Za izdavaa: Nikola Jankovi Glavni urednik: dr Duan Marinkovi

Lektura i korektura: Predrag Raji Dizajn korica: Mediterran Publishing

Tehniko ureenje: Mediterran Publishing Fotografija na naslovnoj strani 2008 Mediterran Publishing

Torsten Veblen

TEORIJA DOKOLIARSKE KLASE

Sa engleskog preveo: NIKOLA MII

tampa: Art Print, Novi Sad Mediterran Publishing d.o.o.

Nikole Paia 24, 21000 Novi Sad

tel: +381.21.472.38.20 fax: +381.21.661.37.65 www.mediterran.co.yu e-mail:

mediterran@neobee.net

Za sve informacije o ovom i drugim izdanjima Mediterran Publishinga,

kontakt: prodaja@mediterran.co.yu

Naslov originala: THE

THEORY OF THE LEISURE CLASS

by Thorstein Veblen

London, George Allen and Unwin, Ltd. Ruskin Houze, 40 Museum Street, W. C. 1

Sadraj: Vladimir Milanovi: Delo Torstena Veblena Glava I Uvod Glava II

Novano takmienje Glava III

Isticanje dokolice Glava IV

Isticanje potronje Glava V

Novani ivotni standard Glava VI

Novani kanoni ukusa Glava VII

Odea kao izraz novane kulture Glava VIII

Osloboenje od proizvodnje i konzervativizma Glava IX

Ouvanje arhainih osobina Glava X

Savremeni ostaci junatva Glava XI

Verovanje u sreu Glava XII

Verski obredi Glava XIII

Ostaci neinvidioznog interesa Glava XIV

Vie obrazovanje kao izraz novane kulture

9

71

87

99

125

151

163

203

221

241

267

291

307

337

361

Glava I

Uvod

Institucija dokoliarske klase moe se, u svom najrazvijenijem vidu, nai u viim stadijumima varvarske kulture - kao, na primer, u feudalnoj Evropi ili feudalnom Japanu. U takvim zajednicama se vrlo strogo vodi rauna o klasnim razlikama. Najupeatljivija karakteristika - u tim klasnim razlikama - od ekonomskog znaaja jeste distinkcija meu poslovima dostojnim pojedinih klasa. Vie klase su, po tradiciji, osloboene ili iskljuene iz proizvodnih poslova; za njih se rezerviu odreena zanimanja kojima se pripisuje izvestan stepen asti. Ratovanje je najvanije meu asnim zanimanjima u svim feudalnim zajednicama, a svetenika sluba obino dolazi odmah posle ratovanja. Ako jedna varvarska zajednica nije izrazito ratnika, onda svetenika sluba moe uzeti prvenstvo, s tim da ratnika sluba po znaaju dolazi odmah posle nje. Meutim, uvek vai pravilo, s vrlo malim izuzecima, da su vie klase - bilo da su ratnike ili svetenike - osloboene proizvodnih poslova, i to oslobaanje je ekonomski izraz njihovog superiornog ranga. Izrazit primer osloboenja od proizvodnje obeju ovih klasa prua bramanska Indija. U zajednicama koje pripadaju vioj varvarskoj kulturi postoji prilina podela na potklase, unutar koje bi se mogla zgodno nazvati dokoliarskom klasom. Isto tako postoji odgovarajua podela zanimanja meu tim potklasa-ma. Dokoliarska klasa kao celina sadri plemike i svetenike klase, zajedno s dobrim delom njihove pratnje. Zanimanja ove klase razvrstana su na odgovarajui nain, ali imaju zajedniku ekonomsku karakteristiku - neproduktivna su. Ova neproduktivna zanimanja viih klasa, grubo svrstana, jesu: vladanje, ratovanje, vrenje verskih obreda i bavljenje sportovima.

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

72 Teorija dokoliarske klase Uvod 73

Najednom ranijem, ali ne najranijem, stupnju varvarstva, doko-liarska klasa se nalazi u manje izdiferenciranom obliku. Ni klasne razlike ni razlike u zanimanjima dokoliarske klase nisu tako po-tanke i sloene. Stanovnici polineanskih ostrva uglavnom verno pokazuju ovaj stepen razvitka, s izuzetkom to, usled nedostatka krupnih zveri, lov ne zauzima uobiajeno poasno mesto u njiho-vom nainu ivota. Islandska zajednica, iz vremena Saga" takoe prua dobar primer. U takvoj zajednici postoji stroga podvojenost meu klasama i meu zanimanjima specifinim za pojedinu klasu. Fiziki rad, proizvodnja, sve to ima neposredne veze sa svakod-nevnim radom za odravanje ivota iskljuivo je zanimanje nie klase. Ta nia klasa ukljuuje robove i druga zavisna lica, a obino i ene. Ako ima nekoliko stepena aristokratije, ene visokog ranga su obino osloboene proizvodnih dunosti, ili bar prostijih vrsta fizikog rada. Mukarci iz viih klasa ne samo da su osloboeni nego su obiajem izriito iskljueni iz svake proizvoake delat-nosti. Vrste zanimanja koje su im odobrene strogo su definisane. Kao i na viem nivou, o kome je ve bilo rei, ta zanimanja su: vladanje, ratovanje, vrenje verskih obreda i bavljenje sportovima. Ove etiri vrste delatnosti odreuju nain ivota viih klasa, a za najvii rang - kraljeve i poglavice - to su jedine vrste delatnosti dozvoljene obiajem i zdravim razumom zajednice. U stvari, u ra-zvijenijim sistemima ak se i sport teko dozvoljava lanovima najvieg ranga. Niim stepenima dokoliarske klase otvorena su i neka druga zanimanja, ali takva zanimanja su samo kao pomona, uz jedno ili drugo zanimanje tipino za dokoliarsku klasu. Takva zanimanja su, na primer: proizvodnja i staranje o oruju, ratnoj opremi i ratnim amcima, nega i rukovanje konjima, psima i so-kolovima, pripremanje svetih tvari itd. Nie klase su iskljuene iz takvih drugostepenih asnih zanimanja, izuzev onih koja su jasno odreenog proizvodnog karaktera i samo su izdaleka povezana s tipinim zanimanjima dokoliarske klase.

Ako od ove uzorne varvarske kulture krenemo korak nazad u nie stadijume varvarstva, vie neemo nai dokoliarsku klasu u potpuno razvijenom obliku. Meutim, ovo nie varvarstvo po-kazae nam obiaje, motive i okolnosti iz kojih se razvila doko-

liarska klasa, i tu emo nai prve korake njenog najranijeg ra-zvitka. Ilustraciju za ove primitivne faze diferencijacije moemo nai kod nomadskih lovakih plemena iz raznih delova sveta. Bilo koje od severnoamerikih lovakih plemena moe se uzeti kao zgodan primer. Za ova plemena teko da se moe rei da imaju jasno odreenu dokoliarsku klasu. Postoji diferencijacija funkcija i razlika meu klasama, na osnovu diferencijacije funkcija, ali osloboenje viih klasa od rada nije otilo tako daleko da bi izraz dokoliarska klasa" bio sasvim primenjiv. Plemena na ovom ni-vou dovela su ekonomsku diferencijaciju do stepena na kom se pravi jasna razlika u zanimanju mukaraca i ena, a ta razlika je invidioznog1 karaktera. Gotovo u svim tim plemenima enama se, po obiaju, iskljuivo daju ona zanimanja iz kojih se na sledeem stupnju razvijaju prava produktivna zanimanja. Mukarci su oslo-boeni tih prostih zanimanja i uvaju se za ratovanje, lov, sporto-ve i verske obrede. U ovim razlikama se obino vri vrlo paljiva i stroga diskriminacija.

Ova podela rada se poklapa sa razlikom izmeu radne i doko-liarske klase koja je postojala u vioj varvarskoj kulturi. S nastav-ljanjem diverzifikacije i specijalizacije zanimanja, ovako povue-na demarkaciona linija poinje da deli produktivna zanimanja od neproduktivnih. Iz zanimanja mukaraca, kakvo je ono bilo u ranijem varvarskom stadijumu, ne vodi poreklo nikakav zna-ajniji deo kasnije proizvodnje. Ono je u kasnijem razvitku pre-ivelo samo u zanimanjima koja se ne svrstavaju pod proizvodna: ratovanje, politika, sportovi, nauka i svetenika sluba. Jedini znaajniji izuzeci su delimino ribolov i izvesna sitna zanimanja, koja teko da se mogu svrstati pod proizvodna, kao to su: izrada oruja, igrakih i sportskih rekvizita. U stvari, itav niz proizvod-nih zanimanja izrastao je iz onog to se u primitivnoj varvarskoj zajednici smatralo enskim poslom.

Rad mukaraca u niem varvarskom drutvu nije bio manje neophodan u ivotu grupe od rada koji su obavljale ene. ak je moda muki posao doprinosio u pogledu snabdevanja grupe 1 Invidiozan (engleski: invidious) - zavidljiv, mrzak, nepravedan. Meutim, pisac ovu re upotrebljava u jednom novom njegovom znaenju, prema definiciji koju je dao u poSled-njem pasusu druge glave (Novano takmienje") - prim. prev.

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

74 Teorija dokoliarske klase Uvod 75

hranom i drugim potronim dobrima isto toliko koliko i enin. Taj produktivni" karakter mukarevog rada je u stvari toliko oigle-dan da se u uobiajenim ekonomskim spisima lovev rad uzima kao vrsta primitivne proizvodnje. Meutim, varvari nisu stvar tako shvatali. U njihovim oima lovci nisu bili radnici, i nisu hteli da se u tom pogledu svrstavaju sa enama; niti su njihovi napori smeli da se svrstavaju u istu grupu sa enskim argatovanjem, kao rad ili proizvodnja, u takvom smislu da se dozvoli zamenjivanje jednog drugim. U svim varvarskim zajednicama postojao je du-boko usaeni oseaj za nejednakost mukarevog i eninog rada. Njegov rad moe imati za posledicu odravanje grupe, ali posto-jao je oseaj da to biva putem takve vetine i delatnosti koja se ne moe bez poniavanja porediti s dosadnim dirinenjem ena.

Pri daljem koraku unazad u skali civilizacije - meu grupama divljaka - diferencijacija zanimanja je jo manje razraena, a in-vidiozno pravljenje razlike meu klasama i zanimanjima nije tako ustaljeno i strogo. Teko je nai prave primere primitivne divlja-ke kulture. Postoji veoma mali broj tih grupa ili zajednica koje su klasirane kao divljake" a da ne bi pokazivale tragove nazado-vanja s jednog naprednijeg stepena kulture. Ipak, postoje grupe - od kojih neke, oigledno, nisu rezultat nazadovanja - koje dosta verno demonstriraju tragove primitivnog divljatva. Njihova se kultura razlikuje od kulture varvarskih zajednica po odsustvu dokoliarske klase i, u velikoj meri, po odsustvu duha ili psiholo-kog stava na kome poiva institucija dokoliarske klase. Meutim, ove zajednice primitivnih divljaka u kojima ne postoji hijerarhija ekonomskih klasa ine samo jedan mali i neupadljiv deo ljudske rase. Najbolji primer ove kulturne faze koji se moe nai pruaju plemena Andamana ili Toda sa Nilgiri planina. Nain ivota ovih grupa u vreme njihovih najranijih dodira s Evropljanima izgleda da je bio gotovo tipian, bar ukoliko se tie dokoliarske klase. Kao primer mogu se navesti Ainui sa ostrva Jezo i, kao malo sumnjiviji primer, neke grupe Bumana i Eskima. Postoje i neke zajednice Pueblo Indijanaca, ali se one sa manje sigurnosti mogu ukljuiti u istu vrstu. Ako ne sve ove zajednice, ono veina njih mogu vrlo lako biti pre sluajevi degeneracije iz jednog vieg stepena varva-

rizma nego to bi mogle biti nosioci kulture koja se nikad nije iz-digla iznad svog sadanjeg nivoa. Ako je tako, onda se one za nau svrhu mogu uzeti samo uz izvesnu rezervu, ali njima se ipak moe posluiti za dokazivanje ba kao da su stvarno primitivne".

Ove zajednice bez jasno definisane dokoliarske klase podse-aju jedna na drugu i u pogledu izvesnih drugih karakteristika njihove drutvene strukture i naina ivota. To su sve male grupe vrlo proste (arhaine) strukture; one su obino miroljubive i sa ustaljenim mestom boravka, siromane su, i privatno vlasnitvo nije dominantna karakteristika njihovog ekonomskog sistema. Meutim, ne znai da su to najmanje od postojeih zajednica ili da je njihova drutvena struktura u svakom pogledu najmanje izdiferencirana; niti se u ovu vrstu mogu ukljuiti sve primitivne zajednice sa neizraenim sistemom individualnog vlasnitva. Treba ipak primetiti da ova vrsta, izgleda, sadri vrlo miroljubive (moda sve karakteristino miroljubive) primitivne grupe ljudi. Zaista, najizrazitija crta koja je zajednika lanovima ovakvih za-jednica jeste izvesna dobroduna nepreduzimljivost kada se suko-be s nasiljem ili prevarom.

Dokazi koje pruaju obiaji i kulturne crte zajednica na niskom stepenu razvitka pokazuju da se institucija dokoliarske klase po-javila postepeno tokom prelaza iz primitivnog divljatva u varva-rizam, ili, da budemo precizniji, tokom prelaza iz miroljubivog u stalni ratniki nain ivota. Oigledno je da su neophodni uslovi za pojavu dokoliarske klase u stalnom obliku sledei: 1) zajedni-ca mora imati pljakaki nain ivota (ratovanje ili lov na krupnu divlja, ili oboje), to znai da ljudi koji sainjavaju u ovim slua-jevima tek oformljenu dokoliarsku klasu moraju biti naviknuti na nanoenje povreda putem sile ili ratnog lukavstva; 2) sredstva za ivot moraju biti pristupana na dovoljno lak nain, kako bi moglo doi do osloboenja znatnog dela zajednice od stalnog vrenja rutinskog rada. Institucija dokoliarske klase izrasla je iz jedne rane diskriminacije meu zanimanjima, prema kojoj su neka zanimanja cenjena, a druga nisu. Po toj drevnoj distinkciji, cenjena zanimanja su ona koja se mogu svrstati u podvige; nisu cenjena ona neophodna svakodnevna zanimanja koja ne sadre toliko potovani elemenat podviga.

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

76 Teorija dokoliarske klase Uvod 77

Ova distinkcija ima vrlo malo oiglednog znaenja u savre-menoj radnoj zajednici, i zato su joj pisci iz oblasti ekonomike poklonili veoma malo panje. Kada se posmatra u svetlu onog modernog zdravog razuma koji diktira ekonomske rasprave, ona izgleda formalna i nebitna. Meutim, ona sa velikom upornou egzistira kao opta predrasuda ak i u modernom ivotu, to se, na primer, vidi iz nae uobiajene averzije prema fizikim poslovima. To je distinkcija line prirode - superiornosti i inferiornosti. U ranijim stupnjevima kulture, kada je lina snaga pojedinca mnogo neposrednije i oiglednije odluivala o uticaju na tok dogaaja, elemenat podviga se u svakodnevnom nainu ivota mnogo vie cenio. Za tu injenicu je vladao mnogo vei interes. Prema tome, distinkcija do koje je na toj osnovi dolazilo izgledala je onda im-perativnija i odreenija nego to je danas sluaj. Zato je ta distink-cija, kao injenica u toku razvitka, vrlo bitna i poiva na dovoljno vrednim i uverljivim osnovama.

Osnova na kojoj se obino stvara diskriminacija injenica me-nja se uporedo s menjanjem interesa sa koga se obino injenice posmatraju. Glavne i bitne su one karakteristike razmatranih i-njenica koje su osvetljene dominantnim interesom toga vremena. Svaka data osnova za distinkciju izgledae nebitna svakome ko obino posmatra date injenice sa razliitih taaka gledita i oce-njuje ih u razliite svrhe. Obiaj razlikovanja i klasifikovanja ra-znih ciljeva i pravaca delatnosti preovlauje nuno uvek i svuda, jer je to neophodno ako hoemo da doemo do radne teorije ili naina ivota. Odreena taka gledita, ili odreena karakteristi-ka koja je izabrana kao definitivna u klasifikaciji ivotnih inje-nica zavisi od interesa sa koga je vrena diskriminacija injenica. Zato se osnovi diskriminacije i norme procedure u klasifikovanju injenica progresivno menjaju uporedo sa porastom kulture; jer, cilj radi koga se ivotne injenice ocenjuju menja se, pa se, prema tome, isto tako menja i taka gledita. Dakle, ono to se najednom stepenu kulture priznaje kao glavna i odluujua karakteristika vrste aktivnosti ili drutvene klase nee ni na jednom sledeem stepenu zadrati istu relativnu vanost za ciljeve klasifikacije.

Meutim, promena standarda i stanovita samo je postepena i

retko dovodi do obaranja ili potpunog suzbijanja stanovita koje je jednom usvojeno. Jo uvek se, obino, pravi razlika izmeu pro-duktivnih i neproduktivnih zanimanja. Ovo moderno pravljenje razlike nije nita drugo do izmenjeni oblik varvarske razlike izme-u podviga i dirinenja. Zanimanja, kao to su: ratovanje, politika, javni verski obredi, javno zabavljanje - smatraju se u oima jav-nosti bitno razliitim od rada koji ostvaruje materijalna sredstva za ivot. Demarkaciona linija nije do u tanine ista kao to je bila u nainu ivota ranog varvarskog perioda, ali u glavnim crtama ta distinkcija nije pala u zaborav.

Danas vlada preutna distinkcija, zasnovana na zdravom razu-mu - da se, u krajnjoj liniji, produktivnim smatra samo napor iji je krajnji cilj korienje svega onog to nije ovek. Prisilno kori-enje oveka po oveku ne smatra se produktivnom funkcijom; ali svi napori usmereni na poboljanje ovekovog ivota korienjem sredine van oveka svrstani su kao produktivna aktivnost. Ekono-misti, koji su u najveoj meri zadrali i prilagodili klasinu tradi-ciju, usvojili su pretpostavku da je ovekovamo nad prirodom" karakteristina injenica industrijske produktivnosti. Smatra se da ova proizvoaka mo nad prirodom ukljuuje ovekovu mo nad ivotom ivotinja i nad svim elementarnim snagama. Na taj nain je povuena granica izmeu oveanstva i nesvesnog ivo-tinjskog sveta.

U ranija vremena, i meu ljudima optereenim drugom vr-stom predrasuda, ova granica nije bila povuena onako kako je mi danas povlaimo. Prema ivotnom obrascu divljaka ili varva-rina, ona se povlai na drugom mestu i na drugi nain. U svim zajednicama varvarske kulture postoji budna i uvreena svest o suprotnosti izmeu dveju irokih grupa pojava; u jednu varvarin ukljuuje sebe, a u drugu svoju hranu. On osea i suprotnost iz-meu ekonomskih i neekonomskih pojava, ali ta suprotnost nije shvaena na onakav nain kako je mi danas shvatamo; ona se ne postavlja izmeu oveka i nesvesnog ivotinjskog sveta, nego iz-meu ivih i mrtvih stvari.

Moda e danas izgledati kao preterana obazrivost elja da se objasni da varvarinova predstava, koju ovde nameravamo da pro-

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

78 Teorija dokoliarske klase Uvod 79

tumaimo terminom iv", nije identina s onom koja bi se pro-tumaila reju ivei". Termin iv" ne obuhvata sve stvari koje ive, a, s druge strane, obuhvata mnoge druge. Takve upeatljive prirodne pojave, kao to su: oluja, bolest, vodopad - smatraju se ivim", dok se voe i biljke, pa ak i neupadljive ivotinje, kao to su muve, crvi, mievi, ovce - obino ne smatraju ivim", osim ako se uzimaju kolektivno. Termin iv", kako je ovde upotrebljen, ne podrazumeva nuno neto to sadri duu ili duh. Ovaj ter-min sadri takve stvari koje su po shvatanju animistikog divljaka ili varvarina strane na osnovu njihove stvarne ili pripisane im pokretake snage. Ova kategorija obuhvata velik broj prirodnih objekata i pojava. Ovakvo razlikovanje mrtvog od aktivnog jo uvek postoji kao nain miljenja kod nemeditativnih osoba, i ono jo uvek jako utie na uobiajene teorije o ljudskom ivotu i pri-rodnim procesima, ali ne proima na svakodnevni ivot u takvoj meri ili sa tako dalekosenim praktinim posledicama kao to je to bio sluaj u ranijim stupnjevima kulture i verovanja.

Prema shvatanju varvarina, razraivanje i upotreba onoga to prua mrtva priroda jeste delatnost na sasvim razliitom nivou od one koja ima veze sa ivim" stvarima i snagama. Demarka-ciona linija moe biti nejasna i moe se malo pomerati na ovu ili onu stranu, ali pravljenje ove razlike u glavnim crtama dovoljno je realno i uverljivo da utie na varvarinov obrazac ivota. Varvari-nova mata vrsti stvari koje on shvata kao ive" pripisuje razvija-nje aktivnosti usmerene ka izvesnom cilju. Upravo to svrsishodno razvijanje aktivnosti ini jedan objekat ili pojavu ivom" injeni-com. Kad god se bezazleni divljak ili varvarin suoi s aktivnou koja je u bilo kojoj meri nametljiva, on je tumai na jedini nain, koji mu je odmah pri ruci - nain neposredno dat kroz njegovu svest o vlastitim postupcima. Tako se aktivnost poistovecuje s ljudskim delovanjem, a aktivni objekti se poistoveuju s ljudskim iniocem. Pojavama tog karaktera - naroito onim ije je ponaa-nje izrazito zastraujue ili zbunjujue - treba se suprotstaviti du-hom i umenjem koje se u osnovi razlikuje od onog to se zahteva za rukovanje mrtvim stvarima. Izai na kraj s takvim pojavama vie je stvar podviga nego radinosti. To je ispoljavanje hrabrosti, a ne marljivosti.

Prema ovoj naivnoj diskriminaciji izmeu mrtvog i ivog, ak-tivnosti ove primitivne drutvene grupacije tee da potpadnu pod dve kategorije, koje bi se naim savremenim jezikom zvale: podvig i radinost. Radinost je napor usmeren ka stvaranju nove stvari, s novom primenom koju joj daje uobliavajua ruka stvaraoca, i to od pasivnog (mrtvog") materijala; dok je podvig, ukoliko dovede do posledice koja je korisna iniocu, prilagoavanje sopstvenim ciljevima energije koju je prethodno jedan drugi inilac upravljao kao nekoj drugoj svrsi. Mi jo uvek govorimo o mrtvoj materiji", i u tom terminu je zadrano neto od naina kako je varvarin shva-tio njegov dublji znaaj.

Pravljenje razlike izmeu podviga i argatovanja poklapa se sa razlikom izmeu polova. Polovi se razlikuju ne samo po telesnoj strukturi i snazi miia, nego moda mnogo bitnije po tempera-mentu, i to mora da je vrlo rano dovelo do odgovarajue pode-, le rada. Veina aktivnosti koje se svrstavaju kao podvizi pripada mukarcima - kao vre graenim, otpornijim, sposobnijim za iznenadne i velike napore, i vie naklonjenim isticanju, aktivnom takmienju i agresiji. Razlika u grai, u psiholokom karakteru i u temperamentu meu lanovima primitivne zajednice mogla je biti neznatna; u stvari, izgleda da je ona relativno neznatna i bez vanosti u nekim od arhainijih grupa koje poznajemo - kao, na primer, kod plemena Andamana. Ali im je diferencijacija funk-cija uveliko poela na liniji diktiranoj tom fizikom i duhovnom razlikom, prvobitna razlika izmeu polova e se i sama proiriti. Odmah e poeti kumulativni proces selektivnog prilagoavanja novoj podeli zanimanja, naroito ako su postojbina ili postojea fauna s kojom je grupa u kontaktu takvi da zahtevaju u prilinoj meri ispoljavanje osobina vezanih za snagu i izdrljivost. Stalna potera za krupnom divljai vie zahteva muke osobine snage, agilnosti i estine, i to e, svakako, ubrzati i proiriti diferencijaciju funkcija meu polovima. Isto tako, im grupa doe u neprijatelj-ski dodir s drugim grupama, divergencija funkcija e poprimiti ve razvijeni oblik pravljenja razlike izmeu podviga i radinosti. U takvoj pljakakoj grupi lovaca borba i lov spadaju u dunost sposobnih mukaraca. ene vre ostale poslove koji treba

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

-

80 Teorija dokoliarske klase Uvod 81

da budu posvravani; ostali lanovi grupe, koji su nesposobni za muki posao, u ovu svrhu se klasiraju zajedno sa enama. Obe dunosti mukaraca - i borba i lov - govorei uopte, istog su karaktera. One su obe pljakake prirode; i borac i lovac podjed-nako anju tamo gde nisu sejali. Njihovo agresivno isticanje sna-ge i otroumnosti oigledno se razlikuje od eninog neumornog i dosadnog oblikovanja materije; ono se ne moe smatrati pro-duktivnim radom, nego pre sticanjem sredstava putem otimanja. Poto je posao varvarskog mukarca, u svom najviem razvitku i najiroj divergenciji od eninog posla, takav - sledi da e se svaki napor koji ne sadri isticanje hrabrosti i junatva smatrati nedo-stojnim oveka. Uporedo sa ustaljivanjem takve tradicije, zdrav razum zajednice je podie na stepen kanona ponaanja. Tako, na tom stepenu kulture, oveku koji sebe potuje moralno je nemo-gue da se bavi poslovima ili stie sredstva na nain koji se ne zasniva na podvigu, odnosno na snazi ili varci. Kada se, dugom primenom, pljakaki nain ivota ustalio kod grupe, ozakonjena dunost sposobnog mukarca u drutvenoj ekonomiji postaje: da ubija, unitava takve suparnike u borbi za opstanak koji bi mu se suprotstavili ili mu prkosili, da savlada i potinjava takve tue sile koje bi se u datoj sredini ponaale nepokorno. Ova teoretska dis-tinkcija izmeu podviga i argatovanja toliko je uporno i potanko sprovoena, da u mnogim lovakim plemenima ovek nije smeo da donese kui lovinu koju je ubio, nego je morao da poalje svoju enu da obavi taj nii posao.

Kao to je ve pokazano, pravljenje razlike izmeu podviga i argatovanja - jeste invidiozno pravljenje razlike izmeu zanima-nja. Ona zanimanja koja se klasiraju kao podvizi vredna su, asna i plemenita, druga zanimanja, koja ne sadre taj elemenat podvi-ga, a naroito ona koja su vezana za sluenje i podreenost, bez-vredna su, poniavajua i prosta. Pojam dostojanstva, vrednosti ili asti, kad se primenjuje na lica ili ponaanje, od prvorazrednog je znaaja u razvitku klasa i klasnih razlika i zato je potrebno da se neto kae o njegovom poreklu i znaenju. Njegova psiholoka osnova moe se u glavnim potezima izneti na sledei nain.

Kao predmet selektivne nude, ovek je inilac posrednik. On je* po sopstvenom shvatanju, sredite razvijanja impulzivne de-latnosti - svrsishodne" delatnosti. On je inilac koji u svakom inu trai postizanje nekog konkretnog, objektivnog, bezlinog cilja. Ba zbog toga to je takav inilac, on raspolae smislom za efektivan rad, a uzaludan napor ga odbija. On ima razvijen oseaj za vrednost korisnosti ili efikasnosti i za bezvrednost jalovosti, rasipnitva ili nesposobnosti. Ova sposobnost, ili sklonost, moe se nazvati instinktom radinosti. Gde god ivotne okolnosti ili tradicije dovode do stalnog poreivanja jedne osobe s drugom u pitanju njihove radne efikasnosti instinkt radinosti vri takmi-arsko ili invidiozno uporeivanje linosti. U kojoj meri e to biti sluaj - zavisi u prilinoj meri od temperamenta stanovnitva. U svakoj zajednici u kojoj se takvo invidiozno uporeivanje lica vri po ustaljenom obiaju vidan uspeh postaje cilj kome se tei kao sredstvu za postizanje osnove za potovanje. Isticanjem svoje efi-kasnosti postie se za sebe potovanje, a izbegava se kuenje. Re-zultat je to da instinkt radinosti dovodi do takmiarske demon-stracije snage.

Tokom te primitivne faze drutvenog razvitka, kada je zajednica jo uvek po obiaju miroljubiva, moda i vezana za jedno mesto boravka, i bez razvijenog sistema privatnog vlasnitva, efikasnost pojedinaca se moe pokazati uglavnom i najpostojanije u nekim poslovima usmerenim ka unapreivanju ivota grupe. Ukoliko meu lanovima grupe postoji neko takmienje ekonomske vrste, to e uglavnom biti takmienje u produktivnoj korisnosti. Isto-vremeno, podsticaj za takmienje nije naroito snaan, niti je po-lje takmienja iroko.

Kad zajednica prelazi iz miroljubivog divljatva u pljakaku fazu ivota, uslovi takmienja se menjaju. Prilike i podsticaji za takmienje veoma se poveavaju u pogledu obima i potrebe. De-latnost mukaraca sve vie poprima karakter podviga; invidiozno uporeivanje jednog lovca ili ratnika s drugim postaje sve lake i uobiajenije. Opipljivi dokazi podviga - trofeji - nalaze mesto u ljudskim nainima miljenja kao osnovna karakteristika ivotnih potreptina. Plen, trofeji lova ili prepada poinju da budu cenjeni

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

82 Teorija dokoliarske klase Uvod 83

kao dokazi posedovanja izuzetne snage. Agresija postaje priznat oblik akcije, a plen slui kao prima facie2 dokaz uspene agresije. Na ovom kulturnom stupnju borba i takmienje su prihvaeni, priznati i cenjeni oblici samoisticanja; a upotrebljivi artikli ili usluge, steeni otimanjem ili prinudom, slue kao uobiajeni dokazi uspesnog takmienja. Prema tome, vai i obrnuto: sticanje dobara drugim putem, a ne zaplenom, poinje da se smatra nedostojnim oveka sposobnog za podvige. Iz istog razloga omraeno je vrenje produktivnog rada ili stupanje u slubu drugog lica. Tako dolazi do invidioznog pravljenja razlike izmeu podviga i sticanja otimanjem, s jedne strane, i proizvoakog zanimanja, s druge strane. Raa se odvratnost prema fizikom radu zbog nedo-stojnosti koja mu se pripisuje.

Kod primitivnog varvarina, pre nego to je jednostavni sadraj pojma bio zamagljen svojim vlastitim proirivanjima i izrasta-njem drugostepenih srodnih ideja, asno", izgleda, da ne znai nita drugo do isticanje superiorne snage. asno" znai strano"; dostojno" znai svemono". asno delo u konanoj analizi teko da je ita drugo do priznato uspeno delo agresije; a tamo gde agresija znai sukob s ljudima i ivotinjama delatnost, koja poinje da biva naroito i u prvom redu asna, jeste isticanje snane ruke. Naivni, arhaini obiaj tumaenja svih manifestacija snage u obliku jake linosti ili snage volje" umnogome potpomae ovo uobiajeno uzdizanje snane ruke. Poasni epiteti koji su u modi kod varvarskih plemena ivSto tako kao i meu narodima s naprednijom kulturom obino nose peat tog bezazlenog shvatanja asti. Epiteti i titule koje se upotrebljavaju za obraanje poglavicama, kao i za odobrovoljavanje kraljeva i bogova, gotovo uvek pripisuju licu, koje treba da se odobrovolji, sklonost ka diktatorskoj estini i neodoljivoj ruilakoj snazi. Ovo, u izvesnoj rneri, vredi i za civilizovanije zajednice naeg vremena. Ovo gledite se moe podrati i sklonou da se u heraldikim simbolima predstavljaju krvolone ivotinje i ptice grabljivice.

Po ovom varvarskom ocenjivanju vrednosti asti na osnovu zdravog razuma, uzimanje ivota - ubijanje stranih protivnika, 2 Prima facie - na prvi pogled - prim. prev.

bilo da su to ivotinje ili ljudi - jeste, u najveoj moguoj meri, astan podvig. Ovaj visoki in ubijanja, kao izraz ubiine svemoi, baca sjaj vrline na svaki in ubistva i na sva orua i sredstva toga ina. Oruje je asno, a njegova upotreba, ak i u poteri za ivotom najjadnijih bia u prirodi, postaje astan posao. Istovremeno, poslovi u proizvodnji postaju na odgovarajui nain mrski i, prema shvatanjima zdravog razuma, rukovanje oruima i spravama proizvodnje postaje stvar koja je ispod dostojanstva sposobnih ljudi. Fiziki rad postaje omraen.

Ovde se pretpostavlja da su tokom kulturne evolucije primitivne grupe ljudi prele iz prvobitne miroljubive faze u narednu fazu, u kojoj je borba priznato i karakteristino zanimanje grupe. Meutim, ovim se ne misli da je dolo do iznenadnog prelaska iz nepomuenog mira i dobre volje u kasniju ili viu fazu ivota, u kojoj prvi put dolazi do pojave borbe. Isto tako ne misli se ni to da je sva miroljubiva proizvodnja nestala pri prelasku u pljakaku fazu kulture. Moe se slobodno rei da je bilo izvesnih borbi i u ranom stadijumu drutvenog ivota. Do borbi je dolazilo, ee ili rede, kroz takmienje zbog ena. Do ovog zakljuka nas dovode poznati obiaji primitivnih grupa, kao i obiaji antropoidnih majmuna, a i vrlo dobro poznate sklonosti ljudske prirode podravaju ovakvo gledite.

Zato bi se moglo primetiti da nije uopte moglo biti takvog prvobitnog stadijuma miroljubivog ivota kakav se ovde pretpo-stavlja. U kulturnoj evoluciji ne postoji momenat pre koga nije bilo borbe. Meutim, ne postavlja se pitanje da li je dolazilo do borbi od sluaja do sluaja ili sporadino, ili ak po obiaju ee ili rede; radi se o stvaranju ustaljenog ratnikog naina miljenja - o preovlaujuem obiaju prosuivanja injenica i dogaaja sa gledita borbe. Pljakaka faza kulture postignuta je tek kada je pljakako gledite postalo ustaljen i priznat stav lanova grupe; kada je borba postala dominantna nota u vaeoj teoriji ivota; kada je rasuivanje na osnovu zdravog razuma o ljudima i stvarima postalo rasuivanje u vezi s borbom.

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

84

Stoga, bitna razlika izmeu miroljubivog i pljakakog stadi-juma kulture jeste duhovna razlika, a ne mehanika. Promena u duhovnom stavu je rezultat promene materijalnih injenica ivota grupe, i do toga dolazi postepeno, uporedo s preovlaivanjem materijalnih injenica pogodnih za pljakaki stav. Donja granica pljakake kulture je proizvodna granica. Pljaka ne moe postati uobiajen, konvencionalan izvor sredstava bilo koje grupe ili klase dok se metodi proizvodnje ne razviju do takve mere efikasnosti da ostave viak za koji se vredi boriti, iznad sredstava onih koji su zaposleni na pribavljanju sredstava za ivot. Prema tome, pre-laz od mirovnog perioda na pljaku zavisi od razvitka tehnikih znanja i upotrebe orua. Pljakaka kultura je, na slian nain, nepraktina u ranije vreme, dok oruja nisu usavrena do te mere da ine oveka stranom ivotinjom. Rani razvitak orua i oruja je, naravno, ista injenica viena iz dva razliita ugla.

ivot izvesne grupe karakterisao bi se kao miroljubiv dokle god ustaljeno pribegavanje borbi ne dovede bitku u prvi plan oveko-vih svakodnevnih misli i uini je dominantnom karakteristikom ovekovog ivota. Oigledno, grupa moe da stekne takav pljakaki stav u manjoj ili veoj meri, tako da e njen obrazac ivota i pravila ponaanja biti, u veoj ili manjoj meri, pod uticajem pljakakog duha. Zato se pretpostavlja da je pljakaka faza kulture dolazila postepeno, putem kumulativnog rastenja pljakakih sklonosti, obiaja i tradicije; a taj porast je bio prouzrokovan pro-menom okolnosti u ivotu grupe, koja je bila takve prirode da se razvijala i uvala one crte ljudske prirode i one tradicije i norme ponaanja koje su bile pogodnije za pljakaki, nego za miroljubivi ivot.

Dokaz za hipotezu da je postojao takav miroljubivi stadijum primitivne kulture najveim je delom izvuen iz psihologije, a manje iz etnologije, i ne moe se detaljno razmotriti na ovom me-stu. On e biti delimino iznesen u jednom kasnijem poglavlju, kad se budu razmatrale arhaine crte ljudske prirode u savreme-noj kulturi.

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

87 Glava II

Novano takmienje

U toku kulturne evolucije pojava dokoliarske klase poklapa se s poetkom vlasnitva. To je bilo neophodno, jer ove dve institucije proistiu iz istog niza ekonomskih faktora. U samoj poetnoj fazi njihovog razvoja one su samo razliiti aspekti istih optih injenica drutvene strukture.

Za nau namenu dokoliarstvo i vlasnitvo su interesantni ba kao elementi drutvene strukture, odnosno kao konvencionalne injenice. Uobiajeno zanemarivanje rada ne ini dokoliarsku klasu, kao to ni mehanika injenica korienja i potronje ne ini vlasnitvo. Zato se ove rasprave ne tie poetak lenjosti, niti poetak prisvajanja korisnih artikala za privatnu potronju. Pitanje koje se postavlja - jeste poreklo i priroda jedne uobiajene dokoliarske klase, s jedne strane, i poetka privatnog vlasnitva kao uobiajenog prava ili opravdanog zahteva, s druge strane.

Prvobitna diferencijacija iz koje je poteklo pravljenje razlike izmeu dokoliarske i radne klase jeste odravanje podele na o-vekov i enin posao u niim stadijumima varvarizma. Isto tako, najraniji oblik vlasnitva je posedovanje ene od strane sposobnih mukaraca zajednice. Ove injenice se mogu izraziti na optiji nain i blie smislu varvarske teorije ivota ako kaemo da je to posedovanje ene od strane mukaraca.

Nema sumnje da je pre no to je dolo do obiaja da se usvaja ena dolo do posvojavanja korisnih predmeta. Obiaji postojeih arhainih zajednica u kojima ne postoji posedovanje ene potkrepljuju ovakvo gledite. U svim zajednicama lanovi, kako mukarci

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

88

tako i ene, imaju obiaj da za svoju linu upotrebu usvajaju razne korisne predmete. Meutim, ti korisni predmeti se ne smatraju vlasnitvom lica koje ih usvaja i koristi. Uobiajeno usvajanje i korienje, odnosno potronja izvesnih nevanih linih stvari vri se bez pokretanja pitanja vlasnitva, to jest pitanja uobiajenog, opravdanog polaganja prava na tue stvari.

Vlasnitvo nad enom poinje u niim stadijumima varvar-ske kulture, oigledno hvatanjem enskih zarobljenika. Prvobitni razlog za zarobljavanje i usvajanje ena izgleda da je bio taj to su one bile pogodne za trofeje. Praksa da se ene zarobljavaju od neprijatelja kao ratni trofeji dovela je do kombinacije vlasnitva i braka, a iz toga je proizalo domainstvo s mukarcem kao glavom domainstva. Ovome je sledilo proirenje ropstva, pored ena, i na druge zarobljenike i podreena lica, te proirenje kombinacije vlasnitva i braka i na druge ene, a ne samo na one zarobljene od neprijatelja. Tako je, kao rezultat takmienja u uslovima pljakakog naina ivota, dolo, s jedne strane, do takvog oblika braka koji se zasnivao na sili, a, s druge strane, do obiaja posedovanja. Obe ove institucije se u poetnoj fazi svog razvitka nisu razlikovale meusobno; obe potiu od elje ljudi od uspeha da dokau svoju sranost pokazivanjem nekog trajnog rezultata svojih podviga. Obe, isto tako, doprinose sklonosti za gospodarenjem, koja proima sve pljakake zajednice, Od vlasnitva nad enama predstava o posedovanju se toliko proiruje da ukljuuje produkte njihovog rada, te tako dolazi do vlasnitva ne samo lica nego i stvari.

Na taj nain se postepeno uvruje trajan sistem posedovanja robe. Tako, iako je u poslednjim stadijumima razvitka upotrebljivost robe za potronju postala najnezgodniji elemenat njihove vrednosti, ipak bogatstvo jo uvek nije izgubilo svoju korisnost kao poasni dokaz vlasnikove moi.

Gde god se pojavljuje institucija privatnog vlasnitva, ak i u najnerazvijenijem obliku, ekonomski proces nosi karakter borbe meu ljudima za vlasnitvo nad robom. U teoriji ekonomije postao je obiaj, naroito meu ekonomistima koji se s najmanje skretanja dre modernizovanih klasinih doktrina, da se ova bor-

89

ba za bogatstvo tumai kao, u osnovi, borba za opstanak. Nema sumnje daje njen karakter dobrim delom takav u ranijim i manje efikasnim fazama proizvodnje. Njen karakter je takav, isto tako, i u sluajevima gde je krtost prirode" tolika da zajednici prua samo oskudna sredstva za ivot u zamenu za naporan i neumoran rad u pribavljanju sredstava za opstanak. Meutim, u svim naprednim zajednicama danas je uinjen velik napredak u odnosu na taj rani stepen tehnolokog razvoja. Proizvodna efektivnost je danas dovedena do tako visokog stepena da prua neto mnogo vie od golog opstanka onima koji su angaovani u proizvodnom procesu. U teoriji ekonomije se, ne tako retko, govori o daljoj borbi za bogatstvo na ovoj novoj proizvodnoj osnovi kao o takmienju za poveanje ivotnih udobnosti, u prvom redu za poveanje fizikih udobnosti koje potronja robe prua.

Obino se smatra da je cilj sticanja i nagomilavanja - potronja nagomilane robe - bilo da potronju vri neposredno vlasnik robe, ili njegovo domainstvo, koje se u teoriji u tu svrhu identi-fikuje s njim. To se bar smatra ekonomski zakonitim ciljem sticanja, o kome je teorija jedino obavezna da vodi rauna. Moe se, naravno, shvatiti da takva potronja slui potroaevim fizikim potrebama, njegovoj fizikoj udobnosti, ili njegovim takozvanim viim potrebama - duhovnim, estetskim, intelektualnim i nekim drugim, s tim to e ova poslednja vrsta potreba biti zadovoljena posrednom potronjom robe na nain koji je poznat svim itaocima koji prate ekonomske publikacije.

Meutim, podsticaj koji dovodi do stalne akumulacije biemo u stanju da pronaemo samo onda ako potronju robe shvatimo u smislu koji je daleko od njenog naivnog znaenja. Motiv koji poiva u temeljima vlasnitva jeste takmienje; taj isti motiv takmienja nastavlja aktivno da deluje u daljem razvitku institucije koju je prouzrokovao i u razvitku svih onih karakteristika drutvene strukture kojih se ova institucija vlasnitva tie. Posedovanje bogatstva prua poast; to je izvesna invidiozna distinkcija. Nita to bi bilo toliko uverljivo ne moe se rei za potronju robe, kao ni za bilo koji drugi podsticaj za akumuliranje bogatstva.

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

90 Teorija dokoliarske klase Novano takmienje 91

Prirodno je da se ne srne prevideti da u zajednici gde je gotovo sva roba privatno vlasnitvo postoji nuda da se zarade sredstva za ivot kao snani i svuda prisutni podsticaj za siromanije la-nove zajednice. Nuda za opstankom i poveanjem fizikih udob-nosti moe izvesno vreme biti dominantan motiv sticanja za one klase koje se obino bave fizikim radom, iji opstanak je uvek u neizvesnosti i koje malo poseduju i, po pravilu, malo akumuliraju. Meutim, u toku rasprave e se pokazati da ak i u sluaju ovih klasa bez sredstava preovlaivanje motiva fizike potrebe nije tako odluujue kao to se ponekad podrazumeva. S druge strane, u pogledu onih lanova i klasa zajednice koji su uglavnom anga-ovani u akumulaciji bogatstva, podsticaj za opstankom i fizikim udobnostima nikad ne igra znaajnu ulogu. Od samog poetka dominantni podsticaj je bila invidiozna distinkcija koja je pripisi-vana bogatstvu i, osim povremeno i izuzetno, nijedan drugi motiv u bilo kom stepenu razvitka nije uspeo da osvoji ovo prvenstvo.

Vlasnitvo je poelo time to je bilo plen koji se uvao kao trofej uspeno izvrenog prepada. Sve dok grupa nije mnogo od-stupala od primitivne zajednike organizacije i sve dok je bila u bliskom kontaktu s drugim, neprijateljskim grupama, upotreblji-vost posedovanih lica i stvari uglavnom je leala u invidioznom uporeivanju izmeu njihovog vlasnika i neprijatelja od koga su ta lica i stvari bili uzeti. Obiaj razlikovanja interesa pojedinca od interesa grupe kojoj je on pripadao jeste, oigledno, kasnija po-java. Invidiozno uporeivanje vlasnika poasnog plena, koji do-nosi poast, s njegovim manje uspenim susedima unutar grupe je, nema sumnje, vrlo rano postojalo kao elemenat upotrebljivosti posedovanih stvari, iako to u poetku nije bio glavni elemenat njihove vrednosti. Hrabrost pojedinca je jo uvek u prvom redu hrabrost grupe, a vlasnik plena se jo uvek oseao u prvom redu kao uvar asti grupe. Ovakvo ocenjivanje podviga sa zajednike take gledita takoe se sree u kasnijim stadijumima drutvenog razvitka, naroito u pogledu ratnih lovorika.

Meutim, im je obiaj privatnog vlasnitva poeo da se usta-ljuje, poee da se menja stav u pogledu pravljenja invidioznog poreenja na kome poiva privatno vlasnitvo. U stvari, jedna

promena je samo odraz druge. Poetna faza vlasnitva, faza stica-nja naivnom zaplenom i obraanjem, poinje da prelazi u naredni stadijum prvobitne organizacije proizvodnje na bazi privatnog vlasnitva (nad robovima); horda se razvija u proizvodnu zajedni-cu koja je u veoj ili manjoj meri sama sebi dovoljna; posedovane stvari poinju da se cene, ne toliko kao dokaz uspenog pljaka-kog prepada, koliko kao dokaz premoi vlasnika te robe nad dru-gim pojedincima unutar zajednice. Invidiozno poreenje sada u prvom redu postaje poreenje vlasnika s drugim lanovima gru-pe. Vlasnitvo je jo uvek sauvalo prirodu trofeja, ali, uporedo s kulturnim napretkom, ono sve vie postaje trofej uspeha zado-bijenih u igri vlasnitva, koja se igra meu lanovima grupe po kvazimiroljubivim metodima nomadskog ivota.

Postepeno, uporedo sa procesom u kome proizvodna delatnost dalje zamenjuje pljakaku aktivnost u svakodnevnom ivotu zajednice i u nainu miljenja ljudi, akumulirani posedi sve vie zamenjuju trofeje pljakakih podviga kao uobiajeni znaci moi i uspeha. Zato s porastom ustaljene proizvodnje posedovanje bo-gatstva dobija u relativnoj vanosti i efektivnosti kao uobiajena osnova za ugled i potovanje. To ne znai da je ugled prestao da se stie na bazi drugih, neposrednijih dokaza snage; to ne znai da je uspean pljakaki prepad ili ratni podvig prestao da izaziva odo-bravanje i divljenje gomile, ili da pobuuje zavist manje uspenih suparnika; ali prilika za isticanje putem neposredne manifestacije superiorne snage sve je manje na raspoloenju, kako u pogledu obima tako i u pogledu broja. Istovremeno, sve je vie prilika za proizvodnu agresiju i za akumulaciju imanja kvazimiroljubivim nainima nomadske proizvodnje, kako u pogledu obima tako i u pogledu broja. Za nau namenu je jo vanije to vlasnitvo sada postaje najpristupaniji dokaz uglednog stepena uspeha, za razliku od herojskog ili znaajnog postignua. Zato ono postaje uobiajena osnova za sticanje ugleda. Vlasnitvo u izvesnoj meri postaje neophodno da bi se u zajednici stekao neki potovani poloaj. Da bi se zadralo dobro ime", postaje neophodno da se akumulira i stie vlasnitvo. Kada je akumulirana roba jednom na taj nain postala priznata znaka za sposobnost, posedovanje

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

92 Teorija dokoliarske klase Novano takmienje 93

bogatstva poinje da poprima karakter nezavisnog i odreenog osnova za potovanje. Posedovanje robe, bilo da je ona steena agresivno, vlastitim trudom ili prenesena nasleem sa drugih lica, postaje uobiajena osnova za sticanje ugleda. Posedovanje bogat-stva, koje je u poetku cenjeno prosto kao dokaz sposobnosti, po-staje, po optem shvatanju, samo po sebi zasluan in. Bogatstvo je sada samo po sebi sutinski poasno i prenosi poast na svoga vlasnika. Daljim rafiniranjem, bogatstvo koje je steeno pasivno prenosom sa predaka ili drugih prethodnika postaje sada ak po-asnije nego bogatstvo steeno trudom samog vlasnika; meutim, ova distinkcija pripada kasnijem stepenu evolucije novane kul-ture i o njoj e biti rei u svoje vreme.

Sranost i podvig mogu i dalje ostati osnova za sticanje najvieg opteg potovanja, iako je posedovanje bogatstva postalo osnova za uivanje obinog ugleda i besprekornog drutvenog poloaja. Pljakaki instinkt i odgovarajue odobravanje pljakakih spo-sobnosti su duboko ukorenjeni u nainima miljenja onih ljudi koji su due iveli pod disciplinom pljakake kulture. Prema po-pularnom miljenju, jo uvek su najvie poasti one koje se stiu pokazivanjem izuzetne pljakake sposobnosti u ratu, ili kvazi-pljakake sposobnosti u dravnitvu; meutim, u svrhu obinog pristojnog poloaja u drutvu ova sredstva za sticanje ugleda za-menjena su ugledom kroz situacije i akumulaciju robe. Da bi se u oima zajednice stekao izvestan poloaj, neophodno je postii izvestan, donekle nedefinisan uobiajeni standard bogatstva; ba isto onako kao to je u pljakakom stadijumu za varvarina bilo neophodno da postigne plemenski standard fizike izdrljivosti, lukavosti i vetine u rukovanju orujem. Izvestan standard bogat-stva u jednom i snage u drugom sluaju neophodni su uslovi za sticanje osnovnog potovanja, a sve to premaa ovaj standard je posebna zasluga.

Oni lanovi zajednice kojima nedostaje ovaj donekle nedefini-sani normalni stepen snage ili imovine gube ugled u oima svojih blinjih; a, dosledno tome, gube ugled i u vlastitim oima, poto je obino osnova za samopotovanje ono potovanje koje nam uka-zuju nai susedi. Samo pojedinci koji poseduju jeretiki tempera-

ment mogu za due vreme zadrati samopotovanje uprkos tome to nisu cenjeni od strane svoje okoline. Prividni izuzeci od ovog pravila sreu se naroito meu ljudima s jakim verskim uverenji-ma. Meutim, ti prividni izuzeci retko su stvarni izuzeci, poto se takve osobe obino oslanjaju na tobonje odobravanje svojih dela od strane nekog natprirodnog svedoka njihovih dela. im posedovanje imovine postane osnova za popularan ugled,

ono postaje neophodan uslov za onu samodopadljivost koju mi nazivamo samopotovanjem. U svakoj zajednici u kojoj postoji posedovanje robe od strane pojedinca neophodno je za svakog da, radi ouvanja svog duevnog mira, poseduje isto tako veliki deo robe kao oni s kojima je on navikao da se svrstava u isti red; a izuzetno je ugodno ako se moe posedovati i malo vie od osta-lih. Meutim, im jedno lice stekne nova dobra i navikne se na novosteeni standard bogatstva, taj novi standard odmah prestaje da prua ono znatno vee zadovoljenje koje je pruao raniji stan-dard. U svakom sluaju, postoji tendencija da se sadanji novani standard uini polaznom takom za novo poveanje bogatstva; ovo, opet, raa novi standard mogunosti, i data osoba stvara sebi novu vlastitu novanu klasifikaciju u poreenju sa svojim susedi-ma. Cilj akumulacije je - ostavivi po strani one elemente koji se ne tiu momentalnog problema - visoka klasifikacija u pogledu novane snage u poreenju sa ostalim lanovima zajednice. Sve dok je ovo poreenje oigledno negativno po njega, normalni, proseni pojedinac e iveti u hroninom nezadovoljstvu svojom sudbinom; a kada postigne ono to se moe nazvati normalnim novanim standardom zajednice, odnosno njegove klase unutar te zajednice, to hronino nezadovoljstvo e ustupiti mesto neu-mornom nastojanju da se postavi to vea novana razlika izmeu sebe i tog prosenog standarda. Invidiozno poreivanje ne moe nikada u tolikoj meri postati povoljno za pojedinca da on ne bi eleo da se postavi jo vie u odnosu na svoje suparnike u borbi za novani ugled.

Po samoj prirodi stvari, elja za bogatstvom teko da se moe zadovoljiti u bilo kom pojedinanom sluaju, a oigledno je da je nemogunost zadovoljenja prosene ili uopte elje za bogatstvom

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

94 Teorija dokoliarske klase Novano takmienje 95

van svake sumnje. Ma koliko iroko ili jednako, ili fair", bogat-stvo bilo rasporeeno, nikakav opti porast bogatstva zajednice ne moe ni na koji nain zadovoljiti ovu potrebu koja se temelji na elji svakoga da prevazie svakog drugog u akumulaciji robe. Kada bi, kao to se ponekad misli, podstrek za akumulaciju bila potreba za sredstvima za ivot ili fizikim udobnostima, onda bi bilo razumljivo da se skupne ekonomske potrebe zajednice mogu zadovoljiti na jednoj taki u napretku proizvodne efikasnosti; me-utim, poto je ova borba u osnovi trka za ugledom na temelju invidioznog poreenja, nije mogue nikakvo konano zadovolje-nje.

Ovo to je sada reeno ne treba shvatiti kao da ne postoje nika-kvi drugi podsticaji za sticanje i akumulaciju osim elje da se neko istakne novanim poloajem i tako stekne potovanje i zavidlji-vost svojih blinjih. elja za sve veim komforom i za obezbee-njem od oskudice postoji kao motiv na svim stupnjevima proce-sa akumulacije u savremenoj industrijskoj zajednici; iako obiaj novanog takmienja jako utie sa svoje strane na miljenje ta je u tom pogledu neophodno. Ovo takmienje u velikoj meri utie na nain i izbor potronih predmeta za linu udobnost i pristojan ivot.

Pored ovoga, motiv za akumulaciju je i mo koju bogatstvo pru-a. Ona sklonost korisnoj delatnosti i odvratnosti prema jalovom naporu, koja oveku pripada na osnovu njegovog karaktera ini-oca, ne naputa ga kad naputa naivnu komunalnu kulturu, gde je dominantna nota ivota neproanalizirana i neizdiferencirana solidarnost pojedinca s grupom za koju je vezan njegov ivot. Kad stupi u pljakaki stadijum, gde traenje sebe u uem smislu reci postaje dominantna nota, ta sklonost ostaje s njim kao uvreena crta koja oblikuje njegov obrazac ivota. Sklonost ka postignuu i odvratnost prema jalovosti ostaje temeljni ekonomski motiv. Ta sklonost se menja samo po obliku svog izraavanja i po neposred-nim objektima prema kojima ona usmerava ovekovu delatnost. Pod reimom privatnog vlasnitva, najpristupanija sredstva za vidljivo postizanje te svrhe jesu ona koja prua sticanje i akumu-lacija robe; a kako sebina suprotnost izmeu oveka i oveka

dostie puniju svest, sklonost ka postignuu - instinkt radinosti - tei sve vie da se oblikuje u nastojanju da se drugi nadmae u novanim postignuima. Relativni uspeh, meren invidioznim novanim poreenjem s drugim ljudima, postaje uobiajeni cilj svake akcije. Opteusvojen i priznat cilj svakog napora postaje postizanje povoljnog poreenja s drugim ljudima, a zato se od vratnost prema jalovosti zdruuje u velikoj meri sa podsticanjem na takmienje. Ono deluje u smislu podvlaenja borbe za novani ugled snanijim osuivanjem svih nedostataka i svih dokaza po stojanja takvih nedostataka u pogledu novanog uspeha. Dolazi do toga da koristan napor znai u prvom redu napor koji je usme- ren ili kojim se postie to dostojnije pokazivanje akumuliranog bogatstva. Prema tome, meu motivima koji su ljude naveli na to da akumuliraju bogatstvo, prvenstvo - i po obimu i po intenzitetu - i dalje pripada motivu novanog takmienja.

Napominjemo, iako je to moda nepotrebno, da se upotrebom termina invidiozan" nije htela ni veliati ni potceniti, niti pohva-liti ni pokuditi nijedna od pojava koje se ovom reju obeleavaju. Termin je upotrebljen u tehnikom smislu za opisivanje poree-nja lica u cilju njihovog procenjivanja i gradiranja u pogledu re-lativne valjanosti i vrednosti - u estetskom ili moralnom smislu - da bi se tako prosudio i definisao relativni stepen zadovoljstva s kojim oni mogu sami sebe, ili s kojim drugi mogu legitimno da ih posmatraju. Invidiozno poreenje je proces procenjivanja lica u pogledu njihove vrednosti.

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

Glava III

Isticanje dokolice

Kada njeno delovanje ne bi bilo poremeeno drugim ekonom-skim silama ili drugim osobinama procesa takmienja, neposre-dan efekat takve novane borbe, kakva je u glavnim crtama ma-lopre opisana, bio bi da ljudi budu vredni i tedljivi. Do takvog rezultata u izvesnoj meri stvarno dolazi, bar koliko se tie niih klasa, ije uobiajeno sredstvo za sticanje robe jeste proizvodni rad. Ovo je naroito tano za radne klase zajednica sa ustaljenim mestom boravka i koje se nalaze u poljoprivrednom proizvodnom stadijumu, u kojima postoje znatne podele poseda i iji zakoni i obiaji obezbeuju ovim klasama vie ili manje odreen deo proizvoda njihovog rada. Te klase ni u kom sluaju ne mogu da izbegnu rad i zato za njih obaveza na rad nije poniavajua, bar ne unutar njihove klase. tavie, poto je rad njihov prihvaeni i pri-znati oblik ivota, oni oseaju izvestan takmiarski ponos u even-tualnom ugledu zbog efikasnosti u radu, poto je to esto za njih jedini mogui nain takmienja. Kod onih za koje je sticanje i tak-mienje mogue samo u okviru proizvodne efikasnosti i krtosti borba za novani ugled e u izvesnoj meri dovesti do poveanja zalaganja i tedljivosti. Meutim, pojavljuju se izvesne sekundarne odlike takmiarskog procesa (o kojima e tek biti govora), koje u vrlo znaajnoj meri ograniavaju i modifikuju tako usmereno takmienje, kako meu niim tako i meu viim klasama.

Drugaiji je sluaj sa viom novanom klasom kojom se mi ovde neposredno bavimo. I kod ove klase takoe postoji podsticaj na vrednou i tedljivost; meutim, njeni postupci su u tolikoj

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

100 Teorija dokoliarske klase Isticanje dokolice 101

meri uslovljeni sekundarnim zahtevima novanog rivalstva da je svaka sklonost ka tome praktino savladana, i svaki podsticaj na vrednou jenjava. Najimperativniji od tih sekundarnih zahteva rivalstva, a isto tako i najobimniji, jeste zahtev za uzdravanje od produktivnog rada. Ovo se naroito odnosi na varvarski stadijum kulture. Tokom pljakake kulture rad se po nainu ovekovog miljenja identifikuje sa slabou i podreenou nekom gospo-daru. Zato se on smatra znakom inferiornosti nedostojnim ove-ka u punoj snazi. Na osnovu te tradicije smatra se da rad poniava, i ta tradicija nije nikada odumrla. Naprotiv, napretkom drutvene diferencijacije ona je poprimila snagu aksioma zahvaljujui sta-rom propisu koji nikada nije doveden u pitanje.

Da bi se steklo i sauvalo potovanje ljudi, nije dovoljno samo posedovati bogatstvo i snagu. Bogatstvo ili snaga moraju se i jav-no dokazati, jer se potovanje stie samo na osnovu dokaza. A dokaz bogatstva ne slui samo da se drugima pokae svoja va-nost i da se ta predstava o svojoj vanosti odri uvek ivom, ve je ona gotovo isto toliko potrebna za izgraivanje i uvanje vlastitog samodopadanja. U svim stadijumima kulture, osim onih najniih, pristojna okolina" i osloboenje od sluganskih poslova" podra-vaju kod normalnog oveka njegov oseaj samopotovanja. Prisil-no naputanje njegovog uobiajenog standarda pristojnosti, bilo u pogledu ivotnih potreba ili u pogledu vrste i koliine njegove svakodnevne delatnosti, smatra se povredom njegovog ljudskog dostojanstva, bez obzira na svesno razmiljanje o eventualnom odobravanju ili neodobravanju od strane njegove okoline.

Arhaina teoretska distinkcija izmeu prostog i poasnog u na-inu ovekovog ivota zadrala je i danas veoma mnogo od svoje stare snage. To se dogaa naroito zato to ima malo ljudi iz boljih klasa koji ne podleu instinktivnoj odvratnosti prema vulgarnim oblicima rada. Mi posedujemo utanan oseaj za ceremonijalnu neistou koju u naroitoj meri pripisujemo zanimanjima koja su u naem nainu miljenja povezana sa sluinskim radom. Sve oso-be prefinjenog ukusa smatraju da se izvesno duhovno kaljanje ne moe odvojiti od nekih usluga koje se obino trae od slugu. Vul-garna okolina, prost (to e rei jeftin) nain stanovanja i vulgar-

no produktivna zanimanja bez oklevanja se osuuju i izbegavaju. Oni su nepomirljivi sa ivotom na zadovoljavajuem duhovnom nivou - s uzvienim nainom miljenja". Jo od vremena grkih filozofa, pa do danas, izvestan stepen dokoliarstva i osloboenja od svakog dodira sa takvim proizvodnim procesima koji nepo-sredno slue svrhama svakodnevnog ljudskog ivota, priznat je od strane misaonih ljudi kao preduslov za valjan ili lep, ili ak besprekoran, ljudski ivot. U oima svih civilizovanih ljudi doko-liarski ivot je, kako samo po sebi tako i po svojim posledicama, lep i oplemenjavajui.

Ova neposredna, subjektivna vrednost dokoliarstva i ostalih dokaza bogatstva je, bez sumnje, veim delom sekundarna i izve-dena. Ona je delom odraz dokoliarstva kao sredstva za sticanje potovanja drugih, a delom rezultat mentalne zamene. Vrenje rada je prihvaeno kao uobiajeni dokaz nie snage; prema tome poinje, putem mentalnog uproavanja, da se i ono smatra su-tinski niskim.

Za vreme pravog pljakakog stadijuma, a naroito za vreme ranijih stadijuma kvazimiroljubivog razvitka proizvodnje koji je nastao posle pljakakog stadijuma, dokoliarski ivot je najne-posredniji i najblii dokaz novane snage, te, prema tome, i vie snage; naravno, uvek uz uslov da je gospodin dokoliar u stanju da ivi mirno i udobno. U tom stadijumu bogatstvo se uglavnom sastoji od robova, pa prednosti koje se stiu posedovanjem bogat-stava i snage imaju uglavnom oblik linog sluenja i neposrednih proizvoda linog sluenja. Zato markantno uzdravanje od rada postaje uobiajen znak vieg novanog uspeha i konvencionalan pokaziva uglednosti; i, obrnuto, poto je primena proizvodnog rada znak siromatva i podreenosti, ono je nespojivo s uvaenim poloajem u zajednici. Preovlaivanje novanog rivalstva, dakle, ne potpomae jednako obiaj zalaganja i tedljivosti. Naprotiv, ovakva vrsta rivalstva posredno odvraa od uzimanja uea u proizvodnom radu. Rad bi neizbeno postao neastan, kao znak siromatva, ak i da nije ve smatran nepristojnim prema staroj tradiciji naleenoj iz ranijeg kulturnog stadijuma. Prema staroj tradiciji iz pljakake kulture, produktivan napor treba izbegavati

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

r

102 Teorija dokoliarske klase Isticanje dokolice 103

kao nedostojan sposobnog oveka, a ta tradicija je pre osnaena nego zanemarena prelaskom iz pljakakog u kvazimiroljubivi nain ivota.

ak i da nije dolo do dokoliarske klase s prvom pojavom pri-vatnog vlasnitva, usled neasnosti koja je pripisivana produktiv-nim zanimanjima, do nje, kao jedne od prvih posledica vlasnitva, u svakom sluaju bi dolo. Treba napomenuti da, iako je doko-liarska klasa teoretski postojala od poetka pljakake kulture, prelaskom iz pljakakog u sledei novani stadijum kulture ta institucija stie svoje novo i punije znaenje. Od toga vremena pa nadalje to je dokoliarska klasa" u stvarnosti kao i u teoriji. Od tada institucija dokoliarske klase datira u svojoj savrenoj i krajnjoj formi.

Za vreme pravog pljakakog stadijuma pravljenje razlike iz-meu dokoliarske i radne klase u izvesnom stepenu je samo ce-remonijalno. Sposobni ljudi se ljubomorno uvaju od svega to je, po njihovom miljenju, sluinsko dirinenje, ali, u stvari, njihova delatnost znatno doprinosi opstanku grupe. Kasniji stadijum kva-zimiroljubive proizvodnje obino je okarakterisan ustanovljenim ropstvom pokretnina, oporima stoke i servilnom klasom stoara i pastira; proizvodnja je toliko napredovala da opstanak zajedni-ce vie ne zavisi od lova ili od bilo kakve druge forme delatnosti koja bi se s pravom mogla smatrati podvigom. Od tada pa nadalje karakteristina odlika ivota dokoliarske klase je isticanje oslo-boenja od svakog korisnog zanimanja.

Normalna i karakteristina zanimanja klase u tom zrelom dobu njenog ivota su u velikoj meri ista kao i u njenim ranijim danima. Ta zanimanja su: vladavina, rat, sportovi i verski obredi. Osobe koje su preterano odane tekim teoretskim cepidlaenjima mogu rei da su ta zanimanja ipak uzgredno i posredno produktiv-na"; meutim, treba primetiti, kao odluujue u ovoj stvari, da u svakom sluaju prividni i obian motiv dokoliarske klase za angaovanje u ovim zanimanjima nije poveanje bogatstva pro-duktivnim radom. U tom, kao i u drugim kulturnim stadijumima, vladavina i rat se bar delimino vre i vode radi novanog sticanja onih koji uestvuju u njima. Meutim, to sticanje se postie na a-

stan nain - zaplenom i preobraanjem. Ta zanimanja su po svo-joj prirodi pljakaka, a ne produktivna. Neto slino se moe rei i za lov, ali sa izvesnom razlikom. Prelaskom zajednice iz pravog lovakog stadijuma lov se postepeno deli u dva razliita zanima-nja. S jedne strane, to je zanat, koji se upranjava uglavnom radi dobitka; prema tome, elemenat podviga je tu praktino sasvim odsutan, ili, u svakom sluaju, ne postoji u dovoljnoj meri da bi uklonio imputaciju da se radi o upranjavanju korisnog zanima-nja. S druge strane, lov je isto tako sport, prosto zadovoljavanje jednog pljakakog instinkta. Kao takav, on ne prua razloge za nekakav znaajan novani podsticaj, ali sadri manje ili vie oi-gledan elemenat podviga. Ovaj poslednji ogranak lova - oien od svake imputacije zanata - jedini je valjan i s pravom pripada ivotnom obrascu razvijene dokoliarske klase.

Uzdravanje od rada je ne samo astan ili zasluan in, nego sada postaje i stvar pristojnosti. Insistiranje na vlasnitvu kao osnovi za sticanje ugleda vrlo je naivno i vrlo imperativno u vre-

me ranijih stadijuma akumulacije bogatstva. Uzdravanje od rada je uobiajen dokaz bogatstva pa je zato i uobiajen znak drutve-nog poloaja, a to insistiranje na valjanosti bogatstva vodi do jo veeg insistiranja na dokoliarstvu. Nota notae est nota rei ipsius.1

Prema dobro poznatim zakonima ljudske prirode, obiaj sada uzima ovaj uobiajeni dokaz bogatstva i fiksira ga u ljudskim na-

vikama miljenja kao neto to je samo po sebi u osnovi valjano i plemenito, dok produktivan rad istovremeno i slinim proce-

som postaje u dvostrukom smislu sutinski nedostojan. Na kraju, obiaj ini da je u oima zajednice rad ne samo sramota nego i moralno nemogu za plemenitog, slobodnog oveka i nespojiv s

dostojanstvenim ivotom. Ovaj tabu nad radom ima i jednu dalju posledicu u proizvod-

noj diferencijaciji klasa. Uporedo s porastom gustine stanovnitva i izrastanjem pljakake grupe u proizvodnu zajednicu sa stalnim mestom boravka, proiruju se i ustaljuju i ustanovljene vlasti kao i obiaji kojima se reguliu razna pitanja u vezi s posedovanjem. Tako onda postaje praktino nemogue akumulirati bogatstvo 1 Primedba primedbe je primedba o samoj stvari -prim.prev.

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

Teorija dokoliarske klase

obinim otimanjem, a, po loginoj postojanosti, ponositim ljudi-ma bez sredstava je isto tako nemogue da radom stiu bogatstvo. Jedina alternativa koja im je ostala jeste prosjaenje ili liavanje. Gde god je kanonu isticanja dokoliarstva dozvoljeno da neome-tano vri svoj uticaj, pojavie se kao posledica jedna sekundarna, u izvesnom smislu lana dokoliarska klasa - krajnje uboga, s eg-zistencijom punom neizvesnosti, bede i nematine, ali kojoj mo-ralni principi ne dozvoljavaju da se spusti do toga da zarauje za svoj ivot. ak i danas nisu nepoznate pojave propali gospodin i dama koji su videli i bolje dane. Svi civilizovani narodi poznaju to uvreeno shvatanje da je i najmanji fiziki rad nedostojanstven, a poznaju ga i narodi sa zaostalijom novanom kulturom. Kod osoba veoma delikatne osetljivosti, koje su dugo vremena navikavane na lepo ponaanje, shvatanje o sramotnosti fizikog rada moe biti toliko duboko da e ono u jednom kritinom momentu preo-vladati ak i nad instinktom samoodranja. Tako smo, na primer, uli za izvesne polineanske poglavice, koji su, da ne bi prekrili bonton, radije gladovali nego da ustima prinesu hranu vlastitim rukama. Istina, ovo ponaanje je, bar delimice, bilo prouzrokova-no velikom uzvienou ili tabuom koji je pripisivan poglaviinoj linosti. Tabu se prenosi dodirom njegovih ruku, i tako je sve to bi on dodirnuo postalo nepogodno za ljudsku hranu. Meutim, tabu je sam po sebi proizvod nedostojnosti ili moralne nemogu-nosti rada, tako da je ak, i u tom smislu protumaeno, ponaanje polineanskih poglavica doslednije kanonu asnog dokoliarstva nego to to na prvi pogled izgleda. Kao jo bolja, ili bar nepogre-nija ilustracija za ovo moe posluiti primer izvesnog francuskog kralja, koji je - kako kau - izgubio ivot preteranom istrajnou u potovanju etikecije. U odsustvu dostojanstvenika ija je du-nost bila da pomera stolicu svoga gospodara, kralj je, ne alei se, sedeo pred ognjitem i otrpeo je da se njegova kraljevska linost ispri u tolikoj meri da mu nije bilo spasa. Meutim, postupajui tako on je spasio svoje hriansko kraljevsko velianstvo od slu-inskog kaljanja.

Isticanje dokolice 105

Summum crede nefas anirham praefferre pudori, Et propter vitam vivendi perdere causas.2

Ve je napomenuto da termin dokoliarstvo", kako je ovde upotrebljen, ne sadri u sebi pojam lenjosti ili mirovanja. On samo znai neproduktivno troenje vremena. Vreme se nepro-duktivno troi:

1) zbog shvatanja da je produktivan rad nedostojanstven; 2) kao dokaz novane sposobnosti da se sebi dozvoli ivot u

besposlici. Meutim, ceo ivot gospodina dokoliara ne provodi se pred

oima posmatraa koji bi trebalo da budu impresionirani tim spektaklom asne dokolice, koja, prema idealnom obrascu, treba da sainjava njegov ivot. Silom prilika, jedan deo njegovog ivota nije dostupan javnosti, i za taj deo, koji provodi bez svedoka, gos-podin dokoliar treba - u interesu svog dobrog imena - da bude u stanju da prui ubedljiv prikaz. On mora da nae neka sredstva da dokae dokolicu koja nije provedena pred oima posmatraa. Ovo moe da se uini samo indirektno, izlaganjem nekog opipljivog, trajnog rezultata tako provedene dokolice - na nain analogan poznatom izlaganju opipljivih, trajnih proizvoda rada, koji su za gospodina dokoliara izvrile zanatlije i sluge koje je on najmio.

Trajan dokaz produktivnog rada je njegov materijalni proizvod, obino neki potroni artikal. Kada se radi o podvigu, onda je isto tako mogue i uobiajeno da se doe do nekog opipljivog rezul-tata koji bi se mogao izloiti kao trofej ili plen. U docnijoj fazi razvitka usvojen je obiaj da neka znaka ili insignije asti slue kao konvencionalno prihvaen znak podviga, a one istovremeno pokazuju koliinu ili stepen podviga iji su simbol. Porastom gu-stine stanovnitva i razvijanjem ljudskih odnosa sve ivotne poje-dinosti potpadaju pod proces elaboracije i selekcije; u tom proce-su elaboracije upotreba trofeja se razvija u sistem rangova, titula gradiranja i insignija, iji su tipini primeri heraldiki znakovi, medalje i poasna odlikovanja. 2 Veruj da je najvee zlo da pretpostavi duh stidu I da

zbog ivota izgubi razlog ivljenja - prim.prev.

104

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

106 Teorija dokoliarske klase Isticanje dokolice 107

Sa ekonomske take gledita, dokoliarstvo, posmatrano kao zanimanje, po vrsti se usko povezuje s nainom ivota u kome je podvig jedino zanimanje, a postignua koja karakteriu dokoli-arski ivot i koja ostaju kao njegov dekorativni kriterijum imaju mnogo zajednikog s trofejima podviga. Meutim, dokolica u uem smislu, za razliku od podviga i od svakog drugog prividno produktivnog ulaganja truda na objekte koji sutinski nisu ko-risni, obino ne ostavlja za sobom nikakav materijalan rezultat. Zato kriterijum za dokolicu izvrenu" u prolosti obino uzima oblik nematerijalne" robe. Takvi nematerijalni dokazi dokolice u prolosti su kvazinauni i predstavljaju kvaziumetnika dosti-gnua, koja idu za tim da upoznaju takve procese i dogaaje koji direktno ne doprinose poboljanju ivota ljudi. Tako, na primer, u nae vreme postoji izuavanje mrtvih jezika i okultnih nauka, pravilnog pisanja, sintakse i metrike, raznih oblika domae muzi-ke i drugih umetnosti vezanih za domainstvo, poslednje mode u oblaenju, nametaju i koijama, igara, sportova i luksuznih ivo-tinja kao to su psi i trkai konji. U svim ovim oblastima znanja moda je prvobitni motiv, iz koga je nastalo njihovo sticanje u po-etku i kroz koji su ona prvi put dola u modu, bilo neto sasvim drugo nego neija elja da pokae da svoje vreme nije potroio na proizvodna zanimanja. Ali, da se ta postignua nisu pokazala kao pogodan dokaz za neproduktivno troenje vremena, ona ne bi preivela i sauvala svoje mesto kao uobiajena postignua do-koliarske klase.

Ova postignua mogu u izvesnom smislu biti klasirana kao grane nauke. Pored ovih postignua, i iznad njih, postoji jo niz drutvenih injenica koje prelaze iz oblasti nauke u oblast fizikih navika i vetina, kao to su: ono to je poznato kao maniri i vaspi-tanje, utive navike, pristojnost i uopte formalni i ceremonijalni ritual. Ova vrsta injenica je ak neposrednije i nametljivije uo-ljiva, i zato se na njima mnogo ire i imperativnije insistira kao na potrebnim dokazima uglednog stepena dokoliarstva. Vredno je pomena da se cela ova vrsta ceremonijalnog rituala, koja je svr-stana pod opti naziv manira", mnogo vie potuje u onom sta-dijumu kulture u kome je najvie u modi isticanje dokoliarstva

kao znaka uglednosti, nego u docnijim stadijumima kulturnog razvitka. Opte je poznato da je varvarin iz kvazimiroljubivog sta-dijuma proizvodnje mnogo bolje odgojen gospodin u svim stva-rima koje se tiu pravila dobrog vladanja nego bilo koji ljudi iz docnijeg doba, sem onih najodabranijih. Opte je poznato, ili se bar tako veruje, da su maniri progresivno zapostavljeni uporedo s udaljavanjem drutva od patrijarhalnog stadijuma. Mnoga gos-poda stare kole bila su prisiljena da sa aljenjem zamere, zbog nedovoljno odgojenih manira i ponaanja, ak i boljim klasama u savremenim proizvodnim zajednicama, a propadanje ceremo-nijalnih pravila lepog ponaanja - ili, kako se to drugaije zove, vulgarizacija ivota - meu pravim proizvodnim klasama je, po miljenju osoba finih shvatanja, jedan od glavnih poroka dananje civilizacije. Propadanje kome su izvrgnuta pravila lepog ponaa-nja od strane zaposlenih ljudi svedoi, bez ikakvog osuivanja, o injenici da je etikecija proizvod i eksponent ivota dokoliarske klase i da ona uspeva u punoj meri samo pod reimom statusa.

Poreklo - ili, bolje, izvor - etikecije treba, bez sumnje, traiti negde drugde a ne u svesnom naporu lepo vaspitanih da poka-u da je mnogo vremena potroeno da bi se lepi maniri stekli. Neposredni cilj novotarenja i elaboracije bio je vea efektivnost novog smera u pogledu lepote i izraajnosti. Antropolozi i socio-lozi imaju obiaj da pretpostavljaju da ceremonijalni zakoni lepog ponaanja svoj poetak i razvitak dobrim delom duguju elji da se nekom ugodi ili pokae dobra volja, i taj prvobitni motiv je retko - a, moda, nikad - odsutan u ponaanju lepo vaspitanih osoba u bilo kom stadijumu docnijeg razvitka. Kae se da su maniri delom elaboracija gesta, a delom simbolini i konvencionalizovani ostaci koji predstavljaju ranija akta dominacije, inosluenja ili linog kontakta. Velikim delom, oni su izraz odnosa statusa - simboli-na pantomima, gospodarenja, s jedne, i podreenosti i sluenja, s druge strane. Gde god danas pljakaki nain miljenja, i od-govarajui stav gospodarenja i potinjenosti, daje svoje obeleje priznatom ivotnom obrascu, tamo se krajnja vanost poklanja cepidlakim pojedinostima u ponaanju, a revnost sa kojom se pazi na ceremonijalni ritual u vezi s rangom i titulom veoma se

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

108 Teorija dokoliarske klase Isticanje dokolice 109

pribliuje idealu koji je postavio varvarin iz kvazimiroljubive no-madske kulture. Neke od evropskih zemalja pruaju lepu ilustra-ciju ovog duhovnog zaostatka. U tim zajednicama je na slian na-in dostignut arhaini ideal u pogledu potovanja koje se ukazuje manirima kao injenici od sutinske vrednosti.

Etikecija je poela time to je bila simbol i pantomima, a imala je samo vrednost pokazivaa injenica i kvaliteta koje je simboli-zovala. Meutim, uskoro je pretrpela promene koje se u ljudskim odnosima obino deavaju simbolinim injenicama. Po popular-nom shvatanju, maniri su uskoro sami po sebi poeli da predstav-ljaju neku vrednost; oni su uskoro poprimili obredni karakter, u velikoj meri nezavisan od injenica koje su u poetku oznaavali. Krenje zakona lepog ponaanja postalo je svim ljudima sutinski odvratno, a dobar odgoj nije, po svakodnevnom shvatanju, prosto znak ljudske savrenosti, nego. integralan deo plemenitog ljud-skog duha. Malo je stvari koje ispunjavaju sa toliko instinktivne odvratnosti kao prekraj pristojnog ponaanja; mi smo u pogledu pripisivanja sutinske korisnosti ceremonijalnoj etikeciji otili to-liko daleko da malo ko od nas moe da odvoji neki prekraj etike-cije od shvatanja o sutastvenoj nitavnosti prekritelja. Prekraj zadate reci se moe oprostiti, ali prekraj etikecije nikako. Maniri ine oveka."

Ipak, iako maniri poseduju ovakvu sutinsku korisnost, kako po shvatanju izvoaa tako i posmatraa, ovo shvatanje o sutin-skoj ispravnosti lepog ponaanja je samo neposredan razlog za popularnost lepog ponaanja i dobrog odgoja. Dalji, ekonomski, razlog treba traiti u asnom karakteru one dokolice ili nepro-duktivnog troenja vremena i truda bez koga se dobri maniri ne mogu stei. Samo dugom upotrebom mogu se poprimiti znanja i navike iz oblasti lepog ponaanja. Prefinjeni ukusi, maniri i ivot-ne navike vrlo su koristan dokaz plemenitog porekla; jer, dobar odgoj zahteva vremena, vebanja i trokova, te ga zato ne mogu postii oni koji svoje vreme i energiju moraju da posvete radu. Poznavanje pravila pristojnog ponaanja je dokaz prima facie da je onaj deo ivota dobro odgojene osobe koji ona ne provodi ne-posredno pred oima posmatraa potroen dostojno u sticanju

postignua koja nemaju nikakvog unosnog efekta. Prema tome, i obrnuto, poto je dokolica konvencionalno sredstvo novanog ugleda, sticanje izvesne vetine u pogledu lepog ponaanja je oba-vezno za sve koji pretenduju na minimum novane pristojnosti.

Ona koliina asnog dokoliarskog ivota koja nije provedena pred oima gledalaca moe da poslui za svrhe uglednosti samo ukoliko ostavi opipljiv, vidljiv rezultat, koji se moe izloiti kao dokaz i meriti i porediti s proizvodima iste vrste izloenim od strane takmiarskih aspiranata na uglednost. Izvesni takvi efekti - kao to su dokoliarski i nonalantni maniri i dranje itd. - slede prosto usled stalnog uzdravanja od posla ak i kada subjekat ne misli na to i ne nastoji da kroz uenje stekne izgled dokoliar-skog obilja i gospodstva. Dokoliarski ivot, voen neprekidno kroz nekoliko generacija, naroito ostavlja stalan, vidljiv utisak u pogledu izgleda osobe, a jo vie u navikama ponaanja i dra-nja. Meutim, svi ovi znaci nagomilanog dokoliarskog ivota i savrenosti u lepom ponaanju, do kojih se dolazi pasivnim navi-kavanjem, mogu se dalje usavriti brigom i revnosnim sticanjem znakova poasne dokolice, a onda sprovoenjem izlaganja tih pomonih znakova osloboenja od zaposlenja putem naporne i sistematske discipline. Prosto reeno, to je taka na kojoj marljivo primenjivanje truda i trokova moe materijalno unaprediti posti-zanje pristojne vetine u pravilima pristojnosti dokoliarske klase. Obrnuto, ukoliko je vei stepen usavrenosti i oigledniji dokaz o visokom stepenu naviknutosti na ritual koji ne slui nikakvom unosnom niti kakvom drugom direktno korisnom cilju, utoliko je vea i potronja vremena i sredstava za koje se pretpostavlja da su potrebni za sticanje ovih kvaliteta, te je vei i dobar ugled koji iz ovoga proizlazi. Otuda proistie da se u takmiarskoj borbi za usavravanje u dobrim manirima mnogo truda ulae na negova-nje obiaja lepog ponaanja, a zbog toga se i pojedinosti lepog ponaanja razvijaju u razgranatu disciplinu, kojoj se moraju pod-vri svi oni koji ele da ih u pogledu ugleda smatraju besprekorni-ma. Zbog toga, s druge strane, ovo isticanje dokoliarstva od kog proistie etikecija prerasta postepeno u munu vebu ponaanja i kolovanja ukusa i diskriminacije u odnosu na to koji su potroni artikli pristojni i koji su pristojni naini njihove potronje.

AsusHighlight

AsusHighlight

110 Teorija dokoliarske klase Isticanje dokolice 111

U vezi s tim, vredno je pomena da je mogunost stvaranja pato-lokih i drugih mentalnih osobina lica i naina putem pametnog oponaanja i sistematske vebe iskoriena za promiljeno stva-ranje izvesne kulturne klase, esto s vrlo srenim rezultatom. Na taj nain, procesom, koji je obino poznat kao snobizam, postie se sinkopatska evolucija plemenitog roda i odgoja u sluajevima znatnog broja porodica i porodinih loza. Ovo sinkopatsko ple-menito poreklo daje rezultate - u pogledu svoje korisnosti, kao faktor dokoliarske klase u stanovnitvu - koji uopte nisu sutin-ski nii u odnosu na druge koji su pretrpeli due ili manje uporno vebanje u novanim pravilima pristojnosti.

Pored toga, postoje i drugi marljivi stepeni prilagoavanja po-slednjim priznatim zakonima preciznosti u pogledu pristojnih sredstava i naina potronje. Razlike izmeu jedne i druge osobe u stepenu prilagoenosti odgovarajuem idealu mogu se porediti, a lica se mogu gradirati i svrstavati sa izvesnom tanou i uspe-hom prema progresivnoj skali manira i odgoja. Ocena uglednosti u ovom pogledu obino se donosi slobodno, na osnovu prilago-avanja priznatim kanonima ukusa i ovim stvarima i bez svesnog poklanjanja panje novanom poloaju ili stepenu dokoliarstva bilo kog od datih kandidata za sticanje ugleda. Meutim, kanoni ukusa prema kojima se ocena dodeljuje pod stalnim su nadzorom zakona isticanja dokolice i stalno podleu promenama i revizija-ma, kako bi se to vie prilagodili zahtevima toga zakona. Tako da, iako neposredna osnova za diskriminaciju moe da bude neke druge vrste, ipak je uvreen princip i najsigurniji znak dobrog odgoja zahtev za solidno i oigledno traenje vremena. Moe da bude izvesnih znatnih variranja detalja unutar ovoga principa, ali to su samo odstupanja u pogledu oblika i izraza, a ne u pogledu sutine.

Mnoge ljubaznosti iz svakodnevnih kontakata su, naravno, neposredni izrazi potovanja i dobre volje, te u veini sluajeva nema potrebe da se taj elemenat ponaanja prati unatrag do neke osnove na kojoj se ugled temelji kako bi se objasnila, bilo njegova prisutnost, bilo odobravanje s kojim se na njega gleda. Meutim, to se ne odnosi i na zakone lepog ponaanja. Ovi poslednji su

izrazi statusa. Naravno da je svakome ko to hoe da vidi dovoljno jasno da je nae dranje prema slugama i drugim novano zavi-snim licima - dranje superiornog uesnika u izvesnom odnosu statusa, iako su ove manifestacije esto jako modifikovane i ubla-ene u odnosu na prvobitno izraavanje grube dominacije. Na sli-an nain nae dranje prema pretpostavljenima, a dobrim delom i prema jednakima, pokazuje vie ili manje konvencionalizovan stav potinjenosti. Setite se gospodske pojave ponositog gospodi-na ili gospoe, koja toliko svedoi o dominaciji i nezavisnosti nad ekonomskim okolnostima i koja se istovremeno sa toliko ubedlji-ve snage obraa naem shvatanju ispravnog i gracioznog. Meu tom najviom dokoliarskom klasom, koja nema nikog vie iznad sebe i malo jednakih sebi, pravila lepog ponaanja nalaze svoj naj-puniji i najzreliji izraz, a ta najvia klasa isto tako daje pravilima lepog ponaanja onu definitivnu formulaciju koja slui kao kanon pristojnosti za sve ostale nie klase. U ovom sluaju, isto tako, re je, sasvim oigledno, i o zakonima statusa, koji jasno pokazuju da ih nije mogue uskladiti sa bilo kakvim vulgarnim proizvodnim radom. Boanska sigurnost i kraljevska ljubaznost, svojstvena onima koji su navikli da zahtevaju potinjavanje i da ne brinu o sutranjici, uroeno je pravo i znak gospodina u njegovom najbo-ljem obliku. A, po popularnom shvatanju, to je i vie od toga, jer se takvo ponaanje prihvata kao sutinski atribut vie vrednosti, pred kojom je obian ovek niskog porekla srean da se ponizi i pokori.

Kao to je ukazano u jednoj ranijoj glavi, postoje razlozi za ve-rovanje da je institucija vlasnitva poela vlasnitvom nad licima, u prvom redu nad enama. Podsticaji za sticanje takve imovine su oigledno bili sledei:

1) sklonost dominaciji i prinudi; 2) korisnost takvih lica kao dokaza moi njihovog vlasnika; 3) korisnost njihovih usluga.

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

112 Teorija dokoliarske klase Isticanje dokolice 113

Line usluge zauzimaju posebno mesto u ekonomskom razvit-ku. U vreme stadijuma kvazimiroljubive proizvodnje, a naroito tokom ranijeg razvitka proizvodnje unutar granica ovog opteg razvitka, dominantan motiv za sticanje vlasnitva u vidu lica izgleda da je bila korisnost usluga ovih poslednjih. Sluge se cene po njihovim uslugama. Ali dominacija ovog motiva nije rezultat opadanja apsolutnog znaaja drugih dveju korisnosti koje su se imale od slugu. Pre e biti da su promenjene ivotne okolnosti po-tencirale korisnost sluga za ovu poslednju pomenutu svrhu. ene i drugi robovi visoko se cene i kao dokaz bogatstva i kao sredstva za akumulaciju bogatstva. Oni su, zajedno sa stokom ako je pleme pastirsko, uobiajen oblik investiranja radi profita. ensko rop-stvo je bilo u tolikoj meri u stanju da da karakter ekonomskom ivotu i kvazimiroljubivoj kulturi, da ena ak poinje da slui kao jedinica vrednosti meu narodima koji ive u doba takve kulture - kao, na primer, u Homerovo doba. Tamo, gde je takav sluaj, teko da se moe dovesti u pitanje to da je osnova proizvodnog sistema ropstvo pokretnina i da su ene obino robovi. Osnovni, svuda prisutni ljudski odnos u takvom sistemu jeste odnos gos-podara i sluge. Priznati dokaz bogatstva je posedovanje mnotva ena, a uskoro i drugih robova koji se zapoljavaju sluenjem gos-podarevoj linosti i proizvodnjom robe za njega.

Uskoro dolazi do podele rada, pa lino sluenje i negovanje gospodara postaje naroita dunost izvesnog dela slugu, dok se drugi, koji su potpuno zaposleni pravim proizvodnim zanima-njima, sve vie odvajaju od svih neposrednih odnosa s linou njihovog vlasnika. Istovremeno se one sluge ija je dunost lino sluenje postepeno oslobaaju produktivne radinosti koja se vri radi zarade.

Ovaj proces progresivnog osloboenja od obinih proizvodnih poslova obino e poeti sa osloboenjem ene ili glavne ene. Poto je zajednica napredovala do ustaljenog naina ivota, za-robljavanje ena neprijateljskih plemena kao uobiajen izvor snabdevanja enama postaje nemogue. Tamo gde je taj napre-dak postignut, glavna ena je obino plemenite krvi, i ta injenica ubrzava njeno osloboenje od prostih poslova. Na ovom mestu

ne moemo raspravljati o tome na koji je nain dolo do pojma o plemenitoj krvi, niti o ulozi koju taj pojam igra u razvitku braka. Za nau svrhu je dovoljno da se kae da je plemenita krv ona krv koja je oplemenjena produenim kontaktom s akumuliranim bogatstvom ili sa stalnom povlasticom. ena s takvom prolou radije se uzima za brak, kako zato to se time stupa u saveznitvo s njenim monim roacima, tako i zbog toga to se smatra da je krvi koja je bila povezana s mnogo dobara i velikom moi priro-ena via vrednost. Ona e ipak biti samo pokretna imovina svoga mua, kao to je pre no to je kupljena bila pokretna imovina svoga oca, ali ona je istovremeno od svoga oca nasledila plemenitu krv. Usled toga se smatra moralno neumesnim da se ona bavi poniavajuim poslovima zajedno sa ostalim slugama. Ma koliko ona bila potinjena svome gospodaru i ma koliko bila inferiorna u odnosu na muke lanove drutvene sredine u koju je stavljena svojim roenjem, princip da je plemenitost prenosna uinie da se ona postavi iznad obinih robova, a im ovaj princip poprimi snagu propisa, on e joj u izvesnoj meri podariti prerogativ do-koliarstva, koji je osnovni znak plemenitog porekla. Razvitkom proizvodnje i nagomilavanjem poseda u relativno mali broj ruku, uobiajeni standard bogatstva gornje klase se die. Ista tendencija osloboenja od zanata, a kasnije i od siuinskih domaih poslova, pojavie se i u pogledu drugih ena, ako ih ima, a isto tako i u odnosu na ostale sluge koje neposredno dvore linosti svoga gos-podara. to je odnos u kome se sluga nalazi prema linosti gospo-dara dalji - osloboenje dolazi sve sporije.

Ako gospodareva novana situacija to dozvoljava, dolazi do stvaranja specijalne klase linih slugu, jer se toj linoj slubi vre-menom pripisuje veoma ozbiljan znaaj. Linost gospodara, koji je otelovljenje vrednosti i asti, najvanija je stvar. Kako radi nje-govog ugleda u zajednici tako i radi njegovog samopotovanja, na njegov najmanji mig moraju ga usluiti efikasne specijalizova-ne sluge, ije dvorenje njegove linosti ne sme biti ometano bilo kakvim sporednim zanimanjima. Ove specijalizovane sluge vie slue za pokazivanje nego za slubu koju stvarno vre. Ukoliko se ne dre samo radi pokazivanja, oni pruaju zadovoljenje svome

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

AsusHighlight

114 Teorija dokoliarske klase Isticanje dokolice 115

gospodaru uglavnom time to pruaju mogunost manifestovanja njegove sklonosti za dominacijom. Istina, briga o stalnom povea-nju domaeg aparata moe da zahteva ulaganje posebnog truda, ali, poto se aparat obino poveava da bi sluio kao sredstvo za postizanje ugleda a ne radi udobnosti, ta injenica nije od vee vanosti. Sve ove vrste korisnosti bolje se postiu veim brojem visokospecijalizovanih slugu. Tako dolazi do stalnog poveavanja diferencijacije i multiplikacije domaih i linih slugu, a uporedo s tim i do progresivnog osloboenja ovih slugu od produktivnog rada. Poto oni slue samo kao dokaz sposobnosti plaanja, sluba takvih domaih slugu stalno tei da sadri sve manje vrednosti - i, na kraju, njihovo sluenje tei da postane samo nominalno. Ovo se naroito odnosi na one sluge koje najneposrednije i najoigled-nije dvore svog gospodara. Tako dolazi do toga da se njihova kori-snost sastoji najveim delom u isticanju njihovog osloboenja od produktivnog rada i u dokazu koji to osloboenje prua o bogat-stvu i moi njihovog gospodara.

Posle izvesnog napretka ostvarenog u praksi zapoljavanja spe-cijalnog aparata slugu za isticanje dokolice na ovaj nain, za ova-kve usluge - koje treba da nametljivo izlau sluge pogledu - radije se uzimaju mukarci nego ene. Mukarci, naroito krepki, pristali momci - kakvi treba da budu lakeji i ostale sluge - oigledno su snaniji i skuplji od ena. Oni su opremljeniji za ovakav posao jer su u stanju da poslue kao dokaz veeg traenja vremena i ljudske energije. Tako dolazi do toga da u ekonomiji dokoliarske klase zaposlena domaica ranijih patrijarhalnih dana, sa svojom pratnjom vrednih kunih pomonica, sada ustupa mesto dami i lakeju.

U svakom stepenu i u svako doba ivota, kao i u svakom sta-dijumu ekonomskog razvitka, dokoliarstvo dame i lakeja se ra-zlikuje od dokoliarstva gospodina - glave domainstva - utoliko to njihova zanimanja imaju prividan izgled radinosti. Ta zanima-nja u velikoj meri uzimaju oblik marljivog dvorenja gospodara ili odravanja i usavravanja domaih stvari, tako da je to dokoliar-stvo samo utoliko to se vri mali ili nikakav produktivan rad, a ne dokoliarstvo u smislu da je odsutna svaka pretenzija na rad.

Dunosti koje gospoa obavlja, ili koje vre domae sluge, esto su teke i usmerene ciljevima koji se smatraju krajnje potrebnim za udobnost celog domainstva. Ukoliko te dunosti dovode do fizike sposobnosti ili udobnosti gospodara, ili ostatka domain-stva, one treba da se smatraju produktivnim. Samo ostatak zani-manja, koji ostaje posle odbijanja ovog efektivnog rada, moe se klasirati kao vrenje dokoliarstva.

Meutim, mnoge dunosti koje se u savremenom svakod-nevnom ivotu smatraju domainskim brigama, kao i mnoge neophodnosti" potrebne za udobnu egzistenciju civilizovanog veka, samo su ceremonijalnog karaktera. One se zato ispravno klasiraju kao vrenje dokoliarstva u smislu u kome je taj termin ovde upotrebljavan. One ipak mogu da budu imperativno nune sa gledita pristojne egzistencije; one ak mogu biti nune za linu udobnost, pa ipak mogu da budu uglavnom ili potpuno ce-remonijalnog karaktera. Meutim, ukoliko su ovakvog karaktera, one su ipak imperativne i potrebne, poto smo mi naueni da ih traimo i poto e, inae, biti povreena ceremonijalna istoa ili dostojanstvenost. Bez njih mi se oseamo neugodno, ali ne zbog toga to njihovo odsustvo prouzrokuje direktno fiziku neudob-nost; ukus koji nije tako odgojen da pravi diskriminaciju izmeu konvencionalnog dobra i konvencionalnog zla nee biti povreen njihovim odsustvom. U onolikoj meri u kolikoj je sve ovo tano, rad utroen na ove usluge treba da se klasira kao dokolica, a kada ga ne vri ekonomski slobodna i samoodluujua glava institucije, onda ga treba klasirati kao