sta -

vqa ju re gi stro va ne po dat ke pre ko sa te lit -

skog lin ka do naj u da qe ni jih ko ri sni ka.

Opre mqe ni su mo} nim kom pju te ri ma (Mic ro5) sa UNIX ope ra tiv nim si ste mi ma, dok su

unu tra {we (LAN) ve ze po ve za ne fi ber-op -

ti~ kim vlak ni ma ve li ke pro pu sne mo }i i

ve li ke br zi ne pro to ka po da ta ka.

Rad na me sta kop ne nog de la si ste ma

for mi ra na su u dva kon tej ne ra In te gri sa -

nog si ste ma za ob ra du po da ta ka, ume sto ~e -

ti ri kon tej ne ra u sta ri joj va ri jan ti, te se

mo gu br zo raz me {ta ti tran sport nim avi o -

nom C-130 Her cu les.Set ure |a ja za ot kri va we, pra }e we,

ana li zu i go ni o me tri sa we ra dio sig na la

(Ra dio Re mo te Re ce i ving Set, AN/ARW-83)pred sta vqa osno vu va zdu ho -

plov nog si ste ma za pri ku -

pqa we po da ta ka, kao jed nog

od ~e ti ri pod si ste ma

AN/USD 9B (C i E), si ste ma

za de tek ci ju.

Pre ci znost u od re |i -

va wu ci qe va obez be |e na je

kva li tet nim CO MINT/ELINTsi ste mom GR/CS-a za re gi -

stro va we sig na la, ana li zu

mo do va ra da i od re |i va we

lo ka ci je ko mu ni ka ci o nih i

ra dar skih si ste ma i emi te -

ra zra ~e wa u ce lom FO, za -

kqu~ no sa SFV (do 18 GHz).Kom bi na ci ja va zdu ho -

plov ne, da qin ski upra vqi ve

i ze maq ske kom po nen te,

pred sta vqa tak ti~ ku for ma -

ci ju, ko ja se ras po re |u je u

ra dio-iz vi |a~ ku ~e tu (obi~ -

no je to 2. ili „B” ~e ta) voj -

no o ba ve {taj nog ba ta qo na,

kao de la kor pu sne, voj no o -

ba ve {taj ne bri ga de.

Go ran KA LA U ZO VI]

(Na sta vak u sle de }em

bro ju)

Nacionalnoj gardi Misisipija isporu~en je 28. aprila ove godine MC-12W

G

SA MO HOD NO ORU \E ISU-152

Sa mo hod na oru |a 152 mm

ISU-152 ima la su iz u ze tan

zna ~aj za rat nu ma {i nu

SSSR-a. Ko ri {}e na su kao

udar na pe sni ca za pro do re

kroz ne ma~ ku od bra nu.

Je dan pri me rak na {ao se u

ru ka ma ju go slo ven skih

ten ki sta i u to vre me

tre ti ran je kao pre sti ̀ no

sred stvo.

ke ISU-152 sa po boq {a nom ha u bi com ML-

20S. Zbog ne do stat ka ha u bi ca 152 mm, pa -

ra lel no sa ISU-152 pro iz vo di le su se sa -

mo hot ke ISU-122 i ISU-122S sa oru |i ma

122 mm A-19S, od no sno D-25S.

U od no su na sa mo hot ke sa te lom ten ka

KV, oru |a na ba zi usa vr {e nih oklop wa ka

JS ima la su ka za mat znat no ve }eg vo lu me na,

is ko ri {}en za sme {taj 20 me ta ka: po lo vi -

ne pro boj nih BR-545, ma se 48,78 kg i po lo -

vi ne par ~ad no-ra zor nih OF-545, ma se

43,56 kg.

Po ka za lo se na pro ba ma da se na

1.000 me ta ra sa ML-20 mo ̀ e pro bi ti pan -

cir na plo ~a od 123 mi li me ta ra. Od pro -

tiv ni~ ke va tre po sa du ISU-152 {ti ti le su

plo ~e ~e li ka de be le od 60 do 90 mm na ~e o -

nom de lu ka za ma ta i te la. Bo ko vi ka za ma ta

bi li su de be li 75 mm i po sta vqe ni pod

Ubi ca zve ri na gu se n

15. jul 2009.

e ne ra ci ja ne ma~ kih ten ko va, na zva nih

po zve ri ma, tre ba lo je da se na met ne

kao go spo dar is to~ nog bo ji {ta. Od

tigro va, pan te ra i sa mo hot ke ele fant

– slon o~e ki va lo se da 1943. pre o kre nu

raz voj ra ta u ko rist Hi tle ra. Me |u tim, na -

i {li su na „ubi ce zve ri“ (zve ro boj) – sa -

mo hot ku SU-152, na o ru ̀ a nu ha u bi com 152

mm ML-20, u to vre me osnov nom oru |u te -

{ke ar ti qe ri je Rad ni~ ko-se qa~ ke cr ve ne

ar mi je (RK KA).

Sa mo hod na oru |a na sta le su ta ko {to

je na te lo te {kog ten ka KV-1S ugra |en ma -

siv ni ka za mat sa me ha ni zmom ha u bi ce. Na

taj na ~in do bi je no je sred stvo za ne po sred -

nu va tre nu po dr {ku ten kov skih i pe {a dij -

skih je di ni ca u na pad nim dej stvi ma. Ka da su

kra jem 1943. u fa bri ka ma po ~e li da pro iz -

vo de usa vr {e ne ten ko ve JS-1/2, oni su po -

slu ̀ i li kao osno va za raz voj no ve sa mo hot -

24

gar dij skih te {kih sa mo hod no-ar ti qe rij skih

pu ko va. Oni su ima li 21 ISU-152 u sa sta vu

~e ti ri ba te ri je od po pet oru |a. Do kra ja

ra ta for mi ra no je 56 pu ko va. Samohotke su

naj ~e {}e ko ri {}e ne u pro do ri ma kroz pro -

tiv ni~ ku od bra nu na glav nim prav ci ma, kao

oja ~a we udar nih sa sta va. Usled va`nosti

bi le su pod di rekt nom ko man dom ar mi ja i u

re zer vi fron to va i Vr hov ne ko man de.

U tak ti ci pri me ne sa mo hot ke su pr -

ven stve no uni {ta va le pro tiv ni~ ke va tre -

ne ta~ ke sa ve }ih uda qe no sti ga |a wa u od -

no su na osta la pra te }a sred stva. S pra -

vom se o~e ki va lo da }e wi ho vo pri su stvo

obes hra bri ti Nem ce od pred u zi ma wa

ten kov skog pro tiv u da ra.

Pred nost sa mo hot ki ISU bi la je u

wi ho voj po kre tqi vo sti, pa su ko man dan ti

bi li sklo ni da ih is tu re ~ak na pred wi

kraj vla sti tih sna ga. Me |u tim, ISU su

ima le i ma ne, pre sve ga ma lu br zi nu paq -

be – sa mo dve do tri gra na te u mi nu ti, ma -

lu ko li ~i na mu ni ci je, skrom nu po kre tqi -

vost ce vi ha u bi ce po azi mu tu od sa mo 10°

u le vu ili de snu stra ni, zbog ~e ga su se te -

{ko ga |a li po kret ni ci qe vi.

To kom 1943. pro iz ve de no je 704

oru |a SU-152, a od 1944. do 1947. go di -

ne 3.242 oru |a ISU-152 i 2.860 ISU-

122. Rat ni gu bi ci iz no si li su oko 2.300

sa mo hot ki, od no sno 46 od sto svih pro iz -

ve de nih tokom rata.

Ta sa mo hod na oru |a ko ri {}e na su po -

sle ra ta sve do po ~et ka se dam de se tih. To -

kom hlad nog ra ta slu ̀ i la su pr ven stve no u

pu ko vi ma raz me {te nim kod sa ve zni ka iz

Var {av skog pak ta i na rub nim de lo vi ma

SSSR-a. Ko ri {}e ne su u bor ba ma u Ma -

|ar skoj 1956. go di ne. Te go di ne sa mo hot ke

su mo der ni zo va ne na stan dard ISU-152K

sa pro tiv a vi on skim mi tra qe zom D[KM,

po ve }a nim bor be nim kom ple tom na 30 me -

ta ka, no vim ni {a nom i ra dio-sta ni com, ko -

man dir skom tu re lom i mo to rom V-54K. Al -

ter na tiv no, sa mo hot ke su mo der ni zo va ne

na stan dard ISU-152M sa ele men ti ma ten -

ka IS-2M sa mo to rom V-54K-IS.

Mo der ni zo va ne sa mo hot ke slu ̀ i la su

do po ~et ka se dam de se tih. Na ba zi ISU-152K

i M iz ra |e no je ne ko li ko sa mo hod nih ra ket -

nih si ste ma tak ti~ kog do me ta i vo zi la za iz -

vla ~e we.

Zve ro bo ji u Sr bi ji

U bor ba ma na pro sto ru Sr bi je, u ka -

sno le to i ra nu je sen 1944, u~e stvo va le su

sa mo hot ke iz pu ko va di rekt no pot ~i we nih

Dru gom ukra jin skom fron tu to kom pro do ra

iz Ru mu ni je u Voj vo di nu i Tre }eg ukra jin skog

fron ta na osnov nom prav cu pro do ra kroz

is to~ nu Sr bi ju pre ko Mo ra ve do Be o gra da.

Jed na sa mo hot ka iz Dru gog ukra jin skog

fron ta po sle pro do ra pre ko Ba na ta pri -

31Za {ti ta

Po ka za lo se na pro ba ma da se na

1.000 me ta ra sa po boq {a nom ha u bi com

ML-20 mo ̀ e pro bi ti pan cir na plo ~a od

123 mi li me ta ra. Od pro tiv ni~ ke va tre

po sa du ISU-152 {ti ti le su plo ~e ~e li -

ka de be le od 60 do 90 mm na ~e o nom de -

lu ka za ma ta i te la. Bo ko vi ka za ma ta bi -

li su de be li 75 mm i po sta vqe ni pod

uglom od 15°, a bo ko vi te la iz ra |e ni su

od 90 mm ~e li ka. Plo ~e su ot po za di bi le

de be le 60 mm, s tim da se za vr {e tak ka -

za ma ta na la zio pod pra vim uglom, a te la

pod 49° u gor wem de lu i 49° u do wem de -

lu. Gor we po vr {i ne bi le su od 30 mm ~e -

li ka, a do wa plo ~a od 20 mm. Ve }i pro -

stor po voq no se od ra zio na mo ral po -

sa da, jer su u ra nim sa mo hot ka ma ~ak gu -

bi li svest zbog va zdu ha pre za si }e nog ba -

rut nim ga so vi ma.

ni ca ma

Susret pripadnika 2. proleterske

brigade NOVJ i crvenoarmejaca

oktobra 1944. kod Ra~e Kragujeva~ke.

Partizani su neskriveno bili

zadivqeni mo}nom samohotkom

Samohotka ISU-152 dominirala je

tehni~kim zborom prire|enim juna

1948. u Beloj Crkvi

uglom od 15°, a bo ko vi te la iz ra |e ni od 90

mm ~e li ka. Od po za di plo ~e su bi le de be le

60 mm, s tim {to se za vr {e tak ka za ma ta na -

la zio pod pra vim uglom, a te la pod 49° u

gor wem de lu i 49° u do wem de lu. Gor we po -

vr {i ne bi le su od 30 mm ~e li ka, a do wa plo -

~a od 20 mm. Ve }i pro stor po voq no se od -

ra zio na mo ral po sa da jer su u ra nim sa mo -

hot ka ma ~ak gu bi li svest zbog va zdu ha pre za -

si }e nog ba rut nim ga so vi ma.

Tak ti ka pri me ne

Od fe bru a ra 1944. go di ne ISU-152 i

122 uve de ni su u na o ru ̀ a we sa mo stal nih

sil no se za u sta vi la u ri tu uz Du nav, pri bli ̀ no dva ki lo me tra od

Pan ~e va~ kog mo sta u prav cu Pan ~e va. Za gla vi la se u bla tu i cr ve -

no ar mej ci su po sle vi {e po ku {a ja od u sta li od iz vla ~e wa i oti -

{li da qe u bor be na se ve ru.

Za sud bi nu te sa mo hot ke 1946. za in te re so vao se Sto ji mir

Ili je vi} zva ni Ge ri la (da nas ima 93 go di ne), u to vre me teh ni~ ki

ofi cir 1. tenkovskog ba ta qo na 2. tenkovske bri ga de, raz me {te ne

u gar ni zo ni ma u Slo ve ni ji. Po sle pri ba vqa wa odo bre wa od pret -

po sta vqe nih, on je oti {ao je u Be o grad i obez be dio go mi lu au to -

mo bil skih gu ma. Wih je pod met nuo pod sa mo hot ku ka ko bi se gu se -

ni ce iz di gle, a u me |u pro stor uba ~e na su de bla. Po sle pet-{est

da na tru da sa mo hot ka se na {la na ~vr stom. Po ka za lo se da mo tor

ra di bez te {ko }a ia ko je bi la u bla tu. Sa mo hot ka je uto va re na u

va gon i pre ve ze na u Lo ga tec. Jed no vre me na la zi la se u @iri, uz

ko man du 2. tenkovske bri ga de.

Na na red bu da se pri dru ̀ i 1. tenkovskom ba ta qo nu u Po qa na -

ma kod [ko fje Lo ke, Ge ri la je po kre nuo sa mo hot ku. Na vo zi lo su se

po pe li pri pad ni ci 3. tenkovskog ba ta qo na.

Sto ji mir Ili je vi} se pri se }a ka ko se na jed nom uskom pro la zu

od lo mio ko mad pu ta, pa se sa mo hot ka tri pu ta pre vr nu la i pa la u ja -

rak. To kom tog pre vr ta wa je dan voj nik je po gi nuo. Sa mo hot ku je vra -

tio na put tenk T-34. Me |u tim. Vo zi lo je bi lo pre te {ko za slo ve na~ -

ke pla nin ske pu te ve i je dva je pre {lo pre ko mo sta u [ko fjoj Lo ki.

U 2. tenkovskoj bri ga di vo le li su da vo ze sa mo hot ku ISU,

ali se na woj ni je pro vo di la obu ka. Ka ko u je di ni ci na o ru ̀ a noj

sa T-34 ni su ima li za da tak za uni kat nu sa mo hot ku pre da li su je

Ten kov skom u~i li {tu u Be loj Cr kvi.

U {a ro li koj zbir ci teh ni ke ko ri {}e ne za obu ku ten ki sta,

sa mo hot ka je tre ti ra na kao pre sti ̀ no sred stvo, pa su je 1947.

iz ve li na ve ̀ bu odr ̀ a nu na po li go nu u Be loj Cr kvi. Je dan bu gar -

ski ofi cir, po sma tra~ na ve ̀ bi, za in te re so vao se za sa mo hot ku

i za tra ̀ io da se pro ve ze. Na me stu vo za ~a bio je Ili je vi}.

15. jul 2009.26

Dimenzije ISU-152 bile su impresivne za standarde

oklopnih vozila Drugog svetskog rata

Dvodelna municija kalibra 152 mm za ISU-152

Ka ̀ e da je kre nuo sa pu nim ga som,

ali je u jed nom tre nut ku pu klo cre vo re -

zer vo a ra uqa za hla |e we i bu gar ski ofi -

cir na {ao se pre kri ven gu stom te~ no {}u.

Bu ga ri na su pre ve zli u Be o grad i u ofi -

cir skoj za dru zi sa {i li su mu pot pu no no -

vu uni for mu.

Po sle Re zo lu ci je In for mbi roa u~i -

li {te je mo ra lo da se pre me sti jer se na la -

zi lo u bli zi ni gra ni ce sa Ru mu ni jom. Ta ko je

sa mo hot ka ISU-152, kao i osta la teh ni ka,

kra jem le ta 1948. pre ve ze na `e le zni com iz

Be le Cr kve u Ba wa lu ku.

Sto ji mir Ili je vi} Ge ri la po no vo se

su sreo sa sa mo hot kom 1954. go di ne. U to

vre me je dan od va ̀ nih pro gra ma do ma }e

in du stri je bio je raz voj i osva ja we pro -

iz vod we me wa~ ke ku ti je za tenk T-34. Ka -

ko ni su po sta ja le mo gu} no sti da se de lo -

vi na ba ve iz ino stran stva, iz ra |i va ni

su u do ma }oj fa bri ci „Mi lo van \i las“

iz Hra sni ce (ka sni je pre i me no va na u FA -

MOS). Pr ve pro be ni su da le do bre re -

zul ta te.

27

Tak ti~ ko-teh ni~ ke ka rak te ri sti ke

Po sa da:

Bor be na ma sa:

pet – ko man dir, vo za~, ni {an xi ja i dva pu ni o ca

Na o ru ̀ a we:

45,5 t

Bor be na ma sa:

ha u bi ca 152 mm ML20 do met 12.400 m

Mo tor:

dva pu {ko mi tra qe za 7,62 mm sa 1.300 me ta ka

Maks.brzina:

V-2IS (V-2-10) sna ge 382,7 kW (520 KS)

Au to no mi ja kre ta wa:

37 km/~

Du ̀ i na:

220–230 km

[i ri na:

Vi si na:

9,05 m

3,07 m

2,45 m

31

Tokom najve}eg dela karijere u JNA samohotka ISU-152 slu`ila

je kao nastavno sredstvo.

Kazamat ISU-152 u kojem se na{lo mesta za haubicu 152 mm i

20 dvodelnih metaka

Po sle iz ra de no vog prob nog pri mer ka Ge ri la je oti {ao u

Ba wa lu ku gde je trebalo da je ispita na tenku T-34. Ka da je ta mo

vi deo ISU-152 od lu ~io se da do ma }u me wa~ ku ku ti ju ugra di u to

vo zi lo jer ono ima sli ~an mo tor, ali sa do dat nih 20 KS ko ji su

bi li no vi iza zov za me wa~ ku ku ti ju. Tre ba lo je pro ve sti 200 ~a -

so va vo ̀ we. Na sa mo hot ki je ugra |e na dvo stru ka ko man da ta ko

da su, osim Ge ri le, na me stu vo za ~a bi le i sta re {i ne i pod o fi -

ci ri Ten kov skog {kol skog cen tra.

Jed nom pri li kom, u po se tu pred vi |e nu pro gra mom usa vr {a va -

wa, na ba wa lu~ ko po qe do {lo je 17 ge ne ra la. Oni su do bi li kom -

bi ne zo ne i {le mo ve sa la rin go fo nom i pri li ku da vo ze ISU-152.

Na vod no, je dan od ge ne ra la bio je na ~e lu ko mi si je za usva ja wa me -

wa~ ke ku ti je za tenk, pa kad je ~uo da se na sa mo hot ki pro ve ra va wen

rad od mah se po bri nuo da se kao no vi pro iz vod pu sti u se ri ju.

Ka sni je je is tro {e na sa mo hot ka do ̀ i ve la ne slav nu sud bi nu –

po sta la je me ta na po li go nu Ma wa ~a. Ta ko se za vr {i la neo bi~ na

ka ri je ra je di nog na {eg zve ro bo ja.

Alek san dar RA DI]

P

15. jul 2009.28

o sled wa se rij ska mo di fi ka ci ja zna -

me ni tih so vjet skih lo va ca iz pe ri o da

Dru gog svet skog ra ta je Jak-9P sa mo -

to rom VK-107A. Pro jek to van je i pro -

iz ve den po za vr {et ku ra ta kao na sta -

vak ra da na usa vr {a va wu kon struk ci je i

po boq {a wa per for man si avi o na Jak-9U.

Pri li kom iz ra de fa mi li ja lo va~ kih

ma {i na to kom ra ta, Kon struk tor skom bi -

rou Ja ko vqe va glav na vo di qa bi la je jed -

no stav na kon struk ci ja, po god na za odr ̀ a -

va we me ha ni ~a ri ma ni ̀ e kva li fi ka ci je.

Me {o vi ta kon struk ci ja, me tal na re {et ka

tru pa po kri ve na plat nom ili le pen kom i

dr ve na struk tu ra kri la, pri me we na na

prak ti~ no svim lo va~ kim avi o ni ma jak, bi -

la je ra ci o nal na i svr sis hod na u rat nim

uslo vi ma ka da se ose }ao ne do sta tak alu -

mi ni ju ma, ali, to je ima lo i niz ne do sta ta -

ka kao {to su kra tak re surs, ose tqi vost na

vre men ske pri li ke i ne po god ne uslo ve eks -

plo a ta ci je. Brz gu bi tak struk tur ne ~vr sto }e

i po gor {a we ae ro di na mi ke do vo dio je do

po gor {a wa le ta~ kih ka rak te ri sti ka, po -

seb no sni ̀ e we mak si mal ne br zi ne.

Za vr {e tak ra ta iz ba cio je u pr vi plan

zah te ve kao {to su traj nost kon struk ci je

pri li kom ~u va wa i eks plo a ta ci je, kva li tet

mon ta ̀ e i vi {i ni vo iz ra de avi o na u ce -

li ni. To ni je mo glo da bu du ostva re no na

avi o ni ma me {o vi te kon struk ci je.

Pre laz na iz ra du me tal nih lo va ca jak

ostva ri van je to kom ra ta po ste pe no. Pr vi

ko ra ci u~i we ni su 1942. na avi o nu Jak-

7DI – pro to ti pu Jak-9, ko me su dr ve ne ra -

me wa ~e kri la za me we ne me tal nim. Me tal -

ne ra me wa ~e ko ri {}e ne su i 1944. pri li -

kom iz ra de Jak-3. No, pra vi is ko rak u pri -

me ni me ta la u kon struk ci ji se rij skog avi o -

na kon struk to ri bi roa Ja ko vqev ostva ri li

su tek po sle ra ta.

Is pi ti va wa

Od lu kom Vla de SSSR-a od 17. ju na

1946, iz me |u osta log, Mi ni star stvu va zdu -

ho plov ne in du stri je dat za da tak je da pri -

pre mi za is pi ti va wa me tal ni avi on Jak-9

sa mo to rom VK-107A, na ko jem }e bi ti od -

stra we ni svi ne do sta ci Jak-9U VK-107A

me {o vi te kon struk ci je. Ra di re a li za ci je

tog zah te va, kon struk ci o ni bi ro Ja ko vqe va

mo di fi ko vao je dva avi o na Jak-9U (fa bri~ -

ki broj No 01-03 i No 01-04) ugrad wom me -

tal nog kri la, ko ji su po sta li pro to ti po vi

no vog avi o na Jak-9P.

Od se rij skog Jak-9U sa VK-107A mo di -

fi ko va ni pro to ti po vi Jak-9P raz li ko va li

su se po ni zu iz me na. Za upo re |e we ka rak -

te ri sti ka uzet je pri me rak Jak-9U (fa bri~ -

ki broj No 39-083), pro iz ve den u fa bri ci

avi o na broj 166 u Om sku, ~i ja su kon trol -

na is pi ti va wa u opit nom cen tru So vjet skog

rat nog va zdu ho plov stva spro ve de na ja nu a -

ra 1945. go di ne.

Iz me we na je kon struk ci ja na Jak-9P –

ume sto me {o vi te kon struk ci je po sta vqe no

je pot pu no me tal no kri lo ~i ji kra je vi su iz -

ve de ni u vi du elip se, a ne ugla sto u vi du

tra pe za, ae ro di na mi~ ka kom pen za ci ja ele -

ro na uve }a na je sa 26,2 na 27,5 od sto

sred we ae ro di na mi~ ke te ti ve, plat ne na

op {iv ka ele ro na za me we na je me tal nom,

ski nu ta je plat ne na her me ti za ci ja ele ro na.

Na o ru ̀ a we i opre ma oba pro to ti pa Jak-

To kom de ve to go di {we

upo tre be ti avi o ni su, ia ko u

skrom nom bro ju od 40 le te li ca,

u Ju go slo ven skom rat nom

va zdu ho plov stvu na le te li

ukup no 9.491 sa ti. U to vre me

bi li su to naj mo der ni ji i

bor be no naj e fi ka sni ji avi o ni.

Ko ri {}e ni su u tri bor be na

va zdu ho plov na pu ka, ko ji su u

kri ti~ nim tre nu ci ma za na {u

ze mqu bi li na sva tri we na

kra ja u pr vim bor be nim

re do vi ma, a na ze ni tu ka ri je re

ja ~a li su kri la mla dih pi lo ta

u {kol skom pu ku.

AVI ON JAK-9P

Ne u stra {i v

lova c

9P osta li su isti kao na se rij skim Jak-9U

me {o vi te kon struk ci je (je dan top [VAK od

20 mm i dva mi tra qe za UBS od 12,7 mm).

Avi o ni su u va zdu hu is pi ti va ni od 28.

ju na do 23. ju la 1946. Dva opit na pi lo ta

iz ve la su ukup no 108 le to va u tra ja wu od

60 ~a so va i 47 mi nu ta. U za kqu~ ku sa is pi -

ti va wa oce we no je da su avi o ni uspe {no

pro {li te sto ve, ali je su ge ri sa no pro vo -

|e we eks plo a ta ci o nih opi to va wa se ri je od

30 avi o na na ko ji ma bi tre ba lo pret hod no

da se od stra ne do ta da uo ~e ni ne do sta ci.

U me |u vre me nu, tra ̀ e no je da se do 1.

av gu sta 1946. pri pre mi za do pun sko kon -

trol no is pi ti va we je dan Jak-9P na ko jem bi

se te sti ra la spe ci jal na opre ma ko ja bi u

pot pu no sti od go va ra la no vim zah te vi ma RV

SSSR-a. No va opre ma ukqu ~i va la je ra di -

o po lu kom pas RP KO-10M, do me ta 150 km,

ure |aj „svoj-tu|” S^-3, do me ta 90 km na vi -

si ni 1.000 m, slet ni re flek tor FS-155,

osve tqe we in stru ment ta ble UV lam pa ma

(UFO), kao op ci ju avio-ho ri zont An {juc i

fo to ki no mi tra qez PAU-22. No va ra dio

sta ni ca RS-6 omo gu }a va la je dvo stra nu ra -

dio ve zu do uda qe no sti od 115 ki lo me ta -

ra. Ova opre ma ugra |e na je na Jak-9P No

01-04 i pro ve ra va na to kom le to va od 9. do

17. av gu sta. Po za vr {et ku is pi ti va wa pre -

po ru ~e no je da se pri me ni na svim se rij -

skim Jak-9P.

Sle de }i zah tev za is pi ti va we po ja ~a -

nog na o ru ̀ a wa ob je di wen je sa opi to va -

wem po ve }a nog ka pa ci te ta go ri va. Po tre -

}i put, 23. mar ta 1947. na kon trol na is pi -

ti va wa pre dat je ra di kal no mo di fi ko va ni

Jak-9P No 01-04 na ko jem su ura |e ne sle -

de }e iz me ne: ugra |e na su dva do dat na re -

zer vo a ra go ri va u kri li ma, ~i me je re zer va

po ve }a na do 682 li tra; ume sto dva sin hro -

na mi tra qe za UBS ugra |e na su dva to pa B-

20S, a ume sto mo tor-to pa [VAK pred vi |e na

je ugrad wa jed nog od ~e ti ri raz li ~i ta mo tor-

to pa: B-20M, NS-23, N-37 ili N-45. Is pi -

ti va wa su oba vqe na od 1. apri la do 23. ju -

la 1947. go di ne.

Si mu li ra ne su i va zdu {ne bor be sa P-63C-1 King co bra. Avi on Jak-9P je u ho ri zon -

tal nim ma ne vri ma na 2.000 m bio lo {i ji,

ali je u ver ti kal nim ma ne vri ma na vi si na -

ma iz me |u 2.000 i 3.000 m bio nad mo} ni ji.

Te {ko na o ru ̀ a na mo di fi ka ci ja Jak-9P pre -

po ru ~e na je za se rij sku pro iz vod wu, ali do

we ni je do {lo zbog ubr za nog do la ska ere

mla zne avi ja ci je.

U me |u vre me nu, u fa bri ci No 153 u

No vo si bir sku na sta vqe na je pro iz vod wa i

do ok to bra 1946. pre da ta je se ri ja od 39

avi o na Jak-9P (29 sa fur nir nom op {iv kom

tru pa i 10 pot pu no me tal nih). Eks plo a ta ci -

o na is pi ti va wa se rij skih avi o na iz ve de na

su od 4. ok to bra 1946. do 4. fe bru a ra

1947. na ae ro dro mu Tol ma ~e vo, uda qe nom

30 km od fa bri ke No153 u No vo si bir sku.

Is pi ti va no je 29 avi o na, po sled wih u ni zu

pro iz ve de nih, u uslo vi ma eks plo a ta ci je sa

trav na tih i sne gom po kri ve nih po let no-slet -

nih po vr {i na, pri ra spo nu tem pe ra tu ra od

+10 C do -43 C. Is pi ti va wa su pro vo di li

pi lo ti i teh ni~ ko oso bqe, iz dvo je ni iz dva

pu ka 246. lo va~ ke va zdu ho plov ne di vi zi je,

ob je di we ni u po seb ni va zdu ho plov ni puk sa -

sta va tri eska dri le. Za ni mqi vo je na po me -

nu ti da su sa mo tri pi lo ta, od 29 ko li ko je

u~e stvo va lo na ovim opi ti ma, ima la bor be -

na is ku stva u Dru gom svet skom ra tu!

Eks plo a ta ci o nim ar mij skim is pi ti va -

wi ma Jak-9 pri da va na je naj vi {a pa ̀ wa jer

su to bi la pr va ta kva is pi ti va wa u po sle -

rat nom pe ri o du, a akt sa re zul ta ti ma is pi -

ti va wa do no si la je Vla da SSSR-a a ne, kao

u vre me ra ta, glav ni in ̀ e wer Rat nog va zdu -

ho plov stva SSSR-a, {to je go vo ri lo o to me

ka kav je iz u ze tan zna ~aj pri da van avi o nu

Jak-9P.

Pro ve ra ka rak te ri sti ka Jak-9P pr ve

se ri je po ka za la je da se avi on po le ta~ ko-

pi lo ta ̀ nim ka rak te ri sti ka ma ne raz li ku je

zna ~aj ni je od lo va ca po ro di ce jak.

Va zdu {ni boj mo gu }e je vo di ti do vi si -

na od 7.000 m. Iz nad te vi si ne oso bi ne se

znat no po gor {a va ju i vo |e we ma ne var ske

va zdu {ne bor be bez gu bit ka vi si ne ni je mo -

gu }e. Za pa ̀ e no je da pro iz vod wa jo{ ni je sa -

svim osvo je na, {to se ma ni fe sto va lo ni zom

de fe ka ta ko ji sni ̀ a va ju bor be ne kva li te te

i ote ̀ a va ju eks plo a ta ci ju.

Mo to ri su na svim re ̀ i mi ma i vi si na -

ma ra di li po u zda no, ali je pri du gim pla ni -

ra wi ma kod ve o ma ni skih tem pe ra tu ra spoq -

nog va zdu ha do la zi lo do su vi {nog hla |e wa

te~ no sti za hla |e we mo to ra, {to je iz i ski -

va lo do dat no za gre va we mo to ra to kom sni -

`a va wa vi si ne na sva kih 1.500 do 2.000 m.

Opre ma na avi o nu ugra |e na na pri -

mer ci ma te se ri je omo gu }a va la je le te we

sa mo po da nu i to pri vi dqi vo sti ze maq -

skih ori jen ti ra. Spe ci jal na opre ma ko ja je

is pi ta na ra ni je, av gu sta me se ca na Jak-9P,

jo{ ni je bi la usvo je na i pri me we na na pr -

voj se ri ji avi o na.

U opit nom cen tru Rat nog va zdu ho plov -

stvu SSSR-a u pe ri o du od 12. ok to bra do

9. de cem bra 1947. is pi ti van je se rij ski

mo del Jak-9P No 03-92 (92. avi on tre }e

se ri je). Ra di po ve }a wa po u zda no sti ra da

mo to ra VK-107A sma wen je mak si ma lan

broj obr ta ja sa 3.200 na 3.000 obr/min.

Start na ma sa po ve }a na je u od no su na pr va

dva pro to ti pa za 330 kg i do sti gla je 3.550

kg. To se od ra zi lo na pro du ̀ e no vre me pe -

wa wa na 5.000 m do 5,8 min (vi {e od mi -

nut du ̀ e ne go ra ni je). Mak si mal na br zi na

iz no si la je 660 km/~ (12 km ma we), a mak -

si mal ni do let po ve }an je na 1.200 km ili

tri ~a sa i 37 min tra ja wa le ta.

Kra jem 1947. na Jak-9P is pi ta na je re -

ver zi bil na eli sa VI[-107R, iz ra |e na na

ba zi se rij ske eli se VI[-107LO ko ja je

znat no sma wi la du ̀ i nu sle ta wa. Pri me nom

te eli se i uz spu {te na za kril ca i ko~ ni ce,

sma we na je du ̀ i na pro tr ~a va wa na sle ta wu

sa 530 na 225 m, a is kqu ~e na je i opa snost

od pre tu ra wa avi o na pri li kom ko ~e wa.

U Ju go slo ven skom

rat nom

va zdu ho plov stvu

Rat ne lo va~ ke ma {i ne me {o vi te kon -

struk ci je Jak-1b, Jak-3 i Jak-9T, uz do pun ske

ko li ~i ne Jak-3 iz So vjet skog Sa ve za to kom

1945. i Jak-9M do bi je ne iz Bu gar ske to kom

1947, ni su bi le do voq ne za odr ̀ a va we do -

stig nu tog ste pe na bor be ne spo sob no sti

mla dog va zdu ho plov stva. Re surs avi o na,

po seb no zbog uslo va ~u va wa i ko ri {}e wa

na otvo re nom, br zo se tro {io i pre ma

ana li zi Ko man de Ju go slo ven skog rat nog va -

31Pro iz vod wa

Jak-9P pro iz ve den je, za so vjet ske

poj mo ve, u re la tiv no ma loj ko li ~i ni. Ka -

da su za u sta vqe ne pro iz vod ne tra ke sa

Jak-9P fa bri ke No 153 u No vo si bir sku,

ve} je le teo pro to tip mla znog avi o na

MiG-15. Od lu kom Mi ni star stva va zdu ho -

plov ne in du stri je SSSR-a od 25. mar ta

1948. iz pro iz vod we je ski nut Jak-9P. Do

kra ja 1948. ukup no je pro iz ve den 801 ko -

mad – 29 sa fur nir nom oblo gom tru pa i

772 pot pu no me tal na.

Avi o ne Jak-9P pri mi la su rat na va -

zdu ho plov stva Ki ne, Poq ske, Ma |ar ske

(82 avi o na), Al ba ni je (12 ko ma da) i Ju go -

sla vi je. Poq sko rat no va zdu ho plov stvo

bi lo je je dan od naj ve }ih ino stra nih ko -

ri sni ka avi o na Jak-9P: ukup no je pri mi lo

i ko ri sti lo od ju na 1947. do 1953. go di -

ne 123 avi o na. Ma |ar sko va zdu ho plov -

stvo upo tre bqa va lo je te avi o ne do 1957,

a je dan sa ~u va ni pri me rak (No 01-35) se

re sta u ri ra.

zdu ho plov stva ras po lo ̀ i vi broj lo va~ kih

avi o na prak ti~ no bi ne stao za par go di na

uko li ko se ne na ba ve no ve mo der ni je le te -

li ce. Kao i kod dru gih ta da {wih so vjet skih

sa ve zni ka od lu ka o ko li ~i na ma i ti po vi ma

bor be ne teh ni ke za za na vqa we bi la je u

ru ka ma So vje ta.

Kra jem de cem bra 1947. na ae ro drom

u Som bo ru sle te lo je 40 pot pu no no vih me -

tal nih avi o na Jak-9P. Bi li su iz tre }e i

~e tvr te se ri je, pro iz ve de ni u fa bri ci avi -

o na u No vo si bir sku, iz istog ni za ko me je

pri pa dao i ra ni je spo me nu ti No 03-92, is -

pi ti van tih da na u opit nom cen tru so vjet -

skog RV. Teh ni~ ka slu ̀ ba Ko man de va zdu ho -

plov stva pri mi la je avi o ne. Sta vqe ne su

pro pi sa ne ju go slo ven ske ozna ke i na pi sa ni

evi den cij ski bro je vi od 2801 do 2840 na

re po vi ma.

Avi o ni su od re |e ni za po pu nu 111. lo -

va~ kog avio-pu ka (LAP) Pe te lo va~ ke avio-

di vi zi je (LAD) sa ae ro dro ma u Sko pqu i

112. LAP 3. LAD ba zi ra nog u Qu bqa ni.

Deo teh ni~ kog sa sta va sti gao je u Som bor u

de cem bru, a wi ma se ja nu a ra 1948. pri dru -

`i lo po 10 pi lo ta iz obe je di ni ce pred vo -

|e nih ko man dan ti ma pu ko va Mi haj lom Ni ko -

li }em (112. LAP) i Goj kom Gru bo rom (111.

LAP). U po ~et ku ni su bi li odu {e vqe ni no -

vim avi o ni ma jer su ih pod se }a li na ma {i -

ne na ko ji ma su ve} le te li, a u va zdu hu su de -

lo va li mno go tro mi je od Jak-3. Me |u tim,

sna ̀ ni ji mo tor omo gu }a vao je Jak-u 9P mno -

go ve }u br zi nu pe wa wa, {to je bi lo pre sud -

no za za dat ke pre sre ta wa.

Sva ki od ta dva pu ka do bio je po 20

avi o na Jak-9P. U 112. LAP pre o bu ka osta -

log sa sta va tra ja la je sa mo pet da na, od ~e -

ga sa mo dva le ta~ ka! Pla nom pred vi |en na -

let po avi o nu za tu go di nu bio je po 50 sa -

ti le ta. To }e se usled pre ki da sa rad we sa

So vjet skim Sa ve zom dra sti~ no pro me ni ti,

ima ju }i u vi du da uz avi o ne ni je do bi jen ni -

je dan re zer vni mo tor VK-107A ni ti re zer -

vni de lo vi za re vi zi ju mo to ra. Re surs avi -

o na do pr ve ge ne ral ne re vi zi je iz no sio je

300 ~a so va, a sa tri ge ne ral ne re vi zi je

vek je iz no sio ukup no 1.200 sa ti. Mo to ri

VK-107A ima li su re surs do pr ve ge ne ral -

ne oprav ke sve ga 100 ~a so va, a sa tri ge -

ne ral ne oprav ke uku pan vek iz no sio im je

360 sa ti, {to zna ~i da je na je dan avi on

Jak-9P tre ba lo da ide naj ma we jo{ dva do

tri re zer vna mo to ra!

Nad istar skim ne bom

Sre di nom fe bru a ra 1948. u 112.

LAP u Qu bqa ni bi lo je 35 avi o na: 20 Jak-

9P, osam Jak-3, pet Jak-9 i dva tre na ̀ na

dvo se da UJak-9. Od 5. do 7. mar ta 1948. taj

puk pre ba zi rao je sa ae ro dro ma u Qu bqa -

na u Pu lu. Na no voj lo ka ci ji 11. mar ta de -

si la se i pr va ka ta stro fa u JRV na Jak-9P

(ev. br. 2805), ka da je usled ot ka za mo to ra

stra dao pi lot za stav nik Kar lo Vuk.

U po ~et ku uve ̀ ba va no je vi sin sko le -

te we po je di na~ no i u gru pi, svi pi lo ti ra -

di li su zo ne do 6.000 m, a uve ̀ ba va ne su i

gru pe do sa sta va ode qe wa za le te we do tih

vi si na. Ima ju }i u vi du ve li ku mo} pe wa wa

Jak-9P, ko me sar pu ka ka pe tan Alek san dar

Bra ~un i po mo} nik ko man dan ta po teh ni ci

pi lo ti ra wa po ru~ nik Mi lo{ \u ri ~i}

uspe {no su iz vo di li vi sin ske le to ve do

10.500 m. Ra di pred sta vqa wa no vih avi o -

na do ma }oj jav no sti od lu ~e no je da po vo dom

Da na va zdu ho plov stva 21. ma ja 1948, u~e -

stvu ju na ae ro mi tin gu u Ze mu nu. De set Jak-

9P iz 112. LAP pre le te lo je iz Pu le na ae -

ro drom u Ko vi nu oda kle su iz vo di li le to ve

za mi ting.

Usled in ten ziv ni jeg ko ri {}e we Jak-

9P po ja vi li su se i pro ble mi u eks plo a ta -

ci ji avi o na. Pri li kom po le ta wu ne kim le -

te li ca ma ni je mo gao da se uvu ~e staj ni trap

usled kva ra na pne u mat skoj (va zdu {noj) in -

sta la ci ji avi o na. Dru gi pro blem bi la je

ne mo gu} nost odr ̀ a va wa prav ca pri li kom

sle ta wa zbog kon struk tiv ne gre {ke na ure -

15. jul 2009.30

De ̀ ur stvo na Bri o ni ma

Osim re dov nih za da ta ka za {ti te

za pad nih gra ni ca od pre le ta wa stra nih

avi o na, lov ci Jak-9P 112. LAP oba -

vqa li su pri li kom bo rav ka mar {a la

Ti ta na Bri o ni ma spe ci jal ne za dat ke

od bra ne ostr va iz va zdu ha. Ka da se

mar {al na la zio u re zi den ci ji na Ble -

du, jed no ode qe we Jak-9P de ̀ u ra lo je u

za se di na po mo} nom le te li {tu Ra do -

vqi ca. U me |u vre me nu, iz vr {e na je pre -

nu me ra ci ja svih je di ni ca i usta no va u

Ju go slo ven skoj ar mi ji pa je 112. LAP

pre nu me ri san u 117. LAP.

Od tog vre me na Ze mun

po sta je no vo me sto ba zi ra -

wa, a 117. LAP do bi ja za da -

tak obez be |e wa glav nog gra -

da Ju go sla vi je. Po do la sku u

Ze mun puk u svom sa sta vu ima

14 avi o na Jak-9P, po ~e ti ri

Jak-3, UJak-9 i Z-381, te je -

dan Po-2. De cem bra 1949. i

ja nu a ra 1950. ru ko vo de }i

teh ni~ ki ka dar pu ka upu }en je

u Ika rus na pri pre mu za pri -

jem no vih do ma }ih avi o na S-

49A ko ji ma je pre na o ru ̀ an

puk sre di nom 1950. Avi o ni

Jak-9P pre da ti su dru gim je -

31

31

Spe ci jal ni za da ci

Po ~et kom 1949. go di ne 117. LAP pre dao je pri vre -

me no je dan Jak-9P (ev. br. 2830) Va zdu ho plov nom teh ni~ -

kom cen tru (VTC) Va zdu ho plov nog in sti tu ta na ae ro dro mu u

Ze mu nu ra di is pi ti va wa per for man si i pro ve re osta lih

ka rak te ri sti ka avi o na. Le to ve je iz veo prob ni pi lot VTC-

a Stan ko For ka pi}. Usled eska la ci je su ko ba po vo dom re -

zo lu ci je IB-a ne ko li ko va zdu ho plo va ca pre be glo je avi o -

ni ma u su sed ne is to~ ne ze mqe. Zbog svo je ve li ke mo }i pe -

wa wa, avi on Jak-9P (ev. br. 2830) osta vqen je u VTC i od -

re |en za spe ci jal ne za dat ke spre ~a va wa even tu al nih pre -

be ga. Za ove za dat ke od re |e ni su no vo pri sti gli pi lo ti ta -

da for mi ra nog VOC-a, a naj ~e {}e po ru~ nik Alek san dar

Jan ko vi} ko ji je, kao ra ni ji po mo} nik ko man dan ta 94.LAP,

imao naj vi {e is ku stva u le te wu na tom ti pu avi o na.

|a ju za ko ~e we rep nog to~ ka, {to je pro u -

zro ko va lo tri ude sa u 112. LAP. Te pro -

ble me re {io je po mo} nik ko man dan ta za

teh ni~ ku slu ̀ bu 112. LAP pot po ru~ nik

Alek san dar Ran |i}. Obe we go ve ino va ci je

pri me we ne su na svim avi o ni ma Jak-9P u

JRV. Ko man da JRV za to ga je po hva li la i

nov ~a no na gra di la.

Ra di u~e {}a na [u ma dij skom ma ne vru

1949. go di ne, 117. LAP pre ba zi rao je 7.

sep tem bra iz Pu le u Ko vin i u{ao u sa stav

pri vre me no for mi ra ne Osme me {o vi te

avio-di vi zi je (MAD). Na ma ne vru je dej stvo -

vao u sa rad wi sa ju ri {nim avio-pu kom, {to

je bi la no vi na u we go vom do ta da {wem ra -

du, po sti gav {i naj bo qe re zul ta te od svih

je di ni ca 8. MAD. Po za vr {et ku ma ne vra

avi o ni 117. LAP upu }e ni su 4. ok to bra na

no vu lo ka ci ju i pre le }u za Ze mun. Za ne ko -

li ko da na i osta la teh ni ka, ko ja ni je u~e -

stvo va la na ma ne vru, pre ba zi ra sa ae ro -

dro ma u Pu li u Ze mun.

di ni ca ma – pet Jak-9P 103. iz vi |a~ kom pu -

ku u Pan ~e vu, a de vet 94. LAP u Sko pqe.

Za {ti ta

ju ̀ nih gra ni ca

Za da tak da ~u va naj ju ̀ ni je de lo ve pre -

ma Gr~ koj, iz me |u osta lih, do bio je i 111.

LAP iz Sko pqa, na o ru ̀ an avi o ni ma Jak-

9P. Kao i 112. LAP, pre o bu ku je uspe {no

oba vio i sa no vim avi o ni ma znat no oja ~ao

bor be ni sa stav 5. LAD. Sre di nom fe bru a -

ra 1948. u svom sa sta vu imao je 29 avi o -

na: 20 Jak-9P, {est Jak-9 i tri tre na ̀ na

dvo se da UJak-9. Usled eska la ci je su ko ba i

gra |an skog ra ta u Gr~ koj, na red bom [ta ba

5. LAD od 18. ju la 1948. iz sa sta va 111.

pu ka od re |en je par Jak-9P u pri prav nost

br. 1. Pr va `r tva u 111. LAP na Jak-9P

(ev. br. 2813) bio je po ru~ nik Mom ~i lo Ku -

koq. Kra jem 1948. puk je pro me nio ime u

94. LAP. Je dan Jak-9P (ev. br. 2835) iz -

dvo jen je za [tab no ode qe we 39. LAD na

ko me je uglav nom le teo ko man dant Pe tar

Ra de vi}.

Od ma ja do no vem bra 1949. avi o ni

Jak-9P 94. LAP-a bi li su sme {te ni uz sa -

mu gra ni cu sa Gr~ kom, sprem ni da osu je te

upad stra nih le te li ca na na {u te ri to ri ju.

U tom pe ri o du, 14. ju na 1949, u ude su na

Jak-9P (ev. br. 2817) stra dao je ko me sar

94. LAP ma jor ]i ro Be go vi}. Ne {to ra ni -

je, 19. mar ta, u ka ta stro fi (su dar u va zdu -

hu) po gi nu li su na Jak-9P (ev. br. 2812 i

2815) pi lo ti Franc Slap ni ~ar i Spa so je

^u la je vi}, a ne ko li ko avi o na pri ze mqe no

je usled za ri ba va wa mo to ra. Kra jem 1949.

(15. de cem bra) zbog ude sa Jak-9P br. 2811

(pi lot @ivo ta Go |e vac) usled pu ca wa gu me

pri ze mqe ni su svi avi o ni Jak-9P 94. LAP.

Sa to~ ko va su ski nu te sve gu me, ko mi sij ski

pre gle da ne i, ka ko je usta no vqe no, wi ho vo

sta we bi lo je kri ti~ no.

I po red an ga ̀ o va wa na za da ci ma za -

{ti te ju ̀ nih gra ni ca, 94. LAP u~e stvo vao

je sa jed nim ode qe wem Jak-9P na ve li kom

ae ro mi tin gu u Ze mu nu ju la 1949.

Sle de }e dve go di ne taj puk iz vo di mno -

go broj ne ve ̀ be pre ba zi ra wa na rat na le -

te li {ta. Po seb no slo ̀ en ma ne var bi lo je

pre ba zi ra we pu ka u to ku 1951. iz Sko pqa

za Mi lo {e vo, a po tom na po mo} na le te li -

{ta Krk ma no vo, Ov ~e Po qe, Re ̀ a nov ce i

na kra ju po no vo Sko pqe. Za po stig nu te re -

zul ta te na kra ju te go di ne pro gla {en je za

naj bo qu je di ni cu u JRV. Sre di nom 1951. u

na o ru ̀ a wu 94. LAP bi lo je 17 Jak-9P i

dva tre na ̀ na dvo se da UJak-9. Kao naj u spe -

{ni ji do bio je pri vi le gi ju da me |u pr vi ma,

to kom 1952, iz vr {i pre o bu ku u Pu li na

no vo pri mqe ne F-47D tan der bolt. Svo je

Jak-9P 94.LAP. pre dao je Va zdu ho plov noj

ra di o ni ci (VR) broj 167 u Sko pqu na

skla di {te we.

Od lu ka da se avi o ni Jak-9P upu te

1950. u 103. iz vi |a~ ki avio-puk (IAP) u

Pan ~e vo mo ti vi sa na je po tre bom da se oja -

~a lo va~ ka avi ja ci ja oko pre sto ni ce. Pu ko -

vi 44. di vi zi je na ae ro dro mu u Ze mu nu

(117. i 204. LAP) upra vo su osva ja li do -Iz 94. lovo~ko avijacijskog puka u Skopqu

ma }i lo va~ ki avi on S-49A, ali wi ho vi

bor be ni po ten ci ja li ni su bi li ade kvat ni

za od vra }a we pret we sa is to ka ko ja je

eska li ra la re zo lu ci jom IB. Na pred woj

li ni ji na {ao se 103. IAP pa je do la skom

Jak-9P we go va Dru ga eska dri la tran sfor -

mi sa na u lo va~ ku.

Pre ma di rek ti vi Ko man de RV do de qen

joj je spe ci ja lan za da tak da pr va dej stvu je u

si ste mu PVO Be o gra da u slu ~a ju na pa da ili

po vre da va zdu {nog pro sto ra. Na ae ro dro -

mu u Pan ~e vu usta no vqe no je stal no de ̀ ur -

stvo Jak-9P od svi ta wa do mra ka. U pri -

prav no sti br. 1 re dov no je de ̀ u rao par

Jak-9P sa za gre ja nim mo to ri ma i pi lo ti ma

u ka bi ni. De ̀ ur ni ofi cir ae ro dro ma bio

je opre mqen ra dio-sta ni com za ve zu sa de -

`ur nim pa rom i te le fo nom za di rekt nu ve -

zu sa ko man dom gra ni~ nih je di ni ca. Po do -

bi ja wu oba ve {te wa o pre le tu stra nih avi -

o na de ̀ ur ni ofi cir is pa qi vao je sig nal nu

ra ke tu kao znak za po le ta we, a po tom pu -

tem ra di ja sa op {ta vao po dat ke do bi je ne od

gra ni~ nih je di ni ca. Pi lo ti su, usled ne po -

sto ja wa ra dar ske mre ̀ e, ko ja bi im pru ̀ a -

la po dr {ku, bi li pri si qe ni da vi zu al nim

pu tem tra ̀ e uqe ze.

I po red ve li kog op te re }e wa na re dov -

nim du ̀ no sti ma, pi lo ti 103. IAP or ga ni -

zo va li su 21. ma ja 1951, na Dan ju go slo ven -

skog rat nog va zdu ho plov stva, ae ro mi ting za

gra |a ne Pan ~e va. U~e stvo va li su i lov ci

Jak-9P: ~e ti ri avi o na pre le te la su u bri -

{u }em le tu ae ro drom sa raz la zom u pe wu -

}em bor be nom za o kre tu, a po tom je iz ve de na

po ka zna va zdu {na bor ba iz me |u dva Jak-9P.

Kroz 103. IAP pro {lo je {est Jak-9P ko ji,

to kom ne {to ma we od dvo go di {weg ko ri {}e -

wa, ni su ima li ni je dan udes. Usled pre na o -

ru ̀ a wa 103. IAP na bri tan ske avi o ne mo -

ski to, za vr {e nim do februara 1952, avi o -

ni Jak-9P upu }e ni su u Sko pqe u 94. LAP.

15. jul 2009.32

U zbir ci Mu ze ja ju go slo ven skog

rat nog va zdu ho plov stva na la zi se je dan

Jak-9P (ev. br. 2826, fa bri~ ki broj 04-

36). Po sle kra }eg ko ri {}e wa u 112. pu -

ku, usled kva ra upu }en je 1948. u IV sa -

mo stal nu avio-ra di o ni cu na Bo ron ga ju,

oda kle je ka sni je pre ba ~en u VR 167

Sko pqe. Ta mo je do ~e kao i od lu ku o re -

mon tu i ugrad wi VK-105PF-a br. 542-

65. U 185. V[P u Pu lu je upu }en po ~et -

kom 1954, gde je do sre di ne 1956. na le -

teo 198,02 sa ti. Po pre stan ku ko ri -

{}e wa, av gu sta 1956. pre dat je 130. va -

zdu ho plov noj ba zi pri Va zdu ho plov no

teh ni~ kom {kol skom cen tru u Raj lov cu i

pre tvo ren u u~i lo. Mo tor je kra jem

1960. ski nut sa avi o na i kon zer vi san.

Da nas u de pou Mu ze ja na ae ro dro mu Ni -

ko la Te sla o~e ku je re sta u ra ci ju.

Novo srce ratnika

Kri ti~ na si tu a ci ja sa re sur som mo -

to ra VK-107A, po seb no ~i we ni ca da ni je

do bi jen ni je dan re zer vni, ~i ni la je upo -

tre bqi vost Jak-9P vr lo ogra ni ~e nom. Do

1951. ve li ki broj bio je ne is pra van, a se -

dam avi o na Jak-9P (2803, 2806, 2807,

2808, 2816, 2818 i 2828) ras ho do va no je

na kra ju 1954. go di ne. Sre di nom 1952.

ras po la ga lo se sa 31 mo to rom za ukup no

33 Jak-9P, od to ga je 11 ugra |e no na le te -

li ce, a 20 se na la zi lo na oprav ci! Kra jem

1952. prak ti~ no ni je dan Jak-9P ni je bio u

let nom sta wu.

Jed no od re {e wa ko je je omo gu }a va lo

pro du ̀ e we ve ka upo tre be Jak-9P bi la je

ugrad wa dru gog mo to ra. Kao naj sli~ ni ji

iza bran je VK-105PF-2, ko jih je u re zer vi

bi lo do voq no. Is ku stvo u we go voj ugrad wi

ste ~e no je na do ma }em S-49A. Mo di fi ka -

ci ja na Jak-9P ev. br. 2823 i ugrad wa VK-

105PF-2 ura |e na je u Va zdu ho plov noj ra -

di o ni ci br. 170 u Ze mu nu u jesen 1951. go -

di ne. Ra di mon ta ̀ e dru ga ~i jeg mo to ra pro -

du ̀ en je mo tor ski no sa~ za 275 mm (u vi du

umet ka od za va re nih ~e li~ nih ce vi), iz me -

wen je mo tor ski ka po ta`, a broj iz duv nih

„lu la“ sve den je sa se dam na {est, sa sva -

ke stra ne. Ukup na ma sa pre pra vqe nog avi -

o na sma we na je za 120 kg u od no su na Jak-

9P sa VK-107A i iz no si la je 3.385 kg. Avi -

on je is pi tan u VOC-u i sa ~i wen je iz ve -

{taj sa is pi ti va wa. Usled sla bi je sna ge

mo to ra (1.350 KS ume sto 1.500 KS) ostva -

re na je mak si mal na br zi na od sve ga 546

km/~ na 3.300 m (sko ro 100 km ni ̀ a ne go

sa VK-107A).

Mo di fi ka ci ja je bi la neo p hod na zbog

po tre be za avi o ni ma na ko ji ma }e se iz vo -

di ti bor be na obu ka pi to ma ca za vr {ne go -

di ne Le ta~ kog {kol skog cen tra, od no sno

[ko le ak tiv nih ofi ci ra avi ja ci je ([AO) i

Pod o fi cir ske pi lot ske {ko le (PP[). U VR

167 u Sko pqu, od mar ta 1953. do sre di ne

1954. ugra |en je VK-105PF-2 na 25 Jak-9P.

Krat ko vre me ko ri {}e na su dva Jak-9P

(2823, 2832) sa tim mo to rom u 116. LAP-u.

Svi avi o ni Jak-9P po ~et kom 1954. upu }e ni

su u 185. va zdu ho plov ni {kol ski puk L[C-a

u Pu lu, i za jed no sa Jak-3 sa ~i wa va li su we -

go vu Pr vu eska dri lu. Bor be nu obu ku na wi -

ma ima li su pi tom ci VI II, IX i X kla se [AO i

pi tom ci dru ge kla se PP[. Pri li kom obu ke

na Jak-9P (ev. br. 2811), 5. mar ta 1955. po -

gi nuo je pi to mac osme kla se pot po ru~ nik

Mir ko Ili {ko vi}. U ovom pu ku Jak-9P ko -

ri {}e ni su do dru ge po lo vi ne 1956, ka da su

po vu ~e ni iz na o ru ̀ a wa i pre da ti u skla di -

{ta na ~u va we.

Avi o ni Jak-9P, ia ko u skrom nom bro ju

od 40 le te li ca, ostva ri li su u JRV u pe ri o -

du od 1948. do 1956. ukup no 9.491 sa ti na -

le ta. U to vre me bi li su to naj mo der ni ji i

bor be no naj e fi ka sni ji avi o ni. Ko ri {}e ni

su u tri bor be na va zdu ho plov na pu ka, ko ji

su u kri ti~ nim tre nu ci ma za na {u ze mqu bi -

li na sva tri we na kra ja u pr vim bor be nim

re do vi ma, a na ze ni tu ka ri je re ja ~a li su

kri la mla dih pi lo ta u {kol skom pu ku.

Mi lan MI CEV SKI

Mu zej ski eks po nat

Mladi piloti VIIIklase u 185. puku u Puli