J edan od klasika Kabale i okultne litera­

ture, vodič korak-po-korak kroz Drvo života i Četiri Sveta

Kabale. Koncizni i detaljni du binski psihološki pogled kroz

kabalističke svetove, prožet korišćenjem istočnih

tradicija.

eIP � KaTaJ10nl33LU1ja y ny6m\J{�au.l1jl1 IlapoJ.l.l/a 6116J1110TeK:a ep6�lje, beorpa,!l,

133.5

rPEJ, llK.tuljaM r. SLepcnicc sv�tlosti / Vilijam G. Grej;

prevod Vinsent Spevak. � -I. izd. - Beograd : Esolhcria, 2007 (Beograd: J. Antić). � 231 str. : graf. prikazi; 24 cm. (Edicija Lux hermeticum : edicija zapadnog oku l t.i zrna)

Prevod dela: The Ladder of Ligh�s / Willlam G. Grey. � Tiraž 1.000.

ISBN 978-86�7348�295-8

a) Ku6<lJ1<l eOB1SS.SR�]D 144134924

I

Vilijam G. Grej

•

te enIce •

svet ostI

Prevod Vinsent Spcvak

Naslov onginaJa: THE LADDER OF LIGHTS

William G. Grey, 1968

© Copyright 7..a Srbiju: lP "ESOTHERlA" Bcogmd Sva prava prevoda i objavljivanja zadržava izdavač

Izdavač: lP ESOTHERIA, Beograd

Madula Birjuzova 13u lei: 011/3285-949; 2631-820

web: www.csotheria.com e-mail: csothcr@EUnel.yu

Glavni uredniJe Vladimir Madić

Art direktor j direkror produkcije: Bojana Gnja!ović

Lektura i korektura: Katarina Ra.šić

Kompjuterski slog: Anita Jovanović

Dizajn korica: Ivanu Flegar

�mmpa: ,,Jovan Antit", Beograd

Prvo izdanje

Beogr.ld 2007. Tiraž: 1000

ISBN 978-86-7348-295-8

I

Sadržaj

Poglavlje jedan Poglavlje dva Poglavlje Iri Poglavlje četiri Poglavlje pel Poglavlje šest Poglavlje sedam Poglavlje osam

Poglavlje devet Poglavlje deset Poglavlje jedanaest Poglavlje dvanaest Poglavlje trinaest Poglavlje četrnaest

Pogovor

Shema stvari Sefirotska lestvica Sefira Malkut. Kraljevstvo; 10 Sefira Jesod, temel;. 9 Sefira Hod, divota. slava, 8

Sefira Necah, pobeda, postignuće SeJ"ira Tifcret, lepota, harmonija, 6 Scfira Gebura, snaga, pravdn, strogost, strah, 5 Sefira Česed, milost, saosećanje, 4 Ambis i "Scfira" dat SeCira Bina, razumevanje, 3 Sefira Čak.ma, mudrost, 2 SeCira Keler, krunn. vrh, I

AIN SOF AUR-tri negativna vela

7 15 2 8 43

60

76 94

1 15 132 150 163 180 200 220

228

5

Poglavlje jedan

SHEMA STVARI

Mi živimo II shemama jer moramo. One su neizbežne. Kosmos je shema. Mi takođe. Postoje sheme Duha, Duše, Uma i Tela koje sc protežu kroz sva stanja egzistencije. Možemo ih pronaći gotovo svu­da. Naša ljudska tela su magični lavirint shema načinjen od njihove ćelijske strukture. Treba samo da pogledamo vrhove naših prstiju da bi smo primetili naše individualno ustrojstvo. Za sada, shemu bilo če­ga možemo nazivati simbolom. Svako od nas je živi Simhol koji čini deo Velikog plana koji možemo posmatrati jedino kao Božanski život.

Osnovne činjenice su sasvim jednostavne. Mi Ž.ivimo između dva stanja egzistencije. Spoljašnjeg sveta običnog svakodnevnog živo­ta i misterioznog Unutrašnjeg sveta misli, oseĆi'lI1ja i subjektivnih rad­nji koje maglovito klasifikujemo kao "spiritualne". Oba sveta su stvarna u odnosu na nas i energije koje u njima operišu su sposobne za transformaciju i međusobnu razmcnu. 5cmc koje se formiraju tim razmenama su one po kojima živimo. Možemo menjati sebe menja­jući naše životne sheme i obrnuto. Mi i one srno medusobno zavisni.

Kada bi bilo moguće pronaći ili formulisati i verno pratiti ono što bi se moglo opisati kao savršena shema, onda bi smo postali savr­šeni ljudi. Ovo je cilj svake religije i t1lozot1je, Principa, Koda ili Siste­ma. Posmatrajući našu prošlost i našu sadašnju situaciju kao ljudskih bića, deluje evidentno da nismo uspeli da pronademo ili da se drži­mo bilo kakve slične stvari. Ipak, to se nije desilo zbog manjka želje ili pokušaja u tom pravcu. Toliko pokušaja je načinjeno na toliko raz­ličitih načina da je medu njima nastala takva konfuzija da je selektiv­ni izbor individualca postao uglavnom stvar instinkta ili osećaja.

7

\'ilijam G. Grej

Bio je i još uvek jeste Ideal svakog spiritualnog sistema da pro­nade tu savršenu shemu i iskoristi je za razvoj i uzdizanje takvih du­ša koje bi mogle da se uklope II njen okvir. Inteligentan čovek koji primenjuje taj Plan na sebe mora da je na putu ka svom ličnom savr­šenstvu. To je bila svrha okultne inicijacije, gde su aspiranti bili snab­deva ni simboličnim planom njihovog sopstvenog napretka kroz sve­tove Duha, Duše, Uma i Tela koji čine naše čitavo biće.

Uzvišenost ovog Koncepta je takva da ju je teško ceni ti na prvi pogled. Kao kada bi smo poku�ali da ceo ljudski jezik sakupimo II jednu reč. U stvari, ovo simboliše mitsko Izgubljena Reč. za koju sc kaže da objašnjava sve, sadrži sve i da kada bi bila izgovorena nestala bi potreba za ikakvim daljim govorom. U skladu sa ovim je i ideja iz­ražavanja čitave matematike jednom jednostavnom jednačinom koja bi bila u stanju da reši svaki mogući problem. Jedna misao koja obu­hvata sve razmišljanje; Uzrok sve uzročnosti.

Ako razmotrimo neke od zaslupijenijih sistema koji nas okru­žuju, primetićemo da su svi razvili nekakvu glavnu shemu koja je morala biti donekle efektna inače ne bi mogla uticati na tako mnogo ljudi tokom toliko mnogo vremena. Možda je najuniverzalniji drevni Solar, ili okruženi krst. koji je II nekoj od svojih formi prisutan u go­IOVO svim verama. Hrišćanstvo je nastalo pod njegovom oznakom, dok je kalvarijski krst kasnija adaptacija. Budisti ga prikazuju kao to­čak života. a i danas je opstao kao bitan Simbol većine Skala misteri­je. Kao univerzalni simbol, teško da će biti prevaziden.

Hebrejska vera je vremenom usvojila Heksagram, ili Davidovu zvezdu kao Matični znak, koja je usled dubine svog dizajna podložna mnogim interpretacijama. Kasnije je došlo do veoma sofisticiranog razvoja Kvalerniteta i Seksternileta kao Deset emanacija Jednoga, aranžiranih u shemu poznatu kao Drvo života. Malo umova je mo­glo, ili može, da radi sa ovim znakom usled njegove kompleksnosti, tako da je on ostao skoro ekskluzivno vlasništvo kabalističke �kolc. Pravoslavni rabinizam proglasio ga je jeretičnim. Ipak, on je postao znak razvijajućeg i ozapadnjavajućeg uma i duše, udaljavajući se od statičnog Orijentalnog izgleda i kulture, a takav je ostao i do danas.

Simbol Drveta života nije statičan niti je mrtav. On je rastuća,

8

Stepenice svetlosti

neksibilna i prilagodljiva Zivot na shema sposobna za nebrojena pro­žimanja kroz Sam život u svim svojim stanjima i postojanjima. Ovo sc ne odnosi samo na ćelijski organski život, već na čitavo Biće, ma­nifestovano u svim mogućim aspektima. Pošto ne može postojati vi� še, Drvo ne predstavlja ništa manje. Ono nije rigidna akumulacija ne­postojećih dogmi i besmislene simbolike za napredujuće društvo, jer ono predstavlja sve bogatiju poljanu verc unutar širećih dimenzija duha. Pre svega ono živi, i mora biti življeno.

Takozvana Kabala (Qabalah), ili "primljeno učenje" je rezultat vera, iskustava i razvoja duša koje su "gazile Stazmna" uredujući svo­je živote prema šemama proizvedenim pomoću Drveta. To nije neko strogo pravilo slriktno definisanog misticizma, već Način života i 2:ivljenja unutar Sheme koja konstantno i svesno teži sopstvenom usavršenju.

Kako mi rastemo tako i Drvo raste. Ono daje drugačije plodo­ve u dvadesetom veku nego što je u četrnaestom ali i dalje ispunjava ulogu prehranjivanja nei'.asite ljudske duše koja traga za sopstvenim smislom. Sta više, njegovi plodovi su praktično ncpolrošivi , pošto se konstantno obnavljaju svetim zalihama unutrašnjih energija. Sto vi­še ubiramo sa Drveta, to njegov neverovalni plod nastaje II većem iz­obilju.

Posle početnih kontakata sa Drvetom života i Kabalom, jedino je prirodno da se upitamo da li da nastavimo sa našim istraživanjem

• ili da prestanemo gubiti vreme na nešto što nalikuje srednjevekovna; hrpi đubreta u nekom napuštenom Getu. Na to pitanje može odgo­voriti jedino upitanik lično. Nikakva količina čitanja ga neće rešiti. Je­dino što možemo pročitati su mišljenja i teorije drugih, koje mogu a ne moraju biti od pomoći. Svaki Kabalista mora formulisati Drvo prema sopstvenom životu unutar njegove sheme. Oni koji to ne mo­gu učiniti ne mogu biti Kabalisti.

Drvo pruža načine za dolaženje u dodir sa unutrašnjim svetom putem tipova svesti normalno nedostupnih običnom ljudskom umu. [z i kroz ove izvore stiže "Učenje". Ovo nije automatski proces, već re-

9

Vilijam G. Grt'j

wltat teškog i mučnog rada u svim svetovima. Kabalizam nije za le­nje, nevoljne ili indiferentne okultiste. On nudi živu shemu koja se mora iskusiti, a ne samo posmatrati.

Takvo iskustvo je jedino moguće ako "radimo sa Stazama" kroz sva Četiri sveta. U Acilutu (Atziluth), Svetu porekla, bavimo se Kon­templacijom. U Briji (Brijah), Kreativnom svetu, služimo se Medita­cijom, dok se uJetciri (Yetzirah), Formativnom svetu, primenjuje ono što se nekada naziva Ritualna magija. Konačno u Asiji (Assiah), Svetu izražaja, moramo delovati II skladu sa zemaljskim životom. I ta­ko vezemo kabalističku shemu života kako nas Drvo uči.

Pošto je suštinski smisao Kabale sadržan u Drvetu života, Drve­tu se moramo okretati za sve informacije. Drvo je za Kabalistu ono što je Krst (ili što bi trebalo da bude) za Hrišćanina, ili što je Točak za Budistu. Bez razumevanja Drveta i njegovog funkcionisanja, nema ništa više smisla u bavljenju Kabalizmom nego što ima u prijavljiva­nju za biciklističku trku bez umeća u vožnji bicikla.

Toliko mnogo je napisano o Drvetu i Kabali tokom prošlog ve­ka da je neobično što je tako malo objašnjeno. Cela ta tematika je predstavljena kao fascinantna konfuzija. Originalni pisci su preveli hebrejske spise verno sa svim njihovim aluzijama iz "unutrašnjosti grupe" i značenjima dobro skrivenim unutar drugih značenja. Obič­ni umovi naviknuti na razmišljanje u pravim linijama, beznadežno su se mučili sa ovim, često praveći još veću zbrku nego što je do tada bi­la. Naredni pisci Sll jednostavno uzeli prethodno objavljen literarni nered i preradili ga čemu nije bilo mnogo svrhe. Samo veoma mali broj autora je barem pokušao da pred�tavi Kabalu u razumnom inte­ligentnom svetlu. Za ovo, donekle, postoji razlog.

Taj razlog je veoma jednostavan. Kabalistično drvo i njegove asocijacije naliče dobro osmišljenoj ukrštenici. Čitav smisao i vred­nost ukrštenice leže II mentalnom treningu ukJjučenom u njeno di­zajniranje i rešavanje. U rešavanju, um mora biti uveliko korišten što poboljšava i razvija umnu snagu mislioca. Predstavljajući Drvo kao kabalističku slagalicu na mentalnom i spiritualnom nivou, dobijamo priliku za istinski napredak uma i duha osobe koja poseduje pamet i izdržljivost da pokuša njeno rešavanje. Takođe napisane i izdane ra-

10

Stepenice svetlosti

dove na temu Kabale treba da posmatramo kao tragove te enigme a ne kao odgovore na neka šira pitanja. Do pravog rešenja mora se indivi­dualno stići, jer ono leži u dušama onih koji ga traže i nigde drugde.

Budući da je suštinski ključ Kabale samo Drvo, k a njemu mo­ramo usmeriti glavnu snagu naših ispitivanja i nastaviti dok se ko­načno ne pojave konture neke sheme. To bi nas trebalo snabdeti ve­ćinom materijala kojim bi smo popunjavali praznine kako potreba nastaje.

Prvo, šta je Drvo? Ono je simbolička reprezentacija odnosa za koji se veruje da postoji izmedu najapstraktnijeg Božanstva i najkon­kretnijeg čovečanstva. Nešto nalik porodičnom Stablu koje povezuje Boga i Čoveka sa Anđelima i drugim Bićima u kompletnu svesnu kre­aciju. Pošto je ono Simbol, moramo steći neko znanje o značenju, konstrukciji i primeni Simbola, inače Drvo neće postati ništa više od linija i tačaka na papiru.

Simbol je otelotvorenje ideje kojim se mogu baviti različiti sve­sni entiteti ili čak različiti stepeni svesti istog Entiteta. Tako da je sim­bol vid razmene nalik novcu ili bilo kojoj medusobno prihvatljivoj valuti. Simbolizam se može posmatrati kao valuta svesti. Jer ipak, sa­me reći na ovoj stranici su grupe simbola aranžirane tako da preno­se značenje do jednog uma do drugog.

Simbol Drveta je sam po sebi abeceda simbola pomoću kojih se može konstruisati spiritualni jezik koj i bi trebalo da bude razumljiv za bića koja se nalaze II razlićitim stanjima postojanja. Drugim rečima, Bogovima, Anđelima i Ljudima je dat zajednički jezik. U modernoj komunikaciji normalnoj svesti je omogućeno da komunicira direktno sa sub i super svešću putem unutrašnje odnosne simbolike. Posao sva­kog Kabaliste je da načini Drvo sposobnim za komunikaciju jer kada se putem njega ostvari inteligentan kontakt izmedu našeg ljudskog sopstva i Velike svesti koje smo mi beskrajno mali deo, tek tada ćemo postići zaista koristan napredak u skladu sa Savršenom šemom.

Da bi smo naveli Drvo da govori na način na koji ga možemo razumeli, prvo mu moramo prikačiti prevodiva značenja što se mo­že postići jedino meditativnim i praktičnim radom sa Drvetom. Sva­ka Sefira (Sephirah) i Staza moraju biti povezane sa idejama koje is-

11

Vilijam G. Grcj

tražujuću svesti vode iz jedne dimenz.ije iskustva u drugu. Takvi kon­cepti moraju biti mcdusobno prihvatljivi Inteligencijama sa abc stra­ne Veza koji deli unutrašnjc i spoljašnje svelovc. Kada postanemo sposobni da mislimo, oseća mo i živimo sa lim idejama, bukvalno će­mo učiti jezik Andcla.

Primarni zadatak, naravno, je shvatanje i obuhvatanje osnovnih koncepata koji se tiču Deset scfirota (Sephiroth) i njihovih međusob­nih odnosa. Svako je u stanju da ih za veoma kratko vreme nauči na­lik papagaju, ali one ncmaju pral'o značenje sve dok ne posLanu intc­gralni delovi životne shemc. Ovo se ne može postići bez sistematske Kontemplacije, Meditacije, Molitve i Vcžbe. Spojene, ove četiri stvari čine jednu reč-RAD.

Da bi smo govorili jezikom Drveta moramo biti tl stanju da iz­ustimo njegove zvuke, (Sepirote) formiramo i izgovorimo njegove re­či (Staze) a zatim da se izrazimo njegovim rečima što predstavlja kombinacije Sepirota i Staza. Ovo se postiže sličnom metodom ko­jom i dele uči svoj maternji jezik. Vremenom ćemo otkriti stil i gra­matiku Drveta, što će nam priuštiti sposobnost da uredimo njegove koncepte tl skladu sa tipovima svesti nedostižnim na običnim ljud­skim nivoima.

Metoda se sastoji u radu unutar granica da bi se dostiglo Neo­graničeno. Naše razmišljanje o Drvetu je ograničeno međusobnim odnosom Sepirota izmedu Stubova Leve i Desne ruke, ali pružanje ka garc kroz Kctcr (Kethcr) II bezgranični AIN SDPH AURje beskrajno. U tom smislu Keter je kao pramac broda, nepokretan II odnosu na ce­lo plovilo ali konstantno dostiže nove vode Večnog okeana. Drvo ta­kade možemo posmatrati kao provodnik čiji su zidovi Stubovi ali protok sile kroz njih je beskrajan zato što je neprekidan. Sve ovo nam daje ideje sa kojima možemo raditi.

Da bi smo se bavili scfirotičkim grupama kao zasebnim singu­larnim konceptima oni su udruženi u ono ŠiO nazivamo Stazama ili kanalima. Pozicije i nomenklatura pripisani ovim Stazama su uzrok velikog neslaganja medu Kabalistima. Postoji veoma malo, ako uop­štc, grananja kod samih Se6rota, ali stale su postale nalik bojnom bo­lju za suprotstavljene okultistc, radije nego mirne promenade u po-

12

Stepenice svetlosti

trazi za znanjem. Svaka zasebna škola odredi asortiman brojeva, slo­

va, zodijačkih znakova, Tarot karata i pripišc te sporne simbole Sta­

zama koje im se čine najverovatnije. Zatim proglase sopstvenu dok­

trinu nepogrešivosti i prkose svim nevernicima. Originalni Kabalisti nisu pravili tako brza i striktna pripisivanja

simbola osim da svaki par Sefirala povežu sa svakim slovom hebrej­

ske abece9c da bi mogli da komuniciraju sa drvetom na sopstvenom

jeziku. Većina Tarot i drugih pripisivanja Stazama su kasnije načinje­

na od stranc onih kojima je to bilo od lične koristi a ne obavezno od

pomoći bilo kome drugom. Cinjenice pripisivanja Stazama su sasvim

jednostavne. . . Ako uzmemo bilo koja dva Sefirotska koncepta I kroz nas ill do­

vedemo u mcdusobni kontakt, doći će do reaktivnog rezultata unu­

tar naše svesti ili iskustva što će izraziti našu sopstvenu procenu ta­

kvog sustanka. Ako na primer uzmemo Geburu i Cesed (.Gc�urah

and Chesed), Strogost i Milosrđe, i držimo ih u našoj svesti zajcdno

ili naizmenično. Mnogi rezultati će se momentalno uzdići. Mislićemo

na ravnotežu, uzdržavanje, zdrav razum, nagradu i kaznu, sud, kon­

trolu i čitav niz asocijacija. Umesto da beskrajno dodajemo na taj niz,

možemo se čvrsto vratiti na Stazu Gebura-Cescd i shvatiti da pošto

smo svesni toga kao celine, mi obuhvatamo svaku moguću vezu unu­

tar svesnog sopstva. Služimo se jednom sefirotskom kombinacijom

kao Glavnim simbolom da kontaktiramo i zahvatirno sve što torne

pripada. Jedini razlog što su Drvetu pripisane 22 staze je što hebrejska

abeceda sadrži taj broj slova. Različite škole pripisuju slova na različi­

te načine i svi tvrde da postižu rezultate. Svaka slovna asocijacija će

postići nekakav rezultat, ali samo onima koji ga prihvate. Ozbiljan

nedostatak II hebrejskim pripisivanjima za zapadnjačke okultiste je

što komuniciraju jedino na hebrejskom. Ovo je veliki problem za

proučavaoce koji ne govore hebrejski. Prevazilaženje ovih jezičkih poteškoća je razlog što su čisto ide­

ografičk.i simboli kao Tarot i Zodijak pripojeni Stazama. Ta teorija je

imala smisla ali se praksa pokazala slabom, pošto ih se veoma malo

složilo koja karla gde pripada. U teoriji je moguće asociraLi čitavu

13

Vilija m G. Grcj

strukturu staza sa engleskim jezikom. U protivnom možda bi bilo najbolje očstiti staze od svih trenutnih asocijacija i početi iznova sa čistim simbolima koji bi imali jasne veze sa dotičnim Sefirotima tako da ih niko ne bi mogao opovrgnuti ili smatrati nepraktičnim. Ovo bi mogao postati Magnum Opus i'..a buduće Kabaliste.

Drvo života funkcioniše u odnosu na svest baš kao kompjuter. Pruže se podaci, sačuvaju II odredenim bazama podataka, a zatim upotrebljavaju po potrebi. Razlika izmedu Drveta i kompjutera, ipak, je što mašina može proizvoditi podatke samo u granicama svog pro­grama. Drvo operiše kroz inteligentnu svest živih bića, bilo da su ote­lotvorena II ovom svetu ili ne. Ono služi kao vid Univerzalne razme­ne koja se pruža kroz čitav niz svesti sa kojima deli svoju shemu čiji je raspon nesaglediv.

Drvo je više nego samo shema razmišljanja. Ono je pre svega Živa shema. Kada bismo bili II stanju da uredimo naše živote, misli i osećanja prema njegovom planu, bez sumnje bismo time postali po­boljšani. Da bi se ovaj proces uopšte započeo, od suštinske je važno­sti istražiti samo Drvo i uvideti njegove mogućnosti. Istina, ovo je učinjeno mnogo puta ranije, iako uglavnom na veoma površan na­čin. Ovoga puta, namera je da se Drvo pažljivo prouči, korak po ko­rak, u pravcu nagore počevši od običnog ljudskog sveta dok ne stig­nemo do vrha.

Drvo je uglavnom opisano od vrh,l do dna po sefirotskoll1 re­du. Pošto smo mi smrtnici, verovatno ćcmo više naučiti uzdižući se po drvetu od Zemlje do Neba. Već smo pali na Zemlju, pa hajde da se pokupimo i krencmo da se penjemo nazad u raj-ako možemo!

14

Poglavlje dva

SEFlROTSKA LESTVICA

Svaki dečak zna da se po Drveću penje ka gore, granu po granu, gde sc pritom dobro prihvatimo naredne grane pre nego što Fusti�10

onu za koju se držimo. Drvo života nije izuzetak ovom pravilu. NJe­gove grane su Staze i Sefirotske osobine. Svaka se mor? do�ro uhva.­titi sticanjcm pouzdanog razumevanja o tome šta ona Jeste I šta radt.

Hebrejska nomenklatura koja se sastoji od [�e.n

a bogova, Ar� handel a, Andela i planetarnih uticaja se može naučIli dosta brzo, ah od njih nema koristi ako se tamo zaustavimo. Ukol�ko

.o�a, z� Kaba­

listu, ne postanu realna, Imena će biti bezvredna, a )cdlll! način da sc

"obistine" jeste da se sa njima konstantno radi kroz meditaciju i pra­ksu. Ako ne znamo zasigurno šta ta misteriozna "Imcna moći" pred­

stavljaju i kako su međusobno povezana da čine savršenu shemu, ni­

kakvi rezultati neće biti postignuti. Naš zadatak, dakle, je da pronađe­mo i pratimo tu shemu njenim čitavim tokom.

Neće nam škoditi ako sc na brzinu podsetimo Sefirotskog reda.

o, AIN SOF (ai n soph) Ništa; I , KETER (kether) Kruna ili Vrh; 2,

COKMA (chockmah) Mudrost; 3, BINA (binah) Razumevanje; 4,

CESED (chesed) Milosrđe; 5, GEBURA (geburah) Strogost; 6, TIFE­

RET (tiphereth) Lepota, Harmonija; 7, NICAH (netzach) Pobeda; 8,

HOD (hod) Divota; 9, )ESOD (yesod) Temelj; 10, Malkut (maikuth)

Kraljevstvo; ll, OAAT (daath) Iskustvo. Ove Emanacije ili .Principi

prema kojima se božansko i ljudsko sjedinjuju, kreću od Ničega do

Materijalne manifestacije kroz četiri Sveta ili stadiju�a. . . . Ovi takozvani Svetovi zbunjuju učenike, ali om msu mšta Više

nego arbitrarna podela na Ništavilo i materijalni univerzum koji nas

15

VilijaIll G. Grcj

okružuje. Iz Ničega, proizilazi Sve. Moć ili Princip koji su odgovorni za to nastajanje nazivamo "Bogom" kojeg imanujemo na ovaj ili onaj način. Toliko je zajedničko svim Verama. Kabalista prihvata četiri sta­dijuma ovog kontinualnog procesa. Nastanak, Kreacija, Formacija, Ekspresija. To su četiri Sveta koje nazvana Adlut (Atziluth), Brija (I3rijah), kleira (Yetzirah) i Asija (Assiah).

fz Acilutu, Svetu Arhetipa, sve nastaje ili počinje da bude Nešto. U ovom stadijumu pridaje se najširi mogući smisao kao na primer, "Ovo je bilo Ništa, sada ćc biti ćclijski život".

. U Briji se dešava Kreacija. Ovde se tip Egzistencije stavlja tl svo­jU definitivnu kategoriju, recimo, " Ovo je bio ćelijski život, sada će postati deo ljudskog bića".

. . U Jetciri dolazi do Formiranja i prethodni procesi sc dalje rafi­IllrajU tako što se jasno definik priroda proizvoda. "Ovo je bila ma­terija ćelijskog života koja formira ljudska tela. Sada će se formirati u vrh malog prsta leve ruke koja pripada toj i toj osobi itd."

U Asiji, odnosno materijalnom svetu u kome živimo, prethod­na tri procesa se projektuju u zemaljsku stvarnost. Kada posluže svo­joj svrsi, ponovo se apsorbuju smrću ili rastvaranjem i vraćaju u Ni­štavilo dok ponovo ne nastanu.

Ne mora sve što je Nastalo d3 prode kroz ceo ovaj ciklus. Nasta­nak može stići tek do sledeće faze (Kreacije), a zatim biti vraćen na­zad iz razloga poznatih jedino Stvoritelju. Ovo je bitno da razmotri­mo. Samo ograničena količina onoga što Stvoritelj zamisli sc ikada manifestuje II našim materijalnim zivotima. In3če bismo davno bili uništeni.

Kabala je razumno razvila proces iz četiri stadijuma manifesta­cije sve do ljudskog nivoa. Sve je 10 delo Jednog večnog bića, ali takvo �iće mora imati toliko aspekat;J koliko ima i manifestacija. U Kabali IIlla deset glavnih Aspekata, klasifikovanih kao Sefiroti. Pošto se sva­ka Sefira projektuje kroz Cetiri sveta postoji nekoliko odredenih pod­�speka.ta Vcčnog bića koji se bave svakim od tih procesa. Njih Kabala unenuJe ovako.

16

U ACILUTU, Stvoritelj jc viden kao direktni božanski aspekal. U BRIJI. Kreator je imenovan Arhanđelom.

Stepenice svetlosti

U ,ETCIRI, Formatari se nazivaju Anđelima. U ASIJI, Ekspresori se nazivaju Planetarnim moćima.

Sve je Bog. Pitanje jc samo koji deo Boga šta radi. Kabala prikazuje Večnoga kao Ci tavu svest postojanja koja na­

stoji da pokrije svaku mogućnost postojanja. Ako je Početna namera da se stvore leptiri. onda nastaje leptirski arhetip i šta, kako, kada i gde su odgovornost odredenih Kreatora, Fonnatora i Ekspresora. Obrćući ovaj proces, što više napredujemo ka Unutrašnjosti udalja­vajući se od našeg matcrijalnog sveta, to se više približavamo božan­skoj energiji odgovornoj za naš nastanak. Dobra je analogija ako za­mislimo našu vezu sa boz.1l1skim kako se proteže ka unutrašnjosti kroz Svetove i ka gore putcm Sefi rota. Obrnuto sc, naravno, dešava kako sc Kreacija materijalizuje.

Ako konstruišemo mentalnu sliku Drveta kao troclimezionalni skup stanova, gde svaka Sefira ima četiri sobe, po jednu za svaki Svet, sa ljudima koji nastanjuju prednje sobe sa planetarnim aspektima, An­delima koji operišu u sobama iza tih, Arhandelima iza njih i konačno Aspektom Boga koji kontroliše svaku sekciju iz poslednjih soba, dobi­ćemo nepreciznu ali živopisnu ilustraciju sa kojom moi.emo raditi. Ba­rem je praktična i daje validne rezultate, pa je možemo i koristiti.

U prvom svetu (Asiji) sa kojim smo suočeni, nije veoma teško zamisliti razne planetarne tipove bića. Imamo već prilično dobre sli­ke lu nam ih, solarn ih, marsovskih, jupiterskih, venerskih, merkurskih i saturnskih tipova ljudi. Tako da ćemo ih sve uzeti zdravo za gotovo i baviti se manje poznatim anđeoskim, arhandeoskim i božanskim Osobinama Drveta.

Teolozi su napisali ogromne količine dela vezanih za prirodu i detalje o Anđelima. što je dosta neobično imajući II obziru da ljudi retko kada stupaju u svestan kontakt sa njima. Koliko loga napisanog jc istina podleže svačijem sudu, ali barem možemo dobili neke ideje iz dostupnog materijala.

Hebrejski naziv za Andela je MALAH (Mulach) i ona označava glasnika ili agenta poslatog na neki odredeni zadatak. Svi pisci se sla­žu du su Anđeli specijalizovani radnici oprcmljeni za neku odredcnu,

17

Vilijam G. Grej

i nijednu drugu, funkciju. Možemo ih posmatrati kao Božanske ro­bote sa ugrađenom Inteligencijom koja sc odnosi na njihovu specIfič­nu svrhu i ništa drugo. Mogu se prikazati ljudskom vidovnjaku u hu­manoidnom obliku, mada ne obavezno, osim ako ne treba da ispune neki odreden zadatak gde bi ovo bilo kJjučno. U ovom kontekstu oni jesu mehanički i ne evoluiraju, iako sc njihova konstrukcija može menjati. Automobil ne evoluira ali se njegova forma i tip menjaju sa svcšću njegovog dizajnera. Božanska svest evoluira, a sa njom i sve što ona proizvede, iako osnovni Začeci ostaju nepromenjeni.

Moramo se izvući iz loše navike posmatranja Andela i Arhan­dela kao krilatih bića nalik vilama kreiranih iskJjučivo i'..a dobrobit čo­večanstva. Oni su jedinicc specIjalizovane energije sa inherentnom svcšću koja im omogućava da obave ili barem pokušaju da izvrše ori­ginalnu nameru sa kojom su nastali. Andeli su više nalik navodenim raketama nego bebama sa krilima!

Sto se nas tiče, Anđeli su ili dobri, ili loši u zavisnosti od njiho­vog uticaja na nas. Ako bi smo se Sllsreli sa eksplozijom uništavajućcg andela, oni koji bi preživeli, bi ga smatrali "dobrim", no takva bića su neophodan deo kosmičke ekologije. Kao ljudi, mi uopšte nemamo kontrolu nad Andelima, ali oni ipak podležu božanskoj volji. Jedino u slučaju gde božanska volja dejstvuje kroz nas u Aspektu koji se tiče njegove odredene kategorije, će Andeo delovati u skladu sa instrukci­jama koje prima sa ljudskog nivoa. Daklc, što smo bliži Božanstvu, to su Andeli u stanju da savršenije obavljaju njihove zadatke.

Andeli deluju u formativnom svetu. što znači da oni manipuli­šu manifestacijama taman van domašaja fizičke materije. Kaže se da za svakog čoveka postoji andeosko biće koje treba da predstavlja ve­zu izmedu božanskog i te osobe. Ovaj humanoidni Andeo čuvar tre­ba da predstavlja ličnog saputnika u Unutrašnjem svetu i da prenosi Božanske energije i inteligenciju zasebnim ljudima i tako je nastao magični cilj da se teži ka "Znanju i razgovoru sa svetim Andelom ču­varem". lako su andeli bespoini kao i mašinc, ovi čuvari se navodno, po izgledu i karakteru, suprotnog pola od osobe za koju se brinu.

L egenda kaže da su Andeli proizvod Božijeg uma putem Arhan­dela i da se takođe putem Arhandela njihovo postojanje može poni-

18

Stepenice svetlosti

štiti. Kako se Andeli bave Formom, tako se Arhandeli bave Silom. Da načinim tdesnu analogiju, Anđeli se mogu porediti sa odredenim mi­šićima, dok Arhanđeli predstavljaju nerv ne centre koji te mišiće akti­viraju, a Božanski aspekat je svest vladajuće individue čiji um i telo bivaju korišteni.

Arhandeli operišu II Kreativnom svetu Briji, stadiju mu koji prethodi Formaciji. Njihovo radno polje je mnogo šire nego ono kod andela i oni su Duhovi sa solidnom slobodom samo-odredenja, iako su ograničeni u funkciji. Kao izvršni dircktori na zemlji, oni se ne ba­ve detaljima koji su odgovornost podredenih Andela, nego širim aspektima Plana koji su pod njlhovolll dircktnom kontrolom. Sa na­še tačke gledišta, odgovornost Arhandela jc Lovečanstvo radije nego individualni ljudi. Njihova dela utiču na čitave nacije i druge ljudske . . grupacIJe.

Kreativni rad Arhandela se sastoji prihvatanja Začetka od nekog odredenog božanskog aspekta i njegovog dovodenja do tačke gde će biti spreman da se prosledi :mdelima radi Formacije. Pada mi na um užasna, ali korisna analogija fabričke trake, osim što se božanski inspi­risan rad obavlja sa ljubavlju i posvećenošću u svim svojim stadijumi­ma. U ovom slučaju božanski aspekat je bo proizvodač nekog odre­denog artikJa. On smišlja ideje za nove proizvode a zatim ih prosleđu­je izvršnom timu Arhandela koji z .. 1.tim stvaraju nešto na osnovu te ideje. Može se desiti, iz raznih razloga, da ideja bude nepraktična u kom slučaju je napuštaju. Kada su originalnu nameru oblikovali u ne­što sa čime proizvodački tim Andela moze da radi, ona prelazi njima. Sada Anđeli treba da formulišu kreiraml ideju. Može doći do još mno­go izmcna i mnoge od tih modifikacija nisu namenjene materijaliza­ciji, tako da mi u našcm fizičkom svctu vidimo tek njihov mali deo.

Dok se Andeli čine potrošnim i zamenjivim bićima, Arhanđeli su evidentno permanentna postava u božanskoj šemi. Ponovo se slu­žeći telesno m analogijom, Andele možemo posmatrati kao regenera­tivna tkivo dok su Arhandcli nalik veoma bitnoj gangliji ili čak kosti­ma. Ako ih promeniš. čitavo telo se menja. Tako da u Tclu Boga, po­stojanje Arhandela ne može biti poništeno bez uticaja na čitavu Eks­presiju Egzistencije, jer takvo je božansko tclo. U drevnom mitu o po-

19

Vilijam G. Grej

bunjenom Arhandelu, on nije bio uništen, već mu je data drugačija funkcija, onog koji iskušava i testira čovečanstvo. Njegov posao je po­stao isprobavanje proizvoda božanske fabrike. Ako bi preživeli njego­vo rukovanje bili bi dostojni korištenja u božanskom planu, ali ako bi se raspali u nepopravljivo stanje morali bi biti reciklirani i obezbedi­ti svcž materijal. Takozvani Đavolov posao je samo to i mi smo pro­izvod koji on testira.

Jedna stvar koju moramo zapamtiti u vezi andeoskih bića jeste da, kakva god njihova priroda bila, oni su kontrolne tačke II adapta­ciji Moći, na nczamislivoj skali, na različite jedinice kreacije. Oni su odgovorni za prilagodavanje energija unular bezbednih granica za sve i svakoga. Kada mi, na primer, ne bismo imali načina da održava­mo našu telesnu temperaturu na odredenom nivou, brzo bismo izgo­reli ili se smrzli do smrti. Da bi Postojanje uopšte opstalo unutar For­macije, andeaske radnje sc moraju odvijati da bi se tc forme održ<lle kako treba. Andeli Ll celosti, rade na uspostavljanju harmonične raz­mene energija izmedu svih različitih oblika postojanja.

Klasičan primer ove koordinacije je četvorostruka uredenje Ar­handela koje je lemelj svih magičnih rituala. Različiti Sistemi im da­ju različita imena ili titule ali oni su u osnovi isti. Kabala usvaja Rafa­ela na Istoku za Vazduh, Mikala na Jugu za Vatru, Gabriela na Zapa­du za Vodu i Aurida na Severu za Zemlju. Vizualizujemo ih i pristu­pamo im kao humanoiclnim bićima čisto iz razloga što nam je tako lakše da se dovedemo tl !ičnu vezu sa Iljima, tako da su oni obučeni II naše ideje veličanstva, moći i sllperinteligencije kojima dajemo ime­na da bi smo ih mogli pri7.vati i stupiti u lični kontakt sa njima. Cc­tiri Arhanđcla su sasvim stvarni Entiteti II kontekstu vozila naše Sve­sti koja operiše na ta četiri načina. Videćemo tu sliku jasnije ako sa­mo budemo razmotrili funkcionalnu stranu njihovih priroda.

Zadatak Arhandela Rafaela je da navodi ravnotcžu zemljine at­mosfere. Kada bi količina kiseonika u njoj znatno opala ugušili bismo sc, a oluje bez kontrole bi razorile zemljino kopno. Ako sc otrovni ga­sovi ne bi ncutralisali, živol bi patio skladno. Takodc, danas je prisu­lan dodatni problem Stroncijuma 90 i zagađivača načinjenih od stra­ne ljudi. Sve što ima veze sa očuvanjem naše atmosfere u najboljem

20

Stepenice svetlosti

mogtlćem stanju spada pod domen Inteligencije k�ju �azi�.amo Ra:ael

(Raphael), a lo uključuje nadpsihička (engL pS�dllC) I fizlck� stanja.

Sa juga, Inteligencija koju nazivamo Mikal :ukovo�t snagon� Vatre na sve načine, fizičke iJi druge. Sama po sebi Energija vatre bl

brzo unuštila svet kakav poznajemo. Problemi atomskih eksplozija i

kosmičke radijacije su pod uticajem Mikala uključujući i sve Sola.me

zrake. Kada svetlost ili toplota ne bi postojali i mi bi smo prestah da

živimo. Dovođenje moći Vatre u pravilan kontakt sa svime jc Mika­

lova odgovornost. Kada Gabriel sa zapada ne bi inteligentno llsmeravao vodu ne�

stali bismo sa lica poplavljene ili isušene planete. Kada 1110re ne bl

proizvodilo nove oblike života ne bismo se ni pojavili na zen�lji. �a­

ko u našim telima tako i u prirodi clement vode mora se odrzavalI u

pravilnoj ravnoteži kako se ne bi smo podavil� ili ispa:ili. Većina n�­

ših tela i tako jeste voda. Trenutno smo zauzeti trovanJ.em �oda ra�l­

oaktivnim otpadom i hemijskim uništiteljima života čune Je Gabne­

lov posao postao jedan od najnepoželjnijil�: • . Arhandel severa, Auriel, je InteligenCija potrebna za oclrzava�Je

plodnosti zemlje, i formaciju minerala, lIkljuČllj�lći ugalj � naftu: Bt!o

da su ispod ili iznad nje, plodovi zcmlj,e su AU

,nelova b.nga,. zaJe�ll�

sa hemijskom ravnotežom unutar zemlje. Sa sVlln otrov�ma I tO�1Il1-

ma koji utiču na zemlju, Auriel mora da je veoma z�bn?uto B�ce. U

dodatku treba razmotriti i podzemna atomska tcshranJa. Aunelova

provincija uključuje i seizmičke porcmt'ćaj.�, Vl� tkal�ske erupc�jc. i slič­

no. Jedan dobar disbalans zemaljske energIje bl zasIgurno Ul1lšhO do-

bar procenat čovečanstva. .. . . . Covečanstvo je steklo solidno z.unJe • vešlmu II bavljenjU ele­

mentima, a lo znanje je stečeno putem inteligencija Arhandela: Cove­

čiji um poseže za nepoznatim prateći o�redeni trag, a b�žanskl um se

sa njim spaja pomoću anđeoske svestI posebno zaduz�,�e z� ta�c

stvari. Mogu biti potrebni i vekovi da čoveča.�stvo .n�1IČ11 najmanju

stvar, ali pre ili kasnije mi naučimo našu lekCiJU. MlslI.mo da smo t�­

liko pametni što smo toliko sami postigli, ali da naša lJuds�a svest.�I­

je povezana sa Bićima većeg znanja �e.go što je naše, ne bismo IlIsta

naučili. Ovo je veoma važno razmotntl.

21

Vilijam G. Grej

Kako ljudska evolucija napreduje, mi postepeno stičemo sve vi­še i više znanja. Odakle? Zašto se ljudsko znanje uvećava? Neznalice ne mogu učiti od nemudrih. Učenik mora tražiti Majstora sa zna­njem većim od njegovoga. Toliko je očigledno. Da li je čovečanstvo moglo samo da stekne današnje znanje tokom vekova svog zamalj­skog postojanja? Odgovor je NE. Konstantno uvećavajuća mudrost i inteligencija koje je čovečanstvo zadobilo tokom svojih iskustava na zemlji došli su iz "spoljašnjih izvora". Ta veza se možda manifestuje putem ljudskih gena ili nekako drugačije ali ona je "spiritualna" po prirodi. Kabala ih je zabelcžila kao Andele i Arhandde i takva imena su validna koliko i bilo koja druga.

Imenujući i vizualizujući ove inteligencije kao personifikovane Arhandele u stanju smo da cenimo njih i njihov uticaj unutar i oko nas. To je razlog što većina magijskih rituala započinje invokacijom tih Moći povezanih sa Cctvrtinama dok mi stojimo u centru kruga koji teoretski obuhvata sav prostor. Činimo sebe centralnom tačkom oko koje se Točak Zivota savršeno okreće po osovini Boga koji je iz­nad i Čoveka koji je ispod, gde oboje predstavljaju obrlne tačke te osovine. Postavljajući ovu osnovnu ritualnu šemu, nastojimo da je iz­vučemo u realnost. Imena Vladara četvrtina mogu varirati unutar različitih Sistema, ali ako operišemo unutar kabalističkog okvira, mo­ramo se služiti arhandeoskim nazivima.

Činjenica da oni imaju drugih atributa ne utiče na njihove funkcije kao Vladara. Mikal je uništitelj Zla. Gabriel glasnik, Rafael je iscelitelj i učitelj dok je Au riel izmedu ostalog iluminator. Glavna raz­lika izmedu nebeske hijerarhije je da Arhandeli mogu imati mnogo različitih funkcija (doduše u okviru njihove kategorije), dok obični Anđeli imaju tek po jednu odredenu funkciju.

Iza Arhandela se nalaze božanski aspekti, po jedan za svaku Se­tiru, ali naravno postoji samo Jedan vrhovni duh. Proces izranjanja Aspekata iz tog Jednog izvora je veoma lepo pikazan AIN SOF AUR (Ain Soph AUf) konceptom. Ovo je uglavnom prikazano na piktogra­fima Drveta kao nešto što je asocira no samo sa Ketrom ali se tiče i sV(lke individualne Sefire. Najbolji način da to vizualizujemo jeste da razmotrimo Apsolutno ništa AINA kako proizvodi Totalno svetlo

22

Stepenice svetlosti

(Fiat Lux) AlN SOFA, što zatim postaje Beskrajno svetlo AIN .SOF

AUR, izdiferencirani Spektar, gde svakoj Sefiri pripada jedna bop.

Ovi Zraci se kabalist ički identifikuju sa božanskim aspektima arhelipnih ili začetničkih svetova. Oni funkcionišu začinjući specifič­ne kategorije postojanja, što ispunjava njihovu funkcij.u. Pre�a kaba­lističkom učenju, svaki tip egzistencije se mOže kiasil"ikovatl prem.a jednom od deset Sefi rota što ćemo razmotrili kas'�ij�. Na Drvetu .1:'­vola božanski aspekti se putem Stubova dele na tn široke �atego�IJe. Tri Aspekta na Crnom stubu se nazivaju Negativnim. ženskim, om �a Belom stubu su Pozitivni muški, dok su centralna tn Neutralna. SVih devet se zajedno fokusiraju na deseti Malkut (Malkuth).

Božanski aspekti Aciluta, dakle, su prve definišu će limitacije ko­je možemo poimati da Vrhovni duh uspostavlja �lad samim sobom da bi mogao da se manifestuje kao nešto drugo oSim k�o O.n sam. T� su tačke gde Sve postaje serija Nečega. One se bave lipO�Lnla svesti van bilo čega što mi možemo :zamisliti, ali svaka usp�stavlJa sopstve­ne granice u okviru kojih funkcioniše II skladu sa svoJom �dr.edeno�l svrhom. Opšta slika je ona gde sc beskrajno svetlo fokus,ra I na naJ-1l1nnju mini-mikrokosmičku česticu postojanja. Sve lo možemo su­mirati ovako.

Prvo, imamo Apsolutno ništa iz. kojeg proizilazi stanje Bezgra­ničnosti, odakle dolazi beskrajno svetlo, zatim deset varijacija Svetla, ili Emanacije, iz čega se formiraju Sefroti. Ovi Aspekti s� Z<1tim pono­vo ograničavaju u formu Arhandela, koji se dalje spuštaju II oblik An­dela, a zatim još niže u ljude, životinje, minerale, itd, do besk.ona�no­sti sub-divizija što sve zajedno čini Jednu Totalnost: Og.r�lllčenJe se pojačava u proporciji sa manifestacijom. Može se pnmetltl da posto­j i sedam stadijuma promene.

o Ništavilo l Bezgraničnost 2 Bezgranično Svetlo 3 Specijalizovana Svetla

AIN AIN SOl' (Ain Soph) AIN SOF AUR ARIM

23

Vilijam G. Grej

4 Božanski Aspekti 5 Arhandeli 6 Anđeli 7 Materijalna Manifestacija

ACILUT (AtzillIth) BRIJA ( Brijah) JETCIRA ( Yetzirah) ASIJA (Assiah)

Takva je kabalist ička prezentacija Večnoga koji prelazi u Biće. Da bi smo prebacili ovo u terminologiju Drveta, možemo citi­

rati "Kabalističku Veru", koja se krcćc uz ili niz Drvo od jedne Scfirc do druge, uključujući AIN SOF AUlt

Spuštanje (od Duha do Materije)

U KRAJNJOj NEISPOLJENOSTI Moje BEZGRANiČNO BICE Postaje ILUMINACIJA, kao JEDINO ISTINSKO SVETLO MUDROSTI RAZUMEVANJA svega Sa velikom LJUBAVLJU U punoj KONTROLI Dok savršcna LEPOTA Čije POSTIGNUCE Je BRILJANTNOST Koja nalazi svoju OSNOVU U MATERIJALNOj EKSPRESIJI

Uzdizanje ( od Materije do Duha)

U MATERIJALNOJ EKSPRESIJI VERUJEM RAZUMOM I POSVECENOSCU

U LEPOTU KONTROLISANE

LJUBAVI u izobilju Čija RAZUMEVA/UCA

MUDROST je JEDINO SVETLO Koje ILUMINIRA

BEZGRANICNO BICE Unutar KRAJNJE

NEISPOLjENOSTI

Ovo je shema života kako je kabalisti vide u kontekstu Drveta. Može se posmatrati na sve načine i iz svakog ugla jer je univerzalno prime­njiva. Prevedena u običnu psihološku terminologiju ista shema se ja­vlja u drugačijem ruhu.

Ovde Drvo moramo posmatrati kao uredenje izmedu normal­ne budne svesti prika7..ane kod Malkuta ( Maikuth) i najopskurnijeg originalnog Ega koji izranja iz Ne-bića II Ketru ( Kether). Počevši od Malkuta, nalazimo da je on odvojen od Jcsoda ( Yesod) Donjim al11-bisom. Ovo predstavlja stanje sna i barijeru izmedu spoljne i unutra­šnje svesti. Takođe sc može posmatrati i kao provodni filter putem

24

Stepenice svetlosti

koga impulsi stižu do osobe iz njenih najdubljih nivoa bića. Zatim imamo Jesod kao "Svest sna", tu čudnovatu astrainu me­

šavinu gde se razrešavaju računi između dolazeće i odlazeće svesti dok se ova strujanja svesti putem simbola jedna drugoj prilagođava­ju. Tu se krije tanka granica između izmedu zdravog razuma i ludila simbalisana Mostom mačeva. To je sedište "automatske svesti" i uzrok mnogih nevolja usled kvara. Seksualni i reproduktivni nagoni potiču iz te tačke.

Posle Jesoda dolazi Hod, sed ište Racionalnosti. Ono se bavi od­nosom izmedu uzroka i posledice i kontroliše čisto intelektualne ka­pacitetc. Naspram ovoga na suprotnoj strani Drveta nalazi se Necah (Net zach) , Emocije i Žudnja. Iznad ovog dvostrukog izvora motiva­cije je Tifcret ( Tiphereth), "Bolje sopstva" koje traži najbolju ravno­težu. Tu se nalazi ono što smo nazivali "savešću" ili osećajem za do­bro i loše. On takode predstavlja granicu ljudskog bića kao ličnosti.

Sada stižemo do "uzvišenije" strane mikrokosmičke jedinice. Približavamo se primarnim silama koje se bave čitavom ljudskom ra­som radije nego njenim individualnim članovima. Ovo je Gebura ( Geburah), volja za životom izražena kao samoočuvanje po svaku ce­nu. Bez ovog odbrambenog mehanizma, ljudska vrsta ne bi prežive­la. Njenog parnjaka nalazimo u Cesedu (Chesed), potrebu za posto­janjem i sigurnošću, što uključuje hranjenje, rast i primanje na sva­kom nivou. Zakoni života kažu; "HUDI. I-IRANI SE. BORI SE. PARI SE." Tim redom.

Zatim nastupa Veliki ambis ili Razdor između Života i Smrti. Samo tri Božanska sefirota mogu da operišu unutar njega. Bina ( Bi­nah) jc Intuitivno razumevanje i veza sa nesagledivim poljima svesti nedostupnim normalnom umu. Ono sa sobom nosi znanje o prošlim inkarnacijama i u neku ruku ono predstavlja rasno sećanje i genetske informacije.

Lokma ( Chokmah)-Mudrosl je pozitivno usmeravajuća svest koja je rezultat individualne i rasne evolucije. Vodena iskustvom ona zna šta treba činiti i nastoji da navodi život u skladu sa tim. Ljudske uši retko kada jasno čuju njen glas.

Keter ( Ket.her) je naravno esencij<llno .. I" i besmrtni princip ži-

25

Vilijam G. Grej

vota. Njega možemo posmatrati kao Uzrok, narednih osam Sefirota kao Način, a deseti Malkut ( MaIkuth) kao Posledicu, što zajedno čini psihologiju čovečanstva.

Možemo nastaviti da sc približavamo Drvetu života bilo kojom metodom koju zamislimo i vremenom postići rezultate. Ovo se mo­že porediti sa zrnom semena senfa za koje se tvrdi da sadrži čitavo ne­besko kraljevstvo. Ako zamislimo Drvo kao nekakvu dehidriranu, su­per koncentrisanu i ultra-moćnu kapsulu svesti, dobićemo ideju o njegovim mogućnostima. Kao takva predstava Forme moći, Drvo se analoški može uzeti kao pilula ili posaditi u ljudsko biće nalik seme­nu kao kompresovani Kosmos koji zatim kreće da raste i razvija se na svim nivoima bića dok i Drvo i biće ne dospeju u stanje gde dele Sa­vršenu shemu . .sta više, prvi zadatak svakog razvijajućeg kabaliste je­ste da posadi seme Drveta duboko u Baštu duše. Ovo se unutar sva­kog od Cetiri sveta postiže na drugačiji način.

U ASIJI ( fizičkom svetu) Drvo sade i kultivišu čula. Njegov di­zajn je viden od strane oka i njegova boja je cen;ena. Gde god da vi­dimo te boje trebali bi smo razmišljati o dotičnom Sefirotu. Možemo osetiti parfeme Drveta i dodirnuttl njegovu formu. Naše uši bi treba­le biti uvcžbane da parvilno klasifikuju govor i zvuke. Sve ovo se mo­že integrisati u ritualne prakse.

U JETCIRI ( mentalnom svetu) postoji mnogo posla oko Drve­ta. Možemo proučavati njcgO\'l1 filozofiju, lIvideti i rešavati njegove probleme, razmatrati mogućnosti njegovih šema i učiti jednu po jed­nu lekciju koju njegovo uredenje prezentuje inteligentnom učeniku. Nema poznatog kraja njegovom mentalnom stimulansu ili odgovori­ma do kojih se može doći.

U BRIJI ( svetu duše) Drvetu se pristupa na etičkom i moral­nom nivoou kao kodu ponašanja i otelotvarenju najviših principa koje duša u potrazi može naći. Ovde učimo zakone života u hanno­niji i uravnoteženom odnosu sa svim Bićem i bićima.

U ACILUTU ( svetu duhova) Drvo preuzima aspekat Zivog bo­ga. Ovde prilazimo Drvetu obožavanjem. posvećenošću, molitvom i čistim uživanjem u kontaktu sa ekstenzijom Najuzvišenijeg duha.

Mora se dobro naglasiti, ipak, da je Drvo u svoj svojoj divoti put

26

Ste�nicc svetlosti

a ne cilj. Ono samo po sebi nije objekat za obožavanje i.li idol Z� ne­ko sujeverno poštovanje. Drvo je način, metod, mapa l tl1eh�lll�am koji pomaže postizanju tog jednog cilja zajedničkog za sve Pnn�lpe, Sisteme, Misterije i Religije, š

_to je Mistična Unija čove:;a!,skog. I bo­

žanskog u jednom UJEDINJENJU (engl. "at-one-ment U hnšćan­stvu predstavlja pomirenje grešnog čovečanstva sa Bogom).

Sa ovim Večnim Ciljem na horizontu, hajde da započnemo us­pinjanje po kabalističkol1l Drvetu života.

27

Poglavlje tri

SEFIRA MALKUT, KRALJEVSTVO, 10.

ASl}A, ili Svet ekspresije: Čovek. Elementi. Evo nas u svakodnevnom zemaljskom životu. Izabrani božanski

agent je L:ovck čiji je cilj da zagospodari takozvanim elementarnim duhovima i evoluira van potrebe la naseljavanjem tela načinjenih od ćeli;skog materijala. Ove "odore od kože" koje smo stekli prilikom našeg "Pada" poslužile su svojoj svrsi da nas ugoste kao inteligentna bića LJ solidnoj meri ali olle imaju svoje granice.

Divna kakva jesLI, naša tela LI ovom svetu su, kako na sebi oset i­mo, daleko od savršenstva. Vremenom moramo naučiti da živimo II " telima" od daleko finijeg materijala koja su prilagodeni;a ekspresiji našeg Pravog sopstva koje sc trenutno guši iza masa mesa LJ kojima manevrišema ovom zemljom. One će obavljati svoj posao još neko vreme aji njihov neizbežni i predvidivi kraj je na vidiku. Da bi stekJo istinsku besmrtnost, čovečanstvo mora živeti na druge načine osim putem mesa i krvi.

Ovo je prva teška lekcija koju moramo naučiti stojeći u pod­nožju Drveta. U hrišćanskoj mitologiji, oni u podnožju drugačijeg Drveta videli .su čoveka na krstu i bili uvereni da mogu postići be­smrtnost takvom žrtvom. Kabalista takođe vidi čoveka kao Mikroko­smos na Drvetu života i oseea daje njegova lična besmrtnost neodvo­jiva od principa njegove simboličnosti.

Moderna fizika pokazuje da sc materija od kojih su naša tela sa­činjena može svesli na jednu stvar-Energiju. Sve je Energija i mi sa našim svetom nismo ništa više nego energetske sheme. Nijedan Ka­balista se ne bi suprotstavio ovome, pošto je takvo učenje bilo pozna-

28

Stepenice svetlosti

to mnogo pre današnje nauke. Kao ljudi mi smo rezultat aktivnosti unutrašnjeg sveta i zauzvrat mi vraćamo energiju u Nepoznato. I ta­ko se ciklus Kreacije nastavlja.

Hemičari su analizirali strukturu naših tela i podelili je u cle­mente. Kabalistički filozofski i simbolički Elementi su označeni kao Vatra, Voda, Vazduh i Zemlja. Ovde sc zasigurno ne radi o opipljivim manifestacijama koje su opšte poznate pod lim imenima. U nekim okultnim spisima oni se nazivaju " Vazduh mudrosti", "Voda mudro­sti" itd. Okultni Elementi su manifestacije sila čija svojstva na neki način nalikuju prirodnom Vazduhu, Vatri, Vodi i Zemlji. Iz tog razlo­ga se materijalni uzorci ovih "Elemenata" često ritualistički koriste kao simboli za njihove Realnosti u unutrašnjem svetu.

Ova Cetiri elementa Magije su veoma široke kategorije energi­je koje se kriju iza našeg materijalnog postojanja i proizvode efekte u skladu sa njihovom specifičnom prirodom. Esencijalni vazduh će proizvesti "vazdušne" efekte bilo u telu, umu, duši ili duhu, i drugi clementi će učiniti isto na njihov .specifičan način. Znamo šta sc mi­sli pod "Vazdušnom", "Vatrenom", "Vodenom" ili "Zemljanom" osobom. Mi smo mešavina sve četiri osobine ,kao što svaki astrolog može objasniti, i sve što je sposobno za ekspresiju u našem svetu na­staje aktivnošću jedne od ove Celiri sile.

Stari filozofi smatrali su "Elemente mudrosti" čistim kvaliteti-ma i definisali ih ovakvom trostrukošću;

VATRA je bila Svetla, Fina i Mobilna VODA je bila Mračna, Gruba i Mobilna VAZDUH je bio Mračan, Fin i Mobilan ZEMLJA je bila Mračna, Gruba i Statična Ovo nisu loši opšti opisi ali nisu od mnogo pomoći kao pozitiv�

ne identifikacije Magičnih elemenata. Jedini način da ih opišemo je­ste da kažemo da su oni Cetiri elementa Postojanja u svakoj katego­riji i dotičnom kanalu svesti. Da bi smo dobili jasniju sliku moraće­mo da posmatramo Kreacioni mit II magičnom kontekstu.

U početku (kaže Mit) beše Ništa (AIN) koje sadrŽ3še Sve (AIN SOPH) kao nekakva homogena Celina načinjena od kompletne Ne­izdiferenciranosti. Sa ovim je išao Duh Boga (A1N SOPH AUR) Bez-

29

Vilijam G. Grcj

granično Svetlo. Zatim se desio Primaini impuls manifestacije koji Kabalisti nazivaju Rečju kreacije, i koja se smatra početnim ritmom Postojanja. Ovaj impuls ili šok je, krenuvši od centra, podeiiia Neiz­diferenciranost na Cctiri dela i svaki segment je, da tako kažem, pre­uzeo sopstvenu frekvenciju, koja je odrcdila sve što će proizići iz do­tičnog segmenta. U magičnom kontekstu, Bog je izgovorio sopstveno Ime i samo-odrcdenje je započelo time što je Jedinstveno postalo Du­alno a zatim Cetvorostruko. Sve je proizišla iz kombinacije ove Ceti­ri sile, i četiri svela počinju kod Ketera po čemu je Acilut vatra, Brija voda, letcira vazduh a Asija zemlja.

Elementi mudrih. dakle, Sll Celiri primarne distinkcije koje se odnose na svaki tip manifestacije. Cifre 1 , 2, 3 i 4, ako se saberu daju 10, ŠiO čini sefirotsku šemu. Naravno, njeni proizvodi su kombinaci­ja prvobitna Cet iri elementa, ali oni moraju postojati i II čistom sta­nju, da bi te kombinacije mogle da se nastave i da se sve ne bi pono­vo vratilo II Neizdiferenciranost. Odmah posle našeg stanja materije, ova čista stanja nazivaju sc "elementarnim duhovima".

Opisivani su i prikazivani na različite načine, ali, esencijalno, oni su sile iza fizičkih sila, koje ne poseduju um ili dušu u ništa većoj meri nego elektricitet ili gravitacija, ali operišu u skladu sa svojim in­herentnim osobina m" k(lo i svak" aktivna sila, krećući se staz(lma sa najmanje otpora nalik energiji. Ovde je veoma važno razmotriti sle­deće. Pošto se okultni clementi nalaze iza fizičkih sila, na njih .se mo­že uticati na načine koji nisu čisto fizički.

Ovde magija stupa [),I scenu. Posezanjem ka Elementima i nji­hovim usmerava njem na i unutar njihovog .slanja bića, odgovarajuće promene se mogu proizvesti n(l fizičkom nivoima na koje oni utiču. Ovo jedva da je toliko dramatično koliko zvuči. Mi činimo to svakim mehanizmom koji načinimo, i Cet iri elementa se uspešno prizivaju svaki pul kada se skuva pri�tojna šolja čaja. Ipak, da nismo uspeli da dospemo do Elemenata II njihovom čisto .spiritualnom stanju, nika­da ne bismo naučili da kuv(lll1o čaj ili činimo bilo šta drugo pomoću njih. Spiritualni kontakt dolazi pre fizičkog rezultata.

U dobro poznatoj bajci "Komte dc Gabalis" (Comte de Gaba­lis), radi se o smrtnicima koji se moraju venčavati sa elementarnim

30

Stepcnic� svetlosti

duhovima da bi postigli savršenstvo. Značenje iza tog mita je da mo­ramo kad tad naučiti da se služimo elementarnim silama na ne-fizič­kim nivoima da bi smo bili u stanju da postojim kao živa bića nezavi­sno do naše sadašnje zemlje. To će biti novi "Nebo i zemlja" koje ćemo morati nastaniti kada više ne budemo bili II stanju da obitavama II na­šim fizičkim telima. Načinićemo ih sami uz pomoć Andela našim sop­stvenim umovima i dušama. Možemo napraviti Nebo, ali možete da stvorite i Pakao. Sve zavisi od graditelja. Realnost i Relativnost su isto.

Možemo, dakle, posmatrati elementarne duhove kao čiste jedi­nice energije koje poseduju karakteristike jednog odredenog Elemen­ta. One izvršavaju svoje Funkcije pod kontrolom onih koje nazivamo Andelima, koji primenjuju neophodno vođstvo da bi osigurali opsta­nak Kosmosa u Kreaciji. Tu primećujemo indikacije Inteligentne sve­sti koja utiče na jedinice postojanja i ako ovde budemo II stanju da �o­vežemo naše svesti sa shemom stvari, to će očigledno ići tl našU konst.

Baš iz ovog razloga su mnogi stari borilački i kabalistički ritua­li i prakse bili povezani sa Anđelima ili emanacija ma. Ideja je bila da se ljudske namere postave izmedu Uzroka i Posledica, tako da drugo bude promenjeno II korist onoga ko je intervenisa? Ovo nije ta�o. ne­moguće kao što deluje, ali je zato krajnje teško. Ml to donekle čmlll10 n" male načine, ali direktno uticati na materijalni rezultat pomoću ri­tuala nije lak zadatak.

Naša kontrola nad Elementima jc u magiji simbalisana Palicom za vatru, Soljom za vode, Mačem za vazduh i Stilom za zemlju. Ovo može delovati konfuzno dok ne uvidimo da su ovo stilizovane repre­zentacije mnogo starijih i mnogo krućih načina. Palica je bila koplje, što je u to primitivno vreme bila obična motka naoštrena i ojač�na u vatri. Motkama su kontrolisane logorske vatre sa bezbedne udalJeno­sti ili nošeni snopovi gorućeg granja za paljenje nove vatre. Da bi ra­dio sa vatrom, čovek je po.sC'l..ao 7..<1 motkom ili Šlapom. Solja naravno, udubljenje šake ili pijućeg roga II kojima jc voda prenošena. Kasnije je to postao lonac 7..<1 kuvanje ili kotao. Veza izmedu mača. i �a.zduha se sastoji II tome što je mač u početku bio strela. Prema Prlll1ltwl1om čoveku, taj leteći projektil nosili su Duhovi vazduha. Nije sigurno ka­da je lačno mač preuzeo magično značenje strele. Stit za zemlju je bio

31

Vitijam G. Grej

ašov ili sličan alat za kopanje. To je, normalno, kontrolisalo zemlju. Ašov i strci a su verovatno promenjeni u Mač i Štit iz snobovskih raz­loga, budući da su strehI i ašov bili seljačka oprema, dok se Mač i Štil povezuju sa plemstvom.

Covek je instinktivno znao da će njegova čitava budućnost na zemlji, i dalje, biti povezana sa Cet iri esencijalna elementa, tako da je načinio svaki napor da ih kontaktira gde god da je to bilo moguće. Prepoznao ih je telesno kao svetlost i toplotu, tečnosti i kosti i gasove ili isparenja. Stojeći na morskoj obali jednog sunčanog dana, mogao ih je osetiti oko njega dok ih je prizivaa;

.. Sunce! Nebo! Zemljo! More! la sam živi centar vašeg Okruženog krsta. Zivite jednako u meni!" Sa Četiri elementa, pažnja prelazi na andeoski red koji ih di­

rektno kontroliše. l tako na red stiže:

JETCIRA, ili Svet formacije: Anđeli, KERUBIMI

Ovi andeli sc prik:lzuju kao spoj Vola, L ava, Orla i Čoveka. Oni predstavljaju same Elemente na višem nivou, budući da su fiksni astrološki znaci Bika, Lav,l, )korpije i Vodolije. Kerubimi imaju direkt­nu kontrolu nad ponašanjem Elemenata i njihovim vrlinama sc sma­traju Snaga i Strpljenje kod Vola, Hrabrost i Plemenitost kod Lava. Br­zina i Aspiracija kod Orb i Inteligencija i Posvećenost kod Coveka. Da bi smo kontrolisali Elemente i uticali na Kerubime, mi sami moramo razviti ove vrline. Ako pokušamo da kontrolišemo te sile bet sposob­nosti da nad njima vladamo, rizikujemo uništenje od njihove strane.

Kerubimi su skoro�lllaterijalni ekvivalent ČIOTA ( Chioth) i KADOSA (Kadosh), Svetih živih bića Ketra. Moramo zapamtiti da su Malkut i Keter; "Nalik jedan drugome na različite načine". Ma1kUI jednog Drveta je Keter drugoga i tako u beskraj. Ova nešto zbunjuju­ća izjava jednostavno znači da sve počinje na mestu gde se nešto dru­go završava. Kraj jednog života je tck početak drugoga, gde je svaka tačka kruga u isto vreme i poćetak i kraj. Plodovi Drveta proizvode

32

Stepenice svetlosti

seme narednoga i tako sc Život večno nastavlja. Stoga pronalazimo mnoge sličnosti izmedu Malkuta i Ketera. Na kraju, jeste rečeno da je Bog načinio čoveka po sopstvenom naličju.

Kerubimi su lakode prikazani kao čuvari originalnog zemalj­skog Raja pošto Sll ljudi izbačeni. Plan podloge Raja ostaće zapamćen kao Okruženi krst. Da bi povratio Raj, čovek mora zagospodariti Ele­mentima i suočiti sc sa Kerubimima čiji plamteći mačevi blokiraju ulaz. Sposobnost primitivnog čoveka da rukuje vatrom bila je ta ko­ja ga jc postavila iznad ostalih bića od mesa. Nijedna životinja osim čoveka nije u stanju da rukuje vatrom, tako da je jedva iznenađujuće da je smatrana Božanskim elementom. Za Andele se tradicionalno smatra da su sačinjeni od čiste Vatre. Sada treba da se pozabavimo najopasnijom od svih vatri, u obliku atomske energije. Koliko će nam Kerubimi pomoći u lome ostaje da se vidi.

Gdegod da uočimo fizičke fenomene, ustvari vidimo rad Keru­bima. Elementi u njihovom čistom stanju su bezumna energija koja operiše slepo. Kerubimi su ti koji ih stavljaju pod kontrolu prirodnih zakona i održavaju tl razumnim ciklični m granicama. Zamislite na primer, svet koji bi Elementi sami pokretali. Sta ako bi česma ispušta­la vatru umesto vode koju bi napolje izduvao uragan da bi na kraju postala tekući pesak. Bile bi lo lude, fantastične, nemoguće okolnosti bez direktne kontrole Kerubima. Oni su direktni prenosioci božanske svesti koji utiču na fizičke fenomene.

Toliko smo se navikli na svakodnevna čuda materijalnog života u ovom svetu, da smo izgubili gotovo sav kapacitet za čuđenje i zadi­vljenost koji nas navode da u pozadini potražimo Inteligentnu kau­zalnost, kao mače koje opipava pozadinu ogledala u potrazi za dru­gom mačkom. I kao i mače, iza ogledala nismo susreli ništa u našem obliku i izgubili smo interes za nematerijalno, preferirajući da jurimo sopstveni rep. Gubitak je u potpunosti na naš račun. Ono što smo smatrali realnošću, bio je samo odraz.

Stari mudraci su govorili: "Sve je Iluzija osim Toga". Moderni mudraci kažu; .. Jedino je energija stvarna. Sve ostalo je prikaz njenih shema". Kabalista vidi seriju rastapajućih vidika i nestajućih velova. On zna da je realnost svake slike proporcionalna pažnji koju joj po-

33

Vilijam G. Grcj

sveti. Može inU odgovarati da ostane u okviru neke odrcdcnc slike neko vreme i može da nastavi napred ili nazad u zavisnosti od toga koju Stazu trenutno prati. Jednom kada je dizajn Drveta ukorenjen II njegovom umu, on je II poziciji poselioca u gradu opremljenog ma­pom ulica i može se kretati sa minimalnim naporom. U odnosu sa Kerubimima. Kabalista očekuje da upozna božanske agente koji po­rave iza materije i ureduju njeno ponašanje u skladu sa striktnim principima. Kerubimi ne krše prirodne zakone, jer ne poseduju spo­sobnost da to čine. Bilo kakav "nadprirodni" fenomen se jednostav­no dcšava usled intervencije sa nekog drugog nivoa koji ne spada pod nadlcžnost Kerubima. Oni ne reaguju direktno na ljudska osećanja ili emocije. Prikazani kao fiksni Znaci, oni se povinuju fiksnim zakoni­ma koji nemaju veze sa ljudskim sentimentima, koliko god uzvišc­nim. Nijedan novi Kabalista se ne bi usudio da tvrdi posedstvo spo­sobnosti da obustavi ili ukine i najmanji zakon Prirode, iako možda postoje načini da se ti zakoni koriste, to nije uobičajena praksa.

Ne sme sc prclpo.staviti da svi Andeli istog rcda poseduju isti stepen moći, ili da je jedna Andcoska jedinka II stanju da obavi posao cele grupe. Kerubimi su specifična vrsta bo7..anskog agenta, ali njiho­ve sposobnosti variraju II zavisnosti od zaduženja. Nije potreban bul­dožer da bi sc sa travnjaka uklonio krtičnjak. Svakom andeoskom za­datku zadaje se Andeo proporcionalnih sposobnosti, ni više ni manje nego što je neophodno. Ne samo da je Kerubim sa plamtećim Mačem potreban da čovećanstva drži podalje od Raja, već jos jedan opre­mljen atomskim praskom sprečava čovečanstvo da se 2...1uvek baci II Pakao. Kako su mu i Raj i Pakao zabranjeni, čovek može sebi da sa­gradi adekvatno mesto stanovanja izmedu ta dva Kerubima.

Kerubim je tek jos jedna forma koncepta Krilate sfinge, koja ti­pifikuje kontrolisane moći prirode. U rana vremena čovekovi jedini izvori moći bili su životinjskog porekla. Mlatcća krila Kcrubima predstavljala su moć vazduha, njihova gazeća kopita moć zemlje. Tre­ba zapamtiti da je Vo takode vukao vodu za irigacione sisteme, tako da se i to može uvrstiti ovde. Ljudska glava i ruke pružale su inteli­gcnciju i veštinu, dok su lavovske šape znaci nepogrcšivog lovca. Či­tav koncept se odnosi na energiju koja je aktivna radije nego mirna.

34

Stepenice svetlosti

Gdegod da se Kerubimi spominju, uvek rade nešto. Njihov život je aktivan, ne pasivan. Čak i kada su delovali neaktivni bili su na stra­žarskoj dužnosti.

Dobro poznat primer reprezentativnog Kerubima (iako su to mogle biti i Sfinge) bilo je "Sed ište milosti" na Zavetnom kovčegu. To je bila "Tačka prisustva" nešto na principu monsIrance u modernim crkvama oko kojih se Prisustvo Božanstva navodno sakuplja, kako kažu, do taćke fizičke manifestacije. Govorilo se da postoji vidljiv sjaj oko tog " Sedišta milosti" kada je Bog Izraela bio prisutan kao lično svestan Entitet. Veoma je verovatno da se takav sjaj uistinu manire­stavao, mada bi to bilo uslcd statičkog elektriciteta koji se u pustinj­skom okruženju nakuplja do veoma jakih napona.

"Sedište milosti" su čuvala dva velika zlatna Kerubima, rašire­nih krila i okrenuti jedan ka drugome. Posmatrani sa strane, oba Ke­rubima su pratila grubu kontuni Svast i ke, budući da su bili postavlje­ni II medusobno suprotnoj rotaciji. Ovde se veličanstveni Glif božan­ske energije manifestuje iza materije, kroz fizičke principe. Svaki mo­derni inženjer pripravnik u Slanju jc da ceni dinamičke zakone koje Andeli sa kovčega predstavljaju. Oni oslikavaju prelaz Potencijalne moći (božanskog prisustva u Sekini (Shekinah)) u Kinetičku energi­ju posredstvom Kerubima, što je upravo njihova funkcija u formativ­nom svetu Jetcire u Malkutu.

Kerubimi se snabdevaju čistim elementarnim energijama koje oni moraju, po potrebi, formirati. Ista vrsta vatra-energije pali šibicu ili eksplodira bombu. Različiti tipovi Kerubima ureduju svaki akt ne kao primarne sile, već kao povinujući sprovodioci zakona koji ruko­vode čitavom serijom dogadaja. Sada ih moramo ostaviti njihovom poslu i upoznati njihovog Arnandela gospodara u:

35

BRIJA, ili Svet kreacije: Arhandco SANDALFON

Sandalfon (Sandalphan) se smatra drugom formom META. TRONA, Arhanđcla prisustva kog susrećemo u Keleru na vrhu Drve­ta. O��e se

: 'ponovo. identiteti Kelera i Malkuta sjedinjuju. Najjcdno­

staVIll)1 naCIn da ovo raZLImemo je da posmatramo Arhandcla kao Sandalfona u odnosu na Keter Drveta formiran iznad te tačke, a kao Mctalrona kada je u pitanju Drvo formirano ispod nje. Sandalfona kao plod, Metatrona kao seme.

Nijedno od ta d:,a il.nena, ni Sandalfon ni Metatron. nije hebrej­skog porekla, već potiče IZ grčkog jezika, što sugeriše kasniju atribu­viju ovih imena ili potiskivanje prethodnih hebrejskih. Snadalfonovo ime P?seduje ne�oliko �it

.nih

. �načenja koja bacaju svetlost na njego­

vu pnrodu. Mozda proIzilazI IZ dvc Palavi ( Pahlavi) imenice što bi značilo "Gospodar raspona Visine", ili iz "sinadclfos" (synadelphos) -sabrat. Sa druge strane, možda jcdnostavno znači; "zvuk sandala". za Sandalfona sc govorilo da je bio veoma visok Andeo, stojcći iza božanskc kočijc, gdc jc VCzao krune za svog Stvoritelja. 1� i.�amo sli�u andcoskog bića čija su stopala na zemlji a gla­va u najvIsIm nebeSima. Kao Andco Malkut-Ketera, on tcško da ima drugog izbora. Kao Ketcr ličnost on se bavi rukovođenjcm CIOT ha KUODESA .(Ch�oth h� Qodesh), ali u svojoj Sandalfon formi, on je voda Kerubima ] tako ccmo ga ovde posmatrati.

.Zv�k stopala u sandalama je veoma koristan Simbol zemaljskih

zaduzenp ovog Arhandela. Svi se L1zbunjlljemo kada čujemo zvuk nadolazećih koraka. Zločinilac se plaši razotkrivanja, uznemireni se nadaju, svako ima svoje razloge. O Sandalfonu možemo misliti kao o "PrilazioCll", jer na to se on svodi.

Mi ne vizualizujemo ovog Anđela jer je on daleko iznad nas II Malkutu, tako da nikada ne vidimo njegovo Ike. Osećamo ga, jer iz kog kod razloga da nam je u datom trenutku potreban, on odgovara u skladu. Ako oseća mo krivicu, on nam može odgovoriti kroz našu

JO

Slept!nicc svetlosti

svest; ako srno nesrećni, on može biti utešna misao. Ništa nije toliko utešno kada pošaljemo pozive za pomoć, kao zvuk trčećih stopala ko­ji se pribli�.ava II odgovoru, i to je ta imaginativna veza kojom može­mo prizvati Sandalfonovll pomoć.

Sa Sandalfonom dobijamo osećaj vcoma sličan onome koji ma­lo dete ima kada stoji blizu veoma visokog roditelja. Roditelj se čini veoma udaljen, a dete teži da misli da su snažne noge i ruke odvojeni entiteti i da imaju sopstveno postojanje nezavisno od roditcija. Na ve­oma sličan način mi posmatramo fenomene i događaje ovoga sveta kao da ncmaju veze sa njihovim kauzalnim Unutrašnjim realnosti­ma. Poučeni Kabalista uči da gleda ka unutrašnjosti kroz Andele, Ar­handele i još dalje od njih-svih tih barijera i materijalnih granica, i iz,l njih da vidi Boga. Najobičnije svakodncvne stvari su direktne veze ka Božanstvu. Kada upalimo šibicu ili ritualnu lampu, trebali bi smo prepoznati Element vatre, pod kontrolom Kerubima, pod brigom Sandalfona, posvećen Mikalu; predstavljajući božanski aspekt. Kaba­lista pronalazi Boga svuda i u svemu kada jednom nauči da gleda.

Da se primetiti da je, za nas, Sandalfon pOSlao personalizovani­ji od mnoštva Kerubima. Kako se probijamo kroz svctove, mi sve vište personalizu;emo Inteligencije kojc II njima obitavaju. Postoji tradicija po kojoj obični Anđeli nemaju imena, budlJći da su samo predstavni­ci vrste ili reda. Jedino Arhandeli i vode specifičnih tipova Anđela po­seduju individualna imena. Moglo bi se učiniti da što se više udaljava­mo od ovog materijalnog sveta, to će Inteligencije postajat manje in­dividulizovane, ali se u stvari priblizavamo našoj sopstvenoj Realnosti bića, tako da težimo da idenlifikujemo naše koncepte Božanstva na­šom sopstvenom individualnošću kao jedinicom egzistencije.

Svet Sandalfona, ipak, nije uslovljen prostorom i vremenom kao naš. niti o njemu treba da mislimo kao o usamljenom Biću u nekakvoj posebnoj dimenziji gde čeka kosmičkc pozive pre nego što se opet po­stavi na noge. Sandalfon je koordin;)lor, medij, posrednik ili agent, ali s..1mo kao Tip Arhandela. Možda postoje ncbrojenc jcdinke Arhandela Sandalfona, ali samo jedna vrsta. Na kraju, postoje i milioni ljudi na svetu ali samo dve vrste, muškarci i zene. Sanclalfon postoji gde god da je potreban toliko često koliko je neophodno da ispuni svoju funkciju.

37

Vilijam G. Grej

U Kreativnom svetu, Sandalfonov posao je da razvrsta materi­jalne Originacije tako da njima mogu rukovati Kerubimi. Njegova pozicija više naliči izvršnom direktoru koji dobija instrukcije i na osnovu njih započinje neki projekat ili pokreće odgovarajuća postro­jenja. Ka nekakva Glava odeljenja, on ne proizvodi materijale sop­stvenim rukama, da tako kažem, već se njima bavi u okviru svoje sve­sti. Izradivači procesuju materiju svojim rukama, ali je Dizajneri pre toga obraduju umovima. Moderni okuItizam ovo opisuje rečju "lTIe­dijacija". Sandalfon je Medijator, stvarajući uslove pod kojima se Ori­ginacije mogu proširiti.

Skeptici bi mogli reći da Arhandeli jednostavno uopšte ne po­stoje, i da se zavaravamo personalizujući sile prirode kao što i dete pcrsonalizuje duha velikodušnosti u vreme zimske kratkodnevice, kao Deda Mraza. Ovo je pogrešno shvatanje okultne istine da šta god da um može da zamisli ili iskusi, uistinu postoji LI ovoj ili onoj di­menziji. Naši umovi ništa ne stvaraju, već jednostavno kupe ono što već postoji II višim i različitim tipovima svesti do naše. Sve zavisi od toga sa kojom Intel igencijom unutrašnjem sveta smo u kontaktu. po­smatrajući nas satne upod kritičkim svctlom, na šta se mi, kao ljudi, svodi mo, osim na hrpc pcrsonalizovanog ćclijskog tkiva? Ako se mc­so može personalizovati, koliko više se isto može učinili sa tipom sve­ti koji funkcioniše nezavisno od takozvane čvrste materije?

Možemo misliti o Sandalfo llu kao o I nteligcnciji uveliko ume� šanoj u dogadaje ovog sveta i pona�anje njegovih delova, uključujući i nas kao materijalna bića. Ipak, on je pod konstantnim pritiskom da izvrši naređenja koja mu stižu od božanskog aspekta koji boravi iza materije. Arhanđeli nemaju slobodnu volju, iako imaju mogućnost alternativnog delovanje II okviru njihove određene sfere aktivnosti. Sada se moramo rastati od Sandalfona i razmotriti božanski aspekat iz kojeg su on i naš trenutni fizički svet Potekli.

38

ACILUT, Svct originacija: Božanski aspekat ADONAI MALA K

Ovaj božanski aspekat je "Gospodar Kr.alj": Pono:o nala�i,"?o

vezu izmedu Ketera i Krune. Ovog puta su II pitanju Kraljevstvo I nje­gov V ladalac. Uobičajena hebrejska titula Božanstva je "Verni �ralj", i u svim zapisima je reč "Gospodar" (Lord), AnNI generalno pnh.,:,aćena kao vid obraćanja SvemoćnoIlle. Ona označava Svemoćnoga kOJI vlada sirovom snagom. Još jedna titula koja sc pripisuj� �žan.sko� aspektu Malkuta, je ADONAI ha ARETZ, Gospodar zemlje Ih. tentonJc. .

Zemlja je poetski posmatra na kao Božija hokhca za noge I zn.ak

Najuzvišenijeg gospodara je bilo njcgovo postavljanje.s�?pala �la. Il!C­gove podredenike. Čak i danas, kurtoazni gest sUbmlSI)C se ČlIlI IJ�­bljenjcm stopala na raspeću ilj nožnog prsta

. Pape: Stara ceremon.1J<l

Pranja stopala ukazuje na ljudsko priznavanje boza nskog ll drugllll ljudima. U Malkutu kod dna Drveta života. Sllsrećemo se sa Stvarao-ccm materije kao Suverenim gospodarom tog pre�e1a. ..

Nekako, negde, mora postojati tačka kod kOJe matenja, kao ta� kva, postaje da bude ono što jeste

. Tu tačku �a�alisti zov.u A�onal

Malak i poštuju je u skladu. ADNI Tetrawam Je S,�bol.za L1lte�lgen­

ciju, kakva god ona bila, koja navodi četin k�t.egor�!e �.7.lčkog bita. �a

izronc iz Ničega. Ovo se zaista svodi na čelm vanjacIJe Jedne ongl­nalne energije. Ne smerno misliti o Adonai �alak

.u, Sa l?dalfonu, Ke­rubimima i Elementalima kao četiri razdVOjena tipa Bića, već kao o delovima Celog bita. Veoma je važno da kada radimo sa Drvetom, �a se uvek bavimo njegovim detaljima i njihovim medusobnim odnOSI­ma II okviru kompletnog koncepta.

To je sve veoma tako kako je božanski aspekat Adon�i �.ala�a rekao: "Ja ću izvesti materiju iz Sebe. jer JA SAM TO. Izra�lvšl Je, iZ­raziću Sebe. Ovo je Moje Telo". Uzmimo kakvu god matenju da oda­beremo i sagledavajmo je ka unulra�njosti sve dok �i�ta drugo �e bude postojalo i tamo ćemo pronaći Boga kao Adonai Malaka. To je

3.

Vilijam G. Grej

najočiglednije mesto da se započne potraga. Odatle potiču meditativ­ne vcžbe koje počinju koncentrisanjem na veoma jednostavno parče materije kao što je, na primer, drvena loptica. a zatim nastavljaju da "posmatraju unutrašnjost" objekta dok se ne načini kontakt sa Onim koji tamo obitava.

Ovaj Bog-u-Materiji je simbolisan Svetim obrokom ili Priče­šćem. Korektno se zaključuje da je Telo Boga gde god On odabere da ono bude i u bilo kojoj formi u kojoj On odabere da se iZnlzi. U sta­ra vremena Priče.šće sc sastojalo iz mesa i krvi, dok čovečanstvo nije prihvatilo hlep i vino kao prikladnije mcdije. i dok manje materijal­ni mediji ne postanu prihvatljivi kao dodirni simboli, hrana i piće će verovatno nastaviti da sc koriste. Ova tradicija je tako duboko ukle­sana vremenom i običajima medu tako mnogo Vera, da bi samo pot­puno novi bO�.-<lnski zakoni mogli da je zamene drugom metodom.

Kada prizivamo Adonai Malaka, mi prizivamo Princip moći ra­dije nego stvarnu ličnost u našem smislu tc reči. Svejedno, pravilo za­mene poznatog Simbola nep07.natom silom važi. Odatle potiču našc Scfirotske magične slike. koje nisu ništa više nego dogovorene vizua­lizacije medu Kabalistima za ostvarivanje mentalnog kontakta sa bo­žanskim aspektima Drveta. Uprkos božanskom imenu "Gospodar kralj", Magična slika Malkuta je ništa drugo do Priroda sama maski­rana kao Nevesta Mikroprosopusa (M icroprosopus) ili Coveka. Pri­kazana je kao krunisana Kraljica nevesta. Ako želimo možemo femi­nizirat; božanski aspekat Malkuta tl ADONATH MALAKH "Dama kraljica".

Sa prirodom nema kompromisa. Moramo ili vladati njome ili joj biti potčinjeni. Partner ili sluga, bićem o ili jedno ili drugo. Ovo je izazov Malkuta Covečanstvu i nećemo napredovati dalje po Drvetu sve dok ga ne prevazidemo. U ovome možemo osvojiti Krunu, ali i iz­gubiti živote. Simbol Kraljice ncveSle pokazuje da je Coveku name­njcno da zajedno sa Prirodom vlada nad materijom i deli Kraljevstvo Vcrnoga kralja.

Kada razmatramo božanski aspekat Adonai Malaka, povezuje­mo se sa Silom koja direktno proizvodi fizički materijal i njegove še­me po kojima su i naša smrtna tela naČinjena. Božanski aspekat sc ne

40

Stepenice svetlosti

bavi našim moralom, navikama niti bilo čime drugim osim snabde­vanjem i raspoređivanjem materije. ali ipak, to je početna

. ta�k

.a. sa ko­

je kreće naše Unutrašnje putovanje. Vel.ika je greš�� �.rczlratl

.dl oma­

ložavati naš fizički univerzum kao "običnu matcrlJu . SrednJevekov� na Crkva je sa svojim morbidni m kažnjavanjima "tdesnih grehova" izvrnula ljudske umove koji se nisu još u potpunosti od toga opora­vili. Asociranje ljudskih tela i njihovih f�nkcija s� z�om, gre��OI�l , ne­moralom i nečistoćom je izazvalo bcskraJ11U patnju I kon�uzlJu,

.�akve

ideje nisu deo Kabalizma, koji nijednu božansku mal11fcstaclJu ne smatra zlom.

Sto se Kabale tiče. "telesna zla" se dešavaju usled Čovekovog ne­savršenog korištenja materije i posledica kOj.e llasta;� k�šenjel� �Ii uz­nemiravanjem prirodnih zakona. Takozval1l "Prvobll.111 ,greh

.• Je n.a­

slede koje su nam ostavila zlodela naših predaka. �I.VIŠ� � I. �l�anJe. Naravno da patimo zbog onoga što st! naši prethodIlIcI Učll1lh 'l� pro­pustili da učine. Drugačije ni ne može biti. Takođe imamo k�nst o.d dobrih stvari koje su učinili. To je ljudski život. jer mi smo bića kOJ� evoluiraju. Mi ne bivamo kažnjeni zbog naših grehova, već anas om kažnjavaju. Postoji velika razlika,

Adonai Malak, Gospodar Kralj koji stoji i7.-<l našeg sveta .ne pr?­izvodi nikakvo zlo. Ciste energije koje nastaju podležu zakol1nna nJI­hovog sopstvenog postojanja i nijednim drugim. Koncepte Do?ra

.i

Zla nikada nije osmislio Bog. već je sve to Covekovo delo. E�enskl m.lt

o Drvetu spoznaje sadrži tu priću. U božanskom delovanju p�stoJe Uzrok i Posledica, Ravnotcža i Disbalans, Moć i Svrha. Ako illi, kao ljudi, naučimo kako da živimo II harmoniji sa zakonima k�ji ko�tr�­lišl1 Kreaciju, napredovaćcll1o. U protivnom ćemo izumret!. Tohko Je jednostavno. Naša glavna poteškoća jc da otkrijem� te zakone putem pokušaja i pogrešeke i ispravimo kurs u skladu .S� hm.

U podnožju Drvcta živo la, moramo platiti cc.tl.u z...1htev�nll .za

plod prethodnog Drveta spoznaje. Mora sc zapamtiti da �o ilije .bllo Drvo sve spoznaje, vcć jedino spo7..l1aje Dobra i Zla. Drug1ll� re�.lma. C:ovek je postavio sebe kao arbitra Ispravnog i Po.gr�šnog, krlve�1 �o� ga za svoje greške. To je ustvari I�ajgora st��r kOJU J

.e Covek UČIllIO, I

uistinu to je bio Prvobitni greh, Jcr greh ilije postojao dok ga Covek

41

Vilijam G. Grcj

nije izumeo. Tako je Covek "Pao", iako je pad u jednom smeru oči­gledno uzdizanje u drugom. Naš "Pad sa Neba" je započeo naše uz­dizanje kroz evoluciju.

Pre nego što se, granu po granu, počnemo uspinjati po Drvetu života, moramo se osloboditi svega što bi moglo da nas sprečava. To znači promenu mnogih ideja i z..,počinjanje iznova sa svežim i rado­znalim umom, spremnim da posmatra Zivot iz potpuno drugačijih uglova. Dok ne pronademo Boga svuda oko nas, čak i tl prljavštini is­pod naših noktiju, gubićemo vreme gledajući u zvezde. Adonai Ma­lak, božanski princip materijalne manifestacije koji živi u nama je na­ša najdirektnija veza sa Bogom. Moderna fizika je tek počela da otva­ra vrata ovog Hrama skrivenog u atomskom univerzumu.

Kod prilaženja Adonai Malaku putem meditacijc, metod .. pro­terivanja" je verovatno najefikasniji. Može sc postići običnim novči­ćem. Prvo ga razmotrimo kao ljudskom rukom načinjeni artefakt, a z<ltim "proteramo" taj koncept i razmatrama ga isključivo kao metal što ga svede na njegovo elementarno stanje. Zatim napustimo naše metalne ideje i posmatramo elektro-hemijsku strukturu uredenu od strane Kerubima. Iza ovoga, zatim, primetimo molekularnu šemu ko­ju nadgleda Sandalfon i konačno stižemo u carstvo unutar-atomskih odnosa gde Adonai M<llak vlada. Tako podučeni Kabalista koristi obi­čnu materiju kao sočivo kroz koje može nazreti Boga.

Koncept 130žanske vladavine koja operiše direktno II ovom sve­tu je bilo staro i nain lost pogrešno shvaćeno učcnje. Vodilo je do sek­ti sa idejama Mesijnnizma i Teokratije koje su i danas sa nama. Kaba­lista je pre svega podanik Božanskog kralja, ali trnii Dolazak kralja II manifestaciji čovečanstva, <l ne II nekom natprirodnom dogadaju sa neba. Lokacija ovog misterioznog Kraljevstva nije tajna. Ono se bu­kvalno i uistinu nalazi UNUTAR NAS, kao što nam je rečeno toliko često da ignorišemo istinu suviše veliku da bi smo je obuhvatili.

Kako se uspinjema po Drvetu kroz univerzum naše mašte, tako se, tl isto vreme, moramo uspinjati i po Mikrokosmičkom drvetu unutar nas samih. Još uvek smo na istom putovanju, i upravo smo dostigli narednu granu.

42

Poglavlje četiri

SEFIRA J ESOD, TEMELJ, 9

ASSI}A, Svet ekspresije: Mesec Trenutno smo jedan stadijum udaljeni od Materije unutar Pro­

stora i bavićemo se Vremenom. U stare dane, Mesec je bio Covekov prvi Kosmički sat pre nego što su Solarni cikusi počeli da .bivaju. uzi­mani II obzir i sve je bilo proračunavano u vidu Lunarmh pen oda. Rast, plodnost, godišnja doba i svi periodični fenomeni �ili .. su as?ci­rani sa Lunarnim fazama. Puneći Mesec je pojačavao neVIdlJive ph me vitalnosti, a prazneći ih je slabio. . Mesec i Magija su bili nerazdvojivi još od veoma drevnl.

h �re­mcna i postoji beskraj čarolija i običaja vezanih za Mesečev utIcaj na čovečanstvo. Neki od njih su još uvek prisutni u praktičnom Kabali­zmu, ali bitan filozofski princip se tiče činjenice da Mesec odražava Sunce. Niko ne može gledali direktno tl Sunce bez da rizikuje sle

.pilo ali Mesec se može jasno posm:nrati. Ovo simboliše Božansku mdost tako što suviše moćnu Svetlost istine pretvara u difuznije i mekše zra-ke koje naša ljudska priroda može komotno podneti. . . .

U Kabali, ova Svetlost je misteriozna Šekina (Shekinah) Ih Unu­trašnja svetlost koja označava Prisustvo Boga. Predstav

.l��na je u vid�

sijajućeg oblaka iznad kovčega koji je sadržao deset Bozt)lh z.�povestJ. To je, doduše, mogao biti radioaktivni l11atc

.rija�.ili, prak

.tičnljc �leda­

no, lampa koja neprekidno gori ispred Preblvah�ta.u Hr�šćansklm

.cr.�

kvama. Ponekad je svelio jasno sijalo, pokaz�jućl. �a j e ��u�raSn!1 uveliko prisutan, dok se nekada jedva dalo pnmetltl, u�a

.zIJućl da. je

Božanska pažnja usmerena drugde. Na osnovu o�oga, ČI�I�O se da �a­ko je Božanska svest svuda prisutna, stepen te prisutnostI Ipak vaflra

43

Vilijam G. Grcj

iz razloga poznatih samo njoj. Reč ,,$ckina" znači "skrasiti sc i odmoriti", ili obitavati negde.

Trebaja je da hude "obitavajuće mesto" Božanske slave, i možemo do­nekle posmatrati Mesec kao "obitavajuće mesto" Sunčeve svetlosti. Takođe, gde ćemo pronaći bolje mesto za odmor na Drvetu od Jeso­da (Yesod), Tcmelja? Sve počiva na svom temelju i tako prvo imamo materijalnu ekspresiju Drveta kod Malkuta, a zatim, da se tako izra­zim, iz MalkUla iskopano temelje na kome struktura Drveta počiva kod Jesoda. Pošto je vrlo verovatno da je i Mesec originalno iskopan iz zemlje, on je vrlo prikladna Jesodska osobina.

Nekada davno, Sunce i Mesec su smatrani očima Nebesa i tako su prikazivani. Nije se moglo pobeći od nemilosrdnog Sunca kao Dnevnog oka ali sc Noćno oko postepeno zatvarala. Tokom Mračnog meseca, primitivan čovek je smatrao da se Nebo okrenulo od ljudske zlobe i to doba je birano Z,l izvršavanje zlih dela sa odredenom drsko­Uu. Manjak svetla je takode olakšavao beg počiniocima. Krajnji re­'l.uhat je bio taj da su se "dobri" ljudi sa poštenim motivima sastajali na Pun mesec kada je svetlo bilo najpovoljnije za putovanje i kada ih je Nebo najpomnije posmatrala, dok su se "loši" ljudi sastajali u do­ba Mračnog meseca bela su ih Bog ili oprezni stražari najmanje po­smatrali. I dan danas se smatra da je najbolje vreme za bavljenje "Be­lom magijom" II doba rastućeg ili Punog meseca, ostavljajući opada­jući i Mračni mesec "Crnim" praktikantima.

Definitivno postoje nad psihičke plime koje St· ponašaju u skla­du sa Mesečevim ciklusima i koje utičll na rast i plodnosti. Seme ko­je proklija tokom rastućeg meseca ima prednost u odnosu na ostala semena i ideje la počele II ovom plodnom periodu naizgled ostvaru­ju bolji napredak. U okultnim praksama pokazalo sc najpovoljnije koristiti puneći Mesec za ritualističke a prazneći za meditativne me­tode, dok je mr:1čni period najbolji za rekreaciju i odmor od aktivnog okultizma. Jednom kada sc ovaj ritmički ciklus prihvati kao osnovni deo Okultnog življenja, počinje da daje dobre rezultate posle nekih godinu dana prakse.

Mnogi stari trikovi su korišteni za "Spuštanje Meseca" II magič­nim praksama. Odsjaj bi bio uhvaćen na površini neke tečnosti obič-

Stepenice svetlosti

no u šalji ili prirodnom bazenu i oko ove plešllć� �like �a t�las�jLlćoj tečnosti ( ponekad krvi) bi se pevalo, plesalo, pnz�valo l.

pn�ol!eval.a na svaki mogući način iz raznih razloga. Ponekad Je ovaj običaj nazI­van "Dopevavanje meseca" usled neprestanog ritualnog pevanja. Ne­ma mnogo sumnje, ipak, da su IC hipno tehnike osloba da le stvarne nadpsihičke energije, doduše ne na nekom uzvišenom nivou. .

Glavni značaj Meseca za Kabalistu je taj da je on Ogledalo kOJe prikazuje dvosmernu shemu života u Bor..anskom ili Ljudskom. zna­čenju u zavisnosti od loga koja strana ogledala se posmatra. NIkada ne smerno ove Mesečcve slike Jcsoda greškom da doslovno shvatamo. Kao mutni oblici stvari koje vidimo pod mesečinoll1, Jesodski ele­menti se prikazuju kao alegorije, aluzije, eufemizmi ili bilo šta š�o re­f1ektuje njihovu stvarnu realnost To je način na koji moramo lIlter-pretirati informacije koje dolaze iz Jesoda. .. . . .

Ono sa čime sc možemo susresti u jesodu nlJe nClstll1a koltko istina prilagođena našoj sposobnosti da je razumemo. Mi n� laže�o dete kada izmišljamo načine da im približimo neke apstrakCIJe. DaJe­mo im odraz istine prema kojem se 1110gu navoditi i koji �e ih jCd�lO� dana odvesti do realnosti koju on predstavlja. Ipak takVI ref1ektlvl1l mitovi i simboli su osnova na kojoj je izgraden Unutrašnji život, i to je značaj Jesoda. Njegove bajke su istinska osnova za �va ��Š� verova­nja koja nas na kraju dovode do iSline. Ceo hram misterija Izgrađu­jemo iz njih. . . .

Naredna poenta je značajna za svakog OkUitlstu, pa. bl sm� J�

mogli na kratko razmotriti. Kritični neokultista mogao bl se osecati opravdanim ako kaže ili pomisli: "Ja nel�am .v�emena. za �kl

�ltno

smeće. To nije ništa više od gomile luckastih bajki, besn1lSIenJ!� skr�­batina i amaterske glume dodat i h sadržaju inferiorne prodavllIce tn­

čarija. Samo ludaci se bave time". Ludaci (engl. lunat�cs, Luna -:- m.e­sec). Oni koji su pod uticajem Meseca. Veoma preCl:n? .

zapazanJe� mnogo bliže meti nego što bi njen čitalac mogao z."lmlsl.ltl. Mesečevl

milovi davnih vremena su bili, i još uvek jesu, osnova čitave moder­ne i buduće nauke. Bez magičnih mitova Covekov um se nikada ne bi uzdigao sa svog najnižeg slepena-šta više Čovek možda nikada ni ne bi razvio um.

45

Vilijam G. Grej

Moderni psiholozi su dobro upoznati sa vitalnim značajem simbola u ranom detinjstvu. Prvi simboli sa kojima se osoba SlIsret­ne su ti koji grade osnovnu strukturu njenog celog budućeg života. Ozbiljne bolesti mogu nastati usled štete nanete lom delu ljudske nadpsihičke anatomije, jer na njoj sc zasniva čitava superstruktura ličnosti. Ono što dete poslane tokom svog formativnog perioda, naj­verovatnije će u suštini i ostati tokom ostatka svoje inkarnacije. To je važnost Simbola i Mitova.

Jedina opasnost od simbola je njihova zloupotreba i nesposob­nost ili odbijanje da sc sa njima napreduje kroz njihove prirodne fa­ze razvoja. Sa simbolima treba odrastati. Oni i mi treba da rastemo za­jedno da bi sc njihova magija ostvarila. Oni nisu ciljevi već načini. Aji bez načina ne možemo stići do cilja. Poruka Mesečevih ciklusa bi ov­de trebala biti očigledna.

Kabalista koji jednostavno ostane sakupljač predmeta, bilo da su II pitanju semitizmi ili impresivna kolekcija kosti m skih dodataka, neće nimalo napredovati. Ali uporno i smisleno korištenje lih Simbo­la kao Ključeva za otključavanje skrivenih vrata ka. unutrašnjem Kra­ljevstvu će mu otvorili čitav Unutrašnji svemir a njegovi stanovnici će postati njegovi prijatelji-ali i neprijatelji! Jedina vrednost Simbola je u načinu na koji ga koristimo.

Kod Jesoda na Mesečevim nivoima, Kabalista će pronaći sav Simbolički materijal pomoću kog može napraviti sopstveno Temelje. Ako sc ovo ref1ektivno uvidi II svom odgovarajućem Svetlu, vrednost toga je neizreciva, ali ako se uvidi na obmanjujući način. može doći do mnogo prevrelllene štete i odlaganja. To je razlog što su mesečevi %.raci nekada prikawni kao Mostovi koji putnika povezuju sa objek� tivnim Dvorcem. Jesod je uistinu Most koji povezuje Kabalističkog putnika sa ostatkom Puta. Kao što simbolizam koji počinje na vrhu Drveta gradi na dole, tako i Simboličko skladište Jesoda sadrži bloko� ve za gradnju ka gore.

Glavna lekcija kojoj nas Mesec može naučiti je verovatno da po­stoji Sunce. Cak i da nikada nismo videli Sunce, i živeli II večnoj No­ći, mogli bi smo dedukovati pOSlojanje Sunca pomoću Meseca. Sve­tlo ne služi da sc u njega gleda već da se Iljime gleda. Postoji velika

46

Stepenice svetlosti

razlika. Simboli ne služe da se u njih gleda već da se njima gleda i ovo se mora naučiti kod Jesoda, te čudnovate zalihe individualnih svesti koja je ranije nazivana Astralna ravan. Iz njene naizgledne konfuzije i obmane moramo izgraditi simboličnu šemu našeg sopstvenog te­melja na kome ćemo graditi naše Stepenište do zvezda. Ovo je prava svrha svih mitova, legendi, praksi. rituala, kostima i običaja onoga što zovemo Magija, bilo da je Kabalistička i drugačija. Ako se sve ove stvari koriste u ovu svrhu besmislene su.

Kao što će fizički Mesec biti početno mesto u Covekovoj Irci da pronade drugu planetu pre nego što uništi ovu, tako je i Jesod počet­na tačka našeg puta ka drugim Sefi rotima. Ako našu lansirnu rampu ne sagradimo ovde, nikada nećemo dostići HOD, a kamoli Al� SOF AUR. Ovo je prikazano simbolizmom Kešeta (Qesheth), Luka I Stre­le, za koje se kaže da se protežu ovim delom Drveta. Strela (ili rake­ta) je odapeta ili lansirana sa Jesoda i poslata bilo gde na Drvetu, u najboljem slučaju ka Keteru ili dalje. Dobar primer Simbola koji pret­hodi svojoj ekspresiji kao materijalna manifestacija.

Dakle možemo nastaviti sa našim razmatranjem Andela, Ar­hanđe1a, Božanskih aspekata ili bilo kojih drugih Simboličkih načina za odnošenje ka Postojanju, u svetlu savršeno jasne svesti, kada nau­čimo da ih posmatramo bo suštinske strukture svesti od kojih su ne­uništive realnosti našeg Unutrašnjeg univerzuma načinjene. Moramo početi, kao dete, da ih prihvatamo na bajkovitim igralištima, koj.a ne smemo napustiti, već ih moramo razvijati njihovim tokom da bl nas odvela do suštinske istine. Ovo je .. postajanje nalik malom detetu" što je uslov za ula7..ak u nebesko kraljevstvo unutar nas. Ne govori nam se da os/nlJcmo nalik detetu, već jednostavno da koristimo deči­ji kapacitet da postignemo više rezultate.

Mesec Jesoda izaziva dovoljno fascinacije da okupira pažnju učenika ceo život, ali moramo naučiti da naše studije zadržimo u ure­denim fazama kao i sam Mesec. i da se u jednakim intervalima pre­bacujemo sa jedne teme na drugu. Ovo će proizvesti mnogo bolje re­zultate nego predugo zadržavanje na jednoj temi ili preskakanje neo­phodnog sadržaja. Mesečev ritam se odnosi na plodnost ideja kao i drugih stvari i ako ga primenima na učenje postići ćemo veoma do-

47

Vilijam G. Grej

bre rezultate. Praćenje četiri faze znači rad sa pojaćavajućim napo­rom dok ne dostignemo maksimum a zatim smanjenje intenziteta do minimuma i konačno perioda odmora pre nego što ponovo započ­nemo. Od velike je važnosti inkorporirati Mesečev ritam u Magične metode ako očekujemo da njima postignemo ikakve rezultate.

Vežbe za korištenje četvorofaznog Mesečevog ritma su veoma jednostavne i vredne truda. Svaki praktični Kabalista može raditi sa njima dok hoda Magičnim krugom. Svuda se uklapaju sa osnovnom kaba I is ličkom Cetvorostrukošću i odgovaraju Slovima imena. Da bi se inicirao u lesod, Aspirant mora sebe učiniti majstorom tih metoda do nekog upotrebljivog stepena. Oni koji sumnjaju trebalo bi da upi­taju Mesec. Odgovore treba tamo da tražimo. Sada se moramo upo­znati sa Anđelima Jesoda u:

letcira, Svet formacije: Anđeoski red, AI.�IM(

Aišimi (Aishim) su poznati kao "Vatrene duše". Ponekad sc po­grešno pripisuju MaIkulU od strane pisaca koji ponavljaju staru gre­šku. Jedan od autoriteta tvrdio je da su Aišimi duše pravednih ljudi pOŠto "Aiš" (Aish) može da znači " valjan" čovek u smislu da je sna­žnog integriteta i inteligentan. Naša reč "džentImen" je odgovarajući prevod. Ljudske duse i andeli, doduše. su dve veoma različite stvari ne mogu sc međusobno mešati, tako da kakva god priroda Aišima hila, oni zasigurno nisu naši .. dragi preminuli" preci.

Muška konol.lCija Aišima proizilazi iz ranog koncepta Boga me­seca radije nego Boginje, ali, kod Drveta, moramo uvek biti pažljivi u prihvatanju polne polarnosti koja se može, po potrebi, interprir'lti na oba načina. Ustvari implikacija koju nosi reč "Aiš" se odnosi da va­ljanog čovega dostojnog zasnivanja porodice II smislu u kome bi smo i mi rekli nekome: "On jc pravi čovek".

Ovi Andeli Jesoda se direktno bave principima plodnosti veza­nih za bića ove planete. Oni ne samo da su aktivni učesnici u klijanju i trudnoći biljaka i životinja, već i u mentalnom i spiritualnom rada­nju na dubljim Unutrašnjim nivoima. Kao Formatori, oni su odgo-

48

Stepenice svetlosti

vorni za uobličavanje encrgija namenjenih za ispoljavanje onoga što nazivamo "životom" i za njihovo navodenje odgovarajućim kanalima radanja. Skoro da ih možemo opisati kao starateIje koji pre rođenja formiraju dete u materici ili biljku koja izbija iz semena.

posao Aišima počinje tek pošto je energija namenjena da rezul­tira životom stvorena od strane božanskog aspekta i kreativno klasifi­kovana od strane Arhanđela. Od ove taćke pa nadalje. Aišimi kreću da formiraju individualni život što je više moguće u sldadu sa original­nim specifikacijama. Ne smemo zaboraviti da je Drvo dvosmerna uli­ca i za Aišime naše smrti su samo "rodenja unazad", tako da imaju udela i u prenosu naše životne energije iz naših fizičkih manifestacija.

Aišim! se predstavljaju kao vatrena bića, ali ne u gorućem ili de­struktivnom smislu. Njihova svetlost je rcOcktivna, gotovo protektiv­na i vezana za direktne fenomene radanja i smrti. Mogli bismo da padnemo u iskušenje da ih poredimo sa noćnim svetlima iz dečijih soba i svećama oko mrtvačkih nosila, svetlima pomoću kojih duše ulaze i napuštaju ovaj svet. Svetlost i život SlI uvek išli ruku pod ruku i zračeće energije obeju su blisko povezanc. Uglavnom Sunce posma­tramo kao glavni izvor svetlosti, što jc istina, ali da njegova sila nije ublažena apsorpcijom i re-radijacijom, mi i naša planeta bili bi smo gomila silikonske prašine. Mesečev princip adaptacije je taj koji naše zemaljske ljudske živote čini mogućim. a Aišimi su andeaski adapta­tori Svetlosne energije zivatu II našim uslovima.

Sta više, naša tela svetle dok god smo živi. Zraci koje odajemo su van mogućnosti našeg vida u infra crvenom spektru, ali svejedno mi emitujemo svetlost koja se može izmeri!i i fotografisati na osetlji­vim pločama. To je pozajmljeno svetlo Sa Velikog izvora života, baš kao što i Mesec pozajmljuje svetlost od Sunca. Kao što znamo, naša životna svetlost mora biti odr:tavana u relativno malim količinama temperature ili ćemo umreti. Ravnoteža naše Unutrašnje iluminacije je takođe osetljiva jer možemo poludeti. Aišimi Jesoda moraju pažlji­vo kontrolisati svetla unutar života tako da uvek ostane u razumnim . gral11cama.

Suštinske tajne živo la su vezane za frekvencije i intcnzitete ono­ga što bi smo mogli nazvati životnim zracima kojima manipulišu Ai-

49

Vilijam G. Grej

šimi. U njihovim kombinacijama boja i temperaturno prostornim se­kvencama su sadržane osnovne sheme svih oblika života. Kada bismo ih poznavali i bili u stanju da ih primenimo, ne bismo mogli stvarati život, ali bismo mogli da usmeravamo njegovu manifestaciju. Cineći to u našim telima mogli bismo izazivati bolest ili zdravlje po volji me­njajući ponašanje našeg telesnog organskog života, onoga što izraža­vamo kao našu zemaljsku osobnost. Možda će doći dan kada će pret­hodno spremljena životna shema moći da se odabere kao kompjuter­ski program i primeni na čoveka tako da žive u skladu sa njom. Teh­nički, ovako funkcioniše programirana shema Drveta i to je razlog zašto su njegove veze sa bojama vredne.

Ritmičko i kontrolisano korištenje prilagodenog svetla je zada­tak Aišima u odnosu na život. Ovo, naravno podrazumeva kombino­vanje svetlosti sa tamom da bi se proizveli efekti diferencijacije. PO­novo se vraćamo Mesečevom ciklusu koji ovo demonstrira. Ustvari, čitav ljudski život je Mesečev ciklus. Rađamo se kao novi mesec, sa­zrevamo do maksimuma kao puni mesec a zatim se smračujemu do tačke nestanka u tamu na neko vreme dok čitav ciklus ponovo ne za­počne. Koliko god se trudili, ne možemo pobeći Lunarnom uticaju na život kakav poznajemo na zemlji. pa možemo i da živimo u har­moniji sa njim. Još mnogo praktičnog istraživanja je potrebno obavi­ti u vezi sa šemama životne svetlosti i radni materijal ovde je veoma bogat za Kabalistu koji se interesuje za biologiju ili biohemiju. Na­vodne iscelitelje bih takođe savetovao da prouče ovu poentu, pOSIO su život i smrt medusobno zavisni. Sami Aišimi bi trebalo da se pokažu vred ni m inst ru ktorima, jer oni su reflektivne in teligencije koje operi­šu eteričnim bio rit movi ma na zemlji.

Kao Anđeli, Aišimi se ne bave odredivanjem pola (što stiže sa mnogo višeg nivoa), ali jesu direktno vezani za samu funkcij u seksa. Većina ljudi reprodukciju vrste uzima zdravo za gotovo ali koliko god da je laj proces divan u fiz.ičkom kontekstu, još je bolji na nivoima Unutrašnjeg svela. Zašto bi seksualna unija rezultirala još jednim bi­ćem nalik nama, il ne nekim fa ntastičnim čudovištem ili pal puno drugom vrstom? Postoji. naravno, ugrađeni mehanizam koji spreča­va tako nešto da se desi a odgovornost održavanja oblika života II od-

50

Stepenice svetlosti

redenim granicama pripada Aišimima. Kao što sada znamo, radioak­tivnost ozbiljno narušava njihov posao pošto su II stanju da se nose tek sa njenom ograničenom količinom na životnim nivoima. Suoče­ni sa previše radioaktivne svetlosti koju treba reflektovati, Aišimi stvaraju slike koje postaju prirodno izobličene i nesavršene rezultira­jući u onome što mi nazivamo "mutacijama".

Ako načinimo analogiju životnog procesa sa televizijskom sli­kom dobićemo ideju o tome gde se Aišimi uklapaju. Originalnu sliku u studiju možemo zamisliti kao Božansku nameru iza života. Ona se šalje II Prostor i Vreme kao čista elektro-magnetna energija koja stiže do antene i primajućeg televizora. Ovaj impuls lokalno oslobada sile unutar televizora koje se aranžiraju u električne sheme. Da je televi­zor ljudsko biće oslobadao bi životnu energiju. Električne sheme na­činjene u televizoru se konačno projektuju prostorno i vremenski na osetljivi ekran gde stvaraju shemu iluminacije u skladu sa njihovim uređenjem. U kontekstu života, Aišimi su kontrolni faktori posled­njeg procesa ref1eklovanja koji prave razliku izmedu energetskih še­ma i prikaza tih shema kao živih bića na ekranu našeg "Svetovizora". Prognamo li Aišime i dalje ćemo nastaviti da postojimo. ali kao ne\'i­dljiva i neopipljiva bića. Oni reflektuju naše forme njihovim magić­nim Mesečevim ogledalom ŠiO preciznije mogu.

Ovo nas dovodi do lačke da baš kao što televizijska slika ne od­govara studijskoj realnosti tako ni život na zemlji dostojno ne pred­stavlja realnost Unutrašnjeg sveta koji se krije iza njega. Mi smo uisti­nu "senke, refleksije i slike" II odnosu na Božanske originale koje tre­ba da predstavljamo. Psihički mi živimo u svetu osvelljenorn mcseči­nom pre nego suncem. Našc spoljašnjosti varaju jedna drugu o našim unutrašnjim istinama. Plašimo sami sebe utvarama mesečine koje naše izobličene senke stvaraju i dok ne naučimo da ih interpretiramo živećemo kao deca u sobi o!>vetljenoj noćnim svetlom. Noćno svetlo je bolje od potpunog mraka, ali lIzbunjujući su treperavi oblici nesi­gurnosti koje ono otkriva.

Kao iluminatori Aišimi su striktno ograničeni i bilo bi mudro kada ne bismo ono što otkrivaju olako prihvatali. Živo l na zemlji još nije savršen, budući da proces usavršavanja još uvek lraje možda ni-

51

Vilijam G. Grej

kada ni neće biti. On je Most koji moramo preći. a posle njega ima­mo još mnogo da putujemo. Ne smemo sliku sa ogledala ili ekrana prihvatiti kao realnost. već kao vredan putokaz koji vodi ka takvoj sa­vršenoj realnosti. Baš kao što se vozač oslanja na retrovizore da bi do­bio informacije o inače nevidljivim vozilima. Aišimi će nam pomoći ako budemo umeli da se pravilno odnosimo prema njima. ali niko neće naučiti misterije života iz njegovih spoljašnjosti. Da pronađemo istinu moramo se baciti u njen bunar bez dna. Iza površina života prikazanih od strane Aišima. pronaći ćemo njihovog gospodara u mestu pod nayivom:

Brija, Svet kreacije: Arhanđeo GABRIEL

Gabriel znači "Onaj koji je snažan od Boga" i može biti teško prepoznati njegovu tačnu ulogu iz zbrkanih hrišćanskih opisa. Gene­ralno je viden kao Božiji glasnik sa trubom i on je Arhandeo Blago­vesti i Uskrsnuća.

"Truba" je Gabrielova tajna. Prvobitno to nije bila lepa metalna truba. Bio je to Rog plodnosti u svoj svojoj fa lusnoj slavi, a Gabriel je bio Božanski agent Oplodenja. To je bila njegova Snaga, što je euf1mi­zam za virilnast, čistu moć reprodukcije i začinjanja života. Rogje bio i ostao simbol muškog polnog organa i u stara vremena rog je zaista korišten prilikom veštačkog oplođenja što je bila najtešnje čuvana taj­na medu inicijantima koji su znali za taj proces. Rog je takođe i Solja ili Pehar i može se koristiti da se kroz njega govori ili sluša. Sve su ovo funkcije Gabriela.

Rogje rano postao veoma bitan simbol u Misterijama. Njime se mogao simulirati Glas bogova tokom Obreda ili se Glas bogova mo­gao slušati kako govori u šuštanju vetra, hukanju vode, pucketanju vatre ili tutnjanju zemlje. Interpretacija ovih zvukova bila je stvar in­dividualnog n.avodenja uz pomoć Božijeg glasnika Gabriela čiji je Simbol korišten. Sveto piće je konzumirana iz Roga koji je do danas postao srebrni Pehar. Sve II svemu Rog je bio i ostao esencijalni deo Misterija.

52

Stepenice svetlosti

Gabriel je dakle Andeo Blagovesti koji obaveštava Devicu Mari­ju o njenoj trudnoći. U ovu Misteriju ne bi trebalo da je teško pronik­nuti uz majo mašte. Sećamo se da je Marija tvrdila da nije "poznava­la" čoveka što je sa njene tačke gledišta bila istina. Onima koji su zain­teresovani da reše ovaj problem skrenuću pažnju na apokrifnu priču o Josipovoj "palici" koja je "procvetala tokom noći". [nkarnacija Boga nije bila nepoznat događaj II drevna vremena iako je bila retka. Vredan trag potiče od svetog Reda Melkicedeka (Melkizedek), (Kralja praved­nosti), vladara Salema (Mira). Ovi Svcštenici-kraljevi morali su biti "bez oca, bez majke, bez porekla". Drugim rečima morali su da se in­karniraju van normalnih zakona nastanka i da ne ostave potomke. Oni su bili jedinstvena bića. Takvi uslovi Sll mogli biti postignuti na samo jedan način i u tom istorijskom periodu to je znala samo neko­licina inicijanata. Božanskih kraljeva je bilo malo, pošto su morali da lImru za svoj narod i odgajani su sa tim znanjem. Pre njihovog rode­nja Gabrie10ve metode su ih dovodile II [nkarnaciju, a posle njihove smrti Gabriel je bio taj koji je nadzirao njihovo Uskrsnuće.

Ova Mitska shema prikazuje funkcionisanje života kroz perio­de rodenja, smrti i reinkarnacije kao lunarnog ciklusa u spiritualnim dimenzijama. Dakle, Gabriel je Lunarni arhanđeo života. Apsurdnu sliku Gabriela koji Poslednjeg dana duva u trubu nad otvorenim gro­bovima iz kojih izbijaju njihovi probuđeni okupani i je najbolje isme­jati II ništavilo. Gabriel personifikuje Kreativnu moć Života koja je ui­stinu uskrsnuće iz Smrti. Gabrielova truba koja nas budi iz mrtvih ni­je ni više ni manje nego ljudski organ postanka koji nas ponovo po­ziva LJ telesni život. Naša tela uistinu uskrsnu, ako prođu proces tru­ljenja ili kremacije. Svaki atom se vraća u prirodnu cirkulaciju i do­prinosi proizvodnji naših tela. Gabriel ima svoj zadatak II ovom lan­cu okolnosti pošto je on euvar vrata izmedu Zivota i Smrti.

Gabriel je takođe poznat kao božanski glasnik ili Nosilac sveta. Njegov rog tada postaje govorna truba kojom on prenosi poruke iz­medu Bogova i ljudi. On je dakle vitalna karika II lancu inteligencije koja se proteže od božanske do ljudske svesti. Prema muslimanskoj tradiciji Gabriel je taj koji je diktirao Kuran Muhamedu. Ipak, u okvi­ru Kabale, Gabrielovo bavljenje čovečanstvom je ograničeno na kre-

SJ

I Vilijam G. Grej

at ivne impulse iza života i informacije ili inteligencija koje bi nam do­neo bile bi povezane sa tim Jesodskim stvarima. On navodi reproduk­tivni instinkt i to ga čini istinskim Blagovesnikom nadolazećeg života.

Kao jedan od Cetvoro velikih arhandela, Gabriel je stacioniran tl Loži na Zapadu. Ovde se zbližava sa Vodama života. lunarnim pli­mama, Peharom ljubavi i bitnim Donosiocem kiša. U drevna vreme­na kiša je poredena sa semenom Nebeskog oca koje pada na Zemalj­sku majku da bi je oplod i lo i proizvelo život iz njene mračne maleri­cc. Možemo vizualizovati ove Gabriclovc atribute na koji god način želimo ili ih sve sumirati II Simbol grala. Sto smo II stanju da ih sna­žnije oiivimo tl našem Unutrašnjem svetu, to će vredniji biti u našim magičnim praksama.

Jedan od Gnbrielovih zadataka koje je dobio od Boga bio je da uništi decu misterioznih "Posmatrača" koji su trebali biti Sotonin i si­novi. Ovde imamo tradicionalnu bitku izmedu sila života i Smrli, gde život pobeduje, Akcija nadjačava Inerciju. Gabrijelu je rečeno da uni­šli ove anti-biološke ngense na zemlji, ali ne i na njihovoj sopstvenoj sferi Sat urnu. Možda ovde imamo indikaciju nekih ranih zemaljskih uslova koji su morali biti prevazideni pre nego što je ćclijsko postoja­nje postalo moguće. Verovatno se radilo o kondenzaciji zemljine at­mosfere što je rezultimIo vodom, Gnbrielovim elementom, koja je sve­la radioaktivnost površine na biološki bezbedan nivo. Ovo takozvani "Posmatrači" bili su pobedeni od strane "Dobrih" Andela i vezani is­pod površine zemlje gde ne bi mogli nikoga povrediti. Da li ih mi sa­da oslobadamo iz njihovih radioaktivnih grobnica i ako je lako da li će Gabriel ili neki drugi Arhandeo ponovo spasti zemlju? Ko zna?

PosIoji (ina mala igra na račun Gabrielovog Roga (QRN) što ta­kade može da znači zrak svetlosti i "rog" (comu) što nad podseća na "corn" (kukuruz) imajući drugačije značenje od te osnovne žitarice. Svetlost, Livot i Hrana su svi zajedno povezani II jedan Simbol sa lim što SvelIost kao renektovani zrak pokazuje svoju Lunarnu konekciju. Rog je bio veoma stari znak dostojanstva i veličanstvenosti i " veličati Rog" značilo je ne salllO uzvisiti se II seksualnom smislu već i II soci­jalnom statusu ili autoritetu. Falusni emblem Jarčevog Roga (Aries prvi Simbol) na štapu, ukazivao je na čin svojom visinom; što je štap

54

St�pt'nice svetlosti

bio viši to j e funkcioner bio važniji. I danas vidimo opstajanje ovoga na biskupskom štapu koji nije imao obično zakrivljenje već je uvije­ni Jarčev rog stavljan na vrh činovničkog štapa u prehrišćanskim da­nima. Bio je to znak Gabriela. Značio je: ,,}a imam moć nad vašim ži­Valima." Kao što Visoki sveštenik i jeste imao II slara vremena!

lako se da pomisliti da Gabriel kao zvanično aseksualna biće prikazuje sklonost muževnim emblemima. to ne izgleda tako pouče­nom (ili iniciranom) umu. Rog je ustvari dualan, pošto spolja pred­stavlja muškost ali iznutra ženskost,jer je to bila Solja ili Materica. Sve zavisi od načina na koji sc Rog prikazuje. Vrh nagore-muškost. Vrh nado le-ženskost. Tako da je njegova simbolika plodnosti sasvim va­lid na. Blaga aluzija na ovo postoji u današnjem gestu okretanja čaše ili pijećeg suda naopačke što predstavlja neizgovoreni izazov na bor­bu bilo kome što dovodi do seksualne bitke za mušku dominaciju. Gabriel se bez sklonosti bori za oba pola sve dok su voljni da sc re­produkuju prema njegovom rasporedu.

Štela je nekako što Sll generacije umetnika i komentJtora ulep­šale Gabrielovu javnu sliku dok njeno značenje nije nestalo pod ve­lom hipokritične pohotnosti. Lišen vitalnosti, viriJnosti i čisle repro­duktivne moći, od kakve je koristi Gabriel Drvetu života? Jednom ka­da ga prihvatimo kao z<'\štitnika živoga u ljudskim telima i kao ljuba� znog Duha koji leši mrtve rečima: "Nema veze. llvek ti mogu nabavi­ti novo tclo na zemlji ako hoćeš još jedno", onda smo stekli pravog prijatelja koji nas nikada neće iznevcriti. On ipak nije vrhovni arbitar života, tako da moraIllo prodreti u poslednji svet koji jeste:

ACllUT. Svet postanaka: Bo7.anski aspckat SADAJ el ČAJM

Ukombinovani izraz Šadaj (Shaddai) označava "Moćnog go­spođara" i sa "Cai" (Chai) (život) znači Vrhovni gospodar života i ži­vota (pl.). Ovde »život" treba shvatili ne samo kao tip spiritualne eg­zistencije već kao reproduktivni iivot uopšte sa posebnim akcentom na čovečanstvu. Moramo zapamtiti da jc Jcsod povezan sa genitalija­ma makro i mikro-kosmički.

55

Vilijam G. Grej

Ponovo se suočavamo sa našim nesrećnim zaveštanjem mental­ne obmanulosti (tipične za Jesod) vezane za seksualna pitanja usled stavova naših predaka i njihovog bavljenja tom temom. Deo ovoga je potekao iz čistog nepoznavanja biologije a deo iz pogrešno usmere­nog štovanja i sujevernog obožavanja moći koju su pravično smatra­li Božanskom. Neverovatna zbrka sramota, krivica, fantazija i tragič­nih nesporazuma vezanih za seks koje smo nasledili je pokvarila ne­brojene živote i izazvala smrti. Jedan od glavnih zadataka sadašnjih i budućih generacija je kompletna klarifikacija seksualnih pitanja i nji­hovo rearanžiranje na najbolji mogući način u korist našeg dobrosta­nja. Ovo je prilično jasno prikazano na Drvetu.

Biološka progresija vrste zasigurno nije Covekova najrazvijeni­ja sposobnost. Bube, buve i svaka vrsta napasti mogu i razmnožavaju se alarmantnim tempom baš kao što najodurniji korov raste najbrže. Kada ne bi bilo kontrole nad tempom razmnožavanja živih bića pu­tem njihovog međusobnog uništenja, ova planeta bila bi luda nego što jeste. Covekov najgori seksualni greh je njegovo nekontrolisano i neuređeno korištenje, nepažljivo, indiferentno i najgore od svega -bez ljubavi. Ovaj manjak kontrole je odgovoran za više seksualnih za­la nego ostali faktori.

Prvobitno, Covek je trebalo da bude sezonski seksualno aktivan kao i druga živa bića bez razmnožavanja kao društvenog načina za provodenje vremena ili lićnog hira. Kada su ga Bogovi pokrenuli, čo­vek je trebao da se množi, ali da ne bude sam odgovoran za to. Cove­kov "greh" leži tl ukidanju zakonitosti seksualnog nagona II sebi i nje­govo korištenje za sopstvenu zabavu unutar i van sezone bez obzira na posledice sa indiferentnošću ka rezultatima. Postao je potpuno slobodan od odgovornosti za korištenje onoga što je u esenciji Bo­žanski kapacitet, jer je uzurpirao ulogu Boga pre nego što je stekao Mudrost i iskustvo istoga. Rezultat toga je što se čovek okrenuo ubi­janju sopstvene vrste u automatskom nastojanju da umanji popula­cijski višak, posle čega bi molio istog Boga protiv koga je zgrešio da zameni ubijeni rod. Glupo, slepo i ludo> Covečanstvo je zloupotrebi­lo Moć života. Još uvek plaćamo cenu tog postupka i dok ne budemo bili II stanju da se Božanskom moći služimo na Božanski način, na-

56

Stcpenice S\'cttosti

stavićemo da trpimo posledice. Ovo nasumično i nekontrolisano razmnožavanje zasigurno je

glavni faktor u propasti Coveka. Tako je i implicirano u Postanku ne­prikladnim savezom medu "Sinovima bogova" i "ćerkama ljudi". Ljudska vrsta na zemlji trebalo je da prati reproduktivni ritam koji podleže Lunarnim plimama i sezonama i da se pari u skladu sa zako­nima Božanske životne sile. U njegovom pokušaju da postane Bog, Covek je prekršio ove zakone na svaki način. Umesto da se pridržava Lunarne sheme života, Covek je pokušao da sc posluži Solarnom she­mom mnogo pre nego što je bio spreman za nju i tako je Ikar pao sa Nebesa (kao i Lucifer) teško opečenih krila.

Sa Sada i el Caimom (Shaddai el Chaiim) kod Jesoda, imamo Božanski aspekat koji sc bavi životom kao nastavkom iz samog Sebe, služeći se Lunarnim principom rel1eksije da omogući taj proces. Mu­ški i ženski partneri koji se parc trebalo bi da rel1ektuju jedan drugog n;t takav način da zajedno čine kompletan identitet. Pozitivne vred­nosti jednog bi trebalo da nadopunjuju negalivne vrednosti drugog tako da je rezultat savršeni broj i samo parovi koji se poklapaju u od­redenim granicama bi uopšte trebalo da se parc. Samo pronalaze­njem sopstvene reOcksije II magičnom ogledalu drugoga moze doći do istinskog parenja. Uistinu redak slučaj.

U shemi drveta, Jesod pridobija Svctlost Tifereta (Tiphereth) (Sunca) i reOektujc ga nazad ka Malkutu (Zemlji). Ovo je reOektivna Svetlosna shema života. Citamo II zapisima da je čovek načinjen pre­ma Božijem "liku" ubzujući na to da smo mi rel1eksije Božanskog arhetipa. Ako pratimo Svetlosni zrak niz Srednji stub Drveta, prime­{ićemo da se ArN SOF AUR, svetlost Apsolutnog, kondellzuje u jed­no svetlo Postojanja (AHIH) kod Ketera, projcktuje sc do svetlosti Poznavanja (Eloa va Dat) (Eloah va DAATh) kod Tifereta, koji kao reOektovana Svetlost }.ivOla (Sadai CI tAIM) sija II Jesodu do finalnog sladijuma materije tl Malkulu. Poslojanje i Poznavanje su tako reflek­tovani kao Življenje dok smo na zemlji. Ovo jc važno zapamtiti.

Redosled ljudskog razmnožavanja trebao je biti naše rcflektova­nje zraka Božanske životne svetlosti iz nas ka odgovarajućim članovi­ma suprotnog pola, i bda bi oni bili najsjajniji (kao Puni mesec) pa-

57

Vilijam G. Grej

rili bi smo se. Rezultirajuća deca bila bi najsavršenije moguće reflek* sije Božanskoga u nama i ona bi zauzvrat nastavljala kreativni ciklus. Sta je trebalo biti i šta jeste su dve potpuno drugačije stvari za čove­čanstvo i, blago rečeno, mi imamo veoma izobličene slike Originalne namere. Primitivni čovek sc instinktivno držao sezona parenja u vre* me Punog meseca, ali Lunarna životna svetlost podleže ciklusima ko* ji operišu u Unutrašnjem svetu što je veoma drugačija Vremenska skala. Prava Jesodska puna refleksija može se dogoditi mnogo puta, samo jednom ili nikada tl životu ljudskog pojedinca.

Ipak, malo ili ništa od ovoga se ne odnosi na čovečanstvo u njc* govom današnjem zemaljskom svetu. Prestrašen od strane sopstvene destruktivne sposobnosti kroz atomsku moć. Covek se haolično raz* množava u najveću bombu koju je ikada načinio. Ako se kontrola po­pulacije ne učini efikasnijom od strane socijalnih nauka, ogromne nesreće su neizbežne za ljudsku rasu. Gospodar života je neuništiva sila, ali živi ljudski entiteti nisu. Zemaljski život nikako nije jedini na* čin življenja u Egzistenciji i ako prevaziđe granice tolerancije, može biti eliminisan na isti način na koji je i započet. Ništa ne izlazi iz Ka* pija života što nema u sebi usa deno sCille smrti.

Sada i CI Saim je uistinu Zivot na moć bez koje ne bi smo mogli biti u ovom svetu. Njegove akcije su refleksne, kao i naše. Naši čitavi životi operišu na refleksnim principima jer mi sebe reflektujemo na­ma samima kako ka unutrašnjosti tako i ka spoljašnjosti. Naše isku* šavanje bilo čega ne odnosi sc na tu stvar već na našu reakciju na nju. Naše refleksije postaju naša realnost. Upravo to je Magično mesečevo ogledalo u kome živimo kao smrtnici. Mi smo ono čime sebe smatra* mo-dopuštajući vremenski zaostatak. Ustvari formulu Jesoda može* mo izraziti kao:

Postojanje x Poznavanje ŽivOl

Vreme

Trebalo bi razumeti naravno da Sadai el Sa im nije, niti je ikada trebao biti, čislo muška sila. Ustvari "Sh D" označava ženske grudi ili

58

Stepenice svetlosti

bradavicu. Na Drvetu života, muški polaritet je vezan za Beli stub, ženske osobine su sa Crnim stubam dok se kombinovani kvaliteti na* lazc na Srednjem stubu. Ipak, i muške i ženske sile mogu sc mcdusob* no razmenjivati iz odredenih razloga. Život je Život, da se izraziti kroz oba pola, a Sadai cl Saim treba posmatrati kao Božansku začet­nu tačku. Kao što Originator na vrhu Drveta kaže; "Neka bude Svc* tlost"! tako isti Originator kaže kod Jesoda: "Neka bude Zivot"l Ako želimo, možemo vizualiZQvati prvobitnu svetlosIlu energiju kako po* gada rencktor Jesoda, i prelama se i polarizuje u oba pola i svaki tip reproduktivnog života koji posloji. Kada ova svetlost ozrači neku ma* teriju, kao rezultat rada sc individualno biće neke vrste.

Iako tradicionalna Magična slika Jesoda prikazuje nagog mu* škarca sa stojećim znakom njegove viriinosti, nema razloga zašto sc ekvivalentna ženska Devica koja očekuje oplodenje ne bi mogla kori* stiti. Moć Jesoda se u suštini sastoji u stvaranju života. Ovo nc poči* nje trudnom ženom već onol11 koja potencijalno može da zatrudni i koja traži seme potentnog muškarca. Odatle potiču asocijacije takvih slika sa Jesodom koji nije roditeljski već pre*roditeljski.

Sto više pokušavamo da sc probijemo u tajne Života, to sc više gubimo u njegovoj Misteriji. Kako god da razmotrimo ili pcrsonifi­kujemo šadai el Saim, moramo na neki način prepoznati Božanski iz* vor koji se nalazi direktno iza naših života. Samo Drvo života ovde pruža simbol nastanka ako posmatramo Srednji slub kao centralnu razdclnu liniju oploocnogjajašca koja kasnije postaje kičma dok gra­ne Drveta predstavljaju glavne nerve koji se pružaju iz centralnog si* stema i konačno uvijenu Zmiju kao uvijene semene sudove. Napad Zmije je naravno kontakt sperme sa jajašcem što se ponekad naziva Ugriz života. Ovo i Bljesak svetlosti su ista stvar viden a iz različitih uglova.

Kod Malkuta, bili smo materija. Ovde kod jesoda, usled moći Sadai CI Saima postajemo živa materija. Kako nastavljamo da se pe­njemo Drvetom stičemo sve više i više karakteristika. Nije dovoljno smao živeti u materijalnom telu. Moramo takođe i misliti i osećati u njemu. Tako se Sefirotskom les\vicom uzdižemo do:

59

Poglavlje 5

SEFIRA HOD, DIVOTA, SLAVA, 8

ASIJA, Svet ekspresije: Hermes-Merkur.

. . ,Ziva materija koja proizide iz Malkuta i Jcsoda neće daleko sli.

Ć�.U Zlvotll .bez dodeljenc joj inteligencije. Ona, dakle. procesom reak­:�Ja n� svoJa unutrašnja i spoJjašnja iskustva uči kako da poboljša svoj ZIVO,! l us�ove. O

,vde ��astup� i.

nstruktorski uticaj Hermesa i razlog za­šIo JC ta�va. atnbuCl�a načinjena Hodu na svom Asijatskorn nivou. �cr�llr JC sImbol pnlagodbc i prva stvar koju svako živo biće nauči JC naJstr?že pravilo od svih: "Prilagodi se ili umri"!

. Ml �rcćcmo da sc prilagodavamo od trenutka našeg začenja i ako IzgubiIllO OVlI sposobnost sa njom gubimo i naše živote. Bez kon­stal��n� upo�rcbc Merkurijainih osobina nemamo mnogo izgleda za prezlvl)avan)e II svetu kao što je naš sadašnji. U prošlim vremenima neophodnost .lda.ptacije je bila mnogo izraženija nego danas ali se uglavnom pre

.baclla sa materijalne na mentalnu i spiritualnu ravan.

l\.1erkl ll: Je dobro poznat kao zaštitnik "lukavstva" i ovo je, uisti­

nu, pnmarm element samo-očuvanja koji treba da steknemo kod 1-!o?a .. "Nisko'� lukav�tvo j

,: rezultiralo time da su mnogi njegovi po­ČInIOCI dospelt na "vIsoka mesta tl ljudskom društvu. Na višem ni­vou, naravno, ovo P�.st�je .veština, kultivisana inteligencija, inicijati­va, oprezno�t, am?I�IJa I btlo šta što ima veze sa poboljšanjem života kr�� samoocuvanje I napredovanje. Upravo ova sposobnost je omo­guctl� čovečanstvu da preživi užase prirodnih nepogoda, čudovišta i d��glh �p�.snos�i iz ranih perioda zemaljskog života. (3ez adaptivno­stl l.dovltl)l.vOS�I .koj� na.1ll stiže iz Hoda, nikada ne bismo opstali na OVO) plant·tl. TI Instll1ktl nas i dalje održavaju Ll životu u modernoj

60

Stepenice svetlosti

džungli medu čudovištima koja smo načinili da zamene ona koja smo davno ubili.

Merkur označava putovanje, trgovinu, pozorište, profitiranje i obrazovanje u širem smislu. Daje brzinu mislima povezanim sa govo­rom omogućavajući nam da sc čvrsto držimo za drvo života i nadmu­drimo naše sporije i tupije neprijatelje. Rana čudovišta su izumrla usled svojih slabih umova. $'lIno prilagodljive životinje mogu ovde da opstanu . .. Uči, i uči brzo"! je zakon.

Na višim nivoima ipak, uticaj Hermesa daje nam podsticaj da tragamo za znanjem znanja radi i da prenosimo korisne informacije drugim dušama. Jednom kada jedinica ili grupa ljudi obezbedi sop­stvenu bezbednost, može si priuštiti da pomogne drugima u postiza­nju istog. Ovo je početak hermesovske staze na Drvetu koja donosi inicijaciju kroz instrukciju. Um pre snage je dobar hermesovski ltksi­om jer Hermes predstavlja um iznad materije. Bilo šta što dovodi či­stu fizičku moć pod kontrolu inteligencije je hermesovski atribut. Vlast suptilnih nad jakima. Ovo je suština I-Iermcticizma. Danas to jednostavno nazivamo psihologijom ili mudrim nadvladavanjem glu­pih. Metode postizanja ovoga su podučavane u drevnim hermesov­skim Inicijacijama i još uvek čine deo hermesovske tradicije.

Još lIvek smo u carstvu ritma sa Merkurom. U jednom trenut­ku gore, dole tl sledećem. Merkurijaini temperament je suviše dobro poznat da bi ga bilo potrebno opisivati. Slaže se sa Hodom zbog svog označavanja Divote, Slave, Hvak i Casti. Merkur-Hermes je, što se ti­če njegove spoljašnjosti, naglašeno kitnjast i privlači pažnju, ali je u sebi tajnovit i često obmanjujući. Ovde se malo pažnje pridaje bu­kv.dnoj istini osim ako ne služi postil..1nju nekog cilja. Kao mladi de­čak, Hermes bi mogao definisati laž kao: "Nepoželjnu II očima Boga, ali veoma korisnu pomoć u nevolji". Ne smemo zaboraviti Hermesa kao posebnog zaštitnika varalica i putnika. Nije da je neistina neop­hodna u bilo kom hermesovskom smislu-daleko od loga-ali inventiv­nost se smatra primarnom vrlinom.

U Olimpskom panteonu, Hermesova počasna funkcija je bila da bude Glasnik bogova. Danas težimo da mislimo o glasnicima kao re­lalivno nevažnim bićima, ali originalno to je bila veoma visoka i vrcd-

61

Vilijam G. Grcj

nova n a pozicija. Glasnik je imao sveti imu nitct kao Nosilac inteligen­cije. Njegov službeni simbol bio je štap sa talasajućim trakama. Ovo su vremenom postale gujc Kaduccusa (Caduceus) a danas opstaju kao bela zastava. U keltskom društvu Druidi su bili u stanju da po­dignu ceremonijaIni štap izmedu protivnika usred borbe i poštovanje njegovog autoriteta je bilo toliko da bi borbe prestale a diskusija zau­zela njihovo mesto. Bezlični .,crveni telefon" bi mogao biti moderni ekvivalent. Vraćamo se kaduceusu pomoću uvijeni h električnih žica umesto zmije. Hermes čini najbolje što može za nas.

Kod l'Ioda dostižemo tačku gde se um upoznaje sa materijom i toliko više približava Božansku porllku manifestaciji. Gledajući llZ Drvo, penjač bi trebalo da shvati da unutar, na i iza stvari posloji vi­še nego što se primećuje na površini. Umesto da prihvata slike }esoda naslepo, aspirant treba da traga za njihovim dubljim značenjem i da Iraži vodstvo na svom Pulu do unutrašnje iluminacije. Tragači kojima vlada intelekt uhvati će se hermesovskom stazom, oni koji su skloni emocijama krenuće Orfičkom lazom (Orphic Path), a onima koji su sposobni za čistu posvećenost pripada srednja Mistična staza, najteža od svih. Trenutno se bavimo hermesovskim okruženjem i viđenjem.

Pored Glasnika, Hermes je bio i zaštitnik svih t:1jnovitih radnji, Vodič mrtvih na Drugi svet, donosilac dobre sreće i Bog puteva. Svi ovi :lspekti se uklapaju u hermesovsku tradiciju. Ilermes Trismegistus bio je Trostruko "eliki učitelj Tajne mudrosti kojom su inicijanti Okultne nauke zadobij:lli bolji počet:lk od ostalih i zadržavali tu prednost dok god bi nastavljali svoje studije. Neka vrsta metafizičkog preimućstva da t:tko kažem. Sve je to deo Sbve koja se može steći kod I loda.

Esencijalni alributi Hoda su dovitljivost i humor koji proizilaze iz intelektualnog izvora. Brze, blještave dosetke koje zahtevaju inteli­genciju d:l bi bile cenjene. Igre rečima i slagalice su tipični primeri. Kriptogrami i šifre sc takode ukbpaju ovde kao izazovi za radoznale umove. Magični atributi Hoda su pisane reči bilo kog okultnog tek­sta i svi Obredi i Rituali spadaju pod brigu Hermesa koji treba da podučava njihove metode i korišćenje. Ovo se posebno odnosi na de­latnosti unutar J-1ramOV<1 u vidu otvorenih ili manje formalnih obre­da. Dramatični rituali koji se služe svečanostim:l, kao što su Mason-

62

Stepenice svetlosti

ska dešavanje unutar zatvorene Lože, su hermesovskog tipa. . . . Hermesavska staza inicijacije počinje kod Hoda za one kOJI ze­

le da se penju uz Drvo njihovim umovima radije nego na neki drugi

način. Možemo otprilike uporediti prva četiri Sefirota sa okultnom

anatomijom ljudskog bića na ovaj način: MaJkut ide uz Te��, Hod l�Z

Um, Necah (Netzach) uz Dušu i Jesod uz Duh. Kada Duh Zivota anI­

mira Materiju, Um i Duša se razviju levo i desno kao horizontalne ru-

ke Okruženog krsta. . ' Ova slika je dosta interesantna jer pokaZUje redosle� IJudsk�

evolucije. Prvo, dclanje Duha na materiju stvara Život, zatim d?l�zl

do ekspanzije kroz dimenzije iskustva što rezultira Umom (razmišlJa­

njem) i Dušom (osećanjima). Um i Duša se zajedn�.mogu p�smalra­

ti kao dva Stuba medu kojima se Covek na Drvetu zivota uvezbava da

svojom zaslugom dostigne besmrtnost. . Možda je ovo razlog zašto je Magična slika Hoda Hcrm<1frodlt,

kompromis Hermesa (J-Ioda) i Afrodite (Ne�aha). Sti�li sn�o do obla­

sli Drveta gde moramo razmišljati u parovInla. Um I D�lsa s� samo

suprotni krajevi istog Šlapa, gde vrednosti jedno� �oboljšavaju dru�

gog. Ako o Sefirotima na Crnom i Belom stu.bu mlsitmo �ao.o .med��­

sobnim komplementima koji sačinj:lvaju tn komptet�e Je(.1t�1 1 C(, nJI­

hovim ukombinovanim parovima, praktično ćemo prIStUpili �robl.�­

mu Stubova. Evo nas kod negativnog pola I-Iod-Necah kombmacIje

koja ima žensku potenciju. . Površnom posll1:ltračll ovaj ženski polarttet vezan za Sefiru ko­

ja ima hermesovsku atribuciju može izgled�ti la.�I�o, po?�tovo ::lto

što se Venera pripisuje Necahu na kraju spoja kOJI Je mllskl. Mo.ze �e

oprostiti svakome ko oseća da je slučajno ili namerno zaveden: :� ili­

je slučaj. Nijedno živo biće na ovom svetu �ije l?OO�o muško lit .zen�

sko. Pol tela treba da je dominantan II svako) osobI ah da suprotnt po­

laritet ne postoji II nama bili bismo nczam�sliv� bića. :0 j� �ao �ada

bi smo pokušali da ... ..amislimo štap sa samo JednIIll krajem Ih paplr.sa

samo jednom stranom. Nijedno ne može postojati bez drugog kao iZ­

raženog entiteta. To je pitanje oba ili nijednog. ��ške .i ž�n�ke poten­

cije mogu same po sebi postoj.1ti samo kao Čisti �rtllCl'pl sa �rllge

strane Ambisa. Cak i t:lko, takvo razdvajanje se vrši radi kasllLJe re-

63

Vilijam G. Grej

kombinacije. Kod Hoda, dakle, imamo sliku ženskog potencijala iz muške prezentacije (Hermesa), što je kod Necaha naravno obrnuto.

Uglavnom je ovo insistiranje na ženskim osobinama unutar Božanske strukture razlog zašto je kabalizam postao jeretična doktri­na II okviru ortodoksne jevrejske vere ba� kao što je i gnosticizarn bio gnusan hrišćanstvu iz istih razloga. Kabala i Drvo su puni polne sim­bolike jer je Zivot kako ga mi poznajemo neodvojiv od pola II ovoj ili onoj formi. Telesni pol je transcedentan. Spiritualni pol je odmah do Apsolutnog. Odatle proističe koncept bogova i boginja II ljudskom umu II koji je, prilikom njegovog začeća kod Hoda, Mu�ko-2enska ideja čvrsto usadena od strane Hermesa. To je njegova poruka Ćove­čanstvu. "Tražite Ženu u Muškarcu i Muškarca II Ženi i pronaći ćete istinu obeju".

Ova duaIna priroda čovečanstva je II stvari ta koja rewltira ulllom i dusom. U svakoj individui ta dva potencijala tragaju jedan za drugim a ta potraga donosi sa sobom iskustvo koje razvija celo bi­će. Muškar;lc koji u sebi traži ženu otkriva dušu. Lena tražeći mu­škarca tl sebi upoznaje se sa U1110111. Ovo je tek osnova. Sa razvijenim i evoluiranim individuama ovaj proces je mnogo komplikovaniji i skloniji varijacijama.

U asijskolll svetu Hoda, dakle, imamo opšti koncept uma koji evoluira kao rewhat medusobnog tragarlj<l oba pola u jednoj osobi iz koje se lo Irag,lllje proširuje kroz komp!ementne potencijale drugih individua i izvora energije. Tok sile ovog energetskog kola kod ove tačke na drvetu je od Ženskog ka Muškom ili Negativnog ka Pozitiv­nom. Kolo sc, naravno, završava kod Necaha gde se tok vr<lća na PO­zitivl1o-Neg,lIivni smer i tako kompletira energetski ciklus. Analogija sa dve obične elektrode medusobno serijski povezane fino ilustruje ovaj sistem. Na Drvetu se može naći mnogo takvih kola.

Ostavljajući Hermesa sa njegovim uzdignutim Stapom života oko koga su obavijene dve pareće zmije da čuva svakodnevne ekspresi­je Hoda, idemo da sc upoznamo sa Andelima dodeljcnim ovoj Sefiri u:

64

•

JETelRA, Svet formacije: Andeli. BENI-ILOHIMI

Formiranje inteligencije koju očekujemo da nademo kod Hoda vrše uveliko raspravljani Beni-Hohimi, Deca bogova i boginja. Bu­kvalan prevod "Sinovi Bog{ a)(ova)" ostaje pod sumnjom zbog ume­�ane ženske množine. Uvek je dobro zapamtiti da semitska koncepci­ja Boga dolazi od spajanja reči Hah i Jah (Yah), muškog i ženskog Bo­žanskog aspekta, gde je lah spoljašnji pobednik. Kabala je zadržala ženske aspekte kao deo više-manje podzemnog pokreta u odnosu na ortodoksne redove i 7..adržala je tradicije koje bi rabinski Jevreji na­zvali Paganizmom. Ovo je verovatno uzrok Kabala formira tako pri­rodne veze sa oku1tistima utemeljenim II hebrejskom ili hriUanskom pravosbviju koji traže ekstenzije Unutrašnjeg sveta koje nisu dostup­ne njihovim ograničenim Verama.

Na Beni-lIohime se u Postanku referira kao na "Sinove boga" koji su uzimali ćerke ljudi za žene koje su "im rađale declI, ona bi po­stajala moćni ljudi iz starina, ljudi od slave". za. ovaj izraz: "anše šem (anshe shem)" sc govorilo da znači "ljudi od Imena" jer su sc služili Svetim imenima II magične svrhe što su neki smatrali legitimnim, a drugi drskim i bogohulnim.

Neki moderni proučavaoci smatraju da su "Beni-l1ohitni" za­pravo ljudi koji su bili sinovi poglavica i plcmstv�, i počil� ili su gr�­šku venčavanja sa nižom infcriornom klasom što Jc postaVIlo temelje za čovečanstvo puno mc1eza koji su izazvali tolike nevolje zbog meša­nja rasa. Nekolicina ekstremnih mišljenja Beni-lIohime vidi kao su­periorna bića sa drugih planeta koji su pre mnogo milenijuma slete­li na Zemlju u njihovim letećim tanjirima i implantirali njihovo seme cvolucionog savršenstva II tadašnje pod-ljudske stanovnike. Nijedno od ovih bića se ne bi moglo opisati kao Anđeosko pošto se Anđeli ne mogu razmnožavati, a pošto se mi ovde bavi�o Anđc1in�a H�da, i.�­raz "Beni-I1ohimi" ćemo upotrebiti da refeTIramo na tntehgenclJe anđeoske prirode koje se bave Hoditskim pitanjima.

65

Vilij:IITI G. Grej

Prilično je očigledno da iako se Božanske potencije mogu pola­risati u energije koje bi po nama bile muške ili ženske, takva Bića ne mogu imati "decu" tl našem smislu te reči. Oni mogu i imaju reaktiv­ne efekte jedno na drugo koji rezulLiraju novim potencijama, kao što dva tona proizvode harmonski ili dve boje formiraju treću. To je ba­rem osnovna prirodna zakonitost. Rezultat (pol)arisanih Božanskih energija koje se međusobno kombinuju može se eufimistički opisati kao "Dete bogova" baš kao što bi se reZlllLat dve ljudske energije na, recimo, mentalnom nivou mogao opisati kao "umno dete".

Ako posmatramo Beni-Ilohime kao energetske jedinice polari­sane Božanske svesti koje se pružaju ka čovečanstvu da bi formirale ljudsku inteligenciju putem povratnog kola energije suprotnog pola­riteta, onda ćemo početi da razumemo njihovu funkciju. Oni su Bo­žanske misaone forme pojednostavljene do tc mere da mogli načini­ti direktan kontakt sa čovekovim rastućim umom. U praktičnom smislu oni su naša prva svest o Božanskom koja pokušava da nas iz­vuče izvan naše materijalne ljudskosti. Ovo je, na neki naćin, "Božiji sin" koji je došao radi spasa (evolucije) ljudske rase i bez kog ljudi ne bi bili ništa više od običnih smrtnika. "Beni-llohimi" su Deca boga II

tome što Sll oni "Svest o bogu" u svakom ljudskom detetu. Postoji interesantna legenda o anđelima koji su došli II kontakt

sa ljudima u ranom stadiju1l1u njihovog razvoja. Neki od njih su na­vodno bili "pali" iz originalne Božanske milosti kao i sam čovek, i ovi nebeski slobodnjaci došli su na zemlju i započeli nove živote. Bilo ih je oko dvesta i sleteli su na vrh planine Hermon (iz reči HEREM, "Za­kletva", moguća veza sa Hermesom). Proučavaoci NLO-a bi se sigur­no mogli zabaviti ovim!

Pošto su se dogovorili oko uslova njihovog ugovora, Andeli su se spustili na planinu, mešali i venčavali se medu čovečanstvom. Ostatak vremena su provodili podučavajući magiju i elementarnu nauku. Njihov vođa se nazivao Semjaza i podučavao je čari i herbali­zam, mada je Armaros podučavao kako poništiti takve čari. Alatel je bio instruktor rada sa metalima, oružjem i korištenja antimona II ko­zmetici. Barakuijal (Baraquijal) je bio astrolog, Kokabel astronom, Ezekiel mctcriolog dok su Semsiel (Shemsiel) i Sariel podučavali So-

66

Stepenice svetlosti

lama i Lunarno ponašanje. Moglo bi se pretpostaviti da bi sa takvim Učiteljskim kapacite­

tom, čovečanstvo postiglo ogroman napredak na zemlji. Legenda na­stavlja dalje kaže da je Lovek preterao i posegao van svojih mogućno­sti postavši tako zloban i korumpiran da je potop poslat da očisti ze­mlju. Anđeli su sakupljeni od strane četiri velika arhandela i navod­no poslati nazad kući II sramoti zbog svojih aktivnosti. Interesantno je primetiti da se u ovoj tački imena arhanđela Božanstvo (Mikal), Is­celjenje (Rafae!), Snaga (Gabriel) i Svetlost milosti (Auriel). Sve ove osobine su evidentno nedostajale čoveku tog doba.

Poruka ovog ranog naučno fantastičnog dela je dosta očigledna. Um bez Duše predstavlja veliku opasnost za čovečanstvo. U ovom tehnološkom dobu ne možemo se dovoljno puta podsetiti te činjeni­ce. Jedno staro učenje kaže da je Sotona došao iz reda Bcni-Ilohima i zasigurno je istina da preteran i ponos i iskušenje samoglorifikacije dolaze u dodir sa čovečanstvom na Beni-Ilohimskom nivou Drveta. Kada Lovek prvi put uvidi svoju Unutrašnju sposobnost da bLlde "nalik Bogovima" to može, i često ima, veoma destabilišući efeka t. Mali ljudi "igrajući se Boga" igraju veoma opasnu igru kao što otkri-

• • vamo na nas racun. Ipak, jednom kada se posvetimo Drvetu, ne možemo se vratiti.

Jednom kada naša lica izrone iz kaljuge zemaljskih porckala moramo ih držati uzdignutim ka nebesima. Beni-Ilohimi su našim ušima šap­nuli magične reči " . . . bićete nalik Bogovima-besmrtni"!!! i ne može­mo se odmoriti dok ne dostignemo taj nepoznati cilj. Njegova reOek­tovana slava, prikazana kod Hoda može nas ošamutiti ili bk oslepiti na neko vreme kada prvi put izronimo iz nežnog svetla Jesoda, ali po­što smo uvide!i ovu veću Svetlost neodoljivo smo joj privučeni. Cini­mo mnogo tragičnih grešaka na putu, ali pre ili kasnije moramo na­učiti kako da se služimo novim moćima i odgovornostima. Nije gre­ška Beni-Ilohima ako pogrešno razumemo njihove poruke. Oni ne mogu ispravljati naše greške. To moramo učiniti sami. To je sve deo našeg postanka - onoga što moramo postati.

Bez Beni-llohima,jedva bi smo imali pameti da uopšte nastavi­mo, ali ne smemo zapasti u fatalnu grešku verovanja da su um i men-

67

Vilijam G. Grej

talnost sve. ili da će nas čista snaga naših mozgova bilo gde sama od­vesti. Pokušati čisto intelektualni razvoj bilo bi kao širiti sam Hod u horizontalnom pravcu iz Drveta što bi rezultiralo beznadežnom ne­ravnotežom. Atributi uma i duše su izrazito načinjeni na jednakom ali i suprotnim Sefirotima da bi se pokazala neophodnost dualnog razvoja u avam stadijumu. Nijedno od njih se ne vrednuje iznad ili ispod drugog, već su oboje prikazani kao jednako partnerstvo.

Beni-lIohimi su direktni formalori naših umova dok god pru7..a­ju konstantan unutrašnji stimulans koji nas pokreće II našoj potrazi za znanjem. Ako budemo mogli da se služimo njihovim energijama ra­zumno umesto da "dobijamo napade ideja o Božanstvu" oni ćc nas od­vesti do istina za kojima tragamo. Oni su takode Andeli na koje se uka­zuje u onoj sumnjivoj frazi Molitve gospodu, "Ne dovodi nas u iskuše­nje", što je odmah izbalansirano klauzom "Izbavi nas od zla". Smisao ovih reči je uvek patio tl prevodima i ako se frazira kao: "Ne dovodi nas u iskušenje bez izbavljenja iz zla" značenje postaje dosta jasnije.

Iskušenje nam je potrebno. Bez njega ne bismo nikuda stigli. Konstantni stimulansi koji na nas utiču su neophodni za formiranje ljudskog karaktera tokom BOi..lnskog razvoja. Reakcije na njih su tc koje grade svačiji Unutrašnji svet. Svaki stimulans i njegova reakcija, ma koliko blagi, su test koji moramo proći i preživeti. Sve Sll 10 isku­Slva kojima se podvrgavamo dok hodimo Stazom. Svaki uspešno na­činjeni korak je još jedna poprečnica na Merdevinama svetlosti. Be­ni-IIohimi nam pružaju načine ali rizici u prirodnom ciklusu su na­ši. Tako c1<l su n<lše molitve sasvim opravdane kada u njim'l tražimo da se ne susretnemo sa suštinskim probama osim ako ih ne možemo prevazići bez loših posledica. Ne treba da se plašimo Beni-IIohima; naš jedini razlog za uzbunu smo mi sami.

Ostavljajući Beni-Ilohime da nastave sa svojim poslom stižemo do:

BRIJA, Svet kreacije: Arhandeo RAFAEL.

Neki sistemi ovde postavljaju Mikala kao isceljujućc Biće, ali ovo je pogrešno, pošto je Mikal očigledno Solarni arhandco i stoga

68

Stepenice svetlosti

pripada Tiferetu. Rafael je uvek bio poveziva n sa iscelj ivanjem. pod­učavanjem i on je posebni zaštitnik putnika, često prikazan sa putnič­kim šeširom, štapom i vrgom. Ovi simboli su hrišćanske verzije her­metičkog Kaduceusa, Petasusa i bočice isceljivačke masti. Rafael je specifično imao zadatak da leči rane čovečanstva (ne svaki tip bole­sti) i da predstavi molitve svetaca. On je postavljen nad duhom ljudi.

Rafael je takođe Anđeo asociran sa Tobajasom. Njegov zadatak kao jednog od Velike četvorice bio je da savlada zlobnog Andela Aza­zela (za kog se možete setiti da je bio proizvodač oružja i ohrabrivao pohotne žene!), kojeg je čvrsto vezao dok Covečanstvo nije postalo dovoljno glupo da oslobodi zatvorenika i postavika za Direktora mu­nicije. Rafael znače Božije isceljenje i ratne rane posebno spadaju u njegov dome.

U personifikaciji Rafaela možemo pronaći početke ljudskog razvijanja smisla za dobro i pogrešno. Možemo to zvati zdravim ra­zumom ako želimo. Izlečenje povreda je nadoknađujući akt koji pro­izilazi iz ubeđenja da nije ni trebalo da se povredite. Greške treba i is­pravili i sprečiti. Ovo važi za sve nivoe, fizičke, mentalne i spiritual­ne. Rafael nadoknaduje. On nam pruža urodeni osećaj o tome kada smo prelerali da bi smo sc mogli vratiti i ponovo uspostaviti ravno­t6.u. Ako nas Beni-lIohimi odvedu predaleko uvek možemo tražiti pomoć od Rafaela.

Ovaj proces je evidentan tl reakcijama naših teJa na povrede. Ne­moguće je razmotriti ncvcrovatne aktivnosti naših ćelija i bio-hemij­skih reakcija bez makar mutnog utiska o inteligenciji koja rukovodi lim operacijama. Ako Kabalisti žele da personifikuju ovaj određeni tip svesti kao Rafaela, zašto ne bi mogli? Trebalo bi 7..apamtiti da je Rafael isceljivač povreda, a ne doktor opšte prakse. Možemo ga razlikovati od Mikala ako o Rafaelu mislimo kao O nekome ko leči povrede dok Mi­kal leči bolesti. Oboje su specijalisti u sopstvenim poljima.

Ako povredujemo druge ili sami bivamo povredeni bilo II duši ili umu, Rafaelov zadatak je da olakša patnju sredujuči pitanja, upo­trebljavajući kakav god melem je potreban ranjenim osećanjima. Zdrav um u zdravom telu mogao bi biti tipičan Rafaelski moto i u svim vidovima mentalnog isceljenja zasigurno bi došao pod njegovu

69

Vilijam G. Gre;

zaštitu. U slučajevima ludila i mentalnih bolesti Rafeal je Andeo kog treba prizivati. Veza Rafaela sa Istokom. Mačem i Elementom vazdu­ha je laka za razumeti jednom kada se setimo da je mač bio strela. Ona ne samo da nanosi povrede koje Rafael leči, već takode predsta­vlja naše brze misli koje lete gde kod ih luk naše volje pošalje. Stvori­telj života kao da je znao da nećemo biti u stanju da se uspinjema nje­govim merdevinama a da se ne povrec1ujemo stalno i tako je Arhan­deo Rafael dobio zadatak da nas nauči kako da lećimo naše povrede. Zakon nadoknade u akciji.

U hermesovskoj tradiciji, Raf .. c1 je takode Zaštitnik putnika na Unutrašnjem putu i Vodič mrtvih. Stap koji nosi je Srednji stub ili horizontalna ravnoteža, u zavisnosti od toga kako je predstavljen. Njegova poruka je jednostavna: .. Drži se uspravno i ostani u ravnote-1.i". Mentanoj ravnoteži takoreći. Njegova bočica sadrži Vode mudro­sti i dovitljivosti što bi nas trebalo sprečiti da postanemo suviše suvi i prašnj::wi, dok njegov široki šešir služi kao štit od sUllčanog udara ili bilo kakvog ošamućenja usled prejake svetlosti. Postoje poruke II

svim tim simbolima i trebalo bi ih pažljivo pregledati. One su tu da stimulišu naše umove ako smo voljni da ih koristimo.

K.IO hermesovski učitelj. Rafael Ilas ući kako da se služimo um­ovima II službi našeg Duha. Mi Um posmatramo kao instrument ili način radije nego kao cilj sam po sebi. Učimo da budemo gospodari Uma umesto da budemo bespomoćno gurani od stran<.' svakog men­talnog impulsa jačeg od nas, U tvrdokornoj hermeneutičkoj školi ot­krivamo kako da rukujemo "umnim stvarima" kao što svaki zunatli­ja uči kako da kori�ti sirove materijale svog zanata. U i:-'lo vreme ot­krivamo kako se Um uklapa II shemu savršenstva tako da ne preceni­mo niti potcenima njegove granice i vrednost kako Bogu tako i C:o­veku. Iz pozadine umova koje kuitivišemo stalno nas proganja stari tekst: .. Sta vredi čoveku da stekne svet ako izgubi dušu"?

Rečeno je da svi čine greške, ali da ih samo budale ponavljaju. Mudri profitiraju na greškama i uče iz njih. Rafaelov impuls LJ nama je taj koji nas navodi da učimo iz povreda koje sebi nanosima. Ovo je le­čenje naših rana na nivou mudrosti. Većina nas najbolje liči kroz bol jer llam 011 približava stvari na ličan način. Deca se uče osnovnim lekeija-

70

Slepenice svetlosli

ma života na ovaj način, a mi smo još uvek uveliko kosmička deca. U našim zaboravljenim infantilnim danima trčali smo, padali, zadobijali modrice, plakali iz bola i povredenih osećanja, bivali štićeni i tcšeni od strane odraslih (nadamo se) a zatim poslati da trčimo drugde. Sledeći pul nismo tako lako pali. Na taj način se Rafael odnosi prema nama.

U suštini nisu naša tela ta koja osete bol, već naši umovi. Oso­ba u nesvesti ne oseća bol fizičkih povreda, a čak i posle dugog mu­čenja dademo do tačke gde se um i telo odvoje a fizički bol prestane. Dobro istrenirani um može odbiti da prima poruke bola iz mozga i tako osloboditi dušu od patnje. Ovo nije toliko neuobičajeno kao što bi se moglo pretpostaviti pošto svaki hronični invalid razvije tu spo­sobnost do odredene mere. Oni lO nazivaju "navikavanjem na život sa invaliditetom". !-Iermesovski učenik ide korak dalje i uči kako da živi pomoću invaliditeta ili čak potpuno izvan njega. Tako se sposob­nost uma izdiže iz nesposobnosti tela. U lečenju leži učenje. Ovo je Rafaelova poruka (:oveku.

Nije da moramo biti povredcni da bi smo bilo šta naučili, ali dok ne razvijemo inteligenciju dovoljno da izbegnemo sopstveno po­vredivanje na sve načine, nastavićemo da patimo. Slava !-loda je naše uspešno postizanje ovog stanja uma i Rafael ćc nam pomoći da ga pronademo ako ga Z<'llllolimo. Kreativno korištenje misli je njegova specijalnost. Ovom veštinom mogli bismo se prilagoditi svim okol­nostima a zatim otkriti kako da te okolnosti prilagodimo nama. To je vrhunac ovog učenja. Ne treba da sc plašimo povredivanja sve dok je Rafael tu da nas isceljuje.

Da bi smo otkrili nešto o mentalitetu na njegovom najdubljem nivou najbližem nama kao zemaljskim bićima, moraćemo da se pro­bijemo u Svet dalje od Rafaela kod Hoda i stignemo u:

ACI LUT. Svet originacija; Božanski aspekt ILOHIM SABAOT

Ovo se obično prevodi kao "Bog mnoštva" ali ponovo se suoča­vamo sa uveliko raspravljanom rečju "Ilohim" i starim jazom izmedu 1l0hista i lahvista. Kabala ovaj problem uredno rešava tako što 1I0h ko-

71

Vilijam G. Grej

risti kao prefiks za Božanska imena na Crnom stubu dok se Jah kori­sti na Belom stubu. Imena Srednjeg stuba su kombinacije prethodna dva. Mada je čak i u Kabali patrijarhalni uticaj postao veoma jak i po­četne uravnotežene ideje o Muško-Zenskoj međusobnoj zavisnosti su vremenom postale naklonjene muškoj strani. Važno je da moderni prakticioneri i istraživači zapamte ovo. Ako se čvrsto budemo držali Srednjeg stuba i balansirali na njemu, ispravićemo te greške kako bu­demo napredovali.

Da bi očuvali ženske vrednosti Božanskih koncepata, Kabalisti su bili primorani da postanu "Podzemni pokret", pošto su smatrani bogohulnicima jednako od strane Jevreja, Hrišćana i Muslimana. Ne­lačno je opisati Kabalizam kao patrijarhalnu praksu ili verovanje. U suštini ona prevazilazi polne limitacije Božanskog ali prihvata obe polarnosti kao krajnosti Božanskog radnog polja II Stvorenoj samo­ekspresiji. Na vizuelnom Simbolu Drveta, polje Božanske sile zahva­ta maksimalnu mušku potenciju na granici Belog stuba, žensku kod Crnog stuba, Čovečanstvo i Zemlju ispod ali u smeru Boga-iznad­krozAIN SOPH AUR granice ne postoje. Ovde kod HODA, dakle, su­srećemo se sa prvim Božanskom aspektom na našem uspinjućem pu­tu koji je dostigao pun raspon ženskog potencijala, iz kog možemo samo ka gore, dole ili u stranu ka muškoj potenciji.

[[ohim Sabaot ( Ilohim Sabaoth) je ženska božanska moć u sva­koj stvorenoj individui. Negativan naboj svakog atoma da tako kaže­mo. Ovde vidimo Božanstvo kao beskonačnost različitih života koji su ipak integralni entiteti Jednog života. "Muško-ženskim načinio ih je On" jednostavno znači da smo uistinu svi muško-ženska bića i da u nama sadržimo obe potencije. Neravnoteža u bilo kom smeru do­nosi nam nevolju sa velikim "N" ali ljudska priroda je takva da sve učimo na teži način-udarajući glavama o granice polne polarnosti koje čak ni Bog ne prevazilazi u Ekspresiji.

Kada budemo pomislili da je llohim Sabaot asociran sa Slavom boga kod Hoda, uvidećemo koliko je ovo prirodno i prikladno. Divo­ta, isceljenje, radoznalost, domišljatost i većina hermesovskih asocija­cija su ženski atributi i istinska Slava čoveka je da čovečanstvo nasto­ji da se uzdigne u smeru Božanstva. Ženski instinkt je taj koji u Ijud�

72

Stepenice svetlosti

skoj rasi održava bilo kakav vid religije jer dok muškarac "pada" i na­ginje ka spoljašnjosti i materiji, ženska energija sc "uzdiže" i kreće ka unutrašnjosti i Duhu. U Mitu o Postanku Muškarac je taj koji je pao a seme Zene je donela Iskupljenje. Na ovom stepenu Drveta treba da mislimo o Zeni kao o Muškarčevoj slavi, a o Muškarcu kao o Zeninoj pobedi. Hod i Necah objašnjavaju jedno drugo, jer Necah je Muška­rac izražen kao Zena, dok je Hod Zena koja se izražava kao Muška­rac. Oba se kombinuju kod Jesoda da proizvedu Ljudski zemaljski ži­vol ili kod Tifereta da stvore Ljudski nebeski život.

Možemo ovu međuzavisnost muških i ženskih principa lako razumeti ako je posmatramo kao šuplju gumenu lopticu, belu spolja, crnu iznu! rao Ako jednostavno izvrnemo lopticu promenićemo njen izgled u odnosu na njenu spoljašnjost, ali ništa drugo se neće izmeni­ti. Pitanje polarnosti sc svodi na čistu relativnost.

Moglo bi biti od pomoći ako sc prisetimo priče o Hermafrodi­tu. To biće je bilo legendarno dete Hermesa i Afrodite koje je začelo kao muškarac. Obrazovale Sl! ga Najade, ženski vodeni duhovi, i ka­da jc odrastao putovao je svuda voden nezasitom radoznalošću. Jed­nom sc kupao II fontani čija je Nimfa Salmakis postala tako vezana za njega da je ubedila Bogove da ih spoje u jedno tclo i tako su zauvek postali Muškarac-Žena. Ova alegorija fino ilustruje stanje kod Hoda. "Žena traži muškarca" sve sumira.

Priča o Pandorinoj čuvenoj kutiji takode zapada ovde. Kao pra­vilo pretpostavlja se da je ona lično otvorila kutiju i oslobodila sve ne­volje ali originalna priča nije takva. Pandora je prva smrtna žena ko­ju je Ze vs načinio od gline. Od strane svih Bogova dobila je sve mo­guće kvalitete i Hermes ju je sproveo Prometej u (prva misao) da mu bude žena. Sa sobom je nosila magičnu kutiju kao miraz. Prometej je u sebi imao dovoljno božanskog da primeti Božansku obmanu i tako ju je prosledia svom bratu Epimeteusu (naknadna misao) koji ju je oženio i otvorio kutiju, oslobodivši tako sve nedaće ali pronavšaši i utehu Nade kao jedine preostale šanse za povratak istinske sreće. Ni­je žena otvorila kutiju, već Muškarac.

Ovo je koristan prikaz onoga što se dešava kod Hoda. Čovečan­stvo u potrazi za Božanskim darovima služeći se Umom (radoznalo-

73

Vilijam G. Grcj

šću), automatski oslobada nevolje koje prate takav proces ali dok ima Nade (isccljenja) nikada ne možemo biti potpuno pobedeni i može­mo biti sigurni da ćemo na kraju uspeti za sva svoja lukavstva Pro­metej je poslat II svoju kaznu odakle ga je Herkules izbavio nekih tri­deset godina kasnije, što ukazuje na trideset i dve Staze drveta. Epi­meteus, sa druge strane,je pretvoren II majmuna, tako da je verovat­no morao da se penje uz Drvo na teži način. Veoma dobro osmišlje­na ilustracija ljudskih početaka i evolucije.

Umišljeni Prometej (koji je mislio da može dostići Nebo bez .zene) bačen je u muke iz kojih se nije mogao sam izbaviti i morao je biti osloboden čistom Božanskom moći. Epimeteus, sa druge strane, je nalik nama, počinje na dnu Drveta sa sposobnošću da se njime us­pinje. Božanski darovi implementira ni u smrtnu 2enstvenost su naš Miraz sa kojim možemo započeti uspon. Poruka ovde bi mogla biti: "Naknadne misli (EpitemelIs) su najbolje". Čovekov<l prva spoznaja svoje inherentne Božanstvenosti vodi ka tolikim nevoljama putem pre­teranog egoizma, da mu tek njegova drug<l realizacija njegovog ljud­skog statusa pomaže u uspinjanju uz Drvo od njegovog podnožja.

(z Hoda i Necaha potiče ideja o ,.srodnim dus<lma". Ova uveli­ko zloupotrebljavana doktrina znači da što je duša individualnija i razvijenija to su manje šanse da će pronaći drugu sa komplementar­nim osobinama. Obični, prosečni ljudi retko kada imaju problema II nalaženju partnera pošto su toliko slični jedni drugima da se slažu jedno uz drugo u granicama tolerancije. Duše koje n<lpredlljll ili se povuku izvan mase običnih smrtnika čine to na sopstveni rizik. Sto se više udaljavaju od takozvane "norme", to će manje potencijalnih partnera pronaći. Ali da takve duše ne postoje, čovečanstvo se nikada ne bi uzdiglo ili palo izvan sopstvene ravne površine i podleglo bi či­stoj inerciji. Usponi i padovi života su ti koji ga čine interesantnim i zadržavaju našu pažnju na življenju.

ILOHIM SABAOT, budući da je Božanski ženski princip II svi­ma nama, kroz čovečanstvo traži ekvivalentnog partnera u JAHVE SABAOTU (Jahweh Sabaoth) kod Necaha. Ovo se dešava na svim ni­voima života. Svako kroz druge mora pronaći ono što ih kompletira, individualno i kolektivno. Kada bi tako nešto ikada postalo činjenica

74

Stepenice SVdlosti

života, bio bi to kraj čovečanstva, i to srećan kraj, ali takav dogadaj ne� će naići ni u kakvom vremenskom periodu koji je za nas značajan. Ipak, u nastojanju da se takav kolektivni cilj postigne, dešava se i indi­vidualni napredak, što nas sve približava lom idealnom postignuću.

Opis "SABOT" se striktno interpretira kao "Mnoštva" u smislu armija ili borbenih grupa i heroj uzdiže "bitku polova" kao koncept večne borbe za polnu dominaciju. Na površini izgleda kao da su sna­ge Hoda i Necaha bile suprotstavljene ali stvarni utrošak energije se tiče održavanja momentuma polarisanog potencijala radije nego ne­utralisanja ta dva ekstremiteta.

To znači da kada se pozitivni i negativni tipovi energije susret­tlU, nastaje efekat sile koji teži da umanji originalne energije za svoju količinu. Kada bi se ovo konstantno nastavljalo bez upotpunjavanja iz suprotnog izvora, energije bi jednostavno potpuno nestale. U ljud­skom kontekstu, Muškarac i .zena bi se poništili ne ostavivši nikakav podsetnik. Cinična iskušenja na stranu, rasa sc barem za sada mora nastavili. Tako da se izmedu Muškaraca i Zena dešava "bitb" (raz­mena energije) što tl fizičkom smislu predstavlja seksualni čin. Rezul­tirajuće dete proglašava pobednika svojim polom i nastavlja "kon­flikt" kada dovoljno ostari. Ovo je "rat" koji oba pola vode na zemlji.

Hod i Necah u kombinaciji sa Jesodom dosta jasno pokazuju Slavu i pobedu iza seksualne reprodukcije. Oni održavaju kontinuilet polarisane energije izmedu Muškog i Ženskog na svakom nivou živo­ta. Naravno ovo nije miran proces. ali nikada ni II kakvom smislu ne treba da bude nasilan. Bilo kakvo neprijateljstvo izmedu polova je potpuno pogrešno. Uravnoteženo partnerstvo bi bilo idealno stanje. Dvoje kao jedno. Ne srne postojati pitanje "superiornosti" već samo slaganja. !LOI-I1M SABAOT i JAHVE SABAOT su Božanski aspekti koji stvaraju šemu koju moramo pratiti da bi smo postigli savršene rezultate. Svi mi na Zemlji i u Postojanju smo povezani u njoj. SlO vi­še budemo bili II stanju da razvijamo našu inteligenciju uz pomoć lLOH!M SABAOT Božanskog aspekta u nama, to ćemo bolje uče­stvovati li Planu za savršenstvo.

Pošto se Hod ne može pravilno razumeti bez Necahn, putova­ćemo ravnom stazom koja povezuje ta dva Sefi rota i stići do:

75

Poglavlje šest

SEFIRA NECAH, POBEDA, POSTIGNUĆE

Asija, Svet Ekspresije: Venera-Afrodita Intelekt bez emocija jc zastra�ujući koncept i ovde kod Nccaha

Osećanje predstavlja ravnotcžu Razmišljanju. Afrodita ne donosi sa­mo seksualnu ljubav na fizičkim nivoima, već i toplinu i [epotu emo­tivne ljubavi. Roditeljsku ljubav ka deci, ljubav ka živOlinjamn ili ba­štovans!vu. Životna ljubav svih vrsta jc A[roditska. Sažaljenje i saose­ćanje, naklonjen ost i nežnost sc stvari sa kojima se susrećemo na ovoj tački Scfirotske šeme.

�cvanjc, ples, muzika i balet su vezani za Orfičku stazu koja prolaZI kroz Nceah. Sve umetnosti povezane sa izražavanjem užitka spadaju ovde jer šta zadaje veći užitak od Pobede II pravom smislu tc reči? Ovo nije neko rctroagrcsivllo detinjsto zadovoljstvo koje proiz­ilazi iz propasti nekog suprotstavljenog nam faktora. što je sasvim sporedno, već sc radi o čistom osećaju slobode energija koje se t;lda mogu primeniti na bolje stvari nego na borbu sa trenutnim poteško­ćama. Ko može da opiše produbljujuće iskustvo Postignuća? Neki to smatraju seksualnim klimaksom, drugi uspinjanjem na vrh planinc, drugi lO opet vide u usavršavanju neke vcštine ili pisanju knjige. U osnovnim terminima to je emotivna reakcija na rezultat koji da ulo­�ena energija posle prevazilaženja susretnutog otpora. Mi primenju­Jemo Moć na Stazu, prevazilazima prirodni otpor sa kojim sc susre­ćemo i rezultat koji usledi je Pobeda.

Kod podnožja Drveta, naši motivi za uzdizanje Merdevinama evolucije su daleko od čistih i plemenitih. Elementarno lukavstvo Hoda ujednačeno sa pohlepnom žudnjom Necaha. Kako se uspinje-

76

Stepenice svetlosti

mo dalje od naših primitivnih motivacija postajemo spiritualizovani nalik Bogovima koje pratimo. Postajemo ono u šta verujemo. Kon­cepl Božanske ljubavi koji se manifestuje kroz seksualne kanale u vi­du Pobede kod Necaha vodi nas od naših najgorih do naših najboljih ljudskih seksualnih ekspresija. Možda je to i naša najveća ljudska po­beda. Potpuna vlast nad tim vitalnim energijama u nama i njihovo tlsmeravanje u skladu sa našom voljom je glavni cilj [nicijaci;e. "Lju­bav pod Voljom je sav Zakon" je tačno učenje bilo da ga je Alister Krouli citirao ili ne.

Cista moć Žive energije koju čovečanstvo koristi kroz razne sek­sulane ventile je gotovo neizračunjiva. Volcti i biti voljen je primarna potreba čovečanstva koja mora biti ispunjena na svim nivoima. Ne možemo upotpunili sebe bez ljubavnih razmena sa nekim drugim entitetima koji nismo mi sami. Niko ne može ispuniti sebe čistim sa­moljubljem. Nikada ne možemo biti više nego �to jesmo ako ne voli­mo i nismo voljeni od strane drugih ljudi i silmih Bogova. Ljubav je za dušu ono što je hrana za telo, a ko može živeti bez ijednog od ta dva? Kilkvi bi smo samo ljudi bili bez Ljubavi? Ko sc usuduje zamisli­ti tabv užasan prizor?

Naš normalan ljudski način kontaktiranja Božanske ljubavi je kroz druge ljude. Mi smo svi mediji ove neophodne Moći koja sc kroz nas bavi sama sobom. Za sada smo OČigledno veoma nesavršeni pre­nosioci ali pošto Sl110 daleko od vrhunca evolutivne savršenosti nema potrebe za očajavanjem. Gde ima prostora ima i nade. Ipak. nevero­vatna je pomisao da je svako od nas na Zemlji predstavnik Božanskog entiteta koji će drugima biti predstavljen onako kako mi to učinimo. Nije onda čudno što se razvilo toliko verovanja II Đavole ili indife­rentnosti ka svim religijama. Ako se susrećemo sa Bogovima kroz druge smrtnike kakve utiske možemo dobiti? Sa druge strane kak.'VU sliku Božanstva mi sami predstavljamo? Ovo nisu misli koje treba ostavili kamforu i samozadovoljstvu!

[z takvih razloga, možda, mnogi Mistici su odabrali neverovat­no težak put direktnog pristupa Božanstvu, presccajući sve veze sa drugim ljudima osim sa možda svega par njih koji su posvećeni istim idealima. Ovi Samotnjaci i Konlemplatori ili steknu nagradu za ko-

77

Vilijam G. Grej

jom tragaju ili plate cenu svog neuspeha. Bacajući kocku sudbine oni idu na sve ili ništa. Neki uspeju, mnogi ne. Niko ni ne bi trebalo da po­kušava tako nešto bez pažljivog odmeravanja prednosti i mana tog po­kušaja spram svojih sposobnosti. Ignorisati Veneru znači načiniti dr­sku asertaciju sopstvene samodovoljnosti koja može biti više ftktivna nego realna. Za većinu nas, iskustvo Venere ne samo da je neophodno već čini naše živote vrednim življenja. Venera ne donosi samo seksu­alnu ljubav, već i ljubav izmedu porodica, prijatelja, grupa, mada još uvek ne i nacija. Domovi, bašte, komfori svake vrste i bilo šta što nas dotiče preko čulnih užitaka spada u Venerijanske atribute jer sve su to trofeji malih pobeda stečenih uprkos životnim okolnostima. Puritan­ci mogu da neodobravaju ljubav bilo koje vrste ali bez nje ni oni sami ne bi bili tu da se mršte na mane onih koji su im doneli Zivot.

Naša čula, emocije i osećanja razvijeni Vencrijanskim uticajem Necaha predstavljaju početke ljudske duše. Ne treba ih prezirati, niti nepoštovati. Možda dodir latice cveta može dušu više približiti bo­žanstvu nego dvosatna misa. Venera, ako i Hermcs, može nas podu­čiti raznim stvarima ali ona govori srcu radije nego glavi. Učimo se kroz ekstaze i patnje emocija dok ne otkrijemo tajnu balansiranja iz­medu ta dva. Bol i zadovoljstvo su Stubovi Venere kroz koje moramo načiniti naš Srednji put. Stazu ljubavi.

Venera se pripisuje osnovi Belog muškog stuba iz razloga su­protnih onima iz kojih sc Hermes pojavljuje na Zenskom stubu. Ne­cah prikazuje Muškarca koji traga za Zenom i ukazuje na ženske oso­bine idealnog muškarca. Bez ovoga, čist muškarac bio bi, II najgorem sluč;]ju, neosetljiv, brutalan i nemilosrdno agresivan a u najboljem nestrastveni, hladno krvi, samoveličaj ući intelektualac. Zavisilo bi da li su tom muškarcu naklonjeni um ili snaga. U svakom slučaju za ta­kvu monstruoznost ne bi bilo mesta u planu Drveta za Savršenstvo. Ako čovečanstvo uopšte treba da ima svesnu dušu, ona se mora uzdi­ći iz feminizirane muške potencije kod Necaha.

U ezoteričnom kontekstu, Duša nije ništa besmrtnija od Uma. Duh je besmrtni princip čovečanstva mada se čovek kroz Um i Dušu podiže do Besmrtnosti duha. Samo pomoću ljubavi Duša može da postoji i da se razvija. Ljubavi na svim nivoima. Osećanjem na svim

78

Stepenice svetlosti

nivoima. Delatnost Venere je više od čisto fizičke funkcije. Duše se ra­daju iz nje kao i tela. Ortodoksni hrišćanski stav da seks treba upra­žnjavati samo radi produženja ljudske vrste je tužni nesporazum za­snovan na iskrenom pokušaju da se sačuva svetost seksualne interak­cije medu evoluirajućim dušama. Ništa ne uzdiže ili degradira dušu kao seksualni stimulansi. Oni utiču na čoveka u mnogo većoj meri nego što je čak i Frojd smatrao. Na primarnom fizičkom nivou to je samo reproduktivni čin uobičajen za sva bića koji rezultira produžet­

kom vrste i određenim sporednim efektima. Na psihičkim nivoima

Unutrašnjeg sveta, seksualne energije i njihove razne sheme mogu bukvalno izgraditi ili slomiti ljudsku dušu ne računajući pos]edične efekte na samo telo. Sto je duša razvijenija to su efekti razmene sek­sualnih energija veći. Venera stvara ili ubija, i kada se susretnemo sa njenim slatkim opasnostima kod Necaha to uistinu postaje pitanje

"Smrti ili Pobede". Ako izgubimo bitku vraćamo se ponovnom rode­

nju, ali uspemo li da pobedimo, naše duše stiču besmrtnost nezavi­sno od materije i u tom slučaju smo napredovali izvan potrebe za smrtnim tetom u kome bi smo živeli.

Svi Mistični kultovi i religije su veoma svesni ovoga i uveliko

okupirani pronalaženjem metoda za uspešno nošenje sa ovakvim spiritualnim situacijama. Čitav problem se sastoji II korištenju seksu­alnih energija na Unutrašnjim nivoima tako da se dade do najkori­

snijih rezultata za ljudske duše, posebno one koje su u delikatnom

stanju razvoja kroz same Misterije. One su morale biti čuvane i pod­

učavane inicijacijom u seksualne tehnike za koje je otkriveno da daju

najbolje rezultate u tetu, umu i duši. Naravno te tajne su ljubomorno

čuvane od strane kultova, mada su inferiornije verzije tih tehnika bi­

le široko poznate i upražnjavane. Tantrički indijski sistem ih je pun.

Takav odnos prema seksu je bio daleko više od primitivnih me­

toda kontrole radanja bez cilja višeg od zadovoljenja trenutne fizičke

požude. Cela tajna je ležala u rukovođenju energijama Unutrašnjeg

sveta pomoću Uma i Duše. Samo uvežbane individue su mogle to po­

stići sa ikakvim stepenom uspešnosti a posledice nCllspeha su vidlji­

ve u bilo kom teškom slučaju psiho-fizičkog sloma. Sa okultne tačke

gledišta, takvi neuspesi su utoliko gori jer se efekti toga mogu prene-

79

Vilijam G. Grej

ti iz jednog života u drugi. Stare religije i Misterije su eksperimentisale sa raznim fizičkim

tehnikama. Prostituciju u hramovima su praktikovala oba pola sa ve­oma nesigurnim uspesima. Ovde istupa na videlo interesantna činje­nica,u vezi sa sa institucijom "cclibata". Danas se ovo odnosi na po­svećenog neženju ali izvorno je značilo "pseći sveštenik" (Kclb-"pas") koji je bio praktikujući homoseksualac. U raznim Misterijama ekspe­rimentisano je sa raznim seksualnim sistemima koji su postizali raz­ličite stepene uspešnosti. Njihove tragove pronalazimo u hrišćan­skom pojmu agape i II kasnijim pokušajim Truvera da se seksualni odnos izmedu muškaraca i žena doživi ne fizičkim putem. Takav jc bio ideal. Da li je ikada postignut stvar je mišljenja.

Ravnoteža seksualnih energija u spiritualnim kanalima ostaje glavni problem u današnjim Misterijama. Definitivno nije došlo do konačne Pobede na polju Venere uprkos veoma napetim periodima primirja i odlaganja. Ni Crkva ni Loža nisu ponudili zadovoljavajuća rešenja tako da je palo na individualne grupe da traže sopstvene od­govore. Kabala ne morališe niti dogmatiše ovu temu van prikazivanja Staza ravnoteže i Muško-Ženskih odnosa potrebnih da se one održe. Interpretacije metoda ostaju Skolama i Učenicima da ih otkriju. Jed­na stvar je sigurna, dok ne ostvarimo pobedu kod Necaha ne može­mo sc dalje uspinjati. Bilo bi dobro zapamtiti da treba da se borimo sa Venerom a ne protiv nje. Naš glavni protivnik je naš sopstveni ma­njak ljubavi.

Planetll Veneru su Grci nazivali Fosforus (Phosphorus) a Latini Lucifer, gde oba znače "Nosilac svetlosti". Hebreji su joj pripisali ter­min "Nogah" (Osvetljavač) ili l-Iclel ben Sahar, "Sin zore", jer je Ve­nera najsvctlija na jutarnjem nebu. Sva ova lepa imena postala su eu­fimizmi za Odmctnutog anđcla koji je pao sa Nebesa i ćija je misija (zadala od Najvišeg božanstva) da testira ( iskušava) CoveČ3nstvo. Tri kraja njegovog trozupca predstavljaju Pohlepu, Jastvo i Sex. Gotovo svaki čovek bi bio uhvaćen na barem jedan od ovih paklenih šiljaka. Da bi smo ih sve izbegli morali bi smo dospeti u stanje nadćovečno­sli koje bi nas postavilo daleko van njihovog domašaja. Ovo se može postići jedino učenjem tajni Hermesa i Afrodite. Hermes će nas pou-

80

Stepenice svetlosti

čiti kako da nadmudrimo njene podlosti a ona će nam pokazati kako da nadvladama njegovo ambiciozno lukavstvo. Ponovo odgovor leži II Srednjem putu između ekstremiteta.

Da bi se Venera kontrolisala, tajna njene Zone ili podvezice mo­rala je biti pmmata. Bila je vezana posebnim čvorom čija je shema kri­la tajnu. Kada je ovim zagospodareno, Ljubav je do�la pod kontrolu Volje jer je čvor mogao bili vezan ili odvezan prema nameri Inicijan­ta. Neispričano bogatstvo okultnog znanja leži skriveno u drevnom "jeziku čvorova" koji je prenosio razne poruke pre nego što su ljudi mogli da čitaju ili pišu abecede. Istraživanje ovoga bilo bi bogato na­gradeno jer čvorovi ulaze II svaki Okultni sistem na ovaj ili onaj način. Davno se verovalo da čvor vezan posvećenim kanapom može izazvati sterilnost. Ovo danas oSIaje sa nama u vulgarnoj frazi: "Učvori sc"! odnosno "Budi beskoristan kao čovek i nemoćan da mi smetaš". Veo­ma plodne muškarce prijatelji nekada zadirkuju govoreći im da "mu vežu čvor". Ovde se kroz šalu pretpostavlja da je to referenca Ila njihov polni organ, ali originalno je značilo vezivanje Venerine podvezice da se umanji požuda. Vezani čvorovi kontrolisa1i su energiju u njihovom kolu dok su je odvezan i čvorovi oslobadali da slobodno teče.

Simbol Podvezice i evora je bitan Ključ u razumevanju Venere i Necaha. Oni koje interesuje ovo pitanje mogli bi provesti neko vre­me II meditativnoj igri sa prikladno dugim kanapom. Rezultati koji pristižu iz podsvesnog uma su veoma inlereS<lntni. Studija i ��aksa "Magičnih čvorova" je fascinantna i zaslužna sopstvenog studijskog rada.

Na kraju našeg razmatranja Asijatske perspektive Necaha osta­vljeni smo sa zaključkom da koliko god da je seksualna Ljubav divna i potrebna, ona mora dospeti pod našu kontrolu da bi smo imali ko­risti od nje. evor Venerine podvezice je čvor na omči. Omča oko na­ših stopala nas z.,ustavlja i sapliće. Oko naših vrato,,� nas da�! i ub!­ja. Oko struka nas stabil iše i spasava od pada II AmbiS. Srednji put Je ponovo najbolji. Venerina podvezica nas uči da se �jubavi mor

y�j�

staviti uzde ako nameravamo da je vodimo II našem mtercsu. Nacln! postizanja ovoga Sll podložni raspravi i eksperimenlisanju ali neop-

81

Vilija m G. Grej

hodnost same Podvezice je očigledna. Vezivanje podvezice oko struka prilikom započinjanja neke Ce­

remonije znači; "Stavljam se pod kontrolu Zakona koji rukovode ovom Operacijom itd." To je upravo ono što moramo naučiti kod Necaha ako nameravamo da steknemo Pobedu Venere. Možda ćemo steći dublje poznavanje ovog pitanja ako udemo u svet Necaha iza Asije što je naravno:

JETCIRA, Svet formacije: Andeoski red, ILOHIMI

Ponovo se vraćamo svetu 1I0hima i njihovom nejasnom znače­nju. Pošto se mogu interpretirati kao "Bogovi i Boginje", možemo postići kompromis nazivajući ih "Božanskim bićima". Oni su kon­takt izmedu Božanskog i svake individualne duše.

Sta je Bog ili Boginja? Dok god se usudujemo da odgovaramo na to pitanje možemo reći da su oni, u kontekstu svesti, rezultati ljud­ske duše i Nepoznatog višeg ili viših prema kojem ili kojima se odno­simo. Energetska strujanja, iz takvih izvora, usmerena su ka nama, a mi moramo da ih prevedemo u odgovar<ljuće referentne termine da bi smo se mogli baviti njima. Recimo da odredeni tip onoga što bi srno mogli nazvati Božanskom energijom utiče na nas do stepena budne svesti ali mu je potrebna objektivnost da bi smo znali šta jc to čega smo svesni. Zaključujemo da je najbliža asocijativna grupa spo­sobna da odgovori na početnu inicijalnu energiju naš "majčinski" la­nac reaktivne svesti. U takvom slučaju proizvešćemo nekakav kon­cept "Majke-boga". Drugim rečima, mi primamo utisak iz Božan­skog izvora i to u našim umovima i dušama stimuliše ono što će naj­bolje odgovoriti njegovoj prirodi. Božansko možemo poznavati jedi­no putem onoga što je u nama.

Jedan humorista je jednom napisao: "Bog je stvorio Čoveka po svom liku i Čovek je bio toliko zadovoljan rezultatom da je uzvratio kompliment". Naši antropomorfni Bogovi i Boginje su ljudske pro-

82

Stepenice svetlosti

jekcije na viši nivo i Božanske projekcije na niži, dok je "Bog" rezul­tat njihovog susreta. Ovi "Bogovi" su veoma stvarne konstrukcije međusobno [ormirne od strane Ljudskog i Božanskog da predstavlja­ju tačke zajedničkog svest10g kontakta i treba ih tretirati sa poštova­njem koje zaslužuju. Da bi smo bolje razumeli njihovu prirodu i funkcije, moramo nakratko razmotriti njihovo poreklo i razvoj.

Recimo da nastojimo da ostvarimo i poboljšamo komunikaciju sa bićima koja su toliko različita od nas da uopšte nisu u stanju da po­imaju naše postojanje u odnosu na njih. Možemo, na primer, zamisli­ti d<l pokušavamo da ostvarimo inteligentni kontakt sa Našim krvnim zrncima. Jedino što bi smo mogli bilo bi da se služimo simbolima iz njihovog okruženja koji imaju nešto zajedničko sa našim i da od njih pokušamo da konstruišemo nekakav jezik. U početku bi ti simboli bi­li veoma osnovni i primitivni, ali sa prolaskom vremena i cvolutivnim napretkom, komunikacija bi se poboljšala i postala sofisticirani;a i lak­ša. Upravo ovaj problem postoji između Veće svesti i naše.

Naša evolucija na zemlji načinila je upravo takvu sliku. Rani čo­vek formirao je Božanske koncepte iz stvari koje je poznavao i kojih se plašio. Elemenata, životinja, drveća, ptica i svega ostalog. Iz ovoga smo evoluirali u antropomorfna Bića, a zatim u koncepte čiste Esen­cije, Duha i Energija, sebi svojstvene "Bogove" baš kao i oni pre njih. Svi "Bogovi" su validni u njihovoj odredenoj ulozi. Svaki sc može smatrati jednim slovom Božanske abecede kojom se može ispisati Neizrecivo ime od strane onih koji znaju pravi redosled. Isti "Bogo­vi" su i sada sa nama, kao i uvek. Nisu se suštinski izmenili, iako smo mi promenili njihov formalni koncept ali sigurno je da još uvek ni­smo stigli ni blizu istinskom shvatanju njihove prirode. Sa vremena na vreme iskusi mo ono što se danas naziva "veliko otkriće" i uskoro nam sledi još jedno. "Otkriće" se desilo kada smo stigli do humani­zovanog Boga sa svim Božanskim atributima u konceptu Hrista. To je bilo Božanstvo načinjeno ljudskim. Sledeći Koncept će biti Čovek načinjen Božanskim.

Ovo nas dovodi do funkcije [Johima. Njihov posao je da nam

83

Vitijam G. Grej

pruže načine i kontakte u nama iz kojih će se naši "Bogovi" uzdići. Kao što se nab tela sačinjena od odredenih materijala, tako i naši Bo­žanski koncepti moraju biti formirani kroz I1ohime, tako da ih mo­žemo smatrati Božanskim materijalom unutar nas. Ovde pravimo ra­:diku izmedu Boga i Ideala. Oba su nosioci Više svesti od nak, ali Ideal pripada carstvu Intelekta i Uma, dok se nBog" bavi Osećanjima i Dušom. Odatle dolazi atribucija "Bogova" Necahu.

Nijedan čovek, bilo individualno bilo kolektivno ne može ika­da biti veći od njegovih Bogova i Ideala. Bogovi bilo kojih ljudi su nji­hove personilikovane duše i jedno možemo poznati po drugome. Vreme je razdeljujući faktor. Ljudi koji van svojih mogućnosti požu­re u Nepoznato, susreću sc sa Bogovima koje traže u obliku onoga šta traže. Kasnije (nekada nc mnogo kasnije) tragači će sustići tc odrede­ne Bogove i vremenom ih evolutivno prevazići kao što je većina mo­dernih naprednih ljudi daleko prerasla stare krute vrste Bogova kao što Sl! Kozj i-bog, Bog grol11:"1 i tako dalje. NajveĆi napredak naČinjen od st r:"lnc Coveka je koncept Sve zahvatajućeg, Vrhunskog, Bezvreme­nog, Bezobličnog i Univerzalnog Duha koji se manifestuje kroz svaki kanal, StazlI ili "Boga" II skladu sa njihovom specifičnom prirodom. :\'eograničello koje operiše ullular granica. Cak i danas, takav kon­cept BOL.lllSkog bić.\ jc van poim.mja za veliki deo ljudske rase.

Prednost Univerzalnog bo:l..1l1skog koncepta je u tome što OtV;l­ra horizonte bezgraničnog razvoja i napretka. Mana je u tome što zbog njegove apslrakovanosti prosečan ljudski um gotovo uopšte ni­je u Slanju da ga poima niti du�a može da ga iskusi. Boga treba isku­sili, osetiti, biti lllotivisan njime tako da dademo u dodir sa prirodom dotičnog Boga. Dva faktora pokreću čoveka, razmišljanje i osećanje. ldcali pokreću naše umove, ali samo Bogovi mogu pokrenuti naše du�e. Moramo saosećati sa njima da bi bi njihov uticaj mogao proći kroz na�u svesnu du�u i da bi smo iskusili isto što i taj odredeni Bog. Takav odnos je ličan II najintimnijem smislu i ako se ne može zasno­vati i održati izmedu Boga i čoveka, oboje će bili izgubljeni jedno za drugo. r10himi imaju zadatak da održavaju Božanski konlaki sa čovc-

84

Stepenice svetlosti

čanstvom koliko je moguće. Mnogi metafizički Sistemi su poku�ali da premoste Ambis iz­

medu zastrašujuće dalekog Beskonačnog duha i Njegovog ljudskog proizvoda nekakvom vrstom postepene gradacije. Kod I-Irišćanskog Trojstva imamo slučaj beskrajnog Svetog duha koji se sažima II patri­jarhalnog Sve-roditelja koji odašilje Coveka-Boga koji zatim ostvaru­je zemaljski kontakt. Samo prisustvo Hrišćanske crkve na zemlji po­kazuje da je takav Koncept praktičan koliko i masivni mediji. Kabali­stički sistem pruža deset Božanskih koncepata kao pravilno raspore­dene letve na Merdevinama (ili grane Drveta) od kojih sv<tka sadrži i ideal i Boga na koje možemo reagovati, razvijajući naše Umove i Du­še II procesu. Ako ne možemo reagovati na Boga onda ne možemo n<tpredovati takvom Stazom. [z ovog razloga je rečeno: "Voli svog Bo­ga svim svojim srcem i dušom".

Svaki Božanski koncept Drveta iz<tziva specifične reakcije u lju­dima koji im se približe. Totalna suma takvih energija međusobno uravnoteženih prema sekvenci Drveta rezultira usavršenim bićem. Inicirani Kabalista uči kako da se pravilno služi ovim Konceptima i kako da zasniva bliske odnose sa njima dok II isto vreme zadržava objektivnu kontrolu. nohimi grade tela Bogova u nama dovoljno ma­[a da dostignu ljudsku dušu ali opet dovoljno velika da dodu u dodir sa svom Kre;lcijom. Zaista neverovatan komad interdimcnzionalne konstrukcije. Svaka moguća emotivna reakcija se može proizvesti iz Bogova na Drvetu, zasebno ili u međusobnoj kombinaciji. Vidljivo je iz Z-1pisa kako Sll čitaoci skloni da "vole", "se plaše", "obožavaju" i na druge načine reaguju na njihovog Boga. Sve SlI to emotivne reakcije. Cak i Demoni su prikazivani kao mete mržnje, mada oni Ilisu deo Drveta. Bogovi i Emocije idu ruku pod ruku.

Formirajući emotivne šeme II B07 ... 1nskom kontekstu, Drvo života hrani i uzdiže ljudsku dušu do njene krajnje Besmrtnosti. Kabalista zna gde da traži ono što mu je potrebno. Ako mu nedostaje ljubavi, Necah je snabdeva, ako mu je potrebna Mudrost, prilazi Cokmi i tako dalje. Na Drvetu života postoji Bo7..anska mreža koja pokriva svaku mogućnost. Mi samo treba da je razradima i primenima. Bogovi će nas čak naučiti kako i to da uradimo ako se potrudimo da ozbiljno pitamo.

85

Vilipm G. GrcJ

Mi preživljavamo Duhom i Materijom, ali evoluiramo kroz Um i Dušu. Inspirisani našim Idealima mi rastemo u naše Bogove,jer oni su ono što moramo postati. Oni su stvarne, neverovatno potentne Energije, koje izazivaju reOektivne reakcije II nama koje će nas vreme­nom odvesti Ll svesni ilvot II st,mju daleko izvan našeg trenutnog raz­umevanja ili načina l1lotivis:1I10g kontakta. Božanske slike kojima se služimo imaju manje sličnosti sa njihovom Realnošću nego tačke na radani sa onim što predstavljaju. Ipak, i radar i Božanska slika će nam pomoći da se nosimo sa Istinom II skladu sa našom sposobnošću da stupimo u kontakt sa njom. U metafizičkom smislu, slika Boga je na­učni instrument nalik radarskom ekranu. Ovo je bukvalno istina i konstrukcija operativnih Božanskih slika je tehnika od Magične va­žnosti koja zahteva veoma vešt rad sa obe strane Vela.

Jednom kada Ilohitni konstruišu lanac Božanskih slika pomoću kojih sc možemo kretati kroz spiritu<llne dimenzije, postići ćemo značajan napredak LI našem penjanju. C:ovek i Bogovi Sll međusobna neophodnost u Savršenom planu. U ranija vremena čovek je dobro poznavao svoju potrebu za Bogovima. Zatim je otkrio da iako je po­stojanje moguće bez. ikakvih formalizovanih Bogova, oni su esencijal­ni za evolutivni razvoj van mehaničkih granica. Ostaje nam da pro­nađemo Bogove prikladne za ljudske duše kakve su one danas. Kakvi kod d3 su, njihovi parnjaci će sigurno biti pronađeni na Drvetu živo­ta, tako da možemu našu potragu za Bogovima nastaviti tamo. Pro­dirući kroz Sefiru Necah još dublje, stižemo do:

BRIJA, Svet kreacije: Arh:lI1deo HAMIEL, FANAEL ili AURIEL

Ovaj Arhanđeo je ponekad nazivan Hanaelom što ne znači ni­šta osim "Ja, Bog". Ipak, kao jedan od Velike četvorice, on nije ništa manje nego Auriel Božije svetlo, što je alternativa tituli I-(amiel, Boži­j:l milost i FanacI, Božije lice (izgled). Kotnbinovano značenje ovih Imena je slImirano u drevnom blagoslovu: "Neka te Bog obasja svo­jim licem i bude prema tebi milostiv" .

Kao Svetlost (perccpcija) i Lice (percipirano) Boga, J\urieJ nam

86

Slcpcni.,;e svetlosti

omogućava da pravimo božanske slike uz pomoć lIohima. Uz Aurie­la mi postajemo svesni Bogova. Ovo je isključivo sposobnost duše i nepovezana je sa utnom. Bogove upoznajemo osećajući ih. Nikakva kolići na čisto intelektualne delatnosti neće nas dovesti II intiman Bo­žanski kontakt. Ljubav je najsigurniji ccment za spajanje Čovečanstva i bOŽJllskog. Uz pomoć Milostive svctlosti koju odašiljc Auricl Bo­žJnstvo možemo videti svuda, čilk i u kamenju pod našim nogama što je jedan od razloga zašlO sc Auriel pripisujc Zcmlji koja predsta­vlja "lice" ili izgi cd Božanskc manifestacije.

Prema legendi, Amici (u svom Fanadskom aspektu) je bio An­deo koji se rvao sa Jakovom i promcnio mu ime II "Izrael" (Božiji princ). Tokom ovog susreta Jakov je zadobio mistično sakaćenje koje ga je načinilo Hromim kraljem. Neki ovome pripisuju kastracioni značaj, mada jc ta interpretacija malo veravatna jer je ritualno sakaće­nje već i u to doba b ilo odavno ustanovljeni običaj vezan za stočna kr­da. Verovatno je poticalo iz tradicije da se vredna oplodujuća muška zver ("kralj" krda) osakati da ne bi daleko odlutao. T;lkode sc verova­lo ako je životinja adekvatno uhranjena, i ne troši energiju trčeći una­okolo, da ćc biti sklonija parcnju. Smatralo sc da bi ono što važi za ži­votinju trebalo da važi i kod čoveka, tako da su neka plemel1tl namer­no sakatila njihovog "Kralja oplodnje" čija je gl�lVn:l funkcija bila da oplodi odabrane ženke da bi sc proizvelo najbolje moguće plemensko potomstvo. Izrael sc definitivno povinovao naredbi da bude plodan.

Primenjena na Necah ova analogija se dobro uklapa. Amiel us­merava energije sa atletskog ka umetničkom polju i pretvara živah­nost II ushićenje. Mi bivamo "osakaćeni", odnosno ograničeni, u jed­nom smeru da bi naše potencije magic biti usmerene drugde. Pobe­da sc postiže žrtvovanjclll i sav život proizilazi iz smrti. Auriel je kre­ativni Andeo Necaha, a time i zaštitnik svih umetnosti koje proizila­ze iz osebnja i duše. Ovo je Orfička sta7..a i ovde sc mo:h:mo uzdići do nebesa sreće ili pasti u pakao tuge jednakom brzinom. Oba iskustva proširuju dušu kroz Unutrašnje dimenzije sopstvene realnosti.

K'IO Arhandt,o Božijeg lica (izgleda), Auricl je odgovoran za na­ŠLI percepciju božanskog čak i 11<1 najobičnije llnčinc. Venl11<1 je lepo za izolovane Mistike da imaju zas lcpljujuće vizije spiritualnih visina ne-

87

Vilij;Ull G. GrcJ

dostižnih za obične smrtnike, ali Božanstvo treba da nam je bliže od toga. Svetlost Auriela donosi Božanstvo do samog praga našeg srca magijom ljubavi. Može se nadati da jc većina nas u stanju da iskusi "zaljubljivanje" bar jednom u životu kada unutrašnji božanski prin� cip običnog čoveka postane svestan svog parnjaka II drugoj smrtnoj osobi. Ovo je takode moguće II vezi i sa drugim neljudskim individu� ama. Nešto tako sc može desiti izmedu ljudskog i Božanskog princi� pa usled prirodnih i veštačkih faktora.

Pod povoljnim okolnostima i sa pravim emocijama može doći do kulminacije odnosa izmedu ljudske duše i Boj..anskog duha koji se može manifestovati na materijalnom ili emotivnom nivou. Možda bi ti kombinavani faktori mogli biti izuzetno lep 7..<'dazak Sunca u ideal� noj atmosferi sa pravom muzikom. Kakve god da su okolnosti, Unll� trašnje i Spoljašnje Božanstvo susreću se uz takav naboj energije koji se mora iskusiti i ceniti. Nikakve reči ne mogu opisati taj dogadaj. Sve najednom "oživljava" uz naglu jasnoću praćenu osećajem "pravilno� sti" i spoznajom Božanskog prisustva koje se ne može iskazati Ijud� skim načinima. Konačno smo se zaljubili u Božansku manifestaciju i dodirnuli Nebo sa Zemlje,

Takva iskustva su esencijalna za rast i razvoj ljudske duše. jer one čine Božanstvo njenim stvarnim i integralnim delom. Možemo čitave životne vekove govoriti i razmišljati o Bogovima i metafizičkim vrednostima a ni malo se nc približiti njihovoj realnosti. Jedan jedini bljesak Auri ela će nas za čas više približiti Bogu nego vekovi našeg mutnog spekulisanja. Jednom kada nas ta Svetlost dodirne mi presta� jemo da nagadamo i počinjemo dn Zlramo, ali nikada nećemo bili u stanju da objasnimo naše znanje kno što ne možemo objasniti boju slepoj osobi. Ništa osim ljubavi ne pokreće takvo čudo i to je uistinu taj na Necaha.

Treba imati u vidu da se ova ljubavna iskustva dešavaju na ra7.� ličitim podeocima. Mogu biti intenzivna gotovo do tačke ncizdrživo� sti ili tako nežna i konstantna da je njihov efekat jedva primetan. Sve zavisi od stimulativne šeme primenjene na odredenu dušu i njene sopstvene reaktivne sposobnosti. Ništa se ne dobija od izlaganja duše stilllulansll sa kojim nije u stanju da sc nosi bez povrede, Duševnu šte�

88

Stepenice svctlosti

tll je teZe popraviti nego povredu fizičkog tkiva i njeni efckti su z.."1ra� zniji od infektivnih bolesti tela. Stimulativnc shcme neophodne za odr� ;; .•. lVanje zdrave duše su Ključevi misterija i čine osnovu većine religija.

Crkve i Skale misterija su veoma Z<linteresovane za izgradnju veštačkih stimulativnih shcm:! narnenjenih da učesnike dovedu II di� rcktan kontakt sa Božanstvom i evoluirajll njihove duše II ono što tre� ba da postanu. To je razlog za izvodenje riluala koji sc služe svakim poznatim duševnim stimuiansom, gradeći od njih sheme koje služe kao iskustveno okruženje II kome duša može da operiše. Sa lIravno� tcženom kombinacijom hermctičkog i Orfičkog rituaiizma, svaka du� ša dobija polje delovanja u kome može da radi I' .. a sopstveno dobro ili zlo. Skale Misterija pokušavaju d:! stepenujll njihove rituale u skladu sa datom dušom, tako da ta duša bude II poziciji da deluje II za sebe najboljem okruženju. Crkve, sa druge stane, nastoje da nude rituale koji su najprivlačniji prosečnoj duši, uz minimalnu štetu, iako je ma .. ksimalno dobro jednako nedostižno. Oba sistema imaju svojih pred� nosti i mana, jer Ijudskka duša je još veoma daleko od svog krajnjeg savršenstva.

Aurici je Arhandeo svetla koji nam pokazuje Boga kroz ljubav. no Ljubav je prika:wna kao slepa i rečeno je: "Nijedan čovek Ilije po­gledao u Lice Boga (Fanacla) i preživeo". Ovo jednostavno ukazuje 1\<1 to da Ljubav i Božanstvo nisu za gledanje već osećanje i postaja� nje, Vid implicira objektivnost i razliku izmedu posmatrača i vide .. nog. Boga, dakle. ne treba posmatrati nego voleti i stupiti u jedinstvo sa njime. Voljeni i Volilac moraju postati jedno, To Ilatn Amiel poka .. zuje. Prikladno j e rečeno: "Ljubav okreće svet" i to bi upravo mogao biti Aurielov moto pošto je on Arhandco Zemlje i njene plodnosti. Kada g;l prizivamo, treba o njemu da mislimo kao o nosiocu Božan� ske ljubavi koja do nas dospeva putem najsvakodnevnijih medija i za� sigurno putem raznih stimulansa koji SlI nam dostupni u crkvama, hramovima, ložama i prirodnom okruženju pomoću kojih se sa na .. merom približavamo Božanstvu.

Sa osećajem Božanstva II sebi, duša se može peti Drvetom živo­ta, jer II protivnom sav tnj trud ne bi imao smisla i prema Bož<lnskoj

89

Vilij.ull G. Gr ... )

svetlosti (Aurlclu) tako ćemo nastaviti. Motiv Svetlosti je prisutan svuda na Drvetu i ima razna znaeenja. jer ono nije salllO Drvo zivota već i svetlosti, Ll kome ona počinje i završava. Kabalističke Misterije sc ugl.lvnom tiču svetlosti koja takođe simboliše Istinu. Misteriozni grudni oklopi Visokih svcštenika su sc zvali Urim (Svetla) i Tumim ( Istine) tako da bi medusobnoj zavisnosti ova dva esencijalna Princi­pa bio dat njen odgovarajući značaj i da bi se pokazaja da Svetlost ot­kriva Istinu. Postoji mnogo spekulacija vezanih za te magične kame­nove. Sve ukazuje na to da je prirodno ili vcštačko svetlo prolazilo kroz Urim tako da osveti i Tumim tako da okularne interpretacije bu­du moguće. Urim je verovatno bio pr imitivllo sočivo sposobno da projektuje zrak svetlosti duž hrama a poruka koju je nosio bi stizala do s\'esnog LIma subjektivno putem autohipnoze. Urim i Tumim su sigurno bili nekakva 0pličb naprava kojoj su sveštenici pridavali re­ligijski značaj.

Ostavljajući Amiela da graciozno sjaji u Kreativnom svetu Bo­gova, idemo iza njegovih leđa i stižemo u:

ACI LUT, Svet originacija: Božanski aspekat lV SABAOT

Jahve Sabaot se obično prevodi kao Gospodar Bog mnoštva, ali ovde on označava Muški pozitivni BOŽ:ll1ski element svake žive duše. Kao što smo kod Hoda susreli sa L:enskom potencijom koja traga za Muškom, tako kod Necaha imamo princip Muškog koje traga za Žen­skim. Sta više, Magična slika ovoga je lepa naga žena što adekvatno simboliše istinski mušku ambiciju.

Covek na zemlji je po prirodi poligamsko stvorenje i poseduje dovoljno semena da naseli čitavu planetu ako bi svako seme proizve­la telo. Dakle, svaki čovek je sam po sebi minijaturni Gospodar mno­štva iako ništa od tog mnoštva tle bi moglo postojati bez ekvivalent­nog mnoštva žena da nosi svako pojedinačno seme. Izmedu Hoda i Necaha, dakle, imamo sliku Jednog koji proi7.vodi Mnoge i Mnogih koji su sadržani u Jednome. Božanski domaćin ljudskog mnoštva.

Kod ove tačke na Drvetu susrećemo se S<l Živim bogom kao

90

Sl�p�nkc sv�tlosli

drugačijim aspektom u odnosu na Cinećeg boga ili Bivstvujećeg bo­ga. Život je ishod Postojanja i Bića koje sc nalazi na vrhu Drveta. U spustu ovo sc razdvaja ili polariše kod Tifereta II mnoštvo života kod Necaha i l-loda koji sc ponovo susreću kod Jesoda i dula ze do zemalj­skog izražaja II Malkutu. Ipak, pošto sc mi uspinjema Drvetom, Bo­žanski aspekat Necaha spaja Pozitivan deo Život nog ciklusa sa onim što bi smo mogli nazvati Večnom muškom dušom.

Ovde bi sc mogao načiniti prigovor da homoseksualnost čini tc Principe kontradiktornim, ali to nije tako. Muške i 2enske potencije medu sobom tragaju za ljubavnim izražajim<l na duševnim nivoima bez obzir:1 na polarnost tela. Ljudsko telo je do odredenog stepena bi­seksulano ali ne dovoljno da bude prilagodljivo ijednom polaritetu. Ali ljudska duša je sposobna za promenu polaritcta uz pritisak sa na­merom da sc proizvede takav efekat što rezultira telesno duševnom kombinacijom suprotnih polariteta. Može doći do homoseksualnih odnosa sa drugim individuama u nastojanju da se obavi repolariza­cija ali to uglavnom ne daje rezultate jer se traga za pogrešnim kom­binacijama.

Individua ženske duše i muškog tela, na primer, najčešće traži partnera muške duše i muškog tela kao što se i duševno muški a tele­sno zenski tip priklanja potpuno ženskom biću. Kada bi telesne i du­ševne potencije uskladili na njihovim sopstvenim ravnima rezulLati bi bili mnogo razumniji. Ako bi sc muškarac ženske i žena muške du­še ukombinovali, postigli bi dobrLl ravnotcžu. IJo nevolja dolazi sa­mo kada duše i tela nisu u harmoniji �a njihovim polaritetima. Tcle­sni seksualni odnosi su jasni i funkcionalni ali za razvijajuće ljudsko biće seks je uveliko stvar duše i duševni seks postaje čak i važniji od telesnog. To je ono što neuravnotežene seksualne odnose izmedu du­ša čini takvom tragedijom i patnjom.

Jahve Saba ot ne Sl11e biti SI11(llran jedino Muškim božanskim aspektom ljudskog života, jer se on tiče svog života kao regenerativ­nog fenomena. On je vrhunac Pozitivnog potencijala Božanske re­produktivne moći koja je čoveka načinila po svome liku-Muškom i L;enskom-što ga čini Idealnom slikom oba. Jahve Saba ot je Muški bo­žanski tip svakog oblika života, bilo ljudskog ili drugačijeg, i on je

91

Vi1ipm G. Grej

ekstrem muževnosti koja može postojati u svakom živom biću. Ovde moramo razmotriti predrasude o tipičnom muškarcu

kao patentnom snagatoru čija se priroda jedva proteže izvan borbe i seksa. Takav bi možda muškarac i bio kada ne bi imao dušu ali Jahve Sabaol je Duša muškarca koja proiz.vodi biće veoma drugačije od ne­civilizovanog agresora. NavikJi smo se da Dušu mutno asociramo sa ženom a Um sa muškarcem, ali Drvo života obrće ove asocijacije. Ovo je pilanje više potencijalnog nego st varnog pola, jer lj udi oba po­la moraju da razviju i dušu i um kako napreduju. Ipak, ako na brzi­nu pogledamo ljudsku istoriju kao celinu, otkrićemo da su tek nedav-110 ženski umovi i muške duše načinili masovni razvoj. Pojedinači iz­uz.eci postoje u svim vremenskim periodima ali Jahve i Jlohim Saba­OI se bave celim čovečanstvom, kako god se to ispostavilo u stvarnim brojkama.

Drvo nas ponovo uči da neuravnoteženi napredak donosi ne­volje i ovo je istina za duše bez uma. Pravilan način za uspinjanje Dr­velom je njegovim stablom ili Srednjim slubom dok jednako zahva­tamo njegove grane u smerovima granica Crnog i Belog stuba. Ovo nam je jasno prikaz<.1I10 tl imenima Hoda i Necaha, Slave i Pobede. Jedno bez drugog bi bilo nezamislivo onima koji su tc atribute origi­nalno pripisali Umu u Duši. Sticanje duše će zasigurno biti najveća pobeda koju će čovečanstvo ikada po;mavati, ali slava mentalnog po­stignuća mora ići uz nju inače taj napredak neće imati mnogo smisla.

Jahve Sabaot sc dakle može posmatrati kao Božanski impuls koji nas prosvećuje tako da možemo da razvijemo duše pomoću na­ših Bo7 .... 'nskih koncepata sa svim našim srcima i osećanjima. Ovo je Staza bola ili z.,dovoljstva. Mistici nam pravilno kažu da se vreme­nom moramo uzdići iznad oba ali činjenica ostaje da dok ne nauči­mo da živimo S<l njima nećemo biti u stanu da živimo bez njih. Emo­tivno iskustvo je esencijalan deo ljudskog napretka iz kog će duša iz­ronili sa dovoljno snage da prevaziđe sve emocije i pravilno ih isko­risti za sopstvenu ekspanziju. Drvo nas uči da kontroJišemo zajednič­ki rast duše i uma i da ne prezamo od kontakta ni sa jednim. U Ka­baJizl1111 nema mesta za tmurne asketike koji bi da se izoluju od obič­nih ljudskih osećanja ili da poreknu čula sa kojima Sll rodeni. Ljubav,

92

Stepenice svetlosti

smeh, naklonjcnost i svaka emotivna ekspresija koja proteže dušu kroz sopstvene dimenzije do u Necaha na Drvelu života, a Jahve Sa­baot II svakome od nas šalje nas u potragu za ovim neophodnosIima.

Božanska iskra (koja II potpunosti pripada Vrhovnome duhu) je ta koja nas čini onim što jesmo, ali duše i umovi koje stičemo na­šim sopstvenim trudom su ono što nas čini onim ko smo. Mi zaista kreiramo sebe iz osnovnih materijala koje dobijemo ili steknemo lič­nim naporom. Oni stižu iz svakog dostupnog izvora na Drvetu živo­ta i iz svake žive duše koju susretnemo lakom naših inkarnacija. In­dividualne duše se uzdižu izvan potrebe za daljim otelotvorenjm ali većina čovečanstva koja ostaje na zemlji samim svojim prisustvom pokazuje koliko smo daleko od savršenstva. Ipak, savršenstvo je lična stvar. Svako od nas je zasebno odgovoran Jahve Sabaatu u nama za ono što radimo sa našim dušama dok se približavamo Slici boga pre­ma kojoj smo stvoreni i tako će Bog mnoštva, i ljudski i nebeski, po­stati mnogo prisutniji medu i unutar svih nas.

Susretom Uma i Duše iz Hoda i Necaha kod Srednjeg stuba, te dve energije se mogu usmeriti ka gore ili ka dole. Pošto se mi penje­mo Drvetom, neka se sjedine i ojačaju da bi nas poneli uz Merdcvine do narednog podeoka. Ova savršena kombinacija kvaliteta odvešće nas najdalje što ljudsko biće može da se razvije a da i dalje zadrži su­štinski ljudsku prirodu. Najzad smo stigli do uravnotežavajuće tačke čitave strukture Drveta.

93

Poglavlje sedam

SEFIRA TIFERET, LEPOTA, HARMONIJA, 6.

ASIJA, Svet ekspresije: Sunce. Kada slobodno meditiramo na korektno proporcionisanom i

obojenom Drvetu života, uglavnom je Tiferet taj koji privlači i zadr­žava našu pažnju. Tiferet je za Drvo ono što je Sunce za Solarni si­stem, vitalni centar i srce. Njegovo ime, Lepota, označava ICpOlll koja se uzdiže iz prirodne medusobne harmonije stvari koje Sl! dco celine. On je sila oko koje je kosmos kOllstruisan i kada bi Tifcrct bio uklo­njen sa Drveta usledio bi Haos. Možda sve potiče iz Ketera. ali Tiferet sve održava II medusobno značajnoj vezi

Prva lekcija koju naučimo od Tifereta je da ako naši životi nisu prikladno centrirani oko odredene tačke brzo ćemo sc izgubiti II ha­OSLI. Bez Unutrašnjeg sunca da nas osvetljava lomimo se i padamo u nered. Za svakoga od nas to Sunce je naš razlog za postojanje, bez ob­zira kako gn zovemo. �to savršenije gradimo naše biće oko njega, lO bolje za nas i sve ostale. Pod bilo kojim imenom ovaj istinski centar II nama jc naš Unutrašnji bog, Najviše jastvo ili Tačka savršenstva. On je zasigurno vrhunac našeg razvoja kao ljudskih bića. Kabalistička Operacija sunaca je pre svega interesuje za pronalaženje ovog Unu­trašnjeg božanskog principa, a zatim za odnošenje ostatka nas prema Njemu u skladu sa shemom Drveta.

(ovečanstvo instinktivno obožava Sunce na ovaj iti onaj način. Drevni simbol Solarnog krsta je osnova većine Misterijskih vera. Krug oko vatre, bilo ljudi kamenja ili oboje, bio je čovekov prvi po­kušaj da načini društveni ko�mos i Lože, Crkve i Hramovi još uvek koriste taj princip konstrukcije II nekom obliku. Bilo bukvalno ili fi-

94

Stepenice �velJosti

gurativno, Svetlost se identifikuje sa ljudskim napretkom ka krajnjem stanju savršenstva. Mi sebe opisujemo kao Decu svetlosti u odnosu na one povezane sa Tamom i asociramo Svetlost sa Životom i dobrotom. lako nije istina da je tama sama po sebi sinonim za zlo, odsustvo Sve­tlosti omogućava rast ili opstajanje mnogih stvari koje su štetne za zdravo i srećno življenje. Sa druge strane previše Svetlosti može biti još destruktivnije. Kao i sve ostalo i svetlost je potrebno održavati u rav­noteži, a to Tiferet i označava. Pravilnu Svetlost 7..<1 pravilno življenje.

Tiferel je vitalna tačka na Drvetu gde Svetlost i život razmenju­ju energije. U mitu o Postanku Svetlost je do�la prva a Život je usle­dio. Kod Drveta života, originalna Svetlost Ketera sija direktno na Srednji stub i postaje Životna svetlost Tifereta. Spuštajući se još niže niz Drvo, Život postaje životi kao �to smo videli kroz ostatak Scfiro­ta. Uspinjući se Drvetom mi prevazilazima Tiferet i postajemo svesne manifestacije energije bez potrebe za otclotvorenjem. Ipak, takav vid postojanja teško da će sustići prosečna ljudsko biće za još veoma neo­dreden period vremena.

Naši životi u Solarnom sistemu Sl! ograničeni životom samog Sunca. Kada ono konačno eksplodira svi ćemo izumreti sa njim. Mi­krokosmički život svakog čoveka zavisi od njegove "vitalne iskre" ko­ja je Sunce u nama samima. Ovo je telesno izraženo u nebrojenim nuk1ellsima atoma od kojih su naša tela saČinjena. Možemo to i sami osetiti u prirodnoj toploti na�ih tela koju kontroli�u procesi jednako ncvcrovatni kao i oni koji Sunce i njegove planete održavaju u stanju medusobnog balansa. Nestanak bilo koje od Životnih svetlosti znači tamu i smrt za jednu ili sve individue.

Fizičko Sunce, ipak, nije dovoljno za naše dublje potrebe. Mo­ra biti potpomognuto svojim mentalnim i spiritualnim ekvivaleneti­ma, takozvanim "Suncem iza Sunca". Ako nas ovo "Unutrašnje sve­tlo" ne bi ispunjavalo energijom ne bi smo bili ni�la više od drugih oblika života na ovoj ili bilo kojoj drugoj planeti. '[:1kvo je Sunce ka kome Tiferet privlači na�Ll pažnju na Drvetu života i to je Svetlost u milna koju moramo pronaći i pratiti. Nemoguće je preceniti važnost ovoga u teoretskom, niti u praktičnom Kabalizmu.

95

Vilija m G. Grcj

Nije potrebno mnogo mašte da se uvidi da je celo Drvo sagra­deno oko Tifercta. Svaka Sefira osim Malkuta je direktno povezana Stazom do Tifereta. Samo treba da taj dizajn prikažemo u kružnom obliku umesto u vidu paralelnih Stubova i dobićemo centralno Sunce i njegove Planetarne satelite. Ako uzmemo Keter kao centralnu tačku, Cokmu kao zodijački perimetar i Malkut kao posmatračku tačku ko­ja formira suprotni centar, ostale Sefire se veoma prirodno grupišu oko Sunca Tifereta. Sa ovim dizajnom se mogu napraviti interesantne kombinacije iako ne uključuju Neptun, Uran ni Pluton u planetarnu šemu. Pre svega, ovo demonstrira vitalnu funkciju Tife-reta.

Život na bilo kom nivou nije moguć bez nukleusa. Ovo je raz­log što je tako mnogo ranog kabaliSličkog treninga posvećeno vežba­ma koje mentalno konstruišu Drvo i Sefi rot oko ličnosti prakticiane­ra, sa Tiferetom koji isijava ka svim tačka ma iz srca. Tu je naravno i Kreativni kompas sa centralnim Suncem ponovo II srCtI. Jednom ka­da se ovi parametri Unutrašnjih dimenzija ustanove, Inicijant biva tl stanju da funkcioniše sa svešću koju sadd.i. Tokom čitavog okultnog treninga mora se ponavljati da je najveće dostignuće svih Inici;ana!a kreacija sopstvenog Kosmosa koji se može konstruisati jedino praće­njem Univerzalne šeme.

Osnovne instrukcije su dosta jednostavne. Prvo je potrebno tražiti Božansko svelio u centru naših živih bića. U tome leži čitava suština Kabalizma. Odnos izmedu Tifereta prema ostatku Drveta snabdeva odgovorima iskrene tragače koji su spremni da u to ulože vreme i trud.

Kao i Sunce, Tiferet je Tačka oko koje se cela moć Sistema okre4 će. Cista energija Svetlosti i Života izranja iz Tifereta i pošto prade kroz Hod, Necah i ]esod dospeva u manifestaciju u Malkutu. Ovako možemo Drvo od vrha ka dnu podeliti na četiri stadijuma.

Tri supernala kao PRINCIP Cesed Gebura kao POLARITET Tiferet Hod Necnh Jesod kao MOC Malkut kao PRAKSA

96

>=> POSTOJANJA

Stcpcnice svetlosti

Moć Svetlosnog fenomena je nciuačunjiva jer on je zračeća energija onoga što bismo mogi i nazvati Univerzalnim nukleusol1l, što ga čini Jedinom silom iz koje sve niže i tipifikovane sile potiču. Mi tek počinjemo da dolazimo u dodir sa njegovom moći na materijalnim nivoima. Na kraju ćemo svu energiju kajti ovaj svet potrehuje izvla­čiti direktno iz njegovog Solarnog izvora putem konvertorskih sateli­ta, mada će proći dosta vremena dok otkrijemo kako da ih načinimo bezbednim za upotrebu. U protivnom zemlja Će biti okružena poten­cijalnim nuklearnim bombama naspram kojih će današnje ličiti na petarde.

Svaki dečak ume da koncentriše sunčevu svetlost kroz sočivo i načini malu vatru. Potreban je uvcž.ban naučnik da upravlja laser­skim zrakom sposobnim da probuši čelik. Oboje počivaju na osnov­nom principu koncentrisanib i intenzivir<lnih svetiasnih zrako koji se lokalizuju i projekluju energiju. Oni su ono što bi smo mogli nazva­ti kompresovanim svetlom. Prosečna količina svetla koja daje nor­malno osvetljenje velikom prostoru sabija se u jednu tačku. Rezultat je porast intenziteta koji proizvodi dati efekat u proporcionalno sma­njenom vremenskom periodu i polju delovanja. Na primer, umesto da blago osvetljava i greje veliki prostor tokom nekoliko sati, ista ko­ličina svetla, ako je efikasno fokusirana, može u nekoliko momenata izgoreti usku duboku rupu na većini čvrstih materijala. Sve je stvar kontrole i aplikacije. Tačno isti zakoni važe i za Unutrašnje svetlo mentalnih i spiritualnih nivoa.

Takva koncentracija spiritualne solarne energije može proizve­sti jednako pogubne efekte kao i njen fizički parnjak. Zlatno pravilo svetlosti je da mora biti vodeno Zakonom pod Ljubavlju. Drugim re­čima, Moć mora biti podredena svrsi Plana i nikad ne sme biti kori­štena nepromišljeno i neodgovorno. Ovo je jasno pokazano pozici­jom Tifereta u centru Drvela. lstina on oslobađa energiju između se­be i drugog Sefi rota, ali u isto vreme oni funkcionišu i ako kontroli­šući i ograničavajući faktori koji tu energiju održavaju proporcional­no uravnoteženom II svom dclovanjtl. Periferalni Sefiroti su neop­hodni Tiferetu kao planete Suncu ili obod žiroskopll. Tako se ravno­teža i harmonija koje su sinonim za lepotu održavaju.

97

Vilijam G. Grej

Entuzijastični proučavaoci Okultnog bi bili pametni da se pri­bliže svom Unutrašnjem svetlu sa barem istim oprezom koji bi imali u bavljenju samim Suncem ili izlaganju sebe radijaciji. Trenutno ni­smo II stnnju u kome možemo da se nosimo sa time bez ndekvalnih filtera. Biti fizički zaslepljen je dovoljno loše ali bili spiritualno zasle­pljen ili opečen je još gore i posledice mogu da opstanu duže od jed­nog životnog veka. Bezbedno je tražiti samo onoliko Svetlosti koliko nam je potrebno da osvetlimo našu Stazu izmedu Stubova dok njo­me napredujemo. Ključ ovoga je RAVNOTEŽA. Moramo pribaviti dovljna Svetlosti i njene energije da ostanemo u dinamičnoj ravnote­ži kao rotor na njegovim centralnim lačkama, ali svaki višak koji mo­že izazvati burne devijacije sa kursa, nepedvidivo ponašanje i druge nevolje treba izbegavati. Jednom kada izgubimo ravnotežu i mi biva­mo izgubljeni sa njom. Tiferet nas ovome nepogrešivo uči.

Ovaj vitalni balans se održava na siti način kao i fizička ravno­teža, izjednačavanjem ekstrcmitcta u odnosu na zajednički centar. Problem toga šta sa čim treba izjednačavati je rešen od strane sa Se­me drveta. Svi komplementi ekvilibrijuma su jasno prika7 .. ani. Svaki mogući aspekt i vid života se može klasifikovati u odnosu na neku od lačaka Sefirotskog spektra. Da bi smo saznali protivtcžu bilo čega moramo prvo proceniti njegovu poziciju na Drvetu i, služeći se Tife­relom kao referentnom lačkom, pronaći izjednačavajući faklor. Pret­postavimo, na primer, dade do pozitivnog disbalansa kod Gebure (Strogost). Mogli bi smo kompenzovati povećavanjem vrednosti Ce­seda (Milosrda) ili smanjiti Geburski višak kanališući ga putem Bine (Razumevanja) i Hoda (Divote, itd.).

Korekcij:l neuravnoteženosti nije uvek tako jasno vidljiva II praksi usled brojnih faktora unlešanih i činjenice da je disbalans pro­menljiva stanje. Plan drveta, ipak, pokazuje da je all samo-koreklu­jući Sistem sa ugradenim aULo-kompenzacionim kanalima. Ovo su "Staze" i to je njihova prava svrha. Mogli bismo i to na kratko razmo­triti.

Jednom kada raščistimo svu besmislenu konfuziju vezanu za <lbeccdnc i druge "atribute" koji zapušuju Staze drveta, njihova svrha će postati jasnija. Kao prvo one su bivale numerisanc samo hebrej-

98

Stepenice svetlosti

skim slovnim oznakama radi reference i identifikacije kao što obcle­žavamo stranice knjige. Sve misl ično mućenje prvobitnog Tarata i drugih nepotrebnih atribucija proizišla je iz zaključaka onih koji ili nisu uspeli da shvate ili su namerno pokušali da prikriju značaj Sta­za. One SLL jednostavno provodnici za energije koje se uzdižu iz ili kroz dati Sefirot. Jedina svrha njihovih brojeva je da uk'lže na tip i lo­kaciju sporne energije. Prava važnost Staza su njihova funkcija i pri­rot/a. Ako se u ovome može pronaći precizna simbolika, sve je to !c­po. U protivnom jedino može doći do zabune.

Primetićemo ovde da postoje dva glavna kola svake Staze. Prvo je ono koje Energiju distribuira interno do Sen rota preko Tifereta, a drugo je shema energetske razmene izmedu samih Sefi rota. Ovo je veoma važno razmotriti dok pokušavamo da razumemo svrhu i fun­kciju Tifcreta na i unutar Drveta. Poreklo moći naravno potiče iz Ne­poznatog iza Ketera ali njegov cenlar i praktična tačka na shemi dr­veta je Tiferet. U starom govoru Keter je nazivan Veći izražaj dok je Tiferet bio Manji. Tu je ukazivalo na identitet njihove funkcije na raz­ličitim nivoima.

Da bismo do neke mere ilustrovali ovaj odnos možemo z.:1mi­sliti Sefi rote. bez Ketera i Mal kuta, u krugu oko Tifereta. Z.1tim pro­vučemo vreteno kroz centar tako da jednakom dužinom izbija na obe strane. Ovim dobijamo obrtni vrh. Sila koju proizvode prsti je ener­gija koja dolazi sa vrha vretena kod Ketera i spušta sc do donje obrt­ne tačke kod Malkuta, ali centrifugalna sila koja sve održava u pokre­tu je bazirana na Tiferetu i pruža balans celom sistemu. Staze sada postaju linije pritiska koje prenose ceo taj minijaturni Univerzum do svog internog i eksternog statusa. Sila se projektuje do spoljne grani­ce iz centra ali taj obod mora bit u ravnoteži u odnosu na sebe i ze­mlju. Neravnoteža ugrožava pokret (ili život) svega. Automatskom mecIusobnom razmenom energija putem Staza koje regulišu pritisak, SefirOli dodavaju njihov Kosmos savršeno centriranim oko Tiferela.

Ovo je vrsta Kosmosa koju se Kabalista očekuje da stvori i odr­žava kao način njegovog postojanja. On to postiže primcnom Plana drveta života na sebe svakim poznatim načinom ( j mnogima kojima će ga Drvo naučiti) dok njegov čitav Unutrašnji svet ne bude funkci-

99

Vilijam G. Grcj

onisao u skladu sa shemom drveta. Jednom kada ta uredenost krene da funkcioniše, napraviće sopstvenu automatizaciju, ako što fizičko telo čini sa svojim funkcijama. Ako se shema drveta dovoljno dubo­ko utisne II osnovne nivoe svesti i postojanja, proizvodite sopstvene rezultate u obliku usavršcne ljudske duše koja ispravlja svoje neurav­noteženosti kako napreduje.

Za Kabalistu, svi takozvani "grest, "zla", "greške", itd., su pita­nja neravnoteže. Isto važi i za bolesti. Dobro se smatra stanje uravno­tetene harmonije, dok je zlo neuravnotežena dishannonija. Moralna i etička perspektiva su potpuno druga stvar. Da bi prol1lenuo nepo­željnu situaciju, Kabalista odmah razmatra pitanje ravnoteže radije nego krivice. Idealno stanje se može postići jedino pravilnom distri­bucijom energija putem Staza i Tiferetom kao referentnom Lačkom Cenlra i Moći.

Veza izmedu Tifereta i Sutlca je, dakle, veoma bliska i Solarni simbol je uistinu veoma značajan za ovu Sefiru. Ako opšti principi ovoga ne budu shvaćeni nema mnogo nade za razumevanje ostalih funkcija Drveta. Drvo ne sme bili posmatrano kao dizajn na papiru, već ako živi, krećući, dinamični Kosmos. Ono je stvarno koliko i Uni­verzum i živo kao i ćelija, nerv i krvni sistem naših tela. Drvo više znači Kabalisti od njegovog tela jer je ono sistem njegove duše i oblast II kojoj sc njegov duh kreće i živi. Takva je njegova suštinska realnost.

Od Sunčanog aspekta Tiferela moramo preći na direktno pove­zani Andeoski svet. Ovo je:

JETClRA, Svet formacije: Anđeoski red, MALAKIMI

Reč "Malakim" bukvalno znači Kraljevi, Vladari, Gospodari ili Kontrolori. Ona označava one sa autoritetom da vladaju sopstvenom sferom ili "kraljevstvom". Moderniji naziv za njih bi mogao biti "nu­klearni adapteri", jer to je njihova funkcija.

Moramo se setiti da su Anđeli Formatori koji operišu II okviru njihovog odredenog polja Egzistencije. Posao Malakima jc da pruža­ju i održavaju uslove za centralizaciju. U atomskom ili ćelijskom kon-

100

Stepenice svetlosti

tekstu radi sc o nuklelIsu, ali II nefiz.ičkom smislu centar može bili bi­lo šta od principa do osobe. U svakoj situaciji onje kao Sunce, central­na tačka oko koje se asocijacije drugih tačaka ili planeta okupljaju.

Na makrokosmičkoj sbli, Malakimi održavaju vezu izmedu či­tavih solarnih sistema i galaksija. Na mikrokosmičkoj skali oni i naj­manji vrh antene nekog insekta održavaju u postojanju. Ako oni amanu (ili ih mi izneverimo) II održavanju naših tela u ravnoteži II svako doba, mi sc r;lZboljevamo i umiremo. Ako ta kontrola omane II našim umovima mi ludima. Ako ta nevolja zadesi naše du�e postaje­mo opaki ili zli u zavisnosti od stepena neravnoteže.

Nalakimi ne održavaju nikakav organizovan vid postojanja II statičnom stanju. Oko njih se sve konstantno menja. Njihov zadatak je da pruže ravnotežne tačke samim promenama tako da dade do mini­muma dishannonije. Oni ne sprečavaju ono što bismo mogli nazvati dezintegracijom i smrću već grade proces simultane regeneracije pro­nalazeći fokusne tačke Ll novim oblastima postojanja za stvari koje su negde drugde poslužile svojoj svrsi. Naša reč "smrt" sa svojim znače­njem prestanka ne bi ništa značila Malakimima. l.'1. njih nellla pre­stanka već samo nastavak Vecnog plesa života. Ništa se ne zaustavlja, samo se menja. Isto čine i ljudi II svim svojim stanjima postojanja.

Kao ljudi i ideje se menjaju. Malakimi su odgovorni i za formi­ranje mentalnih centar;) sa kojima se misaoni sistemi dinamično aso­djaeiraju. U drevnim milraističkim misterijama oni su nazivani Go­spodarima obrtne tačke i ovo je dobar opis. Ako je centar stabilan, pe­riferno uredenje može tokom dobre količine vremena da održi svoj ciklični napredak sa povoljnim rezullatima. Jednom kada centar po­stane nestabilan obrtanje sc prekida. Zato je sistemima i religijama potrebna stabilna centralna tačka ako žele da opstanu. Takav je Bo­žanski koncept 1.:.'1. CitavlI Veru, koncept Sveca za kult- ili koncept He­roja za naciju. Malakimi pomažu tl njihovoj izgradnji i odri.anju, ali i ti koncepti su podložni promeni kao i sve ostalo. Sla god dn sc formi­ra izblcdi a zatim se reformira. Forme su tek privrcmi nosioci funda­mentalnih stvari.

Upravo iz ovog razloga SL! Sefiroli Drveta nazvani kako jesu. Svi su oni nepromenjive Osnove poslojanj:1 predstavljene čovečansIvu na

101

Vilijam G. Gr�j

razumljiv naćin. Tako da će one ostati zajedno barem dok živa svest bude postojala, a ako sc ona prekine i mi ćemo. Malakimi, kao i mi, imaju čitav Fundamentalni sefirotski sistem u skladu sa kojim pode­šavaju njihove centre delovanja i bili bi smo pametni da naučimo nji­hove metode ako možemo.

Moramo zapamtiti da sami Malakimi nisu centri ili nukleusi, već oblik koji t i nukleusi zauzimaju. Mehanički oni bi mogli biti i obrtna tačka i smer obrtanja. Mentalno bi mogli biti glavna rOflnaci­ja ideja i njen odnos na spoljašnje stvari. Spiritualno bi mogli biti udarna shema neke emocije ili osećanja oko kog se koncentriše ciklus ljudske svesti. Oni nisu, da tako kažemo, njegov glavni iZvor energije, ali su oblik, veličina i tip izvora koji ga povezuje sa mehanizmom ko­ji ga pokreće. Ako je ovo ispravno, sve ide glatko, inače su rezultati beskorisni.

Svaka jedinica Kreacije, bez obzira na njenu prirodu, poseduje sopstvenu centralizaciju dok je u isto vreme II perifernoj vezi sa svo­jim okruženjem. Ne možemo poznavati raspon ovih dimenzija po­stojanja, ali možemo ceniti funkciju Malakima u prilagodavanju spo­ljašnjosti jednog tipa postojanja sa unutrašnjošću drugog tako da može doći do razmene energije. Možda je, na primer, nekoj misli po­treban odreden broj stvari sa materijalnih nivoa da bi se ustanovila kao nukleus. Malakimi je ne bi direktno snabdeli tim stvarima več bi se bavili formiranjem energetskih veza iZllledu tih stvari i misli. Sva­ki Andeo ima svoju funkciju.

Neizračuniva vrednost Malakima ljudskim bićima je, naravno, njihova sposobnost da održavaju ravnotežu između Unutrašnjeg i Spoljašnjeg života. Većina ljudskih nevolja se može pratiti do neke disharmonije ili antagonizma izmedu Jastva i njegove ekspresije na različitim nivoima. Pod uslovom da su ljudi voljni da budu harmoni­ZQv<lni, Malakimi ih mogu snabdeti načinom da komponente neke si­tuacije medusobno povežu dok god je lo praktično. Mora sc razume­ti da Andeli nisu, niti su ikad bili, čudotvorci. Oni operišu u skladu sa savršeno prirodnim zakonima i niti mogu niti se bave nemogućim. Tako da ako se faktori nekog neizbalansiranog stanja ne mogu pove­zati u harmoniju na brz i jednostavan način, Malakimi moraju d<l nn-

102

St�p�nic� sv�11051 i

puste postojeće nuklearne sheme i reformiraju druge. Taj proces mo­že biti bolan za umešane duše. Jednostavan primer ovoga je obnova tdesnog tkiva posle povrede ili bolesti.

U isceljivanju, bilo fizičkom bilo spiritualnom, Malakimi su od suštinske važnosti. Oni ne započinju isceljivački impuls, već omoguću­ju njegov napredak stvaranjem energetskih veza izmedu ravnotežnc tačke i poremečaja. Ako ne funkcionišu pravilno ne može doći do kompletnog isecljenja. U slučajevima gde su u stanju da obnove har­moniju čitavog organizma na svim njegovim nivoima II isto vreme, ka­že se da je došlo do "čudesnog" isecljenja. To čudo se ne sastoji od is­celjenja već u poimanju ljudske svesti, kratkom vremenskom ciklusu.

Samo isceljenje je savršeno prirodan proces nuklearnog i peri­fernog ispravljanja stanja neravnotcže. U slučaju ljudskog bića ovo uključuje spiritualnu, mentalnu i čclijsku strukturu. Ta tri stanja su zapravo jedno kao i početak, sredina i kraj bilo čega. Bolest se 111a11i­festuje kao disharmonija, što se može ispraviti rebalansiranjem ener­getskih kola organizma kao celine osim ako neke komponente nisu potpuno uništene ili oštećene van mogućnosti popravke. Nikakvo spiritualno isecljenje neć.e, na primer, normalizavati morana ili ob­noviti izgubljeni ud. Da bi se takvo stanje dovelo II ravnotežu, dati or­ganizam bi morao biti rastavljen putem smrti, i zatim ponovo izgra­den sa spiritualnih nivoa.

Da bi došlo do takozvanih "čudesnih" izlečenja, energije na oSl1ovnim spiritualnim nivoima organizma morale bi se odmah reba­lansirati. Posle toga, rezultati bi postali vidljivi i na mentalnim i fizič­kim nivoima. Takva kompletna i brza promena duše je izuzetno ret­ka pojava, medutim za nju je potreban ogroman upliv energije za ve­oma kratko vreme tako da postoji rizik za oštećenje čitavog organi­zma putem šoka. Uglavnom se koristi bezbedniji, iako sporiji, proces. Malakimi, operišući na takav prirodan način, mogu da podese nukle­arne sklonosti između spiritualnih i fizičkih ekspresija energije.

Ponekad sc ovaj proces pojavljuje u svesti individue. Karl Jung je primetio da kada se isceljenje ustanovi na psihičkim nivoima, pa­cijent gotovo uvek dobija vizije oblika Okruženog sunčevog krsta ili Mandale. Takvo dešavanje delovalo je skoro kao neizbežan deo pro-

103

Vilijam G. Grcj

cesa. Bila jc lo, naravno, primena Solarne ravnotcže na nesvesni deo �acije.'�ta koji je i 7 ... ,počco isceljenje. Ovo je radni princip onoga ŠIo J.e r�llI)e naZivano magičnim da danas se naziva "paranormainim" le­c�nJem: Ak� mu obrnemo delovanje dolazi do dezintegracije. Solar-111 krst Je klJUČ ccle operacije.

. Malakim

.i su uistinu agenli pomoću kojih se 'fiferet povezlIc Sa

ostalim S�fir�.tllna, al.i oni nisu njegov izvor energije. Oni ne vode već

su ��de.'.11. NjIhova čitava svrha i delovanje su sumirani II personifi­

kacIJI njIhovog Arhandela kog sllsrećemo u narednom Svetu:

BRIJA, Svet kreacije: Arhancleo MIHAEL ili MIKAL

Zapadni czoteristi bi trebali da su dobro upoznati sa Mihae­l?m. Njegovo imc znači "Božansko savršenstvo" ili "Onaj koji j e na­ltk Bogu". Voda Nebeskih mIloŠlava, Princ svetlosti, Pobednik Ilad ta­mom, su tek n:ke od

.njegovih mnogih sličnih titula. Obično ga vida­mo �ao ?k1opIJeno BIće kako savladava Neprijatelja ili Zlog. Njegovo oruzJe I1lJe mač nego koplje.

Neki (mada malo njih) Kabalisti postavljaju Rafaela u Solarnu poziciju, ali to je velika greška. Mihael je očigledno Solaran II prirodi. Ta gr:�ka je proizišla iz Rafaelove funkcije kao iscclitelja. Medutim, on leCI samo rane čovečanstva. Mihael je iscelitelj bolesti i tačka so­larne ravnoleic koja započinje lečenje je njegov domen. On čini da zlo služi dobru ili drugim rečima, obnavlja izgubljenu ravnotežu.

.Magični in

.slrument Mihaela je, bez sumnje, Palica (ili Koplje). �ost

.oJe odredeIll �a

.zlozi za ovo. Rani vatrom ojačani štapovi primi­

t!Vn.l!1 1�.

a�oda �u �dl prva koplja. Rukovali su vatrom noseći je ili kon­trolisuc! Je krajeVIma štapova. Stap je bio simbol autoriteta, a Mihael vlada �eb:s

.il11a. Kod prvobitnih štapova jedan kraj je bio rascepljen

a dr�lgl zasIIJ�n. R�sccpljeni kraj bi nekad bio izrađen u rogove ili ras­ceplJe�lo

.�OpIIO ah I� rvo�!tna

. namena mu je ?ila da bude zarez koji

funkclonlsc II kombll1aclJ I sa stapom za bacanje. Nošen vrhom nago­�e, štap je označava�.

ncprijateljstvo ali nadale, mir. M ihaelovo koplje JC okrenuto ka zemljI kao gest mira za ljudskog posm<ltrača ali ka go-

104

Stepenice svctlosti

re za Neprijatelja pod njegovim stopalima. MOlka zabijena II zemlju je bila prvi čovekov sunčani sat, a koplje ubodeno II zemlju značilo je mir i svrhu. Stap zasigurno pripada Mihaelll.

Priča o Ratu na Nebesima sa Mihaelovom pobedom nad Sama­elom (Božijim otrovom) je suviše dobro poznata da bih je citirao. Ali bilo bi dobro Z<lpamtiti da je Samac lova kazna bilo ovečanstvo. Ve­ćina usputnih komentatora pretpostavlja da je zadatak Zlobnoga (ili Neposlušnoga) bio da muči Čoveka. Izgleda da se zaboravlja da "tu­ge Sotonine" ne izaziva niko drugi do mi. Legenda kaže da su se mno­gi od Andela žalili i kritikovali Boga zbog Stvaranja čoveka. Cakjc na­pisano: "Bog je z;Jžalio što je stvorio Coveka". Sva Nebesa su se pode­lila na ovom pitanju da li je Covek vredan truda ili ne. Mihael je mi­slio da bi ljudi mogli, vremenom, postići nešto dok je SamacI smatrao Čoveka najvećom greškom koju je Bog ik<lda počinio. Još uvek poku­šavaju da usklade njihova različita mišljenja.

Uveliko, Mihael je kohezivna Solarna moć koja Kreaciju održa­va celom, a Samael je disrupt ivna Solarna sila koja rastavlja stvari. Zbog toga je Samael još poznat kao Andeo smrti. Oboje su neophod­ni u čitavoj shemi stvari ali mi, prirodno, vidimo Mihaela kao garan­ciju života. On savladava smrt kao što svetlost rasterava tamu. Tako da njega činimo našim prijateljem a Samacla neprijateljem. Ovo ve­rovalno nije potpuno tačno ali je svakako razumljivo.

Cini se značajnim da je Mihael sam po sebi dovoljno moćan čim se tokom toliko doba održao gOlovo nepromenjen tl više ljudskih vera. Kako god da ga zovemo, Dobri andeo svetlosti trijumfalno izra­nja iz svake promene ljudske koncepcije. 10, satno po sebi, je najzna­čajnija pobeda nad Tamom. Ništa nikada nije ugasilo Mihaela kao čuvara Dobrote u ljudskom umu. Koliko god da poštujemo druge Andele, njihov sjaj bledi pred Mihaelovolll zračećom briljantnošću kao Solarnog bića. Svetlost ne možc biti opovrgnuta niti ignorisana, a Mihael vlada Južnom tačkom maksimalne Svetlosti bilo kog magič­nog kruga.

105

Vi!ij3m G. Grej

Kao kompromis izmedu hrišćanstva i paganizma, Mihael jc po­stao zaštitnik drcvnih mesta obožavanja na vrhovima brda. Većina starih crkava sagrađcnih preko paganskih brdskih utočišta posvećena je Mihaelu. Vrh brda ili planine je tačka maksimalne svetlosti pošto ujutro biva prvi osvetljen od strane sunca i ostaje tako i u večernjim satima i pošto doline zapadnu u tamu. Tako Mihael vlada ovde. Par drevnih crkava sagradilo je male kapele na njihovim krovovima koje se nazivaju Mihaelova uzvišenja jer prva i poslednja svetla padaju na njih. Mihael je neugasiv. Čak i njegov gozbeni dan pada na jesenju ravnodnevicu kada se njegova zaštita traži tokom ubrzano zamračlI­jućih dana sve do zimske kratkodnevice.

Mihaela možemo asocirati sa tri "P". Zaštita (Protection), Sa­vršenstvo (Perfection) i Moć (Power). To su njegovi atributi. Njego­va funkcija je da stvara uslove u kojima se moć može primeniti na sa­vršenstvo Zivota i evoluciju duše. U prošlim vremenima on je uvek bio smatran Velikim posrednikom čovečanstva. On govori u svoje ime II apokrifnoj "Apokalipsi po Pavlu" i kaže: "Ja sam onaj koji uvek stoji II prisustvu Boga. Kako Gospod živi, pred čijim licem stojim, ne prestajem ni na jedan dan, ni na jednu noć da se molim za rasu ljudi i uistinu se molim za one koji su na zemlji. Kažem da ako bilo koji čo­vek učini barem i malo dobra, bariću se za njega i štitiću ga sve dok ne pobegne od suda patnje". Ko bi mogao obećati više? Na nekim sta­rim rezbarijama, Mihael je prikazan kako se bori sa Zlim za posed­stvo nad ljudskom dušom koja puže na Vagama suda. Čak i posle smrti on se bori za dobrobit čovečanstva. A Mihael nema naviku da gubi konflikte.

Mihael je priznati Vrhovni gospodar u Misterijama svetlosti i ne treba ga meša ti sa Solarnim emblemima čiji je on vice regent. Ra­zni Sistemi imaju različita imena i titule za Mihaela ali ih on prihva­ta sa savršenom gracioznošću jer je on uistinu personifikacija savr­šenstva. Neke škole misli vide Mihaela i Lucifera kao protivnike na ša­hovnid svetlih i tamnih polja, sa svetom i čovečanstvo m kao neka­kvom vrstom lopte između njih.

Do sada, Lucifer je čini se postigao impresivan broj golova iako

106

SI�peIlicc swl!O�li

je krajnja pobeda zagarantovana Mihaelu. Ciniku bi se moglo opro­stiti što sc pita zašlo se Lucifer uopšte trudi da igra.

Dualistička škola misli o Mihaelu i Luciferu (ili Hristu i Sotoni) kao o dva brata koji se bore za vlast nad kraljevstvom njihovog Oca, koji (kao Uran posle kastracije) ostaje benevolentan i neutralan. Ka­kva god da je interpretacija ovih Mitova, niko neće poreći da ljudska duša ima svoju svetlu i mračnu stranu. Sama istorija ovo jasno poka­zuje. Pravoslavni hrišćanin vidi Zlo kao pozitivnu Silu navodenu od strane Đavola lično, sa zadatkom da uništi ljudsku rasu osnuje kraljev­stvo Pakl<1 (Regresiju u l-laos). Kabalista vidi Zlo kao više ili manje ozbiljno stanje neravnoteže. On priznaje postojanje telesnih i bestele­snih bića koja će vođena sopstvenim interesima namerno prouzroko­vati takvo Slanje ali zna da i takva Bića ne bi mogla da rizikuju potp'u­no uništenje bez da rizikuju i sopstveno postojanje. Tako da zlo ima automatsku granicu, koliko god ovo užasno zvučalo. Nigde nije stlge­risana da su Zli amleli nastojali da unište sami sebe. Van odredene gra­nice pritiska, neravnotcža sama eksplodira kao atomska bomba.

Sa druge strane, Kabalistički koncept Dobra kao savršene i har­monijske Ravnoteže nema takve granice. Jednom kada se ravnoteža uspostavi i održava, nema razloga zašto sc ne bi mogla beskrajno ši­riti pod uslovom da se to širenje dešava u okviru sopstvenih zakona. To je Mihaelov zadatak u našem Univerzumu. Njegovo koplje posta­je uspravni Stub na Vagama suda i na njegovom vrhu balansira naša sudbina. Ako 011 bude u stanju da je pogura u našem interesu, on ćc

. , . . . to l UCIllItI.

Stvar kao što je Ravnoteža, doduše, ne može uopšte postojati bez protivtcžnih sila. One su neophodne i fundamentalne. U Mitu, ovo je istaknuto kroz isčekivanja oslobodenih demona dok bivaju ba­čeni u lance ili u Jarugu posle konačnog trijumfa Dobra nad Zlom. Nigde nema spomena o njihovom uništenju, već samo zatvaranju ili kontroli. Ništa osim njihovog nekontrolisanog ponašanja ih ne čini opasnim za Loveka. Konstantno smo suočeni sa pričama o Andelima koji "vezuju" da vole i II čitavoj toj priči se radi o gospodarenju nad raznim energijama i njihovom preobraća nju u dobru svrhu. Mihael je !najslor tih metoda.

107

Vilija m G. Grcj

Raz.vijajući Kabalisli bi bili pametni da dobar deo njihovog rad­nog programa posvete meditaciji koja počiva na Mihaelu. Mihael je potpuno pOll�dan kontakt na Unutrašnjoj ravni i spremno odgovara na svesne pozive od strane čovečanstva. Njegovi efekti su stimulativ­no beneficijaini. Da bi smo ga bolje razumeli, moramo pOIražiti Bo­žanski izvor njegove Moći koji je:

ACJLUT. Svet originacija: Boianski aspekat ELOA va DAT

. OV? Božansko ime poseduje mnogo nijansi značenja pošto ima I Mušku I �e�sku vrednost. Ono je deo potencije Srednjeg stuba što ?a postav�}a Izmedu dva polari tet a tako da ono ne može pripadati Jednom više nego drugom. Odatle njegovo i značenjc potiče. "Dat" prc(btavlja Znanje II kontekstu shvatanja radije nego različitih nivoa mudrosti ili razumevanja. Možda bi najbolji prevod imena Eloa va Dat (Eloah va Daath) bio " Sveznajući".

Ponovo se susrećemo sa konceptom centralne kontrole. B07...an­stv�ni je ovde Sveznajući pošto se nalazi II centru svega. Kosmos i red zavise od ovog principa i on se tiče celog Tifereta. Kao što znamo, Što smo bliže centru okretanja to je manja količina (ali ne i stepen) po­kreta: U tcoriji, apsolutni centar cikličnog pokreta je prilično miran. DelUje čudno da beskrajni pokret može nastati iz i oko potpune ne­pokretnosti, ali to je tajna E[oa va Data. Mirnoća usred Pokreta i Ti­šina II Zvuku.

Sasvim je sigurno da je to tajna razumevanja ili znanja, jedno­stavno ostati miran i odnositi sve mobilne faktore ka toj jednoj tački. �osmosi su sastavljeni na taj način, tako da bi se to trebalo pokazati Jednako adekvatnim i kada se primeni na čovečanstvo. Još jednom nailazimo na maksimu: "Budi miran i Znaj. JA SAM BOC." Mirnoća i Znanje zajedno pružaju Ključeve Eloa va Data.

Na Drvetu života, Eloa va Dat je tačka iz koje proizilaze naši du­š�vni pri

.ncipi. Možemo videti ubrzan spust Života niz Srednji stub i

nJcgov Sl!nbol mača. Duh Onoga koji diše sa Ketera, Duša Onoga ko­ji razume sa Tifereta i Telo Onoga koji živi sa Jesoda. Svi se projektu-

108

S!l:pcnice svetiosli

ju u Malkut, gde se Um, Duša i lelo spajaju. Mi izranja mo kao duše iz Eloa va Data u potrazi za Znanjem i Iskustvom i vraćamo mu se puni životne svesti. Sav ovaj materijal se preobraća u čiste cnergije koje iniciraju nove motive življenja za nove živote.

Eloa va Dat možemo posmatrati kao neku vrstu centralne raz­mene životne svesti. Svaki entitet konstantno odašilje energetske im­pulse svojih iskustava, a zauzvrat prima više energije iz centralnih za­liha koje svi dele. Tako se individualni i kolektivni Zivot kombinuju sa samim sobom. Implikacije ovoga su neverovatne. Svaki životni im­puls koji je ikad postojao je sada zauvek deo svakog života koji će ikad postojati. E[oa va Dat je Jedan život u kom se svi ostali životi Sllsreću i izvor njihove zajedničke svesti kao živih bića.

Magične slike Tifereta objašnjavaju laj proces. One su trostru­ke. Dete, Svcštenik- kra[j i žrtvovani Bog. Dete ukazuje na Tifcret kao tačku našeg rodenja kao individualnih [judskih bića, Sveštenik-kralj jc Vladar-posrednik života, a žrtvovani Bog nam pokazuje da se mo­ramo odreći naših zasebnih života da bi smo postigli jedinstvo sa Bo­gom. Mi se spuštamo niz Drvo života sa Detetom, živimo sa Svcšte­nikom-kraljem i konačno se uitimalnom žrtvom uzdižemo van Tife­reta. Ovde vidimo misteriju Inkarnacije i Ekskarnacije II Sllsretu Bo­žanstva i Covečanstva.

U našim mikrokosmičkim životima, Eloa va Dal je naša ccntra­[izovana samosvest koja nas čini onim što jesmo. On je Bog II nama koji Zna. Naš intelekt iz Hoda i emocije iz Necaha se kombinuju lI Ti­feretu kao razumno vladnlaštvo, jer ono predstavlja ravnotežu izme­đu oba polari teta. Da bismo pravilno vladali sobom, moramo to či­niti iz naše centralne Tiferetske tačke, čime postajemo minijaturni Sveznajući u našim malim sistemima. Sigurno je da će mnogi životi biti potrebni da se postigne la ravnote7...a i t i životi će uzeti iz svih ni­voa života. Ako su potrebni rnilenijumi da mikroskopski život evolu­ira čoveka, koliko je ljudskih života potrebno da evoluira Boga?

Sa E[oa va Datom mi započinjemo i završavamo naše čovečan­stvo. Iznad njega postajemo Entiteti, a ispod Ličnosti. To je početna tačka pola II kontekstu muškaraca ili žena kao individualno razvija­jućih duša. U E[oa va Datu one izranjaju ka dole a kombinuju se ka

109

Vilijam G. Grej

gore i u toj tački one mogu promenuti polaritet. Duše obično zadrža­vaju isti pol lakom njihovih razvijajućih života ali kako se njihova sa­mo-odredenost pojačava, one mogu promenuti pol u potrazi za isku­stvom. Na kraju, oba pola moraju balansirati sebe unutar svake indi­vidue i ako ikada dostignemo ovu tačku savršenstva, prevazići ćemo tiferet u makrokosrničkom smislu.

Kao Sveznajući, Eloa va Dat se u novije vreme ponekad naziva "Univerzalni um". Sla god da iz iskustva znamo ili mislimo ne samo da potiče iz, nego se i vraća II Eloa va Dat. To je Um iza našeg Uma kako ispada. Svi umovi II jednom. Kroz njega dobijamo pristup svim drugim umovima i svestima bilo da su inkarnirani ili ne. Svaka mo­guća kombinacija misli obitava u Eloa va Dalu. Ono bukvalno zna sve što ima da se zna i što mi možemo znamo. Tamo nije samo naša prošlost već i naša budućnost u smislu da sve od čega bi naša buduć­nost mogla biti IHl.čionjena nas čeka u Eloa va Datu da ga prizovemo. Korištenje ili zloupotreba toga zavisi od nas.

Ovde stupaju na scenu takozvani "Ključevi". Oni nisu ni više ni manje nego simboličke sheme koje se povezuju sa čitavim lancima svesti unutar datoteka Eloa va data. Kada čitamo o "upotrebi Ključe­va" od strane nekog okultnog prakticionera. to ne znači ništa miste­rioznije od mentalnog prizivanja "Simboličkog ključa" i njegove pri­mene na Um iza njega lako da "otključa" čitavu seriju lanaca svesti. Svi se mi služimo "Ključevima" na neki način. Okultni Ključevi su oni koji sc normalno dri.e unutar raznih grupa umova radi privatne upotrebe, kao što bi smo mi možda imali ključ od naših ulaznih vra­ta isključivo za ličnu i porodičnu upotrebu. Većina ovih Ključeva je danas i tako dosta široko poznata. Simbol Drveta je jedan od najbit­nijih Ključeva. Isto važi i za Okruženi krst. Taroti su čitava kolekcija ključeva, više i manje bitnih. Magične slike i Božanski aspekti su ta­kođe veoma važni Ključevi.

Ako sc, sa Simboličnim ključevima, koriste i pravilne meditaci­one ili magične metode, one ćc uistinu otvoriti kapije ili kanale koji vode do Unutrašnjih dimenzija svesti. Negde II Eloa va Dalu koji je povezan sa svim drugim Sefirotima osim sa Malkutom, nalazi se od­govor na sve probleme i suma sveg Znanja. Dobro je rečeno "Znanje

1 1 0

Stepenice svetlosti

je Moć", jer to je upravo ono što Tiferet demonstrira. Ključevi Zna­nja su jednostavno simboli koji povezuju objektivnu svest sa neiscrp­nom zalihom Jednog lima koji je dostupan svima.

Mi asociramo Sv. Petra sa "Ključevima Nebeskog kraljevstva". Drugim rečima, on je učen kako da se služi simboličkim formulama da stupi u kontakt sa unutrašnjim svetom koji generalno nazivamo "Nebesima". Ne sledi da bi ti identični Ključevi funkcionisali za sva­ku osobu. Iako postoji veliki broj opštih Ključeva dostupnih bilo ko­me ko se pOlrudi da ih upotrebi, svako mora praviti sopstvene Klju­čeve da bi stigao do "mesta koje je pripremljcno za njega". Upravo ta­kav kljllč je predstavljen Magičnim pentagramom osobe ili Lože, ko­ji omogućava toj individui ili Grupi da d6spe do njihovog "pripre­mljenog mesta" na njihovim "Nebesima". Razradivanje sheme ovih odredenih ključeva je velik posao. "Brave" izmedu Svetova se ne mo­gli obiti bez izazivanja velikih povreda na abc strane, il. Ključevi koji im odogovaraju takođe moraju bili načinjeni od strane onih koji obi­tavaju na obema stranama Kapija. One mogu biti otvorene iznutra ili se onima spolja mogu dati instrukcije kako da načine Ključeve tako da sami udu. Ovo je razlog zašto je pozicija Cuvara vrata bila tako po­štovana u Misterijskim ložama, ŠIo ju je ujedno činilo najskromnijom i najvišom odgovornošću unutar Lože. Petar skromni je načinjen Pe­trom glavcšinom, međutim kada je Misterija postala izgubljena za njene učenike Crkva je omanula II svojoj spiritualno; misiji.

Kao što je samo Drvo veoma bitan Ključ, tako je i Tiferet glav­ni Ključ koji omogućava pristup Drvetu. Kao Božanski aspekat Tife­reta, Eloa va Dat je centralni Princip i Moć koja pruža Identitet, zna­čenje i svrhu Sefirotskol1l aranžmanu. Ono odgovara na prirodna pi­tanja "O čemu se radi kod Drveta i čemu ono služi"? Eloa va Dat od­govara: "Znanje i Iskustvo". Zatim nam pokazuje najbolji način da živimo II ravnoteži svime oko njega. Znanje je uvek svrha iza Inicija­cije II bilo koju od Misterija, a Samo:wanje ili Autognoza (Aulo-Cno­sis) je bila i jeste cilj današnjih Misterija. "lb ne označava obavezno nekakavu kompleksnu studiju o sebi od strane introspektivnog šizo­freničara. Radi se o sposobnosti da Znamo iz i putem nas samih. Ci­njenici da je jastvo ustvari svesno povezano sa Velikim jastvom Eloa

1 1 1

Vilij;Ull G. Grcj

va Data iz kog sve Znanje dolazi. To je poznavanje scbe tl vidu aksio­ma. Bio je to tipičan starogrčki sofizam da urežu natpis "Čoveče spo-7.Ilaj sebe" iznad ulaza u !-Iram misterija gde ga je svako mogao pro­čitati. Svakodnevni čitaoci pretpostavljali su da se prava čudcsa nala­ze duboko II tajnovitim prostorijama Hrama, dok je sve vreme velika mistična tajna bio upravo taj aksiom. Sve što su ritulIIi I-I rama činili bilo je da otvore svest učesnika ka onome što su možda prethodno propustili. Van Hramaje otvoreno prikazivana šin treba Znati, a unu­tar Hramaje podučavano kako lO Znati. ·1�1.ko je i sa Kabalističkim dr­vetom. Spoljašnji Sefiroti predstavljaju Sta, a unutrašnji Tiferet Kako Kabalističke misterije.

Eloa va Dat nam pokazuje glavnu tajnu "Bogova" i njihovog runkcionisanja. Pored toga što su oni sami, oni su i njihovi sopstveni atributi u svesnom životu. "Velika majka", na primer, je majčinski in­stinkt u svakoj majci koja je i koja će ikada živeti. Snažni strogi je hra­brost i rešenost neophodna čoveku da bi se borio za opstanak i štitio slabija bića. Lukavi predstavlj�l "domorodačku domiiHjatost" i spo­sobnost naučimo ono što nam je potrebno u ovom svetu. Ove moći su stvarne i one su Bogovi u nama. Poreći Bogove mači poreći sebe. Kada sc molimo nekom određenom Bogu ili Boginji mi dolazimo u dodir sa njihovim atributima tokom čitavog ljudskog i svesnog živo­ta bilo da je otclotvoren ili ne. Svako Božansko biće je ep itom svega za šta se zalaže. Kao individualni ljudi mi ne možemo postići mnogo, ali kao Deca bogova imamo svaku moguću moć da nas podrži ako ostanemo II jasnom kontaktu sa njima.

Kabala ima svojih Deset božanskih aspekata koji su istovreme­no iz neophodnosti i Deset ljudskih aspekata. Spoljašnji stubovi po­kazuju ekstremitete a Srednji stub supremitete Božanskog i Ljudskog života. Koncept Boga bogova u kome se svi drugi Aspekti kombinuju jc jasno prika7 .. a n u Principu kod Ketera i Praksi kod Tifereta. Ovo ne znači da jedan supremitet poništava svaki ekstremitet i da ne treba da se približavamo nijednom drugom osim Jednom bogu. Istina, Jed­nom božanstvu se mora prići, ali metod i svrha toga zavise od datog Aspekta. Ovaj "rad kroz Staze" je Kabalistički način b<lvljenja Božan­skom energijom, a St;lze su jasno prikazane da ih svako može pratiti.

112

$tcpcn;(.;e svetlosti

Nijedna molitva, misao ili praksa usmerena b Božanstvu nije jalova, besmislena niti ima išta zajedničko sa zastarelim sujeverjem prošlosti. Baveći se Bogovima mi se bavimo našim sopstvenim moći­ma sa najdubljih nivoa našeg bib i te energije su potpuno autentič­ne. Jedina pitanja koja izranjaju se odnose na metode kontakta i na sisteme prakse rukovanja tim energijama. Njih moramo naučiti na najbolji mogući način, naime tražeći vodstvo od Inteligencije koja će nam najpre dato odgovore. Kabalistički ovo je Eloa va Dat.

Pošlo konačno napustimo Sefiru Tiferet da bi smo se dalje uspeli po Drvetu, odmah se susrećemo sa velom koji nosi ime Paro­ket (Paroketh), što ne znači ništa više nego barijera podcoka. On ima isti značaj kao i zavese tl Hramu, koje podsećaju vernike da prelaze iz jedne Dvorane u drugu i da treba da naprave pauzu i prilagode umo­ve i duše uslovima sa druge strane zavese. Veo osigurava odvojenost dok u isto vreme omogućava prelazak i to je ru nkcija Paroketa. Naš stav prema Drvetu se mora promenuti kod ove tačkc. Za sobom osta­vljamo ljude i ličnosti i krećemo da se bavimu Moćima i Principima. Sve je to nalik radu na nekom elektronskom uređaju, na primer radi­ju, gde zatim prelazimo na dijagram njegovih kola i teoretski raspo­red. Ista stvar na različitim nivoima. Da odnesem ovu analogiju od­veo korak dalje, ako bi smo prešli Ambis, bilo bi to kao napuštanje di­jagrama da bi smo se bavili čistom matematikom koja ga čini mogu­ćim. Sve je stvar prilagodbe.

Staro ime date Tifcretu je Kav ha Emcai ( Kav ha Emtzai), "Srednja linija" i govoreno je da dobro i zlo imaju zajednički koren u Tircretu. Ovo zasigurno proističe iz bilo koje studije o Sefirama. Iz­nad njega posle Paraketa dobro i zlo nemaju značenje kakvo im mi pridajemo dok smo smrtni i ne smemo misliti o moćima i principi­ma iznad Tifereta kao suštinski dobrim ili zlim, kakvi god njihovi udaljeni efekti bili.

Samo iz ovih razloga, nikada ne treba da izoslavimo Paraket iz našeg meditativnog uzdizanja Merdevinama drveta. On nam daje priliku za pauzu tokom koje sc možemo potpuno prilagoditi druga­čijim uslovima koje na koje nailazimo posle njega. Kao što bismo morali zastali ispred vrata drevnog ili važnog hrama da bismo pri pre-

113

Vilijam G. Grej

mili svest za ono što nas čeka unutra, tako nam Paraket daje takvu priJiku na Drvetu i bićemo na gubitku ako ga zapostavimo. Pošto smo priznali Paraket i njegove skrivene Cuvare, možemo preći II na­rednu Sefiru.

l l.

Poglavlje osam

SEFIRA GEBURA, SNAGA, PRAVDA, STROGOST, STRAH, 5.

ASIJA, Svet ekspresije: Mars Iako smo napustili domen ličnosti, naša ljudska svest nastavlja

da personifikuje razne Sile kreacije da bi ih shvatila. Pod uslovom da shvatamo neophodnost toga u rukovanju takvim konceptima, nema razjoga zašto ne bismo sn time nastavili. Čak i tako smo skloni ner­vozi prilikom bavljenja Geburom (koja se izgovara više kao "Gevu­ra") jer se I I isto vreme suočavamo sa Osvetničkim konceptima Prav­de, Strogosti, Snage i Straha.

[ konačno, neka bude znano da u Geburi nema ni traga neka­kvom zlu ili zlonamernosti. U staroj Astrologiji Mars je često opisivan kao "zlokobna" planeta, ali to je samo zato što su njegovi efekti bili dra­stični i bolni kada bi postali neophodni. Iako se čini užasnim, ratovi postaju neizbežni kada čovečanstvo tvrdoglavo odbije da uči na drugi način. Ništa ne tera Covečanstva u ratove i njihova zla osim samog Čo­veka. Nijedan Bog ne insistira na takvim merama bez alternativa. Čo­vek, i niko drugi, vodi sebe u destruktivni ekstrem. Mars ni započinje, već završava ratove njihovom eksplozivnom moći. Jednom prilikom Vojvoda od Velingtona je bio zadirkivan zbog njegovog "gadnog zana­la" kao vojnika od strane jedne veoma šarmantne dame. Njegovim uo­bičajenim dubokim grubim glasom, Velington je odgovorio: "Ne, ništa takvo gospođo. Vojnici ne započinju ratove. lb čine političari. Vojnici ih završavaju". Ovo uistinu veoma dobro objašnjava f1.l!1kciju Gebure. Ona jc korektor neravnoteže marsovskim metodama i strogim načini­ma bez kojih Drvo ne bi moglo da nastavi svoje postojanje.

l lS

Vilijam G. Grej

Moramo misliti o Geburi i Ccsedu iza Sunca Tifereta kao o po� larizacijama Solarne moći u vidu razaranja ili blagoslova. Možemo ih zvati Snaga i Milosrde i sami po sebi oni su uravnotežene tačke dve­ju spoljanjih Stubova gde je svaki zavistan od drugog, kao što su Vi­šna i Siva Cuvar i Uništitelj života. Jedan gradi, a drugi lotni II bes­krajnom ciklusu Kosmičke analize i katalize. Kada bi život jednostav­no nastavio da se neprestano izliva iz sebe na ovu planetu, ubrzo bi smo postali trulež nalik nekakvom ogromnom gljivičnom raslu; živi ali neopisivo užasni. Samo konstantno raščišćavanje istrošene male­rije može održati prirodni balans. Delovanje Gebure unutar nas kao prečišćivača osigurava dobro zdravlje tela, uma i duše sprečavajući stagnaciju i oslobadajući prostor za novu vitalnost.

Tačna i precizna ravnoteža izmec1u Gcbure i Ceseda je od bu­kvalno vitalne va:l.nosti. Obilje Ceseda mora u svakom trenutku biti kontrolisana ckonomičnošću Gebure. Ovaj zakon možemo videli na delu svuda u prirodi i nikada, ni pod kakvim okolnostima, ne smemo smatrati Geburu neprij:lteljskom u donosu na nas, iako njen ulicaj dc­luje grub i beskompromisan. Bez njega ne bi smo mogli nastaviti sa ži­votom. Gebura jeste uništitelj ali ne i istrebljivač. Ona rastavlja ljude i stvari na delove samo da bi mogli na bolji način biti rek.reirani.

Mars je prikazan kao nešto što se oslanja na snagu radije nego um. Ovo je indikacija da je rat, kako ga mi znamo. za ljude suviše glu­pe da pronadu rešenje bilo kojim drugim putem. Niko ne bi mogao tvrditi da je rat prirodni ishod neravnoteže koja proizide izmedu lju­di koji poseduju istinsku Mudrost i Razumevanje. No, ako Mudrost ne uspe da održi harmoniju, ništa osim Marsa ne može pružiti dovoljno snažan šok potreban da se uspostavi izgubljena ravnoteža. Sto se ko­lovrat dalje sruši to je potrebno više cnrgije da se vrati u ravnotežu.

Vidali smo da se ovo neprekidno tokom naše istorije. Glupavo se razmnožavamo bez mogućnosti da podrži mo sve te živo le i ralovi, kuge i gladi postaju jedini način rebalansiranja. Sa jednakom glupo­šću nastavljamo da održavamo uslove spirituatnog siromaštva i hao­sa što dovodi do nemira medu religijama. [sto važi i za mentalne i društvene nivoe. Stres rasle do razmera gde ništa osim drastičnog po­dešavanja nije mogućc. [dent ični raktori gluposti, lenjost i i konruzije

116

Stcpcnice svetlosti

su uvek prisutni. Mars Cebure je jedina sila koja je II Slanju da nas iz­vadi iz tog inače beznadeinog stanja. Ozbiljnost rezultata zavisi od toga kada i kako je sila primenjcna. Strogo govoreći, Cebura i Cesed treba da budu u međusobno cikličnom odnosu da bi zajedno održa­li ravnote:l.u. Celo pitanje se svodi na proporeiju. Sto duže jedan funkcioniše bez kontrole drugoga, to je ishod nepodnošljiviji iz ljud­ske perspektive. Da bismo ovo razumeli, možemo posmatrati čisto fi­zički aspekat dobrih stvari u vidu ishrane koju unosimo u telo pod uticajem L:eseda. Ako se ovaj unos ne kontroliše eliminalornim kon­tradelovanjem Gebure ubrzo bi smo se razboleli i umrli od viška. Obrnuto od ovoga bi se desilo da Gebura nije pod kontrolom.

Marsov Mač je takode hirurški sblpel koj i iseci\ korupciju pod uslovom da je korišten na takav način dok je la još moguće. Ako Mars ne može uspeti kao hirurg, on postaje ubica ali tl svakom slučaju on je Spasi lac. Kao vojnik, on nas uči neproccnjivoj lekciji discipline, ta­ko da simbol Biča odgovara Geburi, metaforički i bukvalno. Ako ne di­sciplinujemo sebe na neki način, LI potpunosti ćcmo omanuti u bez­bednom rukovanju Geburičkom moći; i snositi posledice koje mogu bili nez,,1.mislivo zastrašujuće.

Prirodno pitanje koje proizilazi iz Gebure i Marsa je zašto bi se takav atribut pripisao Crnom ženskom stubu? Neki komentatori su ovo interpretirali patrijarhalnom uticaju bradatih Rabina (zabora­vljajući da Kabalizam predstavlja jercs takvim učiteljima) ili nekom sličnom mizogeničnom stavu. To nije tačno. Gebura je pravilno sme­štena. Ko od polova je ekonomista, muškarci ili žene? Muško seme je rasipnički toliko obilno dok samo jedno ili dva ženska Sa7.feju od nji­hovog velikog broja. L:ovek ima razvijcniju mišićnu masu ali žena preživljava tamo gde muškarac umire. Obmanjujući atribut je tvtars, Ratnički bog, navodno čisto muški koncept. Ostali Geburički atribu­ti su definitivno žcnski.

Mars je na hebrejskom MAD [M, iz korena MAD, Sila ili Snaga, tl kontekstu moći na energetičan ubrzan način. Ovo je veoma Gebu­ričko, bez obzira na pol. Hajde sada da St' zapitamo kakav je muski Mars ( i l i Ares) 7 .... , ista bio. On bi trebalo da je sin Zevsa i Here zajed­no sa njegovom sestrom bliznjakinjom Eris ( Nevolja). Posloji, ipak,

117

VilijaItl G. Grej

legenda koja kaže da su on i njegova sestra bili partenogenski proiz­vod, raden iz kontakta izmedu njihove Boginje majke i cvela sa po­ljane na zemlji. Ovo teško da je ratnička poreklo. Mars je u stvari ba­lansirajuća komponenta II odnosu na atribuciju Venere Muškom slu­bu i predstavlja muški faktor u osnovnoj ženstvenosti. U hindu istič­kom panteonu ovo je UništitcIjski aspekat boginje Kali. Ezoterična priroda Marsa je ustvari ženska sa muškom maskom. 'Iokom vekova Mars je postajao sve više i više muški koncept, posebno od dana Ri­ma. Prvobitno, ipak, on nije bio Bog rata koji tipifikuje destruktivnu (ili kataboličku) Solarnu energiju, već Boginja rata, odnosno negativ­ne polal'l1osti Kreativne moći.

Ako mislimo o Geburi i Cesedu kao o Negativno-Pozitivnim komplementima istog energetskog ciklusa, njihovo funkcionisanje postaje sasvim jasno. Jednom kada se rešimo mentalnih blokada ko­je nam onemogućavaju da prihvatimo Marsa kao Negativan ženski princip, r:-lzull1evanje mehanizma Drveta postaje miloga lakše. Po­grešno smo navedeni da Negativnu energiju posmatramo kao na ne­ki način inferiornu u odnoslI na Pozitivnu i skloni smo korištenju re­či negativno da opišemo nešto što je impotentno, neinspirišuće ili na neki drugi način manje vrednog od nečega što je pozitivno. U stvar­nosti je to pre obrnuto. Obična c!ektrična baterija to fino ilustruje.

Smer strujnog protoka je od negativne ka pozitivnoj clektrodi sa tim što je dezintegracije negativne elektrode ta koja pruža celu za­lihu energije. Ovde vidimo Mars-Geburu na delu kako rastvara ma­teriju da bije pretvorila II energiju. To je istinska svrha Marsa, razdva­janje (ili eksplozija) nakupljene mase što oslobada energiju koja se zatim upotrebljava II drugu svrhu. Taj proces može biti miran, kao kod atomskog reaktora ili nasilan kao što je slučaj sa Bombom. Sve zavisi do naše želje.

Cesed spaja stvari a Gebura ih razdvaja, sve II islu svrhu-Zivo­ta. Oni moraju saradivati recipročno ili ne funkcionisati uopšte. Le­sed je taj koji raste i sazreva plodove Drveta ali Gebura ih ubira za is­hranu drugih života i omogućavanje novim semenima da rastu. Mo­ramo se skloniti od ideje Marsa kao nečega povezanog isključivo sa ratovima i ljudskom patnjom. Takvi, relativno mali, ratovi se kOI1-

118

Scepcnice svetlosti

stantno ddavaju u prirodi. Smrt se dešava samo da bi poboljšala Život. Cesed jc možda akcclerator Zivotne energije ali Gebura je ta neophodna kočnica. Sirenje u Beskonačnost se može kontrolisati je­dino jednako snažnom kontrakcijolll. Ako zamislimo Gcburu i Cesed kao vrhove trouglova čije su bazc suprotni Stubovi sa Tiferetom II sre­dini, c!obićel11o interesantan Glif koji ćc zasigurno uz.vT:-ltiti trud pru­'i .. anjem materijala za meditaciju.

Mars nije samo vojnik ili Boginja rata, već tipifikuje i hrabrost, poslušnost, disciplinu i slično. Da bi smo izvukli maksimum od Mar­savskog uticaja, najbolje ga je primeniti tl kolevci radije nego na čita­vu naciju. Mala količina Geburičke sile u početku nastanka neravno­teže će ukloniti potrebu za tragičnom količinom iste koja bi kasnije bi­la potrebna situacije inače van kontrole. Izreka "Batina je iz raja iza­šla" ima bukvaine istine II sebi, mada ne treba da je interpretiramo sa bilo kakvim stepenom neljubaznosti. Okrutnost i brutalnost su popri­lično strani konceptu Gebure i uopšte tamo ne pripadaju. Takve stva­ri su deo ljudskog ponašanja a ne deo Božanske proklamacije. Preki i osvetoljubivi Jahve je miskoncepcija umova koji su iskazali njihove sopstvene mržnje i nezadovoljstva u ime božanskog. Do odredene me­re krivi su i pogrešni prevodi termina. Reč Pahad (Pachad) značila je bukvalno "strah", ali njeno dublje značenje bilo je biti oprezan.

Dobro poznati tekst: "Strah od Gospoda je početak mudrosti" dakle ne označava uplašeno ljudsko biće koje skupljeno iz straha leži bred Bogom. On jednostavno znači da sticanje opreza kroz iskustvo može pomoći u izbegavanju budućih nevolj:-l. Ovo jc sigurno primi­livna mudrost. Zašto bismo sumnjali II mudrost takvog straha kad danas svi ljudi žive II strahu od Bombe? Strah od Boga samo ukazuje na normalno poštovanje energija sposobnih da dezintegrišu naše ži­votne forme. Pahad je takođe označavao drhtanje ili uznemireno pul­siranje. Ovo je fizička reakcija na fizički udar dovoljno dubok da uti­če na cca nervni sistem. 10 je uobičajeno prateće stanje ekstatičkog ili mističkog iskustva i mistici ga opisuju kao čudnovatu vrstu straho­poštovanja srodnog strahu koje prethodi nekoj većoj Božanskoj ma­nifcstaciji. Lesto čitamo "i bili su uplašeni", u vezi sa Božanskim po­javama ili natprirodnim dešavanjima. Osećaj ovog neobičnog kvazi

119

Vilijam G. Grej

straha je definitivan simptom predstojećeg paranormaInog dogadaja. To je vrsta "straha" na koju ukazuje Gebura i veoma se razliku­

je o.d

. l�jene prosečne moderne interpretacije. Mogli bismo ga čak po­rediti I sa "nervozom označavajući oprezan predkontakt sa približa­vajućim energijama u vidu sila ili ljudi. ledini "strah" koji treba da koristimo u vezi sa Geburom je mudar oprez. 'lb je uistinu početak mudrosti.

Marsavska prezentacija Gebure bi trebalo da nam služi kao upozorenje da moramo ostati disciplinovani, dobro rasudiv;!ti, budno motriti i biti spremni da ispravimo neravnotcže u nama ako nastanu. Ako bismo samo mogli da vodimo i pobedujemo male ratove koji se u nama dešavaju ne bismo morali izdr7 .. avati horore globalnih konflik­ta. Daleko od neprijatelja, Mars bi trebalo da je naš najbolji prijatelj, pošto se borimo na istoj strani protiv zajedničkog suparnika.

Jednom kada smo se navikli na posmatranje Marsovske figure Gebure kao Boginje ratnice koja brani njenu decu od opasnosti sa kojima

.. insisti raju �

.a .se susretnu, dopuštajući im da se povrede jer

drugaČije neće naUC It i, Mars će nam imati mnogo više smisla kod ove tačke Drveta. Ni pod kakvim okolnostima ne smemo ljudske manc kao što su bes ili iritativnost asocirati sa Geburičkim duhom. To su možda naše reakcije na njen ulicaj ali one nastaju u nama, a ne u Ge­buri. Naše pogrešno rukovanje Geburičkom moći je krivo i na teži način moramo naučiti kako da unapredimo naše tehnike.

Geburina Marsovska ekspresija ne treba da ukazuje na bilo ka­kav vid Bozanskog besa usmerenog na ljudsku rasu jer tako nešto uopšte ne posloji. Ona uistinu pokazuje delovanje retribucione kar­me tl smislu se možemo opeći ako stavimo ruku u vatru. Ipak, tu ne postoji nikakav kazneni faktor ili nekakav disciplinujući čin razbe­snelog Božanstva. Brza korekcija neravnoteže je jedini atribut koji se m07.e pripisati Geburičkom Marsu. Ako budemo povredeni ovim proceSom, može nam pomoći znanje da ćc uteha vremenom doći pu­tem drugih Sefirota, jer ovo se neizbežna mora n:lstaviti tamo gde je Gebura stala. Mars se bori samo lo tačke iscrpljenja, iako to nekad moze biti blizu istrebljenja.

Borba je prirodan deo svesnog postojanja i Mars definitivno na

120

Stepenice svetlosti

to ukazuje tl Geburi. Malo je verovatno da ćemo se uspeti Drvetom ži­vota bez konstantne borbe i truda. To zahteva snagu i energiju koju nam Gebura oprezno pruia poručujući nam da nam je potrebna mu­drost da bismo je pr<lVilno iskoristili. Ako istreniramo sebe da misli­mo o Geburi na ovaj način, ona će nam pružiti energiju jz ekvivalen­ta infracrvenog kraja spirilualnog spektra. Česed tipifikuje ultraljubi� časti kraj. Uspinjući se Drvetom susrećemo se Sa Tiferetom pre nego sa Geburom što bi trebalo da nas nauči da steknemo znanje i iskustvo pre nego što krenemo da rukujemo opasnim i fataInim energijama neophodnim 2<,\ našu evoluciju. Pravilno pre Moćnog da tako kažem.

Mi ne možemo bez Gebure i bilo koji pokušaj da se njeno de­lovanje inhibira samo će, na kraju, uveliko pogoršati stvari. Sve dok su njene energije korektno kanalisane i teku bezbednim intenzite­tom, one su od potpuno vitalnog značaja za nas i ozbiljno smo bi se razboIcli na svim nivoima naših bića kada bi one bile zaustavljene. Sama antitcla naših organiz;una su geburička po prirodi i ne bismo dugo preživeli bez njih. Gebura nije bez razloga obojena dobrom cr­venom bojom Čistog krvotoka i naše zdravlje je uveliko povezano sa njenim funkcianisanjem na pravoj frekvenciji solarnog i spirilualnog spektra. Na čislo tdesnim nivoima, Gebura je povezana sa krvlju a Česed sa nervima. Njihove atributivne boje. crvena i plava, mogu se koristiti u isceljivačkim tehnikama.

Dakle, korektan pristup marsovskoj strani Gebure je kao prema drugu po oružju. Ako oseća mo bilo kakvu količinu antagonizma pre­ma Geburi onda ncšto nije Ll redu i lo mora biti otkriveno i dovede­no tl ravnotežu pre nego što išta dobro izade iz nje. Pomoći će nam da Geburu dublje istra-tima u narednom stanju njenog bića što je:

JETCIRA, Svet formacije: Andeoski red, SERAFfMl

Serafi mi su opisivani kao "Vatrene zmije", verovatno zbog toga što su se tako prikazivali vidovnjacima. Najbolje je da O njima misli� mo kao O fisijskim moćima vatre kao što je plamienje vatre ili pd.c­nje sunca. Koren SRP znači gOl·eti i Seraf je bio postavljen kao čuvar

I 2 l

Vilijarn G. Grej

pred vratima Raja posle Adamovog izgnanstva. Zadatak ScralIma je da donese princip Vreline gde god da je on

potreban u Kreaciji. Solarna energija se generalno može podeliti na Svetlost i VrelimI. 5erafimi u Gebu!'i sc bave aspektom vreline a nji­hovi parnjaci u Cescdu rukuju Svetlošću. Oba ta principa su praktič­no nerazdvojiva ali sc, naravno, mogu razmatrati individualno, zbog različitih uticaja.

lako Serafimi poseduju destruktivne moći, ne smel110 ih sma­trali čisto destruktivnim bićima. Uvek posIoji pitanje slepena u pri­meni njihove energije. Ideal primene bilo kakve energije je da se uvek iskoristi tačna količina za potrebe datog zadatka. Ni više ni manje. Kao Formato!'i Vatrene energije, SeralImi su odgovorni za produkci­ju njenih efekata, ne samo bukvalno već i metaforički na nivoima uma i duše. Oni su II stanju da definišu granice gorućeg fanaticizma ili uzavrele rasprave.

Na ovim Unutrašnjim nivoima. Serafimi su najkorisniji u sago­revanju nakupljenog beskorisnog mentalnog i spirittIaInog otpada koji težimo da nosimo sa nama. Poteškoća leži tl selektivnosti njiho­vog delovanja jer moraju odabrati samo ono što je nanu'njeno uni­�tenju. Kada bi taj materijal bio fizički, mogli bismo ga lokalizovati na Jednom mestu bo što je ognjište gde bismo ga se vremenom rešili. Na našim Unutrašnjim dimenzijama ne možemo postići tačno to. Pošto nismo u stanju da lokalizujemo prostorno, moramo odvojiti grahorice od našeg spirilualnog žita. prvo tako što ih svesno iden ti fi­kujemo a zatim prekinemo naše veze sa njima da bi smo mogli pri­zvali Serafima da ih spali a da nas ne povredi. Trebalo bi da zapamti­rna da u Unutrašnjosti naše neželjene veze imaju jednako, ako ne i vi­še, realnosti nego fizički objekti II Spoljašnjem svetu. Dakle, možemo ih tretirati na jednak način.

Stari rituali tl kojima reprezentacije demona označavaju naše najgore aspekte Sll vršeni pred logorskim vatrama gde sa dramatič­nim molbama Serafimima da upotrebe njihove pročišćujuće plame­nove. Danas bismo mogli postići više manje isto ispisujući naše ma­ne na papir koji bi smo zatim spalili. Oni su uistinu Gospodari pro­čišćavajuće Vatre. Oni ne kažnjnvaju - oni pročišćavaju i nko nismo

122

Stepenice svetlosti

uspeli da ispravimo naše mane drugim načinima, Serafi mi nas neće pustiti u Raj a da prvo na nama ne upotrebe njihove vatrene mačeve. Naša jedina nada da izbegnemo bol tokom ovog iskustva je da se od­reknemo onoga što Serafi mi spaljuju. Na ovo se misli pod pravim "odvajanjem". Jednostavno napuštanje onoga što je beskorisno i'..a nas i druge.

U Unutrašnjim dimenzijama naše emotivne i svesne energije grade sopstveni naš svet koji je veoma stv'lran. Ncšto od ovoga je du­bro, ncšto je loše, a mnogo toga je indiferentno. Sve to poseduje istin­sko postojanje bez obzira da li živimo u smrtnom telu ili ne. Osim ako ne eliminišemo ono što je nepoželjno nećemo mnogo napredo­vati. Tu Serafimi stupaju na scenu sa njihovim vatrenim mačevima i čiste nam stazu ako nismo u stanju da to sami uradimo. Uništenje spirilua!nog otpada II nama je Cistilište kroz koje moramo proći pre nego što stignemo do Raj.l. Pre ili kasnije ćc se desiti. ali mi nismo obavezan i da patimo jednom kada naučimo kako da je udaljima od datog dogadaja. Večni Pakao je za one koji preferiraju da u njemu za­uvek ostanu.

Ako smo uistinu pravilno izronili iz Tifercta potpuno slobodni od tragova prošlih ličnosti, onda nas Serafimi ne mogu uopšte povre­diti jer ćemo postojati kao pročišćeni duhovi sposobni da izdrže i uži­vaju u SeralIčkoj energiji. Kao što riba diše II vodi. mi ćemo biti u sta­nju da živimo u atmosferi Unutrašnjeg sjaja koji je prirodno okruže­nje Serafi ma. Kada bismo sc sa ovim susreli \I svom čistom stanju kao smrtnici. bili bismo uništeni kao da smo upali II visoku peć. Kada Se­rafimi ne bi modifikovali njihove energije kada ih šalju ka nama bilo bi to gore po nas.

Ali nemamo ništa više razloga da se plašimo serafil110 nego elektriciteta, ili gasa u našoj kući, ili atomskog reaktora udaljenog ne­koliko milja. Oni su kontrolisanc moći i osim ako ne otkrijemo uža­snu tajnu prekidanja te kontrole, Serafi mi nas neće načiniti nepopra­vljivu štetu. Oni Sll Andeli, ne demoni. Ako dademo u iskušenje da pi­tamo u čemu je razlika izmedu njih. dobi ćemo čudan odgovor da raz­like nema osim u faktorima kontrole. Andeli rade pod vodstvom Bo­žanstva odgovornog za izgradnju i održavanje Kosmosa II kome mi

t23

Vilij�lm G. GrCI

evoluiramo kao du�e tokom istog procesa. Demoni, (koji su tačno ista vrsta kao i Andeli) su oni koji nisu potpuno na raspolaganju Kre­atora kosmosa i vode se kao takozvani nasumični faktor shematsko disruptivnih energija. Medutim svi su oni, naravno, pod Uhimatnom kontrolom Velikog nepoznatog u Kome sve postoji.

Koncepti demona kao opakih stvorenja sa kopitima i rogovima su prilično strani Kabali. Sta više, reč demon nije ni korištena pre Sre­dnjeg veka, a i lada je bila samo zgodan način razlikovanja izmedu Andela svetlosti i tamc. Kada su neposlu zn i (ili nekontrolisani) An­deli izgnani sa Nebesa, neko bi se mogao zapitati zašto jednostavno niSLl uništeni od strane navodno Svemoćnog Boga. Cak i kada su Ne­beski andeli poslati na zemlju da je spasu od onih koji su je uništava­li, nisll bili II stanju da uni�te pobunjenike. već su sc morali zadovo­ljiti time da ih zatvore. Nebrojene i besmislene teološke rasprave su iznikle oko ove legende. Njen ezoterički sadržaj sa kojim je malo njih spremno da se suoči, je taj da Kreativno božanstvo u stvari nije Sve­mOĆno, već je u stanju evolucije kao i mi. Energije (ili Anđeli) sa ko­jima je Kosmos nastao se bile i ostaju emanacije koje potiču od istog Vrhovnog izvora kao i naš Kreator. Jednom kada je Vrhovni doveo Sebe Ll Manifestaciju, on je automatski ograničio sopstvene moći unutar stanja Postojanja, tako da nije u potpunosti mogao kontroli­sati energije Svog prvobitnog stanja.

U ovome nema ničeg neobičnog. Mi činimo istu stvar kada se rodimo, ograničavajući naše sposobnosti na one koje poseduje beba. Kako starima počinjemo da kontrolišemo sve više funkcija dok valja­no ne evoluiramo. Tako je i sa Bićem koje nazivamo "Bogom", samo na beskrajno većoj raz:meri. Po�to je dobrostanje nas i našeg Božan­stva ista stvar, mi takode moramo naučiti da kontroli�emo andele na naš način, a lO će jedino biti moguće kada identifikujemo naše volje sa Božanskom voljom. Odatle potiče molitva da Nebeska volja bude kako na nebu tako i na zemlji.

Serafimi, dakJe, su Anđcli vatre podložni Božanskoj kontroli koja potiče iste Svesne namere koja je i nas proizvela, tako da su oni na našoj strani. Moramo sc nadali, moliti i činiti da tako i ostane, a naj­bolji način da se to zagarantujc je da n:lše sopstvene geburičke energi-

124

Stepenice svetlosti

je zadržimo pod kontrolom. . .. Sve funkcije Serafi ma je lakše razumeti kroz karakter njihovog

Gospodara kog ćemo upoznati na sledećem Unutrašnjem nivoll Po­stojanja što je:

BRlJA, Svet kreacije: Arhanđeo KAMAEL

Obično se smatra da ime ovog Arhanđela znači "Božiji spalji­vač" i ono može ovo da označava bukvalno ili da se odnosi na onoga · koji gori od ljubavi i posvećenosti. Takođe postoje razni skriveni atri­buti. Koren KHAB znači osećati bol, patiti, činiti tužnim, voditi rat. Sve su to geburička iskustva onih koji nisu u stanju da izdrže njenu moć. Slara Kabalistička asocijacija sa Geburom na Arhandeaskom nivou bila je Sotona, čije ime bukvalno znači "Ekskrcment" ali ovo jc verovatno sporedna atribucija koja ukazuje na paklenu prirodu ne­kontrolisane životne encrgije. • • •

Kamaelu sc pripisuju Pravda i Strogost, I on Je povezan sa lIZt1-

savajućim Samaelom, Unišliteljskim andelom �mrti č��i je z.adata.k da izbriše ncsavršens!va sa Božanskog dizajna. NI na kOJI načl11 OVI Ar­handel i nisu zlonamerni ili zli. Oni obavljaj u esencijalan zadatak u ekonomiji Postojanja i lako možemo uočiti njihovo delovanje svuda tl Prirodi iako je njihove spiritualne aktivnosti teže pratiti. .

Uistinu postoji Bićc moći koje možemo nazivati Kamaclom ih Samaclom koje pruža otpor čistoj Boianskoj energiji, jer bez otpora ne mOže biti reakcijc. Materija ima dve glavne električne osobine, ot­pornost i provodnost. Ako Geburu posmatr

.amo kao Otyor a Cesed

kao Provodnik Moći Sa Srcdnjeg sluba, doblćemo neke mteresantne ideje koje možemo razmatrati. Otpor električnoj struji je fakto

.r koji

nam omogućava da se žica dovoljno zagreje da �ožemo k��vatl. nas� obroke ili grejati stanove. Ako b i se otpor dovoljno smanjio žica bl pregorcla i zapalila nam kuću. Iz ovoga učimo koliko je neop�odna kontrola Boj,anske encrgije. Kamael ima ugrac1enu otpornost kOja m�­difikuje Božansku energiju na takav način da sc može bezbedno kon­stiti u nižim p redelima Drveta života.

125

Vilijarn G. Grej

Upoznali smo sc S:I iskušavačkim aspektom ovog Bića kod Ho­da na Crnom stubu, a sada sc susrećemo sa njegovim unistiteljskim parnjakom kod Gebure. Kod Bine ćemo doći II kontakt sa njim Ila drugačiji način. Covck je često u iskušenju da smatra sebe kvalifiko­vanim da rukuje Božanskim moćima pre nego što je spreman za njih i kao posledica toga susreće se sa uništenjem. Staro poimanje Đavola koji čini da inače dobar čovek učini nešto protiv svoje volje je jedno­stavno kukavički način da se odgovornost prebaci na najbliže straši­lo, kao što bi to učinilo nevaljalo dete. A pretpostavka da je smrtni čo­vek bio u stanju da Omnipolentnoga dovede LI tako loše raspoloženje da je na zemlju poslao zemljotrese i kuge, ne samo da je idiotska, već i uvredljiva kako za Božansku tako i za ljudsku inteligenciju. Kabala se ne bavi takvim idejama.

Istina jc da sc susrećemo sa patnjom, smrću, nevoljama i raznim problemima tokom naše evolucije. Tc stvari, medutim, nikada nisu namerno "poslate od strane Boga d:l nas iskušavaju" u bilo kakvom zion am ernom smislu. Cinjenica ostaje da dok god budemo nesposob­ni ili nevoljni da učimo iz ovih gorkih iskustava bićemo primorani da ih iznova proživljavamo. Strah je uistinu početak mudrosti koji nas vodi dalje od situacija u kojima ga osećamo. Ako nas atomska bomba može toliko naučiti, onda će ona biti naše spasenje. Mi znamo koja je alternativa, a Kamael je sasvim sposoban da je sprovede u delo.

Kamacl sc ponekad zove "Desna ruka Boga" i, naravno, u pita­nju je ruka koja drži mač Pravde - ne Osvete. Pravda sc jedino bavi obnovom ili izgubljenom ravnotežom i harmonijom svuda na Drve­tu i motiv Pravde je Neophodnost. Ona u relativnom smislu vraća energiju u skladu sa njenim utroškom. Ovo je razlog nastanka kon­cepta vraćanja zla za dobrom. Kada bi čovečanstvo postalo dovoljno nalik Bogu da transformiše prirodu sila koje se vraćaju iz nas samih, onda bi cco svet i budućnost ljudske rase mogli biti promenuti na bo­lje. Nijedan običan smrtnik ne može ovo postići, ali Božanstvo koje deluje kroz čovečanstvo može, na ovaj ili onaj način.

Ovo znači da se moć Kamaela nikada ne sme prizivati izvan ste­pena neophodnosti kada se mora izmenuti balansirajućom moći iz Ceseda, njegovim prirodnim komplementom. Uzvraćanje dobrim na

126

Stepenice svetlosti

zlo ne znači pasivno dozvoljavanje štetne aktivnosti. Kamael se mora baviti time dok se ne postigne ravnoteža, ali ne dalje od toga. Bilo bi jednako pogrešno kompenzovati za neko zlo sa previše dobra i Cesed mora biti jednako pa7.ljiv da ne poremeti ravnotciu koju je Kamael uspostavio. U stvarnosti nijednu od te dve moći ne bi trebalo koristi­ti bez druge što je razlog zašlo se Mač i lJalica drže u desnoj i levoj ru­ci. Mač primorava ono što se opire usmerenju Palice.

Lep simbol ovoga postoji u poznatom I.H.S. znaku. I je Srednji stub; H predstavlja Crni i Beli slub koji se sjedinjuju u tački Sefi rot­ske ravnoteže što su Gebura-Cescd, Snaga i Milosrđe; dok S označa­va Zlllijsku stazu mudrosti putem Inicijacije. Svi zajedno čine dovi­tljivi Jezuitski pentagram. Značenja "In Hoc Signo, (Vincit)" CU ime ovog znaka osvajaj) i "Iseu Homines Salvator" (Isus spasitelj ljudi) su zgodna maska. Nijedan inicirani Kabalista ne bi pogrešno protuma­čio njihovo značenje.

Kamael sumira aktivnosti Serafima i trebalo bi ga smatrati vi­šom formom Marsa koja operiše na spiritualnim nivoima. Ništa ne može nastaviti dalje uz Drvo, a da ne bude pročišćen o od strane mo­ći koje Kamael navodi. Iako Tiferet eliminiše ljudsku ličnost i dalje postoje nesavršenstva koja Gebura mora iskoreniti. Ništa što je spo­sobno za bilo kakvo uništenje ne sme proći Kal11aelovu kontrolnu ta­čku. Ovaj Arhanđeo uistinu vodi rat za sprečavanje ratova.

Posmatrajući sada shemu Drveta možemo ceniti legendu O bo­rbi izmedu Samaela i Mihaela i dualistički koncept Isusa i Lucifera kao dve duše od kojih jedna spasava sve,t a druga ga uništava. Cesed i Gebura na delu. Postoji tradicija da kada je Lucifer, najlepši od Ar­handela neba odatle i pao, njegova lepota se promenula u boju oto­pljenog gvožda. Drugim rečima, Svetlost je postala Vrelina. Naša pla­neta se promenila od svetlucavih gasova u eksplozivnu goruću masu materije i život nije mogao da započne dok se njena površina nije do­voljno ohladila da svetlost sunca odradi svoju magiju. Lucifer je zaro­bljen u centru naše planete kao Vrelina i dalje poseduje dovoljno mo­ći da je raznese. Ipak, kada bi vrelina zernljinogjezgra potpuno nesta­la, svejedno bismo pomrli, tako da bi bilo pametno da što bolje isko­ristimo vreme koje nam je ovde ostalo.

127

Vilijam G. GrcJ

. Kan�ael je gospodar svega što ima veze sa gorenjem i možemo ga prizvatI da nam pOlllogne da kontrolišema naše destruktivne ten­dencije ako predu granice neophodnosti. Bez Kamaela ne bi bilo ograničenja za cfektc dezintegracije putem vatre. Moramo uvek za­pamtili da Kamacl vlada II svetu Kreacije i koristi geburičkll moć na konstruktivan način, ne uništavajući ništa bespotrebno. Sada odlazi­Illa u poslednji svet Gebure da bismo naučili kako se Kamael navodi. Ovo je:

ACI LUT, Svet originacija: Bož.1nski aspekat ILOHIM GIBOR

1I0hi.m Gibor sc

.običn� prevodi kao "Bog bitaka" ali ovo nije u

potpLlnos� 1 ta�no: Ol� Jeste �IO Božanski aspekilt koji je prizivan prcd po�e.tak bl

.t.ke}cr Jc .nJegov� Imc značilo "Sveosvajajuća snaga" ili Bog

kOJI Je prczlvl)avao I pobedlvao bitke radije nego da ih ohrabrllje. llo­him �ibor Ilosi smisao nekoga ko je uzvišen iznad drugih, heroj, sna­žan I nadmoćan. Najbliži engleski ekvivalent bio bi jednostavno: "Svemoćni Bog". Pošto je on dco Crnog stuba, trebao bi biti femini­zovan u "Gibom" ili "Gospodarica kraljevstava".

Nije opšte poznato da su neki od ranijih Semita priznavali Bo­ginju rata i ljubavi. Zvala sc ANAT ili ANATA i takode se tvrdilo da je JAHVE njen muž, iako je jedna od njenih starih titula bila: "Saosećaj­na devica" . Kao i Velingtonovi vojnici ona nije započinjala ratove već s� u. njil��a borila i završavala ih. ponovo se susrećemo sa geburičkom dlstmkclJom neuzrokovanja, već izlečenja neravnotcže. Ilo Gibom, da pravilno imenujemo ovaj Božasnki aspekat, koristi bolest kao sop­stveni lek.

Esencija Jlo Gibore je brzi Sud, koji postavlja cilj iznad sredstva i cilja .na r�ZlIltat radije nego na metode. Ovaj princip je nalik prego­revanju oSigurača da se spreči požar ili žrtvovanj u nečega radi višeg cilja kada nijedan praktičan način nije dostupan. Kao i Mač. Ilo Gi­bora udara brzo i precizno u srce problema služeći sc taktikom šoka da postigne svoj cilj. Ovo ne wači obavezno eksplozivnu upotrebu energije. Spora vrelina je takode potrebna da bi se postigli različiti re-

128

Stcpcnice svetlosti

zu Itati i to je takode geburički atribut. Prihvaćena Magična slika Gebure je strogi Bog-ratnik, ali ovo

se više odnosi na drevni koncept Boginje koja proždire Njenu decu. Ovo je evidentno svuda u Prirodi, posebno medu ribama i insektima, gde manji životi hrane veće. Na mnogo naprednijoj skali naši životi hrane Božanske živote na spiritualnim nivoima i ovde upoznajemo Majku koja nas "jede" da bi nam obezbedila novo rodenje na druga­čiji i, nadamo se, bolji način. Cesed pretera sa svojom raskalašnom proizvodnjom, a Gebura eliminiše sve što nije neophodno za održa­vanje ravnoteže putem Tifereta. Tako se ciklus Kreacije nastavlja.

[[o Gibora je Priroda "crvena II zubu i kandži" , jer jedna život­na vrsta lovi drugu da bi se održala. U ovome nema okrutnosti, nego jednostavno odsustva milosti. Prcživljavanje najjačih Ile samo II telu, već i u duši i duhu. Iako se čini da slabija bića bivaju pojedena od strane jačih, njihove duše se kombinujtl tl jačem i postaju još snažni­je. To je misterija Gebllre. Ono što Ilije II stanju da samo preživi biva apsorbovano ili "pojedeno" od strane drugog bića sposobnog da dr­ži druge sličnih ili različitih vrsta i oni svi uspešno preživljavaju II onome što sc naziva "Gestalt".

Ovo se stalno dešava II našem svetu. Mi bivamo "pojedeni" od strane nacionalnih politika, religija i komercijalnih kompanija. Ko je dovoljno snažan ili bogat da se u potpunosLi sam održi? Čak i najbo­gatije i najdespotskije ljudsko biće biva "pojedeno" upravo od strane onoga što ga snabdeva tOI11 moći. Ovo je razlog zašto su stari pusti­njaci pokušavali da dostignu vrhunac spiritualnog bogatstva živeći sami, održavajući se sa par jestivih stvari koje su njihove bašte proiz­vodile i ne održavajući kontakt ni sa kim osim sa bićima sa Drugih svetova. Ovo je bilo suviše nepraktično i oni nisu uspeli jer nisu ima­li nikoga da jedu osim njih same-veoma neukusno jelo!

U drevnom (i modernom) Obredu pričešća, Covek se simbo­lično brani svojim Bogom. Ovo neće funkcionisati osim ako i Bog ne proždere Čoveka. Taj odnos mora biti recipročan ili ne može posto­jati. Simbol toga je zmija koja proždire samu sebe. ]cdan Zivot se bra­ni sopstvenim drugim krajem. 110 Gibora, kilO Proždiruća majka, na­stavlja proces života tamo gde Tiferel prestaje i odnosi duše koje su se

129

Vilijam C. Grej

do sada uspinjale Drvelom, korak bliže Božanstvu. Koliko ljudi čini Boga? Možda svi mi koji jesmo i koji ćemo ikada postojati.

Inicijacija Ilo Gibore je možda i najužasnija kroz koju ćemo ikada proći, ali će nam pružiti snagu neophodnu za samo-ograniče­nje bez koga ne možemo opstati. Dok ne budemo bili u stanju da sa­mi primenimo takve mere, ne može nam se verovati sa obilatošću Če­seda. Ovo je naš pravi Armagedon ili poslednja bitka, koja je samo za� vršetak prvobitnog Rata na Nebesima koji počinje i zavr�ava se sa Ilo Gibarom. Kada budemo pobedili, bićemo II stanju da bezbedno run­kcionišemo unutar neophodnih granica Života u stanju savršenstva koje danas smatramo Rajem. Pre nego što i sami postanemo "Deux ex machina", moramo naučiti kako da kontrolišema i sprečima ma­šinu da skrene sa kursa.

Generalno govoreći, dok se spuštamo niz Drvo ka našoj ljud­skoj manirestaciji, na nas se, od strane Božanskog uticaja, primenju­ju procesi raznih Sefirota. Ali uspinjući se uz Drvo mi učimo kako da sami primenjujemo tc procese na našem putu ka Božanstvu. Idući ka gore mi ulazimo u Sefirote kao Aspiranti i izlazimo kao Inicijanti. Ilo Gibora nas, kako i treba, uči odgovornosti rodenoj iz siromaštva pre nego što nam se dopusti da postanemo rasipni sa obilatošćču Česeda. Što je lekcija leže naučena to će teže biti zaboravljena.

Ilo Gibora je granica do koje milost i darežljivost Ceseda mogu ići i da takve granice nema, Kreacija bi se zagušila sebe do statičnosti. Izraz "Svemoćni" bi se trebao striktno da se odnosi na Velikog nema­nifestovanog. Manifestacija je jedino moguća putem Limitacije i ovo uključuje raspon Božanske moći u praksi. Kada Beskonačni ne bi de­lovao II određenim granicama mi ne bismo postojali. Kada je JA NI� SAM postalo JA JESAM, inverzno ograničenje se desilo gde je Cinje­nje postalo podređeno Bivstvovanju. Formula se može prikazati u osnovi tako da:

JA NISAM JA JESAM

JA MOGU JA NE MOGU

Cela poenta ovoga, naravno, zavisi sa koje strane linije sc faktori JA

130

Stepenice svelIosti

ĆU i JA NEĆU postave. Da bi smo bili ili uradili bilo šta, u istoj meri moramo ne biti ili ne raditi nešto drugo. Ovo je [[o Gibora na delu.

Možemo ovo porediti sa rečima skulptora o svom najvećem de­lu divećim posrnaIračima. Sasvim je tačno rekao; "Bila je u kamenu sve vreme. Ja sam jednostavno uklonio sve nepotrebne delove". 'lb je upravo ono što Gebura čini sa masom iz koje smo mi načinjeni-eli� miniše sve između nas i savršenstva. Nijedna druga sila ne može to da učini za nas.

Jednom kada budemo krenuli da razumemo veliku neophod­nost i prirodu Ilo Gibure pozdravljaćemo kontakte sa njom na deli� katnoj vagi Pravde pre nego što njena kumulativna energija dostigne tačku gde bi se pretvorila II užasnu plimu retribucije. Kada bi smo sa­mo naučili da budemo samokorektujuća i ograničavajuća bića, Ge­bura i njeni atributi nam ne bi činili ništa osim pomagali.Cela tajna lIspešnog odnosa sa Ilo GiblIrom je da se ti kontakti ostvaruju na do� voljno dubokim nivoima tako da se njihovi efekti manifestuju odatle ka spoljašnjosti.

Svi problemi Kanne su ovde svezani. Mi dobijamo navodne na­grade i kazne jer nismo napredovali dalje od tačaka tahih efekata, bi� lo individualno bilo kolektivno. Kada bi prvobitni uzrok u nama mo­gao biti eliminisan. ne bi moglo doći do efekta. Sami Ilo Gibora mo­že postići ovo i u skladu sa tim promenuti našu prirodu. Obaviti lo bez uništenja ljudske rase je težak zadatak, ali vremenom mora se mora završiti uspešno ili ne. Neće biti delimičnih postignuća.

Oni koji trijumfalno izađu iz Gebure sa blagoslovom Ilo Gibo­re biće stručnjaci za samođisciplinu i autokorekciju neravnoteže. Zdravlje, harmonija i sreća postaće, sa pravom, njihovi jer će svi uzro­ci suprotnih uslova spaljeni Geburičkom vatrom. Možda deluje čud­no da put ka Nebu prolazi kroz Pakao, ali to je uobičajena Staza.

Pošlo smo susreli i preživeli Geburu, trebalo bismo biti II ade­kvatnom umnom stanju da priđemo njenoj komplementarnoj i rav­notežnoj Sefiri.

1 3 1

Poglavlje devet

SEFIRA ČESED, MILOST, SAOSEČANJE, 4

ASIJA, Svet ekspresije: Jupiter Sada stupamo II oblast velikodušnosti i benevalentnosti. Česed

ne označava samo Milosrde i Saosećanje, već i dobru volju, ljubaznost i sve što ima veze sa darežljivim širenjem Božasnkog providenja. Pla­netarna konekcija je očigledno Jupiter.

lako je Cesed (izgovara se skoro kao Hesed) četvrta SeCira, on je prva koja postoji sa naše strane Ambisa i možemo je posmatrati kao izvor svih naših blagoslova. Kako se spuštamo niz Drvo, položaj Ce­sed� nam pokazuje da jc Božanski manifestovao Milosrđe pre nego što Je Strogost postala neophodnost i kako sc uspinjemo Drvetom učimo da ne možemo očekivati da u potpunosti uđemo u Milosrđe providenja dok se Božanska pravda ne pozabavi nama. Ipak, on llam garantuje da koliko god naši testovi i kušnje bili teški, Milosrđe i Be­nevalentnost nas čekaju na kraju. Gebura kao štap i Cesed kao šarga­repa su najstariji motiv da sc bilo šta učini.

Većina ljudi je nestrpljiva da kontaktira dobronamerni i veliko­dušni Jupiter koji deli svoje darove sa neograničenom darežljivošću. Jedino isti�ski .mu�ri uviđaju opasnosti večnog obilja i otkrivaju taj­nu kontrohsan)<l njegove ogromne moći. Motiv i cilj nam daju trago­ve. I u današnjem svetu počinjemo da budemo svesni ovog problema na m�terijalnom nivou. Naša tehnologija i ekonomija nam pružaju nesanJano bogatstvo II pogodnostima i prilikama. Za šta? Sta će veći­na čovečanstva da radi sa tim luksuzom? Besciljno da tumara svetom u njihovim finim modernim automobilima? Sedi i gleda televiziju? Kocka se? Umre od bolesti ništ.a ozbiljnije nego što je dosada, vero-

132

Stepenice svetlosti

valno najsmrtonosnije od svih boljki? Preživeli smo iskustvo Gebure tokom dva globalna rata, ali da li ćemo bezbedno proći jednako iza­zovan test Ceseda? Ako se čovečanstvo ne suoči sa ovim kako treba, posledica će biti povratak u Geburu na još stra�nije ku�nje.

Ima istine u izreci da jc samo umerena osoba pogodna za bri­gu o vinskom podrumu. Princip ovoga pokazuje da je sposobnost kontrole moći od suštinske važnosti pre nego što se sama moć stek­ne. Zato stižemo do Ceseda preko Gebure dok se penjemo Drvetom. Sa Božanske tačke gledišta, Cesed je izražen kao ishod Mudrosti i Razumevanja na nivou SlIpernala i vodi se tim Principima. U teoriji još uvek nismo II stanju da se služimo Principima sllpernala na nji­hovoj ravni postojanja, tako da tragamo za Božanskom osobinom Milosrđa koja bi nas kvalifikovala za takvu svrhu. To bi trebalo da bu­de naša motivacija za kontaktiranje Jupitera i Ceseda, Mudrost i Raz­umevanje, da bi smo se mogli povezati direktno sa Božanskim kod Krune i Vrha naše Kreacije kod Ketera. To je jedini motiv koji Kabala prepoznaje za traženje Ceseda.

Spuštajući se niz Drvo, Česed portretiše ushićenje Božanske mladosti. Mračni Ambis je preden iz začeinog stanja Tri supernala i Postojanje je prešlo u Rađenje. Prazan univerzum čeka naseljenje od strane Živoga i neophodna limitacija još uvek nije primenjena na Ge­buru. Ovo je Bog na početku Božanskog života i kao smrtnici jedva da možemo shvatiti značenje toga. Možda bi sećanje na to kako nas je ova ista moć dodirnula, samo na trenutak, II našoj mladosti bilo više nego što možemo da izdržimo.

Idući uz Drvo, Česed je saosećanje koje dolazi sa godinama i is­kustvom. Tolerancija i ljubaznost koji dolaze iz znanja o dobre volje. Česed, mora se zapamtiti, se nalazi na ivici Ambisa i na tom mestu se duše susreću n a svom putu ka i od SlIpernala. Entuzijazam mladosti pomešan sa iskustvom mladosti donosi sreću oboma lI česedskom sa­osećajnom duhu. Godine i mladost su slična duševna stanja u različi­tim dimenzijama.

Kod svoje centralne tačke I3elog stuba, Cesed je tipično muški izliv energije bez obzira na ishod. Gebura čuva tu energiju primenom restrikcija, ali ta poplava energije počinje u Česedu. Magična slika be-

133

Vilija m G. Grcj

ncvolcntnog Kralja je jupiterski koncept povcZ<1.n sa olimpijskim smehom i dobroslanjem u atlllosferi neograničene dobronamerno­sti. Jupiter se astrološki naziva Velikim dobrotvorom ali moderni is­traživ<lči sm<ltraju taj opis prilično ncpreciznim. Jupiter je dobrotvor samo za onc koji mogu da se uzdignu iznad njegovih prcplavljujućih beneficija. U protivnom njegovi bl<lgoslovi mogu izazvali konfuziju i ne obezbediti nikakvu trajnu korist. Trebalo bi pažljivo razmotriti da se Milosrde medu Scfirotima namazi izmedu Razumevanja i Pravde, budući da su oba ova atributa neophodna da bismo ga dostigli. Na Belom stubu Milosrda, njegovi ckstremiteti su Mudrost iznad, a Po­beda ispod. Česed je u protivteži sa svake strane, baš kao i ostali Scfi­roti, sa odredenim stazama koje vode do njegove moći.

Semitska reč za Jupiter je eedek, što znači ispravnost, napredak i sreću bo rezultat pravilnog ponašanja, integriteta i dobrote tako da nema mnogo sumnje da su ovo atributi Česeda. Iznova i iznova II Ka­bali dolazimo lice l! lice sa upozorenjem da ako želimo da uživamo II istinskoj sreći, moramo se osloboditi mana i stanja nesavršene ravno­teže. Ccscd prikazuje i prvobitno stanje ohilja u Raju pre Pada i kraj­nje stanje savršenstva koje se očekuje kada se pravedni budu izdigli iz konačnog testa čovečanstva geburičkom vatrom i pridružili Cesedu pre prelaska Ambisa. Pod "pravednima" se misli na one koji žive II skladu sa Desnom rukom ili u smeru sunca, prateći Stazu svetlosti koja vodi uZ Drvo do Beskonačnog svetla na vrhu. Izraz "Staza desne ruke" u Kabalizmu ne smemo asocirati isključivo sa jednim od Stu­bova jer oboje su Desni ili Levi II zavisnosti od toga sa koje strane ih posmatramo. On jednostavno označava Put svetlosti nasuprot putl! Tame, suprotnom smeru sunca. Ništa više.

Moderno znanje nam pokazuje da Jupiterska strana Prirode či­ni skJadište koje sadrži sve što bi nam ikada moglo biti potrebno na ovom svetu jednom kada naučimo tajnu kako da zatražimo. Lini se da nema fizičkog razloga zašto sve naše materijalne želje ne bi treba­lo da budu ispunjene ako bi to uistinu nastavilo da nas čini srećnim. Jupiter se više ne smeši nekolicini već zahvata mnoštvo sa novim bo­gatstvom. Ovo samo po sebi nije dovoljno. Materijalno bogatstvo te­ško da je (er nadoknada za spiritualno siromaštvo i nećemo živeti

13.

Slcpcnicc svctlo51i

srećno II punim domovima dok su nam srca prazna. Jupiter nam mo­ra pružiti više od debelog profita pre nego što postane istinski dobro­tvor, a Milosrde Česeda mora se protezati celom ljudskom dušom. Budući da je četvrta Sefira, Lesed se kabalist ički posmatra kao suma prethodnih Supernala koja u sebi sadrži sve njihove kvalitete. Na Dr­vetu on je sedmi podcak na gore i otelotvoruje kompletna iskustva ostalih. Kada se ova tačka dostigne, Covek bi trebalo da je sakupio dovoljno energije unutar sebe da ima višak kog bi sc mogao oslobo­diti II korist manje naprednih bića. Na neki način, ovo je nalik bogat­stvu nakupljenom tokom života koje se sada razdeljuje u dobrotvor­ne svrhe pre nego što sc prede Ambis smrti, gde takva valuta Ilema vrednost. Jupiterska strana Leseda funkcioniše analogno ovome. Ne možemo njenu stvarnu korist preneti preko Ambis.l sa nama, ali mo­žemo poneti poneti korisno iskustvo koje nam je dala kada smo te beneficije preneli drugome.

Najveće i najautentičnije bogatstvo koje nam Jupiter može dati na zemlji je ispunjenje naših materijanih neophodnosti da bi nam umovi i duše bili slobodni da traže plemenitije ciljevc, radije nego da se bore za opstanak. Oslobodeni od fizičkog siromaštva, ljudi bi treba­li da krenu u potragu za spiritualnim bogatstvom ali toliko njih ne uspe u ovome i postanju "Žrtve sopstvene besmislene pohlepe za sve vi­še materijalnih bogatstava. Cesed održava ravnoteŽll stvaranjem ne­dostataka. Ako zamislimo Cesed kako dodaje na lakšu stranu Božan­skog kantara dok Gebura oduzima sa teže, nećemo mnogo pogrešiti.

Kao što bi Gebura trebala da operiše samo u granicama neop­hodnosti, tako i Lesed mora činiti isto. Kada neko živo biće česedsko stanje dovoljnosti, ne treba nakupljati više od bezbedne margine za višak. Ovo je veoma važno i za ljudsku i za Božansku ekonomiju. U čisto materijalnom smislu to znači da kada neko dostigne razumnu ravnotcžu sopstvenog životnog standarda, njegovo dalje nastojanje bi trebalo drugima da pruža načine da za sebe postignu barem deo to­g<l. Jupitersko bogatstvo Leseda treba da razdcljuju oni koji ga saku­pili više nego što im je potrcbno. Tako se ne troši uludo. Već se inte­ligentno raspoređuje.

To je značenje teksta: "Onome koji ima će biti dato, itd.". Oni

\35

Vilijam G. Grej

koji ne dobijaju ne mogu biti davaoci i samo oni koji na neki način dostignu Cesed mogu biti u poziciji od koristi drugim bićima. Sva energija je motivisana razmeml između ekstremiteta i davanje i dobi­janje Sll međusobno znvisni. Knko steknemo Česed već se mor;lIno odreći njegovih beneficijn kako ih dabijnmo da bi se održao pralak energije svojim odredenim kanalima ili Stazama. Ako pokušamo da gomilama česedsko bogatstvo, ono će nas samo ugušiti. Najboljc što možcmo kupiti njime je da preko Ambisa prenesemo efekat dobro provedenog života jer sam život predslavija valutu i kapital Ceseda.

Spuštajući se niz Drvo, Cesed je naslede sa kojim započinjemo koje potiče iz prethodnih postojanja. Na putu nazad. sllma našeg ži­vljenja se vraća II Česed na ponovno izdavanje. On je Poverenik svih nas, operišući nalik Banci sa individualnim i združenim računima na kojima ostavljamo i sa kojih povlačimo naše životne vrednosti. "Ka­mata" je ono što SL! druga bića učine sa našim prilozima i ovo je for­mirala teoriju takozvanih "udovoljavanja", te zloupotrebljene i po­grešno shvaćene doktrine konvencionalne Hrišćanske crkve.

Suština "udovoljavačkog" učenja je kako sledi. Svakoj duši je potrebno tek toliko da održi svoj korektni stepen evolutivnog napret­ka ka Božanstvu (U hrišćanskoj terminologiji, da "zavreduje Spase­nje"). Veliki broj, ili čak većina, duša ne postiže taj stepen razvoja. Ne­ke, ipak, su sposobne da ga uveliko prevazidu i proizvode višak ono­ga što bismo mogli nazvati spiritualnim kapitalom. Ovo se uistinu dcšava i taj višak zaista može pomoći onima koja ga trebaju funkcio­nišući kao "dobar uticaj". Istinski velika duša može iza sehe ostaviti zaveštanje koje će trajati dugo pošto njeno telo postane pepeo. Crkva je pogrcšila kada je II svojoj "prellzimačkoj ponudi" konfiskovala sav spiritualni kapital u svoje svrhe. Najviše što je mogla da učini bilo je da pruži veze sa izvorima unutrašnjeg bogatstva a one nisu ni u naj­manju ruku ekskluzivne.

Kod Ceseda možemo ostvariti tc veze sa svim dobrom koje je čovečanstvo ikad učinilo i koje Božanstvo namerava da učinimo ali to llam neće ništa postići ako mu se ne budemo mogli prilagoditi. Ne­ma smisla da imamo nešto što Ile možemo da zadržimo. Z,110 prvo moramo proći kroz prethodne Sefi rote. Da bi smo ostali u potpunoj

136

SI(:penice sv(:tlosti

ravnoteži kod ove tačke Drveta, biće nam potrebni i Ccsed i Gebure kao i Alisi sa njenim "Pojedi mc" i "Popij me" bocama. Razboritim ko­rištenjem oba, održavamo pravilnu veličinu u odnosu na naše životno stanje.

Cesed je nazivan "Sferom svetaca" ili Pravičnih, jer je on nivo na kome veoma napredne duše ostaju sa ove strane Ambisa iz Milo­srda i Saosećanja prema ostalima koji su toliko iza njih. Odatle oni funkcionišu kao žive veze ili medijatori Božanske moći koja se spušta u našem generalnom smeru i rečeno je da je njihov uLicaj često spa­sao naš svet od uništenja. Oni nisu ni pod kakvom obavezom da oba­vijaju ovaj samonametnuti zadatak. Ništa ih ne motiviše osim njiho­vog saosećanja.

Sigurno je Cesed izvor iz. kog čovečanstvo dobija impulse da bude i čini ono što nai'jvamo "dobrom". Filantropija najčistije vrste potiče iz ove Sefire. M i česlo mislimo da je samopožrtvovanje najve­će dobro koje se može zamislili ali na višem nivou još je veće dobro ostali izražen II sopstvu ... <lrad drugih sopstava. Prava žrtva Božan­skog kralja nije njegova žrtva razapinjanjem na krst ili sličnim nači­nima već njegova inkarnacija u ljudsko telo. Rodenje ih vC"LUje, a smrt oslobada od njihovih samoprihvaćenih obaveza. Strogo govoreći, Kr­st je pogrešan kao simbol požrtvovanosti. To b i trebala bili kolevka. Ali i tako celu Mistcriju posmatramo naopačke!

Postavljen tamo gde jeste na Drvetu, Cesed nas motiviše da se

penjemo sve više i više. Cak i sa zemaljskog aspekta Jupitera on ispu­

njava ljude osećanjima velikodušnosti prema drugima. Bogat čovek

izgraduje školu ili bolnicu il siromašni može usvojiti ncželjeno dete ili

čak životinju. Sa ovog jupiterskog uticaja m i primamo taj skoro Bo­

ž.,nski nagon da budemo .. veći i bolji". Istina, ovo nas može odvesti u

nevolje ako podlegneIllo iskušenju da se poistovetimo sa Bogom pre

nego što budemo lt potpunosti kvalifikovani ali bez takvog in�plllsa

nikada se ne bismo ni uzdigli. Cescd je vrlo adekvatno postavlJcn na

najdaljoj tački od Malkuta sa ove strane Ambisa. I on. i Gebura pre�� stavljaju "nadljudske" osobine koje nas vode van obIčne smrtnostI I

čine nas nečim uzvišenijim od običnih stanovnika II životinjskom te­

lu. Iako LI Tiferclu dostižemo ljudsko s,lVršenstvo, više stepene naše

137

Vilijwl G. Grej

Inicijacije počinjemo na nivou Gebura-Cesed. Blagosloveni su oni koji mogu jednako da rukuju Snagom i Milosrdem, ali se ovek okre­tu od prvog ka drugom.

Naučićemo više () Česedu ako upitamo Andc!e o njihovom po­slu u:

I ETCI RA, Svet formacije, Anđeoski red, ČASMALIMI

. . . Re� ,�Časmalimi" (Chasmalim) se najbolje prevodi kao Oni ko­J I Jasno S):I)C. Kaže se da su oni vatrena bića sa sposobnošću govora i nala

.�e se na ultraljubičastom kraju Spiritualnog svetlosnog spektra.

O !lJ IIll.a možemo misliti kao o utopljavajućem, lllešnom aspektu Va. tr� .

ll njenom najljubaznijem obliku. Kao što su Serafi mi plamenovi fiSI}.C, t.

ako su Č?smalimi vatre fuzije koje zavaruj u Kreaciju na njenim krajeVima da bl Celinu održali netaknutom.

O?i rade. sa lIjedi.njujućom moći Vatre bilo da je u pitanju to­

pio ognjište kOJe okupip odreden broj ljudi ili svetlo koje ima značaj za mnog� posmatrača. Ovo se naravno primenjuje ka unutrašnjosti 11:1 t.opla I a

.l.trui�tička osećanja izmedu duša. Serafimi nas odvajaju od

naŠIh nepn}alcl}<l, a Časmalimi nas spajaju sa našim prijateljima. Oni su ?radi.telji,

.nc lll1i�titdji. Njihov posao je da proizvode u korist po­

t�osača tako )c.marglllalna razlika izmedu njih i Scrafima mnogo ma­nJa nego što b l se moglo pretpostavili.

Jedan ve�n�a �aian .atribut Česeda kojim se Časmalimi bave je

hum�r .. �ovck �� J�dl�o bIće na zemlji koje se smcje iz užitka. Mnogi

POkt.ISa)1 su nacIllJeni da se analizira ssmisao za humor i nijedan ne dc

.luJe kao da je bio posebno uspešan, što nijc iznenađujuće jer istin­

ski humor je Božanski dar. Možemo biti dovedeni bliže Božanstvu jedn

.im osmchom čistog zadovoljstva nego bilo kojom količinom dc­

prc�lvne tmurnosti. Čist smch je jedna od najiskrenijih oblika oboža­vanJa što I.lažalost nedostaje

. većini konvencionalnih Vera ovog sveta.

I ILlm�r �! l�tO vreme može bIti i ekspresija naših najgorih osobina ako se komtl na podrugljiv ili štetan način. On je jedinstvena vrela lini-ja" izmedu Neba i PakJa.

"

138

Stepenice svetlosti

Nebeski smch izazvan od strane Časmalima dolazi iz svesne spoznaje božanskih i ljudskih bića i operi�e na veoma visokom nivou 7 ... 1 ljudsku dušu da dostigne. Jedna od tajni "Neizgovorivog božijeg imena" bila je stvar koju bi smo najam nje očckivali. Bio je to zvuk smeha! To jc Čoveka i Boga dovelo II zajcdničku vezu. Smeh na Če­sedskom nivou je Zov koji međusobno povezuje čovečanstvo i Bo· žanstvo. Iz suza Gebure izranjama u osmehe č':eseda i stižemo do vra­ta Neba.

Kada se ljudsko biće približi najboljem u sebi kažemo da je do­brog humora (raspoloženja) što znači da je dospela u stanje jovijaI­nosti (veselja) II kome je sposobno da se ponaša kao Jov (skraćeno od Jupiter, romanizovanovana forma od IHWH), najviši Bog. Ponovo se elemcnt smeha dovodi u vezu sa vrhovnim Božanstvom. Čas malimi su komedijaši u Drami egzistencije čincći jc vrednom truda. Primeti­ćemo da su svi Sefiroti, osim Supernala, povezani sa nekom od ljud­�kih emocija ili osećanja i od dubokog je značaja to što je humor iz­nad svih ostalih.

U našim ulllovima mi uvek povezujcmo Nebesa sa srećom, no čudno je što religija čini toliko ljudi nesrećnim iJi tmurnim. Prilično je jasno sa sheme drveta da što je ćovcčanstvo bliže Bol..anstvu to bi tre­balo da je zadovoljnije. Tužni, nesrećni, neljubazni ljudi su daleko od vrha Drveta i potrebni su im Casmalimi da ih načinc "dobro raspolo­ženim". Niko se ne može uzdići do bOŽ<1nskih visina bez njihove po­moći i oni drže ključeve za bezbedan prelazak prcko Ambisa. Molitve za srećnu smrt se često izgovaraju, "srećno oslobodenje" je eufimizam za izbavljenje iz bolnih okolnosti smrću i želj;1 da sc "umre smejući" ta­kade nije neuobičajena. Ima velike mistične istine u ovim frazama.

Sta nas bolje zbližava od živahnog smeha? Kaže se da je pode­ljena tuga prepolovljena ali je jednako istina da je podeljen užitak udvostručen. Časmalimi nas rado povczuj u u veliki užitak koji prois­tiče iz samog tivota i koji počinje i završava u č':csedu. Oni glasno proklamuju da pošto smo potekli iz nebeskog blaženstva, možemo očekivati da se u njega i vratimo.

Časadimi, ta neobična sekta [stočno evropskih jevrejskih misti­ka poznata po njihovoj svetosti življenja, pridaje veliku važnost vese-

139

Vilij;ln1 G. Grej

Iju i dobrom raspoloženju II njihovom odnosu prema Božanstvu. Ne­ki od njihovih UčitcIja su čak otišli tako daleko da kažu da je veseli grešnik mnogo bliži Bogu nego ogorčena osoba koja nije počinila l1i­kabv zvaničan zločin. Većina Casadima je verovala II Kabalu i volcl'l da priča priče začinjene njihovom jednistvenorn jevrejskom dovitlji­vošću, potpuno oslobodenom od zlonamernosti. Da nasllleju samog Boga je bila njihova najviša ambicija. On bi oprostio bilo korn čove­ku koja ga nasmeje, rekli su, dodajući suvo da se to retko dešava usled sve tuge koju Bogu ljudska rasa generalno pričinjava.

Jedno od učenja Ćasadima bilo je da se svaka ljudska duša kombinuje u jedno biće nazvano "Adamova duša". Na taj način ni­jedna duša ne maže biti povređena ili imati korist a da ne utiče na ostale. Naravno, Ćasmalimima zapada posao da nas nekako zadrže zajedno u Božanskoj nadi da ćemo vremenom postati jedno savrše­no individualno Biće koje će biti ponos našeg Kreatora.

Ćasmalimi nam donose poruke nade ili utehe u našim najtežim trenucima. Možda ih ne čujemo najjasnije usred naše patnje, ali oni nastoje da nam pokažu put iz Pakla. Ako pokušamo da slušamo njih odredeno, možda ćemo čuti njihove glasove kako nam govore o bo­ljim stvarima koje dolaze. Oni su ti koji drže životni konopac Nade spušten ka čovečanstvu bez kog se nikada ponovo ne bismo podigli iz očaja. Koliko god da stvari pOSlanu loše, Ćasmalimi funkcionišu kao božanski glasnici koji nam donose ohrabrenje da nastavimo da se llS­pinjemo Drvetom. Većina rel!gija, smatra očajanje, uprkos božanskoj milosti, jednim od najvećih grehova (jer se čini da naš greh smatra­mo većim od Božije milosti) jer time prekidamo vezu naše duše za najvećim izvorom koristi. Ako namerno odbijemo da slušamo Ca­smalime, ignorišemo Onoga čiji su oni glas.

Časmalimi govore o sreći i optimizmu na najvišim nivoima ali možemo uhvatiti eho njihovog govora na najjednostavnije načine. Osmeh u bebe, sunčevoj svetlosti na travi, pritisku voljene ruke, Ca­smalimi govore kroz milion, i više, usta jednom kada naučimo njihov jezik. Oni možda govore tiho i nežno, ali su i uporni. Kada se sva bu­ka i konfuzija iz drugih izvora stiša od umora, mi shvatamo da su Ča­smalimi svo vreme komunicirali sa nama iako nismo toga bili svesni.

140

Stepenice svetlosti

Da bi smo sa njima ostvarili svesni kontakt moramo biti veoma tihi unutar nas na svim drugim nivoima osim njihovom i tada ćemo mo­ći da ih jasno čujemo.

Svi Andeli su bića Svetla, ali postoje mnoge frekvencije Svetlo­sti. Niže frekvencije nam ni ne liče na svetlo jer su ispod našeg praga vidljivosti i mi ih poimamo jedino dodirom. Vrelina Sunca je jedan primer Svetlosnog dodira. Sa druge strane skale ponovo napuštamo vidljivi prag i stupamo u spirilualno poimanje koje još nije razvijeno kod velikog procenta čovečanstva. Ćasmalimi su iluminatori kod ove tačke našeg progresa. Oni sjaje ka čovečanstvu i takode preko Ambi­sa. Uz njihovu pomoć mi percipiramo usamljenu sjajnu tačku čak i II

. . . . . . na}uzasl1l}o} tamI.

Jedno od učenja kaže da je Sveti zakon napisan belim plame­nom na crnom plamenu i takode je rečeno da će u nadolazećem sve­tu prostor izmedu Slova zakona sadržati tajni Zakon iza svih ostalih zakona. Duboka istina se krije u ovoj misterijijer ona pokazuje inver­ziju polariteta II Egzistenciji. Sve Ništa II kome postojimo postaje Ne­što u drugačijem stanju postojanja, i mi i naši kosmasi smo ti koji smo kao Ništa tamo. Ako pratimo osvetljavajuće Andele, oni će nas sprovesti kroz Tamu do Svetlosti iza Svetlosti.

Praksa je naprednijih ljudi da reaguju na neprilike veseljem. Deca se uče da se smeju umesto da plaču kada padnu i povrede se. Mudar roditelj ne pokazuje zabrinutost za dete osim ljubaznim osmehaIll i ohrabrujućom rečju dok se povreda zbrinjava. Strah i te­ror su prevaziđeni. Ovo je čisto česedska osobina i pokazuje pozitiv­no delovanje Casmalima na ljude. To je način na koji se sa njima llZ­dižemo ka Nebu do kog pokušavaju da nas odvedu. Kontrola njiho­vih funkcija dolazi od:

BRIJA, Svet kreacije: Arhanđeo CAD KIEL

Ime Cadkiel (Tzadkiel) znači "Bo?.!ji pravični" na nekoliko na­čina. Ono implicira pravičnost božanskim oprostom kada se sve ku­šnje i testovi primene ili može da označava onoga čija je priroda pra-

141

Vill;.II11 G. Grej

vična jer je suštinski ispravna i korektna. Postoji veliki broj sporednih značenja ako što su "plemeniti", "dobri", "pobožni", "velikodušni" i

tako daljc, sve su to osobine koje bi smo očekivali da pronađemo II ArhOIndelu (eseda. "Cadik" (Tzaddik) je trenutni hebrejski izraz sa svetu osobu ili Sveca.

"Pravičnost" danas uopšte nije fina reč ali ipak svi nastojimo da postupamo ispr,lVno u skladu sa našim svetlima. Cadkiel neguje taj instinkt u nama jer on je Arhandco Pravilnog činjenja. Možemo ga zamisliti kako stoji pored nas i govori nam šta bismo trehali činiti jer je to ispravno dok njegov kolega Kamael stoji sa druge strane i govo­ri nam šta da izbegavamo jcr je pogrešno. Oni Sll (uvar i stubova i sprovode nas Stazom izmedu njih.

Na putu iz Drvo, Cadkicl nas "obavcštava" ° tome kakvo se po­našanje od nas očekuje tokom inkarnacije a na našem pulU nazad ovo se poredi sa onim šIo smo zaista činili. Cadkiel i Kamacl su Andeli su­da ali Cadkiel nas podseća da je Milosrđe bliže Božanstvu nego Sna­ga. Vodena Cadkielom, inkarnirajuĆ3 duša može sagledati sve kušnje i poteškoće koje jc čekaju lakom zemaljskog života, ali istovremeno će videti i razloge svega toga i dobru svrhu II onome što je na prvi po­gled zlo. Ovo predznanje neće oslali II pamćenju tokom inkarnacije ali će biti implantirano kao nekakav instinktivan osećaj da neki do­bar smisao mora pOSlojali u dogadajima koji su možda bolni ili uz­nemirujući ali i u onima koji su srećni. Ovo se može svesno pratiti je­dino sa Cadkielovog nivoa.

Cadkielov posao je pretvaranje nepravilnosti nazad u pravilno­sti. Kaže se da dva zla ne mogu proizvesti dobro ali ovo je veoma dc­limična istina. Kako vreme prolazi i promene se dešavaju, zla se mo­raju menjati II dobra inače ne bi bilo nade za čovečanstvo. Kao Opravc!avač, Cadkicl je odgovoran za izvlačenje najboljeg iz loše situ­acije. Postojala je izreka: "Ako upadneš II slivnik izaćićcš sa pola kru­ne u ruci" i ovo iluslruje Cadkielov zadatak, mada ga on po pravilu ne izvršava tako brzo.

Da se primetiti da ŠiO sc više uspinjema uz Drvo i udaljavamo od Malkul<l, to je efekLe Andeoskih bića teže objasniti II vidu događa­ja ili vremenskih faktora. Izvor našeg dobra je nešto udaljeniji od nas

142

Stepenice svetlosti

tokom inkarnacije od izvora naših nevolja i Cadkiel je u direktnom kontaktu jedino sa najboljom stranom našeg karaktera koja možda i ne izbija na površinu tako često. Nije lako za nas da namerno činimo dobro na zemlji jer smo retko kada II poziciji da proceni mo šta je do­bro a šta ne. Cadkicl će nam pomoći da napravimo tu razliku ako se pozovemo na njega u nama. Cak i tada, moraćemo da slušamo nje­gov glas kroz razdvajajući jaz koji postoji izmedu njegovog nivoa i na­še normalne svesti osim ako se ne poslužimo kabalističkim metoda­ma Rada sa Stazama da ostvarimo bliži kontakt. To znači napredak uz Drvo pravilnim redosIcdom dok ne stignemo do Cadkiela.

To je i dobra vežbao Sa naše Malkutske pozicije mi sagledavamo dotičnu tačku ili probleIll, a 1.atim ga stepen po stepen uz Sefi rote no­simo do mesta gde možemo očekivati odgovor. l...'1tim se alternativ­nom rutom postepeno spustimo nazad. Recimo da sc, na primer, na­še pitanje tiče putovanja. Trebali bismo ga odneti do Hoda osim ako se ne odredi koji tip putovanje bi bio najbolji za dobru svrhu, II kom slučaju bi smo putem I loda bili prellsmereni ka (esedu i Cadkielu. Ako naučimo da pravilno usmerava mo naša pitanja, Inteligencije Dr­veta će ih odgovoriti iako nam se možda neće uvek svideti odgovor koji dobijemo.

Sigurno je da ne znatno uvek šta je najbolje za nas i druge lju­de i naša jedina veza sa Cadkielom će nas odvesti do tog znanja, ma­da nas čak ni on ne može naterati da postupimo u skladu sa njim. Ov­de uopšte ne ulaze konvencionalna pitanja moralnosti. Vodeći princip je poznati diktUlll, "Neka stvar nije ispravna jer Bog tako želi, već Bog tako želi jcr je ispravno". Kakve standarde pravilnosti Cadkicl uopšte možc da nam nametne?

Suštinska ispravnost bilo čega se definiše njegovim odnosima sa ollim situacijama gde ono nije takvo. Ono što je ispravno pod od­redenim okolnostima može biti pogrešno tl nekim drugim. Sve zavi­si od fundamentalnih shema postojanja, jer jc moguće bili II pravil­nom odnosu sa celinom ali u pogrešnom sa većom egzistencijom ko­je je ta celina samo deo. Na primer II reči IKADAN, tri linijc slova N su II mcdusobno pravilnom odnosu ali je samo slovo pogrešno po­st;wljeno da bi sc dobila reč; medutim dobro je postavljeno da bi se

143

Vilijam G. Grej

dao ovaj primer! Pravilnosti i nepravilnosti se smenjuju JIa zbunjuju­će kompleksan način i jedino Cadkicl može da ih postavi u pravu perspektivu naspram njihove pozadine nepostojanja.

Da bi smo ovo lak.�e razumeli, razmotrimo, na primer, umet­nost japanskog kamenog bašlovanstva. Svaki kamen se bira sa obzi­rom na njegov oblik, veličinu, boju, teksturu i bilo šta što ima veze sa tačnim polor.ajem koji treba da zauzme II kontra-vezu sa svakom lač­kom njegovog okruženja. Razmatraju se mnogi detalji kao što je emotivni efekat kamena na posmatrača. Velike sume novca sc poten­cijalno troše na nešto što je za Zapadnjaka samo bezvredan kamen, ali oni koji ga biraju i postavljaju znaju da je on jedina supstanca ko­ja odgovara svojoj poziciji i svrsi. Osećaj njegove čitave pravijnosti ih dovodi II dodir sa Nebom. Istina, on neće otvoriti ista vrata za svako­ga. To je Cadkielov posao.

Kada stvari postanu pravilne one su i savršene a ništa nesavrše­no ne može biti primljeno na Nebo. Doduše postoje različiti stepeni savršenstva, kao što postoje i različita Nebesa. Cadkiclov posao je da sve lIsmeri ka svom pravilnom stanju postojanja i ovaj proces sc kon­stantno odvija. Njegov simbolje Palica ili Stap vodstva i ako smo mu­dri naučićell10 da pratimo njegovo uSl11crenje. Nešto slično ovom procesu možemo dobiti ako zamislimo slova abecede stavljena u vre­ću, protresena, a zatim rasuta po stolu. Mogao bi ih ponovo poređati samo neko ko poznaje njihovu shemu i kombinacije. To bi se moglo postići na dva načina. Prvo, ostavivši ih gde su pala i ukazujući na njih jedno po jedno ili pomerajući ih dok se ne dobije nameravana poru­ka. Cadkiel za nas čini prvo a mi za njega moramo da učinimo drugo.

Kao ljudska bića, svi smo eksterno opkoljeni od strane, i mi sa­mi interno opkoljavamo, naše pojedinačne jedinice postojanja. One se medusobno povezuju putem Makro i Mikrokosmosa. U svakoj da­laj tački postoji neki Ilaš faktor koji se uklapa sa onima koji pripada­ju negde drugde. Kada bi smo mogli pratiti tu progresivnu liniju od jednog kontakta do drugog putem ovih ulazno-izlaznih tačaka, ništa nikada ne bi krenulo naopako. Cadkielov Stap je vladajući štap i slu­ži toj svrsi. Iako je potpuno prava linija u osnovi samo teoretska , naj­direktnija i naj pravilnija linija koju znamo je kretanje Svetlosti. Oda-

Stepenice svetlosti

tle veza izmedu Staze svetlosti i Pravilnosti. Iza Cadkiela je Velika sila koja ga pomera u:

ACILU1� Svet originacija: Bo7..anski aspekat IL

Božanski aspekat Ceseda je prikazan sa dubokom jednostavno­ŠĆu kao EL (izgovara se IL). Ovo se obično prevodi kao "Bog" ali II suštini znači "BOG" ili Onaj koji je Božanski. Poznata forma je BEL ili BAL (BAAL), što jednostavno znači PogblVica ili poglavar. U stara vremena svako pleme ili čak lokacija imalo je svog "Bela" zn kog se smatralo da se manifestuje kroz plemenskog poglavicu što je dalo podstrek kultu Boga-Kralja. Bož.1nski Bel je bio taj koji je pružao ple­menu sve dobre stvari II životu i do danas slavimo Bel-tan bo gozbu u čast ovom ranom Božanskom konceptu. Magična slika benevalent­nog Kralja je na svom vrhuncu sa ILOM.

II je Božanski davalac. Mi suviše težimo da mislimo o ovom atri­bulu u materijalnom smislu i krivima Božanstvo za naš manjak mate­rijalne koristi. Tnkode smo skloni da sa sumnjom gledamo na očigled­ne zločince koji sakupljnju bogatstvo i da kritikujemo bor .. anskog do­bročinitelja što tako obdaruje one koji toga, po našem mišljenju, nisu toga dostojni. Cineći lo, u potpunosti promašujemo istinu. Materijal­na dobra nisu niti su ikad bila direktan božanski dar. Dar leži lt sposob­nostima i veštinama koje se koriste za proizvodnju ili manipulaciju tim materijalnim stvarima. Dok god posedujemo dar lukavstva, okrutnosti ili čak kapacitet za težak rad, opremljeni smo načinima za obogaćiva­nje jednom kada te osobine uSlllerimo ka potencijalnim prilikama. Sa­mi smo odgovorni 7..a ono što radimo sa našim darovima i ne bi smo trebali kriviti Bož.1llstvo za ono što drugi rade sa njihovim.

II Ceseda je uveliko iznad nivoa nudenja besplatnih darova sa svakim životom. IL možda jeste Božanski razdeljivač, ali on nije De­da Mraz niti Dobra vila. Ima mnogo istine II izreci koja se odnosi na samu Majku prirodu: "Uzmi šta želiš i plati"! Ovo veoma dobro ilu­struje gcburičko-česedsku kombinaciju. Cescd kaže: "Uzmi šta želiš", a Gebura mrko dodaje: " I PLATI"! Na putu uz Drvo Gebura čuva ka-

145

Vilij:lI11 G. Grej

su dok llam Cesed daje ono što smo kupili našim životima. Ako po­kušamo da se iskrademo bez plaćanja, čeka nas korisni Ambis.

IL je verovatno najpogrešnije shvaćeni božanski aspekat od svih. Covečanstvo je uveliko lenja zver i koncept božanskog dnvnoca koji treba sve da radi za nas k<1o nekakav super sluga je komotna ako već ne i precizna ideja. To olakšava krivljenje Boga za naše sopstvene neuspehe. Našeg Kralja nebeske ludnice danas menja Država sa soci­jalnom pomoći što neki smatraju jednako glupim ali barem sc krivi­ca može smeslili tamo gde i pripada-na ljudska ramena.

Najveći i najdivniji dar koji nam IL pruža je potencijal da do­stignemo Božanstvo. Da stupimo u život kao forme niže od amebe i vratimo se II Božanstvo kao usavršena Biće. To je značenje Zivota II Česedu. Moramo zapamtiti da to ne znači da će svaka duša postati Božanska, jer duša, sama po sebi, nije besmrtna, već zadobija taj prin­cip od Duha. Spuštajući se niz Drvo i smrtnu manifestaciju, opšta shema je da Duh proizvodi Dušu, Duša proizvodi Um, a Um proiz­vodi Telo. Medutim evoluirajući ka Božanstvu, ovaj proces sc uvija nazad u sebe tako da Um apsorbuje Telo, Duša apsorbuje Um i ko­načno Duh apsorbuje Dušu. Iako ovaj plan funkconiše u Celini, po­stoji bezbroj neuspeha individualnih jedinki koje automatski bivaju apsorbovane u najzgodnije kanale. Ništa se ne baca ili gubi, već jed­nostavno konvertuje u drugu ulogu.

Tokom naših ekskarnatornih života naš zadatak je da evoluira­mo invcrznim redom naše materijalizacije. Možemo praliti tu šemu ako shvatimo da baš kao što se Sefiroti pojavljuju jedan jz drugog, ta­ko se moraju i inverzno obrnuti jedni kroz druge da bi stigli do nji­hovog jedinog Izvora. Korisna igmčka za meditaciju sc može napra­vili od obojenih diskova koji predstavljaju Sefirote koji su medusob­no fleksibilno povezani savitljivim materijalom. Kada se jednn preko drugog zajedno poredaju pravilnim redosledom, mogu sc tokom me­ditacije otvarati jedan po jedan dok se ne pojavi kompletno Drvo. Za­tim sc proces može nastaviti inverzno dok svi Sefiroti ne nestanu is­pod običnog neobojenog disk,l oznnčenog kao "Ain"-NiŠla. Ovde se može primetiti da su AIN (ništa) i ANI (I) formirani od istih slova. Postoji dobra meditacija koja se bavi samo tom činjenicom.

146

Slepenicc svetlosti

Božanski aspekat I LA u Cesedu je dakle taj u kome sc priprema za apsorpciju u Duh da bi mogla da preživi Ambis. Stara doktrina na­zvana "smrtnim grehom" koja rezultira II gubitku iJi smrti duše se bazira na fundamentalnoj istini, naime da ako se odvojimo od Duha besmrtnosti, ne možemo očekivati da nas naše duše ujedine sa bo­žanskim principom. Treba jmati na umu daje čitava sušIina smrtnog greha svesno i namerno delo koje odvaja dušu od njenog božanskog aspekta. Samim tim je ovo i redak događaj. Dobro poređenje bi bio list koji se namerno odvaja od drveta a očekuje da će nastaviti da ra­ste. Listovi ne mogu pasti bez da umru ali semena (koja predstavlja­ju evoluirani Duh) moraju pasti da bi i sama postala drveće.

Kao lišće na Drvetu života, mi možemo imati života koliko Dr­vo ima sezona. Sto je praktično bezbroj, ali nećemo steći istinsku be­smrtnost dok i sami ne postanemo semena. Tada i samo tada ćemo biti spremni za postojanje nezavisno od našeg božanskog roditelja. Priča o semenima, trudnoći i razvoju može se izraziti II makroko­sOličkim terminima kao i u ljudskim. Jedino seme Čoveka ili Boga nosi besmrtnost II pravom smislu. Da bismo se rodili kao ljudsko bi­će moramo se sjediniti sa ljudskim semenom, a da bi smo sc rodih kao Bog moramo se ujediniti sa božanskim ekvivalentom. Ovo je mi­stično Drugo rodenje na koje se referira II Spisima i koje je simboli­sano Obredom krštenja.

Na putu niz Drvo, Cesed i božanski aspekat IL tipifikuju bo­žansko scme koje se izliva iz svog obilja moći radi proizvodnje života sa Du�evnog nivoa. Dalje se ovo obraduje II preostalim Sefirolima do individualne ekspresije u Malkutu. Sada u povratnom putu, moramo se identifikovati sa spiritualnim semenom koje prolazi suprotnim putem preko Ambisa gde Supernaini otac-majka ujedinjuju dve stru­je života tako da one ili padaju ka Malkutu ili se uzdižu kroz Keler ka Univerzumu iza Univerzuma gde o njima više ništa (AIN) ne znamo.

Dakle, dok je istina da duše preživljavaju fizičku smrt, one mo­žda nikada neće dostići stane besmrtnosti kao individualna bića. Da­de se do tačke gde ih dalje inkarnacije ne mogu dovesti ništa bliže bo­žanskom duhu !lego što već jesu i one sc, kao istrošeno tclo, raspada­ju i gubeći svoj identitet bivaju drugde apsorbavane. Ovo se kon-

147

Vilijam G, Grcj

stanIno i bezbolno dešava svuda u Prirodi. Ipak, pošto su one bile tlC­savršene duše, njihove strukture sadrže njihova nesavršenstva i duša koja apsorbuje neki njihov deo morate da nastavi proces usavršava­nja tog faličnog materijala. Na ovaj način mi primamo grehe drugih iz prošlih života i generacija. To je Karma i ona je neizbežna jer smo sačinjeni od prethodno korištenih materijala. Naš Duh je nov, ali na­še duše su polavne i naš je posao da ih usavrsimo.

Uveliko pogrešno shvatanje učenja o "Spasenju" odnosno us­pešnom navodenju duše od jedne do druge faze dok ne poslane pot­puno spiritualizovana na božanskom nivou je u osnovi validno. U baznom smislu ovo se postiže praćenjem vodećih zraka božanske sve-1I0sti dok ne slignemo do njenog Izvora. Možemo ovo uporediti sa boravkom na dnu okeana sa ograničenom zalihom vazduha. Da bi­smo stigli do povrŠine i nastavili da živimo moramo pratiti pravac svetlosti kroja dopire kroz vodu jer znamo da tamo gde ima svetla, naš tip života se nastavlja. Moramo zapamtiti da smo mi spiritualna bića koja nastanjuju materijalni svet koji Ilije naše savršeno stanje po­stojanja i videti stvari II njihovoj pravim proporcijama.

Suštinska priroda I LA kod Ceseda je ukorenjena u Milosrdu i iako moramo prihvatiti ideju da ne bivaju sve duše automatski "spa­sene" kao individue, jednako je istina da se taj gubitak dešava u pot­punosti kao rezultat njihove želje. Onc sc gube zato što žele i ni iz kog drugog razloga. U njihovom izumiranju one jednostavno odbijaju da nastave sa postojanjem. Ništa više. Ako bi se postavilo pitanje da li ta­kve duše uopšte postoje, odgovor je milioni. Uopšte nije neuobičaje­no da za duše da svojom odlukom prekinu svoje individualno posto­janje. Sta više, to je jedini način da prekinu svoje življenje. Akt preki­danja postojanja je II potpunosti dobrovoljan, mada što je duša raz­vijenija, to do prekida teže dolazi.

Motivacija sa samo�prekidanje zavisi od pojedinca. Niko se ne tera da živi proliv svoje volje. Duše mogu jednostavno da izgube mo­tivaciju za nastavak života ili mogu namerno da izbegnu odgovornost koja ide uz postojanje. Koji god da je razlog, on je isključivo njihov i one ga prilično slobodno prihvataju. Da bi jedna duša postepeno na­predovala iz jednog života u drugi uprkos svim neuspesima i pote-

148

Stepenice svetlosti

škoćama i kretala se svojom Stazom ka Božanstvu uspcšno prolazeći svaku Inicijaciju, potrebna je izdržljivost koju samo veza sa božan­skom energijom može da pruži.

Kada (i ako) stignemo direktno do ILA u Čcscdu, poverićemo našc duše božanskoj milosti na tri načina. Možemo se vratiti ljud­skom životu dole niz Drvo, biti projektovani ka Supernaiima ili po­stati izgubljeni u Ambisu. Sla god da se desi, naša volja će biti odlu­čujući faktor ishoda.

Pretpostavljajući da smo preživeli cio ove tačke gde Sll naše du­še pOSlale apsorbovanc u Besmrtni princip našeg duha i da smo u sta­nju da živimo u čistoj atmosferi Božanske milosti u Čescdu, bićemo II Slanju da se bacimo II Vode saosećanja i nastavimo potragu za Kraj­njim kroz:

149

Poglavlje deset

AMBIS I "SEFIRA" DAT

Da bi smo dostigli vrh Drveta iz Ceseda, moramo premOStllI ozloglašeni Ambis i Sllsresti se sa misterioznom takozvanom Sefi rom " Dat" (Daalh). Ovo je težak poduhvat na više načina pošto se o njima malo zna Iliti jc mnogo zapis.mo. Ambis je šta god da odvaja Superna­lc od ost<ltk<l Drveta, rl Dni je način I1n koji se ovaj Ambis prcmoštava.

U klasičnom smislu Ambis jc, naravno, duboka pukotina II ze­mlji koja ima izračunjivll širinu, a neizračunjivu dubinu. �ta god da ne uspe da ga prede ostaje izgubljeno II njemu i biva progutano od strane Nepoznatog. Ovo je razlog zašto se simbol Ambisa nalazi na ovoj tački Drveta. On i Dat označavaju Neznanje koje se prevazilazi Znanjem.

Stari Kabalisti su Ambisll dali ime Masak Mavdil, što označava mesto za odbačene neuspehe i njime je vladao nekakav Andeo ili ge­nije čije je imc bilo Mesukicl ili Ridja što znači "Božiji skrivač". Po­stojalo je učenje po kome je Bog načinio tri Kreacije pre naše ali bu­duči da je bio nezadovoljan njima, Veliki ih je gurnuo u Ambis koji je bio stvoren kao nekakva Božanska karpa z., otpatke.

Ovo je ne samo interesantno, već i objašnjava zašto je tako ma­lo rečeno o Ambisu u kabalističkim spisima. Naznaka je ta da Bog ne samo da je u stanju da obavi nezadovoljvajuć posao, nego je i posta­vio posebnog Andela da prikrije tu činjenicu. To je priznanje da Bog pravi greške. Pobožni Semit; nikada ne bi sanjali o izražavanju takvih ideja prostim rečima. Oni koji su i smrtne monarhe optuživali za gre­ške bi verovatno izgubili život ili slobodu na neki neprijatan način. Implicirati pogrešivost kod božanskog kralja kraljeva je dakle, po nji-

150

Stepenice svetlosti

�OVO�l mišlj�nju, nosilo rizik spiritualnog uništenja. Tako da su igra­lt na sigurno l sve uviti u alegoriju. Sebli su sc legende o Luciferu ko­ji je zbačen sa Neba pošto je okrivio Svemoćnoga 7 .. .1 stvaranje Cove­ka, čime je doveo II pilanje b07..anskll nepogrešivost. Sto sc manje ka­že lO sc lakše reši, mislili su ljudski učitelji, i samo pod najstrožom taj­novilošću jc nekolicini inicijanata nagovC"Šteno da bi božanstvo mo­glo biti sposobno da čini greške. Možemo videti takav nagovcštaj II praksi egipatske misterije gde bi zastrašcnim inicijantima na brzinu bilo šapnUlO: "Oziris je Crni bog".

Odbijanje da se uvide greške i nepreciznosti od strane Boga je zaslepelo Coveka ka mnogim unutrašnjim istinama. Konvencionalne religije nisu uspele da shvate važnost ovog tajnog učenja. Osim što objašnjava mnoge evidentne anomnlije, ono sasvim jasno ukazuje na veliku ulogu čovečanstva II božanskom planu. Mi možda jesmo jed­nJ od najvećih Božijih grešaka ali smo tnkode i samo-korektujuća na duže staze,jer ne smemo zaboraviti da šta god da krene naopako, per­petulana božanska namera nije ništa manje od Apsolutnog savršen­stva i sve što ne uspe da dostigne tu Tačku biće vremenom odbačeno u Ambis. Ništa što je suštinski pogrešno ne može pn'živeti prelazak tog Ponora.

Prema legendi Ambis funkcioniše kao nekakav filter između Supernala i ostalih Sefirota. Svi horori, gadosti, abominacije i zla ko­ja su nezamisliva u asocijaciji Sa Bogom fundamentalno povezanim sa čistim Dobrom bivaju progutani od strane Ambisa gde postoje II stanju potpuno ludog haosa isčekivajući nekakvo krajnje odstranjiva­nje. Ambis se zbog loga posmatra kao neka vrsta odvoda spiritualne kanalizacije. Ove užasne i z.,strašu;uće monstruoznosti mogu. dovo­ljno dugim konopcem, biti izvučene naz..1d od strane onih koji ih že­le, ali istinski mudri nikada neće uraditi tako nešto.

Takav Ambis uistinu postoji II nama gde sc sve ,�to je pogrešno sliva niz ćudan podsvesni procep izmedu naše normalne i unutrašnje svesti. Sokantna greška koju čine mnogi moderni psihijatri je namer­no otv<tranje ovog Ambisa i osloba danje onoga što bi trebalo da pro­lazi kroz proces spiri tllalnog truljenja. Te stvari nisll namenjene da se vraćaju kroz žižnu svesl ništa više nego što bi sastav creva lrebao da

iSl

Vilipm G. Grcj

se vraća kroz usta. One treba da budu izbačene iz. nas putem unlltra� šnjih kanala koji bi kao i naša ereva trebali da ih odbace na njihovom sopstvenom ambisnom nivou.

Nespomenuti zaključak II vezi sa AmbisaIll je da je božanski posedavao funkciju ekvivalentnu ljudskom izlučivanju (nismo Ji na­činjeni po Božijem liku?), što nije bija tema za diskusiju ili komenta­risanje. pogotovo tt pisanju. Sve što je bilo nepogodno za inkorpori­ranje II božansko tclo bilo bi izbačeno na ovaj način. Pasti II Ambis bi dakle značilo bili sveden na božanski ekskret. što je nadzirao Seitan (ckskcnncnt). Ako bi neka nesrećna duša pala u ruke ruke Saitanu smatrala sc izgubljenom na isti način na koji bi neko govorio o funk­ciji ljudskih creva. Takvo je bilo originalno značenje današnje vulgar­ne fraze: " Gubi sc". Rani Kabalisti nisu mogli zamisliti ništa zlobnije ili užasnije.

Ambis je postao personalizovan pod imenom Abadon koji je bio zadužen za izgubljene stvari i ljude. Njegova funkcija je bila da navede ljude da izgube sebe i njihove duše. Gubljenje kontakta sa Bo­žanstvom je bila njegova krivica. On i njegov Ambis Sll nas odsecali od Boga i Dobrote. Vrebao je svuda u nadi da će nas zarobili u nje­govom užasnom Ponoru. Barem je tako govoreno u drevna vremena. Ovo bi uistinu moglo biti valjano sećanje na rane dane planete kada su se seizmičke fisure zaista otvarale bez upozorenja i odjednom gu­tale živa stvorenja. Primeri ovoga su zabeležen i II istoriji i verovatno je da smo naš strah od ambisainih nesreća nasledili od naših dalekih predaka. Sigurno je da se niko nije iiv vratio iz Ambisa da ispriča pri­ču i oni koji su ostali iznad zemlje bi upozoravali svoju dec II na Am­bis najstrašnijim načinima koje su mogli da zamisle.

Kao mesto izgubljenih, Ambis je u Hrišćanska; crkvi preživeo kao ,.Limbo", gde duše nekrštenih navodno odlaze. Osim mutne na­de da bi neki od njih mogi biti izvučeni odatle na Sudnji dan, Crkva ncma mnogo komentara o tome i obeshrabruje sva pitanja na tu te­mu. Kabala ne objašnjava u potpunosti mehanizam Ambisa, ali je de­fiinitivna u učenju da je on metod odstanjivanja bilo čega ili koga ko nije prikl<1dan za ujedinjenje sa Božanstvom. Sta se dcšava S<l tim ma­terijalom? Isto što se dešava sa bilo kojim ekskretom; svodi se na obič-

152

Stcpcni(c svetlosti

nu dubrivnu osnovu 1..<1 novi život drugde. Neuspesi sc ne troše ulu­do II božanskoj shemi, već sc ponovo koriste na razne načine. Ako se nešto ne može pravilno iskoristiti u jednoj Kreativnoj shemi posluži­će u nekoj drugoj. Jedno učenje k<1že da je Ambis, kao podzemna ka­nalizacija, povezan sa Univerzumom iza Univerzuma (sagrade nog od onoga što nazivamo "anti-materijom") i da odbačena materija odlazi da oplodi život u prilično drugačijim dimenzijama. Verovatnoća ovo­ga je velika.

Još jedan način sagledavanja Ambisa je razlikovanje između Svest i Dcla. Supernaini Sefiroli su čisti tipovi Svesti ali kada se Am­bis prede ka dole, Postojanje postaje Delovanje. Mi predemo takav Ambis svaki put kada naše misli sprovedemo II dela. Dobro je za nas što takav Ambis postoji, jer kada bi sc svaka naša misao odmah izra­zila II fizičkom smislu ovaj svet bi bio davno uništen. Jaz izmedu raz­mišljanja i činjenja pruža zaštitu svetovima od invćlzije stanovnika ili sila sa drugih svetova koji bi bili totalno neprikladni. Praktična vred­nost Ambisa postaje vidljiva ako ga posmatramo kao zauzdavajuću ZOIlU postavljenu izmedu bilo koja dva uslova postojanja, koja ipak dozvoljava kontakt putem kanala paŽljivo odabranog od strane DA­TA (Znanja). Tako nešto je neophodno božanskom umu kao i našem. Sla više, pOŠlO smo stvoreni iz božanske svesti, da Ambis ne postoji tamo gde jeste, davno bismo bili ,.odsmišljeni".

Simbol Mosta mačeva koji se proteže preko Ambisa jasno po­kazuje da samo savršeno uravnotcžene sile mogu preći Ponor. Ivica mača po kojoj moramo preći Mabis je precizno naccntrir<lIla izmedu Stubova ekstremiteta. Ovo je Savršena staza tačno postavljena na rav­notcžnoj tački gde se suprotni tipovi energije Sllsreću u stabilnosti. Inicijanti znanja (Dat) ne koriste sopstvene energije da održavaju ravnotežu na Mostu, već se jednostavno oslanjaju na postojeće sile sa Levog i Desnog stuba dok sc kreću pod pravim uglom u odnosu na oba. Ovo jc Srednji put. U starim ritualima ovo je praklikovano iznad gorUĆih jama ili drugih opasnosti iznad kojih je aspirant morao da hoda po pravom maču ili sličnoj uzanoj ivici. Ovo jc bilo moguće je­dino uz mnogo treninga, veliku hrabrost i moć koncentracije. Nepo­kolebljiva pažnja usmerena ka jednoj tački ispred bila je tajna za odr-

153

Vilipm G. Grcj

žav:mje ravnoteže pod takvim uslovima i isto važi i za uspešno prela­ženje Ambisa. Krcćući od znanja i balansirajući pomoću Mudrosti sa Desne i Razumevanja sa Leve strane, moramo našu pažnju držati fik­siranom na Svetlosti istine kod Vrha (Ketera) ispred nas. Pod uslo­vom da pridemo Ambisu na ovaj način on nam Ileće predstaljati opa­snost niti praviti probleme.

Svi Okultni sistemi, uključujući i Kabalu, upozoravaju na po­kušaje prizivanja demona iz Ambisa. Ovo ne znači ni više ni manje, nego prizivanje svesnog kontakta na svesnim nivoima sa korupcijama i užasima koji su inače u procesu eliminacije iz našcg postojanja. Drugim rečima, radi se o suprotstavljanju božanskoj evoluciji, što sc ponekad naziva Crna magija. Zitelji Ambisa su bića neuravnoteženo­sti, ludila, nestabilnosti i potpune konfuzije. Ludost je prizivati ih ve­štačkim putem jer će oni njihovog prizivača jedino odvući sa njima tl uništenje. Niti oni mogu biti "spascni" osim konačnim izlučivanjem iz postojanja. Nijedna ljudska duš:.'l ne upada u Ambis nesrećnim slu­čajem ili tako što biva gurnuta. Oni koji preminjuju u dubinama na­merno u njih uskaču. Mač ih odseca od Besmrtnog duha kako skoče. Njegova ivica predstavlja konačni apsolutni izbor koji se mora napra­viti izmedu Božanstva (kao Kosmosa) i Nereda (kao Haosa). Ovde na Drvetu susrešćemo se sa tim veoma stvarnim Konačnim sudom, koji nije toliko pitanje zaključka do kogje Božanstvo došlo o nama. već sc radi o našem sopstvenom Konačnom sudu o tome da li tragamo 7.<1 jedinstvom sa Božanstvom ili odbijamo OVll Krunu kreacije kod Ke­tera. To sc naziva Konačni sud Samo zato što je to naša poslednja šan­sa da izaberemo izmedu Duha i Jastva. Jednom kada se posvetimo ne­kom od ta dva puta ne možemO se vratiti nazad ništa više nego što skakač može da promeni pravac usred pada.

Sa ovim Konačnim sudom se na manji način susrećemo posle smrti kada dostignemo prag čistog Duha i dademo do odlučnog tre­nutka da li ćemo ostati u takvom stanju ili se moramo vratiti u ole­lotvorenje putem reinkarnacije. Ovo nije pitanje osude ili odobrava­nja, već jednostavno Znanja o našem sopstvenom spiritualnom sta­tusu i na šta se on svodi. Ako smo nepogodni da stupimo u viš" car­stv::! Duha, isključićemo se iz tog postoj:mja na osnovu nesposobno-

154

Stepenice svetlosti

sti da Živimo tamo i uputićemo se ka uslovima koji nam odgovaraju. Ništa više. Sud je naš sopstveni na nivou Istinske volje, formulisane Znanjem (Dal). Nijedna ljudska duša ne biva poslata ni II kakvu vrstu Pakla. POŠlo su od sebe načinile specifičnu vrstu bića, moraju da žive ili postoje LJ okolnostimn odgovarajućim njihovoj kategorij i. Samo to­liko. Da bismo promenili okruženje, prvo moramo promeniti sebe.

Prava funkcija Ambisa koja sc tiče uklanjanja nečistoća i nesa­vršenosti koje se ne mogu reformisati, treba da nas navede da uvidi­mo da naši lični Ponori služe istoj svrsi. Ambis Drveta ne treba da nas plaši ništa više nego kanalizacija ispod naših domova. Staviše, ako smo iskoristili Ambis pravilno i tl dovoljnoj meri trebali bismo biti daleko zdraviji u duši, umu i telu. On postoji ne da nas povredi nego da nam pomogne pod uslovom da naučimo kako da se njime služi­mo. Sve zavisi od toga da li se identifiktljemo sa otpacima bačenim u Ambis ili sa Neumirućim principom koji sc uzdiže iznad. Bolje je da naš sud bude dobar ovde,jer je to poslednja prilika koju imamo da ga donesemo. Ta situacija se ne razlikuje mnogo od one sa kojom se su­očava skakač na ivici nekog Ambisa. Sud o sposobnosti preskakanja ponora, plus zalet, sva mehanika skoka, čak i pravac velra, svi se mo­raju razmotriti. Jednom kada se stopala odvoje od zemlje nema po­vratka. Staviše, niko nc može pomoći skakaču usred leta, on je pot­puno sam. Potpuno samopouzdanje je potrebno da bi se takav rizik poduzeo fizički, a potpuno uzdanje u božansko jastvo je potrebno da bi smo sc suočili sa Velikim ambisom, ako uspemo da sc popnemo Drvetom dovoljno visoko da susretnemo ovu opasnost koja nas deli od Božanstva.

Pošto da bismo prešli Ambis moramo metaforički hodati ivi­com Mača pozajmljenog od Gebure, bili bismo mudri da Palicu Če­seda iskoristimo kao balansirajuću motku. Postoji veoma korisna meditacija na ovu alegoriju a može nam veoma pOl11oći i praktični obred. Umelnost prelaženja Ponora nije nešto što treba olako poku­šavati ali može bili spasonosna ako situacija to zahteva. Ako ikad na-1l1crnvamo da uspešno predemo Veliki ambis, trebali bismo vežbati na malima sa kojima se susrećemo svaki dan. Tehnika pregovora je uveli­ko ista.

155

Vilipm G. Gre;

lako ne možemo iZllle!"iti dubinu Ambisa, njegove granice su jasno definisane na Drvetu. Sa jedne strane granice su iZllledu Razu­mevanja i Pravde a sa druge izmedu Milosrda i Mudrosti. Naš most koji se nalazi u sredini leži na Znanju izmedu Ravnoteže i Postignu­ća. Teško da je moguće prikazati srvari jednostavnije od toga? Sa ta­kvim sistemom da nas vodi zašto bi išta krenulo naop<lko osim na­šom krivicom?

Mnoge od naših nevolja na svim nivoima potiču od zadr;' ... wa­nja beskorisnog j raspadajućeg materijala u našim spiritualnim, men­talnim j fizičkim sistemima. Umesto da ih eiiminišemo i pribavimo sveže zalihe energije, mi ih nakupljamo unutar nas gde se jednostav­no kvare i šire otrove korupcije dok Ilas Ile ubiju. Bolesti tela često počinju u duši i umu gde se trulcće mržnje i ozlojedenosti zajedno sa ostlllim nečistoćama nakupljaju u opasne kombinacije. Trebali bi smo naučiti kako da ih u potpunosti evakuišel1lo II Ambis, tako da ostane­mo potpuno čisti od kontarninacije i sposobni da primimo nove i či­ste energije da ih zamene. Ovo je pravo "Praštanje greha" kojim sc do kraja oslobadamo spiritualnih otpadaka prošlih nesigurnosti koje smo držali II nama.

Kada bi smo fizički imali zatvor koji traje nedelju dana ili više, brzo bi smo tražili medicinsku pomoć. A opet, koliko često činimo i najmanji napor da očistimo naše umove i duše od njihovih ekskre­mentalnih ekvivalenata? Nijedan dan našeg života ne bi trebao da prode bez nastojanja da se izbace neka od tih detrimentalnih unutra­šnjih gomilanja. Ovaj proces sc ne razlikuje previše od naše ekskretiv­ne sposobnosti i, uistinu, ako povežemo sve nivoe iste funkcije bolje će funkcionisati z..'ljedno jednom kada sc povežu i sinhronizujll. Iz­nad svega moramo zapamtiti da Ambis. kao i naš sistem 7 . .1 varenje, treba da funkcioniše na samo jedan način. Sta god da ude II njega ne sme ni pod kakvim uslovima vratiti istim putem. Rečeno je: "Neka mrtvi sahranjuju njihove mrtve" i to znači da Ambis treba ostaviti na miru da obavlja svoj posao. Dakle ostavimo ga i nastavimo da prou­čavamo Dal.

156

Stepenice svetlosti

Reč "Dat" sama po sebi označava tip Znanja koji sc stiče trudom i iskustvom. Takode može da označava samo-znanje u smislu samo­svesti. Dat je cilj na koji se referira poznatim diktumom: "Čoveče spo­znaj sebe". On je stečeno znanje radije nego urodeni kapaciteL.

Pitanja autentičnosti Data kao Sefire dolaze uglavnom iz Jetci­ričkog teksta: "Deset a ne devet, desel a ne jedanaest" itd. instinktiv­no se čini da bi dodatna Sefira narušila, inače savršenu, �emll Drveta, iako je Dal predstavljen tek nejasnim obrisom. Pravo objašnjenje je jednostavno. Dat uop�te nije dodatna Sefira, već prvobitni polo;' .. aj MaikuIa "pale Sefire" .

Da bi smo ovo razumeli, moramo se vratiti na početak stvari kada je Drvo tek krenulo da raste. Prvobitni keativni Tentgral11 je dao Savršenu shemu čije su četiri tačke bile Postojanje (Keter), Mudrost (Čokma), Razumevanje (Dina) i Znanje (Dat). Idealni aranžman či­ste svesti nije se zasnivao na Ničemu (Aill Sof Am) osim Energiji. U ovoj fazi, doduše, nije bilo objektivne kreacije koje bi se moglo biti svesno. Bog je bio začet ali ne i roden. Znanje je tražilo Iskustvo do kog se nije moglo doći bez materijala. Tako je Dat "pao" odnosno ro­dio se II materiju gde je postao Malkut, ostavivši jaz na svom prvobit­nom mestu koje je sada Ambis.

Tako je započela čitava shema iskupljenja što za nas znači da se čovek mora vratili Dogu putem Znanja i na kraju će Malkut biti vraćen na svoje pravo mesto na Drvetu kao Kompletirana svest. Originalni "Pad" nije bio Čovekov, već g;l je učinio Bog koji je tražio Znanje kroz Iskustvo Coveka. Ovo je bilo "izgnanstvo iz Raja". Čovek je bio projek­tovan iz subjektivnog postojanja u božanskoj svesti II stanje odvojene objektivnosti čime je postao biće ogr;lIličene samo-odredenosti. Ovo možemo zamisliti skoro kao kada bi jedna osoba kreirala subjektivnu ličnost unutar sebe koja bi izrasla II tako pozitivnu egzistenciju da bi se materijalizovala kao život nezavisan od svog kreatora.

Takva je naša takozv,ma "slobodna volja". Prvobitno smo bili kontrolis.1I1a mis;lo unutar Božanskog lima, a zatim smo eksternali-

157

Vilij<lfl1 G. Gre;

zovani kao ref1ektivna slika božanstva koja je posedovala sličnu spo­sobnost samoekspresije u sopstvenoj sferi. Ovo znači da Ljudski deo Izraženog božanstva mora biti u stanju da sebe determiniše odvoje­no od božanskog debo Inače ne bi moglo biti medusobne razmene svesti kroz Kreaciju. Covek mora imati slobodu da sc ne slaže sa ili protivi Božanskom umu ako tako želi, jer kada ovo ne bi bilo mogu­će, on ne bi mogao da funkcioniše kao reaktivni stimulator Svesti ko­ja ga je stvorila.

Tako smo mi "pali iz Raja" kao što je i Lucifer "pao sa Nebesa" . Ta dva "Pada" su u stvari jedno isto iskustvo kroz koje su prošli raz­ličiti tipovi bića. Covek je pao Drvetom Znanja (Dat) i uzdiže se Dr­vetom života. Lucifer je pao odbijanjem da prizna Coveka i može se uzdići jedino kako ga Covečanstvo bude osloba dalo. I Covek i Luci­fer jedno drugo drže zarobljenim na različitim nivoima i Dat označa­va tačku našeg pada i našeg Iskupljenja. Bog može iskupiti Coveka, ali Covek iskupljuje Lucifera. Mnogo se može naučili iz ove Misterije.

Ništa nećemo postići pokušavajući da Dat učinimo dodatnom Serirom sa sopstvenim Atributima i Personifikacijama. Ona je suštin­ski Malkut pre i posle usavršeilja iskustvom. Možemo o njoj misliti ako o Scfiri "U izgradnji" kombinavanim trudom Bož..,nstva i Cove­čanstva. Bog i Covek zajedno dele zajedničku Sferu znanja.

Neki moderni Kabalisti su na Dat pridodali dodatne atribute, ali oni su spremni za raspravu. Figura Janusa sa dva lica koja predsta­vlja početak i kraj bilo čega se povezuje sa serirom Dat zbog dvosmer­nog prelaza preko Ambisa. Prazna soba ili Gornja odaja je ješ jedna Dat figura. Za neznalicu kažemo da mu "fali na gornjem spratu". Pro­sto rečeno Dat je pra7..an mozak pun ćelija koje isčekuj u svoju kvotu znanja ili bi možda neprogramirani kompjuter mogao predstavljati moderno poređenje.

Postavljena tamo gde jeste na Srednjem stubu svetlosti, Dat je nesumnjivo .. Svetlost iskustva", možda čak i naš najpouzdaniji vodić ka Svetlosti totalne istine na vrhu Drveta. Tako da potpuno "Prazna soba" nije zaista preci:tan simbol za Dat, jer do nak sadašnje evolu-

158

Stepenice svetlosti

tivne tačke mora da smo je popunili bar sa nešto namcšlaja. Kako god da razmatramo Dat, ona zasigurno predstavlja sposobnost premošća­vanja ponora u Svesti koji nastaju usled neznanja ili neiskustava, i bi­lo kakva simbolika koja podržava ovaj koncept može nam biti od po­moći. Moramo zapamtiti da je Znanje rastući i šireći koncept tako da i simboli koji se odnose na Dat treba da budu sposobni za ekstenziju. Trenutni metod njenog prikazivanja kao taćkaste konture je upotre­bljivali nezadovoljavajući. Da bi smo Dat slikovito prika7.ali na Drve­tu bilo bi neophodno potpuno iscći krug sa stranice osim tanke lini­je odnosno oštrice mača duž linije srednjeg stuba.

Neko bi mogao i zapitati zašto je Dat jedini put preko Ambisa kada su i druge staze jasno označene na Drvetu. Odgovor je da je Dal staza Iskupljenja za Covečanstvo. Ostale staze su za različite kategori­je bića kako sledi. l . Kapija uništenja, od Bine do Geburc. Koriste je Posmatrači i Uni­

štitelji.

2. Kapija Usuda (ili Sudbine) od Bine do Tifereta. Koriste je Andeli koji rukuju moćima neizbcžne Karmc.

3. Kapija pravednosti, od Lokme do Tifereta. Koriste je andeli za Op­ravdavanje. Veruje se da sc njome služe veliki Učitelji i Mesije

4. Kapija vladalaštva (ili Kraljevski put) iz Cokme u Cescd. Koriste ga Andeli koji prenose Božiju vlast.

Govorilo se da put ka Dat vodi .. tajnom" ili neoznačenom Sta­zom iz Ceseda. Ta "tajna" se sastoji samo u tOllle da kada se stigne II

Cesed iz Gebure, SLa7..a se vr:lća nn.ad do Srednjeg stuba a zatim pre­ko Ambisa kroz Dat prateći "Zmijsku srazu" ili alternativno kreta­njem kroz inter-dimenzionalni Prostor-Vreme što bi bilo nemoguće za svako biće koje nije II stanju da ostane netaknuto u uslovima Ain­Sof-Aura. Za ljude koji tragaju za Božanstvom, Dat ostaje jedini prak­lični prolaz putem Srednjeg stuba. Nema direktnih puteva, kao što nema ni "prečica" niti "instant postignuća". Drvo života mora živeti II skladu sa svojim zakonima.

Možda će pomoći razuJllevanju Ambisa i Dala ako Drvo zami­slimo bo ravnicu koja se kod Ambisa najednom uzdiže pod pravim

159

Vilijam G. Grej

uglom. Zatim šaljemo našu zmiju da sc puže llZ Drvo. Kada stigne do Česeda, misliće da nema više Sefirota jer poseduje ravničarsku svest i vratiće se nazad niz Sefirote koje poznaje i nastaviti da radi ovo kao zmija sa svojim repom LI ustima. Da bi stigla do Supernala, ona mo­ra pronaći "tajnu" stazu do Data tako što ćc osetiti tačku tl kojoj se uticaji Česeda i Gebure medusobno uravllotežavaju a zatim se kreta­ti pod pravim uglom II odnosu na obc te Sefi re kroz dimenzije Data preko Mosta mačeva. Ovo jc prilično korisna vizualizacija pošto pri­kazuje odnos Znanja ka Realnosti kao ugao prilaza i demonstrira okultnu metodu dostizanja Nepoznatog pomoću Poznatog. Dat ko­mbinuje oba.

Dal je susretna tačka subjektivne i objektivne svesti, unutra­šnjeg i spoljašnjeg iskustva i prošlosti sa budućnošću. Možda se seća­mo iz prethodnog spomena da je ona proizvod Mudrosti i Razume­vanja. Niz Drvo, Dat se formira razmišljanjem a uz Drvo osećanjem. Kada u potpunosti budemo prebacili ekspresije naših svakodnevnih života u okruženje unutrašnjeg sveta više neće biti potrebe za inkarni­ranjem i moći ćemo da živimo u skladu sa našom istinskom voljom. Pod takvim uslovima, misliti znači stvarati u trenutnom Prostor-Vre­menu i pretvoriti Silu sa Formom u činjenicu. Ovo znači da kada in­dividualne inteligencije ne bi bile u harmoniji jedna sa drugom tako da se ništa osim medusobno prihvatljivog razmišljanja ne dešava, konfuzija i neravnoteža bi odmah zavladale. Covek mora naučiti da živi kao celoviti organizam pre nego što se Dat može pravilno reali­zovati, a to podrazumeva razmišljanje kompletne svesti koja nije po­deljena protiv sebe.

Shema Usavršenog drveta će se moći videti ako Malkut bude vraćen na poziciju Data a staze iscrtane u skladu sa tim. Tada će struk­tura Drveta uistinu stajati na svom Temelju (Jesad) a "Kralj" (Keter) će bit "vraćen u Svoje kraljevstvo". Korisna kabalistička vežba je nacr­tati ovaj dizajn i medihirati njime. Mnogo se može naučiti tim putem i funkcije Data će biti prikazane u odnosu na druge Sefire. Ipak, kao "Pala Sefira" Maikuta, Dat pokazuje da preduslov za Znanje jeste Ne­znanje ili bi Nevinost možda bio srećniji termin. Hebrejska reč za Ne­znanje (ChShK) je sinonim za tamu, brdu, uništenje, zlobu i slično,

160

Slcpenice svetlosti

ukazujući na neznanje kao rezultat namernogodbijanja da se traga za prosvetljenjem.

Očigledno je da se niko ne može naučiti da uči ono što već zna i vrlina Dala je više od samog Znanja. Proces Znanja je od najveće va­žnosti za razvijajuću dušu ili Inteligenciju sa tim što je Kako učenja suptilnije do Stao Dvoje ljudi mogu naučiti potpuno istu stvar, ali raz­lika II metodi podučavanja će dati značajne varijacije unlltar samih Duša. Postoji samo jedan način za bilo koju dušu da stcken isto zna­nje mnogim Stazama, a to je da prode kroz Kapije zaborava (ili vode Lita, smrti i sličnih euflmizama) i počne ispočetka kao traka potpu­no očišćena od prethodnih snimaka. Mi činimo ovo sa svakim živo­tom da bi smo dobili najbolje rezultate. Postoji učenje koje čak kaže da Vrhovno biće čini isto na makrokosmičkoj skali izmedu Kreacija (ili božanskih života) i "Pad" Data označava izranjanje iz Primaine nevinosti (Rajski mit) stečene kada se komplento Znanje prethodnog božanskog života izbriše.

Usavršena Dat dakle, je Znanje stečeno na svaki mogući način od strane svakog mogućeg svesnog entiteta. Po postizanju takvog sta­nja, objektivna Kreacija prestaje, sakupljeno Znanje se kao komplet­na jedinica premcšta u totalno nezamislivu dimenziju svesti i spiritu­alne subjektivnosti posle čega usledi božanski san. Kada se Budenje Boga desi u zoru novog Kreativnog dana, Dat je čista od svih pret­hodnih utisaka i spremna je da ponovo padne II objektivnost radi sa­kupljanja još znanja iskustvom. Citava prethodna Kreacija je kom­presovana u jedan začetni impuls koji daje polet I1ilrednoj. Na makro­kosmičkoj skali mi ne možemo zamisliti implikacije ovoga, ali svako od nas je na ovaj način započeo svoj trenutni život. Svaka generacija u sebi nosi seme svih prethodnih generacija. Takvo je naše naslede od Dat: mi smo Poznavaoci Boga. U spoljašnjem životu mi smo agenti božanske svesti svesni objektivne Kreacije, a u unulra.�lljem životu smo agenti ljudske svesti llsmerene ka Božanstvu. Tako Božanstvo Zna i tako je Znano.

Nije čudno što je Dat nazivana "Misterioznom sefirom". Ovo takode označava da je Dat scfira na koju se posebno odnosi ono što

161

VIlijam G. Grej

nazivamo " Svetim misterijama". Kabalisti koji proučavaju ili prakti­kuju Misterije na bilo koji način bi bili pametni da obrate mnogo pa­žnje na Dat i njene mogućnosti. Jednostavna formula za proučavanje glasi ovako:

Božanstvo Znanje (Dat).

Čovečanstvo

Sada ćemo pretpostaviti da nas je Dal bezbedno prenela preko Ambisa tl stanje slIpernaInih sefirota gde ćemo nastaviti naš uspon po Drvetu.

162

Poglavlje jedanaest

SEFIRA BINA, RAZUMEVANJE, 3

ASIJA, Svet ekspresije: Saturn Sada smo prešli Ambis II supernalno stanje tako da moramo

prilagoditi našu svest novim uslovima. Pošto kao ljudi ne možemo ovo adekvatno postići, moraćemo, koliko je to moguće, da kompen­zujemo našom maštom. U čitavoj strukturi Misterija, kabalističkih ili drugačijih, susrećemo sc sa drastičnim ili dramatičnim izmenama svesti koje se pružaju kroz različite dimenzije postojanja. Svc ritualne prakse su okrenute takvim principima i namenjene da njima rukuju. Ovde na Drvetu, bavimo se pramenom svesti koja jc analogna razlici izmedu tdesnog i bestelesnog stanja svesti, "Subjektivnog" i "Objek­tivnog" razmišljanja.

Naše prvo sletištc u ovoj čudnoj novoj dimenziji jc poznato Sa­turnovo imc. Pod uslovom da shvatimo da se taha simbolična no­menklatura koristi čisto radi lakšeg bavljenja inačc neprilaznim stva­rima, nc bi trebalo da bude prigovora njegovom korištenju. Posma­trajući Saturn 11 ovom svctlu, možemo komotno nastaviti.

Na hebrejskom Saturn znači "Sabatai" (Sabbathai), što znači "sedmi". U to vreme je on bio najudaljenija od poznatih planeta i vla­dao je periodom odmora za Boga i Čoveka koji bi usledio posle vrc­mena posvećenog radu ili naporu. Broj sedam je smatran savršcnim brojem jer je Kreacija podudarna sa sedam perioda ili "dana". Kao prostor, šest pružanja, Visina, Dubina. Sever. Jug, Istok i Zapad su centrirane oko sedme tačke njihovog jedinstva. Dodajmo ovome tri vremcnske ekstenzije Prošlosti, Sadašnjosti i Budućnosti i dobijamo savršenu desetostruku shemu života. Postoji jaka veza Sl1pernala sa

163

Vilijam G, Grcj

vremenskim faktorom ako Binu spojimo sa Prošlošću, Keter sa Sada­šnjošću a Cokmu sa Budućnošću, ali uvek moramo biti pažljivi da vremenske vrednosti ne slwatamo previše bukvalno II bilo kakvom smislu.

Saturn definitivno ima veze sa pro�lom karmom ali on je tako­dc i stanje odmora kome sc nadamo posle fizičke smrti. Tokom ovog perioda naša prošlost se, da tako kažemo, kondenzllje sve dok ne oror­mi matricu za našu ponovnu projekciju u postojanje. Jednom kada se ovo oplodi Semenom duha, bitemo na putu ka ponovnom rodenju.

Bina je suštinski majčinske prirode i stoga pravilno zauzima položaj na vrhu ženskog stuba. Majčinski aspekt je dvostruki. AMA je Mnlčna neoplodena majka prazne isčekujuće materice, a AlMA je Svetla plodna majka koja u sebi sadrži Seme svetlosti. Majčinstvo znači više od začinjanja i radanja ljudskog ili bilo kakvog drugog �.i­vota. Ono je u suštini Princip postojanja koji se proširuje spoljašnjim izražavanjem nezavisnih entiteta. Očevi osemenjuj ll , dok Majke ise­menjuju život ili druge energetske rorme. Očinstvo pridaje moć, a Majčinstvo je razdcIjuje. Tako sc ciklus Kreacije nastavlja.

Majčinstvo je beskonačno više nego samo proizvodnja fizičke bebe. Majčinstvo je sposobnost i delovanje. Dok je otac jedno biće koj emituje miloga II SVOm semenu, majka je biće koje prima sve te živo­le i ponovo ih SUž..W3 na jedan. Teoretski, samo najbolji i najpogodni­ji živOl od svih njih bi trebalo da prciivi, i višestruka rodenja nije tre­balo da se dogode medu razvijenijim oblicima života na zemlji. Tre­balo je da stignemo jedan po jedan.

Ovde smo suočeni sa prilično interesantnom slikom prelaska Ambisa. Ako .. Most mača" posmatramo kao "prav i uzan" semen i ka­nal muškog organa, ovo objašnjava princip "tajne" Staze iz Ceseda u Binu. Kada bi se ovaj akt dešavao na fizičkom nivou, mnoštvo sperma­tozoida (života i duša) bi navrlo preko Mosta (semenog kanala) iz Ce­seda (Oca) II Binu (Majku). Od nj ih , samo jedan (spaseni) bi bezbed­no dostigao Nebesa ( matericu ) . Ostali bi pali u Ambis. Na ovaj način je ljudski seksualni čin prenesen u spiritualne dimenzije.

Kao Velika majka, Bina inividualizuje živote i šalje ih niže pre­ko Ambis:!. kroz Njen "tajni prolaz" koji odgovara materičnom siste-

164

Stepenice svetlosti

mu. U povratku ona ih ponovo prima i odabira najpogodnije za oplodnju i ponovno rodcnje. Takav je Njen večni zadatak. Ovo nije slu­čaj samo sa životima, već se odnosi na sve. Sve energije se na taj način iznova obraduju. Možda na hiljade odvojenih misli ulazi u jedan um koji ih sve kondenzuje II jedno pitanje prilikom ponovne ekspresije. To je čin majčinstva na bilo kom nivou i Bina je majčinski princip univerzalne egzistencije, bez obzira na fizički poL

Da bi sc bilo otac neophodno je primati energije iz mnogo raz­ličitih izvora sakupljajući ih sve u jedan čin emisije. Za majku je po­trebno da prima različite energije a zatim da ih sortira u krajnji rezul­tat koji se šalje svojim putem da bi kasnije i sam ponovio taj proces. Svako svesno biće je sposobno i za očinstvo i za majčinstvo tokom svog postojanja. Ljudski l1lužjaci i ženke mogu biti očevi na jednom nivou a majke na drugom. Svi Č.inovi majčinstva proizi laze iz Bine.

Može delovati čudno, nn prvi pogled, da je Saturn asocijacija majčinskog principa na Drvetu života, ali postoje mnogi validni raz­lozi z:!. ovu alribuciju. Možda najznačajniji od njih je Saturnova sino­nimnost sa Kronosom-Vremenom. Očinska kreacija je trenutna dok majka mora proći kroz produženi period trudnoće dok seme ne sa­zri. Devet meseci našeg vremena. Saturn je planeta sa ne manje nego devet satelita (meseca) i odatle veza sa rodenjem. Covek bi se mogao zapitati kako su drevni ljudi mogli znati za Saturnove mesece, no sta­ri Kabalisti su definitivno Saturn povezivali sa Binom.

Zatim imamo mil gde Saturn proždire sopstvene potomke dok njegova ženska polovina, Rea, ne zameni kamenom svakog sina kog že­li da spasi (selekcija semena i odbacivanje nepotrebnog materijala). la­kode, ne smemo zaboraviti da je Rca, ženski aspekt Saturna, izjednača­vana sa Velikom majkom (Magna Mater) i božanskim majčinstvom. Uistinu njen uticaj je bio tako benevalentan da se .. Zlatno dob;j" Satur­na ponekad nazivalo doba Rec. Da bi smo razumeli atribuciju Saturna Bini, moramo videti duplu figuru Saturna-Ree, sećajući sc da je Rea bila SaturI10va sestra kao i žena. Ujedinjenje sterilnosti i plodnosti, odnosno AMA i AlMA.

Treba imati II vidu da iako sc Saturn st1l<llra sterilišućim utica­jem zbog mita očinske kastracije, on nije sterilno biće. Kastracija je

165

Vilijnm G. GrcJ

učinjena srpom Vremena. Drugim rečima Uran je postao impotentan usled ničeg drugog do protok,l vremena i 7..amcnjcn je svojim nasled ­nikom i sinom Saturnalll koji je kasnije takode svrgnut od strane svo­jih potomaka. Ovde Saturn predstavlja St;}ri red bilo čega koji mora postoj,l ti pre Ilego što ga Novi red smeni. Za roditcljeje neophodno da budu stariji od svoje dece i Saturn-Rea je naša Stara majčinska figura na Drvetu. Sto su roditelji st;;!riji to su im deca više odrasla. Slik,l Sa­turn-Rea je dakle prikaz odraslog i do kraja razvijenog čovečanstva.

Stari astrolozi su uveliko odgovorni za Saturnovu sliku kao "ve­likog malefika". Moderni istraživači imaju veoma drugačije idejc. Istina, Saturn jeste ograničavajući i zatvoren, ali takva je i matcrica. "Nema manifestacijc bez limitacije" kaže prvi zakon Kreacije. 13cz ko­že da ogranič;}va naša tela bili bismo jedva više od bara protoplazme. Pružajući nam granicc, Saturn nam omogućava da živimo II neophd­nom okviru svesti. Ovo je Razumevanje, Bina.

Tri Supernalna sefirota zajedno predstavljaju početne faze živo­ta i svesti. Prva je mogućnost žiVala kod Ketera, zatim potpuna svesl o njemu kod Cokme a oba se projektuju u ograničenje kod Bine, gde sc život razvija dok ne bude spreman za Dat. Dakle imamo četiri raz­ličite faze svesti. Samu Svest, Mudrost, Razumevanje i Znanje. Tako je božansko ime "izgovoreno". Razumevanje Bine je shvatanje Majke koja uvek sadrži svoje dete i kojoj se dete uvek vraća na kraju svog in­dividualnog života. Smrt nas vodi nazad do naše Velike majke i tako Saturn uistinu proždire nas koji smo njegova deca. Sva naša prošla karma mora biti .,pojedena" i svarena pre nego što budemo spremni da dalje napredujemo.

Smerom niz Drvo, Bina nas izražava ka materijalnoj manifestaci­j i kod Malkuta ali uz Merdevine prolazimo kroi'. proces u kome se od­lučuje da li pogodujemo prelasku u Čokl11l1 i Keter ili moramo bili po­slani drugde. Ta čitava odluka se tiče Razumcvanja. Da li jesmo ili nismo u potpunosti razumeli i shvatili sve što ima veze sa našim životima i bi­ćima? Ako smo dostigli takvo potpuno razumevanje, automatski smo se oslobodili potrebc ponovnog rodenja. Naša čitava prošla karma se bri­še takvim svesnim shvatanjem na nivOll Bine i ovo je konačna Prosve­ćena s!oboda. Samo kod Majke stičemo Veliko oslobodeilje.

166

Stepenice svetlosti

Uspinjanjem uz. Drvo, Iskustvo rezultira Znanjem (Dat), koje pruža Razumevanje (Bina), koje vodi do Mudrosti (Cakma) i na kra­ju do vrha (krune) Postignuća (Keter). To je redosled našeg napretka. Mi ostajemo vezani za Krst kreacije ničim više od našeg sopstvenog manjka Razumevanja (Neznanja). Jednom kada dostignemo Binu i njeno stanje Uvidanja u kome se izdižemo iznad svih faktora našeg robovanja Postojanj u, tada ćemo biti slobodni da uživamo u bozan­skoj beskonačnosti. Saturn ne samo da nas smešta u ograničenja, već nas od njih takode i aslobada kao Prekidač ograničavajućih lIsIova. Saturn možda vezuje Omčom, što je Simbol zmije sn repom u usti­ma, ali nas onlona takode i odseca od vezanosti Kosom ili Nožem.

Razumevanje Bine možemo dostići malo po malo tokom eona ili skokovima Uviđanja kao Veliki inicijanti. Za većinu nas postepeni način je najbolji i najbezbedniji. Olova Saturnovog štita je najsigur­nija zaštita od snažne radijacije čistog božanskog svetla. Samo dva put.a u toku njihove egzistencije se ljudi mogu smatrati maksimalno bezbednim. Prvo II materici, a zatim u grobnici. Oba pružaju slične uslove. Saturn-Rea kombinacija ih pruža, a mi sc smenjujemo između jednog i drugog. Kada II potpunosti budemo shvatili njihovo funkci­onisanje, nećemo im vise podlcgati. Važno je za nas da naše neznanje nikada ne bude voljno i namerno. Moramo naučiti da uvek živimo u Slanju potrage za Svetlošću.

Dobijamo interesantnu sliku Bine kada razmotrimo dobro po-znate stihove Rubajata ( Rubaiyat)j

"Iz Središta zemlje, kroz Sedmu kapiju Uzdigao sam se i na SalUrt10V tron sea; [ mnoge sam Cvorove razvezao Putem; Ali IlC i Vladajući čvor Ljudske sudbine".

Ovde vidimo naprcdak Inicijanta od Malkuta do Bine koja je sedmi stepen od dna Drveta. Andeli Bine su Tronovi a Cvor je Omča koju smo načinili sopstvenim spiritualnim rukama. Svako od nas mora odvezati svoju jer niko drugi ne može otkriti tu tajIlu. "Put" su narav­no Put svetlosti i Staze drveta. Naša .. Sudbina" počinje i završava II

Bini jer alla je lačka na Drvetu za koju smo vezani ili od koje se 0510-

167

VilijJm G. Grej

badamo. Omar je ta pitanja sročio veoma uredno uz pomoć Gdina. Ficdžeralda. Zninteresovnni učenici mogu pronaći još mnogo Kabali­stičkih informacija u njihovoj epskoj pesmi.

Toliko Salurnovih osobina sc uklapa sa Binom da ne može biti mnogo sumnje da je II pitanju tačna atribucija. Strpljenje, stabilnost i dubina, svi pripadaju Sat urnu. Takođe i tuga; Mara ( Marah), Veliko more, sinonim Bine, se povezuje sa Majkom tuge. Od svih ljudskih is­kustava, tuga nas vodi do na�ih najvećih dubina i spiritualnog pro.1ii­renja koje nikada ne bi smo drugačije postigli. Tako smo načinjeni da je tuga neophodna za evoluciju ljudske duše. Kada spiritualno stagni­ramo ili ne činimo nikakav trud da se pomerima iz trenutnog stanja komforne neaktivnosti, dade vreme kada nas ništa osim Saturna ne može pomeriti dalje od nas samih ka Razumevanju koje nam je po­trebno. Nije da Saturn ikada izaziva tu tugu koju osebmo, jer ona je jednostavno reakcija na njegov uticaj koji S1110 pretrpeli. Kada bude­mo naučili da ne budemo tužni II odgovoru na kontakt sa Saturnolll, Razumećemo značenje Bine.

Samo duše višeg reda su II stanju da prevazidu tugu i preobra­te je u vredno spiritualno iskustvo. Ipak, Bina je visoko na Drvetu. za svaku tugu mora postojati jednaka količina sreće na vremenskoj oso­vini i bili bismo mudri da je pratimo ka Cokmi iako Srednji put iz­medu njih i dnlje treba da ostane naš glavni cilj. Kada Majka-Bina oduzme naše igračke moramo sc naučiti odraslim aktivnostima. Ona nas nikada ne lišava nečega bez čega ne bi smo mogli napraviti neka­kav spiritualni napredak. Niti nam uzima išta što se vremenom ne može zameniti u bolju svrhu. Mi ne razumemo njen rad sa našim običnim umovima jer je naše vremensko čulo tako neadekvatno. Da bi smo radili sa Saturnom tl Bini bilo bi neophodno osećati Vreme tokom perioda neshvatljivih za smrtnike koji se služe zemaljskim po­redenjima sa životnim dobima. Vreme je Salurnova omča. Može sc skupiti do najmanje tačke ili širiti dok ne obuhvati Večnost, ali je tl osnovi i dalje Omča i oni koji nauče kako da drže njen evor i mani­pul iŠti njenim Konopccm će ovladati tajnom Saturna i steći besmrt­nost. evor je SADA, Konopac je UVEK. Nikada ne smemo pustiti Čvor.

168

Stepenice svetlosti

Da bismo zašli dublje od Saturna u veliko morc Bine, moramo kročiti u teritoriju Andela i pozabaviti se njima. "nl teritorija je:

JETCIRA, Svet formacije: Andeoski red, ARALIMI

Reč "Aralimi" je prevodena kao "Prestali" označava Onc koj su Snažni, Moćni ili Herojski. Možda je najbolje značenje "podržavač"ili "pobornik" . Ovde postoji implikacija hrabrosti koja se dobro uklapa u kontekst majčinstva Bine. Majci je potrebna njena sopstvena nepreva­zidena hrabrost i ne smerno zaboraviti titulu Bine što je Korsia (Khor­sia}-Presto. Ona je Presto mudrosti jer Cokma (Mudrost) zavisi od nje.

Dobro je poznata izreka koja kaže da duši nijedno iskušenje ne dolazi bez milosti potrebne da se ono izdrži. Aralimi pružaju tu po­dršku i predstavljaju ograničavajuće faktore i najtežih poteškoća. Oni su donosioci čudnovate poruke da nema ničega posle Pakla osim Ne­ba. Bilo bi pogrešeno pretpostaviti da je ovo njihov jedini posao, jer presto služi odmoru tokom vladavine, odnosno on je ono što je isporl onoga koji se služi Mudrošću. Aralimi Sll podržavaoci diktata Mlldro� sti i formiraju ih u najprakličnije načine primene na njihove ciljeve.

Da bi smo razumeli funkciju Prestola, moramo se setiti njego­vog značenja i važnosti II drevnim vremenima. Presto je poštovan ako sedište Božanstva odavana mu je pošta u odsustvu ljudskog okupan­ta. Vladar koji je govorio ili delovao odvojeno od svog trona činio je to sam ali sedeći za prestolom, smatralo se da njegove reči dolaze iz Božijih usta. Cak i danas kada neko daje zvaničnu ili važnu izjavu, ka­žemo da govori "ex cathedra"-van prestola. Ovaj koncept nas vraća tačno u vreme kada je neki sveti kamen smatran Božanskim prebiva­lištem i samo najbolji i najplemenitiji posvećenici su mogli biti iza­brani da sede na kamenu i dele Boga sa ostatkom ljudskog plemena. Naši monarsi se još uvek krunišu iznad svetog kamena, a takozvana "Augllstinova stolica" u Kenterburškoj katedrali je oci čistog kamena. Presto je posmatran kao Božije scdište.

Tron ne samo da je sadržavao Božansko biće, već je funkcioni­sao i kao nekakav sud za spiritualnu energiju dajući joj način da sc 10-

l69

Vilijam G. Gn�j

kalizuje II specifičnim mestima i periodima. Jedan od velikih Simbo­la Bine jc Pehar koji, naravno, sadrži vino koje sc koristi II Svetim mi­sterijama, što sadrži svoj lanac simbola vezanih za Božanstvo. Analog­no, Aralimi su sadržaoci božanske energije II smislu da Sll rezeorvari ili kondenzori spiritualne moći. Uistinu, ovo jc veoma nephodna fu­nkcija. Oni rade na, više manje, isti način kao i rezervoari na fizičkim nivoima, regulišu i stabilizuju zalihe njihovog sadržaja tako da njiho­vo korišćenje bude kontrolisana.

Obilan izliv energije iz Očinske C:okmc rnora biti suzbijen i de­finisan od strane Majčinske Bine. Aralimi sprovode ovaj proces. Mo­gli bi smo ih opisati kao "Božanske držače" koji operišu na svim ni­voima bića. Bilo da su mračni držači svetlosti, tihi držači zvuka, suvi sadržavaoci tečnosti ili hladni sadržavaoci toplote, oni funkcionišu kao zadržavaoci i obuzdavaoci potencija. Kada Vreme ne bi "sadrža­lo" Prostor, objektivno postojanje bi prestalo i bez Materice da "sadr­ži" seme, ne bi bilo L:ivota, niti božanskog niti ljudskog. Bina je bo­žanska majka jer ona nije niko drugi do Majka Boga i Arallmi su de­lovanje njene materice u svakom svetu.

Božanstvo kome je neophodno da načini sopstvenu Majku mo­žda deluje kao nemoguća anomalija onima koji su nenaviknuti na raz­mišljanje van ljudskog konteksta, ali ovde se bavimo konceptima koji su van domašaja bilo kog ljudskog uma osim pomoću simboličkogje­zika sposobnog za beskrajnu apstrakciju. Kao ljudsko biće, čovek mo­že uzeti ženu i načiniti je majkom koja će reprodukovati život u obli­ku drugog muškarca koga ćemo nazvati sinom prethodnoga. Ali kao projekcija oca, sin se može smatrati kontinuacijom takve očinske ener­gije. L:ena je na taj naćin majka sopstvenog supruga u drugom telu. Ka­da bi stvari bile tako uređene da muškarac umre tokom generativnog čina i nastavi život sopstvenim semenom u materici svoje supruge, trehali bismo prepoznati kontinuaciju njegove individualnosti rode­njem. Ovo je princip da se Život služi sopstvenom ekspresijom II po­stojanju bilo fizički ili drugačije. Individuališuća božanska energija ograničava sebe kroz medij Majke-supruge da izrazi sebe u svim obli­cima postojanja. Parenje na jednom nivou daje život na drugom.

Drvo se [Jonekad poredi sa višestepenom fontanom čiji se izvor

170

Stepeuice svetlosti

mlaza nalazi iznad devet tanjira tako da voda svakog tanjira ( ili Sefi­rc) potiče iz svih ostalih iznad njega. Svaki tanjir (ili Pehar) jC' Matri­ca voda koje iz njega teku što predstavlja delovanje Aralima. Oni Sll

Matrice koje daju oblik čistim energijama koje u njih ulaze tako da one !llogu nastaviti svojim putem u skladu sa prirodom date nlatri­cc. Aralimi sadrže ali oni ne nakupljaju; niti na bio koji način utiču na njihov sadržaj osim što im pružaju smeštaj po potrebi. Sočivo ni­šta ne čini svetlosti koja kroz njega prolazi ,di svetlost menja svoje po­našanje zbog formacije sočiva. Ako Ara!ime zamislimo kao ne previ­še različite od sočiva u tome da menjaju izgled i kvantitet svog sadr­žaja ali ne i njegovu suštinu, dobićemo neke praktične ideje kako da ih koristimo u meditaciji.

Matrica, doduše, je ograničena II tome da jedino može da iz­nova i iznova reprodukuje svoj dizajn, što na mehaničkom nivou is­ključuje evolutivni razvoj . Aralimi, budući da su Andeli, su van evo­lucije ali njihove granice S\.I savrsensh'o za sve tipove postojanja. Pe­har ne mora obavezno biti pun niti se neka posebna vrsta Aralima mo­ra koristiti do svog punog potencijala. Kada neko evoluirajuće biće do­segne granice svog napretka, ono se presipa II drugačiji sud i nastavlja razvoj pod drugačijim uslovima. Kako prerastarna vrste Aralima jed­nu za drugom, tako se [Jribližavamo Jednoj matrici Bille koja ih je sve proizvela i iz Koje ćemo se vratiti do našeg jednog Izvora.

Kao što naše duše moraju biti sipa ne u tela iz Pehara ljudske materice, tako moraju i biti sipa ne nazad u DlIh iz kog su proistekle. Ovo je Mistično rodeIlje simbolisano krštenjem kada se voda sipa na sa glave Kandidata pridruži izvoru iz kog je potekla. Ovde Aralimi predstavljaju umočivače koji nam donose Vode večnog života, medu­tim kada uspinjući sc uz Drvo stignemo do samih voda II Materici Bi­ne, treba da smo podržani od strane sopstvenih Aralima dok izranja­mo na spiritualnoj strani Ambisa. Oni su "Prestali" usavršenih duša na kojima Društvo nebesa sedi noseći njihove Keteričke krune. Sto se nas tiče, oni su najviši oblik individualnog suda koji ćemo steći ali te­ško da možemo provesti ostatak večnosti ne radeći ništa osim da se­dima na prestolu. Da bi Sl110 naučili više o njihovoj funkciji moramo se upoznati sa njihovim Arhandelom.

171

BRIJA, Svet kreacije: Arhanđeo CAFK1EL

Ovo se ponekad prevodi kao "Posmatrač Boga" u smislu neko­ga ko kontemplctira Božanstvo, ali može da znači i Osmatrač, Gledač ili Spijun Boga. Sve zavisi da li je dotično Biće okrenuto ka Keteru ili Malkutu.

Ovo odgovara Posmatračkom jastvu u nama, sposobnosti da jednostavno preorjcntišcll1o svcst od jedne tačke ka drugoj bez me­njanja njene prirode. To je glavna vez.'1 izmedu Znanja i Cinjcnja. U Cafkielu imamo sliku Ambisa koja je okrenuta obema stranama, što omogućava i Bogu i Coveku da jedan drugog posmatraju.

Stari Semili su Božije osmatrače povezivali sa Sotonom (ili Sa­turnom) jer su ih se plašili smatrajući da oni prenose informacijc o ljudskim grehovima. 'nlkvo špijuniranje je lako moglo doneti "Božiji bes" ljudskim krivcima. Cafkiel bi obavestio svog kolegu Kamaeb ko­ji bi odmah udario na nepravednike. Staviše, kada su Deca posmatra­ča došla na zemlju načinila su toliko štete svetu da je Gabriel poslat da ih zauzda i savlada. Tako legenda kaže.

Tajno učenje povezalo je Pad čoveka sa Sotoninim, ukazujući da Sotona ostaje zarobljen u plamtećim regijama zbog pakosti čoveka. Kao Lucifer, Salona je postao Svetlost vezana Tamom ili Inteligencija bačena u Ncznanje. Samo uzdiz.1nje Coveka iznad njegove najgore prirode može spasiti Sotonu od večnih muka. U ovom starom mitu postoji jedna divna istina. SOlana je predstavljen kao davljeće biće u božanskom okeanu Bine. Ko god da pokuša spasavanje će verovatno i sam biti povučen i udavljen Sotoninom borbom. Samo najjači medu jakima ga mogu spasiti njihovom sposobnošću da se odupru njego­vom naporu. Ovde dobijamo sliku energije koja prevazilazi inerciju ilj transmutacijsku alegoriju zlata koje nastaje iz Saturnovog olova.

"Spasenje Sotone" formira osnovu opskurnog i uglavnom ori­jentalnog okultizma. Na žalost lako ga je pogrešno razumeti i može da krene veoma naopako. Jezidi imaju verovatno najbolji pristup tom problemu. Jedan ludi ishod takvih verovanja bila je Klisti sekta kojoj je pripadao Rasputin. Tvrdili su da ako je Isus došao na zemlju da spašava grešnike, što jc vi�e neko grešio to će biti više spascnja. Ovo

172

Sti."penice svetlosti

nalikuje detetu koje namerno biva nevaljalo što jc više moguće ne bi li privuklo pažnju odraslih. Da bi "spasli Salonu", ljudi uistinu mora­ju: "prevazići zlo dobrim". Nema drugog načina osim ovog najtežeg.

"Spasavanje Sotone" može biti najopasnija igra na svetu ako što Sl! mnogi otkrili na svojoj koži. Niko nije spreman da drugome po­mogne u ovolll zadatku koje sam to već obavio. Oni koji nisu sposob­ni da plivaju II Okeanu Bine se nepogodni da sami pokušavaju ope­racije spasavanja. Beskr'ljno strpljenje i Razumevanje su uslovi za svakoga ko želi da preživi II slovima nametnutim od strane Bine i Večna budnost mora bit lozinka medu Osmatračima. Kaže se da ka­da bi Vrhovni zatvorio jedno oko, makar i na sekundu, čitavo Posto­janje bi odmah nestalo. Cafkiela II ovom kontekstu možemo posma­trati kao Oko neprestane svesnosti ili Neprestanu svest u kojoj smo zauvek sadržani.

U drugačijem smislu Cafkicl je Božasnko oko u svima nama koje sagledava našu istinsku prirodu II odnosu na Veliku realnost. Po­stoje momenti lt kojima m07.cmo videt i sebe sa frakcijom tnkvog vi­da i takvo iskustvo može potresti dušu do njenih dubina. Ako niko nije video Boga i preživeo, ko je video Coveka i ostao zdravog razu­ma? Tek kada budemo prešli Ambis i stekli bezbednost Velikih maj­činskih ruku Bine, usudićemo se da bez strnha osvrnemo. Retrospek­cija nikada nije mudra dok se ne oslobodimo uslova koji su iza nas. Cak i tada, najbolji put tl Bini je kontemplacija Mudrosti i Postignu­ća ispred nas, što moramo učiniti kroz Cafkiela.

Pre bilo kakvog dela trebali bi biti Svesl i Misao, fokusirani Op­servacijom. Ovo su Tri supernala na svakom stepenu Postojanja. Od­lučujući faktor izmedu delovanja i nedelovanja je Dat sa svojim Mo­stom mača kao kontaktom izmedu SlIpernainog sveta apstraktne sve­sti i Spoljašnjeg sveta konkretne kreacije. Cafk.icl je upozoravajuće Oko koje nas savetlIje o svim s'lglednim tačkama datog pitanja. On nikada ne donosi odluke, već omogućava njihovo donošenje. Bez nje­ga ne bi bilo o čemu odlučivati jcr ne bi bilo pitanja izbora. Dok Stub leve ruke nije nastao u Bini, nije bilo divergencije polarizovane svesti.

Ovde se vraćamo mitu o Postanku i asocijaciji Prve majke (Eve) sa takozvanim "Zlom". Ovo je Mit na svom najvišem nivou. Da bi

173

Vilij3n1 G. Grcj

smo ga razumeli II kontekstu Drveta, najbolje je da zamislimo rotira­jući disk sa ivicom II vertikalnoj ravni zajedno sa posmatračcm. Na takav način on predsavija energetsko kolo Kelera koje proizilazi iz sa­mog sebe jedino putem Cokme i odmah nazad. Od delovanja, pro­mena brzine bi bila jedina moguća varijacija pošto kretanje diska ne bi poscdovalo nijednu drugu dimenziju. Ništa ne bi moglo da pOSIO­ji osim Postojanja koje prihvata samo sebe tahim kakvo jeste i nika­ko drugačije. I)a bismo proširili Postojanje dalje od samog scbe, po­trebno mu je dodati još jednu dimenziju, a začetna tačka toga je Bi­na. Zamislimo sada još jedan rotirajući disk pod pravim uglom II od­noslI na prvi. Ovo postiže fizički nemoguć zadatak presecanja kreta­nja uspravnog diska. Kombinujući brzine ta dva zamišljena diska "broj" svih stvari postaje moguć.

Dok granica Leve ruke ženske Bine ne stupi u postojanje, ništa se dalje ne može kreirati urnom niti materijom. Dakle, tehnički je isti­na reći da ženski princip omogućava znanje o Dobru i Zlu (Dat), ali istovremeno omogućava i svo ostalo znanje. Jednom kada Bina na­stane, sa njom dolaze i distinkcije izmedu levog i Desnog, Crnog i Be­log, Ovoga i Onoga itd. Kada Monada postane Dijada, Trijade auto­matski nastaju što se kombinuje u Tetradu i tako Moćno imc (lHVH) biva "izgovoreno".

Kao analogija Svetlu, Keter je sama Svetlost, Cokma je moguć­nost vid,l, Bina način videnja, a Dat je ono što je videno. Cafkiel, Onaj koji osmatra, predstavlja budnost Majke koja svoju decu uvek vidi u najboljem mogućem svetlu. Cafkiel je takođe ženska radoznalost u svom najvišem obliku i ništa iz postojanja se ne može sakriti od nje­govog pogleda. Gde god da se oko, ljudsko ili drugačije, otvori, Caf­kiel gleda. On je Vid svetlosti kroz koji samo Božanstvo "sve vidi i Zna, čak i naše najtajnovitije misli". On je prirodni zaštitnik medita­cije i kontemplacije kome treba da se obraćamo radi pomoći i vod­stva oko ove veoma važne mistične prakse. Kao Oko izmedu Svetova, Cafkiel je u stanju da nas dovede u kontakt sa drugim sferama osim naše, ali ovo samo po sebi nije dovoljno. [ dalje moramo znati šta da učinimo povodom onoga što smo videli i dobro bi bija z<lpamtiti da pored Razumevanja stoje Znanje i Mudrost.

174

Stepenice svetlosti

Da bismo Razumeli Razumevanje, moramo stići do Božanskog aspekta Bine u:

ACI LUT, Svet originacija: Bo7.anski aspekat IV ILO HIM

lako je ovo ime prevodcno kao "Gospodar Bog" ili sličnim muškim terminima, njegovo suštinsko značenje jc "Bog majka" na­spram "Boga oca". Patrijarhalni lIticaj doseže do ranih dana semitskih plemena kada su oni na jugu Palestine obožavali Oca JAVE (YAWE) a oni na severu Majku IlOI-1 (ELOI-I). Vremenom je načinjen kompro­mis konceptom Božanstva kao čistog Duha. JA i II su "venčani" kao JOll (IOEl) mada je muški aspekat Semit izma otvoreno trijumfovao kada se radi o religijskim pitanjima. Kabala je nastavila da podučava tajnu da jc Božanstvo čista Potencija sa dvostrukim potencijalom, Muškim i ženskim. Ovo je bio najlakši način za ljudski um da poima ideju polarizovanih sila. Bini, budući da predstavlja najviši koncept božanske ženstvenosti, treba dati Imc ALOAT ILOHIM (ALOATH ELOHIM). Boginja nad l3oginjam'l ili Velika majka.

Ako je ženski božanski aspekat. laj koji omogućava nesavršeno­sti putem niz Drvo, s,lmo Ona je ta koja čini savršenstvo dostižnim na Putu ka gore. "Niko neće dostići Oca osim putem Majke" kaže sta­ra izreka i ovo je II Kabalizmu veoma istinito. Bet majčinskog koncep­ta Bož ... mstva nećemo dosegnuti naše ponovno spiritualno rodenje. Ako ne dostignemo Matericu Bine i ne prodemo kroz trudnoću na Supernainom nivou, nećemo istinski postati "preporodeni Duhom". Izašli smo iz njene materice da bismo stekli Iskustvo, a sada sc II nju moramo vratiti da steknemo Razumevanje. Nemoguće je opisati obič­nim rečima o kakvom se Razumevanju radi kod Bine ali čini se da je ono tako potpuno da sa njime ne postoji dalja potreba 7_a iskustvom.

Kao ljudi mi ne možemo zamisliti kako bilo ko može išta savr­šeno da raZllme bez nekakvog prethodnog iskustva. Kako je moguće, na primer, razumeti ljubav, bez emocija i osećanja? Za čoveka, narav­no, tako nešto ne bi bilo moguće. ali za Božanstvo to bi bila prirodna

175

Vilija m G. Grej

sposobnosl. Istina, Razumevanje jeste Obuhvaćenost ili Uključenost Razumenog čitavim Bićem onoga ko Razume. Takva je božanska majka koja sobom sve obuhvata. To je Intuicija ili "Unutrašnje uče­nje". Jednostavno "rasti oko" stvari dok one ne postanu deo onoga ko ih obuhvata. To je način žene i majčinski metod.

Magična slika Bine jc, prirodno, zrela žena ili Matrona, pone­kad prikazana kako izranja iz okeana držeći Pehar. Ponekad se koristi simbol L'unpe jer obuhvata sve Supernale, Keler kao Plamen, Cokmu kao ulje, Binu kao sud i Dat kao ono što je asvelljeno. Neupaljena Lampa (što se reLko koristi) predstavlja Binu u plodnom ili sterilnom SLanju II zavisnosti od toga da li je lampa puna ulja (Seme svetlosti) ili . Je prazna.

Samo po sebi Razumev'l1lje Bine ne iskušava ništa. Mi, njena deca smo ti koji prolaze kral iskustva koja njeno Rammevanje kon­stantno apsorbuje. Kada se budemo uzdigli na njen nivo i raZLlmeli njen način rada, nećemo morati sami da stičemo Znanje deo po deo, već ćemo moći kroz druge da celo obuhvatimo. Fizička analogija bi bila iskustva koja osećaju telesni ekstremiteti kao što su prsti ali ih raltlmc samo mozak koji odjednom zna šta se dešava sa svima njima. Tako i božanski aspekat ALOAT ILOHIM shvata šta se dešava sa svim životima i postojanjima čija je Ona Matrica.

Bina je ponekad simbalisana kovčegom koji pluta Večnim oke­anom. U njoj su semena svih oblika Života i njihovo Razumevanje. Ovo nas odmah podseća na egipatski ekvivalent koji sadrži teJa Oli­risa i Zavetni kovčeg sa svojim Simbolima. Svi kultovi Misterija kori­ste kovčege la držanje stvari bilo da su puni bez otvora ili oblika kor­pe kao kod boginje Bast, čija je korpa sadržala miševe i mačiće da ilu­struje život koji se prehranjuje životom u beskonačnost. Majčinski simboli su bukvalno svuda. U Kamenom dobu ležeći kamenovi su bi­Ii "Majke", a uspravni "Očevi". Zemlja je bila Majka, a Nebo Otac, dok je kiša predstavljala očevo spušlajuće seme. Ne možemo pobeći od ovih prirodnih koncepta Božanstva gde god da odemo, a i zašto bi smo? Samo budalasti mrze ili lanemaruju osnovne majčinske mit.ove svog bića. Oni su ključevi Superna!nog kraljevstva.

U hebrejskoj Kabali tri slova A.M.Sh. se zovu "majčinska slo-

176

Stepenice sve1losli

va", pripisuju se Bini i mnog'l mistična značenja se mogu dobiti nji­hovim kombinovanjem. Jednostavnije objašnjenje je to da su ta slova lVUC; koje majke prave svojim bebama. Zvuk Ah Ah ( A A) je opomi­njući i upozoravajući, Mm Mm je prisan i blag dok je Sh Sh (5 S) ute­šan i umirujuć. Taj jelik je zajednički za majke svih doba jer njegova lvučnost prevazilazi reči, a ima li potrebe za rečima ako je Razume­v.mje pravilno ustanovljeno? Većina takozvanih "Magičnih" reCi ili "Imena moći" su savršeno prirodni zvuci koji imaju svoje mesto II ra­znim aspektima Života. U dod:ttku majčinskim zvucima, na primer, A.M.Sh nalikuje zvuku mora čiji sc talasi razbijaju O obalu. Okeanska majka koja govori sa zemaljskom majkom.

U ovoj konekciji trebali bi smo primetiti da iako je Velika maj­ka prikalana kao beskonačni Okean II Bini, voda se ne pomera svo­jom voljom. Ona je po prirodi mirna i tiha. Vodu pomera veliki broj sila ali ona je, sama po sebi, nepokretna. Jedan od možda najživopi­snijih opisa Bine je dao Čarls Kingsli o "Majci Keri" II "Vodenim be­bama". Proučavaoci Kabalc koji nislI upoznati sa ovim biće dobro na� graden i ako se potrude da ga pronadu i pročitaju. U svakom slučaju vredi ga se podsetiti prilikom bilo kog istraživanja ve:t,mlOg zn Binu.

Da se vratimo Kreaciji na supernainom nivoll i analogiji rotira­jućeg diska, sada vidimo kako se treći uklapa. Prvi je vertikalni iz Ke­tera, drugi je horizontalni iz Cokme, a treći je bočni iz Bine. Prostira­nje diskova ili sfera predstavlja Prostor, a njihova brzin<l okretanja da­je Vreme. Ovaj kinetički kre<lcijski simbol jc od velike Kabalističke va­žnosti u bavljenju Supernalima, jer ilustruje delovanje njihovih sila pod medu.�obno pravim uglovima, odnosno sa maksimalnim stepe� nom varijacije. Njihova meclusobna veza je savršena jer predstavlja potpuno samo-održivi i samo-regencrativni Kosll1os u bclgrcšnoj rav­noteži kao kompletnu Celinu. Kreacija kakva bi trebalo da bude, a ne kakvu je mi znamo.

Kada rall11otrimo Binu i njen Božanski aspekat, trebalo bi da shvatimo ideju MajČinstva u njenom Supernainom st<lnju radije ne­go da je samo uporedujemo sa fizičkim majčinstvom kakvo ga vida­Illa n:1 zemlji. Ako bacimo pogled na biološku sliku ove planete pri­metićemo da se principijelno niži oblici života najviše razmnožavaju

177

Vilij:lI11 G. Grej

dok je ka vrhu razmnožavanje manje učestalo ali bolje. Ovde defini­tivno postoji veza izmedu Vremena i kvaliteta vrste, i ljudska rasa je dobar dokaz ovoga. Inferiorni ljudi sc množe brzo II velikim količi­nama ali i poseduju najvišu prirodnu stopu smrtnosti da bi se to uravnotciilo. Kako se l1zdižemo ljudskom evolutivnom lestvicom po­činjemo da uviđamo shemu manjeg broja kvalitetnijih radanja kako se približavamo vrhu savršenstva. Ako poguramo ovu šemu do nje­nog teoretskog vrhunca dobijamo sliku Raja. Muško-Ženska polari­sana osoba u samo-dovoljnom stanju postojanja, kako edenski mit i ukazuje.

Majčinstvo Bine se očigledno ne sastoji od zemaljske prirode koja se razmnožava do istrebljenja. Ono je jedinstveno u sopstvenom stanju, ispoljava Sebe iz Sebe i apsorbuje Se(be) u Sebe u savršenom kontinuumu Kreacije ili kosmičke konstantnosti. Kada bismo napra­vili poredenje sa ljudima izgledalo bi otprilike ovako. Muškarac i Žena sc pare što rezultira muškim potomkom. Prvobitni muškarac umire II sina. Sin i majka se parc i proizvode ćerku. Prvobitna majka umire u ćerku koja se pari sa bratom i ovaj ciklus se većno nastavlja. Ovo je ustvari auto-regenerativno kolo ili ideal perpetual nog pokreta.

Nema ničega abnormalnog II ovom idealu majčinske funkcije pošto on funkcioniše kao zatvoreni kosmos. Već neki broj godina na­ši naučnici pokušavaju da dobiju takve uslove unutar svemirskih kap­sula tako da bi život astronauta mogao nastaviti da se održava sop­stvenim mogućnostima. Baštensko jezerce je još jedan primer samo­održivosti, ne bez mane doduše, pošto mu je potrebna eksterna sun­čeva energija da bi se održao. Na Supernainim nivoima Drveta, Veli­ka majka konstantno obnavlja Oca života kroz Sina života i tako sc božanska besmrtnost nastavlja.

Do "Pada" je došlo preko Znanja (Dat) projekcijom iz Bine preko Ambisa u objektivnu manifestaciju ka materiji. Kada se ovo dogodilo, prvobitna ravnotcža je bila narušena i još uvek se borimo da je povratimo. Neki kažu da je Na(lir dostignut i prebroden i da smo trenutno na uzdižućclll Putu do našeg Prvobitnog savršenstva. Kako god, prvi "Pad" nije bio pad čovečanstva već Božanstva. Ukrat­ko rečeno Bog je "pao" u i kao Covečanstvo. Okean Bine se prelio i

178

Stepenice svetlo5ti

Pehal je prevrnut. Ovim prekidom prvog Kosmičkog kola kod Bine (ženski aspekat) sirenje Egzistencije se odigralo preko Ambisa i osta­t<lk sheme drveta je oformljen. Naš zadatak je da pratimo Put povrat­ka dok ponovo ne postanemo deo Prvobitne sheme.

Koncepti Bož,\llstva u SlIpernainim terminima su uvek nezado­voljavajUĆi na ljudskim nivoima usled naše potpune nesposobnosti da mislimo drugačije nego na formalizovane načine. Moramo biti spremni da priznamo to i da budemo zadovoljni bilo kakvim simbo­ličkim jednačinama koje SIllO II stanju da koristimo. Da bismo se pri­bližili ALOAT ELOHIMl Bine potrebni su nam Njeno beskrajno str­pljenje, istinska poniznost i kapacitet za razumevanje koji se zasniva na potpunom prihvatanju onoga što razumemo. Naša najstabilnija podloga pristupa je vera deteta u njegovu Majku.

Uprkos beskrajnoj količini materijala vezanog za Binu kojim se nismo bavili, moramo nastaviti naš uspon ka vrbu Drveta i stići ll:

179

Poglavlje dvanaest

SEFIRA ČOKMA, MUDROST, 2.

ASIJA, Svet ekspresije: Zodijak Konačno smo stigli do vrha Belog stuba i susreli se sa Ocem

Mudrosti. Neki moderni Kabalisti ovde Neptuna gledaju kao Zemljo­U'esca (Silu) i očinsku figuru ali osim radi pravljenjn razlike izmedu okeanskog oca kod Cokme i Okeanske majke kod Bine, neplunska asocijacija nam neće biti od mnogo pomoći.

Cokmn (iz:govara sc više kao Hokma) se izjednačuje sa grčkom Sofijom ili Duhom mudrostI. Identifikuje sc sa korcnskim Principom svih religija i predstavlja kapacitet kojim Božanstvo realizuje Svoje postojanje. Putem niz. Drvo, Mudrost je prvi korak za Boga ali na na­šem putu to je poslednja osobina koju stičemo. Božanstvo je mudro pre a Covečanstvo posle tog događaja.

Simbolisana Zodijakom, Mudrost je prikazana kao sveobuhvat­nost svih sIvari iz svake tačke. štaviše, Zodijak se može asocirati sa svim simbolima Mudrosti kao što su Heksagram, Okruženi krst itd. Spuštajući se niz Drvo, centralnu tačku dobijamo kod Ketem, zatim Krug kreacije kod Cokme, a na kraju su planetarne atribucije ostalih Sefirota. Istina, Neptun se posmatra kao Bog sposobnosti Rasuđiva­nja i astrološki on predstavlja velikog podsIrekivača Unutrašnje sve­sti, ali stara atribucijn Zodijaka vezuje prostor za Cokmu naspram elementa Vremena kod Bine. Originalno je postojalo deset zodijačkih znakova, jedan za svaku Sefiru. Sadašnjih dvanaest su na razne nači­ne rasporedeni po Stazama na najneprikladnije načine od strane za­padnjačkih Kabalista sa malo astrološkog iskustva. Uopšte sc ne ukla­paju u ravnu shemu drveta.

180

Stept:nicc svetlosti

Da bismo Drvo prilagodili sistemu od Dvanaest zodijačkih znakova (ili Znakova drveta), monlnlO se posluiiIi dinamičnom she­mom. Keter i MaU-mt su okretne tačke, Cokma je zodijački Spoljni pr­sten dok ostali Sefiroti orbiliraju oko Ti(ereta odgovarajućim puta­njama. Ovo daje veoma instruktivan model za one koji Sll dovoljno spretni da ga kot1struišu, pogotovo ako je unutrašnji okvir mobilan.

Takva upotreba Drveta Illogla bi iznenaditi ili čak šokirati sta­rije tipove Kabalista ali fatalna je greška misliti o Drvetu samo kao o ravnoj obojenoj slici na parčetu papira. Ograničeno na taj oblik Dr­vo nas može podučiti malo čemu jer ostaje rigidno kao i limovi koji ne mogu da ga vide drugačije. Oc Caim (Ot1. Chaiim) je esencijalno proživijelI svim osobinama života. Kreće se, raste, menja izgled u skla­du sa sezonom i poml�a sc na sebi svojstven način. Njegovi principi su konstantni ali praktični dco varira u beskraj. 'lb je razlog zašto je glupo napraviti fiksni 'Iarol i druge prikaze njegovih Staza ili čak za­misliti granicu od tirdeset i dve Staze. Drvo ima mnogo više da po­nudi od toga. Nema razloga zašto Staze ili bilo koje druge atribucije ne bi trebale biti napravljene, pod uslovom da postoji razumevanje da one samo predstavljaju način pogodnijeg svesnog kontakta sa ra­znim tačka ma Drveta od strane onih koji ih traže. Drvo ne proizvodi nikakvu Simboliku da bi objasnilo sebe. Mi sami proizvodimo sim­bole i imamo pravo da ih koristimo na najmudrije načine koje smo sposobni da dostignemo. Ako ikad dopremo do (;okme, steći ćemo princip same Mudrosti.

Mora se razumeti (kroz BillU), cl:l Mudrost Cokme nije nikakav vid učenja, sposobnosti pamćenj:l ili bilo kakve akumulacije mental­nih energija. Cokma nije oblik ičega, već je Sila, čista, nepokvarena Moć na najvišem nivou. Pritisak primenjen do maksimuma. Puni po­tencijal primenjene Energije koja naše Postojanje održava lt manife­staciji. Kada ne bi bila dovedena na nižu skalu pomoću ostalih Sefi­rota, naši sadašnji životni oblici ne bi postojali. Kakvi jesmo, tl našim ljudskim formama, ne bi smo mogli živeti II stanju čiste Mudrosti ni­šta više nego što bi smo mogli plivat i u kazanu punom kipećeg meta­la. Težimo da o "mudroj" osobi mislimo kao nekakvom mirnom sta­rom filozofu ali to je pogrcšno. Mudnr jc onaj ko pravilno prirnenju-

1 8 1

Vilijam G. Grcj

je moć, a najmudriji od svih jc onaj ko primenjuje najveću moć na najbolji mogući način. Takvo delovanje je više Božansko nego ljudsko i ukorenjeno je II Cokmi.

MudroSl uistinu lcži u adekvatnoj primeni Moći i istinska Mu­drost se ne može ispoljavati bei' Moći, mada se moć može koristiti bez Mudrosti kao što smo naučili na naš račun. Mi možemo razume­t i korištenje moći i znati kako da je koristimo ali samo zaist'l Mudri imaju sposobnost da je pravilno prirnene. Tu leži razlika i to je zna­čenje Cokme; Sveta mudrost kao čin ustanovljavanja Egzistencije u njenom najboljem obliku (Cokma koja deluje u Bini). Nema mnogo poente raspravljati kako i zašto je Postojanje "palo" iz svoje prvobit­ne Forme. Naš zadatak je ponovno ustanovljavanje Savršenstva ili, drugim rečima, sticanje istinske Mudrosti II Cokmi.

Shcma Mudrosti u Svetu ekspresije je takode i shema Moći, od­nosno cikličnog napretka ili Zodijaka: Prostora nad Vremenom. Dva­naest zodijačkih znakova pokriva sve moguće uglove Bića i ne treba da mislimo o Zodijaku kao o uzanom ekvatorskom pojasu, već više kao o segmentima narandže koji predstavljaju odredene zone jedne Celine. Oni bukvalno zahvataju sve jer oni jesil sve. U njihovoj raspo­redenosti i međusobnom odnosu sadržana je Mudrost u vidu Zako­na, Reda i Kosmosa.

Ovde možemo videti simboliku Šestara i Pravog ugla na delu. Keter otvara šestar do odredenog stepena, L:okma iscrtava krug, Bina ga pokreće a Dat ga postavlja pod prave ulove tl odnosu na svoju oso­vinu. Ajnštajnova [ormu!;l E = MC; odnosi se na Supernale na Drve· tu lj vota. E je Keter. M je Cokma, e je Bina, a 2 predstavlja Dat. Dru­gim rečima mogli bismo reći da jc Ziva energija jednaka Masi-Mudro­sti pomnoženoj sa Vremenom-Razumevanjem na Kvadrat Znanja. Krug svesti sadržan u ovoj formuli je kompatibilan sa Zodijakom.

Kao što Ključna shema Horoskopa, koja pedstavlja odnos izme­du Nebeskih teb i Zodijaka, ukazuje na rasporedenost energija to­kom ljudskog života, tako postoji i slična božanska shema. Dobro je rečeno da je Bog krug čija se periferija nalazi svuda il centar nigde. S,I božanskom periferijom kao sopstvenim Zodij<lkom i Keteroll1 kao njegovim Centrom, raspored Sefi rota dnje ono što bi ezotcrični Astro-

t82

Stepenice svetlosti

log mogao nazvati "Božiji horoskop". Vrhovna mudrost se može pro­naĆ.i studiranjem ovog Sve-shvatajućeg nacrta.

Uspinjući se Drvetom, Cokma sa svojim Krugom mudrosti llam pruža beskrajno Proširenje koje ćemo pratiti kroz Tačku Ketera do beskrajnog Skupljanja. Ovo je delovanje Heksagrama. Imamo spušta­jući trougao otvaranja do granice Postojanja i uzdižući trougao zatva­ranja do Krajnje tačke iz koje Sve proizilazi. Operativna svest deluje iz centra ovog Simbola. Prateći ovaj princip možemo konstruisati kori­sno orude Z<1 meditaciju ako iscčemo običan trougao iz karte (oboje­ne ako želimo) i dovedemo ivicu u kontakt sa ogledalom pod pravim uglom. Pažnju sada okrećemo granicama realnosti i odrazu dok ne steknemo osećaj njihovog identiteta u dva potpuno drugačija stanja postojanja. Solidna količina vrednih okultnih informacija se može ste· ti ovom metodom pomoću raznih simbola. Možemo doći do realiza­cije da je Krug Cokmine beskrnjne l1ludrosti tek Tačka Ketera prošire­na do granica Postojanja i da koliko god mudri da postanemo, sve se mora vratiti do Jedne tačke svoje Svrhe. Sve i Ništa su jedno i isto.

Hebrejska reč za Zodijak je Mazlot (Mazioth) - Stanice, što bi Ilas trebalo podsetiti da je svrha bilo kog Zodijaka da pruži relativan stator LI odnosu na koji se planetarne putanje rotiraju. Ipak, ne mo­žemo zamisliti Mudrosti kao statičnu. Njena prividna staz.1 je potpu­no relativna u odnosu na sve ostalo ali kada Principi mudrosti ne bi održavali njihovu medusobnu konstantnost, Kosmos ne bi mogao da izroni iz Haosa. Moraju postojati fiksne vrednosti II odnosu na koje se Kreacija svesno kreće. Fizički mi prihvatamo Svetlost kao kOllStan+ tu. Spiritualno mi prihvatamo njen ekvivalent kao Svetlost Ketem prema količini Cokmc stopom Bine. Ako izgubimo dodir sa našim spiritualni m konstantama (kao što velika količina čovečanstva čini), naš svet i mi sami ćemo patiti. Istina, mi uvek pronalazimo nove ob­like Večnih istina ali bilo kakav kontakt jc bolji od nikakvog.

H ram Mudrosti je podupret sa dvanaest, ne sedam, stubova ko­ji predstavljaju Zodijačku podcILI postojećeg Univerzuma II svim di­menzijama, bez obzira na nomenklaturu kojom sc služimo. Ne smc­mo ih identifikovati samo sa Zn<lcima našeg Solarnog sis lema, već ih prihvatiti stepene božanskog perirnetra koji obuhvat<l SVE.

183

Vllijam G. Grc)

Pošto je Cokma očinska figura, ralusna pr;lv;! linija ili slOjeći kamen joj sc pripisuje kao Simbol. Svaki �kolarac zna definiciju pra­ve linije kao "najkraće razdaljine izmedu dve tačke" što je takode sa­vršen opis bo7.anske mudrosti. Vrhovno biće je najdirektnija veza iz­medu dve tačke Postojanja. U protivnom bi vladao I laos. Pre nego �to pravu liniju shvatimo suviše bukvalno, treba da uvidimo njene munje očigledne implikacije.

Obično sc pretpostavlja CI:'! sc krajevi prave linije nikada neće sllsresti ali ovo je isti n:'! S:'!1l10 lj našoj trenutnoj kosmičkoj okolini. Produžite liniju tl beskraj i ona će postati krug nezamislivog prečni­ka koji možemo nazvati i božanskim zodijakom. Ovo je "magija" Pa­lice moći. Uvidanje da kada se ona uzdigne tokom bilo kog Rituala, uzima se ,,11lera Boga" i priznaje se Prisustvo univerzalnog zakona. Moć palice je Mudrost. Oni koji ne vide dalje od falusnog značenja Palice su suviše kratkovidi.

Mudrost je oduvek smatrana za krujnje postignuće u svim Oku1Lnim školama i Sistemima inicijacije. Doduše, teško da sc bilo koje dve Skale slažu šta je Mudrost ili kako je steći. Neke Skale uisti­nu tvrde da mi uopšte ne stiče Illa Mudrost - već da Ona stiče nas. Da li sc Mlldrost može ili ne može naučiti u uobičajenom smislu objek­tivnog proučavanja je otvoreno za raspravu. Inicijant jednostavno po­s/nile Mudar. Mudrost je status postojanja. Najviši mogući. Mi jesmo mudri - ili nismo. Za nas smrtnike, Mudrost je ono ka čemu napre­dujemo i što postajemo na vrhu Drveta života. Za Božanstvo, Mu­drost je početak, za Čovečanstvo kraj.

Možda se Mudrost donekle može definisati kao stanje potpu­nog shvatanja. Prvobitno Svewanje je sveobuhvatna Svest svega što jeste. Primaino Očinstvo. Trenutna Inteligencija. Vremenom (Primai­no majčinstvo), Mudrost je "pala" u Znanje koje je moralo biti steče­no serijskim iskustvom jedne stvari za drugom. Kako sc mi "llzdiže­mo" ili uspinjema Drvetom, tako sc približavamo krajnjoj Mudrosti koju ćemo dostići II čistom stanju Cokme koja prevazilazi i Znanje i Rawll1cvanjc. Tada nećemo morati da znamo stvari da bismo bili mudri, već Ll našoj mudrosti ćemo zllati sve što je potrebno.

Ovo je prist up koji se podučava l n icija ntima. "Nelnudri" t raga-

184

Stepenice sVcllo�li

ju za Znanjem deo po deo, kao svrake. Njihova mala nakupina se ne može preneti preko Ambisa niti će ih čekati dok sc ne vrate. Inicijant Svetlosti ne gubi vreme jureći po Univerzumu za moždanim inror­macijama Znanja,jer to je nalik pokušaju da pincetom, zrno po zrno peska, sakupite celu morsku obalu. Prevazilazeći Vreme, Inicijant se identifikuje sa Prostorom Mudrosti koji sadrži Vreme i time odjed­nom zahvata sva zrna Postojanja.

Nikada ne bismo trebali pomešati Mudrost i Znanje. Suštinska razlika je II tome što Mudrost uvek deluje pravilno jer proizilazi is­ključivo iz Večnog dobra. Znanje može da deluje pravilno ili pogre­šno, jer Covek nije pao zbog Principa Dobra ili Zla, već zbog njego­vog Znanja o njima. Istinska Mudrost je iznad mogućnosti pogrešnog iti zlogjcr potiče direktno iz Krajnje pravičnosti i bukvalno ne zna za greške. Ovo je autentična Nevinost u svom rajskom Slanju. Smerom uz Drvo, Znanje će nas dovesti do Ambisa i Mosta mača, ali ako Mu­drost i Razumevanje ne smire Mač za nas, nećemo moći da predemo Ponor. U obnovljenom Kraljevstvu, Dal je Hoklica, Bina je Presto, Cokma je Žezlo, a Keter je Kruna, "i samo jedan Gospodar vern i kralj vlada iz Svoje svete palate u večnosti".

Magična slika Cokmc je, naravno, bradata muška figura očin­skog lika. Brade se povezuju sa mudrošču jedino iz razloga što se pretpostavlja da čovek čija brada nije narasla duga nije živca dovoljno dugo da stekne pravu mudrost. Stari Kabalisti su uveliko načinili Sim­bol brade i naširoko spekulisali o svakoj dlaci i konformaciji Brade Makroprosopusa (koja je formirala Staze mudrosti). Orijentalnom umu brada je sinonim za Mudrost a Božanska brada se eufimistički nazivala "istinom svih istina". Njenih trinaest "konrormacija" su Dva­naest znakova kao Jedan, a trinaest je naravno lik Gospodara i dvana­est učenika prihvaćanih od strane većine Mudrosnih grupa u Svetim misterijama. Kabatistički, trinaest označava Deset Sefirota i Tri vela.

Možda je od značaja da je hebrejska reč za "Oca", Aba što poti­če od AB, prva dva slova abecede a Otac, Mudrost, je druga Scfira. U konvencionalnim značenjima, Mudrosti sc pripisuje ženski pol ati Ka­ba!;1 je postavlja na vrh Belog muškog pozitivnog stuba zajedno sa Očinskom slikom. Ovo uredno kontrastira n;lizgled muškom slikom

185

\'ilij:111l G. Grcj

Saturna na vrhu ženskog stuba, jer prikazuje promenu polariteta na različitim nivoima postojanja. Tradicija nalaže da duša razvija supro­tan polaritet od tela u kom obitava ali suštinsko značenje ovoga je da savršenstvo dolazi iz ravnotcže izmedu obe granice. Sema drveta ovo konstantno ističe.

lako Cokma numerički prctiče Binu na Drvetu, ona nije viša, već je jednaka sa Velikom majkom. Treba ih smatrati nerazdvojnim, kao dva kraja iste Palice. Kao što smo naučili, ako dovoljno produži­IllO Palicu krajevi će postati jedno. Tako je i sa Cokmom i Binom. Ci­tavo Drvo se može produžiti po kružnom principu i naša svest će se proširiti sa njime. Konstantno nam se govori da je jedan od glavnih ciljeva inicijacije proširenje svesti. Zašto bi smo se onda plašili da Lo i činimo?

Otac ne može postojati bez Majke da ga rodi i promena iz Oca (ABA) Ll Majku jednostavno menja srednje slovo (AMA). Bet (Beth), Kuća, menja sc u Mem, Voda što je trinaesta slovo Abecede i Ll hebrej­skom i Ll latinskom. Ovde dobijamo simboliku Velike glave Makro­prosopusa (Muškarca) koja se izdiže iz Voda (Zena) do stepena gde brada dobija trinaest konfiguracija (ili koraka II Lunarnirn mesecima da načini kompletni ciklus) . Kako god da posmatramo aVli Misteri­ju, ona predstavlja duaInu vezu muško-ženskog radije nego izolovani muški princip. Ako nameravamo da dublje prodremo u ovu Misteri­ju, moramo se upoznati sa Andclima agentima koji njome operi�u iz njihovog sveta po imenu:

J ETCI RA, Svet formacije: Anđeoski red, AUFANIMI

Reč Aufanim (Auphanim) označava točkove ali dolazi iz kore­na AVPh, "opkoliti ili okružiti, j korištena je da opiše mrveći valjak vršalice. U biblijskim danima to je bila nekakva vrsta nezgrapnog ba­štovanskog valjka načinjenog od kamena (falusni sl ub) koji je volom kružno vučen preko žit.1. Simbolika ovog čina Icži II priliskanju scme­na od strane Oca preko Majke (Zemlje) i njena slika je seksualna. Ta­kode postoji i veza sa sporim mlevenjem Božanskih mlinova, što je vc-

186

Stepenice svetlosti

oma drevni seksualni eufimizam koji je takode i fatalistički. Na višim nivoima, ipak, Auf'lIlimi su "opkoljivači" Formativ­

nog ehivalenta Zodijaka. Sva aktivnost je ciklična i Aufanimi se ba­ve održavanjem Manifestacije II pokretu. Onj lIsmeravaju Silu ka For­mi i započinju zakrivljenja Vremena-Prostora. Naš Točak života i snu­ti. Solarni cikJusi i svaka cirkularna i cirkuli�uća energija 7 .... wisi od J\u­fanima. Oni su Točkovi univerzuma zbog kojih ti mehanizmi funkci­onišu, spajajući početke i krajeve tako da sve evoluira samo iz sebe. Spirala evolucije je njihovo stepenište i oni su izvijajuća Zmija mu­drosti obmotana oko Drveta.

Primarna energija Ketera izranja kao sjaj koji ništa ne bi posti­gao kada ne bi bio programiran i ubačen II šemu II skladu sa kontro­lišućim i pozitivnim zakonima. Ova sekundarna modifikacija Prvo­bitne sile se dešava u Čokmi gde se ona "savija" ili "prelama" tako da ponavljajuća progresija energije postane moguća. Tačka Ketcra se ši­ri u liniju i nastavlja kao krug usled aktivnosti Aufanima. Oni rukuju Božijom mudrošću jer kada Prinurna sila ne bi znala šta da radi sa samom Sobom, Kosmos ne bi mogao nastati.

Kaže se: "Ono što kreće mora se u sebe vratiti". Kao Božiji mli­novi, Aufanimi upravljaju pokrctanjcm Sudbe ili Karme kao akcije koja izaziva sopstvenu reakciju. O Karmi je verovatno napisano više nego o većini Okultnih tema iako se veoma malo komentatora slaže u vezi bilo čega osim O njenoj neizbcžnosti. Našim čisto ljudskim ide­jama O rctribuciji i .,plaćanju karmičkih dugova" je potrebna prilična i1.mena. Svako ko zamišlja da zato ŠiO je A ubio B tl jednom životu, A mora doživeti isto ili gore u narednome, trebalo bi da se z..lgleda du­blje od ovog plitkog nivoa misli. Ako ni A ni B ne prihvate alternativ­no delovanje, radosno će sc medusobno ubijati dok se oboje zauvek ne apsorbuju u Ambis. CikJus radnje koji pOSlane odsečen od svog iz­vora energije izbledeće u nepostojanje kao ugašeni motor koji uspo­rava i lO se dešava onima koji se odseku od božanske mudrosti.

Karma dolazi pre svega iz Sile, a ne Forme. Ako je Sila izjedna­čena na svojim najvišim nivoima, nije neophodno za nju da utiče na forme na nižim. Mi doživlj:lVamo delovanje Karrne. odnosno Aurani­ma II ovom svetu jedino zato što se nismo uzdigli dovoljno visoko da

187

Vilijam G. Grej

sc nosimo sa njihovim energijama i pretvorimo ih II superiorne ci­kluse radije nego fizičke. Karma sc može prevazići i zemaljskim ter­minima, ta Sudbinska sila kojoj mogu biti potrebni mnogi životi na­. kg vremena da se u potpunosti realizuje može se spiritualno sakupi­ti II sekunde našeg vremena. Ovo je ist insko "opraštanje greha" bazi­rano na našem sopstvenom uzdizanju iznad reakcija na njihove naj­gore efekte. Sto smo bliži božanskoj mudrosti Cokme, to smo bliži i zatvaranju aufanimskih ciklusa koji kontrolišu našu sudbinu i utoli­ko više energije možemo izjednačiti na najvišem nivou.

Krug je krug. Recimo da pokušamo to fizički krećući se našim sopstvenim magičnim krugovima prečnika od par metara. Zatim drugim unutar prvog i tako dok ne stignemo do centra gde je naše kruženje ograničeno n<l okretanje oko naše ose. Konačno prestanimo da se okrećemo fizički jer prostorne granice čine ovo nemogućim već nastavimo da se okrećemo mentalno dok ne dostignemo mentalne granice i budemo primorani da kružimo spiritualno. Možda nećemo zaista sići tako daleko ali ovo demonstrira delovanje Aufanima. Teo­retski, trenutni centralni krug obuhvata Celinu minimumom kreta­nja u nepostojećim ciklusima.

To je umetnost takozvane "Magije". Relativno mali ciklus ener­gije koji poseduje m<lksimalni intenzitel blizu iZvora svoje energije će proizvesti uveliko povećani ciklus efekala sa skladno ttmanjenim in­tenzitetom u udaljenijirn delovima Prostora-Vremena. Sto je tačka oslobadanja energije na Drvetu viša, to će rašireniji njen uticaj biti osim ako nije fokusiran na posebno vreme-mesto-svrhu. Okultni i magični trening je usmeren ka kontaktiranju i kontrolisanju energet­skih ciklusa sa najviših nivoa. Sto se više približimo Supernalima, to će ishod drugde biti povoljniji. Na primer, da bi se lanac manjih do­gađaja desio na zemlji jedino bi bilo neophodno da na "nebu" nasta­ne početna energija jednom kada su adekvatne karike obezbec1ene. Jedan udarac u Gong proizvodi mnogo buke i jedan dobar poguraj može započeti čitavu lavinu.

Na sreću za nas ostale, puna moć Lokme je nedostižna za lju­de. Uistillu malo njih ik<lda dostigne njen ekvivalent na našem nivou ili čak i pokuša da stekne makar i delić njene moći. Kada razmotrimo

188

Stepenice svetlosti

da je Prvobitni ciklus moći (predstavljen božanskim imenom), doveo čitav Univerzum u Postojanjc, nije ni čudo da je Ime opisano kao Ne­izgovorivo za ljude. Ipak, andeoski red Aufanima deluje unutar našeg dosega i utiče na svaki životni ili energetski ciklus na zemlji-ili drugde .

Uspinjući se Drvetom, AlIfanimi su uistinu "Hožiji mlinovi" koji melju sve sitnije. Oni u stvari razlažu razne sheme diferenciranih energija i vraćaju ih II njihove prvobitne sheme primaIne moći tako da mogu biti ponovo apsorbovane u njihov Keterični izvor. Ako mo­žemo zamisliti svaki eho Jednog kreativnog usklika kako se rekombi­nuje tt prvobitni zajednički Zvučni ciklus, dobićemo ideju o tome Aufanimi funkcionišu smerom uz Drvo. Ovo bi moglo biti ilustrova­no puštanjem snimka krika ili gonga unazad usporenom brzinom, što ne znači da Aufanimi rade unazad. Ivica točka sc uvek okreće na­pred da bi se kod zenita pridružila samoj sebi.

Takav proces možemo posmatrati na ljudskom nivou dok gle­damo živote bezbroj individualnih duša kako se unaokolo zajedno kotrljaju od jedne inkarnacije do druge dok se postepeno ne prilago­de jedna drugoj i ne steknu medusobnll toleranciju. Isto možemo vi­deti i na obali mora čiji je pesak rezultat miliona godina valjanja pod naletima mora. Aufanimi su univerzalni u svom delovanju. Cirkula­cija naše krvi i srčani ciklusi su allfanični. Ako budemo pratili njihov tr<lg uz Drvo života, oni će nas vremenom odvesti do Krajnjeg, odno­sno oni će ono što je vredno u nama odvesti do njegovog Izvora. Ako uspemo da održimo naš proces usavršavanja dostići ćemo njegov Vrh u Keterll. U suprotnome Aralimi će se pobrinuti za naše ukl<lnjanje drugim kanalima.

Zasigurno je otkriće točka ono što je započelo ljudsku civiliza­ciju. Možda će jc Ciklotron (vrsta čestičnog akceleratora) završiti pa će Aufanimi ostati da prave nove virove od naše Kosmičke prašine. Ko zna? Samo Sama mudrost kod Lokme zna. Pre ili kasnije moramo stići do kraja našeg ciklusa na ovoj planeti što može biti tek početak novog lj drugačijim uslovima. Sta god da nam se desi, nećemo pobe­ći od božanskih mlinova sa ove strane Mudrosti od koje smo još uvek veoma daleko.

Rezonance, ritmovi, frekvencije i ta užasna pseudo-okultna reč

189

Vitijalll G. Grcj

"Vibracije" su sve aufaničke aktivnosti na fizičkim i drugim nivoima. [sto važi i za repet iciju "beskrajno ponavljajućeg eksperimen ta" za šta se insistira da je autentični naučni dokaz bija čega. Ovo ne može bili u potpunosti istinito posto niko nikada nije neki eksperiment. nauč­ni ili drugačiji, ponovio više od ograničenog broja puta. Taj diktum je trebalo da glasi: "koji sc može ponoviti u praktične svrbe" iako su Aufanimi aktivna spiritualna pokretačka moć a ne besmisleno odo­bravanje nekog živog delovanja. Ne smcmo zaboraviti da su oni agen­ti Mudrosti.

Sada, sami Aufanimi su nas doveli do tačke gde moramo upo­znati njihovog Arhandela oblasti koja je:

BRIJA. Svet kreacije: Arhanđeo RATCIEL

Rateicl (Ratziel) sc može prevesti kao Glasnik ili Poslat od stra­ne Boga. Ovo implicira izaslanika kome jc povere na neka posebna misija i od kog sc očekuje da sc vrati svom Princ.ipu kada njegov za­datak bude bio izvršen. Za njega se kaže da svaki dan stoji na vrhu planinc !-Ioreb gde proklamuje tajne sveta glasom koji odzvanja čita­vom planetom. Kada je Adam izgnan iz Edenske bašte, Arhandeo Ra­cie! se sprijateljio sa njime i dao mu je divnu knjigu punu tajni da ga vodi. Reči su bile uklesanc II safir i Adam jll je dao Noi, koji su je pre­neo preko Abrahama, Jakova, Levija, Mojsija i Džošue do Solomona, Kralja mudrosti.

Ni�ta manje ni ne bi smo očekivali od Arhande!a Coke. On sto­ji na vrhu Belog stuba, Simbol svete planine je, naravno, alternativa Drvetu života. On čini Mudrost dostupnu svima koji su II stanju da čuju njegov glas koji konstantno okružuje svet njegovom rezonant­nom energijom. Onje takode agent koji je u čoveka posle "pada" usa­dio instinkt Mudrosti koji je odgovoran za njegov napredak. Njegova "knjiga" je trajna kao i safir, ili drugim rečima, traje dok god irna ži­vota na zemlji. Sa svim zajedno, Raciel je u potpunosti simbolisana Figura mudrosti.

190

Za .. Knjigu Racicla" sc kažc da krije tajne zvezda. Danas bi smo

Stepenice svetlosti

jc zvali kosmičkom astrologijom. Ona je davala informacije o putanja­ma (ili ciklusima) nebeskih tela j njihovom lIticaju na čitavu Kreaciju, uključujući i sudbinu čovečanstva. individualnu i kolektivnu. U njoj se nalaze Glavne sheme Staza moći koje se kriju iza svih aspekata Mani­festacije. Ci tava Mudrost univerzuma na jednom mestu. "Knjiga" je bi­la korisna Adamu koliko i rečnik hebrejskog neobrezanoj bebi, ali obo­je nisu postojali pre njih, Adam nikada ne bi postao mudar niti bi be­ba naučila svoj maternji jezik. Mudrost nije novina. Stara je koliko i Po­stojanje. Mudrost jeste bila nova jednom-i samo jednom. Kako posta­jemo mudriji mi se uzdižemo umanjujućim spiralama uvećavajuće moći do istog nivoa Svetlosti iz kog smo pali. Naša st;\1.;;\ je put otkrića. Da nam Racicl nije ponudio Knjigu (b je pročitamo, ne bi bilo Mudro­sti za nas da steknemo jednom kada naučimo njenu abecedu.

Mudrost je uistinu u Zvezdama. Odakle smo još mogli saznati za nju? Covek je uvek osećao da mu jc sudbina vezana za zvezde. Iz astrologije iznikla je astronom ija, a sada ast ronautika. J pak, koliko god mudri da postanemo u procesu doseganja zvezda, nikada nećemo pre­vazići Primainu mudrost Cokme. čak i ako postanemo Gospodari Ra­delove "Knjige". Ako, tokom meditacije, budemo slušali njegov glas kako u svako doba proklamuje svoje tajne, približićemo se Mudrosti na mudar način, Oni koji se potrude da oslušnu, mogu čuli njegov glas svuda u svetu. Glas Raciela izgovara "Poruku zvezda" zemlji iz Spoljašnjeg i Unutrašnjeg univerzuma. On je, da tako kažemo, radio stanica za svest koja prima signale sa svih drugih dimenzija i emituje ih nama na ovoj planeti. Starija i mudrija bića od Ilas nam govore kroz usta Raeiela.

Mudrost je za nas kao Zvezda II tome da možemo biti svesni njenog postojanja, iskusiti njen uticaj i uvideti njenu važnost bez da je zaista dostignemo. Mudrost Cokme je odvojena od nas većim Ja­zom od onog koj i nas odvaja od. recimo, Siri usa. ISli instinkt u nama nas navodi da posežemo ka Unutrašnjosti za Cokmoll1 i ka Spolja­šnjosti ka Zvezdama. Većina ljudi veruje da je to zato što ljudi stalno tragaju za nečim novim, ali II realnosti radi se o vrsti prisećanja. Mi želimo da odemo kući gde i pripadamo, a Racic[ nas na to svo vreme podseća. On nam pokazuje Zvezdu koju moramo pratiti duhom da

191

Vilijam G. Grcj

bismo preplovili naš put kroz Kosmičko morc. U vreme Božića mi postavljamo Drvo i Simbol zvezde na vrhu

dok se sećamo legende o Mudracima koji su pratili Zvezdu da bi pro­našli Božanstvo u ČoveČ:l.nstvu. Čak i pevama:

"Zvezda mudrosti, Zvezda svetla Zvezda kraljevske ]cpotc i sjaja".

A ipak, koliko njih uvida kabalističku važnost ovog dražesnog malog rituala? Možda se Raeiel smeš i deci iz čijih lista izlazi takva Mudrost. Jer na kraju, ona, na svoj način, ponavljaju njegove reči, a Jule (pagan­ski praznik u vreme zimske kratkodnevice) je vreme kada ova zemlja stupa na Stazu povratka svetlosti. Zvezda je od najviše važnost u bo­žićnim mitovima, bukvalno i figUf<llivno. Bez nje Mudrost ne bi funk­cionisala niti bi Božanstvo moglo biti dosegnuta. Ako odrasli ovo ne shvate II vreme Božića, njihova deca hoće, čak i ako ne umeju to da iz­raze rečima. Ona su bliža tipu svesti koji nije ograničen na zvučnu simboliku.

Ako budemo čekali da Racicl progovori na običnom engle­skom. čekaćemo zauvek. Zvuk Mudrosti je pesma samog Života koji prati Illuziku Sfera. Nišla manje. Mi smo slobodni da prevodimo Ra­cielove "reči Mudrost" u koji god jezik želimo aJi 10 će bili samo aproksimacija njegove poruke. Istinska Mudrost je uveliko van doma­šaja ljudskog govora ili metode zapisivanja. Prave okultne tajne se ne mogu prenet i iz jednostavnog razloga što ih n ikakve postojeće ljudske reči ne mogu izraziti ništa bolje nego �to bismo pismeno mogli obja­snili plavu boju.

Ovo je razlog �to Kabala nije zapisivana II stara vremena, već se na nju uvek referiralo kao na "primljeno učenje". Niko nije podlll(l­WIO Kabalu, već je ona. kao što i treba, primflll(l iz: njenih Unutrašnjih izvora. Stari Kabalisti su savršeno dobro znali da je Kabala nazapisi­va, tako da osim nekoliko glifova nisu pokušavali da je stave na papir. Tek posle mnogo vekova kada su umovi mnogih ljudi na zemlji for­mirali nekakvu vrstu rezervoara izmedu unutrašnjeg i spoljašnjeg postojanja, načinjeni su l1<lpori da sc Kabala poveže sa čitljivim reči­ma na papiru. Moramo ostati apsolutno čvrsti II tvrdnji da nikaha

192

Stepenice 5vt't\osli

knjiga nikada nije, niti će bili. napisana koja "podučava" o bilo ka­kvoj kabalističkoj mudrosti. Tako nešto je nemoguće, ne iz nedostat­ka volje. već načina. Sve što bilo koji napisani rad O Kabali može da učini jeste da predstavi ideje drugih umova. Ništa više.

Svako ko pretpostavlja da može naučiti Kabalu II deset (ili de­set hiljada) lakih lekcija, II tolikoj su zabludi da ih ništa osim najtu­žnijeg ličnog iskustva tokom dužeg perioda neće izvući iz njih samih ka Mudrosti. Mudrost nije nauka već s/@je. Niko se ne "uči" Mudro­sti kao da je lekcija, već se uživi u nju. svi moraju steći Mudrost iz sop­stvenog Izvora koji moraju naći. Ne postoje nikakve divne "Okultne knjige" pune "Skrivenog znanja" koje bi se mogle steći bilo kakvom količinom novca. One ne postoje izvan fantazije jer se autentične "Okultne tajne" ne ni1li1ze na stranicama nijedne knjige osim Racie­lovc, a čak i kada bi smo razumeli njen jezik mogli bismo čitati samo jednu reč po svakom životnom dobu.

Jedine "tajne" o kojima bi se moglo pisati kao o "okultnim", Sll organizacione, doktrinaIne ili druge informacije u vezi sa raznim mi­sterijskim grupama. Tako nešto bi se moglo smatrati izdajom povere­nja koje zaslužuje sopstvenu nagradu ali nikako otkrićem od neke ve­like važnosti na polju božanske mudrosti. Svejedno, ono što je izreče­no ili podeljeno kao poverljivo treba poštovati kao takvo. Ne bi tre­balo "uludo izgovarati božanska imena" isto kao što ne bi trebalo pu­štati u opticaj velike količine lažnog novca,jer takav čin umanjuje nji­hovu vrednost do tačke beskorisnosti. Tek kada Misterije budu posta­le od najveće vrednosti za nas ćemo od njih imati najveće koristi. "OkuItna tajnovitost" nije uluda fraza ali je često veoma neshvaćena. Kada budemo postali dovoljno mudri da vrednlljell10 neophodnost diskrecije, Raciel će nam ponuditi još Mudrosti-ali ne na papiru.

Sad" uviđamo progresiju tokme. U Svetu ekspresije božanska mudrost je prikazan" bo sveobuhvatni Zodijak. II Svetu formacije ci­klične putanje Aufanima prikazuju njene energetske forme. a u Svetu kreacije Arhandeo Racicl pokazuje na same Zvezde kao slova Abece­de mudrosti. Iza Zvezda, njihov Stvoritelj i Originalor je Moć sveta:

193

AClLUT, Svet originucija: Božanski aspekal JHVH, rH

Ovde se susrećemo sa Svetim tetragrarnom lično. Ncizgovorlji­vim Božijim imenom. Verovatno je više pokušaja načinjeno od stra­ne oklutista i komentatora da ga objasne ili izgovore nego što sve to protraćeno vreme ukazuje. Recite ljudskom umu da sc nešto ne mo­že učiniti i on će provesti ostat;lk večnosti pokušavajući na opovrgne tu tvrdnju. Na kraju će i uspeti.

Zvučni simbol ili alfabetski Glif JHVH (YHWH) bi treba da označava [me tako moćno da kada bi ikada bilo izgovoreno svet bi bio uništen. Ovo je bukvalno i strogo tučna, jer ono predstavlja eks­plozivnu silu Primarnog "Prasku" koji je pratio početak naše Kreaci­je. Ekvivalentni .. Prasak" ili "izgovaranje" Imena će biti čul (doduše ne od strane nas) kada naša trenutna planeta bude eksplodirala u ko­smičku prašinu na kraju svog postojanja. JI-IVH će izgovoriti jl-IVI-[ i To će biti To.

Na malo pristupačnijim nivoima, Imc JHVH je predmet velike fascinacije za Kabaliste. Mozda je to zato što se Kabala zasniva na če­tvorostrukoj shemi. Na prvi pogled Drvo izgleda kao da je sučinjeno od Trijada, ali one su ustvari tri t<lčke Tetrade. Kada Malkut bude vra­ćen na Dat poziciju, tri Tetrade koje formiraju Dvanaest uredenja Imena (Zodijak) će biti evidentne.

Kao osnova lIredivanja svih naših oklJllnih i drugih ideja i kao Ključna reč čitavog procesa naše aktivne svesti, reč JHVH je nepreva­zidena. Jednom kada je postavimo u centar našeg Magičnog kruga (ne onog na podu Hrama već unutar nas samih) i krenemo da gradi­mo oko njega, započećemo kreaciju našeg sopstvenog Kosmosa. U isto vreme, praktični Kabalisti bi bili pametni da nameste reči Imena II fizički centar njihovog Kruga i da krenu da grade iz njega. Mudro­sti se može približiti na taj ili druge načine. Unutar Imena, naravno, treba ostaviti prostora za A 1-1 I 1-1 i ArN.

1H\l1-I je eksplozivna Pozitivna (Muška) moć koja je Inicijator svog delovanja. Rečeno je da su Bogovi stvorili Čoveka gromoglasnim smchoJll, a JI-lVII je z:lsigurno to. 10 l [O je sam božanski smeh. Pr­vi (a takode i Poslednji) smch kosmičke šale rezultira ljudskim živo-

194

Stt"pl'lliLl' wctlosti

tOI11. I U i [-J U su varijante [mena koje označavaju "Gospodare svetlo­sti". Čudno ili možda prikl adno, moderni prevodi starih molitva če­sto g[;lse: ,,0 Bože, Ti koji, itd., itd." Američki sveštenici, sa m;mjkom poštovanja, referiraju na njihovc nove Breviare bo "Ju l-lu knjige". Cini se da nisu prepoznali to najdrcvnije Ime njihovog Kreatora.

/J-IVH je uistinu Imc Imena jer je ono prva pozitivna sila svesti II činu začenja. Z;unišljeni (kontemplirajući) božanski duh se izdiže iz beskrajnog okeana i izgovara Reč (J J-IVI-I) svetlosti koja postaje ŽivoL Simbolizam ovde je tako dubok i bazičan za sve Postojanjc, da su stari Kabalisti vcrovali da Božansko imc treba izgovarati samo nad pravom vodom. G�lCali su u vodu u pola noći (prvobitna Tama) dok nivo vode nc bi dosegao njihove usne. Zatim su "vibrirali Imc" dok su istovremeno nastojali da ne napune usta vodom. Ako bi entuzija­stični pr:lktični Kabalisti želeli da eksperimentišu sa ovom tehnikom, preporučuje se mirna mediteranska laguna u vreme leta. Lokalni gradski bazeni su veoma neprikladni. U teoriji, Bo:l.'\Jlsko ime izgovo­rcno Jl:l taj način bi trebalo da se "prenese" kroz sve okeane sveta. Se­ćanje na ideju " J me iznad Vode" ostaje danas sa na rna prilikom nazdra­vljanja.

Koncept Originalne kreacije se s�lstojao od BO:l.1nstva koje izra­nja iz Okeana pozivajući Svetlost njegovim prvim dahom (Ain Sof AlJI" i Keter) kada je prvo što je video bila njegova slika II vodi koju je odmah nazvao JI-IVII. Možda je to bila eksklamacija čistog šoka koju je proizvela Inicijalna eksplozija Univerzuma (I.E.U.). Kako bilo, Pr­vi kreativni krik "Dobri Božc!" ili njegov ekvivalent su doveli Bivstvo II Post()j:lnje iz Ničega.

U staroj kabalističkoj tradiciji, Božansko imc je prenošeno jed­nom u sedam godina sa Učitl'ija na ućenika, "iz usla II uvo". U I-Ira­nm samo Visoki sveštenik je imao pravo da "izgovori" Ime jednom godišnje kada je stupao II i nače Lihu Svetinju Ilad svetinjama lj koju nijedan drugi smrtnik nije mogao prodreti. Nema sumnje da je bilo II potpunosti shvaćeno je Tetragram korišten u takvim prilikama sa­mo ljudska zamena za "Izgubljenu rel" koja bi, ako pronadena, po­vratila božanski status Čovečanstva. Moguće je da zvuk ove zaključ­ne reči nalikuje atomskoj eksploziji.

195

Vilijarn G. Grej

Princip " Reči (ili Imena) moći" je u potpunosti stvaran, kao �IO svaki psihoanalitičar zna. Postoji nešto što bismo mogli da nazovemo .. Glavnim rečima" ili "Ključnim frekvencijama" koje prodiru do du­bina na�e svesti i izazivaju reakcije naših najunulrašnjijih izvora ener­gije. Mi svi različito reagujemo na naše razne Ključeve. U kabalistič­koj potrazi za "Magičnim imenima" cilj su ovi spiritualni "zvuci" ko­ji su proračunati da razbude najbolje vidove energije dostupne čove­čanstvu. Nazivaju .�e "božanska imena" zato što pobuđuju božanske energije koje ljudska priroda skriva, pod uslovom da smo II stanju da odgovorimo na njihavlI rezonancu našom sopstvenom. Ovo je umet­nost i tehnika koja zaslužuje zasebnu studiju.

JHVH je koren kabalističke mudrosti. Da bi nam bio od pomo­ći prilikom llspona jednostavno treba da tretiramo Reči kao četiri tačke našcg Životnog kruga (il i Zodijaka) i oko njih konstruišemo naše spiralno stepenište, nešto nalik astra kompas karti. Ovo zahteva pozamašnu pažnju, pošto ćemo graditi energetski centar za naše čita­vo M;:lgično biće. Greška u ovom primarnom stadijumu će sc auto­matski ponavljati u svakom narednom ciklusu. Ako je naš centar do­bar, takav će nam biti i ostatak Kosmosa.

Nije čudno što Kabalista JI-IVH tretira sa najvećim poštova­njem po�to Ime predstavlja kompasne tačke njegovog čitavog unutra· �njeg postojanja na "magičnim" nivoima bića_ Kako se II materijalni svet rada m o iz fizičkih roditelja, tako se moramo iznova i spiritualno roditi iz nas samih kao �to sc za Božanskoga kaže da je stvorio sam Sebe. Iz AIN·a nastavljamo kao Dete svetlosti u Keter koji nam daje Bivstvo, JAVH (YAWl-!) koj i nam daje spiritualne dimenzije kao Ot;IC u Mudrosti i ALOATH koji nam daje spiritualno tmjanje kao na�a Majka u Razumevanju. Ovo je naše ponovno rođenje van tela i preko Ambisa.

Asocijacija J1-IVl-!-a sa Prostorom dolazi sa Sest ekstenzija: Vi­sinom, Dubinom, Napred, Nazad, Levo i Desno. Različiti pisci Slovi· ma pridaju veoma različite atribucije što izaziva mnogo konfuzije medu previše temeljnim praktičnim Kabalistima koji grade svoje ri­tuale. Najjednostavnije rešenje je i najdirektnije. Slova se mogu pisa· ti redom ali sc "izgovnmju" istovremeno. Prvo sc stupa u centralni

196

S!cpCllicc svetlosti

AIN SOF AVR koji se zatim proširuje po Keter-Dat osi Visine-Dubi­nc. Sledeća je JI-IVH ekspanzija koja se dešava jednako i istovremeno ka Cetiri tačke. J, H , ka S-N (Sollth-North/jug-sever) i W, H, ka E-W (East-West/istok-zapad) osi. Pošto je ovo učinjeno, možemo napravi­ti temporaini krug Bine i nastaviti sa ritu,dnol1l.

Naravno, sve ovo je JI-lVII koji deluje ka dole u odnosu na osta­le Sefi rote. Pošto se sada penjemo Drvetom, moramo razmotriti bo­žansku moć Mudrosti iz drugačijeg ugla. Sla sc dešava kad'l sc Delo­v;:lnje vrati u Bivstvovanje? Korisna, iako malo klimava, analogija mo­gla bi biti do kraja popunjena rolna filma. Kontinuiranost je postala treIlutnost. Sve je Ujedinjeno. Sve što će ikada bili i sve što je ikada bi­lo su postali sve što jeste. Prvobitni energetski ulog sc vraća sebi i do­lazi do izjednačavanja.

Prilikom Prvobitnog izgovaranja Imena (ili LE-U.), oslobodeno je dovoljno energije da sc celo Postojanje odmota kroz vreme. Još uvek živimo u ehu Prve reči da tako kuzell10 i ako smo zaista Mudri, vrati­ćemo se njegovom Izvoru ore nego što njegova rezon:lnC;:l izbledi u Ti­šinu. Spoljnu Tišinu. Božansko unutrašnje stanje Savr�enstva sa druge strane Ambisa će ostati u samo-regenerativnoj rezonanci svog zatvore­nog Supernalnog kola, do svoje krajnje apsorpcije u nemanifestovano.

Uspinjući sc Drvetom d:lkle, Forma sc vraća svojoj originalnoj Sili II JI-IVH radi preporoda na Vrhovnoj poziciji kod Kelera. Posled­nje postaje Prvo i rep Zmije je dostig;:lo njena usta. Serijska vreme se pretvara u tmutnu Večnost. "Obrtaji tetragramatona" su sc obrnuli. Rečeno je da kada sve moguće kombinacije Reči budu načinjene, Po­stojanje će dosegnuti svoj kraj i njegovo kolo će bili kompletirano. Kombinacije od JJ-IVH označavaju početak usled delovanja. J HVI-I znači "On čini da bude". I IVH samo po sebi znači .. bivstvo", a 1-1 J 1-1 (HYH) disati, živeti, postati. Kod Početne kreacije, VJI;J AVR (\WHY AWR) kaže: "I beše Svetlost". Kako bilo, JI-IVH je izražen, Tetragram znači život. "U Njemu nema smrti, jer On je večni život". l-IVA (J-IWA) je lična zameniea za Ona, Ona, Ono i predstavlja iZvor našeg spiritualnog identiteta koji moramo razl11eniti za Veliko jedin­stvo Ketem, odnosno Monada.

Spuštajući se niz Drvo, J I IVI J je Jedan koje postaje Mnogi, a

197

Vilijam G. Grej

vraćajući SC tl Beskonačnost, ono jc Mnogi koj i sc ujedinjuju II Jed­nog. Ovo čak ima smisla i na engleskom ako zamislimo da I (Yod, engL Ja) postaje Wc (W, engl. mi) kao Him (H, engl. on) i Her (H, engl. ona). Ako obrnemo ovo Manada ponovo postaje rezultat re­kombinacije Mnogih. Postoji veliki broj načina 11<1 koje možemo ure­diti Tetragram. Predstavljen piktografskim slovima on može prikazi­vati čoveka, životinju, drvo, Svastiku i mnogo drugih oblib. Vreme provedeno na papiru sa Tetragr:ll1lom može bili prilično nagraduju­će, iako ga treba živeti radije nego gledati.

Cini sc da je JHVH na mnogo načina povezano sa Moći i Mu­drošću ali, iznenadujuće jc, da sc pojavljuje kao ono, samo tl ,:rao le Cingu" Lao Cua, Vredi navesti celu njegovu sekciju ovde.

"lE. Očiglednost je ono što se ne može videti gledanjem II njega. I l E. Mi rnoća je ono što se ne može čuti slušanjem. VEo (WE) Retkost je ono što sc ne može osetiti rukovanjem. ovi pojmovi, budući da se ne mogu razaznati, mogu se posma-

trali kao jedinstvo [HV-a. Ono nije svelio iznad niti je mr:lčno ispod. Punkcionišllći II beskraj, ono je bezimeno. Krećući, ono ul:lzi lt

sebe. Ovo je prisustvo Neprisutllog, forma Nepostojećeg. Ovo je ne­pojmljiva misterija. Ispred njega, njegovo lice je nevidljivo, iza njega, njegov:l leda se ne daju primetiti. Ali regulisati svoj život prema drev­noj Mudrosti I .H.Y.-a znači pronaći Pul." Kakva bolji pogled na JHVH bi mogao postojati? Koliko bliže može­mo prići Mudrosti od Same sile mudrosti koja se Tetr<lgra matično manifestuje LJ pokretu? Ne kao četiri odvojene energije, već JEDNA SILA koja operiše u svim dimenzijama Prostor-Vremena prema koji­ma se odnosimo četvorostruko.

JHVH je bukvalno Ključni simbol Mudrosti i kada budemo konstruisali sopstveni kompas iz njegovih četvrtina uistinu ćemo po­stati Bogovi našeg Unutrašnjeg kosmosa, u pravilnoj vezi sa JHVH Makrokosmosa. Sav praktični Kabalistički rad se zasniva na funkcio­nisanju JHVH-a. Ono je II osnovi toliko jednostavno da biva II pot­punost i zanemareno od strane "mudrih" ljudi koji nikada neće pro­naći Mudrost. Niko ne pron<lhlzi Svetlost gledajući. Prvo moramo pranući "Kf<lljevstvo" unutar nas koje J 1-1 V J-I predstavlja, a zatim "po-

198

StcpClli(c svetlosti

staviti Vernog kralja na Njegov presto" ili izgraditi Kosmos oko cen­tralne Tačke što je razlika izmedu Bivstva i Il(· bivstva. Rečeno je da ni­jedna invokacija koja izostavlja spominjanje Kraljcvstvn nije isti ns b , a /l IVI I iznad svega asocira na Red, Kontrolu, Vladavinu. Možda ova bbalistički uređell<l molitva može biti od pomoći u radu sa JHVJ-I formulom. Vrativši se !lazad II AIN idemo idemo ovim redom: I . Oče n<lš koji jesi na llebesimu (vertik<llni krug) 2. Sveti se ime tvoje (JHVH horizontalni krug) 3. Dodi kraljevstvo tvoje (lateralni krug) 4. Budi volja tvoja na zemlji. (osnovna obrtna tačka) S. K<lko i na nebu (gornja obrtna tačka) 6. Kruh naš nasušni daj llam danas (prednji deo) 7. J oprosti nama duge naše ( poz<ldina) 8. J ne uvedi nas u napast ( leva strana) 9. Nego izbavi nas od zlu ( desnn strana) [O. AM EN . (rezonantni centar) Svaki praktični Kabalist" trebao hi da je II stanju da ovo razvije II fun­kcinalni ritual.

Veoma interesantna, iako slabo poznata, strana zvukov<l Super­naInih bo7..anskih imena je njihova asocijacija sa ritmom seksualnog čina. Zvuk AHIH-a kao EE I l E EE HE EE HE, je ubrzano disanje. ) l lVI-I, JA VE JA VE je muška penetracij", ALOAI ITI !, EE LOH EE LOI-i je žensko prihvatanje i konačno DAATH, D AAAAAAi\J\AA TH je izdisaj po završe tku klimaksa. DAATi-j asocijacija je pogotovo interesantna kada razmotrimo reči u Postanku, " i Adam je pozl/m'no Evu". Do d<lnas ovaj žargon referira 11<1 "telesno poznavanje". Kroz seksualno znanje je takode došao i "Pad" jer je reprodukcija vrste tre­balo da bude jedinstvena.

U kabalističkim Bo:i;;lIlskim imenima postoji pozamasna neis­traženo polje tehnika l .. a Pranaj<l ll1a jogu. pogotovo na SupernaInim nivoima i trebalo bi sc pokazati veom<l korisnim za one koji sc speci­jalizuju za takve metode. J J-I VJ-! je uistinu neiscrpno jednom kada počnemo da se gubimo u nje mu. Ipak, vremenom moramo izraniti iz njegovih energetskih ciklu!;a i dostići ekvilibrijum na vrhu Drveta ko-.. . J I Je:

199

Poglavlje trinaest

SEFIRA KETER, KRUNA, VRH, l .

ASIJA, Svet ekspresije: Primum mobile. Nebula Konačno smo na vrhu Drveta! Ovo je najviša tačka Srednjeg

stuba sa koje ne možemo dalje napredovati Drvetom života a da ga potpuno ne napustimo i stupimo II Ništavilo iznad njega ili se vrati­mO nazad lj M:11kul i krenemo ispočetka. Osim ako llam nisll izrasla krila tokom našeg llspona možemo izabrati jedino drugu opciju.

Keter ne označava Krunu S:11110 II kraljevskom smislu, već i vr­hunac svake visine, pogotovo plOltline ili stuba. Poseduje i implicirano značenje okruživ:1nja nečega na prijateljski način. Izreka kaže: "Raz­boriti stavljaju Znanje (Dat), kao Krunu. Ovo daje lepu sliku Super­nala. u kojoj kruna Kctera ukrašava razborite glave (Cokma-Bina) ko­je su dostigle poziv Znanja kod Dat-a.

Neki moderni Kabalisti Keteru pripisuju atribute Urana, mada ovo teško da je idealan opis. Ipak, mil o Uranu poseduje kCleričke osobine na svom osnovnom nivou. Kao najstariji od Bogova čiji su ga potomci kastrirali, Uran označava prvobitni božanski instinkt koji doseže do čovečanstva na najužasnije načine koji su vremenom, uz razvoj civili7.acije, promenjeni u manje drastične. Naša prva božanska dela na ovom svetu su bila divljačka , okrutna, kruta i nasilna po svim standardima normalnog modernog ponašanja osim atomskog rato­vanja. Takvo stanje stvari je bilo neophodno. Ništa drugo nije moglo dopreti do ljudi posle pada.

Danas ne možemo mnogo reći o tome kakav je živol bio u svo­jim najranijim stadijumima osim da mu kontrastiramo suprotnošću atomskog uništenja. Covek je video dokaze božanske moći sa Stra-

200

Stepenice swtlosti

horn pre nego sto je nastupila faza Ljubavi. Zemljotresi, vulkanske erupcije, oluje i drugi prirodni hororikoje je Covek prC'Živeo dokom svog zemaljskog detinjstva usadili su u njega SIrah od Boga što je ui­s�inu

.bio početak Mudrosti. Ci tava plemena i porodice su zajedno po­

gmuh usled požara, poplava, zemljotresa i drugih nepogoda. Coveku je pruženo mnogo dokaz.l o božanskom besu čiji je cilj. naizgled. bio uništenje ljudskog života. Da li onda zaista deluje ćud no što su prve religije nudile ljudske žrtve? Uz jadnu nadu, primitivni sveštenici su Zastrašujućem božanstvu nudili jedan iivot da bi mnogi mogli biti poštedeni. Smatrali su da je to bolje od potpunog izumiranja.

Danas, oni koji poscćuju službe Euharista u njihovim najlep­širn i najšarenijim oblicima, bi trebali da se sete krvavih rituala pro­šlih vremena kada su na kilmenim oltarima ljudski životi nudeni Bo­žanstvu žednom smrti. Trebali bi da viwali:lllju ritualne komade me­sa koji sc razmenjuju medu vern ici ma i krvlju napunjene ljudske lo­banje davno, na isti način, korištene. Nijedan deo tog užasnog ritua­la nije za nameru i mao nanošenje bola il i pružanje nasilnog spekta­kla gledaocima. Takva osećanja su bila veoma strana primitivnom čo­veku. Te krvave žrtve su činjene jedino iz čistog straha koji su naši preci osećali prema Božanstvu za koje su smatrali da sc ne može za­dovoljiti ni na jedan drugi način. Iz tog straha smo se uzdigli II mu­drost samo da bi smo sebi stvorili nove strahove. što nudi novu visi­nu mudrosti koju možemo dostići kod drugog Kelem.

Naši rani božanski koncepti možda jeslI bili okrutni po dana­šnjim standardima, ali su bili izuzetno moćni. Našom stalnom deper­sonalil..acijom B07..anstva mi smo počinili kastraciju Urana na više od jednog načina. Sada moramo nastaviti ciklus dok se ne vratimo našoj staroj veri na novi način koji ćc sc proširiti van forme u silu a zatim u samo Vrhovno iskustvo. Strah mora postati Ljubav i kao što nas je strah gonio ka dole, tako Ilas Ljubav mora ponovo lJldići gore ka Večnomc.

Pošto je Keter i Prvobitna i Krajnja sila, Uran uistinu poseduje vew sa njime ali najbolji azijatski atribut je Pritllutn mobile ili Nebu­la, koja vremenom postane Kosmička prašina iz koje smo došli i u ko­ju ćemo se vratiti. Primum mobile ne treba da posmatramo kao cikIič­nu ili rotacionu ekspresiju moći, što sc ne dešava pre Cokma-Bine, već

201

I

Vi!ij;!m G. Grcj

vi�e kao neregularnu radijaciju ili čak oscilaciju. Neprecizna ali kori­sna analogija je šlucanje motora kada se tek pokreće, pre nego šio se eksplozivni gas zapali i motor ne nastavi rad II redovnim ciklusima.

Ako Kelcr posmatramo kao pred-eksplozivnu moć iza Kreira­nog postojanja i Cokmu kao širetu eksploziju regulisanu Binom ko­ja rezultira Dat-ol11, dobi ćemo Supernainu sliku moći, kojoj ne nedo­staje ništa osim Onoga koji pritiska dugme. Isti Onaj koji se krije II Ničemu (Ain) iza Svega.

Nebulc su prvo Nešto iz Svega koje je Ništa našeg materijalnog Univerzuma. Ako kažemo da je nešto nebulozno mislimo da sc tek je­dva nalazi unutar postojanja. Steta je što smo nebuloznost asocirali sa neefektivnošću po�to je slučaj upravo obrnut. Manja moć ne proiz­vodi veću. Kada imamo nebulozne ideje mi ih ustvari kontaktiramo na njihovom najpotcntnijem nivou. Možda nikada nećemo biti u sta­nju da ih materijalizujemo na nižim stepenima Drveta ali to je usled naše nesposobnosti a ne zbog slabosti samih ideja. Svejedno, naše najncbuloznije ideje SlI te koje nas vode na veće visine nego osta lc. Sto i trcba da činc ako potiču iz KeteTa. Dakle, zasigurno ih vredi pra­titi ako smo dovoljno mudri da razaznamo njihovu, nalik zvezdama, Svetlost.

Kada budemo prerasli ovu planetu druge će bili napravljene iz nebula. Kada nam ideje zaSlare, bolje će bi načinjene iz keteričkih za­liha da z.,uzmu njihovo mesto. Keler nas vuče nazad II Sebe kao �to nas jc u početku i proizveo. Ovde možemo čuti stari usklik I.A.O. (I JAJ JO). I . Ono kreće. A. o.

Ono postaje što želi Ono se vraća u Sebe

Ovo je bio Zov Ketera koji sve ostale sadrži u Sebi. To je Tačka II ko­ju se sva energija mora vratiti pošto se istroši i priroda Ketera jc ta­kva da reapsorbovana energija bude jednaka prvobitnoj Energiji ko­ja je II početku odaslana. Nikakva količina energije nikada ne može postati izgubljena, već jedino može biti večno razmenjivana. Tačka Ketera je Vcčna raskrsn ica Sadašnjosti tl čitavom Vremen u ili beskraj­no mala lokacija sveprislltne Ovdašnjosti II celom Prostoru. Ne neko

202

Stt!penice sveliosti

božanstvo ili Božanstvo, veĆ prirodno ponašanje istog. Ljudski um ne može da zahvati koncept keteričke energije. Reći da je u pitanju moć ultimatnog Alama iza atoma koje već poznajemo, je samo aprok5i­macija. No ipak, tajna atomske eksplozije je tako neverovatno jedno­stavna: nakupite dovoljnu masu bilo kog elementa i on će eksplodi­rati. Ovo se desilo sa moći koju nazivamo "Bogom" II Najvišem smi­slu. Kada je Bog postao dovoljno stvaran i intenzivan u Njemu ili To­me se desila Inicijalna eksplozija (Imc). Ne bismo uopšte postojali da sc ReainoSI božanstva nije manifestovala na ovaj način. U Keteru Dr­veta dakle, ne smemo misliti samo o Primarnom potencijalu našeg početka već i o Vrhovnom stanju dubokog Mira kome se na kraju moramo vratiti.

Na usponu uz Drvo, Keler je naš'l krajnja tačka ekvilibrijuma izmedu dva Stuba polarisane moći. Kada bi smo iz le tačke mogli "uzleteti" i napustiti Drvo da bi smo ušli u Veliku nemanifestaciju ArN SOF AUR-a, stupili bi smo u Nirvanu i Svetlost iz koje nema po­vralka. Ako ne uspemo, mogli bi srno ponovo "pasti" do stepena ko­ji naša priroda dozvoljava. Gita kaže: "Više od Indre ćeš podići sebe ­ili ćeš potonuti dublje od crva ili larvc". Ova rečenica je veoma gene­ralna. Niko ne tone niže od najnižeg II sebi. Niko nas ne gura,jedno­stavno se sami spuštamo u slobodnom padu. Sve zavisi od toga na kom nivou sc susrelnemo sa Ketcrom. Na manje načine, mi u njega ulazimo svaki dan i nadamo se da nećemo potonuti na prethodne ni­voe svaki put kada padnemo. Naši momenti mira mogu biti kratki, ali će se vremenom proširiti II beskonačnost ili tako barem verujemo.

Kao što se Keler u svom odlasku nalazi II predaktivnom stanju svoje Moći, tako je i postaktivno stanje energetskog ispunjenja kele­ričko. Nikada ne treba o njemu da mislimo kao o potrošenoj energi­ji kod povratne tačke već kao o energiji obnovljenoj do svog punog potencijala plus vrednosti njenog "dešavanja" .Nije da je ona prevazi­šla Sebe, iako se izmenila, kao što smo i mi u sebi isto biće ali može-1110 postati različite osobe. Životni vek Božanstva i Čoveka imaju mnogo zajedničkog u ovim osnovnim principima.

Kao izmenjujuća tačka izmedu AktivIlosti i Neaktivnosti, Živo­ta i Neživota, Keter je prvobitna �.ivotna ćelija u svom početnom sla-

203

Vilijam G. Grcj

nju imincnlnc deohe i tl svom krajnjem stanju potpune apsorpcije svakog individualnog životnog entiteta. Ako zamislimo jednu ćeliju ili primarni živo!, kako sc deli II beskonačnost dok sc Prostor i Vreme potpuno ne ispune nebrojenim životima koji se međusobno rckombi­nuju tako da ponovo poslanu jedna ćelija II skroz drugačijoj dimenzi­ji postojanja. bolje ćemo razumeti keteričko ponašanje. Keterom se je­dino možemo baviti sa našeg ljudskog statusa paradoksalnim i neo­bičnim metodama svesnosli, jer on jc Večna novina i Drevan medu Drevnima. Kada bi smo posmatrali krug pokušavajući da otkrijemo njegovu početnu tačku imali bi smo manje problema nego pokušava­jući da dosegnemo Keter.

Svastika je pripisivana Keteru i prirodno smo u iskušenju da mislimo o njoj kao o rotirajućem Krstu moći, krećućem bljesku mu­nje, okrećućem dinamu i sličnome. Tako možda i jeste II stadijumirna posle Ketcra, gde ona predstavlja čiste Principe same moći ili sposob­nost premeštanja izmcdu Stubova polariteta. Svastika se može tuma­čiti na više načina. Jedan od njih je slika četiri para životinjskih rogo­va kada su zveri vezane za centralni stub mlina, što jc čovekovo naj­ranije poimanje praktične moći. Drugo značenje je nepotpuno okru­žen Krst koji prikazuje naćin kretanja. Još jedno tumačenje Svastike je jednostavno prikazuje kao krila vetrenjače, jer Keter uvek asocira na Dah života. Kako god da je razmotrimo, Svastika uvek predstavlja plan moći. Tako je i Keter plan moći za čitavu Egzistenciju koji pred­odreduje shemu života i vraĆa je u Iljena prvobitno uredenje posle završetka njenih ciklusa. Svastika je Točak života II stanju završetka svog sastavljanja pre nego ŠiO krene da sc okreće iJi u početku rasta­vljanja pošto se okreti završe.

Moramo zapamtiti da sc Keter nalazi na vrhu Drveta života i da vrh drveta poseduje dosta jedinstvenih atributa. On je tačka iz koje se drvo "pojavljuje niotkuda", da tako kažemo, iako ono II stvari izranja iz samoga sebe što je metafizički isla stvar. Ako pogledamo i najmanju mladicu kako šalje svoje liUe iz sopstvenog nevidljivog srca, možemo naučiti ndto o KCleru. Otisak Neba je često vidljiv na zemlji ako sc po­trudimo da potražimo ta prirodna nebeska slova. Vrhovi drveća jasno govore o Keteru ako ih sluhmo u vetru i njihovi pokreti ocrtavaju

204

Skpcnicc .svetlosti

njegovu shemu bilo da mi to primećujemo ili ne. Da bismo ušli tl Kelcr ne treba da URADIMO ništa, već moramo

BITI sve. Prestati da Radimo i početi da Budemo. Uradivši Sve postaje­mo Ni.�ta. Izvor i Vrhunac sc ujedinjuju. Konačno dolazimo do realiza­cije da nije okvir laj koji čini shemu već praznina koja je uokvirena.

Keter JESTE. lb i Ništa (Ain) više. Samo Ništa je više nego Sve. Da bi smo dostigli Keter sa dna kod Malkula, vredno smo i naporno radili na nama samima-i drugima-uzdižući sc, raznim granama, ma­Io po malo. Sada, kao našu skoro poslednju lekciju, otkrivamo da ni­smo ni morali raditi ništa od loga. Da smo jednostavno otvorili vrh nas samih ka Keteru kao i mladica, izrasli bi smo keterički na potpu­no prirodan način bez da išta činimo. Kao mehur koji se, od prirod­nog gasa, formira tl moru, otpIlltali bismo na površinu da pronade­mo oslobođenje II velikoj Atmosferi iznad Okeana. Živeći kao ljudi Ll

Malkutu, mi mislimo da je ČINJENJE najvažnije, ali kada bi smo ži­veli II Keteru smejali bi smo se tOllle, jer bi smo shvatali da je BIJE­NJE od krajnje važnosti.

Kada bi smo menjali bilo šta što CINIMO, prvo bi smo morali promeniti ono što JESMO. Postoji pogrešno shvatanje mcđu većinom ljudi da se ne mogu prmenllti izvan njihovih suštinskih priroda, ali to nijc lako. Mi ne samo d;\ možemo, već i moramo konstanino menja­ti scbe dok ne dosegnemo našu prvobitnu shemu. Ona sama se ne može menjati jer ona predstavlja naš krajnji zbir koj i sc ne može pre­vazići. Veoma malo ljudskih duša ikada dostigne lu tačku. Većina nas se još nije ni odvojila od zemlje.

Keler II sebi sadrži jednstavnu Prvobitnu shemu iz koje izrasta čitav božanski dizajn u svoj svojoj intrigantnosti. Postoje samo tri pri­marne boje, ali one se kombinuju da načine svaku sliku. Nekoliko slo­va daje dovoljno reči da se izrnze sve misli. Ali u Keteru se moramo vrai iti Prvobitnoj Potenciji gde je sva moć sadržana tl Bivstvu. Centar Kretanja je Mirnoća i mi joj po poslednji put prilazima kod Ketera.

Hajde da nikada ne napravimo grešku zamišljajući Keter kao nešto nedostižno. On je ustvari najbliži našem Pravom postojanju. "Keter se nalazi II MalkutlI II drugačijem obliku", Mi samo treba da držimo njihov krug zatvorenim u 11;\llla samima i pustimo da jedan

:W5

Vilijam G. Grcj

lide II drll�i tako da dode do kompletiranja i mi stupimo tl "nebesko kraljevstvo koje leži unutar nas". Jednom kada budemo prešli Ambis izmedu Delovanja i Bivstvovanja, bićem o dovoljno mudri da razu* metna kcterički aksiom: "JA SAM ONO STO JESAM", iznad "RADI STA ŽEU S".

Keler možda jeste vrhunac Drveta, ali jc i dalje jedna od Sefira koje prolaze krol Četiri sveta, tako da moramo nastaviti naše istraži­vanje dalje od keteričkog fenomena Ncbulc i spreči II sledeći unutra­šnji stadijUIll njegovog postojanja koji je:

JETClRA, Svet formacije: Anđeoski red, Čiol ha Kvodeš

Čiol ha Kvodeš (Chiolh ha Qodesh) se može prevesti kao Sve­La živa bića II smislu da su jedino oni II slanju da žive II čistoj Sveto­sti (ili Celini-Jedinstvu-Uniji) Ketera. Ezekiel ih opisuje govoreći: "Sto sc tiče sličnosti sa živim bićima, izgledaju kao gorući ugalj i pla­men je bio sjajan, il iz vatre je potekla munja". Drugi vizionar, Sv. Jo­van ih takode opisuje: " i oko Prestola behu četiri zveri sa očima na­pred i nazad i ne odtnara�e sc ni noću ni danju stalno govoreći: Sve­ti, sveti, sveti Gospodin Bog svemoćni Koji je bio i koji će doći".

Ciot ha Kvode� Sll z<.1 Keter ono što su Kerubimi za Malkut-mo­ći Večnih elemenata i njihova funkcija je da podesc Primalnu shemu prema kojoj sc ostatak Postojanja razvija. Mi ne možemo zamisliti BC'l:­oblični oblik i Nesilnu silu ali Čiot sc bave sa oba. Njih možemo raz­matrati jedinu II simboličkim terminima. Ezekielov opis čini da izgle­daju kao da su radioaktivni, a Jovanovi komentari im pripisuju osobi­ne sveznanja i sveprisutnosti Njihov simbol krilatog točka koji nosi svevideče Oko označava ekstenzije čitavog Prostor-Vreme postojanja.

Trebalo bi da imilll10 na umu da termin "Čiot" referira na živo­tinjske nivoe života. Danas bismo mogli reći da izraz "sva Božija stvo­renja" uključuje svaki živi entitet ali Čiot su Andeli, a ne smrtnici do­vedeni do savršenstva, iako predstavljaju shemu za savršeno življenje. Ovo je životnost u svom najjednostavnijem i najuzvišenijem stanju. Zivot kao život, bez ikakve distinkcije ili nagoveštenja o tome šta bi

206

Stepenice svetlosti

mogao, ili ne �i mogao, poslati. Zivol van svake kompleksnosti ili eventualnosti. Zivolna jedinica. elija. Jedno koje je sposobno da po­slane Dva, što kada se ponovo podeli daje četvorostruku Zivotnu reč. Celi;a;e životinja za sebe, a Svele životinje (ili Cio t ha Kvodeš) su će­lije "Božijeg tela" ili Makroprosopllsa. Možemo ih predstaviti lačka­ma, crticama, kupama, sve dok imamo na UIllU da Sl! oni izvan for­me i da se jednostavno služimo pogodnom simbolikom.

lako su Ciot van forme kako mi razumemo tll reč, oni nisu iz­nild vrednosti i smisla. Kao Ivice postojanja, oni su difircncijatori ži­vota prilikom njegovog samog početka. Kabala nas uči četvorostru­kom Životnom poreklu i u skladno nalaže četiri prirode Svetog živog bića. Sada ponovo simbolišemo ideju o četvorostrukosti. ne rednoj bo 1 , 2, 3, 4, već o jednom "trenutnom" ČETIRI. U pitanju je "For­ma iz..l pOJ·macije" ako mozemo da zmnislimo IDEJU iza ideja. U tom smislu, Ciot možemo posmatrati kao principe iza tačke, linije, luka i ugla iz koji h proizilazi SV'I F"ormacija. Ako ih ukombinujemo na naj­jednostavniji način videćemo ideju kupe, prave Svasti ke (koja ima kružni perimetar) ili možda dva kstara.

Možemo si olakšati shvatanje ovog koncepta ako zamislimo če­tvo

.r�stranu Piramidu koju zatim prelvorimo u kupu pitajući se gde

su JOJ nestale strane. I dalje su "tamo" ali sjedinjene. Staviše mogle bi se iznova pojaviti na bilo kom delu kupaste obline. Ako pogledamo niz kupu tačka njenog vrha će se proširiti do krajeva postojanja, ali ako lIsmerimo pogled ka vrhu, sve će nestati u Ništavilu u koje ta tač­ka zasigurno prodire. Kupa je najvrednija meditaciona alatka kada se bavimo Keterom i sa pravom sc pripisuje vrhu hcrmetičkog štapa ko­ji je samo još jedan simboli za Drvo.

Kao što sav život potiče iz njegovog Jednog izvora, a zatim sc diferencira putem Čiota, tako i povratnim putem uz Drvo Sveta živa bića rekombinuju razne životne oblike nazad u jedinstvo. Ona su sve­ta jednostavno zato šIo čine život Celim, razmenjujući Materiju i Značenje. Oni su sredstvo koj im se božanski živol izražava u Postoja­nju i povlači u Nemanifestaciju. Ciot su ti koji održavaju kontakte unutar celog Božanskog življenja, kao �to se i naše telCSIlC ćelije kon­Slantno održavaju tokom naših života.

207

Vilijan1 G. Grcj

Ova poslednja tvrdnja je interesantna. Očigledno je da ćelije naših tda u kasnom životu nislI iste one koje smo imali II detinjstvu. Tc su davno umrle. Ako su tela II kojima smo živeli kao deca mrtva, 1..,tšto smo onda živi i pod utiskom da imamo samo jedno telo? StOl nas pokreće? Paradoksalno, naša besmrtnost je ta koja smrtne dctove II nama održava živim i kada oni prestanu da služe našoj besmrtnoj svrsi, .,Zivot naših života" nalazi druge sa kojima možemo nastaviti ako je to naša Istinska volja. "Celije" naših finijih tda premošćuju ja­zove nastaje usled nebrojenih smrti naših fizičkih ćelija i beskrajno kratkih perioda ponovnog radanja. Fizički, mi umiremo i radamo sc takvim tempom da \0 izgleda kao kontinuitet, kao što se i zasebne sli­ke filma sastavljaju u kontinuum za publiku.

Čiot ha Kvodcš ispunjavaju tLl njihovu ulogu za Božanstvo i za nas na našoj skali postojanja. Oni su besmrtni životni atomi koji Bo­ga održavaju II životu, od Kreacije do Prestanka. Kabala se bavi Živo­tom i Zivim bogom. Nekabalisli su donekle zbunjeni zbog nedostat­ka spomena smrti ili posmrtnih uslova u Zapisima. Ovo je iz razloga što je Život, a ne smrt, smatran normalnim stanjem postojanja. Du­še su žive stvari, bilo da okupiraju fizičko telo ili ne, i Duh života je Večan. Zivot nije ograničen na ovu planetu niti čak na ljudsku rasu. B07 .. 1nstvo ne umire. Ci tava ideja smrti je strana Kabali. Mi možda imamo bezbroj života II bezbroj Slanja ili uslova; možemo nadživeti bezbroj različitih tela sa nebrojenih svetova, ali kroz sve to-mi živimo, ne umiremo. za Kabalistu postoji samo jedna smrt a to je konačnost Ambisa ako se duša dezintegriše. posle čega nema više šta da se kaie.

Može biti teško za moderni um da prihvati stajalište da je Zivot Sve i da je gubitak tela tek prelazak iz jedne "ćelije" II drugu, no ovo je kabalist ički stav. Mi koji živimo nastavljamo da živimo i zato se Za­pisi ne bave modernim shvatanjem "smrti". Život ima smisao, smrt ga nema osim nepostojanja. Cak i u dezintegraciji, ta energija se isko­rištava negde drugde. Smrt nije. Promena jeste. Mi možda ne uživa­mo u promenama, ali one idu ruku pod ruku sa životom bilo da ži­vimo jedan momenat, više milenijuma ili zauvek. Kabala ne povczu­je "smrl" sa raspadom fizičkog ili drugačijeg tela, nili lo čine Zapisi.

Danas konačnu smrt poistovećujemo sa gubitkom našeg smrl-

20B

Stepenice svt:t!os\i

nog tela. Kabala taj dogadaj posmatra kao kariku II životnom lancu koji vodi od jednog stanja do drugog. To je intermeca, ambis koji tre­ba preći, promena koju treba načiniti, ,di je još uvek deo Zivota. En­titet može potpuno izumreti jedino na duševnom nivou, ne tcle­snoln. Nebesa i Paklovi su živa iskustva. ne mrtva. Iznova i iznova Za­pisi ukazuju na ŽiVOG Boga. Onog koji živi umllar i kroz Svoja bi­&1, gde su Čiot ha Kvodeš Njegovo ziva telo. "Mrtvi ne slave Boga" kaže tekst. što znači da se Ciot (čiji je posao priznavanje bo1...1nskog prisustva) ne bave smrću.

Ova sada neukusna i nevoljena reč "slaviti"(praise) koja opisu­je glavIlu funkciju Ciota, pogrešno navodi moderne umove. U svom pravom smislu ona nema veza sa laskanjem ili nečim sličnim. Ona je jednostavno značila uvideti punu i istinsku vrednost onoga što pro­cenjujemo (appraise). Drugim rečima, poznati Boga. Za "iskustvo Ketera" sc kaže da je "znanje o Gogu" i ovo jc procena koju vreme­nom možemo steći iz kontakta sa Čiol. Njihov posao u Keteru koji je naš Malkut je tek danas " obaveštavaju" o Bogu da bismo oset ili bli­skost božanskog prisustva.

Iza Čio t ha Kvodeš, koji stalno prok1amuju svetost Života a ti­me i 130ianstva, je carstvo njihovog vlad,lra:

BRlJA, Svet kreacije: Arhanđeo METATRON. ili JOEL

Kao što je slučaj sa Sandalfonom kod Malkuta (još jedna para­lela) ime najuzvišenijeg Arhandela Drveta IlC potiče iz hebrejskog već iz grčkog "meta ton tronos" što znači "kraj Tvog prestola". On je An­deo prisustva koji jedini Vrhovnoga gleda lice tl lice i kroz koga se pri­malna moć filtrira ka ostatku kreacije.

Tradicionalno se kaže da je Metatron najmladi od svih Arhan­dela i da je jednom postojao u ljudskom telu kao Enoh koji "nije bio, jer ga je Bog uzeo". Kada je Metatron postavljen kraj Božijeg presta­la pre svih ostalih Andela oni su postaji ljubomorni i njihove vode su protestovale pred Svetim govoreći: "Nisu li Drevni pre Tebe dobro re­kii; ne stvaraj čoveka". Ipak, Metatron ne samo da je zadržao svoj 1'0-

209

Vilij .. m G. Grcj

sao već je bio i nagrađen titulom "Manji J 1-1 V 1-1 " zadobivši imc 10EL. Takode je zvan Safra veliki pisar a pridate Sl! ml! i druge počasti od kojih se ističe odgovornost nad Neizrecivim imenom. Kaže se da je Metatron čovečanstvu preneo Kabalu.

Asocijacija Metatrona sa Enohom je veoma interesantna. Ime potiče iz "anoki"-Ja, Meni, Ego. Istinsko Jastvo na božanskom nivou. L:ovečanstvo koje sc lIzdiie do BO:l..1nstva ili Božanstvo koje se pripre­ma da sc spusti u čovečanstvo. Dva Enoha se spominju u Postanku. Prvi je bio sin Kaina i dakle čuveni predak čovečanstva. Kao sin Ubi­ce on tipifikuje primitivno čovečanstvo koje se bori za svoje postoja­nje pod teškim zemaljskim uslovima. Ipak, deskriptivna reč koja se koristi u vezi sa njim (ChNVKh) označava podučavanje Inicijacije ili prosvetljenja. Rani čovek je morao brzo da uči ili da umre. Kabala je počela na tcži način. Drugi Enoh je onaj koji je "hodao S'l Bogom" i bio je sin Džereda i otac MetlIzelaja. On tipifikllje uzdizanje Coveka posle Pada i budllći da je dostigao vrh Drveta (gde je postao Meta­tron), naučio je ostatak čoveč:lnstva kako da ga prati (Kabala).

Kao Enoh ( I ) , Metatron je savršeno postavljeni Arhandeo is­pred Božanskog aspekta koji označava JA JESAM. On je ekvivalent "Božanskog osećaja" II čovečanstvu bez kog se ne bismo uzdigli iznad životinjskog života. On nam pruža osećaj pomoću kog se identifiku­jemo sa Božanstvom koje nas može ili uzdići ili uništiti. "Jastvo iznad jastva" koje Metalron izražava će nas odvesti pravo do Boga ako bu� demo bili u stanju d'l održimo uravnotežen kontakt sa takvom Moći. Ako ne uspemo, "Pašćemo" na7..ad na dno kod Malkuta. Ovde se po­novo susrećemo sa simbolom Demokleovog mača čiji vrh je granica izmedu veličanstva i ludila.

Sve zavisi od toga da li pokušavamo da zatvorimo Božanstvo u nama ili da se proširimo u Boianstvo. Svaki smrtnik koji pokuša da Božansku moć zadrži unutar granica svoje zemaljske ličnosti će biti dczintegrisan od strane nje, kao što možemo videti na primeru naših mentalnih bolnica i političkih partija. Metatron koji je JA Ile može da suzbije AI-I! H, JA JESAM, niti možemo nastaviti II smeru suprotnom od božanske moći bez da iskusimo njenu silu. Božanska opijenost je Covekov najgori otrov. Mi treba da izrastemo II Božansku moć, nc da

210

Stepenice svet[()sti

je grabimo. Oni koji nastoje da se putem božanske moći uvećaju II ze­maljskom smislu će zasigurno biti uništeni istim zakonom zbog koga eksplodira bojler pod prevelikim pritiskom ili prevelika masa pluto­nijuma. Posle početne nestabilnosti dolazi konačna eksplozija.

Još jednom imamo slučaj: "Sve stvari postoje II MENI, ne JA u njima". Deo ne može biti veći od celine i nijedan smrtnik nije veći od Boga. Kao što je Gautama istakao, Istina ili JA JESAM prevazilazi ME­NE ili "Jastvo". Božanstvo sc protcže Ila čovečanstvo da bi nastavilo proces nazad do Svog bića. Ako pokušamo da skrenemo ovaj proces to činimo na sopstveni rizik. Naša mala zemaljska "jastva" se moraju otvoriltl u JA JESAM da bi smo mogli postati ONO. Metatronu je ovo poznato i voljan je da nas nauči ako ga upitamo.

Ovo je jedan od razloga zašlo mnogi Inicij'lI1ti amanu na spek­takularne načine. Pošto se "otvore" ka prilivll božanske energije, oni pokuštaju da se timc okoriste na čisto ličnoIll ili ljudskom motivacio­nom nivolI. Isto tako bi i miš mogao pokušati da pojede slona u jed� nom obroku. Neizbežni krah usled preoptcrećenja mora uslediti. Gre­ška leži u pokušaju da sc nad nedovoljno Illeditiranom božanskom moći rukuje individualnim smrtnim namerama, koliko god da ih za­maskiramo kao plemenite i nesebične. Bol .... 1nska energija je tako uSllle� rena da je njen utrošak vel ... 1n za njen priliv kroz Kreaciju. Tako da Ke­tcr bilo kog Drveta može jedino da kontroliše Malkllt ispod njega II beskonačnost ali nema direktnog uticaja na clemente iznad sebe.

Zato je molitva: "Neka bude volja tvoja, ne moja" od tako veli­ke važnosti. Volja (ili usmerenje) istinskog JA JESAM treba da navo­di "Niže JHVH" ili Melatrona tl svakome od nas tako da oba toka Si­le funkcionišu kao jedan. Ovo se očigledno ne dešava kako treba kod ljudi na zemlji ili bi smo bili veoma drugačija bića, a ne više ljudi.

Metatron je mladi Arhandeo zato što se pretpostavlja da je Čo­vck najnoviji tip života na zcmlji. Kcteričko iskustvo Božanstva je de­finitivno naše poslednje. Donekle ovo je istina i II običnom životu. Tek kada se približimo kraju inkarnacije se zaista uzdignemo do ose­ćaja božanske il1l incnlnosti, l�,ko da Sll naši lični Metatroni mladi ka­da l11i ostarimo. On tada posIaje Duh ml:ldosti i traži nova tela i sve­tove u kojima bi smo se mogli roditi. On je mladi Stari ili Mladost ko-

2 l l

Vjlij�1I1 G. Grcj

ja ne može ostariti. Metalron nam je potreban više nego bilo ko da nas uspešno prevede iz jednog života II drugi. Kao što možemo oče­kivati kod Kelera, on predstavlja oba kraja 2ivota koja se spajaju i on je "JA" II .svemu tome.

Kao Arhanđeo prisustva, Metatron je odgovoran za međusob­no upoznavanje Boga i Čoveka. Cilava Kreacija je njegova provincija ali posto se ljudi služe hramovima, crkvama, Ložama i drugim soci­jalnim ustanovama koje pogoduju njihovoj sposobnosti da pridu Bo­Žanstvu na zemlji, MClalron ostvaruje neophodne veze II skladu sa materijalom koji mu čovečanstvo pruža, fizički i spiritualno. On (ili njegov ekvivalent II nama) je taj koji nam otkriva spiritualni sadržaj inače besmislenih religioznih rituala koji se služe fizičkim pomagali­ma. On nas takođe može dovesti pred Božanstvo na daleko neprijaI­nije načine ako nikakvi drugi ne posluže ostvarivanju kontakta.

Njegovo imc JOEL označava odlazak i povratak Boga i bukval­no kaze: "Ja sam Bog". Iza Kreacije mora postojati božanska svest ko­ja se pruža od vrha do dna strukture svakog sveta i koja funkcioniše na razne načine. 10 je MetalrOll. U Malkutu smo Sandairana posma­trali kao stopala nekoga toliko visokog da se ništa više ne može vide­ti. Ovde u Kctcru sc sllsrećemo sa glavom istog bića u vidu Metatrona, ali pošto on stoji licem u lice sa Božanstvom, možemo videti samo po­ledinu njegove glave. "Nijedan čovek nije video lice Boga i preživeo". Istina. Ta Vizija jc daleko van ljudske sposobnosti. Ako je ikad dostig­nemo to će znaćiti da smo se uzdigli do statusa Metalrona, Arhandela nad Arhandelima koji je u najbližem kontaktu sa božanskom svešću a .,uzdigao se kroz činove" jer u najmanjem je Najveće i od najvećeg je Najmanje. Ovo bi trebalo da jc vidljivo tl interpenetraciji osnove i vr­ha dvaju trouglova Heksagrama. Takode bismo mogli razIllotriti da je Heksagram formalizovani i shematizovane podvczni čvor koji, kako pesnik kaže, predstavlja "Cvor ljudske smrti i Sudbine".

Postoji pobožna mala rabinska narodna priča o jednom Rabi­nu koji je uspeo da dostigne najviša Nebesa gde je video Metalrona (ne i Boga doduše pošto je Rabin ipak bio ljudsko biće) i pomislio da je Metatron ustvari Božanstvo. Tako je Rabin počeo i da ga propisno obožava. Metatron je pokušavao da ubedi starca da je pogrdio, ali he-

2 1 2

Stepenice svetlosti

brejski narod je poznato po svom odbijanju da menja svoja ubedenja. Na kraju je Metatron poslao po andela nižeg ranga da ga opeče va­trom. Ovo je čak i Rabina ubedilo da to nije delo pravog Boga. Iako je prevazišao čovečanstvo, Melatron je pokazao ljudske osobine koje čisto Božanstvo ne bi moglo posedavati i oslati ono što jeste.

Ako uzmemo samo arhandeosku šemu Srednjeg stuba, dobiće­mo korisne meditacione merdevine da se njima uspinjemo. SandaI­fon, Gabriel, Mikal i na kraju Metatron. Četiri nivoa istog bića ili če­tiri bića koja povezuju dva nivoa koji se na kraju sjedinjuju u Jedan. Sve se na kraju sjedinjuje II JEDNO kod:

ACI LUT, Svet originacija: Božanski aspekat AH1H.

Ovde se nalazi Bog-početak. Prvi i poslednji. Tačka svega. JA JESAM. Večni AMEN (ili AUM). JEDAN. Posvetimo se na momenat dubokom retleksivnom poštovanju da bi smo se prilagodili Božan­stvu Božanstava.

Kako se bilo koj i smrtnik usuduje da definiše ono što se ne da definisati? Kakvo pravo imamo da pravimo pretpostavke u vezi sa Životom Života? Sami po sebi nemamo taho pravo ali imamo Zov koji je usaden tl sve nas od strane Imena čiji eho on jeste. Mi se pribli­žavamo nepribliživom jer moramo, odgovarajući na poziv koji nikada nismo čuli. Ne možemo izbeći Neizbcžno. Kao što JEDNO postaje SVE, tako se i m i svi moramo vratiti II Jedno. ONO je neizbcžno .

"Ime" AH 11-1 se ne izgovara. Ono sc diše, jer ono je zvuk udisa­nja i izdisanja. Prvi dah Zivog Boga i Poslednji dah Bića. Dva daha koja predstavljaju jedan život. Dah početka i dah kraja. Kako izdiše­ma II jednom svetu tako izdišcll10 II drugom postojanju. Cetvoro­struko udisanje i izdisanje je znak Onoga što odlazi i vraća se II Sebe, kao Sveta živa bića.

Dah je uvek smatran više nego svetim. On je znak Duha i naj­bolji način koji smrtnici znaju za izražavanje onoga što sc Neizrazi­vog. Nevidljive i nedodirljive realnosti. Ako možemo verovati dahu da

m

Vilijam G. Grej

nas održi u životu, onda se možemo barem malo približiti uvidanju Daha bića koji održava našu spiritualnu prirodu. Čak i do danas reči "Primi Sveti duh" se izgovaraju uz disanje iznad glave kandidata. Sve­ti znak nisu šake na glavi već dah iznad nje. Pre posvećenja još uvek se diše II vodu za krštenje. Ceremonijaini poljubac je predstavljao di­sanje duha od jednog do drugog smrtnika i još uvek se zove "Polju­bac života" kada se koristi II oživljavanju. Babica može brzo naduva­ti bebi na pluća ako dete ne krene samo da diše. Naše najdivnije misli nazivamo inspiracijom-udisajem. Sama reč "Duh" (Spirit) znači Dah i bez daha nc možemo nastaviti sa životom.

Nije ni čudo onda, da se Živi Bog naziva AI-liH. Svaki put kada udahnemo mi "izreknemo" Sveto ime života i ne možemo živeti bez da ga konstantno "izgovaramo".

Ono je uistinu iznad svih frugih Imena, budući da je ono "Zvuk bez zvuka" i "mirni mali glas" koji je govorio Mojsiju kao što govori i nama II našem disanju. Čitav sistem pranajama joge se zasniva na ovo­me i Zapadni spiritualni sistemi su zanemarili veštinu "božanskog di­sanja" na sopstvenu štetu. Koji je bolji način da se uvidi božanska re­alnost od !ljenog povezivanja sa dahom Zivota u nama? Osetimo Bo­ga u našim teli ma da bi smo dostigli Božanstvo u našim dušama.

Pronalazak Jedne misli koja uključuje sve razmišljanje, Jednog čula koje oseća sve i Jedinstvenog bića sposobnog da postane sve je najviši cilj svakog autentičnog okultnog Sistema ili Skole. Kada bi smo se mogli identifLkovati sa time "postali bismo nalik Bogovima" i jeli plodove sa Drveta života. Stremeći ka ovom cilju služimo sc "bo­žanskim simbolima" koji nas povezuju sa našim Velikim idealom,a na sam vrh Krune drveta Kabala postavlja "Sveti dah". Na zemlji misteri­ozni oblak Sekine (Shekinah) io je njegova simulacija. Čak su i fizički naučnici postu!irali da je univerzum nastao iz kosmičkog gasa koji je "eksplodirao" (ili iždahnuo) na početku Kreacije. Ovo je bio "Uzvik božanSKog smeha" koji nas je proizveo.

Sve Škole misterija imaju sopstvene ideje o božanskom imenu povezanom sa rezonantni m disanjem. Neki od primera su AUM Brah­mina, HU Sufija, egipatski, a odatle i hebrejski, AMEN itd. AMEN ko­ji se i danas pogrešno zloupotrebljava u konvencialnom hrišćanstvu

214

Stepenice svetlosti

nije jalova fraza koja jednostavno znači "neka tako bude" već treba da predstavlja izricanje moći disanjem. Postoji mnogo načina da sc ovo uradi. Jedan od slabije poznatih je udisaj kod glasa "A", rezonantna naduvavanje sa zatvorenim usnama kod "M" i konačni izdisaj sa "EN". Disanje božanskih imena je esencijalna okuItna praksa u svim Tradicijama.

AMEN može da znači mnogo stvari. Moramo zapamtiti da je AM majčinska rcč LL semitskom. "Majka mene" ili "Ja-Majka" je jed­no od značenja reči AMEN. Takode može da označava istinu, vernost, čvrstinu, pouzdanost, okretanje na desno (right - ispravno-desno) u bllkvalnom i figurativnom smislu. Postoji nekoliko veza sa Drvetom. AMNVTH označava redove ili Stubove, a AMIR visinu Ll kontekstu planinc ili vrha drveta. AMTH je Istina. Ako sakupimo sva ova znače­nja videćemo da Ime AMEN ima mnogo toga da nas nauči o Keteru.

Kao što AHIH znači živeti i disati, tako AHBH ( B zvuči kao V) znači Voleti. Vrhovno biće zasigurno mora biti Ljubav, jer kako život može biti istinit bez nekog vida ljubavi? Ljubav je Primaini životni princip i ovo je jasno vidljivo na vrhu Drveta pomoću AHIH AHBH AMEN-a, Velikog izvora i Zbira svog Života. Trebalo bi da obratimo posebnu pažnju na Zivotni akcenat kao nešto različito od svega osta­log što postoji. AH IH je božanski glavešina živog postojanja a ne spe­cifično čitavog Bivstva. AHIH je Zivot iznad Neživota, Rodenje iz Biv­stva, JA ŽiVIM. Ne smemo napraviti uobičajenu grešku i pretposta­viti da je Keter univerzalni izvor svega odvojenog od Života. Ovo je AlN SVPH AVR ili stanje Ništavila iz koga :Livat izranja kod K�tera i postaje Al-IIH ili Prvi dah.

Veoma jc važno pravilno shvatiti ovaj kabalist ički koncept na početku jcr će se kasnije nadovezati još grešaka. SVE proizilazi iz NI­ČEGA (Nijednoga/Nijedno = Sve) kod AIN SVPH AVR-a. Kod Kete­ra, :Livot kako ga mi razumemo izranja iz Svega koje Nije i Kreacija sc nastavlja u skladu sa lim. Da bi smo ovo ilustrovali treba samo da AlN (Ništa) zamenimo sa ANI (Ja) i JA JESAM. Faze su;

ArN ANI

Ništa Ja

2 1 5

Vilijam G. Grcj

AH I 1-1 AJ-IBI-I AMEN

Ja jesam Ja volim Majka svega ild.

Bukvalno jc istina da Niko ne može reći kako je Život poče, jer samo AIN zna kako je postao ANI. Ovo Iniciranje (i Završavanje) ŽiV0I3 koji zahvata svu Kreacij u kao Svesni kosmos je ŽiVI BOG II Kome mi postojimo kao entiteti. Kao šIo Bog živi-tako i mi živimo i to je gra­nica naše besmrtnosti. Sam životni princip je Vrhovno biće.

Nc smcmo ograničiti naše poimanje Zivota samo na organski život. Za sada nismo otkrili život sa mineralnom ili drugačijom nco­rganskom st rukturom, tl kamo l i život potpuno odvojen od fizičke strukture, ali Život je Univerzalnog porekla koje je AHIH Kelem. Ke­tcr nije neko nemoguće udaljeno problematično stanje sumnjivog Božanstva, postavljenog izmedu Nebule i Ničega. Sve što živi kon� stantno dolazi iz i Vf:;lĆa se u Keter. U Postojanju nikada nema više ni� ti manje života nego što je ikada bilo ili će biti. Izraz koji tako olako upotrebljavamo "Kako beše na Početku, tako je sada i uvek će biti, Svet bez Kraja, AMEN", sadrži toliko Istine da nikako ne uspevamo da je uvidimo. Ključ je suviše velik da bi smo ga videli, a u svakom slučaju živimo u Bravi kojoj on pripada bez znanja o našoj lokaciji.

Pošto je titula Ketera "Drevni dani", njegova Magična slika je profil starog bradatog Kralja. Naravno, u semitskom umu, brada je nerazdvojiva od dostojanstva i časti. Njeno uredenje i raspored može da znači bilo šta. Sve njene zasebne dlake se mogu ukombinovati ta� ko da se dobije svaka zamisliva shema Zivota. Brada je jedna stvar sa� činjena od mnogo individualnih delova, svaka dlaka je živa. Zato je brada dobar simbol za Jedan život koji obuhvata sve živote. "Mi smo kao dlake II njegovoj bradi" kaže stara izreka. Drevni dani je prikazan iz desnog profila (kako gleda II Beli stub) jer: "U njemu nema Staze leve ruke". Drugim rečima spirala evolucije od Božanstva do Cove· čanstva ide na desno. Ovde izranja pitanje skrivene strane l ica. Kako ga treba zamisliti ili ga ni ne treba vizualizavati? Postoji dobar razlog za korištenje profila ovde kod AHIH�a. Druga strana lica llije.

Magična slika jednostranog Lica treba da nam pomogne da se

2 1 6

Stepenice svetlosti

Božanstvu približimo kod Prvobitne tačke gde �e Život i Neživot su­sreću. Ako budemo bili u stanju da barem približno shvatimo ideju Bića ciji se Život jedinstveno postavljen izmedu Manifestovanog i Ne� manifestovanog, imaćemo korisnu sve�;nu vezu sa samim Vecnim ž.i� vatom. Slika Drevnih dana se nikada ne sme posmatrati ako polu�Bi� će, već uvek kao Celoviti kompletni koncept. Jeste i Nije kao Jedno. Ovo je bitna poenta.

Donekle i mi sami živimo u sličnom stanju. Mi jesmo ono što nismo. Kada ne bi smo više imali šta da budemo živeli bi smo kete� rički. Ovo je značaj dostizanja vrba Drveta. Biti ništa osim čisto Bo� žanstvo. Keter koji se pruža ka dole je Bog koj i traži Coveka i proteže se u smrtnost. Malkut koji se pruža ka gore je Covek koji traži Boga i protež.e se ka Božanstvu kod AI-l' J-[�a i dalje. Uvek moramo postajati Ništa da bismo postali Ncšto. Sve zavisi od toga da li smo okrenuti Ničemu Ketera ili Malkuta.

Keter unutar nas je pokretačka snaga naših života koja nas gll� ra ka Božanstvu ili Smrtnosti u zavi:mosti od našeg usmerenja. Ako se okrenemo na desnu (pravilnu) stranu, kao što nam profil sa slike na� laže dostići ćemo krajnje stanje bivstva koje se opisuje kao Jedinstvo sa Bogom jer nećemo biti ništa drugo. Ovo je Mistično dostignuće za kojim se traga na toliko mnogo načina. Nećemo ga postići nikakvom količinom ulrošenog truda. Moramo urasli II njega i poslali ono. Pod uslovom da "okrenemo nos tl pravom smeru", treba samo da se kre� ćemo napred i kada ne bude ostalo vise Ništa da se postane, bićemo kod AHIH-a licem tl lice sa još većim Ništavilom.

Kako živimo, Keter nas provodi kroz čitav okean svesti kao pra­mac broda koji je sam po sebi pokretan za svoje putnike. Moderno poredenje bi mogao biti kupasti nos rakete. Ko god, šta god i gde god da postanemo, Kelcr će nas odvesti do tc tačke jer to je sama lacka na­šeg bića II svakom mogućem smislu i ona je odmah i krajnje uvek is­pred nas. Ako budemo naučili tajnu održavanja naših trenutnih i kraj­njih lačaka u jednoj liniji, moći ćemo bezbedno da preplivamo Bes­krajni okean. Dok smo II Malklltll, Ketcr If(.'ba da je tačno iznad nas jer on je Jedna zvezda prema kojoj se navodimo i ako zaplovljavamo ka NiČEMU.

217

Vilijam G. Grcj

AH l H jc dis"njc. Možd" i zcvanje. Božanski zev prilikom bude­nja ili povratka II Veliki božanski san. Možda je on i zvuk usnulog Života van Bivstva. Ritam realnosti u Nekreaciji. Kao što reči jedne molitvc bžu: "Duše Svetlosti Koji si poslao svoj dah i stvorio beskraj­ne mogućnosti! Ti Koji uvlačiš i svc što jc iz Tcbe poteklo II Tebe se vraća. Bcskrajni pokrete u Večnoj stabilnosti, budi blagosloven 7..aU­vek". Ko može opisati neopisivo? Same reči su neadehatni simboli za izražav"nje ncuporedivih vrednosti što je razlog zašlo sc Svcte miste­rije služe mnogim drugim vidovima simbolizma. Gest i dah pravilno upotrebljeni mogu imati više sadržaja nego čitava biblioteka. Sto jc nivo svesti viši lO se više udaljavamo od formalnih reči dok ne stigne­mo do samog Daha koji sve reči izgovara bez zvuka "li s"drži sav smi­sao. AHIl-I. Najveći zvuk je TISI NA.

Kao što su u osnovnoj Jedinici svi Brojevi, tako su u Ketcru svi Sefi roti, kao što je i čitavo Drvo sadržano u svom semenu ili čovek u svom embrionu. Keter sadrži sve što 2ivot ikada može biti. Pitanje je da li je bilo prave potrebe da se Zivot izrazi na nivou nižem od kelc­ričkog. Da li jc trebalo da budemo rodeni ili ne? Zašto je potrebna po­stepena evolucija kada krajnji rezultati neće proizvesti ništa savršenije od onoga što već postoji II Keteru? U čcmu je smisao svega toga osim Kelera?

Ekspresija postojanja kao evoluirajućeg Zivota nema smisao osim samog Kelera, a van loga, Ništa više. Takav je koncept Nirvane koji je upravo suprotan onome što z.1padni umovi ničim. To je najve­ća moguća vrednost svih vrednosti. M i pretpostavljamo da JESMO proizvod ono šIo smo BI LI, ali smo jednako proizvod i onoga što CE­MO BITI ili ŽELIMO DA BUDEMO.

Na pragu smo novih dimenzija svesti II kojima će naše prethod­ne metode formulisanja misli izgledati kao nespretne radnje smota­ne male dece sa njihovim loše načinjenim igračkama. Mi nećemo za­mišljati misli već ćemo BITI misli. Neće biti potrebe da živimo naše živote pošto ćcmo biti sam Zivot. Zašto bi smo RADILJ išta ako mo­žemo da BUDEMO sve? To je Nirvana ka kojoj AHI H drži Ključ.

Na kraju naših života, individualnih i kolektivnih, mi otkriva­mo veliku istinu da nismo morali živeti da bi smo bili živi. Naš "Pad

218

Slepcnicc svetlosti

II meso" ne samo da sc mog"o izbeći, već jc bio i besmislen, jer uda­ljavajući se od Ketera odstranili smo se iz same poente našeg POSTO­JANJA. Van Ketcra ne postoji nikakav Smisao.

Pošto je Bog pogledao dole, L:ovek mora pogledati gore. "Nije­dan čovek neće pogledati lice Boga i preživeti" jer kada krajnja Vizija bude dostignula, Covek više neće morati da bude Covek i više neće morali da živi ako hude BIO sam Zivot.

Srednji stub Drvet" govori celu priču. Kada je čovek prvi put "Pao" na Zemlju kod Malkuta, postali smo bića zemlje i po njoj pu­zali. Zatim se naš vidik podigao iznad zemaljskog nivoa i susreo sa Mesccom kod Jesoda koji smo obožavali ml svojim kolenima, Vreme­nom smo se usudili da usmerimo pogled na Sunce kod Tifereta i sto­jali smo na nogama dok je Bog sunca vladao. Sada konačno gledamo u Zvezde i dalje tražeći izvor Života kod Ketem. Tamo leži naša Be­smrtnost. Tamo je JA JESAM. Čovek sc kreće ka zvezdama jer lllora. Nellla više NiŠTA da se radi a SVE da se bude,

Na.�e Drvo je kao krug II lome da .'ie njegov vrh i korenje ujedi­njuju kao Jedan. Pošto naš kraj ne može biti više od našeg početka su­očimo se sa njim sa samopouzdanjem jer nam je Pesnik (kao i obič­no) rekao šta možemo očekivati;

"I pošto iz Pehara piješ, Usnom pritiskaš, I II Ničemu sve stvari završavaju ll-Da. (Al I 1I-I=DA) Veruj da ćeš bili ono što si bio. Ništa. Nećeš biti ništa manje," Sada nije ostalo Ništa više da se kaže o Drvetu života.

219

Poglavlje četrnaest

AIN SOF AUR-TRI NEGATIVNA VELA

Poslc Sefirola Kreativne svesti stižemo do najvažnijeg koncepta od svih-NiMavila, koje drugačije možemo nazvati Nirvana. Ništa ne može definisali Ništa, a II isto vreme ono je Sve. Kabala nastoji da simboliše arnanaciju Svega iz Ničega služeći se analogijom Svetlosti. Prvo NI$TA (Ain), zntim stanje BEZGRANIČNOSTI (Ain SoO, 011-da P ROSVETLJENA BEZGRANiČNOST (Ain Sof Am) i na posled­njem i prvom mestu je koncentrisana Svctlost Kctera. Tako postepe­no stižemo do Ničega.

Zašto bi smo želeli da dostignemo Ništa? Ako ni iz kakvog dru­gog razloga, zato što njega ima tako puno a nas kao individualnih bi­ća tako malo. Uzmimo jedan ljudski život. Sto se njegove žive duše ti­če sve što je postojalo pre njenog rodenja i što će postojati posle njene smrti kao smrtnika je NiŠTA. Kada bi njeno "Ja" (ANI) moglo posta­ti njeno .. Ne Ja" (AIN) ona bi bila SVE. Kada Ani i Ain postanu izjed­načeni, mi istinski postajemo ispunjeni. Čovek materijalista provodi život za životom grabeći hrpice materije kao što bebe grabe pesak ili blato, misleći da je toliko veći ili važniji zbog takvih privremenih sti­canja. Prosvetljeni Inicijant prepoznaje vrhovnu važnost sticanja NI­ČEGA u pravom smislu te reči i posvećuje svoj život ovom vitalnom zadatku. U tome leži važnost "ncumešanog rada" ili "odvojenosti".

Samo oni koji su "van" nečega se mogu istinski nositi sa time. Ovo je suprotno indiferentnosti ili manjku interesovanja. U pitanju je potpuna briga iz svih uglova ili Obuhvatanje. AJN, Nula ili O II ko­me SVE JESTE. "Izlazak iz Ilas samih" koji nas vodi do Božanstva. Mo­žda možemo pokušati da dademo do koncepta Ništavila meditacijol1l

220

Stt'pt"llice svetlost!

na frazu: NiŠTA JE ONO 5'1'0 SVE NIJE. Tilkade bismo mogli raz­motriti da je bilo šta ncšto jer je ostatak svega njegovo ništa. Kako god da pristupimo ovom zadatku sigurno jc da AIN SOF AUR konceptu moramo prići kao nečemu što je Sveobuhvatno. Ako je Keter tačka, onda je Ain Sof Aur krug koji je okružuje.

Naši moderni umovi se opiru konceptu Ništavila zbog straha i malodušnosti. Tako gubimo pristup Svemu što bismo mogli postati jer Nula je zbir svih brojeva. Kada bismo samo promenili naš stav prema Ničemu, sve mogućnosti bi nam sc otvorile. Ništa je ono što nećemo biti a nikada ono što ne možemo da budemo. Ništa ne obez­vrcduje Ništavilo osim naše malodušnosti ka njemu. Ne možemo po­slali nešto bez ničega. Naša čitava ideja Ničega treba da se redizajni­ra i otvori ka Ključnom konceplu koji će nas odvesti u besmrtni život . . . . . II vecno) lStU11.

Jednom za svagda mOnllnO prekinuti lance neznanja, straha i gluposti koji nas vezuju za naše trcllutno beskorislle koncepte Ništn­viln i vratiti Nulu na njen prvobitni položaj vrhunske važnosti iznad Drveta života. Ovo je od suštinske važnosti za život. Uvideti barem delić istinske važnosti Ništavila (AIN) znači zaći u novo postojanje. Zbog ovoga je stari vid pričešća u M isterijama imao naizgled negativ­illi formulu: "Ne postoji deo mene koji nije deo-(u zavisnosti od to­ga kom Božanstvu je obraćano)". Takode ovo je razlog 7 •• 1 prazninu njihovih Hramova koji nisu sadržali ništa osim cha Reći koja se izgo­varala svake godine. Staviše, ako obrnemo Imc Boga (AL ili EL) do­bićemo NIL (LA, ništa).

Naša poteškoCa II pristupanju AIN SOF AUR-u je ta da mi ne posedujemo osećaj Ničega, već samo Nečega. Najbolji način pristupa za nas je možda kao što je predloženo Totnu u Vodenim bebama-una­zad, sa psom kao vodičem jer "pas" (dog) je bog (god) unatraške. Ta­ko morarno napredovati dalje od Manifestovanog dozvoljavajući bo­gu u nama da nas vodi sa Bezgraničnim svetlom iza nas. Moramo za­pamtiti da je svetlost nevidljiva. Mi ne vidimo svetlost već samo ono što ona osvetljava. Jednom kada Sl' budemo našli Ll Svetlu bićclllo van vida. Rečima starog prizivanja, stanje AIN SOl� AUR-a je nalik - "Sve­lu bez Svetlosti ali njome okupanim, svetu bci'. duše ali njome ispunje-

221

Vilipm G. Gre)

nim", Ponovo smo dobili poredenje sa "Svetlošću koja svetli unazad otkrivajući Tamu", Takođe postoji i opis Sv. Jovana, "Svetlost koja sija Ll Tami ali je Tami nepoznata". Sve su ovo neopisivo vredne meditaci­one tačke za kontakl sa AIN SOF AUR-om, barem do nekog stepena.

Ništa je ono čemu treba tditi. SIn god da budemo bili, to auto­matski implicira da NEĆEMO biti sve ostalo. Kao skulptor koji od­bacuje neželjene komade kamena oko statue koju je već zamislio II

svom umu. Ništa je Prvo i Poslednje SVEGA, budući da je ono pred­L1slov za Kreaciju i konačna suština Kreacije. Kao takvo, ono je Vrhov­no stanje Duha.

Za obavljanje magičnih rituala, praktici on er kOtlslruišc Nulti krug iz kog proteruje sve koncepte osim onih kojima namcrava da se bavi. Kada bismo naučili da radimo isto i [okom našeg uobičajenog razmišljanja imali bismo velike koristi od toga. Iz te ideje potiče i tre­ning koji se pruža Inicijantima u čišćenju uma do Ničega (barem ko­liko je to moguće) a zatim uzimanja jednog koncepta, bavljenja nji­me, a zatim ponovnog vraćanja u Ništa. U Kabalizmu, naš koncept Ništavila je naravno AIN SOF AUR i osnovne meditacije se sastoje u dostizanju Nultog stanja prolaskom kroz Unutrašnja iskustva bića II

Bezgraničnoj svetlosti, zatim samo Bezgraničnosti i tako sve to Nule Al N-a. Pošto steknemo sposobnost da postignemo stanje Ništavila po volji, možemo ga koristiti da dovodimo nove koncepte kroz AIN iz kog svi i potiču. Ex Nihil, Omnis est (Iz Ničega, Sve potiče).

Mnogi neuspesi tl okullnom radu proizilaze iz "nevraćanja" u Nulta stanje pre početka procesa. Takozvano "proterivanje" nema mnogo veze sa izbacivanjem demona ili zlih duhova. Njegova prava svrha je da stvori stanje Ništavila oko radne tačke. Ovo nalikuje pru­žanju sterilnog okruženja za razvoj jednog Životnog oblika. Bilo da radimo sa magijom ili ne, princip "proterivanja" ima dosta smisla. Ritual treba početi sa praznim oltarom i čistim umom jer je ispra­žnjena duša najpogodnija za ulazak Duha. Postizanje Nule je univer­zalno neophodno.

Postoji stara priča o Kraljevstvu koje je patila od takvih napasti da je opšte mišljenje bilo da ništa osim ogromnih žrtava Bogovima ne može sprečiti dalja zla. Bogati ljudi su gomilali hrpe zlata i drugih

222

Stepenice sv(tlusli

vrednosti na oltare, životinjski, čak i ljudski životi, su uzalud nudeni. Vremenom je stari slepi prosjak dopuzao do vrata hrama i podigavši svoje šake skupljene lj sud izgovorio molitvu: "O Veliki, nemam ništa da Ti ponudim. Uzmi ga, jer ono je sve što posedujem". Ovu jednu pravičnu molitvu čuo je i nevolje su prestale. Poruka je naravno vr­hovna vrednost Ničega.

Dok ne budemo uvideli i cenili pravu vrednost Nultog kocepta i otkrili kako da živimo kroz njega, nećemo brzo napredovati Stazom. Ovo je zaista glavna razlika izmedu istočnog i zapadnog filozofskog pogleda. Istočnjački Sistemi su lIvideli važnost Nultog koncepta dok je mali broj zapadnih uopšte podigao veću prašinu oko toga, osim što su mu zamutili značenje van svake nade za razumevanje ili pristupa­nje. Kabala mu pridaje počasno mesto nad celim Zivotom i učinivši to, dalju istragu ostavlja individualnim inicijantima. Svako moramo pronaći Ništavilo na svoj način.

Vrednost AIN-a je vezana za Srednji stub ili tačnu Nultu tačku izmedu polarnih ekstremiteta. On je apsolutna mirnoća usred pokre­ta, Nikad koje obuhvata Uvek. Esencija Boga. Mi se samo igramo re­čima pokušavajući da opišemo neopisivo. Ko je ikad opisao miris ru­že verbalnim simbolima? Reči mogu samo da ohrabre ljude da sami krenu u potragu za takvim eksperimentima i kada bi se makar to de­silo bilo bi to nekakvo malo čudo. Objasniti značenje Ničega je nemo­guće i osim ako konstantno ne budemo tragali za nemogućim propu­stićemo naš krajnji cilj na Drugom kraju onoga što nije Nigde. Nulti koncept nas vodi Svuda i ništa drugo neće zauzeti njegovo mesto.

Pre ili kasnije tl životu moramo pustiti grane Drveta i zasnova­ti naše sopstveno postojanje. Majmun mora postati ptica. Zmija mora poleteti. Istinsko odvajanje je neophodno pre nego što seme napusti roditeljsko drvo i krene samo da raste. Gautama je rekao: "Tamo gde ima Jastva, Nema-Istine. A gde ima Istine, tamo Nema-Jastva". Ovom diktull1u treba pažljivo prići u Svetlu AIN SOF AUR-a i on će pokazati put koji vodi iza Negativnih velova.

Mi zapadnjaci smo toliko obuzeti jalovošćl1 naših užurbanih aktivnosti da smo izgubili kontakt sa Unutrašnjim realnostima Po­stojanja i dok ne budemo doveli sebe u pravilnu vezu sa ovim Vital-

223

Vilij;Ull G. Grej

nim konceptima, nećemo živeti II Istinskom miru A1N-a. Ovo je bi­ser pred svinje, odbačeni Kamen, neprimcćeni Zlatni trotoar kojim hodimo našim neumornim nogama. Nikada nećemo imati Sve dok ne budemo imali Ništa. Istinska vrednost "stvari" je naše izvodenje iz onoga što one Jesll II ono što one Nisu. Rečeno je da jc jednom lopov ukrao dragi kamen sa svetog kipa. Monasi koji su ga čuvali bili su ve­oma uznemireni ali njihov stari Opat im je rekao: "Budalasti lopov jc ukrao samo ono što će dovesti nevolje i ubistva oko njega zbog glu­posti čovečanstva. Ostavio je naše najveće blago, jer ko može ukrasti Duboki mir? Vi sie veći lopovi od njega koji je uzeo običan kamen jer odbacujete naše najvrednije posedstvo. Dakle mir braćo".

Skoro se može reći da uz veštinu istinskog življenja možemo bi­ti SVE a raditi NiŠTA. Nije baš praktično sa smrtnim telima na zemlji ali mu se ipak da pristupiti. Na kraju, naše približavanje najudaljeni­joj zvezdi mora početi sa obične zemlje. Jednom kad budemo uhva­tili makar sjaj AIN SOF AUR-a moramo ga održati na našim ekrani­ma i on će nas na kraju odvesti u Svetlost jer jedino stalno posedstvo koje ćemo uvek imati je-Ništa.

Trend naše civilizacije nam dozvoljava da Ništa posmatramo na potpuno pogrešan način i trebalo bi da obrnemo polaritet tog vide­njao Mi zapostavljamo Ništa uz veliku cenu po nas jer ono je Univer­zalni element, Krajnja misao i Jedinstven izvor sve Energije. Jednom kada ostvarimo dovoljan spiritualni napredak da vučemo energiju iz Ničega mi "postajemo nalik Bogovima" i kada nam sve više ništa ne znači sve postaje moguće. Vrhovna negacija i omnipotentna afirma­cija su identične.

Ono što smatramo našom "normalnom" svešću ili intelektom je potpuno neadekvatno za Nulta funkcionisanje. Ovo je razlog zašto se Bog ne može "dokazati" bilo kojim ljudskim misaonim metodom i to je velika slabosl takozvanog "naučnog" rezanovanja. Konvencio­nalna nauka je scbe toliko mentalno okovala da čak i najstarije i naj­zatvorenije religijske dogme ostavljaju više prostora istraživanju nego moderna, na materiji zasnovana, mentalizacija. Pošto je ono što mi smatramo Ničim normalno stanje božanskog postojanja u "Miru ko­ji prelazi Razumevanje", mi moramo ili pronaći načine da se poveža-

224

Sttpcnicc 5vetlosti

mo sa takvim stanjem ili živeti u lošijim uslovima. Može se reći: "Niko ne može biti svestan Ničega" . 'lo je bukval­

no istina. Dakle mi moramo postati "Niko", nesvesni Ničega ali sve­sni (ako se takva nezamisliva Negacija može nazvati svešću) pomoću, uz i kroz Ništa. Svetlost bez vida. Misao bez razmišljanja. Zivot bez ži­vljenja. Svaki Okultni sistem eksperimentiše sa metodama Nultog pristu pa. Od jednostavnog napora da se "isprazni U III « do najkompli­kovanijih rituala proterivanja, mistici svake Škole instinktivno teže AIN-u kako god da su odabraii da zovu to Vrhovno stanje. Transevi, zamrzavanje i mwi drugi trikovi su pokušani od nastanka Misterija.

Prirodno pitanje je zašto sc truditi i tražiti Ništa umesto da jed­nostavno čekamo smrt? Mistici i okultisti ne smatraju smrt Ničim, dokje Kabalisti uopšte ni ne priznaju osim kao konačni gubitak iden­titela duše. Dosegnuti Spiritualni identitet u i sa AIN-om je kabali­stička Krajnost, kao budistička Nirvana. Samo Ništa sadrži Sve i iz­jednačiti se sa AIN-om je veoma drugačije od privremenog odvajanja od fizičkog tela.

Takav je i odgovor nr: ritualno pitanje: "Šta Pehar (ili Gral) sa­drži? -Ništa! Slušalac može reagovati na dva načina, razočaranjem i nerazulll evanjem ili uviđanjem neizračunivog značaja na koji simbol praznog Pehara ukazuje. Samo duša koja je spremna da prihvati tako duboku ideju može naći SVE u NICEMU. Niko osim Boga ne pravi 'Iotalnost iz Nule. Ono što nismo nas čini onim što jesmo. Glavne za­povesti sve počinju sa "Ne" i Zlatno pravilo glasi "Ne čini drugima ono što ne želiš da oni tebi učine". Iznova i iznova Nulta vrednost se naglašava II Zapisima i II tradicionalnom učenju.

Nepostojanje mora BIT!. Postojanje mora " NE BITI". To je za­kon SVEGA koji jc van našeg razumeva�lja. :Livat je konstantno nasto­janje da se postane ono što sc nije. Stara izreka kaže "Dovoljno je uvek tek malo više nego što ćemo ikad imati". Lovečanstvo na zemlji slepo traga za više svega. Više novca, više svojine, više prednosti, više važno­sti, više bilo čega. Više uništenja. Više nestabilnosti. Više ljudi. Inicijant traga za više Ničega, više Svetlosti, više Mira. Ovo nije nekakav vid izo­lovane sebičnosti niti samopožrtvovanje bez validne svrhe. Postizanje AIN-a je beskrajno veće od takve sentimentalnosti. Ono je LJUBAV u

225

Vilijam G. Grej

svojoj istinskoj dimenziji postojanja jer zahvata i održava SVE. Samo AIN nas vodi u Krajnje svetlo iz koga nema povratka jer

ono operiše u Ničemu. Put do AIN-a je nazivan Stazom odricanja ili odvajanja ali to ne znači samo obično odbacivanje materijalnih po­sedstava jer ako smo za njih vezani i mentalno ili emotivno, ona i da­lje ostaju svojina. Pravo odricanje je unutrašnje oslobadanje a ne ne­ka spektakularna eksterna žrtva. Ono mora biti bezbolan i normalan proces jer ako odvajanje izaziva patnju to znači da osnovna želja za pripajanjem i dalje postoji. Srednji put leži u Nultoj tački izmedu bo­la i zadovoljstva i kabalistički se naziva Kav haEmcai (Kav ha Emt­zai)-Centralna linija, koja predstavlja perimetar Nultog kruga koji tražimo zajedno sa AIN-oll1.

Ono što neinicirani nikako ne mogu shvatiti je prednost raz­mene Spoljnih stvari za Unutrašnje ništa. Oni kažu sa užasom: "Sta! Hoćeš da kažeš da živiš za Ništa i da je Ništa jedino što imaš da mi ponudiš? Ti si idiot i ne želim da gubim vreme na tebe". Inicijant se nasmeši. Ništa ne treba da se shvati, već uvidi. Ništa sc ne može obu­hvatiti već se u njega mora urasti. Oko Drveta života mora biti Ništa da bi ono uopšte moglo da raste. Sta smo mi uopšte? Da li smo teia, umovi, duše, duh? Mi smo Ništa koje je Svi mi. Ncinicirani Ništa sta­vljaju na posledllje mesto, a Inicirani na prvo. Ne može postojati Je­dan bez Nule pre njega. Keter ne bi mogao biti, osim iz AIN-a, niti bi Malkut mogao postojati bez svoje šanse da postane AIN.

Nulti koncept može biti opasan za one koji ga vide kao dozvo­lu za apatiju, malodušnost ili neodgovornost bilo kakve vrste. To bi bila negacija Negacije a AIN treba potvrditi a ne poricati. Mi mora­mo BITI AIN, inače nećemo biti Ništa što već jesmo. Ovo znači po­stati najglasnija Tišina, najuzburkanija Mirnoća i najpunija Praznina. Ono je najbogatije Plus najmoćnijeg Minusa. Razum, rasudivanje, lo­gika i naučno razmišljanje su potpuno bezvredni alati za pronalaže­nje AIN-a. Isto važi i za emocije, osećanja i ćula. Cista Vera otvorena ka Nultoj tački i usmerena ka Beskrajnosti je Covekov najprecizniji projektil za pogađanje Krajnje mete.

Možda je Pesnik najbliži meti. Gete se približio Nuhom kon�

226

Stepenice svetlosti

ceptu AIN-a u vidu majčinske dubine ili Matrice jz kojc je SVE pro­izišla. Mefistofel govori Faustu:

"Nevoljan, otkrivam ti višu Misteriju­U samoći sede uprestoljene Boginje, Nema prostora oko njih, Mesta i Vrcmena još manje, Čak i govoriti o njima me je sramota, One su MAJKE .. . Nema puta do Nedostižnog, Kojim se nikada ne hodi. Puta do Nepronadivog Za kojim se nikada ne traga? .. Ništa nećeš videti u beskrajnoj Praznini dalekoj, Niti čuti tvoja stopala kako padaju, ili se susreću Sa stabilnom podlogom gde bi ih mogao postaviti ... Beg od Stvorenog U bezoblične forme u oslobođenom prostoru Uživaj dok god sve ovo ne isčezne, Konačni ti gorući tronožae ovo govori, Da tamo najdublje dno postoji. Njegovo svetlo će tada MAJKE prikazati. Neke u njihovim sedišlima, neke stojeći ili idući Po njihovoj volji. Formacija, Transformacija, Večnog uma večna rc-kreacija."

Ko može govoriti o Tišini, prikazati Mirnoću pokretom ili SVE učiniti NIČiM? Mi možemo samo da prihvatimo neprocenjivi blago­slov ove Misterije. Kada je Prvo i Poslednje ujedine, Nula ArN-a nas poziva u Boga. Popeii smo se Drvetom života van njega samog kroz Neograničenu svetlost u Beskraj i na kraju dostigli kompletnost Ni­čega. Sta više možemo postići? Sve je Odraz. REALNOST jt

227

POGOVOR

Ima li šta više da se kaže posle pošto je poslednja tačka Drveta predena? Da. Sve ispočetka iz perspektive višeg Postojanja-Iskustva. Život i učenje su večno nerazdvojivi.

Glavno zadovoljstvo Kabalc bi bilo da nikada ne stignemo do svršetka njene beskrajne priče. Svako poglavlje se završava sa "Nasta­viće sc", Svaki put kada dodemo do kraja jedne studijske serije veza­ne za Drvo života isplati se ostaviti ga lI nesvesnosti AIN-a neko vre­mc, a zatim početi ispočetka ali II suprotnom smeru. Beskrajna priča postaje bolja sa svakim pričanjem.

Zamislimo da počinjemo priču iznova od Nule, posmatrajući svet II svetlu onoga što smo do sada naučili. Kakav bi mogao biti naš prvi utisak? Možda veoma izncnadujući. Možda bi nas navco da kon­cept AIN-a posmatramo na potpuno drugačiji način nego što smo to do sada činili.

Ako prokopamo do njenog dubokog korena, ta jednostavna he­brejska reč AIN ne znači "Ništa" u našem uobičajenom zapadnjač­kom smislu, nikada i nije. Ona potiče od dve veoma male osnove. El-I NA? Sto znači gde ili šta sada. Sta još? Drugim rečima ona je Večna enigma. "l3ITI ili NE BITI" večnog života.

Reč AIN je prevedena II engleski kao "Ništa" jer ta združena fraza ukazuje na tačku posle koje ništa nije znano u bilo kom datom trenutku. Nije implicirano da ništa više ne može ili neće biti znano. Ona je jednostavno označavala da sc ograničenje svesti moglo proši­riti tako da održi korak sa napretkom. Možda bi preciznija formula­cija bila "Kraj iskustva" ili "Ništa više znano sada". Simbolički, AIN jc čisti znak pitanja usmeren ka Beskonačnosti.

lnicijanti starih Misterija su često savetavani da " Postanu živi upitnici", odnosno da traže sve od Života ali ništa da ne zahtevaju. Zbog ovoga je u starim inicijacijama bilo toliko mnogo pitanja i odgovora. Cilj je bio da se u umove kandidata usadi ideja stalnog ispitivanja.

Stepenice swtlnSli

Možda bi bilo dobro za zapadnjake da "Nulti" koncept AIN-a ost,lVC po strani i jednostavno usvoje obič<ln upitnik. Nismo baš spremni da završimo II izumrlosti sa kojom tako često poistovećuje­mo reč Ništa. Tradicionalno ne želimo da BUDEMO i POSTANEMO zauvek. AIN je upravo to i značio sve vreme. On jc tačk" kod koje je naš" svest u dovoljno bliskom kontaktu sa Božanstvom da kaže, "Do­bro, šta sada? Sta ćemo da BUDEMO i RADIMO zajedno"? To je lač­ka kod koje uistinu postajemo samoodredujuća bića II skladu sa Ori­ginalnom namerom. Ovo je AIN, naše Istinsko postajanje ili Zivotni cilj u SVETLOSTI.

Interesantna interpretacijska nijansa je da rečca NA označava osećaj želje ili podstreka. Ona izražava nadu, molitvu ili nameru da se nešto specifično desi za čim subjekat oseća potrebu. Tako da, ponovo svedeno na osnovu, AIN može da znači, "Ja trebam i tražim moje sop­stveno Isti nsko sopstva svojom voljom". Tražeći 1\ I N mi tražimo upra· vo suprotno od izumiranj". Naime naš sopstveni identitet II Beskraj­nom životu.

Večno AI NA? je eho fundamentaJnog uzvika svakog ljudskog srca. Gde si Tl? Gde sam JA? Sta će Ml sc desiti? Naše najstarije bri­ge. Ovo bi mogao biti naš najdublji De Profundis (iz dubina). Dete koje plače za svojim roditeljima. Agonizir<lj lIći krik paćenika koj i zah­teva smrt. Jecaj usamljene duše koja traži lItehu ljubavi. Možda i bri­ga duše koju plaši nastupajući gubitak tela i koja želi uverenje da za­ista postoji nekakav Božanski duh koga brine šta sc dešava sa jadnim malim ljudima. Sta god da je II pitanju, drevni zov AII111I1I ! je još uvek izraz najveće hitnosti koji bilo koji smrtnik može izustiti. To je AI A.IN-a. Naš Kosmički zov očajanja za i sa Božanstvom.

Kada se približavamo AIN-u uvek bismo trebali uzeti u obzir njegove predkoncepte SPH i AVR (SOF i AUR) koji sc obično prevo­de kao Bezgraničnost i Svetlost. Recimo da ih umesto toga posmatra­mo kao Slobodu i Osvetljenje. Naše oslobodenje od granica nižeg ži­vljenja i Realizacija sveg smisla. Naš čitav život je borba za postizanje ovih spiritualnih ciljeva. Do manjeg stepena mi ih postižemo, malo po malo, prilikom svake inkarnacije. Tako da kada se nosimo sa nji­hovim simboličkim Arhetipovima na Drvetu života, mi samo posma-

229

Vilij3m G. Grej

tramo preduslove za približavanje su�tini samog Zivota. Sloboda j Svetlost. Konačno oslobodenje pre nego što postanemo Mi sami.

Da bi smo razmotrili i razumeli sve ove faktore oni bi trebalo da oslobode pravu poplavu svežih značenja koja bi oživela svako biv­še polje kabalističkog proučavanja. Dobar predlog bi bio postavljanje znaka pitanja u centru AIN prostora iznad Ketera na !ičnom prikazu Drveta života koji bi izgledao otprilike ovako:

A I N

s H

A R

KETHER

Neke veoma interesantne ideje se mogu izvući iz ovog dijagra­ma. Prvo, čitava spirala života ovde proizilazi iz Krajnjeg l ili Apsolut­ne inicijacije individualnog Entiteta. Uz malo mašte, posvećeni hri­Uani bi mogli pratiti Konstantinov simbol (Constantine Labarum) IXP (Iesus Christos) niz centralnu liniju. Ostali bi mogli pročitati slovne kombinacije smerom nadale i pronaći ova značenja.

ASA IPV NHR

Biti jak i isceljivati. Veoma lepo. Teći. Figurativno značenje z.a okupljanje ljudi.

Da l i bi išta moglo biti jasnije od toga? Tok lepe energije koja is­ccljuje (čini Celim) sve ljude zajedno. Okupljanje svesti. Vrelo samog Života. Endoenergija Postojanja.Na arapskom reč AIN označava iz­vor. pogotovo sveti.

230

Stepenice svetlosti

Veoma često u konvencionalnim proučavanjima Kabale, čitava poenta toga se izgubi pod morem tehničkih i sporednih pitanja. Svr­ha istinske Kabale nije nekakvo izdvajanje. već nastojanje da živimo bolje. lepše i više živote kao individualne duše II potrazi za sopstve­nom sumom i izvorom. Dok god to ona čini za svakoga, ona je od ne­procenjive vrednosti. U protivnom ona je samo vremenski zahtevna slagalica.

Sa tajnom AIN-a na lImlI, proučavalac Kabale bi nekome koga interesuje njegova motivacija mogao reći, "Ja tražim samoga Sebe. Onoga koji sam prvobitno i trebao biti i koji nameravam da posta­nem na kraju svog života. Moji Alfa i Omega. Ne postoji Ništa više što mogu reći od TOGA".

2 3 1