11www.serbianmirror.comAvgust 2013.

V A N J I N I B I S E R I

Pi{e: Vanja Buli}

Najzad smo dobili najoptimisti~kijufinansijsku dijagnozu, koja je ovomnapa}enom narodu povratila veru u

budu}nost. Dijagnozu nije postavio niMladjan Dinki}, ni Dejan [o{ki}, niJorgovanka Tabakovi}... Da je `iv DragoslavAvramovi}, iz milo{te zvan Deda Avram, biobih siguran da ju je on prosledio medijima,jer je jedini u poslednjih dvadeset godina ura-dio ono {to je obe}ao. Ako se se}ate, on jeobe}ao da }e nema~ka marka vredeti jedandinar, ali je veoma brzo pre{la u odnos jedanprema sedam dinara, {to nije puka finansijs-ka slu~ajnost: sedam je, ako niste znali,sre}an broj! Deda Avram je bio sed, pa se ukonkretnom slu~aju mogla upotrebitu narod-na poslovica „mi{ beli sre}u deli”.

Ali, da se vratim dijagnozi. Onaglasi ovako: dinar je zdraviji od eura! Nateleviziji to re~e ozbiljna `ena, pritom nasme-jana, a ispred njenog imena i prezimena jebilo nekoliko dr, mr, fr, itd. To je izjavi daloveoma ozbiljan karakter, {to bi rekli na{i fud-baleri koji u svakoj utakmici, ~ak i ako jeizgubljena, „pokazuju da imaju karakter”. Nepi{e dodu{e kakav to karakter imaju. Ali, toje druga tema.

Po{to verujem televiziji, odmah samuzeo najnovije kursne liste i uporedio ih salistama od pre nekoliko meseci i shvatio da

tu ne{to nije u redu. Dok euro raste, deblja ikrma~i se na na{oj grba~i, dinar~i} slabi,uvija se od bolova i jedva pre`ivljava.Dodu{e, postoji vic u kome `ena koja pucaod zdravlja neprestano peva, a ne zna da }esutra umreti, jer se onemo}ali mu` pridr`avauputsva lekara, da suprugu iznurava nep-krekidnim seksom. Po toj analogiji, euro bi

mogao, onako masan i preterano ugojen, daumre od napada finansijskog holesterola.

Prelistao sam i novine iz tridesetih

godina pro{log veka i u njima prona{aopodatak da je dinar u to vreme bio najzdrav-ija evropska valuta sa zanemarljivominflacijom. Kako je to uspevalo jednojpoljoprivrednoj zemlji u eri industrijskogprocvata Evrope? Odgovor je jednostavan:prodaj strancu ono {to najbolje ume{ danapravi{. A to je hrana.

To je znao i Milo{ Obrenovi},tridesetih godina devetnaestog veka, pa jestrancima prodavao svinje. Uzimao im je

pare, a nabacivao holesterol, pa je ostaozabele`en kao prvi uspe{ni srpski borac pro-tiv evropske unije u za~etku. Iako je bionepismen, umeo je da pro~ita evropske `elje,koje dana{nji {kolovani stru~njaci za sve isva{ta ne umeju da prepoznaju, pa je zato na{glavni izvozni artikal kamata na uvezeneevropske kredite.

Iz pro{losti se vra}am u sada{njost,u vreme kada je jedan stru~njak zaklju~iokako je dinar zdraviji od eura! Ne znam dali }e se posle ove izjave dinar na}i u apoteka-ma, ali znam da ga u mnogim porodicamaodavno koriste u malim koli~inama kao da jelek. A neki lekovi se uzimaju samo jedanputdnevno.

Da bih ispravno i potpuno informisaojavnost o navedenom problemu, potra`io samdoti~nu nau~nu radnicu i saznao neverovatnestvari!

Doma}i korisnici eura u metalu, atakvih je najvi{e jer je re~ o malim apoenima,dobijaju osip oko usta ili oko o~iju. Za{to?Zato {to euro u metalu sadr`i u sebi nikl, kojiizaziva promene na ko`i. Oni, kroz ~ije suruke pro{li metalni evri}i, kasnije dodirnu okoili usta i shvate da je dinar mnogo zdraviji, jermogu da ga grickaju, ma{u se sa njim poglavi, dodiruju trepavice i – ni{ta!

Drugim re~ima, ostaju zdravi kaodren, svesni poruke narodne poslovice danovac kvari ljude.

Ceo radni vek proveo je u

novinarstvu – pisanom i elektron-

skom. Pisao je u gotovo svim

presti`nim novinama, a zlatni peri-

od je do`iveo kao urednik magazi-

na Duga. Kultna TV emisija „Crni

biseri” u~inila ga je poznatim TV

licem i stru~njakom za podzemlje.

Kao TV stvaralac je uradio vi{e od

dve hiljade jedno~asovnih emisija,

a bio je scenarista i tri TV serije:

“Jugovi}i”, “Drugo stanje” i “Javlja

mi se iz dubine du{e” i koscenar-

ista izuzetno uspe{nog filma „Lepa

sela lepo gore”. Radio je i doku-

mentarne filmove.

Od desetak romana i tri

zbirke pri~a, koliko je napisao,

posebno je ponosan na roman

„Oko otoka” koji prati porodicu

golooto~ana u periodu od {ezde-

set godina.

Od nedavno mo`e mu se

pripisati jo{ jedan epitet – bestsel-

er pisac. Naime, njegov roman

„Simeonov pe~at” uporedjuju sa

„Da Vin~ijevim kodom”, a ne bi

trebalo da iznenadi ako se uskoro

pojavi i filmska verzija.

Njegov najnoviji roman

“Jovanovo zave{tanje” ovih dana

obara rekorde ~itanosti.

Od pro{log broja

Ogledala, Vanja Buli} dopunjava

svoju bogatu biografiju, pi{u}i i za

jedini srpski list koji se {tampa u

SAD, a nama }e biti posebno zado-

voljstvo i ~ast da objavljujemo tek-

stove ovog proslavljenog nov-

inara, pisca i scenariste.

Specijalno za Ogledalo - Vanja Buli}

DINAR ZDRAVIJI OD EURA

12 Avgust 2013.

N A J A V A D O G A D J A J A

Ovog leta srpsku publiku u ^ikagu iu jo{ nekoliko ameri~kih gradovao~ekuje gostovanje ansambla naro-

dnih igara i pesama iz Kru{evca, KUD “14.oktobar”, koji drugi put nastupa u Americiod 14. avgusta do 3. septembra. To }e bitijo{ jedna {arenica prijateljstva izatkanazlatnim nitima srpske tradicije i srpskogfolklornog nasledja.

Ova kulturna manifestacija uorganizaciji folklornih ansambala “GavriloPrincip” i “Bo`ur” iz ^ikaga, organizuje sepod pokroviteljstvom Srpske PravoslavneCrkve i Generalnog Konzulata RepublikeSrbije. Na osnovu dugogodi{njeg prijateljst-va i bogate kulturno umetni~ke saradnjefolklornih ansambala iz Kru{evca i ^ikaga,ovog leta posetioce ove kulturne mani-festacije, zaljubljenike narodne igre i pesmei po{tovaoce srpske tradicije, o~ekujerasko{an umetni~ki program. U~esnici }ekroz pesmu i igru iz carskog gradaKru{evca, preneti svu lepotu i bogatstvosrpskog folklornog stvarala{tva.

Saradnja sa kulturno-umetni~kimdru{tvom iz Kru{evca, po~ela je 2001.godine, kada su folklorne grupe “GavriloPrincip” i “Bo`ur” prvi put posetile Srbijui kada je ~itav program izveden uz muzi~kupratnju orkestra “14. oktobar”. Nakon toga,usledile su jo{ tri posete Srbiji i zajedni~kinastupi {irom Srbije.

Prva poseta Kru{evljana ^ikagu,bila je u avgustu 2006. Uspe{an koncert

odr`an je 2. septembra 2006. u HarrisTeatru, gde }e ove godine ponovo nastupi-

ti i to }e ujedno biti glavni dogadjaj celemanifestacije.

Kulturno umetni~ko dru{tvo “14.oktobar” iz Kru{evca, postoji od 1926.godine, Od svog osnivanja do danas,imalo je preko 6500 ~lanova, a trenutnobroji 250 aktivnih i redovnih ~lanova.Svake godine priredjuje vi{e od pedesetnastupa i u toku postojanja izvedeno jepreko 6000 koncerata. Kulturno umetni~kodru{tvo je sa svojim programom gostova-lo u skoro svim evropskim zemljama([panija, Italija, Francuska, VelikaBritanija, Nema~ka, [vajcarska, ^e{ka iSlova~ka, Gr~ka, Rumunija, Poljska,Turska i Bugarska). Od toga se mo`e izd-vojiti u~e{}e na preko pedeset medjunaro-dnih festivala sa kojih se mogu pohvalitimnogobrojnim pobedama, nagradama ipriznanjima. U predstoje}em dvo~asovnomprogramu nastupa 36 igra~a, sedam ~lano-va orkestra i jedan vokalni solista. Na pro-gramu su koreogrofaije Dragana Nikoli}a,umetni~kog rukovodioca ansambla i legen-darnog koreografa, maestra BrankaMarkovi}a. Umetni~ki program odlikujedinami~na koreografija i raznovrsnostigara. Umetnici su uigrani i istan~ano pre-cizni. Op{ti utisak odaje {arolikost, zah-valjuju}i bogatstvu kostima. Uskladjenost ilepota celokupnog scenskog nastupa jene{to {to se zaista mora do`iveti.

Program gostovanja:^ikago:- Chicago Children’s Museum – ~etvrtak, 15. avgust u 6 pm, prezentacija- Dailey Plaza – petak, 16. avgust u podne, “Chicago International ArtFestival”, nastup- Harris Theater – subota, 17. avgust u 5 pm, celove~ernji koncert- Sv. Simeon – nedelja, 18. avgust, “Ethnic fest” uz nastup drugih etni~kih

grupaNakon ^ikaga, zakazani su nastupi u Detroitu, 30. avgusta i u Indianapolisu,

31. avgusta, kao i u još par gradova, Milvoki i Klivlend.

KRU[EVA^KI FOLKLOR U ^IKAGU

Drugi koncert {kole pevanja Slavice Momakovi}-Miljanovi}28. Septembar, 8:00pm velika sala pri manastiru Nova Gra~anica, Ulaz $20

Pola prihoda sa ovog koncerta Zavi~ajnislavuju poklanjaju manastiru Nova Gra~anica

Pozivamo sve drage sugradjane i prijatelje Zavi~ajnih slavuja, dadodju i podr`e na{ veliki koncert oboga}en novim programom.

Va{i “Zavi~ajni slavuju”

U~estvuju: Slavica Momakovi}-Miljanovi}@ivko Kova~evi}, Andjela Markovi}, Irina Jovanovi}, Dajana Dra~a, Sonja

^uki}, Neda Vukovi}, Miona Bojanovi}, Zorana Bojanovi} i orkestar: Zoran Misoj~i} – Pi`on i Goran Stanimirovi}

R E K L A M E

13www.serbianmirror.comAvgust 2013.

14 Avgust 2013.

P O R U K E I Z R E D A K C I J E

12 GODI[NJICAOGLEDALA,

19. OKTOBAR. 2013.

Uz bogat kulturno – umetni~ki pro-gram, veliki broj u~esnika peva~a,

glumaca i muzi~ara na{ list }e i ovegodine sve~ano obele`iti svoj jubilej.

Rezervi{ite ovaj datum ipridru`ite nam se da zajedno proslavimona{e zajedni~ko dvanaestogodi{nje srp-sko ogledanje i provedemo jo{ jednonezaboravno ve~e u organizaciji na{eglista.

Svih ovih godina pokazalo seda Ogledalo podr`ava sve dogadjaje uorganizaciji na{e SPC i na{ih srpskihorganizacija, kao i sve humanitarne akci-je. Zato vas pozivamo i molimo vas danam se odazovete u {to ve}em broju ipodr`ite na{ rad, jer jedino zajednomo`emo da dugo trajemo i lak{e opstaje-mo.

Budite i dalje uz nas u ciljuo~uvanja srpskog pisma, kulture, istorijei srpskih vrednosti.

CHICAGO SERBIANFILM FESTIVAL

Srpsko Ogledalo ekskluzivnonajavljuje da je sa Beogradom,

dogovoreno da se u ^ikagu organizujeChicago Serbian FilmFestival 2013.Festival }e biti orga-nizovan uzlogisti~ku podr{kuiz Srbije. DirektorFestivala bi}eSlavica Petrovi},u saradnji sa SAMSveti Sava a Srpsko Ogledalo }ebiti i medijski sponzor. Upravo je u

toku izbor filmova iz najnovije srpskeprodukcije koji obavljaju najeminentnijifilmski umetnici. Filmovi }e biti titlo-vani na engleskom jeziku, jer seo~ekuje da na{i ljudi na festival povedui svoje prijatelje Amerikance. Za fil-mad`ije i goste iz Beograda bi}e orga-nizovani susreti sa ameri~kim distribu-terima i filmskim producentima u^ikagu.

Oni }e biti upoznati i sa pogod-nostima za snimanje filmova u Srbiji,koje je predvidjeno novim Zakonom ofilmu, a koji je stupio na snagu ovegodine. Festival }e biti odr`an u jednomod poznatih ^ika{kih bioskopa i bi}eprikazana ~etiri dugometra`na igranafilma i jedan dokumentarni film. Vi{edetalja o svemu bi}e ve} od narednogbroja Srpskog Ogledala.O~ekujemo danam

se pridru`e zain-teresovani koji `ele da se

uklju~e u organizaciju festivala, kao imogu}i pokrovitelji.

IZBOR NAJLEP[ESRPKINJE U AMERICI

Iz b o rn a j l e p { e

Srpkinje uSAD jeslede}i pro-jekat koji jeu planu zarano prole}e2014. godine.Kao {to vamje poznatoOgledalo jepre nekoliko godina odr`alo veoma uspe{anizbor za Miss, a pobednica je u~estvovala ina izboru za “Miss Slovenske lepote”, uBeogradu te iste godine. Ovom prilikompozivamo sve lepe devojke izmedju 19 i 25godina da se jave redakciji Ogledala.Dovoljno je da ste lepa, {armantna i ambi-ciozna Srpkinja i mo`da postanete ba{ vi“Serbian Miss Amerike”.

Takodje pozivamo na{e uspe{nebiznismene, koji `ele da budu deo ove man-ifestacije i pokrovitelji, da pozovu na{uredakciju na 773.744. 0373 ili nam se obratepreko na{e email adrese:

ogledalo@gmail.com

OGLEDALO VAM PRIPREMANekoliko spektakularnih dogadjaja u organizaciji Ogledala

15www.serbianmirror.comAvgust 2013.

N A J A V A D O G A D J A J A

O G L E D A L O N A L I C U M E S T A

Jedno od najlep{ih gr~kih ostrva Krf,nalazi se u Jonskom moru. Pripadamediteranskim ostrvima, sa divnom

klimom i bogatom istorijom. Njegovo imeKerkira, vezano je za gr~ku mitologiju, izkoje Kerkira poti~e kao prelepa nimfa, k}erAsopa, boga reka, koju je oteo Posejdon,vrhovni bog mora, kako bi lepu nimfu u~iniosvojom `enom. Kerkira je prema legendi,imala sina Feaka i postala za{titnica ostrvaKrf.

Za istoriju Krfa se zna jo{ odosmog veka pre nove ere. Od tada, ostrvoKrf su naseljavali Korin}ani, Rimljani,Vizantijci, Venecijanci, a zatim Francuzi iEnglezi. Tako sna`no pro`imanje razli~itihkultura i civilizacija rezultiralo jefantasti~nom arhitekturom glavnog grada,uklju~uju}i i savremenu gr~ku arhitekturu.Stara krfska arhitektura sa broda koji pristajeiz Igumenice, izgleda van dana{njeg vreme-na, posebno onima koji prvi put dolaze naovo ostrvo. Glavna ulica u gradu zove seListon koju je projektovao francuski arhitek-ta za vreme francuske vladavine. Preko putaListona je ulaz u Staru Tvrdjavu.

Najupe~atljivija gradjevina usamom gradu, nedaleko od Listona, ne samozbog svojih razmera, ve} i zbog duhovnogzna~aja je Crkva Svetog Spiridona. Podignutaje 1589. godine i u njoj danas po~ivajusve~eve mo{ti. Op{te je prihva}eno verovan-je na ostrvu, da su mo{ti Svetog Spiridona,^udotvorca, u najte`im trenucima spasavaliostrvo od epidemija, prirodnih katastrofa inaleta osvaja~a. U znak po{tovanja svogsvetitelja, Krfljani ~esto svojim mu{kimpotomcima daju ime Spiridon, odnosnoSpiros.

Na Krfu je uto~i{te prona{la i aus-trijska princeza Elizabeta, poznata kao melan-holi~na carica Sisi, na koju je njen, nema~ki,narod i danas veoma ponosan. Nakon dubokedepresije koja je prouzrokovana gubitkomk}eri Sofije, porodi~nim neslaganjima usledsvekrvine dominacije, svadjama na dvoru i

mu`evljevim vanbra~nim aferama, princezaElizabeta se na jednom od svojih putovanjazadr`ava na Krfu, ~ija ju je lepota na prvipogled o~arala. Juna meseca 1861. ona sevra}a na ostrvo, a njeno psihi~ko i fizi~kozdravlje se osetno pobolj{ava. Njen letnjiko-vac Ahilion, koji je nazvala po se}anju naomiljenog heroja iz gr~ke mitologije, izgrad-jen je 1891. godine. Sisi je u svojoj palatiboravila svakog prole}a i jeseni punih sedamgodina, do svoje smrti 1898. godine, kada ju

je ubio jedan italijanski anarhista. Tokom Isvetskog rata 1915. godine Ahilion zauzima-ju Francuzi i Srbi, koji ga pretvaraju u vojnubolnicu. Tokom II svetskog rata Italijani iNemci koriste Ahilion kao vojnu bolnicu i{tab. Od kraja rata do danas palata je prome-nila nekoliko vlasnika i slu`ila u razli~itesvrhe. Tek 1983. godine, upravu Ahilionapreuzima Gr~ka Turisti~ka Organizacija iAhilion otvara za javnost. Dvorac Ahilion jeudaljen oko 15 kilometara od grada Krfa, ka

ju`nom delu ostrva. Istorijski zna~aj ostrva Krf za srps-

ki narod je od neprocenjivog zna~aja. Nakongolgote i vaskrsa srpske vojske, preko alban-skih planina, 1915. Srbija je ve} prvih danapo dolasku na Krf, formirala svoju dr`avu uizgnanstvu, koja je funkcionisala do kraja Isvetskog rata. Obilaskom Srpske ku}e naKrfu, otkrivate pravo lice Srbije. Ulazite unjen svet iz pro{losti sa~injen od morala,isku{enja, stradanja i vere u Kralja iotad`binu. Srbima je u genetskom kodu daobilaze}i Srpsku ku}u i ostrvo Vido, gorkouzdahnu ili puste suzu, a potom stisnu zube ioja~aju svoj li~ni nacionalni identitet. Na Krfumo`ete samo ose}ati ponos {to ste srpskogroda, jer su nam to ostavili preci borave}i naovom ostrvu. Najvrednije {to jedan otac, dedaili pradeda mo`e da ostavi svojoj deci je ~istoime. Tako je bilo nekada, tako i danas trebada bude. Osobine srpskih vojnika koje su seispoljile na Krfu tokom njihovog boravka,obele`ile su i nas koji `ivimo ~itav vek kas-nije, a to su po{tovanje tudje imovine iobi~aja, u~tivost prema krfskim `enama,pedantnost, disciplina i predanost radu. Zatosu Srbi bili omiljeni vi{e od svih drugih vojni-ka koji su boravili na Krfu. Naravno, nakonSrpske ku}e u kojoj je sme{ten i Po~asnikonzulat Republike Srbije, sledi poseta ostrvuVidu, na kome se nalazi mauzolej. Obi~aj jeda se iz Srbije donese grumen zemlje i ostavipored krsta. Na ostrvu Vidu su sahranjivanatela preminulih vojnika, uglavnom mladi}a od15 do 17 godina, a kada to tehni~ki vi{e nijebilo mogu}e, tela su polagali u ladje, a potomu dubine mora. Tako je nastala poemaMilutina Boji}a “Plava Grobnica”.

Ostala mesta na Krfu koja u tur-isti~kom pogledu mo`emo preporu~iti suGuvija, Dasija, Ipsos, Sidari gde je poznatikanal ljubavi. Potrebno je samo da ga prepli-vate sa voljenom osobom i da sna`no zamis-lite `elju. Mesto Kasiopi na severnoj straniostrva ima divnu luku i pogled na albanskuobalu, koja se mo`e videti golim

KRF OSTRVO SPASARedakcija “Ogledala” je u drugoj polovini juna meseca boravila na Krfu, ostrvu od velike va`nosti za srpsku istoriju.

Pored turisti~kog razgledanja, tokom obilaska ovog prelepog mediteranskog ostrva, veliki deo boravka posvetili smo se}anju na srpsku vojsku

u I svetskom ratu. U ovom broju vam poklanjamo putopis kojim vam do~aravamo sve prirodne lepote kao i istorijsku va`nost Krfa za srpski narod.

“Ogledalo” planira tokom naredne godine organizaciju grupne posete Srba iz Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava ovom ostrvu, {to }e biti prilika da se poseti

Srpska Ku}a na Krfu, mauzolej i Plava grobnica na ostrvu Vido, kao i srpsko vojni~ko groblje na Zejtinliku u Solunu.

Srpska pukovska zastavaNesahranjeni umrli srpski vojnici: Albanija,

januar, 1916.

16 Avgust 2013.

Srpska ku}a - Muzej - u istoj zgradi je i konzulat R. Srbije

Srpska gimnazija na Krfu

17Avgust 2013. www.serbianmirror.com

O G L E D A L O N A L I C U M E S T A

okom. Na zapadnoj obali ostrva je mestoGlifada, sa veoma popularnom peskovitompla`om. Grad Krf je prepun {arenih radnjicasa predmetima ru~no izradjenim od masli-novog drveta. Na ostrvu ima nebrojenorestoran~i}a, kafi}a, taverni i klubova. U zav-isnosti ko {ta voli i kakvu vrstu zabaveo~ekuje.

Mediteranska hrana je na Krfu zas-tupljena u svim oblicima, a uz takvu hranu iatmosferu, naravno da svaki ljubitelj kuhin-

jskih ~arolija, pomisli i na dobro vino. Krfskavina su odli~na, ne mnogo skupa i vrlo lepoupakovana. Uglavnom su od lokalnihproizvodja~a i privatnih vinarija. Zanimljivopi}e za Krf je Kumkvat, liker od azijskepomorand`e. Zbog ru`e vetrova na ostrvu,ova vrsta minijaturne pomorand`e uspeva naKrfu. Narand`asto pi}e, zvano kumkvat semo`e kupiti skoro na svakom koraku uobi~nim ili originalno dizajniranim fla{icama.Toplo vam preporu~ujemo da ga prilikom

odlaska na Krf, neizostavno probate. Tokom obilaska ostrva, u

Paleokastrici mo`ete posetiti istoimeninajpoznatiji manastir na Krfu, gde je i divanvidikovac sa koga se prema legendi vidistena za koju se veruje da je okamenjenaOdisejeva ladja. Manastir je izgradjen 1225.godine, a dana{nji izgled je dobio tek uXVIII veku.

Ukoliko se odlu~ite za nekokrstarenje, recimo isto~nom obalom Krfa,

prove{}ete predivan dan na skrovitim pla`amapored prozirne, smaragdne morske vode.

[teta je {to nismo u prilici daboravimo na Krfu uvek kada po`elimo. @ivotnas na svojim krilima nosi tamo gde ho}e, pamo`da nas na jednom od tih letova ponovodovede na Krf. A sada }u vam poveriti jednutajnu. Pti~ica mi je {apnula – onaj ko drugiput dodje na Krf, uvek }e mu se vra}ati.Mo`da je to samo legenda, ali vredi poku{ati.

Aleksandra Mitic

Mauzolej srpskim borcima na ostrvu Vido Pogled na Krf sa mesta gde je “Plava grobnica”

Po tradiciji prosuli smo rakiju iz otad`bine i cvet Lijandera u “Plavu grobnicu”

18 Avgust 2013.

R E K L A M E

19www.serbianmirror.comAvgust 2013.

I Z M A T I C E

SRPSKI PARADAJZ NA DJUBRI[TU

Ono {to na{i zemljaci koji `ive u inos-transtu sanjaju od doma}e hrane, je

izmedju ostalog i paradajz. Medjutim onikoji }e do}i ove godine, te{ko da }e mo}i uSrbiji kupiti doma}i paradajz. Name,poljoprivrednici na jugu Srbije masovno,zbog prekomernog i neplanskog uvoza povr-tarskih kultura iz Makedonije, Gr~ke iliTurske i niskih cena koje im se nude, svojeproizvode bacaju na djubri{ta ili u reke.

Svakodnevno se ovog meseca,mogu ~uti vapaji poljoprivrednika sa bogatihpolja Pomoravlja, Poni{avlja i iz dolineToplice. Njihove ba{te, zasadi i plastenicinisu stradali od nevremena, kako je biloprethodnih nekoliko godina. “Organizujemoizuzetno kvalitetnu poljoprivrednu proizvod-nju, najtra`enijih povrtarskih kultura.Primenjujemo najsavremenije metode uproizvodnji, a ve}ina od nas je, po preporu-ci dr`ave, osnovala i registrovala porodi~napoljoprivredna gazdinstva. Na na{im poljimai parcelama rastu crveni i plavi paradajz,paprika, {argarepa, tikvice, krompir, luk ibukvalno sve {to se po svom vrlo visokomkvalitetu nigde na zapadu i severu Evrope nemo`e na}i. I gde samo stigli – do katastrofe

koju niko ne `eli da vidi i u situaciju kadaniko ne `eli da mi pomogne. Zbog svegatoga, ono {to sam proizveli sada mo`emosamo da prospemo na djubri{te ili u reku,”o~ajni su proizvodja~i.

MINIMALAC U SRBIJI NI@INEGO U KINI

Minimalna zarada u Srbiji u ovomtrenutku manja je ~ak i od minimalca

u Kini, zemlji koja je poznata po najjeftini-joj radnoj snazi na svetu. I dok po zakonusrpski radnik mora biti pla}en najmanje 188evra mese~no, u Kini je najmanja mese~naplata 200 evra. Zarade dr`ava Dalekog isto-ka po visini prema{ile su plate u ve}inibalkanskih zemalja, pokazuju istra`ivanjakoje su nedavno sproveli statisti~ari EU, pasu jeftini kineski radnici vi{e pla}eni negoradnici u Srbiji, Bugarskoj, Makedoniji,Bosni... Ekonomiste ovakav podatak nijeiznenadio jer, kako ka`u, minimalna zaradazavisi od ekonomske razvijenosti zemlje.Ranije je Srbija bila mnogo razvijenija odKine, ali je vremenom izgubila tu trku. Akoje za utehu radnik u Srbiji pla}en je malovi{e jedino od onog u Indoneziji, a gotovopodjednako kao da radi na Tajlandu.

Malezija i Filipini svoje zaposlene pla}ajubolje, pa je u tim zemljama minimalna cenarada 225, odnosno 249 evra mese~no.

ZBOG OD[TETE NASTAVNIKU, [KOLA

IDE NA DOBO[

Po~etkom avgusta zakazana je licitacija{kolske imovine Osnovne {kole “Aleksa

[anti}” iz Stepanovi}eva kod Novog Sada,jer je ova {kola du`na da isplati oko 800.000dinara od{tete nastavniku koji je dobio sud-ski spor. Time je odr`avanje nastave uslede}oj {kolskoj godini dovedeno u pitanje.

Naime, kada prosvetari nisu dobiliputne tro{kove punih 30 meseci, a Grad imje “zavrnuo slavinu” i za u`inu i za sredst-va za higijenu, jedan od nastavnika koji jetu`io {kolu dobio je presudu, te na imeod{tete treba da mu se plati oko 800.000dinara (oko 9,300 dolara). Direktor je tra`ioda se blokira ra~un {kole, mada je odmah snjega i skinuto oko 500.000 dinara, ali kadaje ubrzo zatim zatra`io opoziv vlastiteodluke, nisu mi je uva`ili, pa je ra~un ublokadi ve} vi{e od dve godine.Zaposlenima i roditeljima se niko do sadanije obratio od nadle`nih ni iz Grada,

Republike ili Pokrajine. Celo selo je stalo uodbranu {kole i njene imovine, pa su najav-ili da }e se na dan licitacije organizovatitako da “ni muva ne}e mo}i da udje umesto”.

LA@NI ROMI

Pojedini srednjo{kolci izja{njavaju se kaopripadnici romske nacionalne manjine da

bi lak{e upisali `eljene fakultete, dobijalistipendije i mesto u domu. Kada se izjasnekao Romi, kandidati dobijaju pravo da senakon polaganja prijemnog ispita upi{u nabud`et mimo rang liste, odnosno u okvirudva odsto od ukupnog broja mesta na fakul-tetu, koliko je predvidjeno za pripadnikenacionalnih manjina i osobe sa invaliditetom.

La`ni ili, kako ih zovu “jednokrat-ni” romski studenti, pojavili su se od pro{legodine. Zloupotrebe se uglavnom de{avajuna elitnim fakultetima poput Medicinskog,Arhitektonskog, Farmaceutskog. Osim {to sena prvi pogled primeti da nisu Romi, to sevidi i po njihovom prezimenu, odnosnoporodi~nom stablu. Njihovo Ustavomzagarantovano pravo je da se izjasne kako`ele. Jedini na~in da se prevarama stane nakraj je da se protiv njih pokrenu krivi~ne pri-jave.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

20 Avgust 2013.

V E R A

Neka nam [kola bude sa VEROM.

Politika sa PO{TEWEM.

Vojska sa RODOQUBQEM.

Dryava sa BOYIJIM

BLAGOSLOVOM.

- Neka se svaki vrati Bogu i

sebi, neka niko ne bude van Boga

i van sebe, da ga nebi poklopila

jeziva tama tu\inska, sa lepim

imenom i [arenom ode]om.

Neka se svak ko je Srbski

rodoqub trudi da zadobije

Carstvo Nebesko, kojim se jedino

moye odryati carstvo zemaqsko

na duye vreme!

SRBINE! Tvoja Srbska vrlina

mora biti - vernost. Budi u crkvi

Pravoslavnoj veran BOGU svojih

Svetih predaka. Budi u

Svetosavskom rodoqubqu veran

svom OTA~ASTVU. Budi u

doma]inskoj odgovornosti veran

svojoj PORODICI. Bez Boga, bez

ota`astva i bez porodice, ti si

niko i ni[ta. I zato: `uvaj svoju

veru Pravoslavnu, Brani svoje

Srbsko ota`astvo, Neguj

doma]inski svoju porodicu.

SRBKIWO! Smernost i vernost

- tvoji su ukrasi. Bez wih ne

moye[ biti ni devojka ni majka.

Bez tvoje odanosti Bogu i porodi-

ci nije mogu] opstanak Srbske

nacije. Znaj da si potomak ple-

menitih i slavnih Srbkiwa koje

su ponos i ukras na[e istorije.

BUDI I TI PONOSNA NA

SVOJE SRBSKO POREKLO I

UKRA{ENA NAJLEP{IM

VRLINAMA.

SVE{TENI~E! Sluga si Boga

yivog i Istinitog i ~uvar

nacionalnih svetiwa. Od tvoje

poyrtvovanosti, ~estitosti i

Bogobojaznosti zavisi mnogo u

yivotu Srbskog ota`astva. Ti si

duhovni svetionik svoje nacije.

Bez plamte]eg `ara tvog

Blagoverja tvoji bliywi zaluta]e

i potonu]e u mra`nim talasima

op[teg bezverja i zloverja. Budi

svima i svagda nepokolebivi

primer Pravoslavnog Bogoqubqa

i Srbskog rodoqubqa.

VOJNI~E! Okosnica si snayne

Srbske dryave. Mora[ biti

ponos svojim savremenicima i

bezbednost potomcima. Tvoje ime

je neustra[ivost, a prezime

vite[tvo. U tebe su uprte o`i

svih Svetih Srbskih ratnika koji

sa verom u Boga brani[e Krst

`asni i Slobodu Zlatnu. To je i

tvoja najpre`a duynost. Slava

Srbskog oruyja ne sme da potamni

u tvojim rukama.

POLICAJ~E! Ti si oli`ewe

nacionalne bezbednosti i Srbskog

reda i poretka. Ti si `uvar sig-

urnosti svojih bliywih. ~estiti

te moraju po[tovati, a ne`asni se

moraju bojati tvoje pravedne sile.

Samo tvoja iskrena vera u Boga

Pravde moye u`initi da bude[

pravi i pravedni Srbski polica-

jac.

SEQA~E! Ti si blagosloveni

temeq srbskog doma]inskog poret-

ka. Bez tebe i tvojeg rada, Srbija

je jadna i gladna. Proklet je

svako ko zloupotrebqava tvoju

muku i napor. Tebi ne trebaju ni

komunisti ni demokrate - treba

ti pravda i istina.

RADNI~E! Tvoj trud ima smisla

samo ako izgra\uje tvoju porodicu

i ja`a tvoju naciju. Srbstvu treba

tvoj blagosloveni rad, a ne sva\e

i layqive pri`e jalovih parti-

ja[a. Bez vere u Boga i snayne

nacionalne svesti bi]e[ uvek

pretvoren u slepo oru\e neverni-

ka.

Pi{e: Nenad Jovanovi}

maranata.jovanovic@gmail.com

PPPP RRRRAAAA VVVV OOOO SSSS LLLLAAAA VVVVQQQQEEEE

SVETI NIKOLAJ - VRLINE RODOQUBQA

APEL ZA POMO] Udru`enje Srba iz

BiH u SrbijiPo{tovani zemljaci,Slobodni smo da Vam se obrati-

mo sa molbom za pomo} pri nabavcijednog sanitetskog vozila.

Najmladja op{tina Berkovi}i uRepublici Srpskoj je formirala svoj DomZdravlja. Upo{ljava 4 lekara, 10 medicin-skih sestara i 4 radnika ne-7medicinsko*/osoblje. Nadle`nost ovog DomaZdravlja je oko 6.000 stanovnika i njiho-va primarna zdravstvena za{tita. Najbli`ive}i zdravstveni centar je Trebinje naudaljenosti 75 km .

Trenutno Dom Zdravlja nema uposedu ispravno sanitetsko vozilo, nego

poseduje teretni kombi te na tajna~in i uz pomo} privatnih automo-bila vr{i osnovnu delatnost.

Humanitarnu akciju smopokrenuli u januaru 2012. godine,sa Srpskom Zajednicom izMontreala i sakupili do sada 8600dolara. Priklju~ila se i Srpskazajednica iz Vankuvera, koja jesakupila 3600 dolara, kao i SPCOSv. Spiridona ^udotvorca iz Trstasa prilogom od 500 eura. [to je zasada 12.200 dolara i 500 eura. Zakupovinu vozila potrebno je 18 000eura. Najve}i dio novca je priku-pljen i nadamo se da }emo uskoroprikupiti i ostatak.

Molili bismo Vas da, uko-

liko mo`ete date doprinos po Va{oj`elji i proceni za re{enje ovog ljud-skog problema.

Svakako da }emo odzivovoj akciji ispo{tovati uz najvi}epo~asti i prisustvo va{ih pred-stavnika na direktnom mestu real-izacije.

S po{tovanjem, Udru`enje Srba iz BiHPredsednikDu{ko Belovi}Telefoni za kontakt +38160/022-27-21;+38111/312-11-55www.udruzenjesrbabih.rsudruzenjesrbabih@gmail.com

H U M A N O S T