većina vlada na depresijaciju gleda kao na znak slabosti. ima li smisla sprečavati depresijaciju u

• Većina vlada na depresijaciju gleda kao na znak

• slabosti. Ima li smisla sprečavati depresijaciju u

• slučaju da je inflacija visoka?

. Ima li smisla sprečavati depresijaciju u

slučaju da je inflacija visoka

Kolika je bila inflacija u ovoj zemlji, ako su

nominalni i realni kurs sledili ove putanje?

• 2. „Monetarna neutralnost je drugi način da se kaže

• da sa novcem nema prevare”. Komentarišite.

• Šta je to realni kurs?

• To je kupovna moć

• Kako su se izjednačile vrednosti nemačke marke i evra u Srbiji?

• 30 din/DEM (0.03 dem/din)

• 60 din/EUR (0.016 eur/din)

• Ali... = SP/P*=0.03*2=0.067

• To je kao da je kurs 15 din/DEM

= SP/P*= prepolovljavanje kupovne moći, ako je inflacija 100%

Realni kurs DEM = SP/P*=0.03*2 = 0.067, tj. 15

din/dem

1 EUR=2 DEM, dakle, realni kurs EUR – 30 din/dem

• 3. Jaka valuta je ona kojoj vrednost realno raste. U

• kom smislu je ovo poželjan cilj?

• Švajcarski franci

• 4. Zakon jedne cene ne važi. Možete li nam objasniti

• zašto?

• 5. Okvir 6.2 nam daje primer Zimbabvea. Takođe

• se kaže i to da hiperinflacija nastaje nakon ratova.

• Po vašem mišljenju, zašto vlasti dozvoljavaju da

• se to dogodi?

Sedmo poglavlje

Neto sadašnja vrednost

• Koliko danas vredi sutrašnja ušteda• s/(1+r)

•NPV= -I + D1/(1+r)+D2/(1+r)2 + D3/(1+r)3... + Dn/ (1+r)n

•Zadatak. Ukoliko uložimo 200,000 evra i ostvarujemo pet godina prihod od po 50,000 evra, da li se ovo ulaganje isplati?

ULAGANJE U PRODUKTIVNU INVESTICIJUGODINA INVESTICIJA PRIHOD DISK.PRIH KAMATA

0 200000 10%1 50000 45454.545 2 50000 41322.314 3 50000 37565.74 4 50000 34150.673 5 50000 31046.066

NPV-"peske" 200000 250000 189539.3 -10461

DA JE ULOZIO IMAO BI 322102

Kako izgleda jednačina sledeće investicije – ulaganje u banku na 5 godina?

•Zadatak. Ukoliko uložimo 200,000 evra i ostvarujemo pet godina prihod od po 50,000 evra, da li se ovo ulaganje isplati, ako je kamatna stopa 10%?

Slika 5.1

Raspoloživost, bogatstvo i potrošnja

Prvo, ekonomija je zasnovana na pretpostavci da se subjekti racionalno ponašaju.

Drugo, mada se najveći broj ljudi ne ponaša sasvim racionalno u svakom momentu, ni alternativne hipoteze nisu ništa bliže realnosti,

Ljudi, dakle, ne prave SISTEMATSKE GREŠKE

Biće dovoljno da se manji broj dobro informisanih privrednih subjekata na tržištu racionalno ponaša.

Ako sindikati istupaju u ime svog članstva, dovoljno je da njihova očekivanja u proseku budu tačna.

Na finansijskim tržištima, dovoljno je da samo jedan broj profesionalaca sa dovoljno velikim finansijskim kapitalom

bude dobro informisan.

Manje obavešteni klijenti prihvatiće važeće tržišne cene,

U poznatoj sceni iz Šekspirovog Hamleta, Polonije svom sinudaje savet:„Nemoj uzimati ni davati zajmove. Jer često dajućipare na zajam gubiš i pare i prijatelja, a tvoj poslovni instinkt

otupljuje”.

Šta ima loše u naplaćivanju kamate,ako se o njenom iznosu obe strane slobodno dogovore?

Možda je ono nastalo zbog toga što davaoci kreditaimaju bezuslovno pravo na hipoteku, tj. da zaplene resurse

dužnika ako ne vrati novac na vreme

Slika 5.1Potrošnja danas

Pot

rošn

ja s

utra

0

A

Raspoloživi resursi,

Y1

Y2 (Profesionalni atletičar, visok Y1

P danas, nizak Y2 sutra)

M (student, nizak Y1 danas, visok Y2 sutra)

bogatstvo...

Resursi M, A i P pri kamatnoj stopi r označavaju isti nivo bogatstva OB.

D

B

=-(1+r)nagib

D

BSlika 5.1Potrošnja danas

Pot

rošn

ja s

utra

0

Raspoloživost,

A

Y1

Y2

bogatstvo...

i potrošnja

=-(1+r)nagib

Slika 5.2

Nasledjivanje bogatstva ili duga

bogatstvo


Pot

rošn

ja s

utra

0

D

B B´B´´

D´

D´´

0B >0

}

0B <0

}


Sve tri budžetske linije su paralelne jer se realna kamatna stopa ne menja.

Burda & Wyplosz Macroeconomics 3rd ednOXFORDUNIVERSITY PRESS



Pot

rošn

ja s

utra

0

D

B B´B´´

D´

D´´

0B >0

}

0B <0

}


Sve tri budžetske linije su paralelne jer se realna kamatna stopa ne menja.


• Dug je eksplozivan...

• Ako je kamatna stopa na dug

• Veća od stope privrednog rasta

Slika 5.3

Proizvodna funkcija

Slika 5.3Kapital

Out

put

0

Proizvodna funkcija

Napomena: inputi kapitala su varijabilni, dok je input rada konstantan (puna zaposlenost).

Slika 5.4

Proizvodna tehnologija

Slika 5.4Kapital

Out

put

0

Proizvodna tehnologija

Y=F K( )

R

Trošak pozajmljivanja je K = (1+r)K, tj. otplata glavnice i kamate

Dobitak od zajma K je Y tj. jednak je F(K) iz drugog pe-rioda, kada nema ostatka K.

(profit se zarađuje sve do tačke A)

A

=-(1+r)nagib

Slika 5.5

Neproizvodna tehnologija

Slika 5.5Kapital

Out

put

0

Neproduktivna tehnologija

R

Y=F K( )

Slika 5.5Kapital

Out

put

0

Produktivna tehnologija

R

Y=F K( )

Tehnološke inovacije

Slika 5.6

Investicije povećavaju bogatstvo


Pot

rošn

ja s

tura

0

D

B

Šta će biti ako štedimo početne resurse?

Y1

Y2A

Ovaj zakrivljeni deo samo je “obrnuta” proizvodna funkcija odlučimo da deo Y1 iskoristimo za proizvodnju, umesto za tekuću potrošnju.


Pot

rošn

ja s

utra

0

D

B

Ukoliko štedimo K jedinica Y1...

Y1

Y2

C1

K

E

A

Y=F K( )

To je kao da je naša inicijalna tačka raspoloživosti u stvari E, a ne tačka A.


Pot

rošn

ja s

utra

0

D

B

Investicije povećavaju bogatstvo

B´

D´

Y1

Y2

F

C1

K

E

A

Y=F K( )

Intertemporalna razmena pri kamatnoj stopi r, ali bez proizvodnje

Slika 5.8

Budžetsko ograničenje države

Neto štednja korporacija i domaćinstava, 1997-2005. varira kao funkcija poreza na dohodak

Slika 5.7

Slika 5.8

U slučaju da nema starog duga (D0=0)

Budžetski deficit danas

Budžetski deficit sutra

slope ( )G

= 1+r

0

Budžetska linija države

Primarni budžetski viškovi

Slika 5.9

Slika 5.10

Rikardijanska jednakost


Pot

rošn

ja s

utra

0

Pre nego što država uzme svoj deo kolača...

Y1

Y2A

B

D

Inicijalna raspoloživost, pre oporezivanja i javne potrošnje, je u tački A. Društveno bogatstvo je sadašnja diskontovana vrednost A, tj. =0B

=-(1+r)nagib


Pot

rošn

ja s

utra

0

Uvodimo državu

B´

D´

Y1

Y2A

B

D

= 1+rslope ( )

A´

(Y1-G)

(Y2-G)

Ako od bogatstva OB oduzemo sadašnju vrednost javne potrošnje (jednakoj sadašnjoj vrednosti poreza), dobićemo privatno bogatstvo OB´ (= OB-B´B). Jednostavosti radi, pretpostavljamo da je G u oba perioda isto.


Pot

rošn

ja s

utra

0

Rikardijanska jednakost

BB´

D

D´

Y1

Y2A

A´

(Y1-G)

(Y2-G)

= 1+rslope ( )

Ideja je da za datu sadašnju vrednost javne potrošnje (tj. duž linije privatnog bogatstva D´B´), privatno bogatstvo ostaje isto bez obzira (i) da li su današnji porezi niski, te će se deficit otplatiti iz budućih visokih poreza ili su (ii) tekući porezi visoki, što će sprečiti rast poreza u budućnosti.

Slika 5.11


Pot

rošn

ja s

tura

0

Kreditne restrikcije

A

(Y1-G1)

(Y2-G2)

B

D

= 1+rslope ( )

Ako domaćinstva ne mogu uopšte da pozajmjuju (ali još uvek mogu da pozamljuju), one mogu birati položaj isključivo definisan segmentom AD.


Pot

oršn

ja s

utra

0

Jedan način zaobilaženja kreditnih restrikcija ...

A

(Y1-G1)

(Y2-G2)

B

D

= 1+rslope ( )

A´(Y2-T2)

(Y1-T1)

Ako vlada može da se zadužuje po kamatnoj stopi r, ona će moći da smanji tekuće i poveća buduće poreze (za iznos glavnice i kamate). To će produžiti budžetski segment stanovništva na DA´.


Pot

rošn

ja s

utra

0

Domaćinstva plaćaju veću kamatnu stopu

B

D

A

(Y1-G1)

(Y2-G2)

= 1+rslope ( )

B´

= 1+r´slope ( )

B´´

= 1+r´slope ( )


Pot

rošn

ja s

utra

0

Jedan od načina da se kreditne restrikcije olakšaju

B´

D

A

(Y1-G1)

(Y2-G2)

= 1+rslope ( )

A´(Y2-T2)

(Y1-T1)

Država bi mogla da smanji današnje i poveća sutrašnje poreze (za iznos poreskih ušteda i kamate).

To će povećati budžetski segment domaćinstava na DA´B´´, a bilo je DAB´.

Bilans nacije takođe se može dekomponovati naprimarni tekući bilans (PTB) i neto eksterni

dohodak od investicija (rF):

TB = PTB + rF,

gde je simbolom F predstavljena neto imovina nacije

• Zašto mislite da je kamatna stopa pozitivna? Šta

• bi bila posledica negativne (realne) kamatne

• stope?

• 2. Da bi država ispoštovala svoje intertemporalno budžetsko ograničenje, biće dovoljno, ali ne i neophodno, da njen budžet bude uravnotežen svake godine. Zašto?

• Zašto zakon o uravnoteženom budžetu možda i ne bi bio tako dobra ideja?

• Kakve zaključke možete izvući?

• 3. Neki smatraju da je penzioni sistem tipa “pay-asyou- go”, gde se doprinosi za penziono osiguranje

• koji uplaćuju zaposleni, koriste odmah za isplatu penzija – u stvari, piramidalna šema. Da li se slažete ili ne? Objasnite.

• 4. Kada zemlja objavi moratorijum, često se javlja

• dilema da li ta zemlja nije u stanju ili samo ne želi da vraća dugove. Ispitajte razliku između ova dva

• slučaja i zašto je tako teško razrešiti ovu kontroverzu.

• 5. Poslednjih godina mnoge zemlje – Kina, Indonezija, Rusija, da navedemo samo neke – akumulirale su značajna sredstva u formi državnih

• obveznica drugih zemalja, ali su ih konvertovale u investicije preko državnih fondova.

• Objasnite ovaj fenomen koristeći intertemporalno• budžetsko ograničenje. Jesu li ovi fondovi• dobra ili loša stvar? Sa stanovišta ovih zemalja,• jesu li visoke kamatne stope povoljna ili nepovoljna• okolnost

većina vlada na depresijaciju gleda kao na znak slabosti. ima li smisla sprečavati depresijaciju u

Documents