velikanima u ~ast – vuku i steriji

[TAMPAWE OVOG BROJA OMOGU]ILO JE MINISTARSTVO KULTURE U VLADI REPUBLIKE SRBIJE

ÙU

ISS

N 0

353-

2739

SEPTEMBAR 2006. • GODINA æVîîî • BROJ 76 • PRIMERAK 50 DINARALIST VUKOVE ZADU@BINEIZLAZI SVAKA TRI MESECA

ZAVR[NA SVEÂNOST SEDAMDESET I DRUGOGVUKOVOG SABORA U TR[I]U 17. SEPTEMBRA

Velikanima u ~ast – Vuku i SterijiPredsaborski dani, zapo~eti 11. septembra, bili suispuweni nizom kulturnih manifestacija posve}enihVuku Karaxi}u; na zavr{noj sve~anosti izveden je scensko-muzi~ki igrokaz Srpskog narodnog pozori{ta iz NovogSada pod nazivom „U slavu Sterije ili, Moje je le~itirod”; poznata kwièvnica i rediteqka Vida Ogwenovi}posvetila je svoju besedu jubileju Jovana Sterije Popovi}a

Poziv za 19. sednicuSkup{tineVukove zadu`bineDevetnaesta Skup{tina Vukovezadu`bine odrà}e se u petak 3.novembra 2006. godine, u Narodnojbiblioteci Srbije, Beograd, Sker-li}eva 1 (ulaz iz Neboj{ine). Po-~etak u 10 ~asova.

O delu Petra Ko~i}a besedi}eprofesor dr Luka [ekara: „PetarKo~i} u svom vremenu i danas“.

Na sednici }e biti podneti: iz-ve{taj Upravnog odbora u prote-kloj godini, izve{taj Nadzornogodbora, program za 2006. godinu ibi}e objavqena imena dobitnikanagrada Vukove zadu`bine za nau-ku i za umetnost u 2006. godini.

Gost Skup{tine bi}e OgranakVukove zadu`bine u Bavani{tu.

Pozivam sve zadu`binare, pri-jateqe Vukove zadu`bine, pred-stavnike dràvnih organa, ustano-va i preduze}a da u~estvuju nasednici Skup{tine.

O~ekujem vas s dobrodo{licom.

Predsednik Skup{tineakademik Dejan Medakovi}

BESEDA VIDE OGWENOVI]

Na poukama i porukamaJovana Sterije Popovi}a

C eweni polaznici Vukovog sa-bora, kolege umetnici i vikoji ovaj Sabor sazivate sva-

kog septembra, pozdravqam vas. Po-zdravqam i vas koji ovamo stiète pr-vi put, drè}i se za ruku roditeqa;osmotrite dobro kako se danas saboru-je, ali gledajte na to Sterijinim o~i-ma, jer nije daleko vreme kad }ete viovu svetkovinu preuzeti, pa ne bi tre-balo da nasle|ujete i na{e gre{ke.

Dvesta je godina od ro|ewa i sto pe-deset od smrti Jovana Sterije Popo-vi}a, velikog srpskog pisca, humani-ste, reformatora, kosmopolite, od-li~nog pravnika, mislioca i osniva~atemeqnih ustanova na{e kulture.Ovaj sve~ani Sabor je sazvan wemu uslavu. Dobro je da ga slavimo, iako ganikad do kraja nismo prou~ili, ni raz-umeli, a jo{ mawe smo poslu{ali we-gov mudri nauk.

Ni wegovo neposredno doba nije gasasvim prihvatilo. Ta prva polovinadevetnaestog veka, uzburkana postna-poleonska epoha, izre{etana bunamai ratovima, bila je kivna na wega, jerje od we o{tro odudarao, {to je i du-`nost svakog izuzetnog uma.

On je u potpunosti prozreo to vre-me uàgrenog romanti~nog preuveli-~avawa svega, od nacionalne aure, rat-ni~kih podviga do prirodnih divota iisceliteqske mo}i qubavi. Mo`da jeSterija prerano uvideo svu povr-{nost tih verbalnih opijata, tek we-gov glas se izdvajao. Od kwièvnostije zahtevao da ne bude la`no napirli-tana, da se u tekstu ne zamagquju zna-~ewa, da re~enica bude diskurzivna,da autor kroz svoje junake ozna~i sop-stvenu ta~ku gledi{ta, da se ~italacne obmawuje.

Nastavak na 4. strani

S edamdeset drugi Vukovsabor odràn je od 11.do 17. septembra u Tr-{i}u, Loznici i Trono-{i. Tokom trajawa ma-

nifestacije odràno je ~etrnaestprograma razli~itog sadràja u koji-ma su u~estvovali mnogobrojni umet-nici, kulturni poslenici iz Srbije iCrne Gore.

U ponedeqak 11. septembra u gale-riji „Mina Karaxi}“ u Vukovom domukulture otvorena je izlo`ba starihfotografija pod nazivom Kad je [av-nik bio [avnik. Autor izlo`be jeToma{ ]orovi}, predsednik op{ti-ne [avnik, koji je i na ovaj na~inhteo da naglasi da je [avnik bio i os-tao „dio svijeta“ koji je iz wega puto-vao i u „[avnik dolazio“. „Mnogeznamenite li~nosti kulturnog, poli-ti~kog i javnog ìvota Crne Gore iJugoslavije“, kako pi{e dr ZvonimirDamjanovi} u katalogu, „sre{}emo naovoj izlo`bi, na, dodu{e, poùtelimfotografijama“. Tako, izme|u osta-lih, „sre{}emo“ i pisca BorislavaPeki}a kao sasvim malog de~aka u cr-nogorskoj no{wi na fotografiji iz1932. godine.

Iz {avni~kog sela Petwica je ro-dom i Vuk Stefanovi} Karaxi} te jeu tom duhu proteklo otvarawe sabor-skih dana 72. Vukovog sabora koje seodvijalo na sceni Vukovog doma kul-ture. Tom prilikom, uru~uju}i di-rektoru Centra za kulturu ZoranuTo{i}u vodu sa Vukovog izvora kojise nalazi u Petwici, Toma{ ]oro-vi} je saborskoj publici rekao: „Do-neo sam ovu vodu kao na{u zdravicuVukovom saboru. Neka nas ona podse-}a da svi mi, od izvori{ta pa do Dri-

ne, istu vodu pijemo i isti jezik govo-rimo i da je u nama duboko u korenuisti narodni identitet. Petwica iTr{i} su simbol na{eg duhovnog je-dinstva“.

Ministar za dijasporu VojislavVuk~evi}, kojeg su organizatori po-zvali da otvori 72. Vukov sabor, iz-me|u ostalog je kazao: „Pisati kakose govori i ~itati kako je napisanomogu samo oni koji pripadaju Vuko-vom rodu. Zbog ove ve{tine, mnoginam zavide i sve bi dali da ona i wi-ma pripada. Vukovo delo je jedinstve-no u oblasti govora i pisma, to je de-lo umnog, neumornog i neumrlog ~o-veka Vuka Karaxi}a. Ovaj ~ovek i we-govo delo ve}i su od na{eg i wegovogveka, ve}i su od milenijuma koji mu jeprethodio i onog u kojem je ìveo“.

U nastavku programa trio „Bal-kanske ìce“ koji sa~iwavaju gitari-sti Zoran, Nikola i @eqko Star~e-vi} odràli su koncert na kojem susvirali svoje kompozicije i aran-`mane nastale na osnovu folklora saelementima savremene muzike. U mno-go ~emu bila je to repriza pro{logo-di{weg koncerta koji su oni istimpovodom odràli.

U utorak 12. septembra lozni~kojpublici predstavqen je rad Maticesrpske iz Novog Sada, ta~nije biloje re~i o kwizi Boìdara Kova~ekaTeslini tragovi u Matici srpskoj,kao i o drugom tomu kapitalnog iz-dawa Srpskog biografskog re~nika.Gosti su bili akademik êdomirPopov, glavni urednik Re~nika, po-tom sekretar Matice srpske PavleStanojevi} i dr Dragan Stani},urednik Letopisa. Akademik êdo-mir Popov uputio je sve re~i hvale

prire|iva~u kwige Teslini trago-vi u Matici srpskoj i napomenu daje ovo istraìvawe bacilo novo sve-tlo kako na Teslin ìvot i delo ta-ko i na rad ove institucije. „Kada jezna~ajan nau~nik i veliki ~ovek upitawu ne postoje neva`ni detaqi ibezna~ajne ~iwenice“, istakao jeakademik Popov. Sekretar PavleStanojevi} u nekoliko re~enicaosvrnuo se na istorijat Matice srp-ske, dok je Dragan Stani} predsta-vio na{ najstariji ~asopis za kwi-èvnost Letopis Matice srpske uzposeban naglasak na brojeve posve-}ene stvarala{tvu Srba iz Hrvat-ske i Srba sa Kosova i Metohije.Drugi tom Srpskog biografskog re~-nika okupio je 301 saradnika koji sudoprineli tome da ovo kapitalnoizdawe bude riznica pouzdanih i

kriti~ki proverenih informacijao veoma {irokom krugu li~nosti izgotovo svih oblasti qudskog delova-wa i stvarala{tva.

I sto ve~e u galeriji „MinaKaraxi}“ prire|eno jekwièvno ve~e Janka Vuji-

novi}a. Neposredan povod je ~iweni-ca da su u Poqskoj upravo objavqenedve kwige ovog pisca sredwe genera-cije. Kwiga Pevawe o/u samo}i je{tampana u Var{avi u izdawu izda-va~ke ku}e „Ibis“ i poznate var{av-ske poetske manifestacije „Svetskidan poezije“. To je kwiga izabranihpesama i kratkih proza pisanih urazli~itim periodima i objavqenihna srpskom u kwigama ovog autoraMukla raspuklina i Pe{ke po Srbi-ji. Ve}inu tekstova za ovu kwigu su

prevodili studeniti srpskog jezikana Univerzitetu u Lo|u, na Katedriza ju`noslovensku filologiju. Drugana poqskom jeziku upravo objavqenaVujinovi}eva kwiga je roman Panikau intersitiju. Kwigu su prevele Te-reza [ikorska i Kataìna [ot.Ina~e, Janko Vujinovi} je od okto-bra 2000. godine lektor srpskog jezi-ka na Univerzitetu u Lo|u. O wego-vom stvarala{tvu govorili su MilanLuki} i Qubomir ]orili}, tekstoveiz Vujinovi}evih kwiga ~itao je Qu-bivoje Tadi} dramski umetnik.

Ogranak Vukove zadu`bine za@abqak, [avnik i Pluìne pred-stavio se publici u sredu 13. septem-bra u sali Gimnazije „Vuk Karaxi}“gde je ina~e sedi{te Ogranka Vuko-vog kraja.

Nastavak na 4. strani

Na sceni u Tr{i}u izvedena predstava Srpskog narodnog pozori{ta iz Novog Sada

2SEPTEMBAR2006.

List Vukove zadu`bine. Godina æßîîî – broj 76, septembar 2006. godine. Redakcija: Beograd, Kraqa Milana 2. Telefoni: 2682–803, 2683–890 i faks 2685–752. Redakcija prima svakog utorka i petka od10 do 12 sati. URE\IVA^KI ODBOR: Slavko Vejinovi} (sekretar), Milojko P. \okovi}, Branko Zlatkovi}, Branko Jovanovi}, Desanka Latkovi}, Vera Milankovi}, Mile Nedeqkovi}, Milo{ Ne-

mawi}, Budimir Poto~an (glavni i odgovorni urednik), Sreto Tanasi}. Grafi~ki urednik Ilija Milo{evi}. Lektor i korektor Ruà Milojevi}. Ra~unarska obrada Sneàna Boji}. Naslovna strana Neboj{a Mi-tri}. List izlazi ~etiri puta godi{we – u martu, junu, septembru i decembru. Godi{wa pretplata 200 dinara plus po{tanski tro{kovi. @iro-ra~un Zadu`bine je 205–8530–09. Tira`: 2.500 primeraka. Ovaj broj je {tam-pan 28. septembra 2006. godine. [tampa: Politika [tamparija d. o. o. Ýebsite: ÞÞÞ.vukova-zaduzbina.org.Úu E-mail: vukzadm¿Eunet.Úu; bos1¿Eunet.Úu

Ure|uje se Muzejkraqa Petra PrvogU dvori{tu vile u Ulici Va-se Pelagi}a 40 na Sewaku, gdeje kraq Petar Prvi proveodve posledwe godine ìvota,odràna je sve~anost povodomobnove muzeja koji }e biti po-sve}en ovom vladaru. Doma}i-ni manifestacije, predstav-nici op{tinske uprave Sav-ski venac, kulturno ve~e suposvetili obnovi Muzeja kra-qa Petra Prvog Kara|or|e-vi}a i godi{wici VolfgangaAmadeusa Mocarta.

Srbi iz Rumunijeu Vukovoj zadu`biniU petak, 23. juna 2006. godine,u Sve~anoj sali Doma Vukovezadu`bine predstavqena jekwiga Drage Mirjani}a Pu-poqci najlep{eg cveta, kojuje objavila Matica iseqeni-ka Srbije. Draga Mirjani}ulazi u red istaknutih srp-skih pesnika, novinara, ese-jista, kwièvnih kriti~arai publicista koji ìve i ra-de u Temi{varu (Rumunija).

Sve~ani skup je otvorioakademik Dejan Medakovi}, a okwizi i pesniku govorio jeQubivoje R{umovi}. Stihoveje ~itala dramska umetnicaRada \uri~in. Dr SlavomirGvozdenovi}, pesnik, predsed-nik Saveza Srba u Rumuniji iispred srpske zajednice posla-nik u Rumunskom parlamentu,posebno je govorio o izdava-{tvu Srba u Rumuniji. Ukazaoje na bogatu izdava~ku produk-ciju Srba na ovim prostorima,koja je potpomognuta i sa dvalista na srpskom jeziku kojiizlaze u Temi{varu: Na{a re~i Kwièvni ìvot.

Akademiku Dejanu Medako-vi}u Slavomir Gvozdenovi}je uru~io vredan poklon ukwigama za Biblioteku Vuko-ve zadu`bine. Tom prilikom,tako|e, i Slobodan Kre~ko-vi}, slikar iz Beograda, po-klonio je Vukovoj zadu`binisliku Freska o nestajawu iz2002. godine.

RomansiraweistorijeU okviru 72. Vukovog sabora, uSve~anoj sali Doma Vukovezadu`bine odràn je Okruglisto na temu Romansiraweistorije. Moderator skupabio je Zoran Hamovi}, kwi-èvnik. Pored nau~nika iz ze-mqe (dr Miodrag Maticki, drMilo Lompar, Milan Risto-vi}, istori~ar, Gojko Boò-vi}, kwièvnik, dr Slobodan-ka Pekovi}, dr Vesna Mato-

vi}, dr Stani{a Tutwevi}),nau~nom skupu prisustvovalisu i slavisti iz vi{e evrop-skih zemaqa: iz Nema~ke – drAngela Rihter, UniverzitetMartin Luter, Hale, dr OlgaElermajer-@ivoti}, Ham-burg, i dr Vesna Cidilko,Berlin; iz Belgije – dr StejnVervat; iz Austrije – dr Vol-fgang [tajninger (Grac).Uvodnim izlagawem dr Slobo-danke Pekovi}, nau~nog savet-nika Instituta za kwièv-nost i umetnost – Istorija uromanima Janka Veselinovi-}a obeleèna je godi{wicaautora popularnog istorij-skog romana Hajduk Stanko.

Ovo je bio Osmi okruglisto, koji je odràn u okviruSaborskih dana Vukove zadu-`bine. Dosada{we temeokruglog stola bile su: Sr-bi u svetu (1999); Srpski je-zik danas (2000); Vukovo de-lo i savremeni odnos prematradiciji (2001); Narodnaarhitektura danas (2002);150 godina od {tampawa pr-vog izdawa Vukove kwigeSrpske narodne pripovijet-ke (2003); Dvesta godina srp-ske revolucije – obnova srp-ske dràve (2004); Kwièv-no delo Stevana Sremca udrugim medijima (2005).

Saop{tewa i izlagawa isa ovog okruglog stola Vuko-va zadu`bina }e objaviti uposebnoj publikaciji i u li-stu Zadu`bina.

Sabor u ~astZmaja od No}ajaêtrnaesti Sabor u slavu i~ast vojvode Stojana ûpi}aodràn je 2. septembra u Ma-~vi, u Sala{u No}ajskom. Ge-neralni pokroviteq ove zna-~ajne narodne manifestacijebilo je Ministarstvo za di-jasporu u Vladi RepublikeSrbije. Tokom proslave iz-veden je bogat kulturno-za-bavni program (otvarawe Sa-bora, podizawe saborske za-stave, Himna vojvode Stojanaûpi}a, pozdravni govori,parastos vojvodi i junacimaPrvog srpskog ustanka, pola-gawe venaca, vite{ke igre,Ma~vansko prelo...).

Ovogodi{wi Sabor bio jeu znaku obeleàvawa 16 godi-na od podizawa spomenikaZmaju od No}aja, 18 godina odprenosa vojvodinih zemnihostataka u rodnu Ma~vu, 191godine od smrti Stojana û-pi}a – Zmaja od No}aja i 202godine od podizawa Prvogsrpskog ustanka. Doma}inSabora bilo je Zavi~ajnodru{tvo vojvoda Stojan û-pi} – Zmaj od No}aja, koje jepovodom ovog doga|aja {tam-palo i novi broj lista Sabor.

IZ BROJA U BROJ POMENIK

K rajem jula, ve} u dubokoj starosti,iz ìvota je tiho iskora~io jedanod najzaslu`nijih nau~nih i kul-

turnih radnika druge polovine dvadesetogveka u Srbiji. Akademik Vojislav \uri}ulazi u istoriju srpske prosve}enosti zna-~ajem nau~nog dela koje za sobom ostavqa,ali ni{ta mawe i jedinstvenim, slobodnose moè re}i epohalnim, u~inkom koji jeostvario kao pedagog i, pogotovo, kao nego-vateq i utemeqiva~ ustanova.

U svojoj javnoj delatnosti, profesor \u-ri} je ispoqavao, u nas srazmerno retku,strate{ku svest o mestu nacionalne prosve-te i kulture u {irem kontekstu, o potreba-ma i mogu}nostima, o relativnom zna~aju po-java i o redosledu prioriteta. On je raspo-lagao i neobi~nom pokreta~kom energijom,u sre}nom spoju sa uporno{}u neophodnomda se zapo~eta preduze}a dovedu do kraja.

Obuhva}en jednim pogledom, „ustanovo-tvorni“ podvig Vojislava \uri}a moè iza-zvati nevericu, a mora nadahnuti po{tova-wem. Pre vi{e od pola veka,profesor je, sopstvenom ini-cijativom, obnovio studijeop{te kwièvnosti i teorijekwièvnosti, koje su na Beo-gradskom univerzitetu posto-jale od Svetomira Nikolaje-vi}a i Matije Bana do Bogda-na Popovi}a i Skerli}a, dabi posle Drugog svetskog ra-ta, vaqda kao ideolo{ki pro-blemati~ne, bile uga{ene.

Takti~no i ve{to, profe-sor \uri} je uspeo da kod pro-svetnih vlasti obezbedi sa-glasnost najpre za obnavqawepredmeta, a ubrzo potom i Ka-tedre. Okupio je ekipu mladih i darovitihsaradnika, uz oslonac na podr{ku iskusnihpredava~a i stru~waka starijih generacija.U program studija uneo je Bibliju, staroi-sto~ne kwièvnosti, vrhunska dela kla-si~ne i moderne evropske literature, este-tiku, istoriju umetnosti, uz obavezno sa-vla|ivawe dva strana jezika. Time je ne sa-mo obnovio nacionalnu ustanovu ve} iotvorio neslu}ene vidike ~itavim nara-{tajima koje su tokom posleratnih godinau pojam ubijali doktrinom socijalisti~kogrealizma i „teorijom odraza“. Za Beogradpedesetih godina, pojava pa i opstanak „Ka-tedre za svetsku“ verovatno su bili ravni~udu, ali je profesor morao znati da je nadobrom putu kada je diplomski ispit prvi,sa ocenom deset, poloìo student po imenuDanilo Ki{.

Po{to su po~ele da pristiù nove gene-racije stru~waka, profesor \uri} je, sa ka-rakteristi~nom dalekovidom dosledno{}u,osnovao Institut za teoriju kwièvnosti iumetnosti, jo{ jednu nacionalnu ustanovutrajnog zna~aja, udariv{i na taj na~in teme-qe teorijskom izu~avawu kwièvnosti kodnas, pa posredno i srodnim disciplinamakakva je moderna kritika, {to sve nije mo-glo ostati bez uticaja na razvoj na{eg novi-jeg kwièvnog stvarala{tva. U tom smislu,

RadenkoStani}

(1938–2006)

N a blag dan – Petrovdansa Zlatibora je stiglaneo~ekivana vest: um-

ro je Radenko Stani}, inèweragronomije i publicista. Bio jeizdanak rasko{nog i duhom ve-drog Zlatibora, pjevidrug i pla-~idrug, kada to zatreba. Pripa-dao je {koli prote Milana D.Smiqani}a, koji je svoje pitom-ce vaspitavao u Vukovom duhu, ato zna~i da veruju u narod i da mupomognu kad god mogu. Prota je iu tom pogledu bio primer.

Iako je zavr{io Poqopri-vredni fakultet u Zemunu, Raden-ko Stani} je govorio da je u~enikerske i pekabeovske {kole ìvo-ta. Nimalo slu~ajno, jer se toskladno nadovezuje na vukovskiduh i stazu, kojom je Radenko stal-no i neumorno kora~ao.

Iz zavi~aja je poneo i fizi~kukrepkost i vedrinu duha, kojim seodlikovao, pa je po wima bio iprepoznatqiv. Dokazivalo se to iu zvani~nim govorima (Zlatibor-ski Zlatoust), ali i u svakodnev-nim susretima. Uvek oran za pri-~u i {alu, Radenko je bio jedan odnajboqih protinih sledbenika.

Rastanak sa Radenkom Stani-}em posebno je izrazilo Udru-èwe Uì~ana u Beogradu, kojeje ukazalo da je bio „glasni i um-ni besednik, umni pregalac, ~a-robwak i rizni~ar re~i, pesniki hroni~ar zavi~aja...“.

Bio je sve to i vi{e od toga.Napisao je na hiqade ~lanaka, aod nekoliko kwiga izdvajamo ~e-tiri neobi~nih naslova: Re~ ~o-veka kazuje (1996) – sva u vukovskojtradiciji; slede}a kwiga @ivoblago (1997) ocewena je kao pravapoetska enciklopedija selu; u Ri-znici prirode (1999) – velikahimna prirodi ili prava rajskaba{tina srpskog jezika; i ~etvrtakwiga Zemqa bo`ja – vera teà~-ka (2001) najlep{i je spomenik idar neimarima PKB-a, qudimakoji su od mo~vare i trwine stvo-rili moderan poqoprivrednikombinat, u svetu poznat i pri-znat. Zadu`bina je redovno prati-la mudre pouke iz ovih kwiga i tobogatstvo predala ~itaocima.

êtiri kwige – kao ~etiristrane sveta ili, simboli~no,kao ~etvorojevan|eqe iz sused-nog Rujna. A u wima je sve re~eno{to je stigao da kaè i napi{e.

Radenka je trebalo samo sre-sti i videti pa da se lako stekneutisak da je bio posve neobi~an,nesvakida{wi.

ôvek – kojega je vredelo zna-ti, poslu{ati i voleti.

Milojko P. \OKOVI]

VOJISLAV \URI] (1912–2006)

Odlazak za~etnikaBio je ~ovek velikih znawa ineobi~ne sugestivnosti, re~iti pun duha, obdaren prirodnimautoritetom i li~nim {armom

U navedenom tekstu na~iwen jeozbiqan propust u antrfileujer se navodi, govore}i o izu~a-vawu srpskog jezika i kwièv-nosti u Bariju, da „... {ef kate-dre je profesor Danijel \anka-ne...“. To nije ta~no, jer je pro-fesor \ankane vanredni pro-fesor na U~iteqskom fakul-tetu na katedri za de~ju kwi-èvnost i uop{te nije profe-sor na Filolo{kom fakultetuu Bariju na kome se izu~avajusrpski jezik i kwièvnost.

[ef katedre za srpski jeziki kwièvnost u Bariju je profe-

sor dr Svetlana Stip~evi}. Po-{to je antrfile redakcijskaoprema, molim vas da u nared-nom broju objavite ovu ispravku.

Pri tome vas molim da ima-te u vidu slede}e:

Profesor dr Svetlana Stip-~evi} ne samo da je profesor i{ef katedre za srpski jezik ikwièvnost na Filolo{komfakultetu u Bariju ve} je izu-zetno zaslu`na za podizawestru~no-pedago{kog nivoa na-stave na woj i za sam opstanakte katedre, koje danas ne bi nibilo bez we ve} bi postala, kao

i ostalih sedam u Italiji, hr-vatski lektorat.

Svedok sam doga|aja u kojimaje sa visokih nivoa nu|eno dase i ova katedra pretvori u ka-tedru za hrvatski jezik i kwi-èvnost, a u novije vreme i zacrnogorski jezik, i samo zahva-quju}i gospo|i Stip~evi} tose nije dogodilo, pa Srbija jo{ima tu jednu katedru za srpskijezik i kwièvnost u Italiji.

Molim vas tako|e da dateispravku u vezi sa gre{kom dasam ja lektor za kwièvnost,jer sam lektor za srpski jezik.

Tu gre{ku je na~inio autor tek-sta Moma Dimi}. Kwièvnostna ovoj katedri nema lektora ipredaje je iskqu~ivo prof. drSvetlana Stip~evi}.

Napomiwem da je prof. drSvetlana Stip~evi} dala i ve-liki doprinos promociji Vuko-ve zadu`bine i Danice u Bari-ju, ali i u Italiji, i da su sa-mim tim zamoqene ispravkejo{ neophodnije radi korektno-sti prema wenom trudu.

S po{tovawem,Dragan MRAOVI], lektor

za srpski jezik u Bariju

Dopunska obja{wewa

iz „\uri}evog {iwela“ izi{li su mnogikoji toga nisu ni sasvim svesni.

Ako je Vojislav \uri} imao neki meto-dolo{ki princip u obrazovawu, on se ve-rovatno svodio na bezuslovnu strogost ufazi sticawa znawa, i podjednako bezu-slovnu slobodu u fazi wegove primene.[irina kulture u spoju sa {irinom pogle-da na svet, u nekoj meri i na neki na~in,obeleìla je i profesorove naslednike naKatedri (danas u aktivan ̀ ivot struke stu-paju ve} wegovi „praunuci“), pa svakako i|ake, kojih je bilo i ima ih na univerzite-tima i u {kolama, po kulturnim ustanova-ma i medijima, u izdava{tvu i diplomatiji{irom Srbije i Crne Gore, ali i drugde.

Rano primqen u SANU, Vojislav \uri}je delovao kao most izme|u starije generaci-je Andri}a, I. Sekuli}, Veqka Petrovi}a,Milo{a \uri}a, Budimira ili Kolendi}ai svojih mla|ih savremenika, od MiroslavaPanti}a i Isakovi}a do Vaska Pope, Drago-slava Mihailovi}a i Palavestre. U godina-ma koje je proveo kao sekretar Odeqewa zajezik i kwièvnost izdava~ka delatnost jecvetala, a od profesorovih projekata (da ov-de pomenemo samo ediciju Balkanske narod-ne umotvorine) neki su zavr{eni, a neke na-stavqaju novi nara{taji. Od nacionalnihustanova, profesor \uri} je vodio jo{ Srp-

sku kwièvnu zadrugu u we-nom najboqem posleratnomperiodu, dok je Prosveta, uvreme wegovog predsedavawaIzdava~kom savetu, za uredni-ke imala li~nosti formataMiodraga Pavlovi}a, S. Vel-mar Jankovi} ili S. Rai~ko-vi}a, a izdavala edicije kakvesu bili Veliki romani iliSavremeni svetski pisci.

U zasluge Vojislava \uri}aubraja se izvla~ewe iz zabora-va ispolinskog dela wegovogproskribovanog profesoraVeselina âjkanovi}a, ~ije jeglavne radove izdao u nezaobi-

laznom izboru Mit i religija u Srba, a za-tim priredio i Sabrana dela. Ovaj poduhvatje za posledicu imao bu|ewe interesovawa zaantropolo{ke, etnolo{ke i uporedno-reli-gijske studije doma}ih fenomena, i zapravootvorio ~itavo novo poqe delovawa u na{ojfolkloristici posebno, a kwièvno-kri-ti~koj metodologiji uop{te.

O nau~nom, esejisti~kom, kriti~arskomi antologi~arskom delu akademika \uri}aizvesno }e se op{irnije govoriti u drugimprilikama. Neka u ovoj bude zapisano iuverewe da se pokojni profesor iz javnogìvota povukao prerano, kada je mogao jo{mnogo da pruì. Bio je ~ovek velikih zna-wa i neobi~ne sugestivnosti, u~en i nepre-tenciozan, re~it i pun duha, obdaren pri-rodnim autoritetom i li~nim {armom, usvakom pogledu istinski impresivan. Za-duìo je mnoge ne ostaju}i nikome duàn.U nauci i ìvotu, ostao je dostojan pret-hodnika i zasluàn za potomstvo. Profe-soru Vojislavu \uri}u u budu}nosti jeobezbe|eno istaknuto mesto u kulturnojistoriji wegovog naroda, a danas mu pripa-daju topla opro{tajna re~ i zahvalnost we-govih u~enika i nastavqa~a.

Dr Vladeta JANKOVI](Preneto iz Politike,

6. avgust 2006. godine)

Vila u kojoj je kraq Petar Prvi proveo dve posledwe godine ìvota

POVODOM TEKSTA IZ PRO[LOG BROJA „NEZABORAVNA DESANKA I U BARIJU”

3 SEPTEMBAR2006.

Podse}awa O SRPSKOM DANU U VELIKOJ BRITANIJI KADA JEGORDI ALBION BIO NAJBLI@I KOSOVSKOM ZAVETU

K osovski boj 1389. go-dine nai{ao je nasnaàn odjek u ve}i-ni evropskih zemaqa,mada je u prvi mah bi-

lo neizvesno ko je pobednik. U En-gleskoj, me|utim, sve do 16. veka nijebilo ni podataka niti interesovawaza taj zna~ajan istorijski doga|aj.Ali nakon Moha~ke bitke 1526. go-dine prodor Turaka u centralnuEvropu izazvao je i kod Engleza po-sebno interesovawe kako za Tursku iwenu istoriju, tako i za Srbe i dru-ge balkanske narode koji su, pruàju-}i gr~evit otpor Turcima, braniliEvropu od wihove najezde.

Englezi su se najpre obavestili oKosovskom boju, Muratovoj i Laza-revoj pogibiji, o Milo{u Obili}ui o posledicama kosovskog porazatek po~etkom 16. veka u delu Isto-rija Turske Ri~arda Knolsa. [ek-spirov savremenik Tomas Gof, ko-riste}i gra|u iz Knolsove Istori-je, napisao je 1619. godine renesan-snu dramu s kosovskom tematikom:Odva`ni Tur~in ili Murat î. Uprvom delu drame autor govori otragi~noj qubavi Murata prema le-poj Grkiwi Ireni, dok se u drugomdelu prikazuje sam Kosovski boj. Usredi{tu radwe nalazi se Kobelic– kako ga imenuje Gof, odnosno Mi-lo{ Obili}, koji kao hri{}anskipodvi`nik ubija cara Murata, `r-tvuju}i se za svoju zemqu i svogavladara.

Intenzivnije interesovawe u En-gleskoj za Srbiju i za na{e prilikenastalo je tek u 19. veku, s obziromna to da je zanimawe Engleza za na{narod i na{u kulturu prvenstvenobilo uslovqeno istorijskim i dru-{tveno-politi~kim okolnostima.Posebno je to bilo vezano za isto~-no pitawe za ~ije su re{ewe Engle-zi bili vi{estruko zainteresova-ni. Tako je Dejvid Ekart u svojojIstoriji Srbije posebnu pa`wupoklonio Kosovskoj bici, povezuju-}i je s isto~nim pitawem. Izdaju}i1861. godine zbirku prevoda na{enarodne poezije na engleski jezik,O. Meredit, odnosno E. R. Bulver(koji je bio konzularni ~inovnik uSrbiji) obuhvatio je i pesme iz ko-sovskog ciklusa, kojih nije bilo uprvom prevodu na{e narodne poezi-je X. Bauringa iz 1827. godine. Me-reditova zbirka doìvela je ~aktri izdawa (posledwe je iza{loratne 1917. godine).

Pesme kosovskog ciklusa i kosov-ski mit bili su jo{ potpunije pred-stavqeni engleskim ~itaocima uprevodima Elodi Liton Mijatovi},ina~e supruge êdomiqa Mijatovi-}a, istori~ara, kwièvnika i di-plomate – bio je srpski poslanik uEngleskoj. Ona je 1881. godine obja-vila zbirku prevoda iz na{e narod-ne poezije pod naslovom Kosovo. Uzpesme, zbirka sadrì i ~lanke o is-to~nom pitawu, kao i posebnu epo-peju posve}enu Kosovu (Kosovskiboj) sastavqenu na osnovu kosovskihpesama. I ta je zbirka {tampana po-novo 1917. godine. (Zanimqivo je daje iste godine u ~asopisu The Englis-hÞoman objavqen esej o poznatoj na-rodnoj pesmi Sestra Leke kapetanai uop{te o srpskoj epskoj poeziji,pod naslovom: Foster F.ÊaniË An En-glish Impression of a Serbian ballad.)

Prvi svetski rat izazvao je u En-gleskoj kao savezni~koj zemqi veli-ko interesovawe za Srbe i Srbiju iuop{te za Jugoslovene, za wihovukulturu i kwièvnost, i naro~itoza Kosovski boj kao jedan od prelom-nih istorijskih doga|aja sa daleko-se`nim i sudbonosnim posledicamapo celokupnu srpsku istoriju. [toje jubilej – petstogodi{wica Kosov-

Dani na{eg nezaboravaU ~etrdeset gradova i dvanaest hiqada {kola u VelikojBritaniji obeleèn je 1916. godine Kosovski dan.U engleskoj {tampi objavqeno je vi{e od 400 priloga,a me|u ostalim i kwièvnika K. G. êstertona,nau~nika Artura Evansa, Sitona Votsona i drugih

Dr Vaso MILINÊVI]

ske bitke u ratnim godinama, naro-~ito 1916. obeleèn u Britaniji svelikim publicitetom i s izrazi-tom naklono{}u prema Srbiji, uzu~e{}e uglednih kulturnih i javnihradnika i politi~ara, velika zaslu-ga pripada ~lanovima Jugosloven-skog odbora koji su tokom rata ì-veli i delovali u Londonu, i ~lano-vima britanskih misija koje su pri-tekle u pomo} Srbiji kao lekari idrugo medicinsko osobqe. Od ~lano-va Jugoslovenskog odbora posebno subili aktivni na kulturnom i nacio-nalnom planu profesori i pisciBogdan i Pavle Popovi}, Tihomir\or|evi}, Vojislav M. Jovanovi},kao i Milan ]ur~in, koji je redigo-vao publikaciju Rat Srbije za oslo-bo|ewe. ^lanovi britanskih misijai ~lanovi Jugoslovenskog odboraosnovali su 1916. godine posebanOdbor od 15 ~lanova za obeleàva-we Kosovskog dana u Engleskoj.Predsednik odbora bila je ~uvenadoktorka Elsi Inglis, koja je 1914.i 1915. godine organizovala bolniceèna [kotske u Srbiji i druge me-dicinske ustanove spasiv{i mnoge

rawenike i tifusare, reskiraju}i ivlastiti ìvot i zdravqe u toj te-{koj plemenitoj misiji. U tom odbo-ru po~asni sekretar bio je SitonVotson. Na wegovu inicijativu je,ina~e, 1915. godine u Londonu osno-vana Slovenska {kola. Votson je za-sluàn i za prevo|ewe na{e narod-ne poezije u Engleskoj. Objavio je1917. zbirku prevoda pod naslovomSrpske balade. U woj su istaknutomesto dobile pesme o Kosovu. Dodaj-mo da je iste godine objavqena i pr-va nau~no pisana Istorija SrbijeH. Temperleja. Od Srba ~lanovi Od-bora bili su otac Nikolaj Velimi-rovi} i dr Milan ]ur~in.

O dbor za obeleàvawe Kosov-skog dana razvio je {iroku ak-tivnost u raznim domenima: u

{tampi, u {kolama, u Parlamentu, urazli~itim drugim asocijacijama.Tokom Srpske nedeqe (od 2. do 7. ju-la 1916) i na sam dan 28. juna pojavi-li su se brojni napisi o Kosovu iSrbiji u mnogim britanskim listo-vima (Tajmsu, Dejli miroru, Dejliekspresu, Dejli wusu, Glazgov He-raldu i drugim). Kwièvnik K. G.êsterton i poznati nau~nik ArturEvans u svojim ~lancima povezivalisu Kosovo s aktuelnom situacijomSrbije tih ratnih dana. Isticali suuverewe da }e Srbija ponovo otera-ti zavojeva~e i osloboditi se, kao{to je uspela i nakon kosovskog po-raza, koji je Srbima postao tokomistorije izvor moralne snage. Pre-ma nekim procenama, u engleskoj

{tampi u 1916. godini objavqeno jeoko 400 priloga posve}enih Kosovu.

Kosovski dan posebno je sve~anoobeleèn u Londonu i Glazgovu, kaoi u univerzitetskim centrima Kem-brixu i Oksfordu, gde su se {kolo-vali u to vreme i srpski u~enici.Prema podacima dr @. Vukovi}a,proslava Kosovskog dana 1916. godi-ne odràna je u 40 britanskih grado-va i u 12 hiqada {kola! U svim tim{kolama 28. juna bio je pro~itantekst Sitona Votsona: Srbija, ju~e,danas i sutra, a svaki |ak prilo-ìo je peni u Fond za pomo} Srbiji.Te manifestacije bile su oboga}enei razli~itim izlo`bama slika i cr-teà srpskih slikara, izlo`bomsrpskih ratnih trofeja i raznimpredavawima o Srbiji, wenoj kultu-ri i istoriji, s posebnim akcentomna Kosovu. Zapaèn odjek u britan-skoj javnosti imala je i Me{trovi-}eva izlo`ba u Londonu i drugimgradovima organizovana 1915. godi-ne, koja je sadràvala i wegov Vi-dovdanski hram.

O zama{nosti i {irini proslaveKosovskog dana u Londonu i drugimgradovima Britanije svedo~e i sa~u-vani plakati iz tih dana. Wihov jetira` prema{io 80 hiqada prime-raka. Bilo je i posebnih plakata(postera) s likom kneza Lazara, Gra-~anice i kraqa Petra Kara|or|evi-}a. Uz ovaj tekst prilaèmo i re-produkcije dva originalna plakataiz tih dana (1916) posve}ena Kosov-skom danu u Londonu. Na jednom pla-katu dat je crte` (preuzet iz Pan~a)

od B. Partrixa, na kojem je prikazansrpski vojnik u borbi s Austrijan-cem i Nemcem, dok mu se s le|a pri-krada Bugarin s noèm u ruci... Utekstu uz crte` apostrofira se he-rojska Srbija (Heroic Serbia):

„U bici na Kosovu 1389. godinehri{}anstvo i sloboda bili su po-raèni na Balkanu, ali su Srbi odtada obeleàvali svake godine danbitke, ~vrsto re{eni da ponovo bu-du slobodni. Oterali su Turke idvaput Austrijance! Danas Srbija,pobe|ena ali ne i obeshrabrena, zo-ve nas da joj se pridruìmo u obele-àvawu wenog nacionalnog dana kaozavet savezni~ke pobede i englesko-srpskog prijateqstva“.

D rugim plakatom obave{tavase javnost da }e 7. jula bitiodràna sve~ana komemora-

tivna slu`ba u Katedrali sv. Pavlaza sve Srbe i Britance koji su umr-li u Srbiji, a sam kentemberijskinadbiskup odrà}e sve~anu propo-ved... Sve~anosti su prisustvovali igradona~elnik Londona s okru`nimna~elnicima, brojni lordovi i di-plomate savezni~kih zemaqa, kao isrpski poslanik i 300 srpskih stu-denata i |aka koji su se nalazili uEngleskoj na {kolovawu. (Srpskiposlanik u Britaniji bio je MatejaBo{kovi}.) Plakat se zavr{ava re-~ima „Srbija se borila i patila zaslobodu. Wen ciq i na{ su isti. Po-{tujmo wene mrtve i pomozimo we-ne ìve“.

[tampan je i veliki broj posteras razli~itim tekstom. Na jednom jepisalo: „Mislite na Srbiju, molitese za Srbiju, obnovite Srbiju“.

„Kosovski boj“ (Dan Srbije) obe-leàvan je i narednih godina u Bri-taniji, 1917. i jo{ sve~anije 1918.godine, kada je 28. juna na Vidovdan,~inodejstvovao u Crkvi sv. MarijeLe Boa otac Nikolaj Velimirovi},kao i arhiepiskop kentemberijski.On je u prigodnom slovu rekao:

„... Dolaze nam misli divqewa inaklonosti prema na{im prijateqi-ma i saveznicima, narodu Srbije hra-brog srca. U stvari ~asti i slobodeza koju se mi i svi na{isaveznici borimo, oni suotrpeli neizrecivu ne-sre}u i nedelo“. Sli~no jegovorio i general Smats.

Zanimqivo je da je upra-vo na Vidovdan (28. juna1919) potpisan u Francu-skoj i Versajski mirovniugovor (pregovori su vo|e-ni od 18. januara do 28. juna1919), kada je Antanta sadràvama koje su ratovalena wenoj strani odnela po-bedu nad Centralnim si-lama (Nema~kom i Au-strougarskom).

Tako je sticajem okolnosti jedanzna~ajan istorijski doga|aj, sudbo-nosan po Srbiju i Balkan, ostaodugo sasvim nepoznat u Britaniji,da bi nakon vi{e od pet vekova biosve~ano obeleèn kao Nacionalnidan Srbije u celoj Britaniji, daju-}i ujedno i Kosovskom boju univer-zalnu istorijsku dimenziju s Ver-sajskim sporazumom. •

4SEPTEMBAR2006.

Nastavak sa 1. straneUpravnica Vukove zadu`bine Sla|anaMla|en pozdravqaju}i prisutne govo-rila je o velikoj porodici zadu`bina-ra i ogranaka u Srbiji, Republici Srp-skoj, Crnoj Gori i o wihovom radu. An-ka @ugi}, predsednik Skup{tine zadu-`binara Ogranka za @abqak, [avniki Pluìne, podsetila nas je na zna~aj-ne nau~ne skupove pod nazivom „Na iz-voru Vukova jezika“ koji se u [avnikuodràvaju od 1988. godine. Rezultatovih nau~nih skupova je objavqivawepet zbornika istog naziva kao i skup.To postignu}e ovog ogranka ravno je ne-kim nau~nim institucijama koje posto-je po mnogim gradovima od kojih mnogenisu dale ni sli~ne rezultate.

Veselin Vuki}evi} govorio je o bo-gatstvu durmitorskog kraja koji je na-àlost ugroèn raseqavawem stanov-ni{tva jer u tom kraju nije do{lo dorazvoja privrede niti kori{}ewa pri-rodnih izvora na odgovaraju}i na~in.Ve} decenijama iz durmitorskog krajaodlaze mladi, zatvaraju se i gase {ko-le. Me|utim, vitalnost i sposobnostmladih koji iz tih krajeva odlaze poka-zuje se i u tome {to veliki broj wihpokazuje zna~ajan uspeh u {kolovawu.Oni su na{li svoj put u Srbiji i u sve-tu, gde postiù visoka nau~na znawa idruge rezultate u mnogim oblastima.

P rofesor doktor Jovan De-li} rodom iz durmitorskogkraja govorio je o bogatstvu

ovog dela Crne Gore sa vi{e aspekata.Ovaj kraj bogat je istorijskom pro-{lo{}u, prirodnim resursima, narod-nom kulturom, ali pre svega bogat jequdima koji su od davnina, spasavaju}igoli ìvot, odlazili u druge krajeve.Takav slu~aj je i sa precima Vuka, Cvi-ji}a, Mi{i}a, ~iji su koreni pod Dur-mitorom. Uprkos svim tim selidbama,u ovom kraju ose}a se postojawe sna`nematice koja obnavqa stanovni{tvo ineprestano privla~i one koji su oti-{li da mu se na razne na~ine vra}aju.

Profesor dr Jovan Deli} upoznao jeprisutne sa ~iwenicom da durmitor-ski kraj ima 90 doktora nauka koji sunau~ne karijere gradili i grade na ra-znim stranama sveta, i ujedno na duho-vit na~in putem raznih anegdota veza-nih za ove nau~nike i stru~wake do~a-rao vezu tih qudi sa wihovim rodnimkrajem. U ovom susretu zadu`binaraOgranka za @abqak, [avnik i Pluì-ne i Ogranka u Loznici, koji su uvekposebno dirqivi kao susreti udaqe-nih ali bliskih ro|aka, u~estvovalisu i u~enici Osnovne {kole „Du{anObradovi}“ iz [avnika.

U ~etvrtak 14. septembra u MuzejuJadra predstavqene su kwige Istori-ja privatnog ìvota u srpskim ze-mqama sredweg veka i Privatni ì-vot u srpskim zemqama u osvit mo-dernog doba izdava~ke ku}e „Klio“ izBeograda. Ova zna~ajna izdawa sasvimpomeraju fokus na koji smo naviklikada je istorija u pitawu i nude speci-fi~an kadar posmatrawa privatnogìvota. „Studije o privatnom nisu sa-mo kontrast zvani~nom i javnom, onese ne mogu svesti ni na individualno,intimno ili tajno, ve} obuhvataju iujediwuju sve ove sfere ìvqewa po-kre}u}i najrazli~itije teme poputstudija o detiwstvu, ìvotu porodiceili smrti“, istakla je Nata{a \elo-{evi} iznose}i nameru izdava~a. Ina-~e, ovim izdawima koja su okupila naj-zna~ajnija imena srpske nauke iz ra-znih oblasti prethodilo je pet tomovaIstorije privatnog ìvota od Rim-skog carstva do na{ih dana koje supriredili Filip Arijes i @or` Di-bi, a objavila ih je izdava~ka ku}a SE-UIL. Profesor doktor Radivoj Radi}sa beogradskog Filozofskog fakulte-ta, ina~e autor tekstova Bolest i le-~ewe u sredwem veku i U po~etku sve-ga je strah, posebno se ovom prilikomosvrnuo na prvu temu. Dr Vesna Biki}publiku je zaintrigirala pri~om o is-hrani na tlu srpskih zemaqa kako u ra-nom sredwem veku tako i pod otoman-

skom vla{}u. Pojava ovih kwiga veomaje zna~ajan doprinos srpskoj istorio-grafiji jer je prvi put na~iwen naporda se u tako duga~kom vremenskom in-tervalu prati privatni ìvot.

U nastavku iste ve~eri u Vukovomdomu kulture prikazani su etnofil-movi, izbor sa Me|unarodnog festiva-la etnolo{kog filma koji se odràvau Etnografskom muzeju u Beogradu. Iz-bor filmova je sa~inila magistar Ve-sna Marijanovi}. Publika je videladva filma nagra|ena na 14. Me|una-rodnom festivalu etnolo{kog filma,i to: film Kamenka Kati}a Zapisi –Maksa gajda{ i Majstorsko pismoZdenke Golubovi}. Tako|e, prikazanisu i filmovi U goru u vodu i Trojicekod trojice autora Dobrivoja i Do-brile Panteli} iz Dowih Brezovica.

Prvi put od kada postoji Vukov sa-bor u petak 15. septembra lozni~koj pu-blici je predstavqen rad srpskog PENcentra koji ove godine slavi 80 godinapostojawa. Samo dve godine od osniva-wa londonskog PEN centra u Beograduje intelektualna javnost osetila po-trebu za ovom vrstom udruìvawa takoda je 1926. osnovan srpski PEN centarna ~ijem ~elu je bio Bogdan Popovi}dok je sekretar bila Isidora Sekuli}.O istoriji PEN centra govorio je pro-fesor dr Mihajlo Panti} ujedno naja-vquju}i izlazak iz {tampe kwige oistorijatu ovog udruèwa koju je napi-sao Predrag Palavestra. SekretarPEN centra Gojko Boòvi} predsta-vio je dve antologije na engleskom jezi-ku u izdawu ovog centra. Re~ je o Anto-logiji srpskog pesni{tva ~iji autor jeGojko Boòvi} i Antologiji srpskepripovetke koju je priredio MihajloPanti}. I jedan i drugi u~esnik ovekwièvne ve~eri govorili su o stawu una{oj kulturi u kojoj ve} deceniju i vi-{e ne postoji sistematski pristup re-{avawu nagomilanih problema nitipostoji jasna kulturna politika kojabi definisala na~in na koji bi na{a,ina~e, veoma plodotvorna literatura

bila predstavqena u svetu. Jedan od za-dataka PEN centra je da uprkos nepo-stojawu jasnih stavova resornog mini-starstva kada je re~ o na{oj kwièvno-sti i wenoj prezentaciji u svetu pred-stavi svetskoj javnosti na najboqi mo-gu}i na~in najzna~ajnije autore kojistvaraju na srpskom jeziku.

U porti lozni~ke crkve Pokrovapresvete Bogorodice isto ve~e nastu-pali su ~lanovi Guslarskog dru{tva„Filip Vi{wi}“ iz Beograda, kao iGuslarska sekcija KUD „Karaxi}“ izLoznice.

U Vukovom domu kulture pri-re|ena je izlo`ba fotogra-fija pod nazivom Planina

kao inspiracija autora Sini{e Gra-ovca iz Sremske Mitrovice. Organi-zator je Planinarsko sportsko dru-{tvo „Loznica“. Pomalo je, moramopriznati, te{ko ako ne i ne mogu}e, iuz najboqe namere prona}i razloge daova izlo`ba bude uvr{}ena u programVukovog sabora.

Petak ve~e tokom kojeg su odràna~ak ~etiri programa okon~ano jepredstavom Jovana Sterije Popovi}a@enidba i udadba pozori{ta „ZoranRadmilovi}“ iz Zaje~ara u reìjiVladimira Lazi}a.

U subotu 16. septembra u manastiruTrono{a Gradski me{oviti hor Cen-tra za kulturu „Vuk Karaxi}“, diri-gent Darko Nestorovi}, odrào je kon-cert. Izlo`ba u konaku manastira ovegodine nije bila prire|ena. Isti horimao je u lozni~koj crkvi koncert uzu~e{}e krupawskog hora „Sveta tri je-rarha“ kojim diriguje |akon Zoran Ko-kanovi}. Na programu su bila dela Mo-krawca, Govedarice, Bortwanskog, Ke-drova i drugih kompozitora.

Zavr{na sve~anost 72. Vukovog sa-bora u nedequ 17. septembra po~ela jeotvarawem izlo`be slika Mi}e Popo-vi}a iz Legata ovog slikara koji se na-lazi u Loznici. Izlo`ba je prire|enau galeriji „Vukove spomen-{kole“ u

Tr{i}u. Zbivawa na sabori{tu po~e-la su u 11 ~asova intonirawem HimneVuku u izvo|ewu Gradskog me{ovitoghora Centra za kulturu iz Loznice ipodizawem sve~ane zastave. Predsed-nik Op{tine Loznica Vidoje Petro-vi} pozdravio je prisutne i najavio be-sednika gospo|u Vidu Ogwenovi}. Vi-da Ogwenovi} je ina~e tre}a èna kojaje besedila na saboru od kada ova mani-festacija postoji. Davne 1947. ispredVukove ku}e govorila je Mitra Mi-trovi}, ministarka prosvete, a ondatek 1995. godine po drugi put govorilaje èna: Nada Popovi}-Peri{i}, mi-nistarka kulture. Gospo|a Vida Ogwe-novi} odràla je, po mnogo ~emu, oso-benu besedu posve}enu Jovanu SterijiPopovi}u povodom wegovih jubilejakoji se obeleàvaju ove godine.

Scensko-muzi~ki igrokaz Srpskognarodnog pozori{ta iz Novog Sadapod nazivom U slavu Sterije ili Mo-je je le~iti rod scenski su uobli~iliAleksandar Milosavqevi} i Mili-voje Mla|enovi}. Igrali su Neboj{aDugali}, Miodrag Petrovi}, Mirja-na Gardinova~ki, Stevan Gardino-va~ki, Gordana Kamenarevi}, Miro-slav Fabri. Operske arije izvodilisu: Marina Pavlovi} Bara}, VioletaSre}kovi} i Miodrag Milanovi}.Bio je to s merom i ve{to uprizorenodabir na~iwen iz Sterijinih kome-dija i wegovih poetskih zapisa.

U Saborskom poselu uprkos ki{iu~estvovali su SKUD „@elezni~ar“,Folklorni ansambl „Vila“ NoviSad, KUD „@elezni~ar“ Kraqevo iKUD „Karaxi}“ iz Loznice.

Ovogodi{wi Vukov sabor odrànje pod pokroviteqstvom Ministar-stva za kulturu, Ministarstva pro-svete i sporta, Ministarstva nauke iza{tite ìvotne sredine i Mini-starstva za dijasporu. Generalnisponzori bili su: „Agrobanka“ i „Du-nav osigurawe“. Prijateq Vukovogsabora „Komercijalna banka“.

Dajana \EDOVI]

Nastavak sa 1. straneNepogre{ivo je uo~avao koje pojave

u dru{tvu i kulturi zasluùju raspra-vu, a koje samo porugu i ismevawe. Vu-kov posao je ozbiqno analizirao. Kaopoliglota, koji je poliglosiju maj-storski koristio i u svojim dramskimtekstovima, smatrao je da su jezi~kipotencijal i wegove zakonitosti veo-ma osetqivo poqe rada i da s tim tre-ba oprezno rukovati. Ustru~avao se odnaredbi i proglasa, a zagovarao mogu}-nost izbora. \ak sredwe Evrope, tru-dio se da tamo{wa prosvetna na~ela{to boqe prenese u Srbiju, a, po uzoruna ure|ene dràve, nastojao da i ovapo~iva na kulturnim temeqima.

B espo{tedno se, me|utim, ru-gao nadrikwigama, la`noju~enosti i {i}arxijskom

{qamu koji svoje tobo`we rodoqu-bqe iznosi na svaki pazar. Verujem danije lako bilo podneti kritiku iz pe-ra ovog nepotkupqivog intelektualcahumaniste. Zato su ga optuìvali zadocirawe i racionalnu duhovnu sta-ti~nost iz ranijeg veka, kasnije nazva-nu konzervativnim pogledom na svet.Taj dosije konzervativca dobio je jo{u svoje vreme, a iz wega nije u potpuno-sti izbrisan ni do ove proslave.

Sin vr{a~kog trgovca po~eo je{kolovawe u rodnom gradu, da bi gim-naziju nastavio u Sremskim Karlov-cima i Temi{varu, a prava zavr{io uslova~kom gradu Ke`marku. U slu`bu

je stupio kao profesor latinskog, azatim kao advokat, da bi 1840. bio po-zvan u Kragujevac da na tek osnovanomLiceju predaje prirodno pravo. Za re-dovnog profesora postavqen je kad jeLicej preme{ten u Beograd i prera-stao u veliku {kolu, prete~u dana-{weg Univerziteta za koji je upravoSterija otvorio put svojim pedago-{kim nacrtima. Mladi, izuzetnoobrazovani pravnik, znalac mnogihjezika, radoznali sledbenik liberal-nih ideja Francuske revolucije, u{aoje rano u kwièvnost. Ve} iz gimna-zijske klupe postaje saradnik Letopi-sa Matice srpske, a po zavr{etku{kolovawa pokre}e sopstveni ~aso-pis-kalendar, pi{e i objavquje prozu,drame, polemi~ke zapise, komentare,filolo{ke rasprave i uxbenike.

Jovan Sterija Popovi} je i moju~iteq i neka mi je dozvoqeno da muse danas, u ovom pomalo pateti~nomtrenutku, tako obra}am.

Mnogo si zaduìo na{u kulturu,u~itequ, i tolikih si va`nih stvariprete~a. Napisao si prvi satiri~niroman, a malo ko ti odaje hvalu za to.Osnovao si, zajedno sa AtanasijemStojkovi}em, Akademiju nauka, u tvo-je vreme nazvanu Dru{tvo srpske slo-vesnosti, a mi nismo ni toliko svesnida tvoje ime, ni 1841. godinu, kao da-tum osnivawa, upi{emo na plo~uosniva~a. Prvi si komediograf nana{em jeziku i da si samo Rodoqupcenapisao dovoqno si nam rekao o nama,

a mi se iz nekog razloga neprestanopitamo jesi li ti na{ savremenik.Kakvo suvi{no pitawe. Napisao siuxbenik retorike, remek-delo iz teoblasti, nema ih mnogo koji za to de-lo znaju. Osnovao si Narodni muzejjo{ davne 1844, u~e li o tome barem|aci, kaè li to koji vodi~ posetio-cima te ustanove.

N isi ba{ najboqe pro{ao nisa svojim savremenicima, ani sa nama kojima si toliko

ostavio u nasle|e. Tvoje komedije smo~itali kao zbirke dosetki i trudili seda ih postavqamo tako da gledali{tebrek}e od smeha. A ti si, u~itequ, kaoi Gogoq, tvoj savremenik, nagla{avaoda ko se likovima u tvojim komedijamasmeje, ~ini to uzalud, ako se bar malone zapita da se mo`da ne smeje sebi.

U me|uvremenu smo tvoje spise za-turili kao zastarele, a tebe opetproglasili konzervativcem, jednom uodnosu na revolucionarnu ideologi-ju, drugi put u odnosu na obnovu naci-onalne svesti.

U~itequ, da danas moè{ da usta-ne{, mogao bi mirno da nastavi{ ta-mo gde si stao sa svojom komediograf-skom kritikom. Nismo se mnogo pro-menili. Na{ao bi nas ne ba{ dalekoodande gde si nas ostavio. I daqe qu-bimo ruku koja drì batinu, verujemobuka~ima i onima koji laskaju gomi-li. Ti si nam rekao u predgovoru ko-medije Rodoqupci: „Dokle se god bu-

demo sami hvalili, slabosti i pogre-{ke prikrivali, u povesnici u~ilikoliko je ko od na{ih predaka juna~-kih glava odrubio, donde }emo hrama-ti i ni za dlaku ne}emo biti boqi“.

E, pa, za nas, izgleda, jo{ traje tovreme. Stalno se ne~emu veselimo, aveseqe izraàvamo bukom i urlawem,a sve to da ne bismo razmi{qali o to-me gde smo i {ta ~inimo. I daqe sebezumno hvali{emo i na sav glas tru-bimo o nekakvim junacima iz usmeneliterature smatraju}i ih istorij-skim. Opet smo pome{ali istoriju ipopevku, ova nam druga mnogo boqeide, jer u woj moèmo neka`weno daoma{imo istinu. I danas nekakvi@utilovi, Zeleni}ke i Smrdi}i zvec-kaju svojim rodoqubqem kao dairama,i tom svirkom zapravo stvaraju zvu~nuzavesu za svakojake svoje marifetluke.Oni zaboravqaju da je humanost prvi iosnovni uslov patriotizma, ~emu sinas ti u~io. Ubijali smo svoje susede,u~itequ, a sad nemamo snage da to pri-znamo. I nije to jedino bezumqe kojeprikrivamo.

Mnogo bih jo{ imala da ti se poà-lim, ali ovo je tvoj sve~ani dan, u~i-tequ. Nadati se da }e naredne godinedoneti prave kwige i rasprave o temii tvojem delu. Ho}u da zna{ da si krozova dva veka stekao mnogo vi{e u~e-nika nego {to si mislio kad si triputa razo~arano ponovio re~ ni{ta usvojoj oporuci. Ipak, nije bilo uza-lud, u~itequ. •

Velikanima u ~ast – Vuku i Steriji

Na poukama i porukama Jovana Sterije Popovi}a

|ewa drugim, prostijim, na{em sveturazumqivijima i milijima, a ve}inuobradim po kazivawu nekojih suvre-menika“.

Hajduk Stanko Janka Veselino-vi}a opisuje te{ko i dramati~novreme pred Prvi srpski ustanak i,kao i svaki istorijski roman, morada u istorijski miqe i istorijskelikove „u~ita“ mogu}e doga|aje imogu}e likove. Mogu}i doga|aji ilikovi moraju da deluju istorijskiverovatno i moraju se utopiti u od-re|enom istorijskom vremenu. Nataj na~in pisac transformi{e isto-riju, ali i stvara mogu}nost za mogu-}e istorijsko doga|awe. Nije redakslu~aj da pisac parafrazira isto-rijsko vreme i istorijske doga|aje ida kao opciju pripovedawa izabereneki drugi, mogu}i, ishod koji bi vi-{e odgovarao bilo unutra{wempripoveda~kom sklopu, bilo ideji inamerama pisca, a ne onom {to se za-ista i doga|alo.

Krajem devetnaestog veka, odnosiistorijskog, paraistorijskog, isti-nitog, odnosno stvarnog, ideolo-{kog i fikcionalnog postaju slo-èniji jer se srpska literatura, sjedne strane, nalazila u periodu de-strukcije i dekonstrukcije tradici-onalnih kwièvnih modela, a sadruge je imala sna`nu potrebu za za-snivawem nacionalne svesti i naci-onalnih mitova. Za Hajduk Stankabi se moglo re}i da se istinom kojomse sluì delo ostvaruje jedna su-{tinska dvosmislenost. Istina, od-nosno stvarnost se u ovom slu~aju

moè shvatiti ambivalentno: kaoistorijska, „prava„stvarnost, i/ilikao ideolo{ka istina koja se ~ininajkorisnijom za istinu koju autorsmatra svrsishodnom. Pisci su setrudili da, u skladu sa misijom kojusu vr{ili, istinu u delu pretvore uistinu na delu, da oìve i u~inestvarnom mogu}u, ali ipak, imagi-narnu istoriju.

U slu~aju Janka Veselinovi}a mo-glo bi se postaviti i pitawe {ta seta~no podrazumeva pod pojmom isto-rije, realnosti ili stvarnosti.Ukoliko se kwièvnost upore|ujesa istorijom, lako je utvrditi da seliterarna stvarnost moè jasno od-vojiti od realnosti koju predsta-vqa istorija. Mada, kada se govori oovom piscu i tu postoje odstupawa,jer „stvarnost“ , odnosno istorijakoju je prezentovao u Hajduk Stan-ku i koja nije odgovarala stvarno-sti, istorijskoj, pa ni socijalnojili politi~koj stvarnosti, postajerelevantna za veoma {irok krug ~i-tala~ke publike. Opisivao je ono{to se podudaralo sa o~ekivawempublike, sa verom u pravdu i isprav-nost, opisivao je hipoteti~nu isto-riju koju su prihvatali kao da jeprava, stvarao je novu realnost. Ka-da je roman objavqen bio je lo{eocewen, ali publika ga je prihvati-

la kao model u koji se lako uklapa-lo nacionalno poverewe u sopstve-ne mitove. Tako su publika i popu-larnost koju je ovaj roman imao na-terali kritiku da prevrednuje ipromeni svoje sudove.

Z animqivo je da Hajduk Stankokoji je odigrao zna~ajnu ulogu uodre|ivawu kulturnog identi-

teta nacionalne zajednice, kada su sesre}no podudarili individualno inacionalno, JA i MI pozicija, nijebio svojevremeno preporu~en za{kolsku upotrebu. Referent Mini-starstva prosvete Mom~ilo Ivani},koji je preporu~ivao romane za nagra-du za kraj godine, kao istori~ar i dr-àvotvorac smatrao je da kao vaspit-no {tivo Hajduk Stanko ne}e dobrodelovati na decu: „Prema svemu, da-kle, {to smo isticali i dokazivalida je u ovom romanu slabo po izvoru ipravcu sadrìne, kao i po pripove-da~koj izradi wegovoj, ne moè se onkao uzorita kwiga svoje vrste pokla-wati najboqim u~enicima sredwih{kola, niti ga moè ministarstvopreporu~iti za kwi`nice osnovnih{kola“.

Interpretacija kulturnih i naci-onalnih kodova pomaè prepoznava-wu promena u odre|enim razdobqi-ma, a iskustvo svesti publike koja jeprihvatala i nadgra|ivala porukeHajduk Stanka i Seqanke govori opotrebi simbolizacije nacionalnihvrednosti i identitetu koji se uspo-stavqa preko sukoba tradicionalnog(uglavnom narodnog i ruralnog) i mo-

dernog (univerzalnog). Na-~in mi{qewa i pona{awajunaka romana, kao i seman-ti~ke strukture usposta-vqale su vezu sa ~itaocima,ne samo na simboli~koj ve}i na stvarnoj ravni, u svako-dnevnom ìvotu. StankoJanka Veselinovi}a je uti-cao na uspostavqawe li~-nog i grupnog identitetatoliko da kritika nije mo-gla da prenebregne tu iden-tifikaciju.

Ono {to se de{avalo saHajduk Stankom i ~ita-wem kwièvnog dela, bio jesvojevrstan kulturolo{kifenomen u kome je „stvar-nost“, iluzija, nadja~alastvarnost, istoriju. Ipak,mnogo toga se steklo u vre-menu popularnosti ovog ro-mana. Nije ~itawe samo posebi moglo da ostvari ta-kvu identifikaciju sa rad-wom i likovima. îtawe neproizvodi isti efekt u sva-kom vremenu, ono ne moèobezbediti politi~ku sa-mosvest, pa ni moralna po-ruka se ne prihvata podjed-nako i nema istu teìnu.Ali, ~itawe podsti~e narazmi{qawe i pruà mo-gu}nost uìvqavawa, a ~i-

tawe Hajduk Stanka pomoglo je ~i-tala~koj publici da se postavi kaomoralno ispravni ~inilac u sop-stvenoj istoriji.

Moglo bi se re}i da je specifi~anodnos koji Veselinovi} ima premastvarnosti sr` i kqu~na poruka tek-sta zato {to Veselinovi}u nisu va-`ne objektive ~iwenice i fakta ve}moralna poruka koju isti~e. U pro-znom diskursu, za razliku od poet-skog, postavqa se pitawe verodostoj-nosti stvarnosti, odnosno pesni~keslobode i prava na „ne-stvarnost“. Ja-sno je da je svet u kome ìvimo prepunvarqivih slika „stvarnosti“, pa sepostavqa i pitawe kakva je uop{tevrednost istine kada je ona tako re-lativna.

Odgovor na pitawe da li je kwi-èvno delo stvarnost ili la`, ili jeme{avina stvarnosti i laì uvelikozavisi od kulturnih shvatawa i va-`nosti koja se pridaje umetnosti.Moglo bi se re}i da moderna umet-nost polazi od toga da umetnost nijela`na (ne-stvarna), da stvarawe ni-{ta ne utvr|uje, pa samim tim ne mo-è ni da bude nestvarno. Stvaralacprikazuje stvari onakve kakve bi tre-balo da budu, a ne kakve jesu, a one,ipak, {aqu poruku koja jedva da serazlikuje od one koju dobijamo od de-finitivno realisti~kog teksta u ko-

me je sve iskqu~ivo stvarnost. Vese-linovi}eva „stvarnost“ omogu}ava dase pro{iri uticaj dela i da se prome-ni na~in na koji se uobi~ajeno razmi-{qa o literaturi, ona pokazuju da ne-stvarnost, ne-istina ne mora nu`noda bude i la`. To se dogodilo sa Haj-duk Stankom i Junakom na{ih dana,pa, donekle, i sa Seqankom. I nijepisac postavio iluziju naspramstvarnosti, no je iluziju u~iniostvarnom.

Da bismo se odlu~ili uz pomo} ko-jih stanovi{ta i o~ekivawa se najbo-qe prilazi kwièvnom delu, mogu}iodgovor bi mogao da bude postavqentako|e u obliku pitawa: da li i na ko-ji na~in je povezano sa stvarno{}u,ali isto tako i koliko prezentuje na-~in kojim autor izraàva svoje odno-se prema stvarnosti. Kod Janka Vese-linovi}a, delo nije samo vaàn izvorznawa o stvarnom svetu ve} nam omo-gu}ava znawe koje je va`nije i razno-vrsnije i od onog koje nam daje nauka iod onog koje je uspostavqeno u real-nosti. Veliki deo stvarnosti moè seiskazati jedino kroz literaturu, toje znawe o ispravnom ìvotu, o is-pravnom delawu, pa ~ak i o ispravnommi{qewu. Izvesno je da fikcional-no delo ne mora apriori da bude iz-vor znawa ili informacija o bilo~emu, pa ni o onome {to se naziva„stvarnim svetom“, mada je svakom de-lu zajedni~ka te`wa da apsorbujestvarnost, bilo da je ona tzv. spoqa-{wa, ili unutra{wa, ali je va`nokoliko je pisac ~estit u prikazivawustvarnosti, one stvarnosti koja jenajdubqe sakrivena u wemu samom.

R omani Hajduk Stanko i Se-qanka mogli bi da budu i po-rodi~ni romani u kojima au-

tor poku{ava da fenomen junaka (we-govog ìvota, delawa, morala) posta-vi u kontekst koji je {iri od wihovogpojedina~nog postojawa. Isti postu-pak primewen je i u romanu Junak na-{ih dana u kojem je junak dobio mnogovi{e individualnih odlika i pojedi-na~ne egzistencije od Stanka ili ju-nakiwe Seqanke, ali je i daqe svrhawegovog literarnog postojawa u tomeda oslika tip ~oveka u tipskim situa-cijama. Protagonisti konstruisanerealnosti potpuno su razli~iti iìve u razli~itim okruèwima, alisvrha wihovog postojawa je sli~na:oni su tu da bi potvrdili ideju ostvarnosti koju pisac èli da prika-è i opravda. Pri tom, ni jedan od ju-naka nema nikakvo, ni ironijsko niautoironijsko odstojawe od svoje ulo-ge u svetu. Stvarnost u kojoj oni ìvepotpuno je obi~na a oneuobi~ajavawenastaje onda kada pisac razotkrijeono {to se nalazi ispod povr{ine.

Stanko nije dobrodu{ni seoski |i-da i ta prva slika o wemu brzo bledi u~inu wegove hajdu~ke inicijacije ka-da ubija Tur~ina na poseban na~in.Ni Seqanka nije oli~ewe dobrote jerse wena odanost odre|enom modelustvarnosti grani~i sa ekscentri~no-{}u tako da se ~italac (ili bar, dana-{wi ~italac) stavqa u poziciju da sezapita da li je stvarnost svakodnev-nog sveta zaista me{avina navika itvrdoglavog podràvawa tih navika.Motivi kojima se junaci rukovode ni-su tako jednostavni kao {to bi na pr-vi pogled mogli da budu. Wih pokre}esna`na potreba da budu voqeni i is-pravni u o~ima drugih. Stanko ne mo-è da podnese oturawe zajednice i we-gov preobraàj odstupa od o~ekivanihmogu}nosti, ali podupire stvarnost ukojoj ̀ ivi. I u Seqanci junakiwa sve-sno i potpuno poni{tava svoju li~-nost i postaje ideal i uzor bez sop-stvenih karakternih odlika. Sli~naje situacija i sa Sretenom Sre}kovi-}em. I on, samo na jedan potpuno kon-vertovan i invertiran na~in, poku-{ava da bude voqen.

Pi{u}i svoja dela, pisci su ~estonastojali da do~araju utisak ispove-dawa ({to zna~i iskrenosti, istini-tosti, stvarnosti), izbegavaju}i pro-povedni ton. Propoved i pouka bilisu dosadni, ma koliko ina~e biliistiniti u prikazivawu istorijskeistine, kulturolo{ke istine, ili jed-nostavno, li~ne istine. Veselinovi}je uspeo da se oslobodi dosadne didak-tike. Zato su wegova dela, bez obzirana to {to su podu~ila svoju publiku, ibila toliko popularna. •

5 SEPTEMBAR2006.

OKRUGLI STO O ROMANSIRAWU ISTORIJEODR@AN POVODOM VUKOVOG SABORA

Istorija u romanima Janka Veselinovi}a

I ako bi se moglo o~eki-vati da }e u ovakvom iz-lagawu biti govora is-kqu~ivo o HajdukStanku jer je to Vese-

linovi}ev roman koji se uvr{}uje ukorpus srpskog istorijskog romana, uobzir sam uzela i dva druga dela, Se-qanku i Junaka na{ih dana jer se i uova dva romana prelamaju kqu~niproblemi koji se pojavquju u istorij-skom romanu, a to su odnos premaistini i stvarnosti.

Ukoliko se Seqanka ne moè po-vezati ni sa jednim istorijskim do-ga|ajem, ipak se moè uvrstiti ukorpus istorijski korisnih teksto-va jer govori o kulturnoj, etnolo-{koj i etnografskoj istoriji. Sli~-no je i sa drugim Veselinovi}evimromanom, Junakom na{ih dana kojibi se tako|e, uslovno, mogao uvrsti-ti u istorijske, ili bar istorijskikorisne romane jer, pored govora okulturnoj istoriji, govori i pri-kriveno o istorijskim li~nostima iistorijskim doga|ajima koji su ima-li uticaja na na{u istoriju. Sva triromana, pak, veoma su va`na ne samoza rasvetqavawe kwièvnog postup-ka Janka Veselinovi}a, ve} i za raz-re{avawe problema odnosa istori-je, stvarnosti i fikcije u kwièv-nom delu.

Govor o istoriji u literaturi ne-kako neumitno podrazumeva i govoro istini i stvarnosti u literarnomdelu, jer, istorija predstavqa pro-{lost, govor o pro{losti, pak, pod-razumeva podraàvawe i interpre-taciju. Interpretacija i podraà-vawe u ìù interesovawa posta-vqaju odnos prema istini i stvarno-sti. Pri~a o povesti istine u kwi-èvnosti stoji na pola puta izme|upri~e i istorije, razdvajaju}i ih iistovremeno spajaju}i tako da u pri-povedawu dolazi do zbuwuju}e difu-zije o smislu – povest o i povest kaistini.

Odnos umetnosti i istine (stvar-nosti) jedan je od osnovnih problemamimezisa, jedno od osnovnih shvatawaumetnosti uop{te. Radovan Vu~ko-vi}, na primer, izjedna~avaju}istvarno sa istinom, za taj odnos kaèda „u razli~itim istorijskim epoha-ma udeo stvarnog u umetni~koj tvore-vini je razli~it: ide od negacije po-trebe uno{ewa aktuelne stvarnostido ube|ewa da je ona jedini predmetumetnosti.

Ukoliko bismo pod pojmom isto-rije podrazumevali istinu i stvar-nost, ukoliko bismo pretpostavilida je istorija (istorijski doga|ajiili li~nosti) istinita, onda se pi-tawe odnosa istorije i kwièvno-sti jo{ vi{e komplikuje. Onda bi-smo morali u govoru o istoriji ukwièvnom delu da se bavimo i pi-tawem odnosa istorije i stvarnosti,istine i fikcionalnosti. Napisanokwièvno delo u kome se govori oistorijskim doga|ajima uvek je iza-zivalo interesovawe, ako ne i podo-zrewe kriti~ara, jer se od wega, de-la, o~ekivalo da zadovoqi mnogezahteve: objektivnosti u prikaziva-wu istorijskih doga|aja, po{tovawefaktografskih podataka i stvaraweprihvatqive fikcionalne situaci-je. Kriti~ar Brankovog kola, u dav-noj 1896. godini je smatrao da je pi-sawe istorijskih dela najteì podu-hvat: „Prema istavqenoj sadrìnijasno je, dakle, da je umetni~ko obra-|ivawe ovakvih pri~a mnogo trudni-je od obi~noga, jer su piscu, mo`davi{e no i samoj povesni~koj pripo-veci vezane ruke za ve} gotovu sadr-ìnu, koja se ne sme ni u ~em krwi-ti... Te tako, sadrìnu je mogu}e pe-sniku samo ulep{avati druga~ijimrasporedom wezine gra|e a prava jepesni~ka sloboda jedino u spored-

nim sli~icama, koje bi taj rasporedjo{ ve}ma resile“.

Staro tuma~ewe da kada smo budniimamo isti svet, a kada sawamo svakisvoj, osnaùje mi{qewe da se o kwi-èvnosti u uèm smislu ne bi moglogovoriti kao o istini. Pisac kojipriznaje da poistove}uje sebe i sveti da je svet ono {to on (pesnik) ose-}a, stavqa pisca istorijske pripove-sti u delikatan poloàj u~iteqa, ito ne samo u~iteqa lepote, ve} u~i-teqa morala, tvorca nacionalnihvrednosti ({to je u slu~aju doma}ihpisaca bio naj~e{}i slu~aj). AndraGavrilovi}, i sam pisac istorijskihpripovedaka, potpuno je jasno oka-rakterisao ulogu i va`nost uvo|ewaistorije u kwièvnost: „Istorijskiromani i pripovetke, osobito izsrpske na{e pro{losti, najboqe su~itanke za na{ ~itala~ki svet. Semtoga, istorijski roman je i {etwakroz vreme i poku{aj da se osetikontinuitet vremena, istorije, po-stojawa“. Pisci istorijskih romana,naro~ito s po~etka 20. vekabili su skloni veli~awusrpske pro{losti i po od-nosu prema nacionalnojistoriji kao distinktivnomi poeti~ki presudnom obe-le`ju srpske kwièvnosti,romani su se opredeqivaliprema istorijskoj istini ipotrebi da se mogu}a, po-èqna istina upotrebi kaosnaàn nacionalni pokre-ta~. Taj pe~at su ve} imaliVidakovi}evi romani, ali ipripovetke Milorada [ap-~anina, Andre Gavrilovi}a,Jakova Igwatovi}a, \ureJak{i}a.

Pred svakim piscem isto-rijskog romana postavqa seproblem prikazivawa isto-rijskog vremena i istorij-skog doga|aja. To su polazi-{ta koja ne bi smela da sedeformi{u, a ono {to pi-sac sme da uradi, to je da svo-ju sliku imaginarnih doga-|aja i likova u~ita u tekst{to je mogu}e vi{e verodo-stojno u odnosu prema datimfaktima i odre|enim okvi-rom. U svakoj istorijskoj, pai u paraistorijskoj pripo-vesti odnos istorijske iimaginarne stvarnosti jeveoma vaàn jer odre|ujeànrovsko svrstavawe. Prete`niistorijski sadràj svrstava delo uistorijske romane, a one druge u fik-cionalne. Ali svrstavawe postajeoteàno kada se meri uticaj koji od-re|eni romani imaju na ~itaoce. ê-sto se de{ava da virtuelna istorij-ska stvarnost fikcionalnih dela de-luje upe~atqivije i da gradi istorij-sku svest publike. Manipulacija i(zlo)upotreba istorije ili virtuel-ne istorije je dobro poznata piscimai oni je ~esto koriste bilo iz arti-ficijelnih, ideolo{kih ili inihrazloga.

T ako Milorad [ap~aninobja{wava kako pisacupotrebqava istinu, od-

nosno istoriju i kako, po potrebisvoga pripovedawa i svoje misije, za-seca u istorijsko tkivo. Navodi da jeza glavni izvor uzeo ~lanak Bosnaistori~ara âjkovskog, da se poslu-ìo Kunibertom i pri~awem drugih:„Ja to prihvatim, razradim, izbacim{to ne spada u moju zamisao, uklonimizli{ne umetke iz suvremenosti,pravednije podelim uloge me|u pra-voslavcima i katolicima, uzmem izruku Srbije ulogu koju ona onda nijemogla igrati, zbri{em nezasluèniprekor ponekim na{im ~estitimli~nostima, zamenim slike i pore-

Kada je objavqen roman Hajduk Stanko, bio jer|avo ocewen, ali publika ga je prihvatila kaomodel u koji se lako uklapalo nacionalnopoverewe u sopstvene mitove. Tako su publika ipopularnost, koju je ovaj roman imao, nateralikritiku da prevrednuje i promeni svoje sudove

Janko Veselinovi}

Dr Slobodanka PEKOVI]

6SEPTEMBAR2006.

Kako je Mokraw~eva Kosovska rukovet nastalazahvaquju}i prijateqstvu sa srpskim konzulom uPri{tini Branislavom Nu{i}em. O malo poznatojsaradwi sa Stevanom Sremcem, za ~ija je dela na sceniNarodnog pozori{ta u Beogradu komponovao muziku

POVODOM STOPEDESETOGODI[WICE RO\EWA KOMPOZITORASTEVANA STOJANOVI]A MOKRAWCA (1856–1914)

I harmonijum u konzulatu

C entralna figura srpskemuzike u drugoj polovini19. i po~etkom 20. veka bioje Stevan Mokrawac. Od-gajan na srpskoj crkvenoj i

narodnoj muzici, bio je glavni protago-nista srpskog nacionalno-romanti~ar-skog muzi~kog smera.

Rodio se na Svetog Stefana 1856,iste godine kada i Frojd, Tesla i [o;one godine u kojoj su svet napustili [u-man, Hajne i Beket.

Posle zavr{ene gimnazije u Beogradui muzi~kih studija u Minhenu, Rimu i Laj-pcigu, vratio se u Beograd, gde je preda-vao muziku u Prvoj beogradskoj gimnazijii Bogosloviji. Bio je osniva~ Prvog srp-skog guda~kog kvarteta i jedan od osniva-~a prve Srpske muzi~ke {kole, ~iji je di-rektor i profesor bio do kraja ìvota.

Gotovo ceo Mokraw~ev opus pripadaoblasti horske muzike, veliki deo stva-

rala{tva posvetio je pravoslavnoj du-hovnoj muzici, a bavio se i melograf-skim radom.

Iako je Mokrawcu bilo nameweno dakomponuje scensku muziku za \idu, mu-zika za Srem~ev pozori{ni komad iz na-rodnog ìvota Ivkova slava iz 1901. go-dine jedini je Mokraw~ev prilog muzi~-koj sceni, tj ànru komada s pevawem,koji je bio veoma popularan u Srbiji to-ga doba. Orkestarska partitura se sa-stoji od osam obrada narodnih pesama, tjigara. Skromni sastav orkestra Narod-nog pozori{ta ograni~io je Mokrawcau pogledu upotrebe bogatijeg orkestar-skog kolorita i kontrasta na planu or-kestarskih grupa. U partituri preovla-|uje homofona faktura kroz koju se po-negde provla~e kratki, ritmi~ki razno-vrsni instrumentalni motivi.

Mokrawac je bio dirigent Beograd-skog peva~kog dru{tva od 1887. godine

pa do kraja ìvota. Dru{tvo je aktivnou~estvovalo u zbivawima KneèvineSrbije. Mihailo Obrenovi} bio je ve-liki dobro~initeq Dru{tva i wegovpo~asni ~lan. Mno{tvo turneja Dru-{tva, kako po gradovima Srbije tako ipo svetu, Mokrawac je uspeo da ostvarizahvaquju}i pomo}i mnogobrojnihuglednih i obrazovanih Srba, me|u ko-jima se naro~ito isticao komediograf,tada{wi srpski konzul u Pri{tini,Branislav Nu{i}, ina~e veliki Mo-kraw~ev prijateq.

Godine 1904, Mokrawac se sa Nu{i-}em sastao u Beogradu, gde je Nu{i} do-{ao na kra}e odsustvo iz Pri{tine.Mokrawac se raspitivao o narodnimpesmama i peva~ima s Kosova. Nu{i} gaje zatim pozvao u goste u Pri{tinu iobe}ao da }e mu nabaviti narodne peva-~e. U Pri{tini je Mokrawac proveomesec dana prikupqaju}i i beleè}imaterijal za svoju Kosovsku rukovet.

Nu{i} je kao veoma gostoqubivi doma-}in iz konzulata u ku}u preneo stari har-monijum, da bi Mokrawac mogao da svira.

Sna`na patrijarhalna pri{tinskasredina zadavala je ponekad muke Mo-krawcu. Seqanke koje je Nu{i} dovo-dio da mu pevaju nisu htele da ostanu sa-me u sobi sa Mokrawcem, te je gospo|aDarinka (Nu{i}eva supruga) morala dabude prisutna sve vreme dok je Mokra-wac beleìo pesme devojaka.

ûvena qubavna pri~a izme|u lepo-tice Jevke Zamfirove, zvane Zona, iMarka kujunxije preto~ena je u poznatukosovsku pesmu „Na vrata se|a{e JevkaZamfirova“. U posetu grn~aru Zamfi-ru, Jevkinom ocu, Nu{i} je oti{ao za-jedno sa Darinkom i Mokrawcem. Lepo-tica Jevka ih je tada posluìla slat-kim i kafom i zajedno sa ocem otpevalapesmu koju je Mokrawac zabeleìo iuneo u Kosovsku rukovet.

Nu{i} je ispri~ao Jevkin slu~ajStevanu Sremcu, koji se veoma zainte-resovao za pri~u. Opisao je doga|aj, aliga je prebacio u Ni{, jer je tu sredinu ini{ki dijalekt boqe poznavao. Izme-nio je imena i napisao ~uvenu pripovet-ku Zona Zamfirova.

Drugom prilikom je Zona pevala Mo-krawcu pesmu o svojoj qubavi i lepoti„Oj, Zone, tanka visoka“ u ku}i bogatog~orbaxije Kijametovi}a. Mokrawac jebeleìo, ali se i qutio, shvativ{i ko-liko mu jo{ vremena treba da zavr{izapo~eti posao. Polaze}i za Beograd,na rastanku je tu`no rekao prijatequNu{i}u: „Do}i }u ja opet u ove strane...moram do}i“.

Tako je i bilo. Na po~etku Prvogsvetskog rata 1914. godine, iako ve} bo-lestan, Mokrawac je sa porodicom iz-begao iz Beograda u Skopqe, gde je Nu-{i} bio upravnik Narodnog pozori-{ta. Znameniti pisac je ovako opisao

Mokraw~evu smrt: „U no}i izme|u 29. i30. septembra sklopio je o~i Steva, za-spao je smr}u, zaspao je ve~itim snom,mirno, tiho, bez ropca, bez uzdaha“.

Nu{i} je bio pored Mokrawca, dokraja. •

Milena PETROVI]

Stevan Mokrawac

Iskonska potreba za sigurno{}u

V elika popularnost koju je Sre-mac stekao kod ~itala~ke, pozo-ri{ne, a u novije vreme i kod

filmske i televizijske publike obja-{wavana je na razne na~ine u kritika-ma, posebno onim koje su se odnosile nadramatizacije wegovih dela. Govorilose o mnogobrojnim vrednostima Srem~e-vog stvarala{tva: o bogatstvu jezi~kogidioma, o specifi~nom humoru, o izra-zitim likovima, o zna~aju „lokalne bo-je“ za privla~nost wegovih tekstova.îwenica da je nekoliko dela, prevas-hodno Zona Zamfirova, Ivkova slava iPop ]ira i pop Spira, ve} vi{e od stogodina doìvqavalo dramatizacije kojesu izvo|ene sa vrlo velikim uspehom napozornicama, a od druge polovine 20. ve-ka na filmskom i televizijskom ekranu,inspirisala je kriti~are da u Srem~e-vim tekstovima traè i otkrivaju izu-zetne dramatur{ke kvalitete, od kom-ponovawa zapleta, ìvih likova i humo-ra do ambijenta u kome se odigrava rad-wa i, naro~ito u slu~aju Zone Zamfiro-ve i Ivkove slave, mogu}nosti da se mu-zi~kom pratwom obogati scenska inter-pretacija. U svim tim analizama govorise zapravo o onome {to postoji unutarSrem~evih tekstova na osnovu kojih sudramatizacije nastale, ili o onome {tosu scenske obrade istakle, prigu{ileili dodale proznom tekstu da bi on po-stao uspe{an dramski predloàk za iz-vo|ewe. Odnosno, osobenosti proznihSrem~evih tekstova koji su dramatizo-vani sagledavane su kao vrednosti kojesu obezbe|ivale uspeh dramatizacijamai wihovom ìvotu na sceni.

Analize koje govore o tome {ta je pu-blika najboqe prihvatala i {ta je najvi-{e volela u dramatizacijama Sremca is-ti~u opet {iroku gamu kvaliteta kojipostoje u Srem~evom delu, a ~itaoce iligledaoce privla~e ne toliko estetskimvrednostima koliko elementima premakojima publika ima posebnu naklonost.Tako se ~esto govori o àlu za dobrimstarim vremenima, o privla~nosti fol-klora, o zadovoqstvu koje gledaocimapruàju kostimirani spektakli. Posta-vqa se, me|utim, pitawe za{to i kako jemogu}e da publika u ju`noj Srbiji pri-

hvata Pop ]iru i pop Spiru i jarke bojevojvo|anskog mentaliteta kao {to pri-hvata oìvqavawe svoje „lokalne boje“i pro{losti na sceni. I za{to se ZonaZamfirova i Ivkova slava igraju sa is-tim uspehom u Novom Sadu kao u Ni{u.

Posmatrano u dijahronijskoj ravni,name}e nam se i pitawe za{to se drama-tizacije velikih Srem~evih dela igrajusa podjednakim uspehom od vremena kadasu mali svetovi Zone, Ivka, popa ]irei popa Spire bili deo sada{wosti ilibliske pro{losti do danas kada su onidaleka pro{lost a wihov jezik arhai-~an do neprepoznatqivosti? [ta je to{to gledaoce filma Zona Zamfirovana po~etku 21. veka ~ini podjednakoprijem~ivim za ovu dramatizacijuSrem~eve proze kao i one gledaoce kojisu krajem 19. veka sa uìvawem gledaliZonu na daskama putuju}ih pozori{ta?

Velika vremenska distanca izme|ujednih i drugih i razlike u medijima ukojima se dramatizacije Sremca poja-vquju ve} vi{e od sto godina, razlike ukvalitetu dramatizacija i tehni~kimmogu}nostima wihovog izvo|ewa, pro-izvodile su veoma raznovrsne, ali zagledaoce uvek privla~ne rezultate.O~evidno je da postoji ne{to {to gle-daoce privla~i i odu{evqava bez obzi-ra na vreme i mesto izvo|ewa, na medijeu kojima se dramatizacija oblikuje i napromene u mentalitetu publike.

[ ta bi to moglo biti? Da libi odgovor na ovo pitawetrebalo potraìti na dru-

goj strani – u publici, u ~itaocima igledaocima Srem~evih dela a ne samo udelima i wihovim dramatizacijama, a tozna~i u o~ekivawima i ose}awima onihkoji sa uìvawem ve} vi{e od jednog ve-ka gledaju Zonu, Ivka, i ostale Srem~e-ve likove na pozornici? Ako neke odrazloga Srem~eve popularnosti na sce-ni ili ekranu po~nemo da traìmo nanivou wihove recepcije, i ako se poza-bavimo spremno{}u publike da opet iopet gleda dramatizacije wegove proze,otvara nam se novo poqe razmi{qawa oprisustvu Sremca u izvo|a~kim umetno-stima ve} vi{e od sto godina.

[TA STEVAN SREMAC DUGUJE OÊKIVAWIMA SVOJEPUBLIKE – NA SCENI, NA FILMU I SA TV EKRANA

Dr Marta FRAJND

Kvaliteti proze Stevana Sremca, transponovani u razneizvo|a~ke forme skladno se sjediwuju sa potrebama srpskepublike koje uti~u na wen horizont o~ekivawa. To ga ~inijednim od najomiqenijih i naj~e{}e izvo|enih doma}ihpozori{nih pisaca. Koje su dodirne niti izme|u wegovogdela i dela popularne engleske spisateqice Xejn Ostin

U ovom tragawu mo`da bi mogla da nampomognu neka istraìvawa i zakqu~ci dokojih su do{li analiti~ari recepcijekwièvnih dela i scenskih izvo|ewa usredinama sasvim razli~itim od na{e.Uo~eno je, recimo, da je za vreme Drugogsvetskog rata u Engleskoj bilo upadqivopove}ano interesovawe za romane XejnOstin. Tada je snimqen i prvi film poromanu Gordost i predrasuda (vrlo slab,iako je Darsija igrao Lorens Olivije!).A onda, posle skoro trideset godina (to-kom sedamdesetih godina pro{log veka)po~iwe talas ekranizacija istog romana,na filmu i televiziji, a za wima sledeekranizacije ostalih romana Ostinove.

Name}e nam se pitawe da li postojineka analogija izme|u ove pojave i ~e-stih scenskih, a u novije vreme film-skih i televizijskih ekranizacijaSrem~evih romana kod nas (naro~itoposle neverovatnog uspeha [otrineekranizacije Zone)? Da li postoji nekizajedni~ki elemenat koji publiku nadva kraja Evrope, ne samo geografskiudaqenu nego i po mentalitetu daleku,moglo bi se ~ak re}i suprotstavqenu,~ini podjednako prijem~ivom za izve-stan tip prozne kwièvnosti koji seveoma uspe{no dramatizuje?

[ta bi to moglo biti zajedni~ko ro-manima Xejn Ostin i Srem~evoj prozi?Kakva su to vremena i kakva je to publi-ka u kojoj nastaje potreba za wihovimdramatizacijama? [ta psihi~ki pri-prema publiku za prikazivawe ovih delana sceni ili ekranu? Da li su neke poja-ve u dru{tvu ukqu~ene u stvarawe „hori-zonta o~ekivawa“ milionske televizij-ske i filmske publike koja ~ezne za pri-kazivawem sveta engleske provincijeXejn Ostin ili Ni{a Stevana Sremcana dva kraja Evrope na po~etku 21. veka?

îni nam se da je kqu~na re~ u ovompitawu SVET, kao oznaka celovite istabilne dru{tvene zajednice u kojoj suta~no odre|eni odnosi u porodici i uwenom {irem okruèwu. U tom svetupostoje pravila pona{awa koja su, i ka-da se po{tuju u kada se kr{e, deo jednogsigurnog i trajnog sistema vrednosti.

U komi~nim svetovima engleske spi-sateqice s po~etka 19. veka i srpskogpripoveda~a koji pi{e na wegovom kra-ju, neke vrednosti i zakonitosti tog si-stema (naj~e{}e su to problemi nepri-li~nih ènidbi i udadbi ili prekora-~ewa normi doli~nog pona{awa) moguse dovesti u pitawe, mogu se privremenoporemetiti, mogu se wihove granice ma-lo rastegnuti da bi radwa imala sre}ankraj, ali svet koji je izgradio ova merilavrednosti i pona{awa ostaje neokrwen,~vrst, trajan i ~itaocu ili gledaocuuliva ose}awe sigurnosti i mira. U tomsvetu se uvek zna {ta je dobro a {ta r|a-

vo, u wemu }e engleski dvorci uvek bitiokruèni zelenim travwacima, na dok-satu Zonine ku}e uvek }e biti cve}a, Iv-ko }e svake godine slaviti slavu, a na tr-pezama popa ]ire i popa Spire uvek }ebiti obilate hrane, uprkos svim nezgo-dama koje mogu iskrsnuti u zapletu. âki kada se u domovima pojedinaca ne{toporemeti, svet oko wih osta}e isti sta-bilni svet utvr|enih obi~aja i merilakoji }e se na kraju vaspostaviti u ̀ ivotupojedinaca kod kojih je do{lo do odstu-pawa od normi doli~nog pona{awa.

Publika koja ̀ ivi u svetu koji je sta-bilan, ube|en u postojanost i isprav-nost svojih vrednosti i u sigurnost svogfizi~kog postojawa, koja se kre}e unu-tar sre|enog ambijenta i op{teprihva-}enih normi pona{awa, prozu Xejn Os-tin i Stevana Sremca ~ita sa uìva-wem zbog zapleta, pri~e, qubavnih zgo-da i nezgoda, situacionog i verbalnoghumora. Isti kvaliteti wihovih delafunkcioni{u sjajno i kada se ona dra-matizuju. Ali oni, posmatrani pojedi-na~no ili zajedno, ne mogu potpuno daobjasne masovnost uspeha dramatizacijani stalnu potrebu za novim obradama, zanovom rekonstrukcijom svetova u koji-ma ìve junaci Ostinove ili Sremca.

O no {to deluje u wihovoj pozadinii {to ih povezuje u celinu u susre-tu sa horizontima o~ekivawa wi-

hove publike u vrlo razli~itim isto-rijskim i dru{tvenim uslovima jesu za-pravo neka ose}awa i stawa koja ta ose-}awa izazivaju. Ona ~ine osnovu na kojoju publici u pojedinim trenucima iliduìm vremenskim periodima, zavisnood prilika u okruèwu, u svetu gleda-laca, raste raspoloèwe da se ne{toprihvati, pa ~ak i vi{e od toga. Moglobi se re}i da se u publici javqa neka ~e-`wa, glad, za prikazima svetova kakveopisuju Ostinova i Sremac. Mislimo dasu sr` ose}awa koja ~ine publiku takoprijem~ivom za dramatizacije, odnosnoekranizacije na{ih autora, nesigurnosti strah u gledaocima, i oni su ti kojistvaraju èqu da se ove emocije potisnui smire ~itawem, a jo{ vi{e gledawemdoga|aja u svetovima Sremca i Ostino-ve, a to zna~i bekstvom u specifi~nu re-alnost koju nam oni predstavqaju.

Zbog svega toga usudili bismo se datvrdimo da je ono {to je privla~ilogledaoce dramatizacija dela StevanaSremca od wihovih prvih izvo|ewa u19. veku do danas bilo ne samo ono {topostoji u wegovim delima nego i ono{to je postojalo i postoji u svesti, bo-qe re~i u podsvesti gledalaca, u wiho-vom horizontu o~ekivawa. Na tom re-cepcijskom nivou postoji potreba zaulaskom u svet sigurnosti, postojanih

eti~kih normi i obi~aja dru{tvenogpona{awa. Taj svet ne mora biti ni pra-vedan ni sasvim po{ten, on moè bitiuzak, u~mao, ograni~en. Sve te primed-be mogu se postaviti Ni{u StevanaSremca i Engleskoj Xejn Ostin. Ali suti svetovi sigurni u sebe i svoje vred-nosti, skloweni su od velikih dilema inevoqa, umiruju}i su – kao analgeticiili sredstva za umirewe.

U vremenima kada se gledaoci ose}ajupritisnuti „silama nemerqivim“ veli-kog sveta, kao {to su to bili savremeni-ci Ostinove u doba Napoleonovih rato-va ili Englezi tokom svetskih ratova iu posledwim decenijama 20. veka kada susistemi vrednosti i verovawe u identi-tet i stabilnost dru{tva dovedeni u pi-tawe u Britaniji, ili kao {to su toSrem~evi gledaoci u kontinuitetu ì-vota na Balkanu od wegovog vremena dodanas, javqa se potreba za dramatizaci-jama wihovih dela. Raste èqa za scen-skim ili filmskim rekonstrukcijamaslika mawih seoskih ili gradskih zajed-nica, okrenutih malim qudskim proble-mima, sa stabilnim, iako pomalo sku~e-nim dru{tvenim okvirima, sa utvr|enimmada mo`da oko{talim eti~kim norma-ma. U tim malim svetovima svi doga|ajisu zapravo „bure u ~a{i vode“ koje sesre}no sti{avaju na kraju komada ponov-nim uspostavqawem i potvrdom osnov-nih vrednosti koje su u trenutku komi~-ne katastrofe bile dovedene u pitawe.

Bilo da su dramatizacije uspele iline, one u slu~aju Sremca i Ostinove is-puwavaju ovu iskonsku potrebu za sigur-no{}u koja postoji u wihovim gledao-cima, naro~ito u onim vremenima kadaje u publici-primaocu ose}awe tenzijei nesigurnosti tako jako da traì ka-kvu-takvu utehu na sceni pozori{ta ilina ekranu bioskopa ili televizije. Za-to mislimo da veliku popularnostSrem~evih dramatizovanih dela moè-mo objasniti dobrim delom i stawem du-ha wegove publike. Odnosno tu popu-larnost moramo tuma~iti faktorimakoji postoje u publici, na nivou recep-cije, isto koliko i odlikama Srem~e-vih dela.

Kvaliteti wegove proze, transpono-vani u razne izvo|a~ke forme skladnose sjediwuju sa potrebama srpske publi-ke koje uti~u na wen horizont o~ekiva-wa. To na{eg autora ~ini jednim od naj-omiqenijih i naj~e{}e izvo|enih doma-}ih pozori{nih pisaca. U tom spojuimanentnih kwièvnih vrednosti pre-vedenih u dramsku formu i ose}awa ipotreba publike leì tajna uspeha pi-sca koji nije napisao nijednu dramu, alije uprkos tome stalno prisutan na srp-skim scenama i ekranima ve} vi{e odjednog veka. •

7 SEPTEMBAR2006.

U Vukovoj zadu`bini jenedavno odràn nau~niskup „Razgovori o }iri-

lici“ na kojem je u~estvovalovi{e od 60 stru~waka. Razgovorje vo|en u ~etiri grupe: Op{te iistorijske teme, Zakoni o pismui jeziku i wihova primena, Ob-likovawe, tipografija i kali-grafija }irilice i ]irilica usavremenoj informati~koj i me-dijskoj tehnologiji. Organiza-tori ovih razgovora bili su Vu-kova zadu`bina, Savez potomakaratnika Srbije od 1912. do 1920,Akademija Srpske pravoslavnecrkve za umetnost i konzervaci-ju i Vi{a politehni~ka {kola.

Vo|a projekta „Razgovori o}irilici“ je gospodin IvanStratimirovi}, profesor naVi{oj politehni~koj {koli.Pitawe koje se najpre name}e je-ste koji su zakoni o pismu i jezi-ku u primeni i da li postoje ka-zne za wihovo nesprovo|ewe?

– Postoji Zakon o jeziku i pi-smu, ali, koliko je meni pozna-to, nije odre|eno ko ga u sada-{woj politi~koj situacijisprovodi, i da li su propisanekazne za te prekr{aje. Na{agrupa, koja se bavi tom proble-matikom, ima saznawa i pripre-ma komentare i preporuke.

• Koliko se ~ini da se o~uva}irilica kao deo identite-ta srpskog naroda?– Naàlost, malo. Jezik i pi-

smo su osnovno obele`je svakognaroda. Ali, morali bismo da sezamislimo i nad sudbinom svo-jom, svojih porodica i svog naro-da, da li treba da nestanemo saovog sveta. Na{a je op{ta oba-veza, obaveza radi ~ove~anstva,da sa~uvamo svoj narod sa svimosobinama i posebnostima, sakulturom, tradicijom, folklo-rom, jezikom i pismom. Tek takomoèmo i ovako mali da budemo~lanovi velike evropske i svet-ske porodice naroda. Svakako daimamo razloga da budemo pono-sni na slavnu pro{lost, ali mo-ramo i da se trudimo da ne pra-vimo gre{ke koje smo ~inili ikoje i danas ~inimo.

Postoje kod nas ustanove kojeje osnovala dràva i vlast dabrinu o kulturi, umetnosti i na-uci ove zemqe i ovog naroda; ne-ke su osnovane, i ìve decenija-ma, ba{ radi o~uvawa jezika ipisma. Postoje kod nas umni imudri qudi, veoma stru~ni, kojise tom mukom narodnom deceni-jama bave – isti~e gospodinStratimirovi} i dodaje:

– Obi~an ~ovek ide ulicom igleda nazive radwi, plakate,natpise, pa i `vrqotine po zi-dovima. [ta vidi? Od deset rad-wi jedna ima }irili~ni natpis.Od dvadeset plakata mo`da je je-dan na }irilici. Od tridesetproizvoda jedan je ispisan, ilidelimi~no ispisan, }irilicom.Od sto `vrqotina po zidovima,na sre}u, ni jedna nije na }iri-lici. U posledwe vreme prime-}uje se da su dràvni dokumentisve ~e{}e ispisani narodnim idràvnim pismom, }irilicom.To ohrabruje.

Na{ poduhvat, koji za sada no-si radni naziv „Razgovori o }i-rilici“, ima za ciq da pokrenenaj{iru javnost, qude koji radesa mladima u obrazovawu, stru~-wake i umetnike iz oblasti jezi-ka i pisma, institucije dràve isve qude dobre voqe i mogu}no-sti da sve ~ine uporno i predanoda se na{ jezik i pismo o~uvaju uìvotu naroda i dràve, da gaobogate i ulep{aju.

• Da li }irilica zauzima od-govaraju}e mesto u ìvotunaroda i dràve?– Naàlost, svesni smo da je

narodno pismo }irilica poti-snuto u posledwih {est deceni-ja. Komunisti~ka ideologija,koja je neprikosnoveno vladalana{om zemqom, imala je za ciqda izbri{e tradicionalne vred-nosti porodice, vere i obi~aja,pa i na{eg nacionalnog identi-teta.

Vaspitawe i obrazovawe odnajranije mladosti treba daosposobqava decu da znaju i moguda re{avaju najsloènije pro-bleme u ìvotu i radu i da budusvesni svoje samobitnosti, pore-kla i tradicije. Pismo, na{a}irilica i na{ jezik, sa razli-~itim nare~jima, osnov su po-stojawa naroda i wegove svestio sebi, kao malom, vrednom ka-men~i}u u lepom mozaiku sveta ukojem svi postojimo i u kojemima mesta za sve.

Dràva mora da brine o op-stanku naroda i zato i o narod-nom jeziku i pismu. Tako se po-na{aju sve dràve koje s nadomgledaju u budu}nost.

• Koje su konkretne aktiv-nosti na projektu o }irili-ci do Sajma kwiga?– U zakqu~cima su navedeni

pogledi na stawe u kojem se pi-smo }irilica nalazi u stvar-nom ìvotu i ovom trenutku, akoje nikako nije zadovoqavaju-}e, niti ohrabruju}e. Radi togana{a namera i rad koji smopredvideli ulivaju nadu. Kakosmo ve} bili pripremqeni zarad u tematskim skupinama, ta-ko su i u zakqu~cima sa ovog sa-stanka dati i zadaci za ove ~e-tiri skupine.

Za oktobar ove godine grupaza oblikovawe, tipografiju ikaligrafiju }e da radi na orga-nizovawu i prikupqawu radova}irili~nih pisama za tipogra-fiju i kaligrafiju, kao i ma-keta }irili~nih kwiga. U vre-me Sajma kwiga ti radovi }ebiti izloèni. Sajam kwigaposeti oko 200.000 qudi, me|ukojima su najzna~ajniji mladi,koji dolaze organizovano izcele zemqe. U ovom poslu }e seostvarivati saradwa sa Saj-mom, obrazovnim ustanovama idrugima, koji ve} rade na sli~-nim poslovima. U na{oj radnojgrupi su profesori umetni~-kih visoko{kolskih ustanova,koji se bave pismom i ~iji }estudenti biti ukqu~eni u ovajprojekat.

Ova grupa }e u me|uvremenuda se bavi organizovawem radio-nica u kojima }e mladi i u ma-wim mestima, uz pomo} stru~-nih, umetni~ki obrazovanih qu-di, da izra|uju }irili~na pisma.Zavr{etak rada takvih radioni-ca bio bi obeleèn izlo`bamaradova i prigodnim doga|ajima.Na tom poslu ostvariva}e se sa-radwa sa najzna~ajnijim mesnimustanovama, lokalnom samoupra-vom, crkvenim odborima, {ko-lama, op{tinskim organizacija-ma Saveza potomaka ratnika Sr-bije 1912–1920. godine i li~no-stima u tim mestima.

Sve ~etiri tematske grupe}e u oblastima svog rada dapripremaju teme, u~esnike i ra-dove za savetovawe o }irilici,koje }e se odràti krajem okto-bra u vreme Sajma kwiga – ista-kao je vo|a projekta „Razgovorio }irilici“ Ivan Stratimiro-vi} u razgovoru za Vukovu zadu-`binu. •

N ije bio sve~an i naro~ito prijatan samo tajnedavni moj boravak, i susreti u Budimpe-{ti, povodom uru~ivawa nagrade znamenitesrpske duhovne zadu`bine koja nosi ime naj-ve}eg pisca srpske dijaspore – Jakova Ja{e

Igwatovi}a. Zapravo, neprijatnih doìvqaja nikada i nijebilo, otkako navra}am u prestonicu ma|arsku u proteklihvi{e od ~etrdeset godina.

Jo{ na samom po~etku mojih stranstvovawa po svetu pose-tio sam, naravno, Budimpe{tu, grad u kom je po~etkom dvade-setog veka moj deda (po ocu) u~io stolarski zanat, pa ga je ta-mo, jo{ nestasalog za vojsku, i onaj Prvi svetski rat zatekao.Se}am se duga~kog reda 1965. godine pred jednim pe{tanskimbioskopom (u kom se davao film Starac i more, prema He-mingvejevom romanu). Tada sam upoznao i Pe{tanca Jano{aKubatova, istra`nog fotografa, koji je natucao na{ jezik,ne samo zbog toga {to je imao neke svoje slovenske koreneve}, nagla{avao je taj Kubatov, {to smo, eto, „bliski i ìvi-mo u kom{iluku“.

Nekoliko godina kasnije pozvan sam, kao pisac, da boravimpetnaest dana u Budimpe{ti, da upoznam boqe ma|arsku kul-turu, da se druìm sa Zoltanom ûkom, Predragom Stepano-vi}em, Stojanom Vuji~i}em, da pose}ujem muzeje i pozori-{ta... Imao sam, dakako, i „slu`benog vodi~a“, bila je to sim-pati~na, krhka Marijeta Vuji~i}, supruga Stojanova. Istogonog Stojana (Vuji~i}a), sina pe{tanskog prote Du{ana, ibrata kompozitora Tihomira – koji se zatim preseli{e, na-àlost, na pe{tanska i sentandrejska tako samotna grobqa,ali za kojima jo{ sna`no plamsaju ti zadu`binski, ja{aigwa-tovi}evski duhovni tragovi... Naravno, nisam propustio da utih mojih petnaestak dana „udenem“ i ponovni dolazak u Pe-{tu mog dede Milutina, nakon vi{e od pedeset godina, u Pe-{tu koja ne be{e obeleìla samo wegovo {egrtovawe i mla-dost ve} i mnoga wegova saznawa, ume}a i ìvotne nazore ko-je je prenosio, s mawe ili vi{e uspeha, na celo svoje potom-stvo.

Od narednih boravaka u Budimpe{ti, i Ma|arskoj, pome-nu}u jo{ samo dva. Sredinom sedamdesetih putovao sam onamoda bih se susreo sa velikim pesnikom engleskim RobertomGrejvsom (na wegov li~ni poziv). On je voleo da dolazi tamojer je, po wemu, „ma|arski jezik bio jedan od dva ili tri nakom se moè pisati vaqana poezija“. I, najzad, sredinom deve-desetih, pravio sam dru{tvo piscu Mladenu Markovu, prili-kom ceremonije uru~ivawa nagrade sa imenom na{eg Ja{e.Bila je to izvanredna prilika da jo{ jednom, u dru{tvu ovog„paorskog“ pisca osetim dah Panonije, sav onaj prelet isto-rije i sudbine ravni~arskog ~oveka o kojima su i Ja{a ali ion pisali u svojim romanima i pripovetkama.

Prilikom mnogobrojnih susreta sa „~uvarom pe{tanskogkandila“, sabornikom, ali i neizle~ivim „sentandrejskim sa-warom“ Stojanom Vuji~i}em (1933–2002), vazda sam, kao vajnimodernista, bio „qubomoran“ {to je Stojan u svojim kwièv-nim pasijama i interesovawima bivao, za moj ukus, i previ{eokrenut tradiciji, i starim na{im, pa i hrvatskim piscima,i {to je s tolikom zadr{kom, i odstojawem, pratio nastup nakwièvnoj pozornici nas mla|ih i, dakako, na svoj na~in na-dobudnih.

Kada je izgovarao imena Save Tekelije, Jovana Pa~i}a, Ja-{e Igwatovi}a, Crwanskog, Du~i}a, Ka{anina, Andri}a iKrleè, tim svojim mekim i plo{nim glasom, ose}ao sam svuonu prisnost s kojom se pomiwu samo oni najro|eniji. Znaosam da se Stojan, tako|e, decenijama dopisivao, na najgospod-stveniji na~in, sa gotovo svim starim srpskim bardovima pe-ra na{eg doba. Misiju ovog pregaoca, vazda punog planova izamisli, autora jedinstvene pesni~ke zbirke Rasto~enije(1972), ponajboqe sam shvatio pak kada je od 1989. godine osno-vao Zadu`binu Jakova Igwatovi}a i, ~ini mi se jo{ vi{e, ka-da je me|u prve dobitnike wenog di~nog kwièvnog priznawas Ja{inim znamenom uvrstio tad ve} blaènopo~iv{e VeqkaPetrovi}a, Milana Ka{anina, Vaska Popu... da bi se kasni-jih godina stiglo do Dobrice ]osi}a, Miodraga Pavlovi}a,Stevana Rai~kovi}a, Mladena Markova... sve do, moè se re-}i, wegovih „duhovnih ~eda“, stasale generacije nezaobila-znih srpskih proznih pisaca i pesnika ro|enih sredinom 20.veka u Ma|arskoj – Predraga Stepanovi}a, Petra Milo{evi-}a, Dragomira Dujmova...

Upravo u dru{tvu potowe pomenutih pisaca, kao i jo{ ne-kolicine kulturnih poslenika predvo|enih gospodinom Ra-domirom Lasti}em, sada{wim predsednikom Zadu`bine Ja-kova Igwatovi}a, s ponosom najnovijeg laureata, poloìosam venac pred spomenik Ja{in u Sent Andreji. U kratkoj be-sedi pod otvorenim nebom nisam, ipak, propustio da pomenemda su Igwatovi}evi preci do{li na sever iz okoline Pri-zrena. A zatim smo posetili i staro srpsko grobqe u SentAndreji (novog zapravo nema, jer ni Srba u ovom mestu vi{enema). A i na ovom starom grobqu vi{e je i`xikqale trave idivqeg zelenila negoli vidqivih spomenika. Na ~istini, ne-daleko od ulaza, izdvaja se neobi~ni beleg Stojanu Vuji~i}u:od crvenog granita, pomalo rusti~an, ne vi{i od metra, po-

ZNAÂJAN PODSTREK ZA AFIRMACIJU SRPSKOGJEZIKA I NA[EG NACIONALNOG PISMA

]irilicomima ko da pi{e...

Profesor Ivan Stratimirovi}, vo|a projekta „Razgovorio }irilici“, pokrenuo je inicijativu da se na Sajmu kwigau Beogradu odrì nau~ni simpozijum o na{em pismu uzu~e{}e najeminentnijih stru~waka, nau~nika i umetnika.Wegova je namera i da se {titi srpsko nacionalno pismo,ali, jo{ vi{e, da se na moderan na~in afirmi{e

Katarina GRANATA-SAVI]

Moma DIMI]

SE]AWA

SENTANDREJCI I SRPSKI KWI@EVNIKRUG, UZ DUNAV, SVE DO BEOGRADA

Od Jakova Igwatovi}a pa do StojanaVuji~i}a, i daqe, proteè se ìvorodnanit u kwièvnosti koja srpskimjezikom povezuje kwièvne stvaraocekroz prostor i vreme...

Neodlu~imojezi~ko pobratimstvo

stojan u svim dimenzijama. „Isti Stojan Vuji~i}“, tiho doda-je kwièvnik i profesor univerziteta Petar Milo{evi}.

Sentandrejskog sawara i zanesewaka Vuji~i}a pred krajìvota sa~ekale su mo`da i najteè wegove bitke: bolest,strah od marginalizacije budu}nosti („i ni{ta moje/ni najednoj obali/ostati ne}e“), produbqeno ose}awe rasejawa„stvarnom emigracijom“... Zaqubqenik u poetsko i poeziju,me|utim, nikako se ne moè shvatiti kao neostvareni ~oveki umetnik. Pogotovu ne neko s takvim besprekornim estet-skim ukusom i tako sugestivnim delovawem na okolinu.

U ostalom, i sam Ja{a Igwatovi} je imao tih svojih„umetni~kih neostvarenosti“. Velikan srpskog mo-dernog realisti~kog romana, pisac {irokog temat-

skog spektra, tvorac reqefno iznijansiranih kwièvnih ju-naka kao {to su Vasa Re{pekt, Milan Naranxi} ili [amikaKiri}, Igwatovi} (1824–1888) nije pisao stihove, ali je zatoimao savr{eno razvijeno i to poetsko ~ulo, prate}i „u stopu“velikane pesni~ke re~i, gotovo dele}i wihov pesni~ki udesi sudbinu. O Branku Radi~evi}u, kojeg je Ja{a tek jedanput usvom veku susreo, ostavio je izvanredan portret, dodaju}i iovu opasku: „Da me je sudba dovela u ìvotu da s wim ìvim,drìm da bismo bili i ostali do smrti neodlu~imi pobrati-mi. Niti bi nas ikakva politi~ka struja odvojila!“

A kad je ve} pomenuta re~ politika, podsetimo i na jo{ je-dan Ja{in stav: „Politika nije sunce oko koga se okre}e kwi-èvna planeta“.

Zaista, ova na{a kwièvna planeta okre}e se ponajve}maoko majstora i bardova kakav je nesumwivo Ja{a – i to je Sto-jan Vuji~i} (i ne samo on) savr{eno dobro ose}ao. Taj izuzet-ni dar i majstorstvo u ~uvawu i oblikovawu re~i umeo je Ja-{a da pronalazi, i ceni, i kod drugih, i iskreno da mu se divi.Ko se ne}e pri tom setiti wegovih uspomena na pesnika \or-|a Markovi}a Kodera, savremenika Ja{inog, po mi{qewusveta – ~udaka i osobewaka. Taj je zarad o~uvawa zlatne jezi~-ke niti u sebi ìveo krajwe asketski, ~ak robinzonski, u ne-kom palilulskom buxaku, u ku}ici i sop~etu kao vajat, obmo-tan ~ar{avom umesto odelom, s maskom na licu, kojom se bra-nio od komaraca. „Kod prozor~i}a malen sto“ – detaqan je Ja-{a u opisu Koderovog ìvotnog i pesni~kog ambijenta, „tupapiri, tu pero, tinta, razba~ene kwige na zemqi i druge sit-nurije... a o jednom klinu visi sabqa za ve`bawe...“ Jeste, Ko-der je bio mr{av i neugledan – divi mu se Sentandrejac – alizato mi{ice mu behu – dobro razvijene!

Ostavi}emo za trenutak mi{ice, ubo{tvo i, uop{te, ìla-vost na{eg preìvqavawa, i vrati}emo se osnovnom oru`jusvakog kwièvnika – jeziku. I tu Ja{a iznosi, a opet povodomKodera, najsvetliji primer. Pre~isti jezik svojih „romoran-ki“ Koder nije zajmio od kwièvnika i filologa, ve} mu seu~io s izvora, od prostog naroda. Jer „proste ènske ne znajutu|eg jezika, pa zato i naj~istije govore, pa otuda ènsko dru-{tvo Koderu je bilo i najmilije, i {to prostije to boqe“.

Se}am se ~esto Stojana Vuji~i}a, kako je u Beogradu, poslezamornih sednica Me|unarodnih susreta pisaca, izve~erigrabio prema „Ora~u“, „Zoni“, „Kod tri lista duvana“ i dru-gim narodskim lokalima, ~ak i sam i bez dru{tva, ne samo za-rad gurmanskog zalogaja ve} i da, kako je govorio, „oslu{kujesamu du{u, puno ìvog srpskog jezika...“. •

Stojan Vuji~i}

8SEPTEMBAR2006.

KAKVO JE STAWE SRPSKOG NARODA I WEGOVOG EZIKA NA TLU DANA[WE MAKEDONIJE

Evropsko pravo za srpski jezik

P roteklih {ezdeset go-dina srpska nauka senije dovoqno bavilasrpskim etni~kim kor-pusom na podru~ju dana-

{we makedonske dràve. U tom periodu otamo{wim Srbima objavqen je relativ-no mali broj etnografskih, dijalektolo-{kih i kulturolo{kih rasprava prete-`no zasnovanih na individualnim nau~-nim interesovawima i terenskim istra-ìvawima. Me|u autorima ovih studija i~lanaka nalaze se i Jovan Trifunoski,Pavle Ivi}, Petar Vlahovi}, MilosavVuki}evi}, Prvoslav Radi}, StanislavStankovi} i Nenad Vujadinovi}. U wiho-vim radovima nailazimo na zna~ajna na-u~na obave{tewa koja kazuju da u odre|e-nim makedonskim oblastima jo{te egzi-stiraju kompaktna srpska naseqa i izvor-ni srpski dijalekatski tipovi.

Podaci o nacionalnom sastavu stanov-ni{tva Dràvnoga zavoda za statistiku uSkopqu iz 2002. godine govore da u Repu-blici Makedoniji ìvi 36.000 Srba ma-hom pravoslavne veroispovesti. Poslealbansko-makedonskih ratnih sukoba naseveru Makedonije 2001. godine i Srbi sukao jedna od autohtonih nacionalnih ma-wina upisani u makedonski Ustav. U tek-stu Ustava iz 1992. godine bili su izosta-vqeni; Srbi, za razliku od ostalih et-ni~kih zajednica, nisu bili upisani nitikao jedan od dràvotvornih naroda SFRJ,niti kao jedna od brojnijih nacionalnihmawina u Republici Makedoniji.

Kako, pak, stoji u starijim etnograf-skim studijama i srodnim raspravama izoblasti dodirnih nau~nih disciplina,spomenici, osobito sredwovekovne, srp-ske materijalne kulture sre}u se u skorosvim krajevima Makedonije; dana{waslovenomakedonska oblast predstavqalaje jedno od glavnih sredwovekovnih srp-skih etni~kih i duhovnih ̀ ari{ta. Tako,na primer, o broju crkava i manastira uSkopskoj Crnoj gori Svetozar Tomi},srpski antropogeograf i etnograf, sa-radnik Jovana Cviji}a i istaknuti prou-~avalac srpskih naseqa i porekla sta-novni{tva u severozapadnim predelimadana{we Makedonije, 1905. godine u stu-diji o skopskocrnogorskoj ùpi kaè:„Skopska Crna gora u nemawi}sko doba spravom se mogla zvati: Srpska Sveta Go-ra, jer sumwam da je ijedan srpski kraj ta-ko bogat crkvama, manastirima, crkvi-{tima i manastiri{tima kao ovaj. U sva-kom selu pored crkve i manastira ima po-koje crkvi{te i manastiri{te. Kad seide bilo poqem bilo planinom nepresta-no se nailazi na razvaline crkava i mana-stira, tako da iznena|uje veliki broj cr-kava na onolikome prostoru“.

O motivima fresaka i rasporedu liko-va u ìvopisima skopskocrnogorskihhramova Tomi} u istoj raspravi ovako pi-{e: „Po svim crkvama i manastirima uìvopisu nalaze se srpski sveci: svetiSimeun u kalu|erskim haqinama, svetiSava, kraq De~anski, a ponegde i carUro{ i kraq Milutin. Svuda su likoviovih svetaca istaknuti na najvidnijemmestu i o~uvali su se vrlo lepo a naro~i-to u manastirima Sv. Nikiti i Sv. arhan-gelu. U ku~eva~koj crkvi ima lik sv. Mi-lo{a Obili}a“.

Potvrde za oba Tomi}eva zapisa nala-zimo u mahom o~uvanom kompleksu sred-wovekovnih crkava i manastira, vanredneumetni~ke, kulturnoistorijske i nacio-nalne vrednosti. Tu su crkve Sv. Jovana uGorwanu, Sv. \or|a u Bawanu, Sv. Petke uPobu`ju, Sv. trojice u û~eru, Sv. Niko-le u Qubotenu (iz doba cara Du{ana, onaje danas u razvalinama, ali u pragu vi{evrata sa spoqa{we strane urezana u kame-nu stoji godina 1337); tu su i manastiriSv. Nikita u Gorwanu (zadu`bina kraqaMilutina), Sv. arhangel u Ku~evi{tima(iz doba cara Uro{a), Sv. Ilija i Blago-ve{tewe u Bawanu, Sv. Bogorodica Crno-gorska u Pobu`ju (spomiwe se u poveqikraqa Milutina iz 1300. godine).

O narodnosti slovenskoga ìvqa uSkopskoj Crnoj gori, u onda{woj Tur-skoj, Svetozar Tomi} u spomenutoj mono-grafiji kaè: „Crnogorsko stanovni-{tvo, da ga ne nazovem srpsko jer su etno-grafski svi stanovnici ~isti Srbi, ia-ko oni sebe u ponekim selima nazivajuBugarima, pripada dvema pravoslavnimcrkvama: vaseqenskoj patrijar{iji, powihovome to su Srbi, i bugarskoj egzar-hiji, po wihovome to su Bugari“. Tada je ujedanaest skopskocrnogorskih naseqa u824 doma ìvelo oko 7.400 slovenskih (tj.u 583 doma bilo je oko 5.200 Srba, patri-jar{ista; i u 281 domu oko 2.200 Bugara,egzarhista) a u 86 domova oko 700 arbana-{kih du{a. Veliki broj makedonskihSlovena koji su prema Jovanu Cviji}uimali etni~ku predispoziciju da postanuSrbima ili Bugarima, u 19. veku migrirau novooslobo|ene krajeve Srbije i u znat-noj meri uti~e na etni~ko i dijalekatskoprofilisawe u oblastima dana{we ju-`ne i jugoisto~ne Srbije. Ova sna`na i

postojana migraciona skupina, u naucipoznata kao vardarsko-moravska ili ju-`na metanastazi~ka struja, imala je ve-liki udeo u ekonomskom, dru{tvenom ikulturnom ìvotu onda{we Srbije.

U istome razdobqu srpski ìvaq uMakedoniji protiv sebe nije imao samotursku vlast ve} i Gr~ku patrijar{iju,koja je, iako je {titila sve pravoslavnehri{}ane u Turskoj, bila nezadovoqnaosamostaqewem Srpske crkve u Srbiji ito je jasno pokazala odnosom prema slo-venomakedonskim Srbima; formirawemBugarske egzarhije 1870. godine srpskinarod je na tlu Makedonije dobio jo{ jed-nog neprijateqa. Propaganda Bugarskeautonomne crkve u Otomanskoj imperiji,koja je tada bila pod za{titom Rusa auìvala je blagonaklonost Turaka, po-sebno je bila uperena protiv srpskog sta-novni{tva u Staroj Srbiji i Makedonijii predstavqala mu je veliko isku{ewe:nudila mu je bugarizaciju, ali mu je ~uva-la veru i slovensko bogosluèwe i {ti-tila ga od jelinizacije. Iako su velikesile na mirovnim pregovorima (Sanste-fanski ugovor, Berlinski kongres,1878), pokazale nezainteresovanost zasrpski etni~ki korpus u Makedoniji, ~i-tave srpske naseobine su se u mnogim ma-kedonskim oblastima, poput onih uSkopskoj Crnoj gori, organizovano odu-prle nametnutoj bugarizaciji i ostale suuz Vaseqensku patrijar{iju.

Srpska dràva je u 19. stole}u podosta~inila u za{titi kulturnog identitetaSrba u Turskoj. U pojedinim naseqima nazemqi{tu dana{we Republike Makedo-nije srpske {kole svetovnog karakteraotvorene su jo{te u prvoj polovini 19. ve-ka. U doba osnivawa i propagande Bugar-ske egzarhije u Makedoniji, kako o tomegovore Tihomir R. \or|evi} (Makedoni-ja, 1929) i Jovan M. Jovanovi} (Ju`na Sr-bija od kraja 18. veka do oslobo|ewa,1938), otvorene su i radile su srpske {ko-le i u Ki~evu, Debru, Gostivaru, Tetovu,Ku~evi{tima, Skopqu, Kumanovu, Kra-tovu i Velesu. Krajem istoga veka samo uSkopskoj eparhiji bilo je sedamdeset srp-skih osnovnih {kola u {ezdeset mesta

koje su imale 86 u~iteqa i 2.607 u~enika.Tada se za srpske |ake u Makedoniji{tampaju prvi uxbenici na srpskom kwi-èvnom jeziku, {tampan je i prvi srpskiBukvar (Carigrad, 1889).

U prvom desetle}u 20. stole}a uKosovskom, Bitoqskom i So-lunskom vilajetu radi 226 srp-

skih osnovnih {kola, ~etiri gimnazije,jedna bogoslovija i tri vi{e devoja~ke{kole. U Skopqu je otvorena {tampari-ja u kojoj se {tampaju srpske kwige i dvasrpska lista; u kwiàrama u Skopqu, Bi-toqu, Ohridu, Prilepu i u drugim slove-nomakedonskim centrima mogle su se ku-piti srpske kwige. Srbi u Turskoj su ima-li organizovano osnovno i sredwe {ko-lovawe. Srpska gimnazija u Skopqu bilaje ravnopravna sa ostalim gimnazijama uOtomanskoj imperiji, pa su weni u~eniciobrazovawe mogli da nastave na fakulte-tima u Carigradu.

Na prelazu iz 19. u 20. stole}e u Make-doniji se pojavila makedonisti~ka naci-onalna ideja. Najve}i pobornik ove tadajo{ nedovoqno teorijski i dru{tvenoi-storijski ome|ene ideje bio je Krste Pet-kov Misirkov, koji se zalagao za „prizna-nie na Slovenite vo Makedonija za od-delna narodnost: Makedonci“. To je, ustvari, za~etak paradigme ~iji je ciq bioobuzdavawe i neutralisawe, pre svega,srpske i bugarske nacije u Makedoniji, istvarawe dru{tvenoistorijskog kontek-sta za razvoj nove, (sloveno)makedonske

nacije. U me|uvremenu, ideja o posebno-sti makedonske nacije i makedonskog je-zika dobija sna`nu podr{ku relevantnihme|unarodnih politi~kih faktora. Takosu i Kominterna (od osnivawa 1919. doraspu{tawa 1943) i KPJ propagirale ipodràvale ustoli~ewe makedonske na-cionalne i jezi~ke posebnosti.

U periodu od balkanskih ratova doDrugog svetskog rata teritorija dana-{we Republike Makedonije nalazila se usastavu Kraqevine Srbije, zatim u drà-vi Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraqevi-ni Jugoslaviji. To je doba zna~ajnog ula-gawa srpske dràve u privredni i kultur-ni razvoj mnogih slovenomakedonskihoblasti i nastojawa da se Srbi u Makedo-niji, ali i pripadnici ostalih tamo-{wih slovenskih nacija {to vi{e inte-gri{u u srpsko etni~ko bi}e. Makedon-ska mlade` se obrazovala uglavnom u sr-bijanskim kulturnim centrima i prva li-terarna ostvarewa je pisala na srpskomkwièvnom jeziku.

G rad Skopqe je u prvoj polovini20. veka izrastao u kapitalansrpski privredni, administra-

tivni, nau~ni, prosvetni i kulturni cen-tar. U Skopqu je 1920. godine osnovan Fi-losofski fakultet sa nastavom na srp-skom jeziku, prva visoko{kolska ustano-va u Makedoniji, koji je od samoga po~et-ka, kao stalne ili gostuju}e predava~e,okupio vode}a imena srpske i evropskehumanistike. Me|u wima su bili i JovanCviji}, Vladimir ]orovi}, Pero Sli-jep~evi}, Petar Kolendi}, Nikola Bana-{evi}, Stjepan Mihajlovi~ Kuqbakin,Petar Bacili, Nikolaj Bubwov i Vladi-mir Mo{in. Istovremeno sa fakulte-tom, u ovom gradu su osnovane i magi-stralne ustanove kulture: Biblioteka,Muzej ju`ne Srbije i Narodno pozori-{te. Sve ove institucije su prestale saradom 1941. godine posle bugarske okupa-cije ovog dela Kraqevine Jugoslavije.

U toku Drugog svetskog rata i u prvimposleratnim decenijama pa`wa jugoslo-venskih komunista je bila usmerena na ja-~awe makedonskog nacionalnog identite-

ta i ustoli~ewe makedonske dràve i ma-kedonskog kwièvnog jezika. Rezultat ta-kve politike bila je i poja~ana kontrolai neutralisawe srpskog pitawa u Makedo-niji, u ~emu svesrdno u~estvuje dobranave}ina srpskih komunista, ali donekle ioni Srbi u NR/SR Makedoniji, koji su bi-li spremni da se u ime jugoslovenskogbratstva i jedinstva i li~nog i porodi~-nog dru{tvenog statusa odreknu srpskognacionalnog identiteta. Mlada makedon-ska nauka je nastojala da marginalizujeistorijski i kulturolo{ki udeo srpskogetni~kog korpusa u Makedoniji. Potpunoje prisvojila, na primer, sredwovekovnosrpsko materijalno i duhovno nasle|e uMakedoniji; oslobo|ewe Vardarske Ma-kedonije u balkanskim ratovima kvali-fikovala je kao wenu okupaciju, a mnogesrpske, pa i makedonske intelektualce,proglasila je srpskim nacionalistima.

U godinama posle raspada SFRJ, Srbisu se i u Makedoniji, kao i u drugim jugo-slovenskim republikama, susreli sa ~ita-vim nizom nere{enih nacionalnih i po-liti~kih pitawa koja su dobrim delom na-sle|ena iz posledwih decenija postojawazajedni~ke nam dràve. Iako je imala dugutradiciju, nastava na srpskom jeziku danasse izvodi samo u {est osnovnih {kola uskopskoj i kumanovskoj regiji (u sredwim{kolama je ukinuta), koju, pak, u svih {est{kola poha|a tek tri stotine u~enika.Srbi u Republici Makedoniji nemaju ni-jednu profesionalnu ustanovu kulture.

Jedno od osnovnih pitawa koje se ovde

name}e istraìva~ima srpskog etni~kogkorpusa u Makedoniji jeste: da li su i ukolikoj meri mati~na srpska dràva isrpske nacionalne ustanove neposredno iu decenijama posle Drugoga svetskog ratapodsticale i pomagale slovenomakedon-ske Srbe u negovawu svojih etni~kih obe-le`ja, i u otvarawu i opstajawu srpskihprosvetnih, kulturnih i verskih institu-cija na tlu NR/SR Makedonije.

Ipak, i te kako nas raduju i hrabre sle-de}e zna~ajne ~iwenice iz vremena sada-{weg: utemeqewe i rad Ujediwene srpskezajednice u Makedoniji sa sedi{tem uSkopqu, koja je formirala podru`nice usvim srpskim sredinama u Makedoniji;izlaèwe mese~nika Pogled, prvog listana srpskom jeziku u Republici Makedoni-ji; osnivawe Srpske scene Nu{i} u Sko-pqu, prvog srpskog pozori{ta posle 1941.godine; otvarawe Srpske gimnazije u Ku-manovu i upis studenata na novoosnovanuStudijsku grupu za srpski jezik i kwi-èvnost na Filolo{kom fakultetu uSkopqu; osnivawe projekta Va`ne pri~e,objavqivawe slikovnica na srpskom jezi-ku za decu pred{kolskog uzrasta, ~iji suautori istaknuti savremeni srpski i ma-kedonski de~ji pisci. Ono {to Srbe uMakedoniji posebno hrabri i raduje jesteukqu~ivawe autohtonih srpskih govoraRoga~eva u Dowem Pologu, û~era i Ku-~evi{ta u Skopskoj Crnoj gori i Matej-~a, Staroga Nagori~ana, Nikuqana iAlguwe u kumanovskoj oblasti u mreùpunktova Srpskog dijalektolo{kogatlasa koji, kako je zapisao SlobodanRemeti}, osniva~ i rukovodilac projektaDijalektolo{ka istraìvawa srpskogjezi~kog prostora koji se realizuje u In-stitutu za srpski jezik SANU, „obuhvataoko 750 mesta na prostoru od Ulciwa iseverne Makedonije do Budimpe{te iPomori{ja u Rumuniji, te od zapadne Bu-garske do Bele Krawske u Sloveniji“.

Statisti~ki podaci iz 2002. godine go-vore da je srpski ̀ ivaq na tlu RepublikeMakedonije prete`no nastawen u wenimsevernim delovima, u ve}im gradovima i uPovardarju. Tako u skopskoj regiji ìvi18.180, u kumanovskoj 10.513, u povardar-

sko-tikve{koj 1.990, u valandovsko-|ev-|elijskoj 1.940, u polo{koj 949, u pelago-nijskoj 851 i u ohridskoj oblasti 632 Sr-bina. Istoriografske ~iwenice pak uka-zuju na to da se Srbi prema vremenu dose-qavawa na zemqi{te dana{we Makedo-nije mogu razvrstati u tri skupine.

Prvu grupu ~ine Srbi koji odvajkadaìve na tamo{wem tlu, tj. oni ~iji su sepreci u sredi{we balkanske predele do-selili jo{te krajem 6. i po~etkom 7. sto-le}a i ~ije se stare naseobine redovnospomiwu u sredwovekovnim pisanim spo-menicima. U antropogeografiji se pro-dirawe Nemawi}a u Makedoniju na pre-lazu iz 13. u 14. vek, kao i istorijski doga-|aji iz razdobqa od 17. do 19. stole}a, Ve-lika seoba Srbaqa i potowa unutra{wapreseqavawa slovenskog ìvqa u cen-tralnom delu Balkana (usled terora ar-bana{kih pqa~ka{kih ~eta; naro~ito udrugoj polovini 18. i po~etkom 19. veka),smatraju krucijalnim za kona~no formi-rawe i raspored starina~koga dela srp-skog etnosa na prostorima RepublikeMakedonije. Prva, autohtona skupina Sr-ba, moèmo slobodno re}i, formirala seu dugom periodu od naseqavawa Slovenana Balkansko poluostrvo, pa sve do bal-kanskih ratova po~etkom 20. stole}a.Ovi Srbi u ve}em broju ìve u severoza-padnim, severnim i severoisto~nim kra-jevima Makedonije, a ponajvi{e u Skop-skoj Crnoj gori i u kumanovskoj oblasti.

Drugu skupinu srpskog naroda u Repu-blici Makedoniji sa~iwavaju potomci

Du{anov most u Skopqu, sada Kameni most

Pred Srbima u Makedoniji, pred Vladom Republike Makedonije i VladomRepublike Srbije, pred nacionalnim makedonskim i srpskim nau~nimi kulturnim ustanovama je teàk zadatak: rad na poboq{awu statusasrpske zajednice u Makedoniji u svim dru{tvenim sferama i rad na za{titii o~uvawu dragocene materijalne i duhovne ba{tine Srba u Makedoniji

doseqenika na neobra|ena zemqi{ta ilina napu{tena turska imawa, koja su u pe-riodu izme|u dva svetska rata naseqavana(po zakonu o agrarnoj reformi) uglavnomsrpskim ìvqem iz mnogih krajeva onda-{we Kraqevine.

Tre}oj grupi pripadaju potomci Srbakoji su kao univerzitetski, tehnolo{ki,medicinski, vojni i dr. (tada Makedonijineophodan) kadar neposredno posle Dru-goga svetskog rata upu}ivani na slu`bo-vawe u Narodnoj Republici Makedoniji.

Posebnu srpsku etni~ku zajednicu uMakedoniji ~ine potomci GalipoqskihSrba, kako pi{e Pavle Ivi}, „iseqenihiz doline Velike Morave negde u 16. ili17. veku, koji su u okolini Galipoqa uTurskoj proveli nekoliko stole}a da bi u20. veku, posle balkanskih ratova, opti-rali za Srbiju. Posle duge odiseje u Pr-vom svetskom ratu i posle wega oni su ko-na~no (1922) naseqeni u Peh~evu u Make-doniji“. Kada je Ivi} 1950. i 1951. godineistraìvao wihov idiom, ve}ina na{ihGalipoqaca nije bila napustila mater-wi govor donesen iz Trakije; stariji sudobrano ~uvali svoj dijalekatski tip i~istije su govorili, a mla|i su se u op-{tewu sa roditeqima sluìli iskqu~i-vo galipoqskim idiomom. Me|utim, u go-voru svih pripadnika naseqeni~kih po-rodica ose}ao se i tada neposredan uticajlokalnog makedonskog idioma. U poto-wim decenijama 20. stole}a Galipoqci sugotovo potpuno napustili govor predaka,~ak su ga i u me|usobnoj komunikaciji(unutar svoje etni~ke grupe ili porodi-ce) zamenili male{evskim ili standard-nim makedonskim idiomom.

U svim spomenutim regijama i sredina-ma u Republici Makedoniji, izuzev u po-jedinim selima u skopskocrnogorskoj ikumanovskoj oblasti, Srbi sa~iwavajumawinu stanovni{tva. Wihove ku}e su iu selima i u gradovima poprili~no izme-{ane sa makedonskim. U ve}em broju slu-~ajeva Srbi sa kom{ijama Makedoncimagotovo redovno uspostavqaju bliske su-sedske i prijateqske odnose, pa ne izosta-ju ni me{oviti brakovi; {tavi{e, u ta-mo{wim dru{tvenim prilikama to je ve-oma ~esta pojava.

I Makedonci i Srbi u~e u istim{kolama (pa ~ak i u istim ode-qewima, i to na makedonskom

nastavnom jeziku) i na istim fakulteti-ma, zajedno su i na radnim mestima. U ta-kvim sociolingvisti~kim uslovima ja-vqa se jak uticaj makedonskog jezika,upravo nekog wegovog mesnog idioma iliwegovog standardnog sistema, na materwigovor i Srba starinaca i srpskih naseqe-nika u dana{woj Makedoniji. U direkt-nom kontaktu s makedonskim jezi~kim va-rijetetima na{li su se, dakle, mnogi srp-ski jezi~ki sistemi, pojedini dijalekti istandardna norma, odre|eni sociolekti,funkcionalni stilovi i idiolekti, pri~emu je nastupio proces jezi~ke integra-cije u kojem se, pak, standardna makedon-ska norma sve ~e{}e, a naro~ito u speci-fi~nim govornim situacijama, name}eSrbima kao prvi ili ~ak kao jedini komu-nikacijski kod. Tako je samo stariji, ne-{kolovan ili malo {kolovan, srpski ̀ i-vaq u severnim delovima dana{we Make-donije jo{te istinski nosilac autohto-nih srpskih dijalekatskih tipova.

Pred istraìva~ima srpskog jezika uRepublici Makedoniji postavqaju se ne-kolika osnovna pitawa. Prvo: da li su sei u kolikoj su se meri srpski jezi~ki si-stemi o~uvali u makedonskoj sredini?Drugo: da li se i koji se tip bilingvizmarazvijao u pojedinim srpskim etni~kimzajednicama i socijalnim grupama? Nai-me, „nije svejedno“, kako kaè P. Ivi},„da li }e nosioci bilingvizma biti qudikoji su pored materweg jezika nau~ili ijedan drugi ne napu{taju}i sopstveni,ili qudi koji su materwi jezik ostavilii zamenili drugim, naknadno nau~enim;za ono prvo dovoqno je prosto susedstvosa ne{to ekonomskih veza, a za ovo drugopotrebna je nacionalna asimilacija ilikrvno me{awe“. Tre}e: u kojoj su meri i ukojim su socijalnim sredinama Srbi na-pu{tali materwi jezik i usvajali make-donski. êtvrto: da li su sistematskirazvijale dvojezi~nost i koliko su u dru-goj polovini 20. veka dràvne vlasti (ma-kedonske, srbijanske i jugoslovenske) isrpske (nacionalne) nau~ne ustanove po-mogle tamo{wim Srbima u negovawudvojezi~nosti?

Pitawe pogor{anog statusa srpskogetni~kog korpusa u Makedoniji ostajeotvoreno i nosi pe~at hitnosti. Pred Sr-bima u Makedoniji, pred Vladom Republi-ke Makedonije i Vladom Republike Srbi-je, pred nacionalnim makedonskim i srp-skim nau~nim i kulturnim ustanovama jeteàk zadatak: rad na poboq{awu statusasrpske zajednice u Makedoniji u svim dru-{tvenim sferama i rad na za{titi i o~u-vawu dragocene materijalne i duhovne ba-{tine Srba u Makedoniji. •

Mr Stanislav STANKOVI]

hvatili brojna zaduèwa i poslove pre-ko kojih se duhovni uticaj svetogorskogna{eg manastira {irio, i umnoàvao, uMatici. Tako je i{la i distribucija~asopisa Hilandar koji je {tampan uSolunu na „ge{tetneru“, starinski, }i-rili~nom pisa}om ma{inom. Ve}inutekstova u ~asopisu pisao je, dakako, je-dan od najprosve}enijih Hilandaracaotac Mitrofan, koji je, dok je ìveo uemigraciji, u Nema~koj, izu~io {tam-parski zanat. Da bismo boqe razumeliono vreme i zapravo su{tinu te wihovesaradwe pomo}i }e nam najboqe podatakda je otac Mitrofan punih pedeset go-dina ~ekao da najzad i li~no poseti Sr-biju. Od 1995. godine nikada se nije do-godilo da do|e u Beograd, a da ne do|e udom u Ulici cara Du{ana 7.

Svetovno ime oca Mitrofana bilo jeMilan Mi{uli}. Ro|en je 13. oktobra1923. u selu Ratari blizu SmederevskePalanke, od oca Mladena i majke Mari-ce, devoja~ko prezime Iki}. Osnovnu{kolu poha|ao je u rodnom selu, a sred-wu {kolu u Kragujevcu. Kao antikomu-nista, Milan Mi{uli} se pridruìoDobrovoqa~kom odredu septembra 1941.godine. Ve} 1942. rawen je i izgubio jelevo oko. Sa hiqadama nacionalistapovukao se 1944. godine u Sloveniju.Posle wihovog masovnog stradawa 1945.godine u Ko~evju (od strane partizana),oni koji su bili po{te|eni krenuli suna put izgnanstva: Palmanovo, Eboli,zatim Minster u Nema~koj, gde su bilisme{teni u logore za raseqena lica.

U jednom od brojnih razgovora sa po-znatim na{im akademikom i muzikolo-gom Dimitrijem Stefanovi}em, obja-vqenom u kwizi Duhovni razgovori sahilandarskim monasima (Beograd,2004), se}aju}i se doba svog duhovnog uz-rastawa, otac Mitrofan, izme|u osta-log, kaè: „Rat je najpogodnije doba zaduhovno uzdizawe, uzrastawe. Tu strah istrasti ne rade. To je puna zavisnost od’s vi{e’, tu su mogu}nosti da se ~ovek zadruge `rtvuje, a to donosi strahovitomnogo blagodati. Ja sam koristio mojratni period. Tu je do{lo do mog duhov-nog bu|ewa. Posebno vreme za moje du-hovno uzrastawe je period proveden izaìce, u logoru...“

Budu}i monah koji je, eto, „pregoreosve“, ìveo je jo{ tada u qubavi i s ~i-stotom, ali presudni momenat da seopredeli za manastir Hilandar dogo-dio se u Nema~koj krajem pedesetih, napredavawu jednog svetogorskog hodo~a-snika. Kada se prilikom projekcijaslika atoskih manastira na platnu po-javio Hilandar, sa prekrasnom Miluti-novom crkvom, jedinstveno oblikova-nim ~empresima, Savinom kulom i ko-nacima, za wega je to bilo ne{to dotlenevi|eno, a unutra{wi glas mu je govo-rio: „Slu{aj, ti {to luta{, ovde ti jemesto!“

S pristupawem bratstvu hilandar-skom, gde su budu}eg oca Mitrofana do-~ekali i takvi izvanredni duhovnicikao {to su proiguman Nikanor, Mojsi-je, Arsenije, Zosima i drugi, pada upra-vo i period prave renesanse, preporodaovog manastira, povratak wegovog uti-caja na bu|ewe vere i u samom otaxbini.Sluè}i u manastiru, otac Mitrofan}e nau~iti gr~ki jezik, a radio je kaoekonom i vinogradar, zajedno sa piscem,svr{enim |akom vinogradarsko-vo}ar-ske {kole Dobricom ]osi}em (ina~e,svojim „neposrednim“ ratnim neprija-teqem tokom Drugog svetskog rata) za-sadi}e 1967. godine novi manastirskivinograd...

B io je otac Mitrofan i pred-stavnik manastira u Protatu,pisao je svojevrsna ̀ itija upo-

kojene sabra}e, prevodio duhovna delasa nema~kog, pokretao izdava{tvo i ~a-sopis Hilandar, pomogao ocu MatejiMateji}u pri formirawu Hilandarskesobe u Americi, hodo~astio ruskimpravoslavnim svetiwama, putovao poEvropi, Americi, Australiji. Najzad,nekoliko posledwih godina ovozemaq-skog ìvota ~e{}e je dolazio u Srbiju,i zavi~aj, posreduju}i u poslovima okoobeleàvawa osam vekova postojawaHilandara.

Svima nama koji smo ga poznavali,ili barem slu{ali o wemu, svakako jeimponovao, u svemu, ovaj stradalni alii Gospodom ispuweni ~ovek, koji jeupravo zahvaquju}i tom stradawu, ali iqubavi prema drugima, nastojao da „raz-

ume u ~emu je cela problematika ìvo-ta“. U sebi je posedovao mo}ni duhovnikompas, koji ga je vodio putem „ne potravi nego iznad trave“. Sa hodo~a{}apo Rusiji krajem sedamdesetih doneo jenezaboravnu putopisnu kwigu SvetaRusija, koja je doìvela, s novim naslo-vima Svetogorci po svetiwama Rusijei @ivot na Krstu, jo{ dva izdawa. Go-vorio je prijateqima: „Ako Bog da dadoìvim da se povu~em od ovog svog sa-da{weg posla, provodi}u ìvot u moli-tvi, pisawu i ~itawu onoga {to sam dosada propustio“.

Ocu Mitrofanu dugujem najdubqe po-{tovawe i zahvalnost {to je bio sve-strani du{ebri`nik mog petnaesto-dnevnog boravka i, slobodno mogu re}i,duhovnog prosvetqavawa u Hilandaru iSvetoj Gori s jeseni 1981. godine. Sreosam ga jo{ na vratima Svete Gore u Je-risosu, sasvim slu~ajno, u jednom du}anuza crkvene potrebe. Nismo dotle znalini{ta jedan o drugome. Nenametqivo je,iz dana u dan, smirivao moja „svetskatreperewa“, ne optere}uju}i me svojimiskustvima, vazda me upu}uju}i na ono{to „moè biti samo Bogu ugodno“. Zasvakog pisca Hilandar, i uop{te SvetaGora, najpogodnije je mesto za savlada-vawe vlastite gordosti, za primawe po-uka duhovnih, kao {to su barem ove dveHilandar~eve koje }u ovde navesti: „Misvoje gre{ke ne vidimo koliko ih vidina{a okolina“, ili, „Ko ume da strada,za wega to nije stradawe. Ko ne ume dastrada, za wega je to stradawe“.

U Hilandaru, u Kakovu, u Jerisosu inaro~ito u Kareji proveli smo popo-dneva i ve~eri, uvek u dru{tvu i drugihhodo~asnika i prijateqa zadu`bine Si-meona Nemawe i Svetog Save. U tim ko-nacima i na terasama, s kojih puca pre-krasan pogled na Egejsko more, uvek jedoma}in bio – otac Mitrofan. Budu}ida je ro|en 13. oktobra 1923, kako na-knadno doznajem iz wegovog ìvotopi-sa, zacelo je i jedna od tih zajedni~kihisposni~kih i toliko rasko{nih bogo-ugodnih ve~era, prepunih razgovora,„padala“ i na sam dan wegovog ro|enda-na, {to je on, drè}i se pravila mona-{kog o li~nom neisticawu, tada ot}u-tao, naravno. •

9 SEPTEMBAR2006.

I ovog leta, ta~nije 5. ju-la, u beogradskoj Sa-bornoj crkvi odràn jeparastos blaènopo-~iv{em ocu Mitrofa-

nu, prvom epitropu manastira Hilan-dar, monahu Hilandarcu, koji se na tajdan, 1999. godine, upokojio u Gospodu, umanastirskom metohu Kakovu. Parastosje sluìo sve{tenik Petar Luki}, kojije izgovorio, na kraju, i kratku, toplubesedu posve}enu ovom zaista markant-nom pravoslavnom na{em duhovniku, ve-likom misionaru Svetosavqa dvadese-tog veka.

Posle pomena, za dvadesetak prisut-nih prijateqa i po{tovalaca oca Mi-trofana u skromnim prostorijama samecrkvene ku}e gospo|a Olga Vrawki},wegov dugogodi{wi sledbenik, i sarad-nik, („mirski Hilandarac“) dala je, kaoi svih ovih prethodnih godina, malo po-sluèwe i to je bila ujedno prilika zanova se}awa, i razgovor o toj izuzetnojli~nosti, obdarenoj mnogim darovima ive{tinama, me|u kojima }e se svakakodugo jo{ pamtiti, i otkrivati, plodoviwegovog pera i wegovih beseda, onogsna`nog li~nog magnetizma kojim jeokupqao vernike i preobra}ao never-nike, svuda gde se zatekao i kudgod da jeputovao (a bio je osvedo~eni putnik-mi-sionar).

„Ko jo{ ne zna za oca Mitrofana, uSrbiji, Svetoj Gori, Gr~koj, Evropi,Americi“, zapisao je akademik VladetaJeroti} u tekstu „Hvala ti, o~e Mitro-fane, na svemu“, na Dan prepodobneAnastasije Srpske 1999. godine, dodaju-}i: „Neumorni putnik i vojnik Hristovna Zemqi, otac Mitrofan je decenijama{kropio, uvek sveòm pravoslavnomvodicom Bogojavqewa, najpre svoje Sr-be, svuda u svetu gde ih je sretao, a ondai druge evropske narode, najpre Nemce iAustrijance sa kojima je od svoje mlado-sti, vo|en Bo`jom rukom naj~e{}e u bo-gougodnom dru{tvu i blago~estivimrazgovorima, vreme provodio“.

Gospo|a Olga Vrawki}, sa svojim po-~iv{im suprugom Petrom, vi{e od tri-

deset godina bila je jedan od najprivr-ènijih saradnika oca Mitrofana.Najpre je, sredinom {ezdesetih (pozna-to je koliko je Hilandar tada kod srp-skih vlasti i zvani~nih institucijabio u nemilosti), pomogla da se paketkwiga koje je Hilandar objavio Duhov-no zlato kojim se nebo kupuje, iz peravladike Melentija, oslobodi zabraneuvoza preko „Jugoslovenske kwige“ (gdeje ona bila zaposlena) i prosledi naadresu Patrijar{ije. Od tada su Vraw-ki}i iz Ulice cara Uro{a br. 7, tu od-mah kraj Kalemegdana, dobrovoqno pri-

í êtvrtak, 1. jun 2006. – U Beogradu je, na Spa-sovdan, u prostorijama Zadu`bine Andrejevi},osnovan Fond: Asocijacija zadu`bina, fondaci-ja i fondova Republike Srbije s ciqem da radina unapre|ivawu i za{titi zadu`binarstva i sa-vremenog dobro~initeqstva kod Srba. Osniva~-ku skup{tinu su ~inili predstavnici zadu`binaiz Beograda: Andrejevi}, Ilije Milosavqevi}aKolarca, Dositej Obradovi}, a pridruìla se iZadu`bina M. i D. Mihajlovi} iz SmederevskePalanke. Upu}en je poziv svim zadu`binama,fondacijama i fondovima da pristupe Asocija-ciji. í

êtvrtak, 8. jun 2006. – U Kulturnom centru Beogra-da predstavqena je kwiga Srbi u Drugom svetskomratu, ratna hronika 1941–1945 (izdava~ Narodnimuzej u [apcu, autori Kosta Nikoli} i BranislavStankovi}). Delo je bogato ilustrovano i sadrìdo sada neobjavqene nema~ke ratne plakate. í

í êtvrtak, 8. jun 2006. – U Matici iseqenika Sr-bije predstavqena je kwiga Dragana Dragojlovi}aPod ju`nim krstom, koja je inspirisana ìvotomi radom na{eg iseqeni{tva u Australiji. í

í êtvrtak, 15. jun 2006. – U Sve~anoj sali DomaVukove zadu`bine odràn je radni sastanak na te-mu Razgovori o }irilici, na kojem su razmotrenaaktuelna pitawa kori{}ewa i o~uvawa }iriliceu savremenim informati~kim i medijskim tehno-logijama. U radu skupa u~estvovali su istaknutikulturni i javni poslenici i poznavaoci srpskogjezika i pisma. í

í Utorak, 20. jun 2006. – U Galeriji Akademije umet-nosti BK otvorena je, peti put, izlo`ba radova sakonkursa Kari} fondacije Pi{i }irilicom. Izlo-`bu je otvorio profesor dr Mate Piùrica. í

í Sreda, 21. jun 2006. – U Sve~anoj sali Maticesrpske predstavqena je kwiga akademika VasilijaKresti}a Biskup [trosmajer – Hrvat, velikohr-vat ili Jugosloven. Pored autora, o kwizi su go-vorili akademici Dejan Medakovi} i Dragan Ne-deqkovi}. í

í ̂ etvrtak, 22. jun 2006. – U Galeriji Vuka Karaxi}au Beogradu otvorena je izlo`ba slika Veselina Dra-gi}evi}a i Milke Mihailovi}, uqe na platnu. í

í Ponedeqak, 26. jun 2006. – U Zadu`bini DositejObradovi} sve~ano su uru~ene nagrade u~enicimasredwih {kola, koji su u~estvovali na literar-nom konkursu Idu} u~i, u vekove gleda. Vukova za-

du`bina je nagra|enim u~enicima poklonila fo-totipsko izdawe Vukove Danice, {tampano u Be~u1826. godine. í

í êtvrtak, 29. jun 2006. – U Centru Sava sve~anosu otvoreni Vidovdanski dani dijaspore u Srbiji.Na ovoj tradicionalnoj manifestaciji godi{wegokupqawa Srba iz sveta – organizatori: Mini-starstvo za dijasporu i Privredna komora Srbije– raspravqalo se o pitawima koja posebno zanima-ju dijasporu: dràvqanstvo, vojna obaveza, penzij-sko-socijalna pitawa, kultura, sport, humanitar-na pomo}, prava mawina i saradwa sa diplomatsko-konzularnim predstavni{tvima Srbije. í

í Petak, 30. jun 2006. – U Ulici dubqanskoj br10–12, u Beogradu, sve~ano je otvorena Zadu`binaGojkovi}. Osniva~ Zadu`bine je kwièvnik i de-~iji pesnik Zdravko Gojkovi}. U prostorijama Za-du`bine otvorena je i biblioteka sa vi{e od20.000 kwiga. í

í êtvrtak, 6. jul 2006. – U Maloj sali Poslovnogcentra NIS Naftagas u Novom Sadu predstavqe-na je kwiga akademika Dejana Medakovi}a JosifDrugi i Srbi. O kwizi – bogato opremqenoj i na-pisanoj na srpskom i nema~kom jeziku – pored au-tora, govorili su: akademici Slavko Gavrilovi} iêdomir Popov, kao i Zoran Kolunxija, direktorIzdava~ke ku}e Prometej koja je objavila mono-grafiju. í

í Subota, 8. jul 2006. – Stihovima Vi{wi}eve pe-sme Po~etak bune protiv dahija u Aran|elovcu jesve~ano otvorena 41. smotra umetnosti Mermer izvuci. Pozdravna re~: dr Radoslav [vabi}, predsed-nik op{tine Aran|elovac, i Qiqana [op, zame-nik ministra kulture u Vladi Republike Srbije. í

í Nedeqa, 10. jul 2006. – Nizom manifestacija uzemqi i svetu i otkrivawem spomenika NikoliTesli sve~ano je obeleèno 150 godina od ro|ewana{eg velikog nau~nika: na Nijagari, u organiza-ciji srpske zajednice u Kanadi, otkriven je spome-nik Nikoli Tesli (rad kanadskog vajara Lesa Draj-sdela); spomenik na{em geniju (rad vajara DrinkeRadovanovi}) podignut je na aerodromu u Beogra-du, koji sada nosi ime Nikola Tesla; spomenik Ni-koli Tesli podignut je u Zagrebu i u li~kom seluSmiqanu, Teslinom rodnom mestu, gde je otvoren imemorijalni kompleks; u Centru Sava odràna jesve~ana akademija, a u Matici srpskoj, povodomove zna~ajne godi{wice, predstavqena je kwigaprofesora dr Boìdara Kova~eka Nikola Tesla iMatica srpska. í

í Petak, 14. jul 2006. – Akademik Dejan Medakovi}primio je u Vukovoj zadu`bini predstavnike novo-osnovanog Fonda: Asocijacija zadu`bina, fonda-cija i fondova – profesora dr Kostu Andrejevi}a,osniva~a Zadu`bine Andrejevi}, i Miru Draga{,upravnika Zadu`bine Dositej Obradovi}. Razgo-varano je o aktivnostima Asocijacije na unapre|i-vawu zadu`binarstva i negovawu srpske zadu`bin-ske tradicije. Vukova zadu`bina je podràla radAsocijacije. í

í êtvrtak, 13. jul 2006. – Na zasedawu 30. Une-skovog Komiteta za svetsku ba{tinu, odrànogu Vilwusu, glavnom gradu Litvanije, Pe}ka pa-trijar{ija, Gra~anica i crkva Bogorodice Qe-vi{ke u Prizrenu upisane su u listu svetskekulturne i prirodne ba{tine. Manastir De~a-ni je na listi od 2004. godine. Pod zajedni~kimnazivom Sredwovekovni spomenici na Kosmetu,ova kulturna dobra istovremeno su stavqena ina listu svetske ba{tine u opasnosti, radiobezbe|ivawa wihove adekvatne i celovite za-{tite. í

í Nedeqa, 16. jul 2006. – Na{em poznatom kompo-zitoru, profesoru Fakulteta muzi~kih umetnostiu Beogradu i ~lanu Upravnog odbora Vukove zadu-`bine Svetislavu D. Boì}u dodeqeno je prizna-we Belovodska rozeta. Nagrada je uru~ena u mestuBela Voda, pored Zapadne Morave kod Kru{evca(poznatom po klesarskoj umetnosti), a u znak za-hvalnosti za trajni doprinos srpskoj muzi~kojkulturi. í

í Sreda, 19. jul 2006. – U manastiru Svetog Niko-laja kod Qubovije otvorena je, {esta po redu, ma-nifestacija Moba 2006. Me|u 200 mladih u~esni-ka, polovina je bila izvan matice: iz [vajcarske,[vedske, Nema~ke, Francuske, Kanade i Amerike,a pridruìlo im se i ~etrdesetak mladih sa Ko-smeta i iz Republike Srpske. Pored ure|ewa oko-line manastira, u~esnici Mobe ve}i deo vremenaprovodili su u duhovnom oplemewivawu, u~e}isrpski jezik, istoriju, kulturu, geografiju i fol-klor. Posetili su Beograd, manastire na Fru{kojgori i Vojvodinu. í

í Subota, 5. avgust 2006. – Na Tari je zavr{ena[kola prijateqstva (otvorena 21. jula), koju jeorganizovala Humanitarna organizacija Na{aSrbija. Vi{e od 400 dece iz Srbije, srpskih en-klava na Kosmetu i dijaspore, uz druèwe i igru,u~estvovali su u radionicama iz etnologije, eko-logije, srpskog jezika, sporta, novinarstva, glumei informatike. í

í Petak, 1. septembar 2006. – U Domu Vukove zadu-`bine odràna je redovna mese~na konferencijaza novinare. Razgovarano je o aktivnostima Vuko-ve zadu`bine i wenih ogranaka: Nau~nom skupu Naizvoru Vukova jezika (@abqak, 24–25. jul 2006);Saborskim danima Vukove zadu`bine, izdava~kojdelatnosti i pozivu za nagrade Vukove zadu`bineza nauku i za umetnost u 2006. godini. í

í Petak, 8. septembar 2006. – U Sve~anoj sali Kar-lova~ke gimnazije otvoreno je 35. Brankovo kolo.U toku desetak dana, koliko je trajala ova poznatapesni~ka manifestacija, prire|eno je vi{e boga-tih kwièvnih i umetni~kih programa u Srem-skim Karlovcima i Novom Sadu. í

í Ponedeqak, 11. septembar 2006. – U Domu kultu-re Vuka Karaxi} u Loznici, uz besedu profesoradr Vojislava Vuk~evi}a, ministra za dijasporu uVladi Republike Srbije, sve~ano je otvoren 72.Vukov sabor, jedna od najstarijih i najzna~ajnijihkulturnih manifestacija u Srbiji, posve}ena Vu-ku Karaxi}u. U toku sedam dana, koliko je Sabortrajao, izveden je bogat kulturno-obrazovni pro-gram u Beogradu, Loznici, Tr{i}u i Trono{i. í

í Sreda, 13. septembar 2006. – Na Filolo{kom fa-kultetu u Beogradu otvoren je 36. Me|unarodni na-u~ni sakup slavista. U~estvovalo je vi{e od 120slavista iz Srbije i sveta, koji su radili u ~etirisekcije: dve kwièvno-istorijske i dve lingvi-sti~ke. Glavne teme sastanka bile su: Kwièv-nost i stvarnost i Gramatika i leksika – de-skriptivni i normativni pristup. í

í Petak, 15. septembar 2006. – U Mokraw~evoj rod-noj ku}i u Negotinu sve~ano su otvoreni 41. Mo-kraw~evi dani. U ~ast 150 godina od ro|ewa Ste-vana St. Mokrawca, izveden je bogat kulturno-obrazovni i umetni~ki program: koncerti, natpe-vavawe horova, izlo`ba slika Milene Pavlovi}Barili, premijera filma Mokrawac zauvek, ot-kriven je spomenik Mokrawcu u selu Mokrawe,odràn je simpozijum o Mokraw~evom delu, pred-stavqeni su ~asopisi Mokrawac i Ba{tinik,odràna je premijera monodrame Napev i upev. í

í Subota, 16. septembar 2006. – U okviru 72. Vuko-vog sabora, u Sve~anoj sali Doma Vukove zadu`bi-ne odràn je Osmi okrugli sto na temu Romansira-we istorije. Pored nau~nih radnika iz zemqe, na-u~nom skupu prisustvovali su i slavisti iz Ne-ma~ke, Austrije i Belgije. Moderator skupa bio jeZoran Hamovi}, kwièvnik.

Priredio Slavko VEJINOVI]

Letopis Vukove zadu`bine (75)

NEZABORAVNI SVETOGORSKI DUHOVNIK

Spomen na oca Mitrofana

Otac Mitrofan

Moma DIMI]

10SEPTEMBAR2006.

S astali se groznica i pa-uk, pa po{li po svetu.Idu}i tako rastanu se u

jednom vinogradu. Pauk ode da-qe, a groznica spopadne pudarapa ga po~e tresti i lomiti. Ali,pudar zgrabi motiku, pa stanekopati sve dok ga znoj ne oblije,a utom ga i groznica popusti.Drugi dan ~im groznica navalina pudara, ovaj opet zgrabi moti-ku, pa udri kopaj sve dok ga znojne oblije i dok ga groznica nepusti. Groznici se najposle do-sadi, ostavi pudara i nekud po-begne iz vinograda.

Pauk do|e u grad i namesti seu sobi kod nekog gospodina. Kadeto ti slu{kiwe s metlom i pe-rajicom, stane ~istiti pau~inui otirati pra{inu. Tako danas,tako sutra... Dodija pauku, dignese i tumarne nekud u svet. Poslenekog vremena na|e se s onomsvojom groznicom. Razmeni{egorka iskustva. Naposletku pa-uk ode pudaru gde je do mile vo-qe, po buxacima, mreù pleo.Groznica ode onom gospodinu istade ga tresti. Ovaj se najeì,pa u krevet, te brè-boqe po{a-qe po lekara. Badava. Mnogo senapatio i namu~io...

Ako je re~ o na~inu kako seu~vr{}uju zablude, ova narodnapri~a je dobar primer.

U kwizi dr Vladana \or|evi-}a Narodna medicina u Srba(1872) stoji: „Narodna medicinane stupa u svoja prava samo u vre-me bolesti. Ona uti~e na ceo na-rodni ìvot vi{e nego {to se islutiti moè. Iz narodnih poj-mova o su{tini bolesti i ouzrocima... obrazuju se dijetet-ska pravila... te sastavqaju ~i-tav zakonik koji svako znade na-izust, iako ga nikad nije u~io, ipo wemu se upravqa...“

Prema narodnom shvatawu, ve-li daqe dr Vladan, groznica sedeli na „javnu“ i „tajnu“. Javnabi bila malarija, koja ima pra-ve, dramati~ne, nastupe, a tajnatuberkuloza, koja se odlikuje po-stojano, mada ne mnogo, povi{e-nom telesnom temperaturom. Unarodu se le~e podjednako. Jedan

od na~ina je „napiti se dobro ra-kije, natovariti kakvo mu dragobreme na se, pa ga nositi uzastranu (uz brdo) dotle dok nosi-oca ne oblije znoj“.

U pri~i „Groznica i pauk“lik groznice skrojen je po mode-lu „javne“, nastupne, baru{tin-ske zaraze, malarije. „Ona vla-da“, pi{e, pozivaju}i se na drValentu, dr Vladan, „naro~ito usevernim pokrajinama, du` Du-nava, Save i Morave, na u{}imanebrojenih re~ica i potoka. Uone godine kad se Sava, Tisa iDunav razliju tako da se sliju ujednu poplavu, kojom moè ~ovekiz Titela putovati na ~amcuskoro pravo do Beograda... pre-tvaraju se sve ravnice i doqe ubare, i u tim barama trune mnogoriba i vodozemaca, da se memlaose}a na daleko ~itave miqe... Utakovo doba zavlada malarijakao quta epidemija... Qudi sta-nu venuti i wihove slezine na-rastu do {est do osam funti te-ìne. Pri svem tom {to imamopouzdano specifi~no sredstvoprotivu baru{tinske zaraze,opet ona u take godine pokosi~itavu vojsku `rtava. Pisac se(dr Valenta)“, veli daqe dr Vla-dan, „ne usu|uje da iz mase potro-{enog hinina (kinina) izvedeotprilike koliko se qudi odgroznice razboli, jer, prvo imapredrasuda u narodu protiv hi-nina, a drugo {to vrlo malo bo-lesnika traì doktora, nego idebabama i travarima...“

P ri~a „Groznica i pa-uk“ to i kaè: ko seleàwem i po savetu

lekara le~i, napati}e se. Ko semotike prihvati – ozdravi}e.

Upornost ove tradicije – pre-znojiti se te{kim fizi~kim na-porom, ne leàti, „ne predati sebolesti“ ({to i danas povodomraznih vrsta „nazeba“ kod na{egsveta vaì) ispoqi}e se i tokomepidemije malarije na Solun-skom frontu. Tako }e ve} jula1916, u delti Vardara, pripadni-ke [umadijske divizije èstokoizujedati rojevi komaraca, a

uskoro }e se pojaviti i prvi slu-~ajevi groznice. Do 300 obole-lih samo u jednom danu. Ali }ebolest biti potcewena. Divizi-ji je nare|en mar{ prema viso-vima Koùha, Nixe. I niko u to-me, osim tada{weg na~elnikasaniteta divizije, nije na{aoni{ta lo{e. Zar se groznica nele~i brzim hodom, pod teretom?I – spre~ava!? Samo nek liptiznoj. Sli~no }e postradati i Ti-mo~ka divizija. Po broju obolelih naredna rat-na (1917) godina pokaza}e se jo{kriti~nijom. U pore|ewu s na-rodnim morijama, kao {to su bi-li pegavi tifus, paratifus, ko-lera, ovu bolest nije odlikovalavisoka smrtnost, ve} povratnost,uz dugotrajnu raslabqenost or-ganizma. U zavisnosti od, ina~e,srodnih prouzrokova~a, behu jojraznovrsne i klini~ke slike;simptomatologija katkad burna,a katkad neprimetna. Bivalo jesmrtnih slu~ajeva, no, de{avalose da se malarija uo~i tek po ne-uobi~ajenom izgledu i toku zara-stawa ratne rane, a da se boracpre toga ni na {ta nije poàlio.

Kinin je bio lek, ali i predo-hrana. Samo {to mu je srpski voj-nik malo verovao. Be{e stoganeophodno da se naredbom uvededa svaki mora bilo pred leka-rem, bilo pred oficirom ilipodoficirom da proguta propi-sanu dozu kinina (kao predohra-nu; le~ewa su se obavqala po am-bulantama, zavoji{tima, i u re-konvalescentnim bolnicama).Potro{eno je, koje za le~ewe,koje za profilaksu, 11.000 kilo-grama kinina u pastilama, 200kilograma u pra{ku i 407.000 am-pula. A opet se doga|alo da supripadnici mawih, izdvojenih,borbenih grupa uspevali da izvr-daju onu naredbu. Borba protivmalarije na Solunskom frontu,osim tada{wih doktrinarnihnedoumica, i kod na{ih i kod sa-vezni~kih lekara, pa i tromosti,uz nemogu}nost da se isu{e svemo~vare, bila je jo{ i predrasu-dama oteàna. Te{ko je izra~u-nati wihov „doprinos“. •

NARODNO ZDRAVQEU VEROVAWIMA I SUJEVERICAMA

Groznica i paukDr Brana DIMITRIJEVI]Dr Milijanko PORTI]

Dr Nenad QUBINKOVI]

U Etnografskom muzejunedavno je organizo-vano predstavqawe

tri zanimqiva i vredna sadr-àja delatnika iz Metohije sabuketom svedo~anstava.

Prvo je najavqena izradabiste velikog rodoquba, lu-~ono{e i nezaboravnika, popaMilivoja Mileti}a. Radi se oinicijativi i dobro~instvuzemqaka profesora dr Draga-na Radenovi}a, vajara. Izli-vawe biste obezbedi}e Gora-`dev~anin Aleksandar Gru-ji}, privrednik na radu u Mo-skvi.

Zatim je promovisana dese-ta, jubilarna kwiga o Gora-`devcu i okolini.

Tre}e, otvorena je izlo`baMe|unarodnog arhiva Pe}, ko-ji, posle velikog egzodusa, od1999. godine radi u izbegli-{tvu, uz Arhiv Srbije, vrednoprikupqa i ~uva na{u ba{ti-nu.

Ovaj trojni program neraz-dvojno je povezan sa jo{ dvetrojke.

Prva je – geografski i isto-rijski trougao: Pe}ka patri-jar{ija – Visoki De~ani – naj-starija crkva brvnara Srbije uGora`devcu. Druga trojka jevezana za vremenski obuhvatsadràja jubilarne kwige. Re~je o pojedinostima iz tri mile-nijuma.

Drevno srpsko selo Gora-`devac (sedam kilometara is-to~no od Pe}i) pomiwe sekao staro slovensko naseqe unau~nom radu akademika Mi-lisava Lutovca, uz wegovo pi-sawe o doseqavawu Slovena(sedmi vek). Niù se raznimomenti iz vrlo burnog, dru-gog milenijuma i nadovezujunajnovija kretawa u ovom se-lu, s po~etka 21. veka.

Polaze}i od Vukovog prime-ra upornosti i wegove borbeza osvetqavawe istorije na-{eg roda, ose}am potrebu da seukratko osvrnem na pomenutudesetu kwigu. Da zabeleìmwenu pojavu i naglasim zna~aj

U izdawu Javnog preduze}aPTT saobra}aja Srbijaod{tampana je krajem tre-}eg tromese~ja 2005. godi-ne izvanredno zanimqiva

kwiìca Milorada Jovanovi}a Prenosustani~kih pisama ili Organizacijaprenosa pisama u Srbiji za vreme Prvogsrpskog ustanka od 1804. do 1813. godine(96 stranica i geografska karta na ko-joj je ubeleèn raspored menzulana, po-{tanskih stanica, u Srbiji u vreme Ka-ra|or|evog ustanka).

Javnog po{tanskog saobra}aja, u mo-dernijem smislu, nije bilo u Srbiji uvreme Prvog i Drugog ustanka, pa ni za-dugo potom. Prve po{te u Srbiji otvo-rene su 1840. godine, a prvi zakon o or-ganizovawu i obavqawu po{tanskog sa-obra}aja donet je tek 1843. godine(Ustrojenije po{tanskog zavedenija).Me|u istori~arima po{tanskog sao-bra}aja u Srbiji vladalo je mi{qewe(sve do pojave Jovanovi}eve kwige) dasu u prvim godinama Kara|or|evogustanka pismena obave{tewa, naredbe,preporuke, preno{eni od strane pover-qivih qudi ustani~kih vo|a, vojvoda,knezova, a da se osobenom organizovawupo{tanskog saobra}aja pristupilo tek1811. godine kada je diplomama o posta-vqewu nahijskih vojvoda bilo naloè-no i uspostavqawe mreè po{tanskihstanica, tzv. menzulana.

Iz rezultata istraìvawa MiloradaJovanovi}a, zasnovanih na gra|i izfrancuskih, austrijskih i ruskih novi-na, iz arhivskih dokumenata pohrawe-nih u francuskim, austrijskim i ru-skim arhivima – postaje jasno da je i preustanka na tim prostorima postojaoosoben vid organizovanog po{tanskogsaobra}aja. Organizovali su ga Turci, aobavqali tatari, „koji su, po relejnomsistemu, od stanice, do stanice (menzu-lane) koristili kowe i pratioce (suru-xije)“. Turska imperija je finansiralasamo nekoliko najve}ih, carskih menzu-lana. Ostale je izdràvala lokalna ra-ja, prete`no hri{}ansko stanovni-{tvo, u zamenu za neke poreske olak{i-ce. Osobqe u menzulanama (suruxije, ar-xije) birano je me|u lokalnom rajom.

Posle izbijawa bune protiv dahija,ovakav po{tanski saobra}aj bio je,jednako kao i trgova~ki, prekinut.Pariske novine, mesec dana posle po-~etka Kara|or|evog ustanka, obave-{tavaju ~itaoce da je zbog bune u Sr-biji prekinuta po{tanska veza izme|uzapadne Evrope i Bliskog i Dalekogistoka. Obilazni put preko Temi{va-ra, Sibiwa, zatim Vla{ke i Bugarskebio je znatno mawe isplativ. Budu}ida je ustanicima tako|e bilo stalo dase saobra}aj (pre svega trgova~ki, alii po{tanski) obnovi – to je ubrzo iu~iweno.

PRIMERI IZ METOHIJE:GORA@DEVAC KOD PE]I

Buketi svedo~anstava

I U VREME KARA\OR\EVOG USTANKA BIO JEDOBRO ORGANIZOVAN PO[TANSKI SAOBRA]AJ

Tatari i menzulanePrenosioci poruka kowanici nazivani su tatarima umestopo{tono{ama. Glavni Vo`dov tatarin – tatar-aga bioje obrazovani Srbin iz Trsta Rista Petrovi}, kome supoveravane najodgovornije du`nosti za preno{ewe poruka

sadrìne ove karakteristi~nepublikacije. No, pre toga na-me}e se nekoliko napomena.

Pre svega, da su u kwizi po-daci iz radova raznih autora,mladih i starijih, od osnovacado akademika: Milisava Lu-tovca, Mitra Pe{ikana, Vla-dimira Stojan~evi}a, kao idrugih delatnika SANU –Gligorija Elezovi}a, JovanaErdeqanovi}a, Egona Feketeitd.

P odaci se oslawaju nabrojna dokumenta,od @i~ke poveqe

Stefana Prvoven~anog iz1220. i turskog popisa Skadar-skog Sanxaka 1485. godine, donajnovijih svedo~ewa o opsta-jawu ìteqa Gora`devca u ge-tu, o wihovom stradawu na bra-niku Stare Srbije.

Recenzenti i promotorikwige Petar Ga{i}, diplomi-rani elektroinèwer, pred-sednik Zavi~ajnog kluba Pe}a-naca, i Jovo Radulovi}, filo-zof, istakli su bogatstvo temakwige Istrajavawe Gora-`devca, sa mnogobrojnim poje-dinostima. Zanimqivi su i iz-vori pisanih tragova. Podacipoti~u iz arhiva, bibliotekai drugih izvori{ta u na{oj ze-

mqi i po svetu (Turska, Alba-nija, Be~, Pariz, itd.).

Pored tekstova pisanihprozom i onih starijeg pore-kla, ima i novijih radova. Tu sustihovi, note i drugi umetni~-ki prilozi, skice vajara, snim-ci umetnika, fotografije i sl.To kwigu ~ini potpunijom, ̀ i-vqom i raznovrsnijom.

Vaqa naro~ito naglasitida su, uz pojedine podatke, pru-èna i upu}ivawa na drugekwige. Tako je ova zbirka oGora`devcu vrlo pogodno{tivo i za najmla|e ~itaocena{eg kraja. Pored upoznava-wa mladih sa zavi~ajnom isto-rijom, oni se vezuju za korene,mobili{u i podsti~u na qu-bav prema zavi~aju... Sadràjisu zanimqivi i za druge kori-snike, pa i za nau~noistraì-va~ke delatnike. îtaoci izraznih krugova doìve}e pri-jatne trenutke u susretu i dru-govawu sa stranicama ovekwige. Moè se o~ekivati daone budu podstrek i motiv zaautore literarnih, likovnih,muzi~kih i drugih ostvarewa.Takve aktivnosti bile bi no-vi koraci i dometi, pa i naj-lep{i trenuci za qude na{egkraja i radost za potpisnikaovih redova. •

Skica stare crkve u selu Gora`devcu kod Pe}i

Trgovcima i drugim putnicima krozSrbiju dodeqivana je, na Kara|or|evoinsistirawe, i vojna pratwa. Tako je ob-novqen i po{tanski saobra}aj, {to jetako|e konstatovala inostrana {tampa.Raznosa~i pisama u ustani~koj Srbijiubrzo su po~eli da dobijaju i platu zasvoj rad. Jovanovi} navodi kako su Kara-|or|evi momci pred Uskrs 1805. godine„obustavili rad“ ponajvi{e zbog tzv. ta-tarskog, tj. po{tarskog posla. Obavqa-we tog posla podrazumevalo je mnoìnuizgubqenog vremena, a porodice je vaqa-lo ishraniti. Shvativ{i opravdanostprotesta Kara|or|evih momaka, prota

Matija Nenadovi} i Janko Kati} odlu-~ili su da se svakom momku za obavqawetatarskog (ali i „moma~kog“) posla do-deli po {est dukata plate. Plata je, po-red tatarskog posla, podrazumevala iobavqawe tzv. moma~kih poslova kodVo`da (vrsta li~ne telesne garde).

Po{tanskim stanicama (u kojima seumorni kowi zamewuju odmornim, gde sedobija hrana i okrepqewe) u Prvomustanku pridaje se velika va`nost. Wi-hova mreà i izdràvawe te mreè raz-matraju se i u „I~kovom miru“, o wimabrine, izme|u ostalog i skup{tina odr-àna u Borku avgusta 1805. Za organiza-

ciju menzulana i rad Ta-tara zainteresovani su iPraviteqstvuju{~i so-vjet i Narodna skup{ti-na. Pomiwu se i u delo-vodnim protokolima pi-sama Jakova Nenadovi}a,Petra Dobrwca i Kara-|or|a.

P osebno je za-nimqivo Jo-v a n o v i } e v o

pisawe o prvim srpskimpo{tanskim uniforma-ma. Razmatraju}i izve-{taje austrijskih {pi-juna i uop{te qudisklonih Austriji o od-nosima srpskih ustani-ka i ruske vojske tokom1808. i 1809. godine, onuo~ava da austrijski{pijuni beleè kako suprenosioci po{te, ko-wanici-tatari odeveniu uniforme ruskih husa-ra, pa tako ruska husar-ska uniforma predsta-

vqa i prvo srpsko po{tarsko radno ode-lo. Milorad Jovanovi} smatra da je 1811,izgradwom Kara|or|eve rezidencije,Topola postala ne samo svojevrsna pre-stonica Srbije, ve}, jednovremeno, i „sa-obra}ajni ~vor Srbije“, „~vori{te svihputeva i celokupne menzulske mreè“.

Interesantan je jedan podatak o obra-zovawu koje poseduju raznosa~i pisama.Pi{u}i o ìvotu i delu velikog \or|aPetrovi}a Kara|or|a, Konstantin Ne-nadovi} pomiwe po imenu glavnog Vo-`dovog tatarina – tatar-agu Ristu Pe-trovi}a iz Trsta. Nenadovi} o wemu nesaop{tava druge podatke. Me|utim, iz~iwenice da je Rista Petrovi} iz Trsta,Jovanovi} je ispravno izvukao zakqu~aksa dalekose`nim posledicama: „Budu}ida je (Rista, prim. N. Q.) pre ustanka ̀ i-veo u Trstu, znao strane jezike, Kara|or-|e je zbog toga naj~e{}e wega slao sa pi-smima preko Dunava, bilo prema Petro-varadinu, bilo prema Vla{koj, Rusima“.

Omalena, ali odli~na kwiìca Mi-lorada Jovanovi}a poseduje jo{ jedanizuzetan kvalitet. Jovanovi} nije samopisac ve} i kompletan autor dela koje jepred nama. Sa mnogo znawa, truda, quba-vi – na~inio je izbor ilustracija, po-tom je sam dizajnirao i prelomio kwigu.Da se nagrada za „lepotu kwige“ Zlatnopero ne dodequje, po pravilu, profesi-onalcima, Milorad Jovanovi} bi je iz-vesno zasluìo.

Ukratko, u vremenima intenzivnogobeleàvawa dvestote godi{wice Pr-vog ustanka, u vremenima kada smo zapa-àli pojavu mnoìne bezna~ajnih, ob-letni~ki intoniranih tekstova, u svemuodli~na kwiìca Milorada Jovanovi}apredstavqa lep nau~ni doprinos, ali,budu}i da je napisana veoma pismeno({to tako|e nije uobi~ajeno) i izuzetnoprijatno pou~no literarno {tivo. •Prenos poruka u vreme Prvog srpskog ustanka

mu sve{tenika Sava Radowi}a, koji nije bio kodku}e, ali su zato wegovi bili uslu`ni i dobri do-ma}ini.

Sutradan (8. oktobra) preko jedne stra{ne kame-ne planine spustili su se do jedne male crkve sve-tog Mihajla arhangela, koju su Turci zapalili aSrbi zajedno sa knezom Milo{em popravili 1820.

Opet prelaz preko reke \etiwe i Vuji} stiè uUìce (1826). Posle Beograda, Uìce je bilo dru-gi po veli~ini grad u Srbiji. Od 1.280 ku}a, srp-skih je bilo 80 a turskih 1.200. Od 20 xamija, mina-ret je imalo samo wih osam, dok su ostali bili po-ru{eni. U varo{i je bilo 200 du}ana, crkve nijeimalo, ali je imalo jednu {kolu i jednog u~iteqa.[kolu je poha|alo 35 u~enika.

Vuji} je opisivao okolinu navode}i podatke izistorije, da bi posebnu pa`wu obratio na sebe: ja-hao je na kowu i predstavqao pravu atrakciju u ovomgradu, od koga su Turci zazirali, a bule izvirivaleispod penxera, gledale ga a poneke su i namigivale.Vuji} pi{e da: otkako Turci vladaju Srbijom nika-da ni jedan Srbin nije bio tako paradno obu~en i unemeckim haqinama pro{ao kroz Uìce.

U Uìcu se nekada nalazila rezidencija na{egarhiepiskopa, koja je ve} bila poru{ena, a arhie-piskopija preme{tena u Vaqevo, pa u [abac.

U Uìcu je bio Magistrat (sud) sa pisarem Jo-vanom Bugarskim, a tu su bile i sudije: knezoviAtanacko Mari} za uì~ku nahiju i Mi}a Arseno-vi} za Sokolsku nahiju. Magistrat je sudio i pre-su|ivao za mawa dela, dok je druge predmete upu}i-vao u Kragujevac, narodnom sudu.

U Uìcu se zahvalio svom momku, koga je, zajed-no sa hatom vratio u âjetinu, uz pismo zahvalno-sti serdaru Jovanu Mi}i}u.

Sutradan (9. oktobra) Vuji} je po{ao daqe sadrugim momkom Mi}om Arsenovi}em, knezom izSokolske nahije. îm su pro{li kroz Volujac na-

{li su se na podru~ju Sokolske nahije:selo Zaglavak, zatim Dub sa crkvom.Odavde su pre{li u Pilicu i istog da-na stigli u manastir Ra~u (tada u So-kolskoj nahiji), opkoqen stra{nim ivisokim planinama.

O manastiru Ra~i daje dosta poda-taka, po~ev od wegovog osniva~akraqa Dragutina, koji je sa svo-

jih 300 kalu|era nekada smatran srp-skom lavrom. Uzbu|uje podatak da suTurci, u vreme Prvog srpskog ustankadvojicu kalu|era Isaiju i Igwatija, uoltaru, kraj ~asne trpeze – zaklali!Manastir je do temeqa sru{en, ali suga kasnije kalu|eri, uz pomo} knezaMilo{a, obnovili.

Sutradan (10. oktobra) posetili sutursko selo Pqeskovo, gde se oprostiood momka i kneza Mi}a Arsenovi}a, aVuji} je sa novim momkom, ~ije ime nijezabeleìo, nastavio put, pre{li rekuRoga~icu i stigli u selo Svojdrug. Uovom selu zabeleìo je ime paroha Di-mitrija Zahari}a, koji je obnovio dvaputa poru{enu seosku crkvu.

Ovde su preno}ili, a sutradan (11.oktobra), put ih je vodio kroz sela:Gvozdac, Okletac i Strmovo do tur-skog sela Ba~evce.

Pro{ao je kroz nekoliko sela, pro-menio nekoliko momaka i Vuji} se na-{ao (12. oktobra) u Lopatawu, na pod-ru~ju Vaqevske nahije.

Na stranicama svog Pute{estvijapo Serbiji, Vuji} je ostavio veomamnogo podataka zna~ajnih za sve onekoji èle da upoznaju pro{lost svogakraja. Otuda }e mu zahvalni biti u~i-teqi, sve{tenici, istori~ari, geo-grafi, sociolozi, novinari i publi-

cisti, a najvi{e hroni~ari sela.Vuji} je znamenita li~nost srpske istorije, jer

je, pored ostalog, bio osniva~ i upraviteq prvogsrpskog profesionalnog pozori{ta u Kragujevcu,napisao oko 30 pozori{nih dela, prevodio sa ne-koliko evropskih jezika, a iza sebe ostavio u ru-kopisu 21 kwièvno delo.

Kwigu o putovawu kroz Srbiju 1826. objavio jenajpre u Budimu 1828. na staroslovenskom jeziku, ana srpskom 1901. i 1902. u izdawu Srpske kwièv-ne zadruge. Na putovawima je proveo oko {est me-seci, a toliko vremena je proveo i na sre|ivawurukopisa, zabele{ki i onoga {to je ~uo na terenu.

Za Vuji}evo putovawe i pojavu ovih kwiga za-slu`ni su wegov mecena knez Milo{ Obrenovi} iprire|iva~ (urednik) @ivojin O. Da~i}. Znaju}ida je kod Vuji}a bilo dosta pogre{nih podataka(naziva mesta, planina, reka), Da~i} je zatraìopomo} od studenata Velike {kole u Beogradu ro-dom iz krajeva kroz koja je Vuji} prolazio. Tako sunastale brojne napomene (fusnote) ispod tekstana svakoj strani, kao i prevodi nekih mawe pozna-tih re~i. Moèmo Vuji}u skinuti kapu za sve {tonam je dao, a znamo da nije bio pristalica Vuka Ka-raxi}a i nije shvatio wegovu borbu za jezik.

A koliko je Vuji} cenio kneza Milo{a, kao do-kaz neka posluì wegovo obra}awe knezu, koga jezvao amixom i milim ocem, iako je od kneza biomla|i osam godina. •

11 SAPTEMBAR2006.

Kako dodatiìvotu godine

M inistarstvo za dija-sporu Vlade Republi-ke Srbije podràlo

je ideju da se napi{e vodi~ krozgerontolo{ku mreù Srbije,pod uslovom da bude primereninteresovawima i potrebamana{ih qudi u dijaspori. Pro-jektom je rukovodila magistarDragana Dini}, a on je okupioeminentne stru~wake koji segodinama bave ovom problema-tikom. Rezultat rada na projek-tu predstavqen je tokom tradi-cionalnih Vidovdanskih danadijaspore i matice u Beogradu

Prema istraìvawima iz2002. godine, Srbija je me|upet najstarijih zemaqa u Evro-pi i deset u svetu, a prose~nastarost na{eg stanovni{tva je40,25 godina. Ako se posmatra-ju neka seoska doma}instva, tajprosek prelazi i 70 godina.Ono {to zabriwava jeste to{to }e se ovaj negativni trendnastaviti i u narednim dece-nijama, pa }e tre}ina stanov-ni{tva biti u tre}em dobu.

U Srbiji postoje zakoni kojireguli{u prava najstarijih su-gra|ana, ali mnogi od wih ipaknisu dovoqno informisani, ~e-mu doprinosi i finansijskifaktor. Samim tim oni te{koostvaruju svoja prava, pa }e imovaj vodi~ dobro do}i. U wemu jena saèt i popularan na~in ob-ja{weno koja su prava u oblastisocijalne za{tite starih i pen-zionera kod nas, kojim sme{taj-nim kapacitetima raspolaè-mo i kako se mogu koristiti.

Prvi put posle vi{e od 15godina Vlada Republike Srbi-je je strategijom razvoja soci-jalne za{tite utvrdila poli-tiku socijalne za{tite usme-rene na pruàwe podr{ke po-trebama starih qudi. Priori-tetan je razvoj dnevnih centa-ra i klubova za stare i penzio-nere sa razli~itim sadràji-ma, kao i malih domova-pansi-ona. Trebalo bi da se radi naorganizovawu usluga privre-menog zbriwavawa u dane vi-kenda ili do mesec dana, kao ina razvoju razli~itih servisaneophodnih starim osobama usvakodnevnom ìvotu.

U ovom trenutku u Srbi-ji postoji 45 dràvnihustanova koje pruàju

usluge domskog sme{taja sta-rim qudima i penzionerima, savi{e od 9.600 leàjeva za po-kretne, polupokretne i nepo-kretne. Privatnih ustanovatog tipa sa dozvolom za obavqa-we delatnosti ima {est, sa oko200 leàjeva, a 14 ustanova ~ekasaglasnost. Pedesetak privat-nih ustanova radi nelegalno, ato je jo{ 1.500 leàjeva.

Cene sme{taja su veoma raz-li~ite, u zavisnosti od mestaboravka, na~ina sme{taja, uslu-ge koja se pruà, i u rasponu suod 11.000 dinara do 1.700 evra udinarskoj protivvrednosti.

Geografski raspored geron-tolo{kih centara u Srbiji jeveoma neujedna~en; najvi{e ihima u Vojvodini i centralnojSrbiji, a mawe u isto~nom izapadnom delu na{e zemqe.

Dràvne ustanove, pored do-mova za stare, obuhvataju i do-move za invalidna lica, domo-ve za ometene u mentalnom raz-voju, prihvatili{ta i pri-hvatne stanice, gerontolo{keklubove, univerzitete za tre-}e doba, kao i servise za uslugepomo}i u ku}i.

Ovo su samo neke od kori-snih informacija iz Vodi~a zadijasporu koje mogu pomo}inajstarijima da kvalitetnijeìve. Svakako da uslovi za sta-re mogu biti boqi, ali pomenu-ti projekat budi nadu u poboq-{awe – da ne ostane samo na pa-piru ve} da se preto~i u prak-su. U obostranom interesu je dase dijaspora i matica okrenujedna drugoj na ovom planu. Ostarosti treba misliti na vre-me, kao i o tome kako spre~itipojavu „bele kuge“, {to je, na-ravno, tako|e povezano sa eko-nomskom situacijom u zemqi.

K. GRANATA-SAVI]

O ÛVENOM PUTE[ESTVIJU JOAKIMAVUJI]A PO SRBIJI 1826. GODINE

Kowanik u nemeckim aqinamaOd kada je prvi put objavqeno u Budimu 1828. godine, Pute{estvijepo Serbiji Joakima Vuji}a postalo je nezaobilazan izvor saznawaza mnogobrojne istraìva~e narodnog ìvota i prou~avaoce prilikau Srbiji po~etkom 19. veka

Milojko P. \OKOVI]

M oète li se u mislima vratiti uto vreme koje smo upoznali iz ge-ografije i istorije. Govorimo ovremenu Prvog i Drugog srpskogustanka, ali i pre ovih doga|aja.

Kulturne i prosvetne prilike pod turskom vla-{}u bile su te{ke. Prota Mateja Nenadovi} je za-pisao: „U Srbiji nigde ni glasa ni traga od {kolenije bilo, no svaki |ak koji je èleo {to u~itimorao je popu ili u manastir i}i“.

Krajem 18. veka {kole u Srbiji bile su vrlo ret-ke. Vuk Karaxi} je zapisao da „ni u sto sela nemasvuda jedne {kole“. Za vreme Prvog srpskog ustan-ka pismen ~ovek u Srbiji bio je prava retkost i do-lazio je tek na 20.000 qudi. Hroni~ari su zabele-ìli da su predstavnici vojnih i civilnih vlastiu Srbiji za vreme Kara|or|a i Milo{a biliuglavnom nepismeni qudi. Godine 1820. u Kwaèv-stvu srpskom bilo je svega oko 20 {kola. Poznatoje da je i sam knez Milo{, iako vladar, dugo bio ne-pismen. Nije onda ~udo {to je jedan od wegovih sa-radnika predloìo „da se u Srbiji poubijaju sviqudi koji znaju ~itati i pisati, jer se pokazalo dau~eni qudi diù bune“. Re~ju Vase Pelagi}a, „zbo-rovi, mobe, sijela, gusle i slave, bili su narodna{kola, a narodna pismenost bio je rabo{“.

Poznate su sudbine Prvog i Drugog srpskogustanka, a o Kara|or|u i o Milo{u dosta je kwiganapisano. Ipak se mawe zna o Milo{uObrenovi}u.

Uvesti Srbiju u kwièvnost, poseb-no wene zapadne krajeve, mogao je samoneko ko je bio dobro upu}en u pisawe ipronalaèwe podataka koji su od zna-~aja za nauku. Knez Milo{ je dobroznao da to moè da u~ini u~en ~ovek, aSrbija je tada oskudevala takvima.

Izbor je pao na Joakima Vuji}a(1772–1847), u~iteqa, kwièvnika iglumca, ~oveka nemirnog i neumornogduha i sluha, na{eg prvog pozori{nog„~ergara“. U kulturnoj istoriji Srbi-je dobio je mesto kao otac srpskog po-zori{ta.

Vuji} je ro|en u Baji, onda{wa Ma-|arska, danas je to Ba~ka, a {kolovaose pod veoma te{kim materijalnimprilikama: u Pe{ti, Poùnu, Kala~ii Trstu, stekav{i za ono vreme visokoobrazovawe. U~io je latinski, ma|ar-ski i nema~ki, pisao je dramska dela,igraju}i i sam u pojedinim komadima.Zna se da je vi{e prevodio nego {to jepisao. U Srbiji je mogao da bude raspo-re|en na udobna radna mesta, ali je we-gova priroda bila dinami~nija. Po~eoje da putuje 1796. po pojedinim evrop-skim zemqama. Zaustavio se u Kragu-jevcu, gde ga je knez Milo{ postavio zaupravnika prvog srpskog teatra.

Iz Poàrevca je knez Milo{ (15. sep-tembra 1826) poslao Vuji}u pismo u Kra-gujevac i predloìo mu da na put po|e{to pre, dok je vreme pogodnije. Ovaj po-ziv nije bio pogodan za ugla|enog gospo-dina, ali kada knez ne{to poèli, sve jebilo jasno. Trebalo je samo toliko vre-mena da se spremi ode}a i ve} sutradan(16. septembra) iz Kragujevca je oti{aoodgovor knezu da }e sve biti spremno iza koji dan kre}e se na nepoznat i neizvestan put.

Joakimu Vuji}u su pomogli Simo Pa{trmac, pra-tilac kneza Milo{a, i Vaso Popovi}, obor-knezPoè{ke nahije, a Vaso je jo{ bio i saradnik VukaKaraxi}a u prikupqawu narodnih umotvorina.

V uji} je na put krenuo 19. septembra 1826.samo tri dana po prijemu pisma. Knez Mi-lo{ je naro~ito èleo da se pro|e kroz

zapadnu Srbiju (wegov {iri zavi~aj), koja je bilai malo prou~ena i malo poznata.

Vuji} je imao Radoja, momka pratioca, s kojim jepro{ao Kori}ane, Lipnicu, êstin... Vitanovac,Karanovac (danas Kraqevo), @i~u, Mataruge, Pet-nicu, Preme}u, Jeèvicu, Zabla}e, ̂ a~ak, ov~arsko-kablarske manastire, Kravaricu, Prilipac, Gu~u...da bi u Ariqe stigao 1. oktobra 1826. o~ekuju}i da }etamo na}i Milo{evog najodanijeg serdara JovanaMi}i}a. Umesto serdara, do~ekala ga je qubazna do-ma}ica Vukosava (koju su zvali knegiwa), koja se po-trudila da se ne oseti odsustvo wenog gospodara.

Trebalo je u {tali probrati najboqeg kowa, aod momaka odabran je Lazo. Savetovali su mu da po-seti Mili}evo Selo, Gorobiqe i Godovik, {to jeon obdan i u~inio, ali se na konak vratio u Ariqe.

Serdara je ~ekao i nije ga do~ekao pa je odlu~ioda ne gubi vreme, ve} je (4. oktobra) pre{ao Ra-{kovu baru, Bogojevi}e, Latvicu, Stup~evi}e istigao do Divqake. Tu su mu pokazali malu crkvi-

cu na kamenoj steni {to je Vuji}a zadivilo, alikowem nije mogao do crkvice ve} je o woj pribele-ìo ono {to su mu kazali me{tani.

Put ga je vodio do manastira Klisura u Dobra~a-ma, gde je upoznao kalu|era Gerasima, koji je ~ak izDe~ana po{ao da prikupqa prilog za srpske sveti-we. Visarion, iguman manastira, obezbedio je do-bru ve~eru, posle koje se podenuo razgovor izme|uGerasima, Visariona i Vuji}a na temu: vampiri!

Vuji} je razgovor beleìo izvorno {ta ko kaè,pa je wegova bele`nica to sa~uvala u originalu.Visarion je tvrdio da vampiri postoje, a JoakimVuji} da ne postoje. Prosve}eni Joakim Vuji}, ko-ji je proputovao nekoliko zemaqa Evrope, pro~i-tao gomile kwiga, zakqu~io je: „Boè sve blagi!Kako ovaj narod u zablu`deniju, neprosve{~enijui sujeverju ìvi, da kada sve{tena lica o ovakvimsujeverjima misle i govore, a {ta }e prosti narodi o takovima misliti i govoriti“.

Zanimqivo je da je Vuji} o ovom razgovoru u Do-bra~ama dao deset strana kwige, dok je druga mestapomiwao znatno kra}e, neka ~ak samo u jednoj re-~enici.

Tako je Vuji} (5. oktobra 1826) iz Dobra~a izme-|u Sedalca i Volujaka, stigao u Brekovo, gde pomi-we malu crkvu zadu`binu Nemawi}a, pa posle obe-da po~e se s kowem pewati „uz stra{nu, visoku, ka-menu planinu“.

Bio je to Radovi}a potok, koji je namu~io i kwi-èvnika i wegovog pratioca {to je lako shvatitisvima koji su ovuda prolazili. Bjelu{u pomiwekao Bjeleu{u i u woj malu crkvu podignutu 1821.zaslugom serdara Jovana Mi}i}a.

U Sirogojnu mu je bio doma}in sve{tenik Mar-ko Smiqani}, ali navodi i ime Jovana Tucovi}a,jer su svi zajedno bili na obedu kada je imao bese-du prota Smiqani}, u znak zahvalnosti za trud Jo-akima Vuji}a.

Na put su i{li daqe: Vuji}, prota Smiqani},Tucovi} i momak Lazo – pravac Vladaje. Ovde susreli Mi}i}evog pisara Vasilija Dimitrijevi}akoji je trebalo da ih doprati do serdara. Pro{lisu Katu{nicu, Gostiqe i stigli u Rakovicu.

Susret serdara Jovana Mi}i}a i Joakima Vuji-}a bio je srda~an, pa je Vuji} zahvalio serdaru nagostoprimstvu u Ariqu a posebno na ovom pute{e-stviju koje mu je ostalo nezaboravno. Mi}i} jeobezbedio dobru ve~eru, a konak je bio u nekoj ko-libi „na qu{tikama kukuruzovima!“

Sutradan (7. oktobra) do{lo je do rastanka:prota Smiqani} je ostao sa Mi}i}em u Rakovici,a Vuji}, Tucovi} i Lazo krenu put îgote i Zlati-bora i stignu u âjetinu, koja je tada bila selo saupadqivim konakom serdara Mi}i}a i sa „mnogi-ma zdanijama“.

Posle ru~ka po{li su daqe, pregazili Grabovi-cu i \etiwu i stigli u Stapare. Preno}io je u do-

Joakim Vuji}

12SEPTEMBAR2006.

U obnovqenoj Srbiji 19. veka, poredmalog broja prosvetnih i kulturnihustanova koje je dràva osnivala aprivatna lica mawe ili vi{e poma-gala, bilo je udruèwa i ustanova

koje su nastajale iskqu~ivo na osnovu privatneinicijative. Inicijatori osnivawa ~itali{ta(i, uop{te, prosvetno-kulturnih ustanova) bilisu oni retki stvaraoci i vi|eniji Srbi, dobro-voqno udruèni gra|ani, trgovci, zanatlije, rad-nici, zemqoradnici i vojnici, a predwa~ili suretki obrazovani qudi, u~iteqi i sve{tenici.Svesni svog poloàja, {kolovani su, ~inom otva-rawa ~itali{ta, nastojali da o~uvaju identitetsvoga naciona, bogati su hteli da pokaù mo} irodoqubqe, a i jedni i drugi da odrè nacionalnusabornost i koliko-toliko demokratizuju pravona kulturu. Zna~ajan udeo u osnivawu i delovawu~itali{ta imali su Matica srpska, Dru{tvo srb-ske slovesnosti i Ujediwena omladina srpska. Dase kwige ~itaju i nauka u narodu rasprostire,predlagalo je pomenuto dru{tvo 1849. godine, dase ~itali{ta osnuju u svakoj op{tini, i da se uwima ~itaju kwige i novine okupqenom narodu.

Dok smo se mi s mukom osloba|ali ropstva,evropski devetnaesti vek je demokratski i kul-turno bio uveliko odmakao. ̂ itali{ta su osniva-na u razvijenim dràvama Evrope ve} od 17. veka.U Povijesti kwige A. Stip~evi} pi{e o klubo-vima i udruèwima koja su najpre u Engleskoj, azatim u Nema~koj, Francuskoj i Austriji, za svoje~lanove organizovala „razne priredbe, predava-wa, koncerte, pa i plesne i sli~ne dru{tveneprigode“. Sva ta dru{tva su imala i kwi`nice i~itaonice za pozajmicu kwiga i ~itawe {tampe.

îtali{ta u Srbiji i srpska ~itali{ta izvanSrbije osnivana su posle abdikacije Milo{aObrenovi}a. Ovaj fenomen, koji je imao prete~e uevropskoj kulturnoj tradiciji, prenet je iz Evro-pe najpre u ju`nu Ugarsku, a, po ugledu na wih i uzwihovu pomo}, ~itali{ta osnivaju i ustanici uSrbiji. I nije slu~ajno {to se ba{ u vreme usta-vobraniteqa ~itali{ta otvaraju; ona su izrazwihove te`we da organizuju modernu gra|anskudràvu kakvu Kwaz, ne postav{i Evropejac, nijeumeo. îtali{ta u Ugarskoj javqaju se po~etkompedesetih godina 19. veka a ~itali{ta u Srbiji,po ugledu na prekosavska, samo nekoliko godinakasnije. Osnivawe ~itaonica u Ugarskoj zapo~eto

je u vreme Milo{evog naslednika – MihailaObrenovi}a, a pokret je dobio maha u vreme knezaAleksandra Kara|or|evi}a i ustavobraniteqa:izvori kazuju da je izme|u 1842. i 1848. godineosnovano ~ak petnaest srpskih ~itali{ta u Ugar-skoj i Srbiji. Ima razumqivih neslagawa istori-~ara u vezi sa ukupnim brojem ~itali{ta, ali sesmatra da ih je do kraja 19. veka bilo oko 80.

Naporedo sa Maticom srpskom, a ~esto i na wenpodsticaj, osnivaju se i mo}no deluju srpske ~ita-onice u Ugarskoj oko kojih se okupqalo bogatogra|anstvo, lokalna inteligencija i |a~ko-stu-dentska omladina. Prva srpska ~itaonica otvore-na je u Irigu, 1842. godine, iste godine i u Vr{cu,pa u Pan~evu, a zatim u Novom Sadu i Somboru,Kikindi i Ba~kom Petrovcu (1845). U Srbiji, ko-ja se osloba|ala i {irila, nikle su najpre u Beo-gradu, Smederevu, Kragujevcu, Poàrevcu, Nego-tinu, Uìcu (1846), zatim u [apcu (1847), â~ku iVelikom Gradi{tu (1848). Kasnije su ~itali{taotvorena u Jagodini (1851), Kru{evcu (1857), uGorwem Milanovcu i Kwaèvcu (1860). Najvi{e~itali{ta u Srbiji osnovano je posle 1860. godi-ne, u vreme druge vlade Mihaila Obrenovi}a: uAleksincu i Dowem Milanovcu (1866–1868), uSvilajncu, Loznici, ]upriji, Ivawici i Kraqevu(1868). Pored pomenutih varo{i, ~itali{ta suimali Aran|elovac, Sokobawa, Vrani}, Ba}evac,Ostru`nica, Grocka, Leskovac kod Beograda, Tr-stenik, Loznica, Krupaw, Uì~ka Poèga, Karan,Boqevac i Smederevska Palanka. Wih su imali isvi ve}i gradovi: Vrawe, Leskovac, Ni{ (1879) iPirot (1880). Osamdesetih godina otvaraju se uBeogradskom (1881), Ni{kom (1882) i Kragujeva~-kom (1886) garnizonu oficirske ~itaonice sa ka-sinama. I tako redom do kraja 19. veka. Evo nekihzanimqivosti u vezi sa osnivawem, radom, progra-mima i problemima najboqih ~itaonica.

U fru{kogorskom Irigu je januara 1842. godi-ne ~itali{te osnovao ro|eni Iriànin – Dimi-trije Kresti}, pisac i iguman manastira Kru{e-dola. „To je zvani~ni datum osnivawa prvog ~ita-li{ta u srpskom narodu.“ Ciq otvarawa ~itaoni-ce ovako je formulisan: „Ra{irivawe nauka i na-rodnosti i pomagawe literature srpske sred-stvom ~itawa novina i op{~epoleznih kwiga“.Osnivawe ~itaonice nije pro{lo bez slavqa: za-paqena burad sa katranom (onda{wi kandela-bri!) osvetlila su ulice, a prire|en je i bal!

Podaci govore da je vr{a~ka ~itaonica otvorena1842. godine. Osniva~i ~itaonice su morali bitiobrazovani qudi te varo{i, me|u kojima svakakoSimeon Cijuk, advokat i pesnik, veliki Sterijinprijateq. Velika Kikinda je maja 1845. godine do-bila îtaonicu Srbsku. U~iteq L. Kiri} je ustu-pio stan za ~itaonicu, a novac i kwige su dala svasrpska gospoda. ̂ itaonicu su Novosa|ani otvori-li pre nego {to se besmrtna Matica srpska u we-ga doselila, ali posle Vr{ca, Iriga i Pan~eva,istog meseca kad i Somborci. Svoju ~asnu misijuSrpska ~itaonica u Novom Sadu zapo~ela je sep-tembra 1845. godine, kaù izvori. Neposredan po-vod za weno osnivawe je bilo najavqeno uvo|ewema|arskog jezika kao zvani~nog i za Srbe. Na danotvarawa prire|en je veliki bal, a naro~itu ~astNovosa|anima ukazao je svojim prisustvom engle-ski konzul.

S voje zlatno doba îtaonica duguje dvemali~nostima: Svetozaru Mileti}u, najmar-kantnijoj srpskoj politi~koj li~nosti u

Vojvodini i – Zmaju. Za wihove vlade îtaonicaje 1861. godine osnovala prvo stalno profesio-nalno pozori{te – Srpsko narodno pozori{te, a{est godina kasnije (1867) i Prvo srpsko peva~kodru{tvo. Iste godine i istog meseca (septembar1845) kada je osnovana îtaonica novosadska,osnovana je Srbska ~itaonica u Somboru, koja jeodmah nabavqala sedam listova i primala i kupo-vala doma}e i strane kwige. Ustav îtaonice po-

tvr|en je „Wegovim veli~anstvom, imperatoromaustrijskim Ferdinandom Prvim.“

Prva javna ~itaonica – îtali{te beogradskoosnovana je po~etkom 1846. godine na inicijativuJeliseja Vukajlovi}a, sekretara Uprave varo{iBeograda, a osnivawe su pomogli „svi koji su ima-li vlast, glas i novac“. Razloga za osnivawe î-tali{ta bilo je mnogo, a u motive se ume{ao i –inat. U îtali{tu je ~lan mogao biti „svaki Sr-bin sve{tenog, vojnog ili gra|anskog reda, kojipristaje da svakog meseca pla}a po cvancik“, onibogatiji po dva-tri dukata, a kapetan Mi{a Ana-stasijevi}, koji je bio wegov doìvotni predsed-nik, sve do smrti davao je po 300 cvancika. înosnivawa îtali{ta shva}en je kao zna~ajan kul-turni i nacionalni doga|aj, jer se tako Srbijauvodi u red „izobraènih evropskih dràva“.

I ne samo {to je bilo najve}e, nego je i najduètrajalo; opstalo je za na{e prilike izuzetno dugo– do Prvog svetskog rata, punih 66 godina. Zahva-quju}i wemu osnovano je niz ~itali{ta u Srbiji.Prvi rukavac potekao je prema Smederevu a drugi,gotovo jednovremeno, prema Kragujevcu. Iste go-dine kad i u Beogradu, osnovana su jo{ ~itali{tau Poàrevcu, Uìcu i Negotinu. Sva su ona bila„filijale“ îtali{ta beogradskog. Evo nekoli-ko najboqih.

Podatak govori da je ta~no 36 rodoquba i u~e-nih Smederevaca, shvataju}i zna~aj pisane re~i zakulturno uzdizawe naroda, 1846. godine osnovaloîtali{te. Ovim ~inom obnovqena je tradicija

îtali{ta su nastala iz srpske sabornosti, a svojevrsnu podr{kusu imala u novim {kolama i oja~anoj pismenosti. Iznedrio ih jesre}an spoj slobodarskih ideja, prosvetiteqstva i kulturnepotrebe mladog srpskog gra|anstva

ÎTALI[TA KAO SRPSKA SVETILI[TA

Zubqe znawa

Dr Dobrivoje MLADENOVI]

Branko JOVANOVI]

Z nameniti Dubrov~anin MavroOrbin zapisao je u svom obimnomspisu Kraqevstvo Slovina pri-

~u o sva|i dveju k}eri kneza Lazara kaoneposrednom povodu za sukob VukaBrankovi}a i Milo{a Obili}a uo~iboja na Kosovu. Pri~a je zasnovana napredawu, kao i ceo Orbinov zapis o Ko-sovskom boju, pa se kao predawe preno-sila i na potowe pisce i istori~are ko-ji su se bavili sudarom srpske i turskevojske 1389. godine.

Lazar je bio udao – pi{e Orbin –„svoju k}er Maru za Vuka Brankovi}a,a Vukosavu za Milo{a Kobili}a, kojise rodio u Tjenti{tu blizu Novog Pa-zara i bio odgojen na Lazarevom dvoru.Izme|u ove dve sestre do{lo je jednomdo sva|e. Vukosava je, naime, hvalila ipretpostavqala vrednost svoga muàVuku Brankovi}u, a to je Vukovu ènuMaru jako uvredilo pa je o{amarilasestru. Kad je ona to ispri~ala muù,on je smesta potraìo Vuka i sasuo nawega mnogo uvreda, te ga pozvao na meg-dan, da se vidi je li istina ono {to jekazala wegova èna Vukosava. I madaje Lazar poku{ao da ih izmiri, ipaknije uspeo spre~iti da se me|usobnopotuku da bi i jedan i drugi pokazalisvoju vrednost. Kad je Milo{ zbacioVuka s kowa, velika{i koji su stajaliunaokolo nisu dozvolili da ga i daqeudara. Posle toga su ih knez Lazar idrugi velika{i izmirili, no to izmi-rewe be{e vi{e la`no nego od srca.Zato Vuk nije propu{tao nijednu pri-liku da Milo{a ocrni kod tasta. Po-{to je tada Lazar imao udariti na Tur-ke, wegov zet Vuk ga je upozorio da on utajnosti {uruje s Turcima kako bi gaizdao“.

O vu pri~u o sva|i dveju sestara nadvoru kneza Lazara uzela je drJelka Re|ep za temu svoje kwige s

naslovom Bistru vodu zamutile (izda-we „Pe{i} i sinovi“, Beograd 2006).Kwiga ima podnaslov „Sva|a k}eri kne-za Lazara“. Na sto dvadeset dve strani-ce ~istoga teksta (uz dodatak dokumen-tarnog fotomaterijala) temeqno je iz-u~ena i u detaqe obra|ena ova izuzetnozanimqiva legenda, koja je neposrednoprethodila najtragi~nijem trenutkusredwovekovne Srbije i propasti car-stva srpskog.

Kazivawe Mavra Orbina o Kosov-skom boju u Kraqevstvu Slovina (Pe-zaro, 1601) – isti~e Jelka Re|ep – naj-stariji je izvor u kojem Vuk Brankovi}kleveta Milo{a Obili}a i sukobqavase s wim zbog sva|e wihovih èna. Or-bin, prema tome, prvi beleì i motivsva|e Lazarevih k}eri, koji }e se kasni-

NAD MITSKIM SLOJEVIMA ISTORIJSKIH ZBIVAWA NA DVORU KNEZA LAZARA

Smrt Obili}a i Brankovi}aSredwovekovna legenda je izazov, a kwiga dr Jelke Re|epodgovor je na taj izazov. To {tivo je i istorija, i hronika,i analiza, i studija; a iznad svega lepo ispri~ana pri~a

je prenositi i u druga dela, u istom ob-liku ili u varijanti – od Andrije Zma-jevi}a, nepoznatog Pera{tanina sa dra-mom Boj kneza Lazara, bugar{tica u Bo-gi{i}evom zborniku narodnih pesama,Andrije Ka~i}a Mio{i}a i Save Vla-dislavi}a, do Pri~e o boju kosovskom,Trono{kog rodoslova i Vuka Vr~evi}a.Neka su dela sli~na, neka se u detaqerazlikuju, u nekima su imena izmewena,izme{ana, ali sva u osnovi imaju istimotiv, sadràj, namenu. I sva su pote-kla iz istog izvora – Kraqevstvo Slo-vina Mavra Orbina.

Jelka Re|ep napomiwe da se u Orbi-novom delu „nazire povezivawe dvaosnovna motiva kosovske legende, moti-va juna{tva i motiva izdaje“, motiva ko-ji }e biti logi~no povezani u kasnijojPri~i o boju kosovskom, i isti~e gle-di{te Rada Mihaq~i}a koji je „vrlota~no zapazio da kosovski junak i ko-sovski izdajnik dolaze u sukob pre vi-dovdanske drame“, {to je tako|e prvizabeleìo Mavro Orbin.

K roz celu ovu pri~u o sva|amasestrinskim i zetovskim nadvoru kneza Lazara provla~i

se i motiv izdaje, jedna od bitnih temaiz prethodnih kwiga dr Jelke Re|ep.Taj motiv logi~no proishodi iz motivasukoba Vuka Brankovi}a i Milo{aObili}a, a najstariji zapis o tome su-kobu nalazimo – kako vidimo na prvimstranicama ove kwige – u Traktatu oTurcima pu{kara i topolivca Jerga izNirnberga. Posledwim re~enicamasvoje kwige Bistru vodu zamutileJelka Re|ep ukazuje na povezanost mo-tiva sva|e i motiva izdaje: „Motiv iz-daje vezan je za Lazarevog zeta VukaBrankovi}a. U legendi wemu je suprot-stavqena li~nost najve}eg junaka ko-sovskog, Milo{ Obili}. Po predawu iObili} je bio Lazarev zet, mada isto-rijski nikada nije bio oèwen ni jed-nom }erkom kneza Lazara. Neminovanje bio sukob ove dve li~nosti. Traènje i na|en razlog Vukove mr`we premaMilo{u i klevete knezu Lazaru da }ega Milo{ izdati na Kosovu. Razlog jena|en u sva|i wihovih èna, i to okojuna{tva Milo{a i Vuka. Upravo to jeuslovilo razvoj sva|e Lazarevih k}e-ri, koja je dovela do sukoba i wihovihmuèva“.

I tako, vreme ~ini svoje, istorija sepi{e i dopisuje, a legende ostaju legen-de, kao trajni motiv i izazov. Kwiga drJelke Re|ep odgovor je na taj izazov.Ona je i istorija, i hronika, i analiza,i studije. I – iznad svega – lepo ispri-~ana pri~a, ba{ kao i legenda: za svavremena. •

@ena uistorijiEvrope

U Kolar~evoj narod-noj zadu`bini uBeogradu nedavno

je odràna promocija kwi-ge Gizele Bok @ena uistoriji Evrope, u izdawuKlija, biblioteka Agora.Evropa se razvija no{enavelikom o~ekivawima, a tose moè ostvariti samoako se vodi ra~una o nasle-|u. Uloga ̀ ene je u tome ne-zaobilazna, o ~emu svedo~ii Gizela Bok, profesor za-padnoevropske istorije naSlobodnom univerzitetu uBerlinu.

Kwiga @ena u istorijiEvrope je plod wenog vi-{egodi{weg istraìva~-kog rada. [irinom pri-stupa omogu}eno je ~itao-cu da upozna dru{tvene,kulturne, pravne i poli-ti~ke uslove koji su ~ini-li okvir ìvota ène, asamim tim i mu{karca, odsredweg veka do danas. Ia-ko je Gizela Bok obuhva-tila dugotrajan periodqudskog razvitka, najve}upa`wu je posvetila turbu-lentnim vremenima i ulo-zi ène u dru{tvu.

To se prevashodno odno-si na to koje su uloge dode-qivane ènama na osnovubiolo{ke razlike. Kwigaje veoma aktuelna u dana-{we vreme i za na{e pro-store, jer potvr|uje da jeuloga na{ih èna krozistoriju bila sli~na kaoi u Evropi. K. G. S.Manastir Ravanica, zadu`bina kneza Lazara

13 SEPTEMBAR2006.

– KADA SU NASTAJALA I KAKO SU SE RAZVIJALA

i prosve}enostizasnovana na dvoru Brankovi}a, koji su imali po-rodi~nu biblioteku. Po~etkom iste godineugledni Kragujev~ani su uputili molbu Mini-starstvu unutra{wih dela s namerom da obrazuju„u varo{i ovda{woj jedno malo kao ~asticu onogu Beogradu ve} postoje}eg ~itali{ta srbskog“. Zawima su krenuli i Negotinci: na Svetog Luku, ~a-snu misiju duhovnog ogwi{ta zapo~iwe îtali-{te u Negotinu, koji je u to vreme predstavqaoadministrativni kulturno-obrazovni centar iqudstvom najbrojniju varo{ isto~ne Srbije. Po-vod je bio proslava ro|endana kneza AleksandraKara|or|evi}a, a uzor je bilo îtali{te beo-gradsko. Sve~ano otvarawe ispratila je kanonadaprangija i topova.

N a zahtev poàreva~kog Druèstva teè-}eg za napredak narodweg prosve{teni-ja, datiranog aprila 1846, Pope~iteq-

stvo prosve{tenija je mesec dana kasnije daloodobrewe sa Sterijinim potpisom da se îtali-{te u Poàrevcu moè otvoriti. Izvori kazujuda je îtali{te u Uìcu otvoreno avgusta 1846.godine. Srpske novine su zabeleìle da îtali-{te „ono nekoliko gospoja ovda{wi za svoje ~le-nove ima“.

U [apcu je pismenih i u~enih qudi bilo i pre19. veka, naro~ito me|u sve{tenim licima, a we-govo naglo kulturno uzdizawe dogodilo se u vre-me uprave Jevrema Obrenovi}a. îtali{te,osnovica dana{we {aba~ke biblioteke, osnova-no je u kafani Andre Ne{i}a 1847, te za srpskukulturu izuzetno va`ne godine. Prilozi za ̂ ita-li{te dati su „kasapazitequ“ A. Ne{i}u, „od-li~nom gra|aninu“, a za sme{taj je „izmolovana“wegova ku}a, beleì Tihomir R. \or|evi}. Uvreme kad je ~a~anska varo{ imala 305 ku}a i 945du{a, jednu crkvu i {kolu sa „dva klasa“, ~inov-nici i drugi gra|ani â~ka, odu{evqeni idejomo prosve}ivawu, osnovali su u januaru 1848. godi-ne Dru{tvo ~itawa Srbsko-slovenskih novina

koje je preraslo u ~itali{te. Sa â~kom i Veli-kim Gradi{tem (1848) zavr{ava se prvi talas ~i-tali{ta u Srbiji.

Srpskih ~itaonica bilo je i u evropskim cen-trima gde se {kolovala na{a omladina: u Pe{ti(îtaonica Tekelijanuma – 1812. i BibliotekaMatice srpske – 1826), u Segedinu (Serbsko ob{e-stvo – 1816), u Temi{varu (îtali{te u predgra-|u Fabrika), u Be~u (îtaonica akademskog dru-{tva „Srbadija“), u Gracu (îtaonica akademskogdru{tva „Zora“), u Trstu (Srpska pravoslavna op-{tina – 1927), u Dubrovniku (Ob{estvo dubrova~-ko – 1832), u Parizu (Salle de lecture Serbe), za-tim u Minhenu, Carigradu, Solunu, itd. Vrednepomena su i kasine, osnivane gotovo sa istim ci-qevima, ali uz nagla{eno kori{}ewe ne kwiga,ve} novina, i kao mesta okupqawa politi~kihistomi{qenika. Pomiwu se u Vr{cu, Somboru,Pan~evu, Velikom Be~kereku, Starom Be~eju ive} navo|ene – u Beogradu.

Ubrzo po osnivawu, ~itali{ta su postajala na-{a prva svetili{ta, nukleusi iz kojih su nicaledruge ustanove i asocijacije: biblioteke, pozori-{ne trupe i peva~ka dru{tva, nedeqne, prazni~ne,ve~erwe i ènske {kole, {tamparije i izdava~i,Kolo srpskih sestara i Crveni krst, stru~na idruga udruèwa, povremena i stalna – sve je nica-lo, ìvelo u wima i iz wih se osamostaqivalo. Umawe ili ve}e wihove biblioteke stizale su kwi-ge, na{e i strane, prenumeracijom i kupovinom. Uwih su stizale i tu ~itane na{e novine i novineiz Rusije, Engleske, ~ak i iz Portugalije.

U ~itali{tima u Ugarskoj dugo je jo{ ~itanagra|anska poezija, stvarana na rubu evropske kul-ture. Iako su nazvana ~itali{tima, u wima je snesmawenim àrom negovana usmena kwièvnosti, kao u epskim delovima Srbije, razvijani su ob-lici kwièvnog besedni{tva (imala su i drugasinonimna zna~ewa: kwièvna sijela, zabave, jav-na predavawa). Oni najbrojniji su i daqe na ra-bo{, i sa pri~ama pored ogwi{ta ili kazana, uzgusle, na sve~anostima i u bunama stvarali svojuumetnost.

U ~itali{tima publikum je bio {arolik;„pristizao je iza tergova~kih tezgi, iz zanatskihradwi, iza profesorskih katedara i predikaoni-ca, iz kasarni i nadle{tva“, stoji u wihovim iz-ve{tajima. Pre~anska ~itali{ta su odmah u ~lan-stvo primala i „ènskiwe“. I dok su vojvo|anska

~itali{ta prire|ivala zabave i balove, ova u Sr-biji su preferirala besede. Razliku izme|u balai besede Kragujev~anima je slikovito predstavioVladan \or|evi}: „Tu|inski bal daje kakav go-stioni~ar da napuni svoju kesu, ili kakav boga-ta{, koji ne zna {ta }e s novcima, a besedu dajugra|ani da pomognu kakvo narodno preduze}e... Natu|inski bal dolaze ̀ ene da blistaju sa svojim te-pelucima i nizovima dukata /.../, dolaze u svojimrasko{nim haqinama, a na srpsku besedu dolazeSrpkiwe da se naslu{aju narodnog pevawa u komje ìva na{a narodna istorija /.../ u onakvom ode-lu kakvo im se kod ku}e desilo“.

^ itali{ta su se ra|ala, prekidala sa ra-dom, gasila se i iznova obnavqala. Brojprenumeranata na kwige i broj ~lanova –

brzo je rastao i brzo opadao, a za ga{ewe ~itali-{ta dovoqna je bila kafanska sva|a pripitih.Srbe je, naàlost, odu{evqewe za kwigu i novi-ne, dakle i za ~itali{ta, brzo napu{talo kao{to, uostalom, sve brzo i lako primaju i jednakobrzo i lako zanemaruju i zaboravqaju. Kako su Sr-bi izgarali u revnosti – tako su brzo i odustaja-li. U srpskoj neslozi i sva|ama, nepla}awu ~la-narine, izbacivawu ~itali{ta iz prostorija iwihovom ga{ewu, nalazimo duboke korene na{eorijentalne zaostalosti i navika, prepoznatqivei danas.

U }udqivoj sudbini ~itali{ta bilo je i mnogobizarnog: zabrawivani su balovi jer su „trovalizdravu du{u srpsku“, i jednovremeno se u wima pi-lo i kartalo. A bilo je i objektivnih razloga zapovla~ewe ~lanstva i ga{ewe; u Ugarskoj ve}1847. godine, zbog poznatih neprilika, po~iwe daslabi interesovawe za ~itali{ta: „Kasine i ~i-taonice pripadaju samo kratkim èqama vatre-nih idealista. Povukli smo se u ku}e i gledamofamilijarne stvari“, beleì jedan Novosa|anin.

îtali{ta su nastala iz srpske sabornosti, alogisti~ku podr{ku su imala u novim {kolamai oja~anoj pismenosti. Iznedrio ih je sre}anspoj slobodarskih ideja (da se sa~uva jezik i ve-ra, identitet, dakle, da se spre~i odnaro|avawei asimilacija i ostvari oslobo|ewe i prisaje-diwewe), prosvetiteqstva (ideja {kolovanihSrba, kwièvnika i u~enih qudi raznih profe-sija), i kulturne potrebe mladog srpskog gra-|anstva. •

Ivan ZLATKOVI]

Mr Branko ZLATKOVI] Z adu`binsko dru{tvoPrvi srpski ustanakiz Ora{ca, u okviru

programske koncepcije, bavise istorijom, tradicijom, kaoi oblastima nau~nog i umet-ni~kog stvarala{tva.

U kontekstu izdava~ke de-latnosti dru{tvo je u julu ob-javilo i tre}i broj ~asopisapod nazivom 1804, jedno od ret-kih glasila ove vrste na na-{em podru~ju. Namera je, kakoje kroz uredni~ku re~ nazna-~eno, da ~asopis postane zna-~ajan i moderan promotor na-{e tradicionalne kulture usavremenim okvirima. U tomsmislu, ome|en je odgovaraju-}im rubrikama kao {to su Do-kumenti, Intervju, Obele`-ja, Osvetqewa, Poduhvati,Prikazi itd.

I u ovom broju predstavqenje Plan i program rada Zadu-`binskog dru{tva Prvi srp-ski ustanak, kao i drugi pro-tokolarni dokumenti (Pove-qa, npr.), posle ~ega sledirazgovor s Boìdarom Simat-kovi}em, pomo}nikom mini-stra za rad, zapo{qavawe isocijalnu politiku u VladiSrbije. Potom, neobjavqenizapisi predawa o Kara|or|ui wegovim ustanicima (autorteksta Vladeta Kolarevi}),kao i biografije znamenitihOra{ana iz vremena vladavi-ne kneza Milo{a (Grujica La-zarevi}), istorijsko-kulturo-lo{ki karakter, arhitekton-ska obele`ja Crkve svetogvaznesewa Hristovog u Ora-{cu (Tawa Ivanovi}), por-treti ustani~kih li~nostipod okriqem Vi{wi}evihstihova i wihovih osobenihkarakterolo{kih vrednosti(Nenad Qubinkovi}), zatim

dokumentaristi~ka biogra-fija znamenitog Lazara Ar-senijevi}a Batalake, visokogdràvnog ~inovnika i srp-skog intelektualca 19. veka(Radomir P. Milo{evi}), kaoi veoma zanimqivo tuma~eweodnosa izme|u Kara|or|a iwegovih vojvoda i uticaj Pra-viteqstvuju{~eg sovjeta, o~emu pi{e Velibor BerkoSavi}.

Sa kwièvnoistorijskogstanovi{ta posebno su zna-~ajni tekstovi o ulozi VukaStefanovi}a Karaxi}a i Do-siteja Obradovi}a u okviri-ma Srpske revolucije (Qiqa-na ûbri}), potom kazivawasavremenika o osvajawu Beo-grada 1806. godine (BrankoZlatkovi}), nakon ~ega sledidramski komad BranislavaNu{i}a pod nazivom OpsadaBeograda, koji je napisan1906. godine (prvi put {tam-pan 1936), ali nikada do danadana{weg nije postavqen nascenu. Zatim ~itamo odlomkeiz proze Jovana Sterije Po-povi}a, Miodraga Matickog,izbor iz poezije Matije Be}-kovi}a i Srbe Igwatovi}a,ovogodi{wih dobitnika Po-veqe Kara|or|e, ustanovqeneu okviru festivala [umadij-ske metafore.

U ~asopisu je dat iprilog o manifesta-ciji u ~ast Kara|or-

|u odrànoj u Velikoj Plani(Mihajlo Ivanovi}), o pro-slavi Sretewa i Dana dràv-nosti ove godine u Ora{cu iAran|elovcu (Damir ]iro-vi}), kao i niz tekstova u ru-brici Prikazi koji kazuju onovim i zna~ajnim publika-cijama koje se odnose na peri-

od Ustanka, znamenite isto-rijske li~nosti toga doba,ili srpsku tradiciju i kul-turno nasle|e. U tom smislu,treba pomenuti prvi prevodna srpski jezik kwige ame-ri~kog antropologa XoelaHalperna Srpsko selo, kojije boravio {ezdesetih godinau Ora{cu i istraìvao ì-vot {umadijskog seqaka (Mi-roslava Luki}-Krstanovi}),Antologiju pesama Zahvalnopotomstvo, koju je priredioDu{an ôlovi}, inspirisanuSrpskom revolucijom (MomaDimi}), publikaciju o zname-nitoj srpskoj porodici Nena-dovi}i, Velibora Berka Sa-vi}a, me|u kojima su prosla-vqene ustani~ke vojvode ilizna~ajni srpski pisci, o ~emuje pisao akademik MiroslavPanti}, a zanimqive su ikwige o Zdravicama kod bal-kanskih Slovena, Tawe Pe-trovi}, ili zbornik Pripo-vedawa iz pirotskog kraja, okojima je pisala Smiqana\or|evi}.

Tekstovi su propra}eniobiqem odgovaraju}ih foto-grafija i likovnih priloga.

âsopis 1804 je ve} postaoobrazac kvalitetnog i mo-dernog predstavqawa isto-rijskih sadràja i tradicij-ske kulture, o ~emu svedo~iwegova dobro osmi{qena iprepoznatqiva ure|iva~kakoncepcija (glavni i odgo-vorni urednik je BrankoZlatkovi}). I{~ekuju}i sle-de}i broj, koji treba da sepojavi na Sretewe, nadamo seda }e opravdati o~ekivawamnogobrojnih prenumerana-ta, sve ve}eg broja pokloni-ka, kao i na{e nau~ne i kul-turne javnosti. •

âsopis o Ustanku(1804, ~asopis Zadu`binskog dru{tva Prvi srpskiustanak Ora{ac, jul 2006, Aran|elovac)

S avremeni socijalni ikulturni tokovi u dru-{tvu umnogome su izme-

nili i potisnuli tradicional-ne oblike duhovnog ìvota u se-lu. Jedno od dragocenih svedo-~anstava o svetu koji nestaje, akoji je gdegde i sasvim i{~ezao,jeste i neveliki zbornik narod-nih qubavnih i svadbenih pesa-ma koje je, uz zna~ajan doprinossaradnika Jugoslava Kosti}a,sakupio i objavio Milivoje R.Jovanovi}, istori~ar kwièv-nosti i profesor Filozofskogfakulteta u Ni{u. Jovanovi} jepesme beleìo, po~ev{i od se-damdesetih godina pro{loga ve-ka, pa do dana{wih dana. Iakodeo {ireg kulturnog prostora,pesme reprezentuju narodno lir-sko stvarala{tvo, uglavnom se-la Vito{evca kao i ostalih selapodno planine Bukovik, i to saone strane koja se spu{ta premaStala}u i velikomoravskoj do-lini. Jovanovi} veli kako jeovom podnebqu svojstvena tradi-cionalna postojanost i izraè-no opirawe banalnim interpre-tacijama izvornih narodnih pe-sama i drevnih obrednih radwi.

I zaista, me|u ~etrdeset i dvequbavne pesme, koliko ih se na-lazi u ovoj zbirci, ~italac moèda prepozna i otkrije niz arhai~-nih slika i asocijacija. Pesmeoìvqavaju ose}awa iskonske po-vezanosti ~oveka i prirode. Pri-roda je poetski ambijent ({uma,zelena livada, izvor voda, gora,reka Morava), ali i lirski su-bjekt. U jednoj pesmi „zelen zdra-vac“ moli devojku da ga ne daje be-}arima ni nevestama, ve} se pre-poru~uje devojkama koje ga „leponose“. Najintimnija ose}awa, us-hite i ~e`we, devojke i nevestepoveravaju {umskom i biqnomsvetu (bor, gora zelena, neven).

U pesmi Ja posadi ruù belu(34), u kojoj devojka razgovara sacvetom koji vene usled ~e`we zadraganom „plavim jorgovanom“,o~ita je transpozicija devoja~-kih ose}awa u medij biqnog sve-ta. Devoja~ka lepota se do~aravaustaqenim stilskim sredstvima

– metaforom ruè. Vegetativnaornamentika narodne lirikesvetu qudskih ose}awa podarujepe~at ~istote, eteri~nosti isvojevrsne monumentalnosti. Ka-ko je qubav opet nerazdvojiva odtelesnosti, u narodnoj liricikoriste se i druga sredstva u ci-qu dematerijalizacije ~ulnog. Ujednoj pesmi ove zbirke momakbudi zaspalu devojku, tako {to jequbi u o~i, dakle, u najinteligi-bilniji qudski organ. Izuzima-wem pomena senzualnih usana, vo-di se ra~una o tome da se ne skli-zne u telesno i erotsko. U pesmi~iji su stihovi poneli i naslovzbirke, qubavni susret momka idevojke ve{to je nagove{ten si-negdohama: Zaka~i se fermen zajele~e... Zaka~i se ~izma za opa-nak. Me|utim, ima i pesama kojesu otvorenije i u kojima se na ~asispoqi i neskrivena ~ulnost.Jo{ je Veqko Petrovi}, pi{u}io srpskoj qubavnoj lirici, zapa-zio da su pesme iz Bosne i sa jugaSrbije ne{to slobodnije.

Q ubavne pesme ove zbir-ka karakteri{e i ne-mala raznovrsnost te-

ma, motiva, tonova i ose}awa(~e`wa, nesre}na qubav, qubo-mora, rivalstvo, zaspala devojka,devoja~ki darovi, devoja~kaskru{enost, qubavna zadirkiva-wa, tajni sastanci, stroga majka,nerazumevawe roditeqa, neslogaqubavnika, prolaznost mlado-sti). Tako|e, pesme svedo~e i ospecifi~nom ìvotu qudi ovogakraja. Niù se slike sto~arskogi ratarskog ambijenta, isti~u sesocijalne razlike (gazda, siro-mah momak, gospodske devojke), iizdvajaju odre|ene profesije(Quba kapetan, kroja~).

Drevna po postawu, qubavnanarodna lirika nosi duboke mi-tolo{ke slojeve. U pesmi podrednim brojem 22, gora (plani-na) pita „mladog Radivoja“ da lije oèwen. On joj odgovara da gaje sino} oènila majka, a jutrosmu pobegla devojka. U pesmi kojapeva o napu{tenom mladoèwikoji nesre}an luta gorom naslu-

}uju se davna{wa verovawa o ne-beskim telima, Suncu i Mesecu.

Drugi deo zbirke sadrì tride-set i sedam svadbenih pesama. Jo-vanovi} isti~e da je naziv „svad-bene pesme“ adekvatniji od termi-na „svatovske pesme“, jer je sveo-buhvatniji. Ove pesme pevaju osvim u~esnicima (doma}in, svato-vi, stari svat, kum, dever, vojvoda,mladoèwa, mladoèwski momak,starojko, starosvatski momak, ne-vesta, prijateq, poo|ani) i obi-~ajima svadbenog obreda (me{ewei ki}ewe sabornika, prosidba, is-pijawe rakije), {to svedo~i da seu podbukovi~kom kraju tradicijapevawa svadbenih pesama, u dobrojmeri, o~uvala do dana{wih dana.Pesme ilustruju i rekonstrui{u~in svadbe, koja je bila najsadr-àjniji obred u ìvotu patrijar-halnog sela. U centru pa`we jenevesta. Pesma je prati od ki}ewa„sabornika“ (obrednog hleba),preko prosidbe, do~eka svatova iizvo|ewa, pa sve do ulaska u mla-doèwinu ku}u i do~eka svoje naj-bliè rodbine u novom domu.

Svadbene pesme bile su prevas-hodno posve}ene u~vr{}ivawubra~ne veze, za{titi mladenacaod uroka, dobrom porodu i bra~-noj sre}i. Osim ove primarne re-ligijsko-magijske funkcije, svad-bene pesme su istovremeno slu-ìle i zabavi i uveseqavawu, tesu i osobita manifestacija na-rodnog humora. U Jovanovi}evojzbirci nevestina porodica zbija{ale na ra~un mladoèwe i we-govog pratioca, tzv. mladoèw-skog momka. Mladoèwu zadirku-ju da je pijanica, strastan pu{a~,kockar i raspiku}a, a mladoèw-skom momku za nevestu nude „sta-ru babu“ i razbesnelog psa.

Osim pesama, kwiga sadrì iodeqak Obja{wewa uz svadbenepesme, najosnovnije podatke okaziva~ima (peva~ima) i saku-pqa~ima, Re~nik mawe poznatihre~i, kao i uvodni deo u kome Jo-vanovi} iznosi niz komentara idragocenih teorijskih i poeti~-kih zapaàwa koja }e biti od ko-risti prou~avaocima folklorauop{te. •

Voleli seruà i jorgovan

Milivoje R. Jovanovi}, Zaka~i se fermen za jele~e(qubavne i svadbene narodne pesme), Qubosiwa, Trstenik, 2006.

T rinaestog avgusta ove go-dine sve~ano je obeleènvredan jubilej: 200. godi-

{wica Boja na Mi{aru. U hramu naOridu odràna je sveta arhijerejskaliturgija i parastos mi{arskim juna-cima – sluìo je wegovo preosve-{tenstvo episkop {aba~ki gospodinLavrentije – a kod spomenika na Mi-{aru izvedena je sve~ana manifesta-cija Vesnici mira.

Zadu`binsko dru{tvo „Prvi srp-ski ustanak“ – Mi{ar darivalo je ~i-taocima îtanku Mi{arskog boja,kao kratak podsetnik na velikog Vo-`da i mi{arske znane i neznane juna-ke na{e borbe za slobodu i ~ove~-nost od pre dva veka. U uvodnom tek-stu Sjaj zavetne pobede isti~e se dasu Bojem na Mi{aru 1806. godine srp-ski ustanici svojim podvi`ni-{tvom i ̀ rtvama, daruju}i nam bli-stavu pobedu nad petovekovnimropstvom i osmanlijskom tirani-

14SEPTEMBAR2006.

Kara|or|e iMilo{ od PocerjaDo{ao Kara|or|e u logor u Beqin da se sretne vojska s vojskom.Iz susednog sela poslali im mesa da se malo zaloè, pa iz zahval-nosti selu dado{e ime MESARCI. Kad su se dobro zaloìli iprili~no odmorili, naredi im da se svi preobuku i preobuju, ka-ko bi mogli na }upriji na Duma~i neopazito da presretaju Turkei ne{to plena da preuzmu. Svi poskidaju ~izme, obuju opanke, aumesto sabqi, uzmu noève. Zajedno sa Kara|or|em zauzmu busijui stanu ~ekati. Ceo dan ~ekali, ni{ta. Nastavi{e i u no}.

U neko doba no}i voda ~udno zaùbori, a straà pomisli da suturske uhode: privukli im se najbliè mogu}e, pa da ih skembaju.Zato ih Kara|or|evi straàri brè {}api{e, pa pred Kara|or-|a. Gospodar ih priupita:

– Koje dobro, qudi?– Traìmo Kara|or|a!– A poznajete li vi Kara|or|a?– Ne poznajemo! Nismo ga videli, ali ~uli jesmo.– A da vi niste turske uhode, po du{i vam?! Pune su {ume ta-

kih koji tobo` Kara|or|a traè, a ovamo ~im se okrene{, oniil’ te opqa~kaju il’ te ubiju?!

– Nismo mi od tih! Mi traìmo odista na{eg gospodara da za-jedno s wim Turke na Mi{aru poteramo. Ovaj zulum se ne da vi{etrpeti!

Onda im se Kara|or|e kaza, ali oni sad ne veruju. Onaj guw iopanci ih skroz zbuni{e.

– Mi smo druga~ije zami{qali na{eg gospodara!?– [ta jo{ treba da u~inim pa da mi poverujete? – re~e qutito.– Verujemo, verujemo! – brè odgovori{e.– Nego da ~ujem ko ste i odakle ste!?– Meni je ime Milo{, a ovo je moj drug. Po manastirima u Po-

cerini jo{ kao de~ak nau~ih da ~itam i pi{em. U prvim godina-ma na{e bune ja sam bio samo vojnik, a posle postadoh i pisar.Kako Turci navali{e na {aba~ku nahiju, moj gospodar se preda-de, no ja ne htednem i evo me pred tobom. Sabqa mi je oèdnela,pa da me primi{!

– Lepo zbori{, a da vidimo kako tvori{! Evo ti ovi moji ne-koliko momaka, pa ih sprovedi da vide {ta to rade Turci.

Pro|e podosta vremena, a wih nema. Zauka{e kao tobo`wi vu-ci, ali xabe. Uzvrpoqi se gospodar:

– Zar da me balava deca prevare!?Ponovi{e, ali odaziva nema. Kad najedared, evo ih, pa pravo

pred gospodara. Pripovedaju kojekakva ~udesa koja vide{e.– Kojekude, vidim da taj koji ti tako ime dade, Obili}a u tebi

na ro|ewu prepoznade! Za vojvodu pocerskog te postavqam! Svida te slu{aju, bez pogovora!

U Boju na Mi{aru Milo{ se qucki pokazao. Tek {to su Srbipotukli Turke, po{aqe ga Kara|or|e sa ne{to vojske put Kito-ga da pravi busije i presre}e odbegle Turke. U jednom lugu Mi-lo{ ih sve savlada i pobije, pa otme sve {to su imali. Svi se pre-odenu u tursko, a on u Kulinovo: pod wim Kulinov kow, uzde muukra{ene zlatom i srebrom, a u rukama wegovo oru`je, tako|e od~istog srebra i zlata. Gde god se pojavi, seje strah: Srbi se pla-{e i mrtvog Kulina, a Turci ìvog Milo{a. Posle tri dana sevrati. Gospodar mu se silno obraduje:

– Ovaki se Srbi ra|ali doveka, moj posin~e!Samo sabqa Kulinova vredi koliko je te{ka. Nude mu {aba~-

ki Turci nebrojeno zlato i drago kamewe da je otkupe.– Xabe te novce brojite, ja vam je ne dajem. Iskam da mi date

srpsko robqe!– Ostavi se }orava posla! Robqe je rasprodato, a ti prigrabi

ovo {to ti mi nudimo!– Ja nikada nisam bio {i}arxija. Sutra kad poginem, treba

moj sin da zna kakvog je oca imao – sabqa Kulin kapetana uvek}e to biti!

Branka RADOVANOVI]

NAVR[ILO SE DVA VEKA OD BOJA NA MI[ARU

Zavetno slobodarstvo

LEGENDE UZ DVESTOGODI[WICU BOJA NA MI[ARU

Boj na Mi{aruPribliìo se Sveti Ilija i velika bitka protivTuraka. Tursku vojsku te{ko je i okom sagledati,kamoli prebrojati. Postrojila se srpska vojska i~eka se samo znak za po~etak: u sredi{tu poqa, nalevom boku je Kara|or|e, a na ~elu srpske kowice jenekadawi pop, a sada vojvoda Luka Lazarevi}, junakmnogih borbi, dok je na desnom jo{ jedan pop, protaMatija vaqevski.

Primakao se [apcu, sa svojih hiqadu hatlija,Kulin kapetan, postavio dobre zasede i momke svo-je da rahatli pije vino i mezeti.

– Jo{ da samo viknemo dovu pred stra{ni juri{ izauzmemo mi{arski {anac, pod mojim nogama bi}e i[abac i Ma~va i ko zna {ta sve jo{... Ala }emo da{enlu~imo!

U taj ~as zazove na megdan pop Luka Lazarevi}Kulin kapetana, a ovaj, ne znaju}i za lukav popovplan, jedva do~eka, pa mu podsme{qivo odgovori:

– Evo me, Vlaho! Evo me, popo!!!Me|utim, i pop Luka postavio tako|e dobre pu-

{kare u zasede. Kad se dovoqno primakao kapetanu,Luka baci pogled ka glavnom pu{karu i zapita:

– O, Todore, je li mogu}e?– Gospodaru, ama ba{ sad! – {to je zna~ilo da mo-

è, pa mu u taj mah pop dade znak, ovaj svojoj druì-ni, pa ovi opau~i u isti mah i Kulin kapetana i ku-la{a pod wim ustreli{e. Tad sva Kulinova bulu-menta dopadne i brè-boqe ga odnese i odmah sespreme u juri{. No najpre dovu pred juri{ u~ine, panavale, ba{ na te popove momke. Mnogo ih tu budena smrt raweno, pa i sam pop Luka Lazarevi}.Ostav{i samosam, zapadne u Turke i po~ne ih po-qem mi{arskim goniti. Mnoge je tako uhitio, dokga neki od wih najposle u desnu ruku rani i sabqu izwe izbaci. Drugi ga potom po sred glave udari iskoro je raspoluti. Ali, ni to nije sve: taman da muuzmu kowa Labuda pod wim, a on arbijom jednog uglavu, drugog nogom iz uzengije u grudi, pa beì.Pu`-pu` ispod kowa, pa u ~estar i {umu. Samoogromnom èqom i ve{tinom izvu~e se pop Luka izwihovih ruku, ko mi{ iz mi{olovke, i zavu~e dubo-ko u {iprag.

Kad Kara|or|e primeti kako mnogi Turci uludojuri{aju, naredi juri{ preko {anca i branika, papojure obezglavqene Turke koje wihovi kapetanistado{e nazor zaustavqati. Tri dana su borbe tra-jale, jer su Turci mislili da }e se Srbi brzo zamo-riti i kao malina predati. No prevare se. Turcimaizginu i najboqe stare{ine.

Opazi Kara|or|e da mu pozadugo nema pop Luke,pa ga zajedno sa svojim qudima stane traìti. Ve}htednu da dignu ruke od uzaludnog posla, kad u {uminai|u na komadi} pop Lukinog fesa. Kara|or|e po-misli da je Luka zasigurno mrtav, ili su ga Turcizarobili, kad u sam sumrak, eto ti ga, puzi polaga~-ko iz {ume sa pola glave li~no pop Luka, sav u krvii ranama, a u ruci drì preostali pi{toq:

– Je l’ pobedismo du{manina?– Dok je nama ovakvih junaka, Turci nam ni{ta ne

mogu! – re~e Kara|or|e.Brzo pozove Kara|or|e svoga he}ima da vojvodi

qute rane izvida, a oni pop Lukin povratak oglasi-{e topovskom paqbom sa {aba~kog grada. Posle gaKara|or|e postavi za komandanta {aba~ke tvr|ave.

jom, najavili {irinu nadolaze}ezlatne slobode... Mi{arski trinae-sti avgust 1806. godine uzidan je utemeqe nove Srbije, kao putokaz ko-jem se ona – u èqi da opet dosegneono jedinstvo i odva`nost koji suu~inili da Kara|or|e i wegoviustanici u|u u krug svetih ratnikaza krst ~asni i slobodu zlatnu, zanacionalno i socijalno oslobo|ewe– od tada do dana ovda{wih, uvek,kada je polagala ispite pred sobom isvetom, obavezno vra}ala.

U ̂ itanci, na pedeset strana, obja-vqeno je mno{tvo priloga u ~astovog jubileja i mi{arskih junaka. Iz-dvajamo tek neke naslove: Bogdan Se-kendek, Boj na Mi{aru (Iz kwige,

Prvi srpski ustanak u Podriwu); Si-ma Milutinovi} Sarajlija, Boj naMi{aru (Iz opisanija G. Luke Laza-revi}a i wegove porodice); KazivawePetra Joki}a, Milo{ Stoji}evi}Pocerac; Milo{ \. Mili}evi}, Ka-ra|or|e u govoru i tvoru (izbor);Dobrilo Aranitovi}, Mi{arski boju poeziji; Alojz Ujez, Kara|or|e – ju-nak na Mi{aru 1806. na scenamaEvrope i na{e zemqe; Nikola Devu-ra, Zmaj od No}aja; Janko Veselino-vi}, Boj na Mi{aru; Brana Dimitri-jevi}, Rane Luke Lazarevi}a; BogdanSekendek, Pogibija Janka Kati}a...Na po~etku ove vredne publikacije{tampana je Himna mi{arskim juna-cima, Krstivoja Ili}a.

Na kraju se i Zadu`binsko dru{tvo„Prvi srpski ustanak“ – Mi{ar(osnovano 13. avgusta 1999), predsta-vilo ~itaocima i ukazalo na svoju bo-gatu aktivnost.

S. VEJINOVI]

UZ DVE DECENIJE RADA VUKOVE ZADU@BINE

Se}awe naGvozdena Jovani}a

V ukova zadu`bina u ovojgodini priprema 19.redovnu skup{tinu, a

bliì se i dvadesetogodi{wi-ca osnivawa Zadu`bine. Prvipredsednik Upravnog odboraZadu`bine i wen osniva~ Gvo-zden Jovani} oti{ao je tiho, naSavindan pre devet godina, nedo~ekav{i ni onaj prvi, dese-togodi{wi jubilej Zadu`bine.

Ove godine, 25. jula, navr{i-lo se i 80 godina od ro|ewaGvozdena Jovani}a, pravnika,direktora BIGZ-a, pomo}nikaministra za kulturu u VladiRepublike Srbije, direktoraEtnografskog muzeja, predsed-nika Hilandarskog odbora i~oveka koji je osnovao Vukovuzadu`binu prilikom obeleàvawa dva veka od ro|ewa Vuka Ka-raxi}a. Imala sam sre}u da od prvih dana u~estvujem u ustano-vqavawu Stru~ne slu`be i nosim ga u neizbrisivom se}awu.

Vukova zadu`bina je posle smrti Gvozdena Jovani}a {tampalakwigu Spomen na Gvozdena Jovani}a, sa tekstovima koji }e sve pod-se}ati na lik i delo ovog izuzetnog ~oveka. Oni koji su imali zado-voqstvo da ga i li~no poznaju i koji su zajedno sa wim radili, pam-ti}e to vreme kao dragocen period rada i pregala{tva. Jer, od Gvo-zdena Jovani}a se u~ilo na svakom koraku. Sve dok ga bolest nijespre~ila, radno vreme je provodio u Zadu`bini. U~io nas je poslu,odnosu prema qudima, suosniva~ima, dobrotvorima. Nikad se nijepredavao, traìo je re{ewa i kada ih naizgled nije bilo, a u imeniksuosniva~a Vukove zadu`bine upisan je pod rednim brojem jedan.

Iz rodnih Jan~i}a, kod â~ka, doneo je doma}inski odnos pre-ma qudima. U Zadu`bini je uveo obi~aj da ponedeqkom, kada jebilo produèno radno vreme, zaposleni zajedno doru~kuju. Sede-li smo tako pred bogatom trpezom i u~ili od wega.

Smatrao je da niko iz Zadu`bine ne sme oti}i neposluèn, daje Zadu`bina dom svih zadu`binara, da uvek mora biti meda, vodei ~a{ica razgovora. Petkom, pred kraj radnog vremena, pravio jeplanove naglas pred svima, delio zadatke i zajedno smo i{li na-pred i gradili Zadu`binu. Nije do~ekao da mu se ostvari velikisan. @eleo je da vidi obnovqen Dom Vukove zadu`bine.

Danas bi ga radovala snaga koju Zadu`bina ima sa svojih 35ogranaka, vi{e od 10.000 prenumeranata i jo{ toliko zadu`bina-ra, radovalo bi ga 14. godi{te Danice koje se priprema, 75 broje-va lista Zadu`bina, radovao bi se privrènicima koji nesebi~-no i bez naknade zajedno sa slu`benicima Zadu`bine slede traj-ne Vukove poruke. Bez zastajawa i osvrtawa. To je bio put Gvozde-na Jovani}a: gvozdeno, sna`no, dosledno Vukovim putem.

Danas mi se, posle skoro 20 godina gra|ewa Zadu`bine, ~inida je Gvozden tu u zgradi, da svojim ozbiqnim pogledom posmatra{ta radimo, da gleda kako Zadu`bina {iri krila, potpomognutaograncima, saradnicima, zadu`binarima, da odobrava kako seudobno smestila u obnovqenom Domu, da je zadovoqan jer svi mikoji smo na Vukovom putu sledimo i wegove ideje.

S. BOJI]

Besede o svetiteqimaSimeonu i Savi

O granak Vukove zadu`bine u Ni{u objavio je tre}u kwiguiz edicije „Biblioteka ba{tina“. To je hrestomatija be-seda o velikim srpskim svetiteqima svetome Savi i sve-

tome Simeonu Miroto~ivom. Prire|iva~i hrestomatije su kaomotiv ovog izdava~kog poduhvata istakli re~i akademika DejanaMedakovi}a iz wegove besede povodom osnivawa ogranka Vukovezadu`bine u Ni{u: „Mi na{u pro{lost shvatamo kao neiscrpniizvor novih stvarala~kih podsticaja, kao ohrabrewe da koristi-mo sva dobra i napredna iskustva na{ih predaka, onih velikanakoji su stvarali duhovni portret nacije“.

Episkop ni{ki gospodin Irinej u~inio je veliku ~ast ogran-ku Vukove zadu`bine u Ni{u prihvativ{i ideju da se ovako osta-vi trajni zapis o po{tovawu na{ih prvih velikih imena svetogaSave i svetoga Simeona Miroto~ivog, priloìv{i jednu od svo-jih nadahnutih beseda, naslovqenu „Dve qubavi svetog Save“, ko-ja, u ovoj hrestomatiji, ima uvodno mesto.

Na ovu besedu se, i sadrìnski i po inspirativnosti, nadove-zuje prilog akademika Miroslava Panti}a „Kako da slavimo sve-toga Savu danas“. Zatim slede prilozi (besede i eseji) ~iji su au-tori sve{tenici, kwièvnici, filozofi, sociolozi, istori~a-ri, profesori kwièvnosti i drugih nauka, lekari – svi poveza-ni zajedni~kom qubavqu prema ovim na{im svetiteqima i premasrpskoj duhovnoj i svekolikoj ba{tini.

Pored episkopa ni{kog gospodina Irineja i akademika Mi-roslava Panti}a, o svetome Savi su jo{ besedili: Qubomir Ha-xi-Pe{i}, Nenad @ivanovi}, Sa{a Haxi Tan~i}, @ivorad Pe-trovi}, Dragi{a Bojovi}, Sla|ana Risti}-Gorgijev, Goran Mak-simovi}, Gojko \ogo i Radoslav @ivi}, uz podse}awe na sam po-~etak, sa besedom Dragoquba \or|evi}a i kazivawem Neboj{eRan|elovi}a o prvoj svetosavskoj zabavi posle pedeset godina.

A o svetome Simeonu dràli su slovo: Milunka Miti}, Mo-mir Jovi}, Neboj{a Ozimi} i Zoran Filipovi}.

Zavr{ni prilog mr Milunke Miti} „Stevan Nemawa – SvetiSimeon Miroto~ivi i Ni{, vi{e od osam vekova“, pre}utno, a ipakdovoqno jasno i simboli~no, dodatno obja{wava nadnaslov ove hre-stomatije „Ni{ svojim svetiteqima“ i motive Ogranka Vukove za-du`bine u Ni{u da se upravo ovde sa~ini jedan ovakav zbornik.

Ne samo sadràjem ve} i grafi~kim i likovnim re{ewima ovahrestomatija ima sve odlike kwige koju }e svaki po{tovalacsrpske ba{tine poèleti da ima u biblioteci.

Dragan NIKOLI]

IZ RADA OGRANAKA VUKOVE

Gvozden Jovani}

15 SEPTEMBAR2006.

ZADU@BINE U BEOGRADU, NI[U, @ABQAKU, [AVNIKU, PLU@INAMA, BELOJ VODI I LOZNICI

SKICA ZA PORTRET MILOVANARADIVOJEVI]A IZ LOZNICE

Vuk kao nadahnu}e

D a je hteo, mogao je da Vu-ka slavi sa nekog pito-mijeg mesta no {to je

najvi{a planina, Vukov ku}niprag. Ko na brdu stoji, naravnoda vi{e vidi no onaj pod brdom,ali je izloèn vetrometini.Ko je poku{ao da bude prorok usvom selu – shvati}e. Ko nije,neka sa udobne distance veli~ai zavi~aj i Vuka.

Milovan Radivojevi}, pro-fesor kwièvnosti u lozni~-koj Gimnaziji „Vuk Karaxi}“,bio je spiritus movens osniva-wa Ogranka Vukove zadu`bineu Loznici, na Savindan 2003.godine. Sa saradnicima, tako-|e po{tovaocima duhovnihvrednosti i nacionalnog na-sle|a, krenuo je od premise datreba imati ~ime iza}i predpotomke, ali i pred Vuka, kadza to do|e vreme. Kako mu je nasvim ìvotnim stazama i bogazama velikan srpske pismenostibio putokaz, a Tr{i} svetili{te i skloni{te, profesor Radivo-jevi}, predsednik Ogranka u Loznici, za imperativ je odredio ~u-vawe kulturne ba{tine. Zvu~i paradoksalno, ali je istinito: ukolevci srpske pismenosti ovaj posao ~esto li~i na sizifovski.Sveop{toj poplavi anglikanizama Loznica ne samo da nije odole-la ve} brojni Vukovi zemqaci kao da zaboravqaju ko su i odaklesu. Nije ksenofobi~nost, nije hermeti~ka zatvorenost za druga-~ije i novo ve} doslednost lozni~kog ogranka Zadu`bine: ~uvati}irilicu i boriti se za opstanak svakog slova. Jer:

– Gubitak jednog slova sutra moè zna~iti gubitak re~i. Izgu-bqena re~ prekosutra – izgubqen jezik. Ko smo ako ro|eni jezik za-boravimo? Moèmo li bez jezika opstati – kaè Milovan Radivo-jevi}. – Ovaj ogranak, iako relativno mlad, polako ali sigurno na-lazi svoje mesto kako u ̀ ivotu Loznice, tako i u bivstvovawu veli-ke porodice Zadu`bine, rasute na dva kontinenta. U kontaktima sadr Radovanom Bawancem, tako|e ~lanom na{e „porodice“ u Kana-di, koju, umesto krvne veze, na okupu drì qubav prema Vuku i po-{tovawe prema wegovom delu, uverio sam se da daqina od Tr{i}ado Toronta nije velika. Sve zavisi od toga ~ime ~ovek meri.

Profesor Radivojevi} obja{wava da se delatnost lozni~kogOgranka, zasnovana na programima i statutarnim na~elima Zadu-`bine, odvija u vi{e pravaca, od pomo}i organizatorima Vuko-vih sabora, najtrajnije i najstarije kulturne manifestacije srp-skog naroda, do literarnog konkursa za mlade „Vukovo zvono“,koji, uz medijsku pomo} Drugog programa Televizije Srbije, tra-je ~etiri godine i prevazi{ao je lokalne granice, obuhvativ{ii levu obalu Drine.

– Odli~no sara|ujemo sa ostalim ograncima, a na{i u~enicine samo da u~estvuju u stvarala~kim aktivnostima Zadu`bineve} osvajaju i nagrade, kao na „Danima }irilice“ u Bavani{tu,ili literarnom konkursu u Ni{u. U februaru smo prikupili vi-{e od dve stotine kwiga namewenih obnavqawu biblioteke u Bo-sanskoj Gradi{ki, u predsaborskim danima bili doma}iniograncima iz Gajdobre, â~ka, Ni{a, @abqaka, [avnika, Plu-ìna. Najve}e zadovoqstvo nam je {to su gosti bili zadovoqni!U ulozi doma}ina, naravno, nismo bili sami, zato bih zahvalioovda{wem Centru za kulturu, svojim kolegama i direktoru Gim-nazije Radi{i Marinkovi}u – veli Radivojevi}.

Predsednik Ogranka u Loznici kaè da }e u narednim danimaprioritet biti angaòvawe u~enika-zadu`binara na istraì-va~kim poslovima beleèwa obi~aja, narodnih izreka, anegdo-ta... Pred wim je, kaè, i da pripremi sebi naslednika na mestupredsednika. Uslov? Pre svega, odanost Vuku!

Iako se, skroman, kako i doli~i profesoru, trudio da izbegnenagrade, aplauze i prve redove, priznawa ga nisu zaobi{la. Mi-lovan Radivojevi} dobitnik je brojnih zahvalnica i plaketaDru{tva za srpski jezik i kwièvnost, KUD-a „Karaxi}“, Gim-nazije, SO Loznica... Zbog potpune posve}enosti radu sa u~eni-cima, kojima je mentor, nije magistrirao. Najdraà od svih pri-znawa su mu jedanaest nagrada koje su wegovi |aci osvojili na re-publi~kim takmi~ewima iz jezika i jezi~ke kulture.

Nerado govori o stvarala~kom opusu, insistira na uspesima |a-ka Gimnazije, kojima je u protekle tri decenije, koliko je profe-sor u ovoj {koli, posvetio ìvot. Objavio je brojne prikaze, kwi-èvno-kriti~ke i kwièvno-istorijske radove i priloge nastavisrpskog jezika i kwièvnosti u Lu~i, Detiwstvu, Sveskama, Pro-vinciji, Rije~i, [kolskom ~asu, Prosvetnom pregledu. Autor je ikoautor ~etiri monografije iz zavi~ajne prosvetne istoriogra-fije i koprire|iva~ zbornika tekstova i pesama o svetom Savi.

U roditeqskoj ku}i, u Jarebicama kod Loznice, zadojili su gaqubavqu prema Vuku i zavi~aju, pesnik Krstivoje Ili} krstioga je „prijateqem bregova i zvezda“. Sebe defini{e kao po{to-vaoca Stefanovi}a Karaxi}a, jo{ od vremena kada je 1961. godi-ne, kao osnovac, u pozajmqenim opancima do{ao na prvo takmi~e-we u poznavawu Vukovog ìvota i rada i osvojio drugo mesto.[ta bi Vuk rekao? Isto {to i narod ovog kraja, jer Vuk i jestenarod i narod je Vuk: „Qudi su gusto posijani, ali retko ni~u“.Dok je ovakvih kojima re~ zve~i lep{e nego taliri i koji ~uvaju-}i ba{tinu oduùju dug ota~estvu, ima nade za na{u naciju.

Mirjana PEJAK

Ispod Vukove ve|e(Ogranak Vukove zadu`bine @abqak – [avnik – Pluìne, Peti nau~ni skup„Na izvoru Vukova jezika”, @abqak, 24. i 25. jul 2006. godine)

Po{to je obi~aj da se izve{taji zateku}u godinu podnose pre okto-bra, {aqemo vam ujedno izve{taj

o na{em radu za 2005. i 2006. godinu. Ogranak Vukove zadu`bine u Beloj Vodi

je sa izdava~kom ku}om „Prid“ iz Trsteni-ka objavio kwigu pesama Predvorje svetlo-sti Radisava Milo{evi}a iz Kraqeva.

3. decembar 2005.U organizaciji Ogranka Vukove zadu-

`bine i Crkvene op{tine Bela Voda uParohijskom domu odràna je promocijazbirke pesama Predvorje svetlosti Ra-disava Milo{evi}a Dise iz Kraqeva,ina~e rodom Belovo|anina. O kwizi sugovorili Veroqub Vuka{inovi} iz Tr-stenika i Velibor Lazarevi}, a prisutni-ma se obratio i autor. Pesme su ~italiZorica Popovi} i Dalibor Miju{kovi}.Bilo je prisutno oko 50 qudi.

3. decembra 2005.Ogranak Vukove zadu`bine je sakupio i

poklonio Parohijskoj biblioteci „De-spot Stefan Visoki“ u Beloj Vodi 63kwige, zbornika i ~asopisa.

24. decembra 2005.Povodom {est vekova od upokojewa kne-

giwe Milice – monahiwe Jefrosine u Pa-rohijskom domu u Beloj Vodi je u organiza-ciji Ogranka Vukove zadu`bine i Crkveneop{tine Bela Voda odràno duhovno ve~e.O wenom ìvotu i delu govorili su Qubi-ca Petkovi}, glavni urednik ~asopisa Pra-voslavna vera i ìvot, i protojerej sta-vrofor Qubivoje Radovi}, stare{ina cr-

kve Lazarice. Potom je Nevena Jovanovi}iz Kukqina, u~enica drugog razreda eko-nomske {kole, izvela monodramu Oliverinposledwi dan u Kru{evcu, autora IvanaPudla. Bilo je prisutno oko pedeset qudi.

21. jula 2006.U organizaciji Ogranka Vukove zadu-

`bine i Crkvene op{tine Bela Voda pri-re|eno je pesni~ko ve~e Milice Kraq, pe-snikiwe iz Podgorice, u porti crkve Sv.trojice. O pesni~kom opusu govorili sumr Velibor Lazarevi} i Qubi{a \idi}.U programu je u~estvovala i grupa peva~a:Zorica Popovi}, Radovan Nikoli}, Dra-gan Miqkovi}, Milan i Petar Jarakovi}i frula{ Miroslav Vasiqevi}. Bilo jeprisutno oko 30 slu{alaca.

19. avgusta 2006.U organizaciji Dru{tva qubiteqa xi-

pova Willys iz Kragujevca, Ogranka Vu-kove zadu`bine i Crkvene op{tine BelaVoda odràna je prva turisti~ko-sport-ska xipijada u kru{eva~kom kraju [uma-dija 2006, koja je pro{la tragom kaleni}-ke rozete planinskim vencima, starimdrumom za Kragujevac od Bele Vode doKaleni}a.

Put dug 40 kilometara prevalilo je 35u~esnika u 13 xipova iz Kragujevca, De-spotovca, Kru{evca, Trstenika i BeleVode u vremenu od 11.30 do 16 ~asova sarazgledawem usputnih znamenitosti: be-lovodskih majdana-radionica u planini,dowokr~inske crkve, manastira Prerado-vac iz 19. veka i manastira Kaleni} iz 15.veka, To je zapravo put kojim su vekovima

na stotine rabaxija i klesara prevozilisvoja umetni~ka i zanatska dela od belo-vodskih majdana do crkava, manastira,grobaqa, pijaca i va{ara {irom [umadi-je, a naro~ito Lev~a i Temni}a.

1. septembra 2006.Ogranak Vukove zadu`bine je sakupio i

poklonio Parohijskoj biblioteci „De-spot Stefan Visoki“ u Beloj Vodi 74kwige, zbornika i ~asopisa.

3. septembra 2006.Parohijskoj biblioteci crkve Sv. Niko-

le u Komaranu, koju je ovaj ogranak i osno-vao pre nekoliko godina, pokloweno je 127sakupqenih kwiga, zbornika i ~asopisa.

10. septembra 2006.U organizaciji Ogranka Vukove zadu-

`bine Bela Voda i Istorijskog arhivaKru{evac u porti crkve Sv. cara Kon-stantina i carice Jelene na Gradi{tuodràna je promocija zbirke pripovedakaLenda iz [titara profesora doktoraMilisava Milo{evi}a. O kwizi su govo-rili: Milo{ Petrovi}, Velibor Lazare-vi}, Milomir Stevi}, Miroslav Bini} iautor. Odlomke iz kwige ~itao je RadisavPopovi}.

7. oktobra 2006.Ogranak Vukove zadu`bine u Beloj Vo-

di pokloni}e kao osniva~ki fond biblio-teci manastira Preradovac u Lev~u 50 sa-kupqenih kwiga, zbornika i ~asopisa.

Velibor LAZAREVI],predsednik Ogranka u Beloj Vodi

NI[Violeta Jovi}

AUSTRALIJA – MELBURNKosta Dim~evski

SJEDIWENE AMERI^KEDR@AVE – WUJORKRadmila Milentijevi},veliki dobrotvor

Zadu`binari Vukove zadu`bine (75)

Milovan Radivojevi}

Dr Miodrag Maticki govori na sve~anosti u Petwici

T ri durmitorske op-{tine: @abqak,[avnik i Pluìne

su na uzoran na~in proslaviledesetogodi{wicu rada Ogran-ka Vukove zadu`bine u StarojHercegovini. Za dva dana radaNau~nog skupa bilo je prija-vqeno trideset devet refere-nata ~iji su referati biliupu}eni na razli~ite nau~nediscipline, ali i posredno po-vezane za durmitorski kraj.

Na prvoj, lingvisti~koj sed-nici, od prijavqenih jedanaestsaop{teno je deset referata.Referenti: Branislav Osto-ji}, Nenad Vukovi}, ZoricaRadulovi}, Mihailo [}epano-vi}, Rajka Glu{ica, MiodragJovanovi}, Jelica Stojanovi},Draga Bojovi}, Miodarka Te-pav~evi} i Sowa Nenezi} su setematski, ve}inom, kao po do-govoru, vezali za leksi~kisloj srpskog jezika, uzimaju}ikao korpus wegovu govornu ipisanu formu. Akademski sa-stav referenata (od akademi-ka do asistenta) potvrdio jeo~ekivan nau~ni nivo sednice,mada se nije mogao izbe}i uti-

sak o boja`qivosti referena-ta da se pribliè aktuelnojdru{tvenoj zbiqi u kojoj sesrpski jezik na{ao u posebnote{kom poloàju.

Leksi~ki nivo srpskog jezi-ka je za to posluìo kao beza-zlen izlaz (ve}ina referena-ta), ili i wegov istorijskiopis na primeru rukopisa izmanastira Tu{imqe (J. Stoja-novi}), ili pak osvrt na zani-mqive dijalekatske teme (M.Jovanovi} i D. Bojovi}). Koli-ko se autora nije moglo otetiredundantnosti, koliko ih jena fonu struke, a koji su se na-u~no poneli na ovom skupu, ~i-talac }e sam prosuditi u Zbor-niku koji }e se pojaviti u do-gledno vreme. Ipak, ostaje ~i-wenica da su svi u~esnici do-bili nelagodno pitawe od bar-da novinarstva Mihaila Mi-qani}a, za{to se lingvistioglu{uju o progon srpskog je-zika od strane aktuelne vlastiu Crnoj Gori.

Istog dana u popodnevnoj se-siji sednicu su ~inile kwi-èvne teme. Korpus na luku odArsenija Gagovi}a do Novice

Tadi}a dao je kwièvnim kri-ti~arima i tuma~ima kwièv-ne re~i zanimqivu gra|u, kojaje, mora se priznati, i zani-mqivo interpretirana. Po-znata imena kwièvne naukekao: Jovan Deli}, Marko Ne-di}, Sini{a Jelu{i}, @ivko\urkovi}, @arko \urovi},Lidija Tomi} i Qubomir Zu-kovi} su svojim saop{tewimadosegla visok nivo nau~ne in-terpretativnosti, tako da susitni izleti kwièvnog poli-tikantstva (sme{tawe Peki}au zavi~ajnu torinu postmoder-nizma) ostali na nivou margi-nalije. Autori su znala~ki iosobeno osvetqavali poetskustrukturu poruke kwièvnihstvaralaca durmitorskog are-ala, od briqantnih esejisti~-kih zahvata (@. \urovi} o po-eziji Novice Tadi}a) do pre-ciznih analiti~kih sagledava-wa skoro monografskog pri-stupa (L. Tomi} o fantasticii grotesknom u prozi RankaKrstaji}a).

Uz zanimqivu diskusiju usle-dio je i jo{ zanimqiviji oma`posve}en nau~nicima koji su da-

li zna~ajne nau~ne priloge odurmitorskim prostorima.

Drugi dan rada obeleìlesu teme iz istorije durmitor-skog kraja. Iako je samo tre}i-na prijavqenih referenatau~estvovala u radu ove sedni-ce, referat profesora Tomi-slava @ugi}a – [aranska bit-ka i drugi Omer-pa{in pohodna Crnu Goru, izazvao je ìvui zanimqivu diskusiju, i ne sa-mo referenata, koja je jo{ jed-nom ukazala na odnos istorijei tradicije, pisanog izvora inepomu}enog narodnog pam}e-wa. Referati akademika Zora-na Laki}a, profesora Slobo-dana Kasalice i @arka Leko-vi}a upotpunili su prazninuizostalih i pokazali da jeistorijska nauka, bar kada jeovaj areal u pitawu, vi{e negona zanimqivom izvoru.

Po{to je ~etvrtu sednicu,koju su ~inile etnolo{ke i ge-ografske teme, zbog opravda-nog odsustva ve}ine referena-ta (koji su referate blagovre-meno dostavili), bilo nemogu-}e odràti, organizatori suto vreme iskoristili za odla-zak u Petwicu i obilazak ve-li~anstvenog spomen-kom-pleksa, na kome dominira spo-menik Vuku Karaxi}u. Tu, is-pod Vukove ve|e, u~esnike sim-pozijuma je pozdravio gradona-~elnik [avnika gospodin To-ma{ ]orovi}. Na kamenomgumnu, pored Vukova izvora, udrobwa~koj Petwici, u~esni-ci Skupa su mogli, i uz obilnujulsku ki{u, neposredno uvi-deti va`nost poduhvata da seovo mesto zavazda obeleì Vu-kovim kona~nim povratkom naupret svojih predaka.

Smiraj dana u~esnici suproveli ugo{}eni od stranestare{instva manastira Pod-malinsko, zadivqeni uspehompregalaca i dobrotvora, kojisu ovaj srpski sredwovekovnihram nanovo oìveli.

Besprekornost organizaci-je i poslovi~nu predusretqi-vost Durmitoraca su, mora sepomenuti, reprezentovali An-ka @ugi}, predsednik Organi-zacionog odbora, i Dragutin –Budo Novosel, sekretar Odbo-ra i temeqnik celog skupa,bar koliko su u~esnici, i uznaporan rad, mogli primetiti.

Mihailo []EPANOVI]

Izve{taj o radu Ogranka Vukove zadu`bineu Beloj Vodi za 2005. i 2006. godinu

16SEPTEMBAR2006.

Vukova Zadu`bina poziva vas da joj pristupite ida u~estvujete u ostvarivawu wenih programskih za-dataka i ciqeva, u duhu trajnih vrednosti Vukovogdela.

Ustanove i preduze}a, organizacije i zajednice ko-je pristupe Zadu`bini i obezbede ulog od ~etrnaesthiqada (14.000) dinara postaju suosniva~i Vukovezadu`bine.

Suosniva~ki ulog {kola, manastira, kulturno-umetni~kih dru{tava i zadu`bina je najmawe tri hi-qade (3.000) dinara.

Pojedinci koji pristupe Zadu`bini i obezbede jed-nokratno ili u ratama iznos od najmawe {est stoti-na (600) dinara postaju suosniva~i – zadu`binari.

Prilo`nici Vukove zadu`bine postaju pojedinci iorganizacije ako redovno upla}uju godi{wi iznos zakoji se sami opredele.

Dobrotvori Zadu`bine su pojedinci koji uloènajmawe tri hiqade (3.000) a preduze}a i ustanovenajmawe trideset hiqada (30.000) dinara.

Veliki dobrotvori su pojedinci koji uloè najma-we {est hiqada (6.000) dinara, a preduze}a i usta-nove najmawe {ezdeset hiqada (60.000) dinara.

Zadu`binarski ulozi u stranim valutama za poje-dince iznose: sto (100) evra. Ovim ulozima sti~e sestatus dobrotvora, a ve}im ulogom status velikogdobrotvora.

Poverenici Vukove zadu`bine u svojim sredinama– ustanovama, preduze}ima, organizacijama i zajed-nicama – pomaù u okupqawu zadu`binara, predsta-vqawu i {irewu Zadu`bine, razvijawu saradwe swom i wenom napretku.

Cena lista Zadu`bina je 50 dinara. Po{tanskitro{kovi za slawe lista po broju iznose 10 dinara.

Zadu`bina osniva ogranke u zemqi i svetu. Da bise osnovao ogranak Vukove zadu`bine neophodno jeda Zadu`bini pristupi 25 novih zadu`binara.

Zadu`bina u svome domu, s dobrodo{licom, o~eku-je i do~ekuje zadu`binare i dobrotvore, narodne po-slenike, pisce i istraìva~e, skupqa~e narodnogblaga, radnike, zemqoradnike i graditeqe, privred-nike i zanatlije, u~iteqe i u~enike, profesore istudente.

Vukova zadu`bina, Beograd,Kraqa Milana 2

Telefoni: 2682–803; 2683–890;faks: 2685–752

Teku}i ra~un: 205–8530–09

E-mail: vukzadm¿Eunet.Úu, bos1¿Eunet.Úu

Otvorena vrata Vukove zadu`bine

D anica Vukove zadu`bine za2007. godinu, ~etrnaesto go-di{te po redu ovog srpskog

narodnog ilustrovanog kalendara na-~iwenog po ugledu na Vukovu be~kuDANICU, bi}e tematski posve}enaure|ivawu srpskog kulturolo{kognacionalnog programa za 21. vek.

SADR@AJ DANICE ZA 2007.

• Miodrag Maticki, Srpski nacio-nalni kulturolo{ki program i Danica

Kalendar

• Mile Nedeqkovi}, Mesecoslovza Srbe sva tri zakona

• Jevrejski kalendar• Nikola Bura, Letopis ææî veka

Danica za 2007. godinu

U VUKOVOJ ZADU@BINI MO@ETE NABAVITI SLEDE]A IZDAWA:

– kalendar Danica za 1994. godinu (cena po primerku 1.000 dinara),– kalendar Danica za 1995, 1996, 1997, 1998, 1999, 2002, 2003, 2004.

i 2005. godinu (cena po primerku 800 dinara),– kalendar Danica za 2006. godinu (cena po primerku 800 dinara),– pretplata na kalendar Danica za 2007. godinu (pretplata po pri-

merku 800 dinara),– fototipsko izdawe Danice iz 1826. godine (cena po primerku:

xepno izdawe 800 dinara, izdawe sa kutijom 1.000 dinara),– Istorija rudarstva u Srba – Staro srpsko rudarstvo – autori: Si-

ma ]irkovi}, Desanka Kova~evi}-Koji}, Ruà ]uk (cena 1.000 dinara),– Studije o Srbima – Slavistika – Srbistika (Izabrani radovi),

Vladimir P. Gutkov, izdava~i: Zavod za uxbenike i nastavna sred-stva, Vukova zadu`bina i Matica srpska (cena 800 dinara),

– Studije o Srbima – Srpskohrvatska juna~ka pesma (MaksimilijanBraun), izdava~i: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Vukova za-du`bina i Matica srpska (cena 800 dinara),

– Studije o Srbima – Istorija srpske kwièvnosti (Pavel Jozef[afarik), izdava~i Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Vukovazadu`bina i Matica srpska (cena 800 dinara),

– Studije o Srbima – Struktura poezije Vaska Pope (Ronel Aleksan-der), izdava~i: Vukova zadu`bina, Matica srpska i Orfelin (cena800 dinara),

Studije o Srbima – Govori Srba i Hrvata u Ma|arskoj (Predrag Ste-panovi}), izdava~i: Vukova zadu`bina, Matica srpska i De~je novine(cena 800 dinara).

– Sabrana dela Vuka Stefanovi}a Karaxi}a – Prepiska (îîî, ßî, ßîî,ßîîî, îîîæ, æ i æîîî kwiga), cena 1.200 dinara po primerku,

– Finansije zadu`bina, fondacija i fondova (Petar Bojovi}), izda-va~i: Vukova zadu`bina i Bonart, Nova Pazova (cena 2.000 dinara).

2007

Godi{wice• Milorad Radevi}, Pri~te ili-

ti poslovice Jovana Mu{katirovi}a1787–1807–2007

Osvetqewa

Srpski kulturolo{ki nacional-ni program u ææî veku

• Dejan Medakovi}, Pute{estvijasrpskih monaha i wihov zna~aj za na-{u kulturu

• Neboj{a Damwanovi}, Reagova-we mileti}evaca na zadobijawe gra-dova bez pu{ke

• Nikola Pa{i}, Revizija istori-je u 21. veku

• Prilozi o kulturolo{kom pro-gramu Svetlane Velmar Jankovi},Dragana Kojadinovi}a, Qiqane [op,Vojislava Vuk~evi}a, Gojka Te{i}a,Miodraga Matickog...

• Dragan Trifunovi}, Matemati-~ar Dimitrije Ne{i}

• Zorica Jankovi}, Knez Milo{ uposeti sultanu Mehmedu îî 1835.

• Vidojko Jovi}, Jovan Cviji} danas• Alojz Ujes, Prva opera izvedena

u beogradskoj xamiji• Zorica Jankovi}, Prvi no}ni let

u istoriji vazduhoplovstva (Pan~evo)• Mo{o Odalovi}, Lisnata }iri-

lica• Katarina Granata-Savi}, Ka-

fanski duh u ìvotu starog Beograda

• Nikola Bura, Pisci nobelovci uBeogradu

• Milivoj Ne{i}, Ulice nobelo-vaca u Beogradu

Dinastije

• Du{an Spasi}, Vukanovi}i

Narodna kwièvnost

• Filip Hristi}, Anegdote (pri-redio Milorad Radevi})

• Hans Burke i srpska narodna po-ezija

• Milorad Radevi}, Novac. Poslo-vice i izreke (1787–1877)

Kwièvnost i umetnost

• Ivica Todorovi}, Goropatwa(pesma)

• Miodrag Maticki, Pri~a VukaKaraxi}a

Svetosavska ~itanka

• Nada Milo{evi}-\or|evi}, Be-seda o svetom Simeunu

• Qiqana Sto{i}, Biblijske po-slovice i izreke (2)

Jezik

• Milka Ivi}, Kad su „moleri“ vi-

|enim qudima „molovali i preslika-vali obraz“

•Dragana Mr{evi}, Pri~e o re~ima

Opisanije namastira

• Jovan Ili}, Manastir Petkovi-ca (priredio Milorad Radevi})

• Velibor Lazarevi}, ManastirKomorane u Temni}u

Prvi srpski ustanak

• Milorad Radevi}, Serbia PavlaSolari}a

• Ustanak 1807 – Boj na Malajnicii Bitka kod Sokola

• Beseda (slovo) Vikentija Raki}apri pohodu iz Beograda na Moravu1813 (priredio Milorad Radevi})

• Branko Zlatkovi}, Izreke izUstanka

Srbi u svetu

• Srbija nadaleko (priredio Mio-drag Maticki)

• Radomir Baturan, Sa Morave iMotave

• Vladan Raki}, Pesme: [umadijau Berlinu; Srbija nad Berlinom;Berlin

• Kosta Popovi}, @ivot \or|a[agi}a (Fi{era), prvog SrbinaAmerikanca

• Branimir Simi}-Glava{ki, Me-morijalni nau~ni centar u Klivlen-du – „Nikola Tesla“

• Jovan Nedi}, Bra}a Ka{anin uBelom Manastiru

• \oko Stoji~i}, Srpski mauzolejJindrihovice

Narodno zdravqe

• Brana Dimitrijevi}, Milan Jo-vanovi} Batut

Narodni kuvar

• Luka Gr|i}-Bjelokosi}, Srpskanarodna jela u Hercegovini i u Bosni

• @arko Ro{uq, [aqivac

Astronomija

• Sr|an Samurovi}, Iz astronomije

Zadu`bine

• \or|ije Vajfert• Sima Andrejevi} Igumanov• Dejan Medakovi}, Dvadeset godi-

na Vukove zadu`bine• Nikola Bura, 70 godina od otkri-

vawa Vukovog spomenika u Beogradu

PrenumerantiDanica }e biti objavqena u tvrdom

povezu, }irilicom i bi}e bogato ilu-strovana.

Glavni i odgovorni urednik dr Mi-odrag Maticki.

Urednici Nada Milo{evi}-\or-|evi}, dopisni ~lan SANU, i dr Mi-odrag Maticki.

Pretplatna cena Danice za 2007.godinu je 800 dinara i uve}ava se zapo{tanske tro{kove koji iznose 30dinara po primerku. Za inostranstvo10 evra, odnosno 15 evra sa po{tan-skim tro{kovima.

Uplate moète izvr{iti na ì-ro-ra~un Vukove zadu`bine broj205–8530–09. Molimo vas da po izvr-{enoj uplati javite puno ime i pre-zime, adresu i zanimawe, da bi bilita~no {tampani u pregledu prenume-ranata.

Pretplatna cena vaì do kraja ok-tobra 2006. godine.

M. MATICKI

O ra|awu moderne srpske kulture

P ovodom dva veka modernedràvnosti Srbije u Zavo-du za prou~avawe kultur-

nog razvitka u Beogradu odràn jedvodnevni nau~ni skup o uspostavqa-wu prvih temeqa na{e moderne kul-ture na po~etku burnog devetnaestogveka. Skup je imao podr{ku Mini-starstva kulture Republike Srbije, au wegovom radu u~estvovali su, izme-|u ostalih, dr Du{an Ivani}, dr Ne-nad Qubinkovi}, dr @arko Trebje-{anin, dr Milo{ Nemawi}, koji jeujedno bio predsednik organizacio-nog odbora i uloìo veliki trud daskup bude pripremqen i odràn.

U mno{tvu manifestacija povo-dom dva veka srpske dràvnosti,skup je mo`da pro{ao nezapaèno,ali se sada pred nama nalazi Zbor-nik radova sa osamnaest izlagawakoja na najboqi na~in sagledavajuukupnost i raznovrsnost ra|awa mo-derne srpske kulture.

U uvodnom delu doktor Vuka{inPavlovi} isti~e da je uspostavqawenovovekovnih institucija nacio-nalne kulture jedna od najva`nijihkarakteristika modernog doba i je-dan od bitnih stubova moderne dr-àvnosti. Bez kulture i wenih in-stitucija nije mogu}e zamisliti mo-dernu dràvu novoga doba. Postojemnoge definicije kulture o kojimagovori doktor Pavlovi}, ali za na-{u kulturu bitan je pojam „narodnekulture“ koju je sabrao Vuk Stefa-novi} Karaxi} i o kojoj su se visokoizraàvali bra}a Grim i Gete.

Bitno je podsetiti da su u devet-naestom veku osnovane kulturne in-stitucije ~ije postojawe doseè dodana{wih dana, kao na primer: 1808.Velika {kola koja prerasta u Licej1838. kao prete~a Univerziteta

1905. godine, 1810. Bogoslovija, 1831.prva dràvna {tamparija „Kwaèv-ska srpska pe~atna“, 1832. Narodnabiblioteka Srbije, 1844. Narodnimuzej, 1846. prva javna ~itaonica...

Dr Bojan Jovanovi} razmatra putod obrasca kulture ka kulturnomobrascu i slaè se sa stavom Slobo-dana Jovanovi}a da nam nedostajekulturni obrazac, {to ne zna~i danije bilo poku{aja da se on stvori.Moè se zakqu~iti da smo na ovomplanu jo{ na gradili{tu zapo~etompre dva veka.

Deo kulture svakog, pa i srpskognaroda jeste i trpeza. O hrani i pi-}u u ustani~koj Srbiji zanimqivprilog je dala dr Borjanka Trajko-vi}. Skromna i jednostavna trpezaustanika vremenom je zamewena bo-gatom i raznovrsnom sofrom. Onaje prihva}ena i usvojena i postajalaje va`no statusno obele`je noveklase.

Posebna poglavqa u Zbornikuposve}ena su prosveti, {kolstvu,~itali{tima, po~ecima obrazova-wa ènske mladeì, kao i organiza-ciji prenosa pisama u Srbiji u dobaPrvog srpskog ustanka.

Dr Milo{ Nemawi} u fokus in-teresovawa stavqa srpsku inteli-genciju i promenu kulturnih obra-zaca u Srbiji 19. veka. Delo i ìvotpisaca, slikara, politi~ara, umet-nika koji su bili prva stvarala~kainteligencija, kako ih je nazvaoSlobodan Jovanovi}, i danas izazi-vaju pa`wu nau~ne javnosti. Dokazza to je i da se u Zborniku nalazedva rada posve}ena Dositeju Obra-dovi}u, wegovoj li~nosti i kontro-verzama i idejama prosve}enosti, au sklopu Prvog srpskog ustanka.

Katarina GRANATA-SAVI]

Darovi Vukovoj zadu`biniVukovoj zadu`bini darovali su svoje kwige i kwige drugih autora: Sreto Tana-

si}, Bo{ko Suvajxi}, \oko Stoji~i}, Miodrag Maticki Slobodan Kre~kovi} iMilivoj Rodi} iz Beograda, Savez Srba u Rumuniji iz Temi{vara (Rumunija), Rad-mila Milentijevi} iz Wujorka i Milan Komatina iz Wujorka.

Mirjana Ma{irevi} iz Beograda darovala je sliku – „Kosovo – vez“.Uprava Vukove zadu`bine zahvaquje na ovim darovima. S. B.

Cve}e nagrobu VukaKaraxi}aU~enici osnovnih{kola „Vukovaspomen {kola“u Tr{i}u i „MajkaJugovi}” u Zemunu,sa profesorimaDragicomKova~evi} iKostom Marovi}em,poloìli su cve}ena grob VukaStefanovi}aKaraxi}a u portiSaborne crkve uBeogradu, u subotu16. septembra2006. godine.Protojerej PetarL. Luki}, paroh istare{ina hrama,sa sve{tenicima,odrào je pomenVuku i darivaou~enike prigodnimpoklonima.

(Snimio Du{an@ivanovi}, u~enikßîîî/3 O[ „MajkaJugovi}a” u Zemunu)

velikanima u ~ast – vuku i steriji

Documents