VELNES TURIZAM

Iz udžbenika:

Pivac, T., Dragin, A., Dragićević, V., Vasiljević, Đ. 2016. Selektivni oblici turizma – Primeri

dobre prakse u svetu i stanje u Republici Srbiji. Prirodno-matematički fakultet: Departman za

geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad

Da li su banje mesta za bolesne ili zdrave i kakva je situacija u Srbiji?

Šta je spa, a šta velnes turizam?

Kome je velnes turizam namenjen i kakav je profil tih turista?

Nemačka velnes organizacija (Deutscher Wellness Verband, DWV) i Evropsko velnes

udruženje (Europäischen Wellness Union, EWU) su prve organizacije osnovane u Evropi (1990.)

kao zvanični predstavnici i promoteri velnes pokreta. Ove organizacije su definisale velnes na

sledeći način.

Velnes je opisan kao aktivna i prema sebi odgovorna strategija usmerena na zdravstveno

stanje koje omogućava pojedincu da živi zdravije i produktivnije zahvaljujući korišćenju

verodostojnih metoda i tehnika u borbi protiv lošeg stanja organizma i bolesti, u potrazi sa

srećom (Nemačka velnes organizacija).

Velnesom se čovek zalaže za praktičnu primenu filozofije života, čiji je cilj postizanje

najvećeg mogućeg fizičkog i mentalnog/duhovnog blagostanja pojedinca, što podrazumeva i

sledeće: skladni lični odnosi, lična integracija u ekonomskom, ekološkom1 i društvenom

segmentu (Evropsko velnes udruženje)2 (Global Wellness Institute, 2013).

Velika je razlika između zdravstvenih i velnes turističkih proizvoda. Zdravstveni turizam je

pre svega usmeren na klijente sa različitim zdravstvenim tegobama, koji putuju radi

terapija/tretmana kako bi poboljšali svoju zdravstvenu situaciju. Velnes turizam je uglavnom

povezan sa klijentima dobrog zdravlja, koji velnes tretmanima žele održavati takvo stanje

organizma (Strategija turizma RS, 2005) (Shema 1).

Tražnja za zdravstvenim/velnes proizvodima konstantna je tokom cele godine, jer su

klijenti u potrazi za:

– boljim zdravljem,

– smanjenjem prekomerne težine,

– smanjenjem efekta starenja,

– smanjenjem bola i nelagode,

– uklanjanjem stresa, što su i glavni motivi odabira takvih proizvoda (Strategija

turizma RS, 2005).

Prema gore navedenom, u domenu velnes turizma su spa, odnosno banjski centri

(preventivni programi), ali i usluge relaksacije (npr. masaža, fitnes programi, joga, pilates,

planinarenje, pešačenje) i ulepšavanja, kao i detoksikacija i nutritivni programi – za održavanje

balansa u organizmu i zadržavanja optimalne telesne težine (SRI International, 2010).

1 Odlazak u prirodu – pešačenje, planinarenje i dr. 2 Svetska zdravstvena organizacija definiše „zdravlje“ kao stanje potpune fizičke (telesne), mentalne (psihičke) i

socijalne dobrobiti (blagostanja) čoveka, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti (SRI International, 2010).

Sa druge strane, u domenu zdravstvenog turizma takođe mogu biti banjski kompleksi, ali

radi lečenja, odnosno otklanjanja već uočenih tegoba u organizmu. Takođe i nutritivni programi

koji su u domenu zdravstvenog turizma su neophodni radi izlečenja, odnosno vraćanja

organizma u balans i smanjenja prekomerne telesne težine (Strategija turizma RS, 2005).

Shema 1: Razlika između zdravstvenog i velnes turizma3

Izvor: Global Wellness Institute, 2013

VELNES TURIZAM U SVETU

Povećanje srednje ekonomske klase u svetu, produžavanje životnog veka, brza hrana,

poslovi koji iziskuju sate sedenja za računarom ili izazivaju napetost (npr. pozicije menadžera),

kao i razvoj svesti o potrebi za odmorom i otklanjanjem stresa, neki su od faktora koji utiču na

povećavanje broja korisnika velnes usluga.

Međunarodno spa udruženje je definisalo sedam vrsta velnes (spa) kapaciteta:

Club Spa – prvenstvena namena je fitnes, ali ima u ponudi i široki spektar

profesionalno vođenih spa usluga na dnevnoj bazi.

Cruise ship Spa – Spa centar na kruzeru koji ima u ponudi profesionalno vođene

velnes komponente (spa, fitnes, masaža, specijalizovani jelovnici).

Day Spa – Spa centar koji ima u ponudi profesionalne spa usluge na dnevnoj bazi.

Ova vrsta je najrazvijenija u Zapadnoj Evropi.

Destination Spa – Spa čija je glavna uloga da se pruži klijentima mogućnost

odabira, a povezano s poboljšanjem životnog stila, kao i poboljšanja zdravstvenog stanja kroz

profesionalne spa usluge, fitnes, obrazovne programe, odnosno smeštaj u sklopu centra, spa

jelovnik.

Medical Spa – Primarna mu je uloga pružanje kompletne zdravstvene i velnes

usluge. U ovoj kategoriji se predviđa najveći rast u sledećih desetak godina, jer je sve veća

potražnja za holističkim medicinskim tretmanima i terapijama.

3 Konvencionalan pristup zahteva određena pravila, procedure iz domena klasične medicine, dok je integrativan

zapravo holistički pristup ljudskom organizmu koji spaja metode klasične i tradicionalne medicine.

Zdravstveni turizam Velnes turizam

Pacijenti Gosti

Rekreativan LEČENJE – PREVENCIJA Proaktivan

Konvencionalna, medicinski

orijentisan pristup

Rešavanje problema

Integrativni, relaksaciono

orijentisan pristup

Unapređenje kvaliteta života

Mineral Springs Spa – Spa koji u svojoj ponudi ima prirodne mineralne, termalne

ili druge izvore koji se koriste u svrhu hidroterapijskih tretmana. Ova vrsta spa centra je

najtipičnija za evropski spa/velnes sektor - banje.

Resort/hotel Spa – Spa u sklopu hotela ili resorta koji pruža profesionalne velnes

usluge – sauna, fitnes, specijalizovani jelovnik i dr. Ovo je druga po veličini od svih sedam

kategorija, usled činjenice što ju je hotelska industrija prihvatila kao standard u cilju povećanja

profitabilnosti, ali i zbog sve veće preferencije gostiju za ovom vrstom ponude (Strategija

turizma RS, 2005).

Slika 1. Velnes proizvodi i usluge

Izvor: Global Wellness Institute, 2013

Prema podacima Stanford Research Instituta, velnes industrija je procenjena na oko dva

triliona američkih dolara. Kroz velnes turizam je direktno zaposleno oko 11,7 miliona ljudi, sa

ostvarenim 1,8% BDP u globalu u 2012. godini (Global Wellness Institute, 2013).

Shema 2. Velnes turizam ekonomija – troškovi

Izvor: Global Wellness Institute, 2013.

Hotel SMEŠTAJ Spa centar Motel 93,4 mlrd. $ Banja Resort Zdravstveni centar

Restoran HRANA I PIĆE Spa kuhinja Bar 71,9 mlrd. $ Dijetalna kuhinja Prodavnica Organska kuhinja

Suveniri/pokloni ŠOPING Spa proizvodi Odeća 64,8 mlrd. $ Fitnes odeća Ostalo Vitamini

Muzeji OBILASCI Bazeni Događaji IZLETI Treninzi Ture 61,4 mlrd. $

Transport 91,8 mlrd. $

avioprevoz, rent-a-kar,

taksi...

Druge usluge 55,3 mlrd. $

osiguranje, turistička agencija...

Velnes turizam predstavlja oko 6% domaćeg i međunarodnog turističkog prometa u svetu,

što je procenjeno na oko 524,4 miliona putovanja. Pored karakterističnih velnes proizvoda, zbog

velnes turizma dolazi do potrošnje različitih dobara (usluga) iz domena prevoza, smeštaja,

ishrane, turističke agenture, šopinga itd. Velnes turizam čini oko 14% svih troškova ostvarenih

na osnovu domaćeg i međunarodnog turizma (oko 438,6 milijarde američkih dolara – Shema 2).

Da bi neko bio velnes turista, naravno, neophodno je da promeni mesto uobičajenog

okruženja i provede barem jednu noć van svog doma. Pri tome, domaći velnes turista svu

potrošnju u velnes turizmu ostvaruje tokom putovanja unutar svojih državnih granica, dok

inostrani to čini van granica svoje zemlje. Domaći velnes turizam je mnogo veći segment od

međunarodnog – ostvaruje oko 84% svih velnes turističkih putovanja i oko 68% svih troškova

velnes turizma.

Velnes turista

Prosečne karakteristike velnes turiste su:

– srednje starosne dobi,

– obrazovani,

– iz razvijenih/industrijalnizovanih zemalja;

– inostrani velnes turista troše više na putovanju nego klasičan strani turista (65%

više); pretežno su iz Evrope i SAD-a;

– domaći velnes turista troše znatno više na putovanju nego klasičan domaći turista

(150% više);

– velnes tržište u porastu očekuje se da će biti u zemljama Azije, Bliskog Istoka i

Latinske Amerike (kao receptivni i kao emitivni prostori) (Global Wellness

Institute, 2013; SRI International, 2010).

Grafikon 1. Potršnja stranih i domaćih turista (u američkim dolarima)

Strani turisti Domaći turisti

I Prosečan turista

II Turista - VELNES usluge su primarni motiv putovanja

III Turista - VELNES usluge su sekundarni motiv putovanja

I

II

III

I

II III

Izvor: Global Wellness Institute, 2013.

Velnes turizam u regionalnom konceptu

Savremeni velnes koncept datira iz XIX veka, a uobličen je pedesetih, šezdesetih i

sedamdesetih godina XX veka. Globalnu popularnost doživljava u poslednjih 10-15 godina.

Procenjuje se da će na godišnjem nivou do 2017. godine velnes turizam za oko 50% brže rasti od

globalnog turizma.

U XIX veku novi intelektualni, religiozni i medicinski pokreti u SAD-u i Evropi uticali su

na nastanak, za to vreme, specifičnog pristupa ljudskom telu, odnosno samolečenju. Tako su

afirmisane brojne alternativne holističke metode – homeopatija, osteopatija, kiropraktika,

naturopatija itd. Filozofi tog vremena, duhovno orijentisani, propagirali su ideju da su osnova

dobrog fizičkog stanja mentalno i duhovno stanje. Ipak, velnes koncept ima mnogo dalje korene

– u drevnim civilizacijama Azije (npr. Kina i Indija), u antičkog Grčkoj i Rimu, ali su kroz

vekove, naročito na zapadu vremenom ovi načini lečenja bivali zapostavljeni, pa i zaboravljani.

Međutim, neki od njih, poput kiropraktike ili homeopatije danas doživljavaju globalnu

popularnost, posebno u SAD-u i u Evropi (Miller, 2005;

http://www.hettler.com/History/hettler.htm;

http://www.seekwellness.com/wellness/reports/2000-12-29.htm).

Kulturološka obeležja i istorijski događaji odrazili su se na korišćenje i uopšte razumevanje

velnes koncepta širom sveta. U Evropi, koncept velnesa je preuzet iz SAD-a, oplemenjen

tradicijom banja/kupatila i posetama sanatorijima radi lečenja, ali i prevencije. Termomineralni

izvori, saune i talasoterapija glavni su nosioci evropskog velnes programa. U poređenju sa SAD-

om, velnes u Evropi takođe ima tendenciju da bude više povezan sa ulepšavanjem i fizičkim

aktivnostima, nego sa alternativnom medicinom i lečenjem.

U Aziji, drevna duhovna tradicija i različiti postupci lečenja (joga, meditacija,

akumpuktura, ajurveda, japanska reiki tehnika i dr.) duboko su ukorenjeni u različitim kulturama

širom tog kontinenta i integrisani u svakodnevni život. Međutim, u tim zemljama sam termin

velnes nije u široj upotrebi.

Slike 2. i 3. Joga –brend Indije i Međunarodni dan UN-a

Izvor: http://www.mapsofindia.com/my-india/society/how-will-world-yoga-day-help-in-

promoting-brand-india-globally; http://www.onetikk.com/travelnews/world-yoga-day-will-work-

well-for-tourism-and-brand-india-say-tourism-operators/

U Latinskoj Americi, upotreba reči velnes je takođe relativno novija pojava i kao termin

je u skromnoj upotrebi. Sa druge strane, tehnike sa područja Azije ovde se nisu odomaćile. Neki

delovi Latinske Amerike imaju tradiciju termi, poput onih u Centralnoj i Istočnoj Evropi4. U

Andima su tokom XIX veka razvijani lečilišni i javni kupališni centri sa konceptom da su više

povezani sa ulepšavanjem, odnosno medicinskom estetikom (Miller, 2005; http://www.tourism-

review.com/article/2119-history-of-wellness-shorter-breaks-now-more-popular-in-europe;

http://www.wellnessverband.de/download/english_text.pdf;

http://www.optipage.de/ewu/html/methode.html)

Posmatrano na nacionalnom nivou, prvih pet država – SAD, Nemačka, Japan,

Francuska i Austrija – registruju 63% od svetske velnes potrošnje (domaća i inostrana

putovanja).

Od prvih 20 zemalja na velnes turističkom tržištu, više od polovine su sa evropskog

tla.

Zemlje sa najvećim brojem međunarodnih dolazaka velnes turista su SAD, Francuska,

Austrija, Nemačka, Švajcarska.

Zemlje koje beleže najveći broj domaćih velnes putovanja su SAD, Nemačka, Japan,

Kina i Francuska (Global Wellness Institute, 2013).

Slika 4. Velnes turizam po regionima: broj dolazaka u milionima i ostvarena potrošnja u

američkim dolarima u 2012. godini

Global Wellness Institute, 2013.

4 Npr. Češka, Mađarska, Srbija.

Velnes turizam u nacionalnom kontekstu

Austrija ima dugu istoriju termi, banja, koje su tradicionalno mesto za lokalno

stanovništvo i za starije osobe. Vremenom je velnes ponuda proširena na druge tržišne segmente

– na mlađe i bogatije turiste. Ključne spa kategorije za strane turiste su: vazdušne banje (u

Alpima) i termalne banje. Centralna Evropa i zemlje nemačkog govornog područja su ključno

emitivno područje velnes turizma Austrije (pre svega za veće i luksuzne spa/velnes hotele). Sa

druge strane, jako je i domaće tržište (terme; uglavnom Day Spa – 42% populacije koristi spa

usluge). Velnes segment je u stalnom porastu u Austriji, pa je u poslednjih pet godina postao

glavni sektor turizma za zemlju. Prema podacima Nacionalne investicione kompanije Austrije

(ABA), austrijski banje privuku oko osam miliona posetilaca godišnje. Ipak, Austrija još uvek

ima mali broj banja koji nude medicinske tretmane, specijalizovanu ishranu i programe

detoksikacije.

Mađarska je bogata vodnim resursima – geotermama, a kultura kupanja datira iz antičkih

vremena. Termalna voda i medicinske usluge su temelji medicinskog i velnes turizma, sa 80%

učešća u ponudi. Takođe, domaće tržište obuhvata 58% noćenja u pomenutom segmentu turizma

te države, pa tako domaći turisti generišu oko 24 miliona poseta godišnje u termo/medicinske

kupke u zemlji. Postaje praksa da kompanije svojim zaposlenima daju vaučere za preventivno

korišćenje spa tretmana, a država svojim državljanima daje subvencije preko Nacionalne

zdravstvene službe za zdravstvena putovanja i tretmane (10 tretmana godišnje se može koristiti

preko recepta). Bez pomenutih subvencija, prosečan građanin Mađarske finansijski to sebi ne bi

mogao da priušti. Strani turisti se opredeljuju za moderne, namenski izgrađene komplekse za

kupanje, kao i za istorijske objekte (npr. turska kupatila u baroknom stilu), ali i za stomatološke

usluge i velnes i zdravstvene hotele (npr. balneoterapija). Ključni uspeh na međunarodnom

tržištu je visok kvalitet usluga i dobar odnos sa cenom – u poređenju sa cenama u Zapadnoj

Evropi (naročito u medicinskom turizmu).

Slike 5. i 6. Velnes ponuda u Mađarskoj – moderni i istorijski objekti

Izvor: http://visit-hungary.com/budapest/spas-of-budapest

Indija je dugo poznata destinacija za velnes turizam, a postala je i jedna od vodećih

svetskih zemalja za zdravstveni turizam. Ključni faktori uspeha za to su:

– niski troškovi lečenja,

– visok kvalitet nege (savremena tehnologija, svetski standardi),

– nedostatak jezičkih barijera (većina osoblja govori engleski),

– duga istorija tradicionalnih i alternativnih lekovitih terapije (npr. ajurveda).

Ministarstvo turizma Indije promoviše brojne segmente alternativnih i konvencionalnih

medicinskih tretmana pod sloganom velnes turizma. Turisti dolaze iz Severne Amerike, Evrope i

Bliskog Istoka, kao i iz bogatijih azijskih zemalja.

Tajland je centar drevnih lekovitih tradicija i tehnike – pre svega tajlandska masaža,

indijska ajurveda i kineske tradicionalne prakse (npr. akupunktura). Tajland je jedna od vodećih

zemalja i za medicinski i za velnes turizam, sa velikim udelom inostranog tržišta. Tajlandska

(tai) masaža je sada već standardna ponuda u velnes centrima širom sveta. Tradicionalna terapija

je široko dostupna lokalnom stanovništvu – obavlja se na javnim mestima, pa i u kući, tako da

lokalno stanovništvo obično ne putuju unutar zemlje radi takvih tretmana. U poslednjih nekoliko

godina investirano je u izgradnju luksuznih banja, pre svega za strane turiste. Meditacija je sve

popularnija u ruralnim destinacijama, zbog mira i osame.

Slike 7-9. Velnes promocija Turističke organizacije Indije (ajurveda i joga)

Izvor: http://www.visittnt.com/india-travel-themes/spa-ayurveda-india.html;

http://www.packagetourkerala.com/ayurveda/kerala-ayurveda-eco-tourism.php;

http://www.adeevee.com/2005/12/ministry-of-tourism-india-tourism-yoga-wildlife-ayurveda-

print/

Velnes turistička tržišta u razvoju

Brazil je prvenstveno poznat kao destinacije za medicinski turizam (posebno za plastičnu

hirurgiju). Nacionalna vlada nije trenutno aktivna u promovisanju ili razvoju velnes turizma.

Olimpijskim igrama (2016) i World Cup događajem (2014) se očekuje veće otvaranje Brazila ka

velnes tržištu, odnosno priliv potencijalnih korisnika takvih usluga. Ta država ima nekoliko

banja (uglavnom Day Spa i Resort / hotel Spa) i nekoliko holističkih medicinskih centara, a

povećava se i interesovanje za eko-banje. U holističkim medicinskim centrima se pružaju usluge

estetskih tretmana, dermatologije, plastične hirurgije i slično, uz velnes program (aromaterapija,

masaža, meditacija). Uglavnom su korisnici tih usluga domaći turisti.

Australija trenutno sebe skromno promoviše kao velnes turističku destinaciju na svetskom

tržištu. Tek je od nedavno (od 2009.) počela da se fokusira na mogućnosti u velnes turizmu.

Uglavnom su okrenuti domaćem tržištu (21% populacije koristi spa usluge), ali najčešće za

kratka putovanja ili kao sekundarni motiv. Australija raspolaže većim brojem Day Spa

kapaciteta, sa tendencijom rasta ponude iz domena Resort / hotel Spa i Destination Spa.

Jordan ima niz prirodnih resursa za velnes turizam – pre svega Mrtvo more i termalni

izvori. Regija Mrtvo more je postala okosnica razvoja velnes turizma u Jordanu, a ponekad se

opisuje i kao „najveća svetska prirodna spa destinacija“. U ponudi su i medicinske banje,

hamami (turska kupatila), centri za jogu i meditaciju, ali sa još uvek nedovoljno razvijenim

konceptom promocije i slabom posećenošću inostranih turista.

Maroko karakteriše duga tradicija zdravstvenog i velnes turizma, nasleđa antičkih

vremena (uticaj Starom Rima), kada su izgrađene banje širom te zemlje. Drevni velnes tretmani

se zasnivaju i na proizvodima kao što su kana, glina, crni sapun, eterična ulja. Pod sloganom

„Zdravlje i blagostanje“, Turistička organizacija Maroka promoviše velnes ponudu uglavnom

zasnovanu na tretmanima vodom: banje, hamami, balneoterapija, talasoterapija i sl. Banje su

proširile ponudu na tretmane lepote i fitnes usluge, bolesti zavisnosti, smanjenje prekomerne

težine, itd. Pre 10 godina Maroko je bila prva afrička zemlja sa ponudom talasoterapije.

Južnoafrička Republika ima odlične predispozicije za velnes turizam. U pitanju je mlado

tržište, koje tek treba da uspostavi promotivnu kampanju i formira brend. Nacionalna turistička

organizacija promoviše proizvode pod sloganom „Zdravlje i velnes“ na bazi sledećih proizvoda:

vinoterapija, „Neobični tretmani lica“, „masaže u grmlju“ i dr. Lekovite biljke i tradicionalni

afrički rituali, talasoterapija, banje i spa hoteli deo su velnes ponude, koja se upotpunjuje

aktivnostima poput avanturističkih tura, safarija, golfom i boravkom na plaži (Global Spa

Summit, 2011).

Slika 10. Velnes turizam po regionima: predviđanje broja turističkih dolazaka u milionima do

2017. godine

Global Wellness Institute, 2013.

VELNES TURIZAM U SRBIJI

Prema Strategiji turizma RS (2005), velnes turizam se u našoj zemlji posmatra kroz

objedinjeni proizvod zdravstvenog i velnes/spa turizam, koji bi trebao da bude strukturisan na

sledeći način:

Destination Spa – klasične profesionalne spa usluge, proširene fitnes i ostalim velnes

komponentama, radi izbora sadržaja za pojačavanje imuniteta i poboljšavanje zdravlja. Uz

klasični hotelski smeštaj, tražnja treba da se zasniva i na kapacitetima privatnog smeštaja.

Medical Spa – prema predviđanjima ima trenutni najveći potencijal za rast, usled sve veće

tražnje za holističkim medicinskim tretmanima i terapijama (integrisani klasični i tradicionalni

tretmani i terapije). Kapaciteti bi mogli biti u srpskim banjama, uz izvesna poboljšanja, dopune i

prilagođavanja trenutne ponude.

Resort / hotel Spa – ovaj proizvod je već duže vreme trend globalnih razmera. Mnogi

hoteli u Srbiji sada imaju takvu ponudu.

Mineral Springs Spa – tipična vrsta proizvoda u evropskom spa/velnes sektoru, baziranog

na ponudi prirodnih, mineralnih i termalnih izvora, odnosno ponudi različitih hidroterapeutskih

tretmana. Banje su u Srbiji za domaće tržište jedan od najvažnijih i najprepoznatljivijih

turističkih proizvoda, sa najvećim smeštajnim kapacitetom i turističkim prometom od svih tipova

destinacija. Srbija službeno beleži broj poseta u više od 30 banja, među kojima prvih pet banja

(Vrnjačka, Sokobanja, Aranđelovac/Bukovička, Koviljača i Palić) zajedno ostvaruje više od 2/3

ukupnog turističkog prometa banja. Gotovo kompletan banjski proizvod je strukturno nasleđen iz

prethodnih decenija, uz manje investicije u poslednjih 20 godina. Iz tog razloga je ovaj proizvod

primeren isključivo domaćem i neposrednom regionalnom tržištu, što potvrđuju i podaci da je od

ukupnog turističkog prometa u banjama Srbije manje od 8% međunarodnog (Strategija razvoja

turizma RS, 2014). Pored toga, ponuda je još uvek najviše koncipirana za stariju populaciju, koja

u banje odlazi po preporuci lekara, preko zdravstvenog nacionalnog osiguranja. Tako je

decenijama naglasak bio na zdravstvenim uslugama, pri čemu se zanemarivao kvalitet smeštaja i

dodatni, zabavni sadržaj, pa je i van pansionska potrošnja bila niska. Uz određeni obim

investicija, neke banje su proširile ponudu na mlađu populaciju i izašle i na inostrano velnes

tržište (Strategija turizma RS, 2005).

Literatura:

Global Wellness Institute (2013): The Global Wellness Tourism Economy 2013. Global

Wellness Institute, New York.

Miller, J. W. (2005): Wellness - The History and Development of a Concept. Spektrum

Freizeit 27, 84-106.

SRI International (2010): The Spas and the Global Wellness Market: Synergies and

Opportunities. Stanford Research Institute, Menlo Park, California.

Global Spa Summit (2011): Research Report: Global Spa Summit 2011 - Wellness

Tourism and Medical Tourism: Where Do Spas Fit? Global Spa Summit LLC, New York.

Strategija turizma RS (2005): Strategija turizma Republike Srbije – Prvi fazni izveštaj.

Ministarstvo trgovine, turizma i usluga Republike Srbije, Beograd.

Strategija razvoja turizma RS (2014): Strategija razvoja turizma Republike Srbije za period

2016-2025. (nacrt), Vlada Republike Srbije, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija,

Beograd.

http://www.optipage.de/ewu/html/methode.html

http://www.tourism-review.com/article/2119-history-of-wellness-shorter-breaks-now-

more-popular-in-europe

http://www.seekwellness.com/wellness/reports/2000-12-29.htm

http://www.hettler.com/History/hettler.htm

http://www.wellnessverband.de/download/english_text.pdf