Tražećinačindanetežimosamoaktivizmu,negodagaiživimo,predstavljamovamjošjedanbrojŠkripa.Ovojenašoblikobračunasastvarnimsvetomokonas.Kaoaktivistimiseneprestanopitamo,konstantnoučimoisaznajemonovo.Pronalazimosmisaousvemu,makarsečinioapstraktnimidalekim.Unašraduključenojemnogomašteisanjarenja,aliikonkretnihakcija.Miželimodaukažemonaproblemekojinemučesamonas,većčitavedruštveneskupine.Midižemosvojglasjertojejedininačindaprobudimouspavanogmalogčovekakojijeizgubionadu,kojinepronalazisnagedasebori.Miželimodasehrabrostnagomilaidaželjuspro-vedemoudelo.Željudasesopstvopromeni/ispravi/popravi/unapredi,aondaiužaiširazajednicakojesmodeo.Svojimtekstovimaželelismodaprenesemoaktivizamuformučasopisaidaučimojednioddrugih.Izmenjivanjeminformacija,zaključaka,ličnihpriča,strepnjiinadanjastvorilismoprostorkoji jepoputkakvogantičkog trgaprepunpitanja,odgovora,predloga i rešenja.Svakojeuneodeosebeisvakoodnasverujeusnaguzajedništva.UjedinivšitekstoveautoranesamoizSrbije,većiizregionapletemotepihpokojemubismovolelihodatiizanekolikogodina.Nezamenjujućiga,neuništavajućigaibacavšigauropotarnicuistorije,većunapređujućigaičinećigaboljim,jačimikvalitetnijim.Takođe,volelibismodaovoštovampoklanjamočitateotvorenihočiju,spunopažnjeiemocija.Volelibismodanesputavatesvojeidejevećdaihdelitesanama,sadruštvom.Hvalaštonasprimećujete. SrdačanpozdravodredakcijeŠkripa.

Impresum:

Izdavač:Omladinskiodborzaobrazovanje,CariceMilice8,11000BeogradZaizdavača:NaimLeoBeširi

ČasopisŠkripjeneprofitnoizdanjekojesedistribuirabesplatno.TekstoviistavoviobjavljeniuovojpublikacijivlasništvosuautoraininakojinačinnemoguodražavatizvaničnestavoveOmladinskogodborazaobrazovanjeiKlubaOPA“Omladinapokrećeakciju”

Lektorka:DijanaLjubanović

Design&dtp:DanePopović

Naslovnastrana:MihajloVitezović

Štampa:Onlineizdanje

Kontakt:skrip@ooo.org.rs

Redakcija:AndrewHodges,BojanaMiletić,DanePopović,DijanaLjubanović,JelenaĐorđević,JovanaAleksić,LjubinkaLjujić,MilanŠkobić,VladislavaStojmenovićiVukVuković.

Saradnici:BlažoStevović,BobanStojanović,GaborLepeš,IvanaAndjelković,MihajloVitezović.

Glavnaiodgovornaurednica:DijanaLjubanovićdijana.ljubanovic@ooo.org.rsZamenikglavneurednice:VukVukovićv.vukovic@gmail.com)

UVODNIKUVODNIK

idi na KOLEKTIVNO I INDIVIDUALNO

DIREKTNA AKCIJA

NEONACISTIČKI POKRETI

AKUMULACIJA I POLITIKA AKUMULACIJE

BORBA ZA LJUBAV

BESKUĆNIŠTVO

MEĐUNARODNI DAN BIJELIH TRAKA 31.05

LOW-COST KOMPANIJE I TURIZAM

PISMO IZ ISTANBULA

TREBA LI SRBIJI NUKLEARNA ELEKTRANA?

FORUM TEATAR

VOJVOĐANSKI BEJZBOL ILI AMERIČKE ŠORE?

STEPHEN COLBERT I JON STEWART

DA LI SMO LJUDI ILI DIJAGNOZE?

DRAMA

Kolektivno i individualnoČestosemožedoživetidovođenjereči‘kolek-

tivno’ i ‘individualno’ u opoziciju. U nekomrazgovoru,koji sedotakneapstraktnijih razlogastanja u kome smo se zatekli, kao društvo ilivrsta,nijeneobičnodasenekopozovenatodajeprevelikakcenatnaindividuiilikolektivu.Nekomože pokušati da diskvalifikuje neki političkiprogram kao individualistički ili kolektivistički.Prva diskvalifikacija obično se zasniva naoptužbizaneuzimanješireslikeuobzir,odnos-nodruštvenog i prirodnogokruženja individue,materijalizam u smislu intenzivne fetišizacijebrendova i para, služenje stranim interesima iliinteresima moćnih igrača. Druga se uglavnomnadovezuje na optužbe za totalitarizam, pri-krivenoslužbovanje interesimamalegrupe,ma-nipulisanjemmasama,služenjesimbolikomkoja

predstavljazajednicuukojojseindividuanalazi,istorijskuprevaziđenost(referisanjenazemljere-alsocijalizma),vladavinuproseka.Problemsatakvomupotrebompojmova,prob-

lemkojisečestosreće,jesteutomeštoznačenjetihrečinijemnogojasno,nitinabilokojinačinstandardizovano.Čakiakojestenegdestandard-izovano, to je običnopovezano sanekom insti-tucijom, čiji monopol na određivanje značenjaneke reči ne mora biti ni svesno ni svudapriznato.Međutim,ljuditežedaseodredepremasamimrečima,nebiliizbeglidodatnuupotreburečiprekokojese isključivomožemanifestovatiproblematizovanje značenja prethodno upotre-bljenih reči. Tako je i ovde. Ljudi koji se služetimpojmovimaprinuđenisudadonesuodluku,kažuneštoutokurasprave,dabiraspravatekla.

Piše:MilanŠkobić

Raspravapak,teče,zatodabiseljudipozicioni-rali,čulinovamišljenja,iodredilisepremaprob-lemima.Alištadaseradikadasvakouraspravukrene, kao i obično, sa unapred pripremljenimpojmovimakojimabarata,kojisagovornikujesubliski,alinemajuistoznačenjezanjega?Ondasepozivamonatereči,kojezaciljimajudaoslikajunašu poziciju i svetonazor. Međutim, njihovanajvećakorist u tom smerunastaje zahvaljujućitome što se sagovorniknećeposlužiti istim timrečima. O samom značenju tih reči, o stvari-ma koje želimo tim rečima da obuhvatimo, nesaznajemoništa.A o čemu se radi? Reči imaju nezgodnu od-

liku, da barem u ovoj epohi, mame na postva-renje apstrakcijakojepredstavljaju, što semoženaučno-sterilnonazvatireifikacija.Naprimer,reč‘društvo’setakočestokoristi,tesemožečutidajesrpskodruštvoovakvoilionakvo,uovakvomilionakvomstanju.Nažalost,takavnačinopisiv-anjanerazlikuje senipočemuodopisanekogpredmeta,poputkutijesamlekom.Naravno,akoje to problem sa rečima uopšte, to ne znači dami to možemo da izbegnemo, već moramo dapresečemo, donesemo odluku i kažemo nešto.Takodaopetdolazimodotogadanamrečislužeza pozicioniranje, za snalaženje.Nalazimo se umraku, ispuštamorečidabiokolinareagovala ipokazalanamukakvojsesituacijinalazimo-kaošto slepimiš ispušta zvuke da bi se talasi obilio predmete i doneli mu sliku prostora koji gaokružuje, onoliko kompleksnu koliko mu je topotrebno.Ipak,kaoštoslepimišnesaznajenatajnačinomnogimdrugimodlikamaprostorakojigaokružujemo,imislabonaosnovuizgovorenihreči saznajemo o tome šta sve zapravo ljudimaprolazikrozglavu,kakoseukojimkonkretnimsituacijamapostavljajuitakodalje.Ono što reči, ovom reifikacijskom osobinom

maskiraju,jesuodnosikojimeđustvarimapost-oje,ikojesunerazdvojiveodonogaštotestvariukupnojesu.Takorecimo,‘kolektiv’sečestoko-ristidapredstavineštotogušiindividuu.Tareč

‘reifikuje’ kolektiv, okamenjuje ga, svodi ga nanekonad-bićeukomejepojedinacugušen,kojiviše ne postoji. I ta reč maskira odnose međupojedincima zahvaljujući kojima se o kolektivumožegovoriti.Istotako,reč‘individualno’,svodičovekanabićekojepostojisamozasebe,uvakuu-mu.Tarečmaskiranačinnakojisečovekostvar-uje–krozodnosesadrugimljudimaistvarima.Mimo tih odnosa, čovek ne može da nastane,opstane,postoji(iostalesličnereči).Dakle,od-nosjedvosmeran,stvarnostjejedna,našapodelakoju smo izvršili sa te dve rečima – očiglednomanjkavaupraksi.Manjkavajezatoštoseljudidelenaosnovusklonostikajednojodtedvereči,zaboravljajućidajeonodrugosadržanonužnousvakojodnjih,zbogtogodnosakojipostoji.Zato,pazitekadasledećiputkažetedase‘bo-

jitekolektiva’,nisteza‘kolektivizam’ili‘individ-ualizam’islično(naravno,većto–izampovlačinova značenja i nove kontekste u kojima će setačno te reči čuti, alimehanizamkoji rukovodiljudskimponašanjemnaosnovunjihoveupotrebeje relativno sličan).Razmisliteo tomekoliko jeupotrebatihrečismislena,štanjimapostižete,iosnovno-štaoneznačeištatačnoopisuju.Poseb-nosepazitekadanaiđetenatedverečiuodnosuopozicijejednedrugoj–odnosumeđusobnosu-protnih i isključivihpojmova.Kada se govori o‘individualističkoj’ ili ‘kolektivističkoj’ – pazitese: velike su šanse da su u pitanju prazne reči,‘mazanjeočiju’,kojeslužepozicioniranju,ali sarealnimživotom–praksominjenimmenjanjem–nemajumnogoveze.

p.s. i ovaj tekst predstavlja proizvoljno i problematično tumačenje stvarnosti – pozivanje na stvarnost u gore ispisanim redovima bode oči, na primer, i verovatno će se, negde iz budućnosti, na ove tvrdnje gledati kao na manjkave ili potpuno pogrešne. Ipak, istaći ću da se i ovaj tekst bavi jed-nim isečkom stvarnosti i da nema pretenziju da sve objasni – tako da je primenjiv samo na neke situ-acije, koje su u samom tekstu i opisane.

U naletu invazije najrazličitijih organizacija, za-jednica, udruženja, frakcija, opcija, partija, strana-ka, društava, centara, kružoka, inicijativa, grupaci-ja, bratstava (...) nemoguće jeneprimetiti jačanjeneonacističkihpokreta.Svionipojedincispovećomdozom gneva i besa u očima, jakih glasnih žica istegnutihpesnicaodlučnokoračajuevropskimkonti-nentomikaodasešireukoncentričnimkrugovimapoputbiblijskihskakavaca.ItonesamodabučeihučeStarimsvetom,svojauporištagradeiubrojnimcentrimaNovogsveta,odAustralijedoSAD-a.Sve-prisutnisu.Svakompacifisti ledekrvužilama.Nesamozatoštoihsetiistipacifistitolikoplaše,većizbogtogaštosetipacifistineprestanopitajurazume-julitiljudištozapravočine,protivkoga/čegaseboreištoimjekrajnjicilj.Kaoobjašnjenjenekihantisemi-tazaštonevoleJevreje,čestomožemodanaiđemonaodgovordajeprviipočetnirazlogzatoštosuubiliIsusa.Nemogutačnodadefinišemgrčkojiminiknenalicunakontakvihizjava.Jelito(pod)smeh,žal,bol,strah,čuđenje...Ilisvetozajedno?Uprogramuneonacističkihorganizacijaističese

naglašenakolektivnasvestkojaimulivaosećajsigurn-ostiisnage,marginalizovanjeistigmatizacijanepri-padnikanjihovegrupacijepodkojimapodrazumevajuLGBTosobe,imigrante,ljudesporemećajemuraz-voju, ateiste, komuniste... Smatraju da su svojimrođenjemiporeklompostaličlanovi,tj.punopravandeo pojedine nacije koja je superiornija u odnosuna sve druge. U isto vreme zanemaruju činjenicu

da se građaninom postaje kroz samoafirmaciju.Takođe,nelibesenitidakrozsvojeparoleprovukuhegemonističkastremljenjakrivećinepravednisvets-kiporedakimapusvetakojajeneadekvatnoskrojenaodstranezaverenikakojisuupravonjihovojmatičnojdržavi,unekommomentu,oduzelizemljunjihovihpredakailinekinjendeo.KaodokazdaimupravotajkomadBožijeprodukcijepripadajesugroboviprao-taca.Snažnoreligijskoopredeljenječestojeobeležjesvakog deklarisanog neonaciste. Dehumanizacijaonihprotivkojihseboreolakšavaiopravdavazločineusmerenekatim„neljudima“i„zlotvorima“kojisuim„pretnja“(uglavnomimaginarna).Stogajeboljedasesvimsilamaobračunajusnjimaprenegoštooni ugroze njihovo postojanje uzimajući im radnamesta,„prljajući“njihovživotniprostorunošenjemsvojekultureinavika.Ovakvaargumentacijajepo-godnazagovoreitekstoveratnohuškačkogkarakteraiuvelikejepoznatmetod(kakoprimećujustručnjaciizpolitičkepsihologije)mobilisanjapovodljivemase.Parole „bolje oni nego mi“ ili „učinite svoj maliživotbesmrtnim“nesamodapredstavljajunezado-voljstvoekonomskimstatusom,opravdanoekonom-skomkrizom,većupozoravajunaalarmantnostanjenedostatka ideje i svedoče o bujanju idejne krize .„Jošuvekpostojifundamentalnisukob–klasnisu-kob,kojijeishodištesvihdrugihsocijalnihkolizija“.1Mešavina fašističkih i nacističkih alatki stvara

tzv. „(neo)fašizam i (neo)nacizam odozdo“materijalizujući traume žrtve. „Krvna solidarnost“

1VukašinPavlović,Društvenipokretiipromene,str.26.(izd.Službeniglasnik2009.)

Piše:DijanaLjubanović

koju ističu, stvara platformu za progon, pogrom,etiketiranje i uništenje svih kojih se neuklapajuunjihovusliku(sopstvenog)sveta.Samprefiks„neo“sugerišenamanjakinventivnos-

tinovihgeneracijakojesepriklanjajuovojideologijijersamoobnavljajustaraiproživljenazlačovečanstvakojasuuprošlosti,nesamouništilaljudskeživotekojisebrojeumilonima,većsuopustošilaibrojnegener-acijekojesurođenemnogogodinaposle,destrukci-jommaterijalnihresursakojisumoglidaposlužezanapredakinadgradnju–bašonihresursapoputfab-rika,knjiga2,proizvodnihsirovina...Svejetodestrui-sanokrvožednošćuratovaiobračunavanjemsapro-tivnikomkojegasusamitakoimenovali,amoralojedasenadoknadi.Daseizgradiispočetkauzogromnenaporeonihkojisubiliprepoznalinužnostprogresa.Danas, umesto da stvaraju nova rešenja iznikla izakumulisanogznanja,informacijakojesudostupnijenegoikadikreativnostikojaseneminovnorađaizedukacije i otvorenosti uma, neonacisti vraćaju satunatragzaglibljeniumračnimtekovinamaprošlostikoja podgreva mržnju, strah i nasilje. Osporavajumultikulturalizam, toleranciju i zajedništvo te gaseprosperitet višeslojno i duboko. Od ekonomskogi političkog pa sve do moralnog. Proterivanjem,zastrašivanjem,fizičkimuklanjanjemiodstranjivan-jem koje je usmereno ka nacionalnim, verskim irasnimmanjinama tepolitičkimneistomišljenicimašaljuimporukudasunepoželjniinedostojniživota.Osuživotunemanigovora.Onsepotpunoodbacujeinegirakaoopcija.Kroznjihovodelovanje istorijaseponavlja iprojektujeu sadašnjost, a teži ida sereinkarniraiustaliubudućnosti.Samimpozivanjemnatradicijuislavnuprošlost,projektujumizantropijuizličnogudruštvenostanjesvestikoristećianahronusimbolikunazadovanjainištavnosti.Moćpojedincau grupi slikovito je opisanaufilmu „Val“3 gde sejasno vidi koliku opasnost predstavlja poigravanjeidentitetom i dokakvihposledicamožedadovedesaglasnostizmeđuindividualnihvrednostiiuveren-jaonihkojima je ciljnasilje iborbado istrebljenjakakobisamisebibilibitnijiivrednijinegoštosukaojedinka(izolovanaodpokretakojemsepriklanjaju).Neonacističkipokretiusvomdelanjukrijusnažnu

idominatnukarakteristikudemoliranjademokratijeitoupravouzpomoćdemokratskihmetodakakobiuspeli u svom naumu provođenja totalitarnog/au-tokratskogrežima.Destabilizujudržavublagostanja

zloupotrebljavajući slobodu govora i javnog,maso-vnogokupljanja.Borbazakonodavnihstrukturapro-tivaktivnostiovakvihgrupacijaseogledaudonošenju(zakonodavnih)akatakojazabranjujuisankcionišuisticanjenacističkihifašističkihsimbola,alioniuvekpronalazealternativnenačinesvogizričajakojisadrži„subverzivne“iskriveneporukeuciljuostvarivanjasvognauma.Stvaranje„čistih“nacionalnihdržavaiudaljavanje nepodobnih iz njenog prostora postajeimperativovakvihpokreta.Zanimljivjefenomendasei(neo)nacističkeorga-

nizacijeudružujuisarađuju.Gostujunamarševimasrodnih neonacističkih grupacija iz drugih zemaljaučestvujućiumonohromatskomteatruapsurdako-jimdominiraju tamne sablasne boje (crna i smeđa–bojenacizma)ipretećidiskursparolanatopljenihmržnjom i gorčinom. Razmenjuju proglase, mani-feste,programeiplanove,aondaumatičnimzeml-jamaproganjajupripadnikedrugihnacijanepitajućipritomdanisumoždaioninacistiili„zdravinacio-nalisti“svogplemena.Čestosesusrećemosafirma-tivnim pristupom „lajt nacionalizmu“, tj. zdravomnacionalizmukojibitrebalodapretstavljaisključivoisamopoštovanjeiodanostkasvojojskupini,domo-vini, rodu ili otadžbini.No, tanka je linija izmeđušovinizmaiovakvevrsteljubavi.Ipak, ne zadovoljavaju se samo delatnošću u

ilegali već uspevaju da se registruju kao političkepartije ipunopravnoučestvujunapolitičkimparla-mentarnim, predsedničkim, lokalnim (...) izborimanudećiboljiipravednijiživotsvojimglasačimapodmaskama poštenih i napaćenih građana. U svojimstatutimaiprogramimaveštoizbegavajueksplicitnoupražnjavanje i propagiranje fašističke ideologijekako ne bi bile ukinute odlukamaUstavnog suda,iako je njihov sistem vrednosti vrlo jasan, preteći.Jedni ihnedoživljavaju ozbiljnoopravdavajućinji-hovu aktivnostkaominornu, srazmerno članstvu isimpatizerima, kao što je izjavljivao i predsednikRepublike Srbije, Tomislav Nikolić, izjašnjavajućiseoovakvimpokretimauSrbiji.No,daseneradio toliko bezazlenim i minornim organizacijamasvedočičinjenicadajeekstremnodesničarskagrčkapolitička partija Zlatna zora uspela da preraste di-menzijesamoideološkiobojeneorganizacijeidaos-voji18poslaničkihmestauGrčkomparlamentuodukupno3004.Višenijetajnadajeupravotastrankaumešanaunapadenagrčkeimigrantekojisunesum-

2www.politika.rs/rubrike/Kultura/Knjige-spaljivane-sirom-Hitlerove-Nemacke.lt.html3http://www.imdb.com/title/tt1063669/4http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=04&dd=16&nav_category=78&nav_id=705529

ljivozločiniizmržnje.Budućidasuovakviincidentipostali učestali, imigranti razmatraju mogućnostdaoveslučajeveiznesupredEvropskisudzaljud-skapravajerstrahujuzasvoježivote.Dajenjihovstrahopravdan,potvrđuju inevladineorganizacijeteombudsmanGrčke.„MeđuorganizacijamakojesukonstatovaleporastrasističkihnapadauGrčkojsupredstavništvoVisokogkomesaraUNza izbeg-lice (UNHCR),Amnesti internešnel (Amnesty In-ternational),kancelarijagrčkogombudsmanaido-brotvornaorganizacija“Lekarisveta”.5No,ovakvihprimeraimamoumnogimevropskimdržavamazakojebismo reklida su civilizovane,pravnedržavekojepočivajunaHobsovomdruštvenomugovoru.Bez obzira na njihov pravni sistem i dobru repu-taciju i tamo bivstvuju političari poput „KristofaBlošera u Švajcarskoj koji je 2007. na parlamen-tarnim izborima osvojio 28,8% glasova“.6 Zatim,nemalibrojputasmočulifašistoidneizjavedesnogekstremisteizFrancuskeŽanMariLePena,zatimAustrijanaca Jerga Hajdera i Stefana Pecera. I ususednojMađarskojsuprednjačiliurasističkimizja-vamaupućenimaromskojpopulacijipolitičaripoputGaboraVonaipravniceKristineMorvai.Odbranaidentitetajeusuštiniljudskogbića,kako

smatrajumnogi,očemusvedočiičinjenicaonacio-nalnomizjašnjavanjuprilikompopisastanovništva,bezobziraštojepomenutastavkaneobavezna/fakul-tativna.Ljudi,naprosto, imajupotrebu svrstavanjasebesamihukategorijetražećiutočišteisigurnost.Pojedinacjesigurnijiumasi.„(...)bilojenemogućeneučestvovati.Urokuodtridesetsekundipretvaran-jebipostajalonepotrebno.Odvratnaekstazastrahaiosvetoljublja,željazaubijanjem,zamučenjem,zarazbijanjemtuđihlicamaljevima,počelabidastrujikrozcelugrupukaoelekticitet,pretvarajućičovekaiprotivnjegovevoljeuuludakakojivrišti.Paipakjetajbesbioapstraktan,neusmerenaemocijakojasemoglaskrenutisjednogpredmetanadrugikaoplamenacetilenskelampe.“7Želja za osvetom i generalizovanje onih koji

ne pripadaju njihovom klanu jedna je od glavnihodrednicaovakvihpokreta.UzoretražeuKuKlux

Klanu8, SS jedinicama9, Ustaškom10 ili Četničkompokretu11isl.Težedabuduprisutniumedijskojsferikakobi

štolakšemoglidaširesvojupropagandu,automeimpomažuiponekiumetnici,muzičkisastavikojiusvomizričajukoristenacističkuterminologijuisim-boliku,auposlednjevremesejaviotrenduniformis-anjananešto sofisticiranijinačin.U skladu s tim,nastaojeimodnibrendpoimenuThorSteinarkogpratisvakimodnoosvešćenineonacista.Inanašimprostorimapostojebuticigdesekupujeovaodeća.UZagrebujeto„Izvankontole“,auBeogradu„As-gard“,kakobisvojomvizualnompojavomrealizova-limetodprepoznavanja.Takvepersonečitajuskan-dinavskumitologijuizalažusezasvetkojimvladabašnjihovarasakojajesuperiornijaodsvihdrugih.Unoćneizlaskeponesubejzbolskepalice,boksere,neretkomaskei,verovatno,slikuBeateČepe-ak-tualnešeficeNacionalsocijalističkogpodzemljakojojsesudizazločinepremaemigrantimauNemačkoj.

Postojiliodgovor?Opasnost ignorisanja neonacista je evidentna.

Činjenica jesteda sumanjinauodnosuna čitavusvetskupopulaciju,nonačinzalaganjazasopstvenevrednosti je agresivan i ugrožavajući po ostataksveta. Njihova eshatologija podrazumeva destruk-ciju i neprihvatanje suprotnosti. Teško je boritiseprotivnasiljanenasiljem, ali uticatina svestuzpomoć obrazovanja i suočavanja sa stvarnim lju-dima i njihovim karakteristikama, upoznavanje sastavovima,kulturomipristupuživotaonihkojisunasuprotnojstranijedanjeodnačinaubeđivanjaneonacistaubesmislenostibespotrebnostnjihovogpristupa problemima. Pružanje pozitivnih primerauspešnog zajedničkog stvaralaštva i saradnje višerazličitih društvenih skupinamožedaposluži kaomehanizamdemantovanjaneonacističkeideologije.Isključivostdovodido„zamoramaterijala“ jer jeusvakomčinjenjunužandiverzitet i svežakrvkakobisvojomfleksibilnošćuičitavomlepezomznanja,iskustavaimišljenjabilofunkcionalnoikvalitetno.

5http://www.blic.rs/Vesti/Svet/349414/Grcka-skupstina-oduzela-imunitet-poslanicimaneofasistima6http://www.bif.rs/2009/06/neonacisti-na-mracnojstraniulice7GeorgeOrwell,1984.Životinjskafarma,str.14.(izd.Kontrast2012.)8http://www.history.com/topics/ku-klux-klan9http://www.drugisvetskirat.org/index.php?Page=1panzerdiv10BogdanKrizman,AntePavelićiustaše,(Zagreb1986.)11MilanLazić,Ravnogorskipokret1941-1945,(Beograd1997)

Ok, svi znamo da je 17. maja obeleženMeđunarodni dan protiv homofobije i transfobije.Znamodaitoovajdanobeležavamozbogskidanjahomoseksualnosti sa listebolesti.Mi, koji sebavi-moaktivizmomznamoda je togadana idejaboljemeđusobno upoznavanje. Tada kažemo da postojenasiljeidiskriminacijaipokoznakojiputkažemodajetološeiznamodatotrebadaseosudiisvetako.Ali,zaboravljamodasvakoodnasusvomživotu

nešto voli, a da oduzeti ili ne dozvoliti tu ljubavdrugomznačioduzetislobodusebi!Ovog17.majabiosampozvandadamuvodnu

reč na projekciji holandskog filmaBorci za ljubavkoji je prikazan u Parobrodu. Film sam prvu putpogledao nekoliko dana ranije i priznajem da sumiseočinekolikoputanapunilesuzama.Bilajetovišestrukozanimljivapričakojajenanekolikonivoadavala odgovore u vezi homofobije u različitimdruštvima.BilomijedragodabeogradskapublikamožedavididasuštinskiisteproblemeimajuLGBTosobeuŠvedskoj,Hrvatskoj,JužnojAfrici.Globalni plan koji je sagledan u filmu ukazuje

dajezaceosvetLGBTzajednicijedinstvena-jedna-kostunejednakosti.Ovomposmatračusečinidasejavnostičestoprikazujeidiličnostzapadnogdruštva

i sve privilegije koje takvo društvo pruža. Onimakojinepripadajutomsvetu:geografski,tehnološki,kulturološki,ekonomskiostajesamotihapatnjadabududeonečegaštojedalekoodnjih.Uprkos demokratiji, ljudskim pravima i

međunarodnimstandardima,postojebrojnebarijerekojeljudevezujuzaprostoreukojimažive,aslobodajeteritorijakojaseuvekiznovaosvaja.Ljubavmeđuljudimaneštoštonedostajegdegodsenalazili.Druga stvar koja je prikazana u ovom filmu i

koja prožima sve njegove aktere i akterke je željazaživotom.Neopisivovelikaželjazaživotom.Iakoživeupotpunorazličitimokolnostimasvakoodsa-govornikaufilmuimaželjudaživislobodno.Samotoliko.Ali,onoštojeposebnodirljivo,inaštasamkaoaktivistaposebnoponosan, jeda svako/svakaod njih ljubav prema životu prenosi na ljude okosebe. Iakosu ljudiunutarLGBTzajednicerazličitikao i ljudi unutar bilo koje druge zajednice, svakiputkadanekoodnaskaže:Lošemije!Neosećamsedobro!Hoćusvojaprava!Neželimnasilje!Neželimdamediskriminišu!Neželimdaživimustrahu!...zapravokaže:Potrebnisunamljubav,razumevanje,dobrota...vrlojednostavne,neinstuticionalnestvari,koje se ne propisuju zakonima već činjenicom dasvakoodnasželidabudesiguranisrećan.

Borba za ljubavPiše:BobanStojanović

Dobarataobesmišljavačovekovopostojanje.Nesamodaseprobudiinstinktzasopstvenimopstank-om,negoseneprestanoizmenjujuosećanjaborbeiodustajanjaodnje.Očajkojijeisprepletensastrahominadom,ljutnjom,besompaopetsaiščekivanjemiogromnomželjomdaagonijidođekraj.Ambivalent-nostkojuučovekovombićuizazivaratrušilačkajeza samu ličnost; poseduje kapacitet da je potpunouništi. Može da je navede da se sama izjede i/ilidauništi svakogakonamsenađeuneposrednomokruženju.Zemljeunašemregionusuočilesusesnajgorim

oblicimabehemota(ratsvakogaprotivsvih,op.a.)isadakada jeoružanisukobdeonašeprošlostios-tao nam je zaključak da su se u njemu profilisaledveglavnevrsteličnosti.Onekojesuprenjegabileništavneimarginalizovane,neuspešneinevidljive,a

usamomratusupostalevažneipretstavljalesunekučudnu i devijantnu vrstu autoriteta.Moć u oblikuoružjakojasenašlaunjihovimrukamaodlučivalajeoljudskimživotimakaodasudeovideoigriceipot-punomdehumanizacijomsuprotnestraneolakšavalesusvojkrvavipohodopravdavajućisvojanedelakaonužna ipotrebna. Sebipriskrbivši istaknutomestoudruštvukrvnika i pravednika, adrugima etiketunepoželjnihinepodobnihkreaturakojejeopravdanoukloniti i zatrti.Kadapišemoprofiluovakvih lju-di,mislimnaneprimetnemediokritetenipočemuposebneiistaknutečlanovezajednice,poputMilanaLukićainjemusličnihkojisuuratnodobapostalivažandeodruštvenezajednice,aodlučivaojeotomeimalinekopravonaživotiliganema.Aovidrugi?Tosuoniljudikojiseizstrahanisusuprotstavili,kojinisumoglipoimitidasetakveneljudskeaktivnosti

MEDUNARODNI DAN BIJELIH TRAKA 31.05.borba za pravednije društvo

“Sve može biti oduzeto čoveku osim jednog, poslednje ljudske slobode - da izabere svoj stav u bilo kojim okolnostima, da izabere svoj vlastiti način.” (Viktor Frankl)

SEmiromHodžićemrazgovaraDijanaLjubanović

dešavajuporednihisvedokseratnijezavršione-giralisurealnostzatvarajućioči.Bašpoputnojakojipredopasnošćuguraglavuupesak.Hoćemoliidaljeguratiglavuupesak?Danasje

prošlodvadesetivišegodinaodprogona,pogroma,etničkog čišćenja, neposredne opasnosti i vanred-nogstanja.Prošlojetolikovremenaiodgenocida.Prošlojetolikogodinaodborbezapreživljavanjemulogorima,odobeležavanjarazličitihčlanovadruštva,njihovognumerisanja,prebrojavanjakrvnihzrnaca,pljačkanjaisilovanja...Ali,štosepromenilo?Treba-molibitisrećništosmoživiismejatisesvakojutrouogledalojernismoušliuratnustatistikužrtavaištomožemodapravimokratkoročneilipakdugoročneplanoveukolikosmoneštooptimističniji.Kako to izgleda koračati istim onim ulicama,

trgovima, platoima, putevima i parkovima koji sune tako davno bili prekriveni krvlju ubijenih namsugrađana, rođaka i prijatelja, koji su bili zakrčeninjihovimleševima?Kakoto izgledagraditipraved-nijidruštveniporedaknatemeljimaćutanja ipori-canja?Kakotoizgledaživetiugraduiliopštinigdelokalnavlastnegirailizanemaruječinjenicudasunanjenojteritoriji,nekinjeniprethodniciproglasomuradioemisijinaredilinesrpskomstanovništvudasežigoše,dakaodeosvakodnevnogakcesoaranosibeletrakekaoznakprepoznavanja,kaosvojevoljanpris-tanaknaeliminaciju?Kako to izgledagledatikućeiunjimapitikafusakomšijamakojesuimalebeličaršaf spušten sa prozora kao kakve žive grobnicestrave?31.maja 1992. zla u krajnjem zadatku destruk-

cijeBošnjaka,HrvataiSrbakojinisubilideopopu-larnepolitike,zvaničnosupostaladeosvakodneviceopštine Prijedor. Od predratnih 53 000 nesrpskihstanovnika ubijeno je 3 173 civila. 30 000 običnihljudisvojedomovezamenilojetorturomukoncen-tracionim logorima smrti. Njihova imovina, i ver-ska,kulturna,ekonomska(...)uništenaje.Njihovosamopoštovanjenagriženo.Rušilačkiplanukratkomvremenskomperiodusprovedenjeudelo.A oni koji su ostali? Njima preostaje da delo

Viktora Frankla „Zašto se niste ubili“, iz kojegasam i izvukla citatnapočetkuovoga teksta,priglekaopriručnikzapreživljavanjesopstvenezbilje.Toizučavanjejevrejskogpsihijatraineurologakojijeisamokusiotegobanživotstigmatizovanoglogorašaunemačkimnacističkimlogorimaod1942.do1945.nijesamoteoretisanjeiistraživanjeosvetuiljudima

kojisupostojaliunekomdavnomidalekomsvetu.OvatemajeratomuBIHpostalaponovoaktualnaiprimenjivaupravoiztužnogisablažnjujućegrazlogašto su semetodi i mehanizmi fašističke ideologijekoristili poput kakvog domaćeg zadatka koji valjatačno inepograšivouraditi sambicijomdaučenicipostanu „bolji“ od učitelja. Frankl je uspeo da os-tanepsihičkizdravbezobziranamučenjeigubitakmajke,oca,brataisupruge,aštojejošvažnijenijepostao ogorčen nimizantropski nastrojen. Za onekoje izjedajupitanja smisla,kojemuče različite fo-bije,depresija,kojiproispitujusavest,kojisuhipper-refleksivniisl.ovodelotoplopreporučujemkakobisamisebipomogli,alinećudaovajtekstpretvorimuanalizuknjigepaćudasevratimnaonoštomeiinspirisalodapišemoovojtemi.Zanimajumeljudi.Zanimajumežrtve.Kakoimpomoći?Kakoimpono-voučinitiljudimavrednimsvakogsekundapažnje?Ištojetakođevažno,kakodasvibudemoboljijedniprema drugima.Mi kojima je obećavano da ćemojestizlatnimkašikama,akopreživimorat.Azapravo,mnogiodnassmišljajukakodagvozdenimkašikamaonimdrugimaizvadeokoiliprerežugrkljan.Činjenicajestedamoramoulagatiusopstveneka-

pacitetekakobismopronašlimir.No,nijedovoljnoda utičemo samona sebe, potrebno je podstaknu-ti okolinu da postane svesna važnosti pomirenja iponovnogsuživota.Jelitomogućeukontekstuuko-jemupredstavnici vlasti zabranjujukomemorativneskupove?Jelitoodrživonamestugdesvakomislidajeaboliranododgovornosti?Inakoncu,postojilimogućnostpomirenjanamestugdeujavnompros-torunepostojinitijedanspomenik,komemorativnidom, muzej (...) bilo kakvo obeležje koje će sim-bolizovatičovekoljubljeipoštovanjepremažrtvama?Osobakojaverodostojnomožedaodgovorinasva

ovapitanjajeEmirHodžić.Individuakojajeimaladovoljnohrabrostidasasvojimsaradnicima,ljudimakojimajeprobuđenasvestopomenutojproblemati-ci,istrajeutežnjidasepravdazadovolji,daseuslovidostojanstvenog života ispune, da pruži otpor dis-kriminatorskojpoliticilokalnihvlastiidaanalizomprethodnihdešavanjauputiapelnesamopojedinci-maizneposredneblizine,direktnimsteakholderimaratnogpustošenja, većdaceo svetuključiuborbuzaboljedruštvobezmržnje i sadističkih sklonosti.Pokretanjeminicijative„Jermesetiče“,pokrenutajelavinapretvaranjaličnihproblemaujavneštojedo-barputuzalaganjuzaljudskaprava.Inspirativnim

odgovorimanapitanjakojasusesamanametnula,učvrstiojemojuveruuaktivizam.Nadamsedaćeivašu.No,onoštoposebnopleni jestečvrstavezasarealnošćui isticanječinjenicekakoboljitaknećedoćiodmahisada,većjepredsvimanamaogromanzadatakuunapređenjusadašnjosti.Abudućnost?Onjojćemokad„dođevrijemezato“jerbozanjutrebadaseizborimojasnoseodređujućipremaprošlosti.

Možešlidanamopišeščitavprocesnastankaidejekojijerezultiraomeđunarodnimobeležavanjemdanabijelihtraka?

Međunarodnidanbijelihtrakajenastaoizpotrebeza borbom protiv negiranja zločina i obilježavanjastradanjacivilnihžrtavarata,prijesvegauPrijedoru,ali i šire. Danas, 21 godinu nakon zločina, kakavnijezabilježenjošodDrugogsvjetskograta,civilnimžrtvamauPrijedorusezabranjujedasejavnosjećajustradanjakojejeuslijedilonakon31.maja1992.go-dine.ProšlegodinepokrenutajeStopGenocideDenial

webstranica,kaoiFBgrupa,prekokojesmopoziva-li ljude iz cijelog svijetada seuključeupodršku iobilježavanjeDanabijelihtraka.Odlučili smo pokrenuti kampanju tokom

prošlogodišnjeg obilježavanja 20- te godišnjicestradanjanevinihPrijedorčanaiPrijedorčanki.Prošlegodine smo u Prijedoru prvi put izašli sa bijelimtrakamaokorukuizprotestapremaraznimzabrana-maiopstrukcijamaprijedorskihvlasti,prvenstvenogradonačelnikaMarkaPavića.Nailazilismonabrojneproblemeiopstrukcije,ali

jepodrškabiladalekobrojnija.Pojedinci/keirazneorganizacijeizcijelogsvijetasustaleuznas,odSrbi-jedoNovogZelanda.Ljudisunamslalinastotineslikasabijelomtrakomokoruke.MeđunarodnidanbijelihtrakajepostaosimbolprotivnegiranjazločinaipravanasjećanjeuPrijedoru,aliišire.

Odsamogpočetkadodanas,kolikoserazlikujenačinipristupuobeležavanjuovogdana?

Kakoprošlegodine, tako idanas,većinomsmokoristilinovetehnologije,odFacebookaiwebpor-tala,doTwittera.Zarazlikuodprošlegodine,kadanas je bilonekolikokoji smonosili bijelu trakuuPrijedoru,ikadajevećinompodrškadolazilaonline,ove godine u Prijedor su došli ljudi iz cijele BiH.Inicijativa «Jerme se tiče», jeneumorno radilana

mobilisanjupodrškezaobilježavanjeMeđunarodnogdanabijelih traka, i organizovala je javni skup31.majauPrijedoru.Ovegodinenaprijedorskomtrgubilo je stotine ljudi iz cijeleBiH i regiona sa bije-lom trakom oko ruke. Bez obzira na nacionalnu,etničkupripadnost ili opredjeljenje, skupili smo seda jasno iglasnopokažemoprijedorskimvlastima,kao i ostalimgradovimauBiH,danećemo toleri-satisegregacijuidiskriminacijukaopolitičkarješenjapostratneBiH.Nemateidejeiliideologijekojamožeopravdatiubijenudjecu!Ovogodišnji skupuPrije-doru jeogromnastvarzacijeluBiH,kao i region,jersuprviputsvistalirameuzrame,bezobziranapripadnost ili opredjeljenje, i odali počast nevinimcivilimauzkritikudanašnjediskriminacije.

Kodajenajvećupodrškuvašojinicijativi?učemuseonaogleda?

Inicijativa «Jer me se tiče» se rodila upravo izpotrebedaseujedinimouborbiprotivsegregacijeidiskriminacije.BosnaiHercegovinasejošoporavljaodtraumatičnogratakojije,poredrazaranjarezul-tiraoidubokimetničkimpodjelama.Nacionalističkestrankeiskorištavaju,aipodržavaju,strašneetničkepodjeleradisvojeličnekoristi,odnosnoopstankanavlasti.Dakle,živimoudržaviukojojjediskriminaci-ja društveno prihvatljiv oblik ponašanja, podržanaodstrukturavlasti.Našamisijajedasurađujemouborbiprotivsegregacije isvihoblikadiskriminacijenacijelomprostoruBiH,izalažemosezauspostavupotpunogpoštivanjaljudskihpravaislobodasvih,aposebnocivilnihžrtavarata.Inicijativa okuplja aktiviste/ce iz cijele BiH u

zajedničkom radu na rješavanju problema odno-sapremaprošlosti,kršenjaljudskihprava,tedis-kriminacijeisegregacijeudruštvu.Izanasnestoji

nijednapolitičkastranka.Mismograssrootsorga-nizacijakojajerođenateškimdobrovoljnimradomučesnika/ca.InicijativajeujedinilacivilnisektorizcijeleBiHuovoj borbi, jer jedinodruštvomožeriješitidruštveneprobleme.Nepostojijednaorga-nizacijailiudruženjekojedaje«najvećupodršku»Inicijativi.

Mislišlidajenužnodasesastavistatut,pravil-nik,dasedefinišuipodelezaduženjapokojemubiinicijativatrebalodadelujeilijeefikasnijedaseradineformalnoikreativno?dasviučestvujuindi-vidualnousvojojzajednici?

Već sam spomenuo da smo grassroots orga-nizacija,tedanismoregistrovaniinepišemo«pro-jekte».Tosenećemijenjati.Usuštinimiimamoregionalnu podršku aktivista/ca, budući da sumnogičlanoviInicijative«Jermesetiče»veteraniborbezaljudskaprava,itakoimamokontakteiuregionu.Imamoneformalnistatutkojidefinišenašepost-

ojanjeidjelovanje,aliželimoočuvatinezavisnostikreativnost,takodanećemoićiputemregistracije.Usuradnjiležinašasnaga,imamočlanoveusvimgradovimairedovnokomuniciramo.

Kakavjeranijebioodnosslokalnimvlastima,akakavjedanas?štosepromenilo?

Sa žaljenjem moram reći da se situacija nijepromijenila.NaprostorubivšeglogoraTrnopoljejošuvijek stoji spomenikborcimaRS-a.UPrije-dorupostojebrojnispomenicivojnicimaRS-a,alijošnemanijedanzacivilnežrtve.ZloglasnilogorOmarskajedanasuvlasništvuMitalaifunkcionišekao rudnik. Brojna udruženja žrtava su naopštinskim«crnimlistama». Javniskupupokre-tukojijeorganizovalainicijativa«Jermesetiče»nijebioodobrenodstranegradonačelnikaMarkaPavića,alismoipakodlučilidamirnoprošetamogradom. Ukratko rečeno, nije se mnogo promi-jenioodnossalokalnimvlastima.Ovdjebihželiopodvućidanašproblemnije saPrijedorčanima iPrijedorčankama; Bošnjacima, Hrvatima, Srbimaiostalima,nego jeproblemsa lokalnimvlastimakojiupornovodepolitikunegiranjazločinaidis-kriminacijepremalokalnimudruženjima.

Opštinskevlastiuprijedoruodratadodanasžrtvamaetničkekampanjenisuodale

počastprovodećipolitikuporicanjazločina.kakodasetopromeni?

Mismotopokazali31.maja.zajedničkimsna-gama, upornošću i nenasilnim akcijama, mora-mo istrajati u pravednoj borbi za civilna prava iprava civilnih žrtava rata. Inicijativa «Jer me setiče» nema političku podršku, ali mi moramopokazati političkim elitama da je došlo vrijemedasegrađaniigrađankeslušaju.Nemožeseza-ustaviti ideja čije je vrijemedošlo.KakouPrije-doru, tako i šire, lokalnevlasti semorajusuočitisa svojom odgovornošću prema svim građanimai građankama.Mi nećemo odustati dok se našaprava ne ispoštuju. Što se tiče Prijedora, sljedećikorak je u rukama gradonačelnika. Nazivanjemobilježavanja Međunarodnog dana bijelih traka«gejparadom»nijedobarodgovor,alimisenad-amodaćerazumpobijedititedaćedoćivrijemekadaćePrijedorskevlasti,a i lokalnevlastiosta-lih bosansko-hercegovačkih gradova, shvatiti damorajupoštovatipravasvihsvojihgrađana/ki.

Kakoizgledasuživotbošnjaka,hrvata,srba,ljudikojineosećajupripadnostnitijednojnaciji(...)uprijedoruuovomtrenutku?

Život u Prijedoru je težak, ali ne samo zbogetničkihtenzija,negoizbogteškeekonomskesitu-acije.MnogiPrijedorčani/kevodenormalneživotepokušavajućidaplate račune, i vjerujemdanisupreopterećenietničkimnetrepeljivostima.OnikojiseneidentifikujukaoSrbi,BosnjaciiliHrvati,negojednostavnokaograđani/ke,suumanjini.Većinagrađana/ki se još uvijek identifikuje striktno poetničkojosnovi,alimeniličnotonesmeta.Nekasesvakoidentifikujekakoseosjećailiželi,svedokneugrožavapravaonih«drugih».

Kojisuglavniproblemiprijedorčanaudruštveno-ekonomsko-političkomsmislu?

Glavni problemi Prijedorčana/ki su političkaelitainjihovaneispunjenaobećanja,daklenezapo-slenostineadekvatnasocijalnapodrška.Zdravstvo,edukacija,nezaposlenost,korupcijasusamonekiodproblemakojizabrinjavajuvećinuPrijedorčana/ki.Održavanjeetničkihtenzijainegiranjazločinajesamodimnazavjesalokalnihvlastidaseskrenepažnja sa istinskih društveno-ekonomskih prob-lemakojimanevidimkraj.

Ove riječi zasigurno ne pretenduju na ozbiljnijuanalizu trenutnih dešavanja u Istanbulu jer poredtogaštojesituacijaiznimnokompleksna,potrebnojepoznavatiistorijskeokolnostiTurskeuproteklih100godinakakobisekockicesklopile.Protest je počeo u četvrtak (30.05) kao

antikapitalistički,ekološkiskuptokomkojegjeneko-likostotinaljudizauzeloGezipark.Pretpostavljamdasusvimapoznatidetaljipovodazaprotest–rekon-strukcijaotomanskekasarneiizgradnjašopingcentranaTaksimu.Odabirlokacijenikakonijeslučajnostjerjeovaj istanbulski trgoduvijek imao lijevipredznaki simbol je lijevog aktivizma, oaza lgbt populacije isekularna baza. Rekonstrukcija trga simbol je svegasuprotnog–replikezidinaotomanskekasarnekrasilebiiokruživalenoviluksuzniivisokoelitističkišopingcentar,kafićeiposlovneobjekte.Konzervativnoislam-skoruhoneoliberalnepolitike.Dakle,poredkomodi-fikacijeikomercijalizacijejednogjavnogprostora,radiseiosnažnojsimboličkojporuciipokušajubrisanjasvegaonogaštoovajistanbulskitrgdanaspredstavlja.

Nekolikodanaprijenego što suprotesti uzelimahaobavljenajesvečanaceremonijazapodizanjetrećegmostaprekoBosforazbogčijegradnjećeseposjećinajvećaiposljednjavelikazelenapovršinaIstanbula (za ovu temu preporučujem film Eku-menopolis). Ovakve prostorne intervencije uslo-vitćenastanaknovebizniszonečijijeciljotuđitizajedničko dobro priobalja generišući dalju eko-nomijugrada.Ovdjetrebauzetiuobzir i izgrad-njunovogaerodromačijaćecjelokupnavrijednostplaniranihinvesticijaiznositi„samo“22milijardeevra! Most je nazvan po Javuz Sultan SelimupoznatompoistrebljenuAlevitaiustoličenjuhali-fata(kakvaslučajnostakoseimauvidukonzerva-tivnimiljedanašnjegestablišmentakaoirepresijapremaAlevitimakojapostojiidanas).Također,pardanaprijetogaizglasanjenovizakonolimitiranojkupovinialkoholaizabranikonzumacijealkoholanajavnimmjestimakaonovaunizusličnihmjera.Oslikavanjuovdašnjegkontekstatrebadodatiina-petostinagraniciTurskeiSirije,štojekodvećine

PISMO IZ ISTANBULAPiše:TutkuYoldaş,aktivistkinjaidoktorantkinjasociologijeizIstanbula(tekstjeprenetsasajtaCentrazapolitikeemancipacije,gdejeobjavljen04.06.2013)

populacijeizazvalonezadovoljstvoočemusvjedočemnogiprotestiuproteklihnekolikomjeseci.U petak smo bili na protestu uGezi parku koji

je, dakle, dio Taksim trga. Dvadeset hiljada ljudi.Različiteorijentacijelijevihaktivista,angažovaniben-dovi,nazočnisindikatiitd.Napustilismoidaljepre-punparku3ujutru,neslutećidokrajaštaćesedesitisamodvasatakasnije.Većoko5ujutrupolicijajebru-talnonapalademonstranteštonanekinačinpostajeokidačzaovoštosedanasdešavauIstanbuluiširomdrugihgradovaTurske.Esad,protestiisukobikojisuuslijedilinarednih

nekolikodanasu,blagorečeno,konfuzni!PridružilaseiglavnaopozicionastrankaCHPkojajeuizvjes-nomsmislunaslednicaAtaturkovepartijeoformljenekroz sekularnu nacionalističku modernizaciju od1920-ihgodinanaovamo.Njimasesemsekularizmasve ostalo može prigovoriti, a naročito istrebljenjejakog lijevog pokreta 1970-ih i 1980-ih. Sa drugestrane,AKpartija,partijanačijemječeluErdogan,kojije,inače,prijeneštovišeod12godinaležaouza-tvoruzbogsvojihodaošerijatu,predstavnicajenoveburžoazijekonzervativno-religijskogtipa.Velikibrojljudi pridružio se ovim protestima upravo na linijisekularnoprotivreligioznog,neimajućiuvidusocijal-niaspektprotestaivišeseprotivećirepresijiislamske

retradicionalizacijeuproteklih10godina.Ipak,ogromanjebroj ljudikojinisunizajednu

odovedveopcije.Tujeisnažanlijevipokretkojinijeminoranuprkosnepostojanjuozbiljnijelijevepartije.Ljudi sa kojima komuniciram, mislim na različitelijeve aktiviste i aktivistkinje, su izvanrednoorgani-zovani.Spavaseusmjenama,koordinisanisu,Taksimseneprazni,usvakommomentusuljudiprisutniispremninaokršajsapolicijom.Onoštomejeposeb-notaknulosuljudikojitepuštajuustanove,dozivajusaprozoradapitajudalititrebapomoć,spuštajuukorpamalimunivodukojipomažuusituacijamaukojimapolicijabacavelikekoličinesuzavca.Danas su ljudi prosvjedovali u šoping centru,

zadržavajućiseposebnoispredStarbucks-akojijedvadanaranijezaključaovrataisprednosaprosvjednici-makojisutražilipomoć.VelikibrojljudijepovukaosvojeračuneizGarantibankeuznakbojkotapremaglavnimmedijskimkućamakojasupovezanasatombankom istimholdingom.Turskaberza jedoživjelastrmoglavpad indeksa za više od 10odsto.Dva li-jevasindikataDISKiKESKnajavilasuštrajk.Nikoneznauštaćeseovonakrajupretvoriti.Netrebaočekivati previše, alimi se čini da ovakvi događajinisunimalastvar.Hajde,bakalım!

Kapitalizam će poseći i drvo ako ne može da proda senku.Karl Marks

Tokom pedesetih godina u Brazilu, pozorišnireditelj,političar ipisac,AugustoBoal,radio jenasmanjivanjudiskriminacijeodređenihgrupa,nasu-zbijanju opresije, i rešavanju socijalnihproblema-putempozorišta.Teatarpotlačenogjestemetodologijakojujerazvio

AugustoBoal,apoduticajemedukatoraiteoretičaraPaulaFreireisampronalazećistalnonačinedauna-predimetodologijukakobibilaprijemčivasvakomčoveku.Tateatarskaformakojasesastojiodneko-likoteatarskihtehnika,atosu:pozorišteslika(imagetheatre);Forumteatar(Forumtheatre); legislativniteatar(llegislativetheatre);„dugaželja“(Rainbowofdesire);teatarnovina(newspapertheatre);nevidljiviteatar(invisibletheatre)i„policajciuglavi“(„copsinthehead“).Najpopularnija tehnika koja se koristi danas u

svetu,ipriznatajeodstaneUjedinjenihnacija,kao„zvaničnosredstvozasocijalnepromene“-jestefo-rumteatar.Forumteatarobuhvataskupigara,vežbi,kojima

seučesniciprvoopuštaju,upoznaju,dolazeukon-takt sa svojim telom,glasom,upoznajudruge,učesedaradeutimu;kasnije,učesnicipojedinačnoiliugrupidefinišuproblemekojeihličnodotičuatičusezajedniceukojojžive.Tomogubitiprobleminjimabliskihosoba,nekemanjinskegrupe,ilinjihoviličniproblemiskojimsesuočavaju.Definisanjemprob-lema,tajproblempočinjedasepostepenoiskazujepozorišnim jezikom, i takobivajukreirane forumscene.UčesniciForumteatradaljeradenarazvijanjulikovaiuvežbavanjuscena.Forumscenesukratkesceneukojimajevrlokonkretnoprikazanproblem

opresije, diskriminacije. U scenama su prikazaniOpresor,Potlačeni, iNeutralni likovi, to je trijadakojauForumteatručiniosnovnustrukturu.Kasnijeslediforumovanje,najbitnijideoForumteatra,gdeseprikazujuscene,iaktivirapublika.Zaštoigre?IgreivežbeuForumteatrusuvrlobitne,izviše

razloga.Jedanodrazlogabibioopuštanjeučesnika,kaoifizičkozagrevanjepredrad.Daljirazlozijesu:građenje tima, sticanje poverenja, dobra energijameđuučesnicima.IgreuForumteatruimajuzaciljkakofizičko,takoipsihičkoopuštanje,kakobikas-nijeučesnicidalisvojmaksimum.Osvešćivanjetelakroztelesneigreivežbejejakobitno,jerpojedincimorajubitispremnidaštovišeuđuuodređenelik-ove,daosećajusvojetelopotpunokakobiznalištasnjimeradenasceni.Naravno,nijesvimaisprvaprijatnodase„igraju“.

No,nakonrazbijanjabarijere,učesnici seopuštajui nastave rad koji nakon igara poverenja, upozna-vanja,bivajošproduktivniji.Zamisliterecimonas-tavnike neke škole kako igraju neku igricu gdemorajudavrište,hodajukaopingvini,glumekon-janike,ponašajusekaodeca...Svakakojezanimljivoiizazovnonapočetkuopustititeljudekojinisubilispremninatakavrad.Ličnosmatramdajeigravrlobitna,idaljudiuigridajuipokazujusebevišenegounekim„ozbiljnijim“aktivnostima.

Publikaiforumovanje

Nakon što se naprave scene koje oslikavaju je-dan od problema zajednice, s kojima se pojedinac

FORUM TEATARproba za realnost

Piše:DemirMekić

iligrupesuočavaju,slediuvežbavanje.Scenesefik-siraju,uvežbavaju, igradese likovi.Daljesesceneprikazuju.ItunastupanajbitnijideoForumteatra,a to su- intervencije publike. Publika je u Forumteatruaktivna,nepostojiklasičniposmatračizpub-like, većpostoji aktivni posmatrač, kojimenja tokpredstave.OvajprocesvodiosobakojaseuForumpozorištunazivadžoker.Džokerposreduje izmeđuglumaca na sceni i publike, imotiviše publiku dauzme učešće u scenama.On takođe stalno otvaradiskusijuipostavljarelevantnapitanjazaproblem.Scenaseprikazujeprviput,nakončegadžokerko-municira s publikom i dajemogućnost da u tokudrugog izvođenja bilo ko iz publike kaže „STOP“itimezaustaviscenu,utrenutkukadsmatradasejavljaproblem.„STOP“jeutomtrenutkuznakdaćetaosobaućiumestojednogodglumacanasceni,iodigratiscenudrugačije,pokušavajućidarešiprob-lemusceni.Postojeodređenapravila,teseopresoriu sceni ne mogu menjati, jer bi to bilo magičnorešenje.Publikamožeidasaznaneštovišeolikovi-mausceni,uaktivnosti„vrućestolice“,postavljajućipitanjanakojaćeglumciodgovaratiizlika.

Probazarealnost...

Forumteatarjestesvojevrsnaprobazarealnost,mesto za isprobavanje rešenja, gde se pojedinciosnažujudadelujuidasesuočavajusproblemomsvojezajedniceiličnimproblemima.Nijeciljdaseponudisjajnorešenjeuscenama,većjeciljponuditištovišemogućnostiiosetitikakojebitiuodređenojulozi,kakobirazumelinekogakojepotlačen,nadkim jevršenadiskriminacijapobilokomosnovu,ili:stavitiseuuloguonogakojeopresor,kakobigarazumeli i takolakšedelovalinapromenunje-govogponašanjau stvarnosti.Bitno jeda sveovescene i problemi postavljeni u njima moraju bitirealni, te na taj način obezbeđujemo jednu „soci-jalnulaboratoriju“gdemožemodaisprobamosebeuraznimsituacijama,iisprobamovišerešenjakakodaizađemoizodređenesituacijeiliodnosa.Vrlo često neko iz publike emotivno reaguje

na neke scene, prepoznajući sebe ili nekog njimabliskogunjima.Umomskromnomradnomiskust-vu, tokomradionicaForum teatra, imao samvišetakvihsituacija,avoleobihdaovdepodelimjednu:

Jedna grupa je kao temu izabrala nasilje nadženama, i scene su bile jako dobri prikazi tradi-cionalne ženske uloge u kući, i tradicionalnogmuškarcakoji ječakagresivan ivršipsihičko,a ifizičkonasiljenadsvojomženom.Primetiosamdokje tagrupa isprobavalascenu,da je jednadevojkabilavrlonervozna,delovala jenekakouplašeno, icrvenila se sve vreme. Prišao sam joj da je pitamdalijesveuredu,naštajeonaodgovoriladajeuredu,alidajojnijeprijatnodokglumipotlačenog,nohtelajedanastavi.Daosamjojnekolikosavetaiostavioihdavežbajusvojescene.Kasnije,tokomrada,opetsamobraćaopažnjunanjudabihvideokakonapredujeikakoseponaša.Onaseopuštala,novideosamdanijesamotoupitanju.Kadasmodošlidoforumovanja,bilojejasnodajeovotemakojajejakopogađaizanima.Nakrajumijeprišlairekladasujojradionicepomogledaseizborisanekimličnimproblemimaidajetonjenaličnapo-bedakrozForum.VrlojedobroštojeForumteatarprepoznatkao

značajnosredstvosocijalnepromeneištojepostaopopularan u celom svetu. Danas postoje mnoge

grupeitrupekojesebaveovimvidompozorištairadesaraznimzajednicama.SlobodnomožemorećidajeForumteatarjednavrstamodernogsocijalnogpokreta, koji čini da se ljudipokrenu iuzmuak-tivnuuloguusopstvenomživotu.Ostajenamdaprobamodaseigramo,daosves-

timoonoštoželimodamenjamo,osnažimosedabudemotoštojesmo,ibudimohrabridamenjamosvojeokruženje,ipresvega-našeživote.

Biti politički angažovan aktivista i antropolog/škinja čestomožedabude frustrirajućiposao.Ak-tivizamčestozahtevadrugačiji/užipristupzakojijepotrebnostavitiucrnukutijuodređenepretpostavkeodruštvukakobisedelovalobrzoiuspešno.Sdru-gestrane,terenskiraduantropologijičestozahtevadugotrajan proces posmatranja koji rezultira ra-zumevanjemdogađajaisituacijaizštovišerazličitihperspektiva,odnosno,naotvorenijinačin.Izrazlo-gada sekroz etnografskopisanje vide raznepret-postavkenakojimajedelovanjeljudiutemeljeno.Jedanodnačinazaistraživanjeovetenzijeizmeđu

antropologije i aktivizma je etnografija političkogpokreta ilistranke.UknjiziDirektnaAkcija Gre-jber toodrađuje sa stilom;nanačindapiše jasno.Pristupačan je široj neakademskoj publici. Tvr-di da, od svih političkih pokreta, anarhizam imanajbliži afinitet antropologiji. Temelj takve tvrdnjeje todaantropolozi imajudubokusvestdapostojimnogorazličitihnačinanakoji semožeorganizo-vati društvo. Oprečan tome je “nema alternative”

(TINA) model koji parlamentarni političari čestopromovišupoEvropi.Niječudootkritidasezbogsametečinjenice,nekolikoantropologa/škinjabavianarhističkimidejama.Kaoštospominjenapočetkuoveknjige,nepost-

ojiunjoj skriveni ili izmeđuredovakomplikovaniteoretski argument. Iz Grejberove tačke gledanja,današnjiakcenatuantropologiji seodnosi najvišena teoriju. Najrazvijenije je njegovo učenje međupostmodernistima jer, između ostalog, upozoravainakrivi smerukoji je antropologijukrenula to-kom zadnjih trideset godina. Postavlja se pitanjaradičegasetrebausredsreditinasuptilneteoretskeargumente, pisane na nerazumljiv način?Da, onedoprinose apstraktnim teorijskim raspravama, aličitaćeihnajvišedvadesetantropologa/škinja?Umes-totoga,Grejberželidasedisciplinavratinaglaskunaempirizam,kakobiprenioslikuživota ljudiuzkoje radi.Draž i snaga etnografskog pisanja je todajesredstvozarazumevanjeisaosećanjesaiskust-vimadrugihljudi,anedabudesredstvozaraspravu

PRIKAZ KNJIGE

Direktna Akcija (David Graeber)

Piše:AndrewHodges

onajnovijimbuzzwords.TakavjepristupfilozofaiteoretičaraDeleuzeilisličnih.Velikaprednostoveknjigezaaktivističkekru-

govejetodaknjigarušimitkakoanarhizamnijeništavišenegooznakazamondenestudenteliber-alnihumetnostikojivoledacitirajuDeleuze,Der-rida itd.Grejberov položaj jemarksistički, ali nasvež ikreativannačin,oslobođenod lenjinizma i‘naučnogmarksizma’.Knjiga je podeljena u dva dela. Prvi deo ima

format dnevnika, gde opisuje brojne sastanke idogađajekojisudovelidoprotestaprotivSummitoftheAmericasuQuebecu,Kanadi,2001(događajse odnosio na predloge sporazuma o slobodnojtrgovini). Ovaj deo daje čitaocu osećaj za tempoi dinamiku organizovanja. Takođe, jasno postav-lja pokret unutar globalnog istorijskog kontek-sta.Drugideoknjigeizvlačivažneteorijskeideje,prakseisituacijeukojimasuseanarhističestonašlinasastancimainaakcijama,(kaonaprimer,kakodaserešiproblemsatajnimagentimakojisusepo-javilinasastancima,sa“sektaškim”marksističkimgrupamakojesupokušavalepreuzetismerorgani-zovanja,IsaWingnuts–ljudikojisujednostavnoludi, a koji su došli na sastanke i pokušavali dausmjereraspravuuposebnenelogičnepravce.Štosetičeključnihideja,anarhistisuposvećeni

nehijerarhijskim formama organizovanja. Anarhi-zamjetada,tvrdion,etičkidiskursorevoluciona-rnojpraksi.Ovočestomanifestirakrozproceskojisezovekonsenzusodlučivanja.Umestodase,kaošto se često dešava u parlamentarnim sistemima,grupe ili pojedince s različitim interesima odcepijedne od drugih, a zatim se svađaju međusobno

uborbiza“opstanaknajsposobnijih” (borbakojazapravočestopostanenapadanjena lošeparodijeargumenata protivnika, bez dubokog upoznavan-ja sa njihovim idejama). Konsenzus odlučivanjajeposvećenpronalaženjurešenjanakojićesesviu grupi dogovoriti, ili barem imati samo manjeprigovora.Tomožebitidugotrajanproces (jedanodnajboljihobranazaautoritarnodonošenjeod-lukajedajebrzmetod).Međutim,umnogimsitu-acijama,anarhistitvrdedajetajprocesiulaganjetrudavrednoikonstruktivno.Stimprincipimanaumu,Grejberondapravirefleksivnukritikunačinana koji se akademski krugovi često organizuju.Značaj koji ima “Mišljenje” u stanju da kritikujetuđamišljenjaibranionasvojapozicioniranjairadje, tvrdi on, pokazatelj prevalencije “militarizma”i “sektaštvo”, često u akademskim krugovima naZapadu.Možda je taj njegov komentar preteran. Jasno

jedajeGraeberovžarzakonsenzusodlučivanjaivelikodušnostpremadrugimakademicimadonekleugrožena kad raspravlja o onome što naziva“Lenjinstičkesekte”.Teksttakođemožedadelujemalo neorganizovano u nekim delovima: knjiganemaosećaj koji imaju članci udruštvenimnau-kama. Mada, s druge strane, taj aspekat ga činiosvežavajućimzačitanje.Osimtihprimedbi,knjiganijesamozanimljiva,takođejepunaoriginalnihipraktičnihuvidakrozkojesemožeponeštonaučitikakobi semogloreorganizovatimnogoštošta;odmesta rada pa sve do akademskih seminara nafakultetu.Definitivnojeobaveznozasvakogakogazanimailiantropologijailiaktivizamjerstvarapro-storzazanimljivoeksperimentisanje.

Ciljovogtekstanijeisključivoutomedaseizložijednasistematizovanakritikageopolitičkogfenomenakoji senaziva imperijalizmom,kolikou tomeda seskicira jedna specifična teorija imperijalizmakoju jeizrazioLenjinusvomtekstuImperijalizamkaonajvišistadijkapitalizma.Većsamnaslovupućujenadrugiciljteksta,atojetežnjadaseukaženanjeneeventualnenedostatke,poputshvatanjadajeimperijalizamnužnoposlednjafazaurazvojukapitalizma.Možeserećidajekritikaimperijalizmaimalavažnomesto,nesamoumarksističkoj teoriji i teorijinadahnutojMarksovomkritikomkapitalizma,većiupraksištoakterauza-padnim,razvijenimzemljama,štočitavihpokretazanacionalnooslobođenjetokomXXveka.Timprejei

važnijeda,akoželimodadanasrazumemoznačenjetogpojma injegove implikacije popolitiku i životeogromnogbrojaljudi,odredimoštajetačnoimperi-jalizamiskojebistranesvakakritikatrebalodamupriđe.Imperijalizamovdeneodređujemkaočistovojnu

agresiju,ilipolitikučistovojnogširenjaizauzimanjazemalja–tojesamojedanelement.Takođe,neradiseniočistopolitičkompodređivanju,gdebiseuodređeneslabije, tačnije, zavisne zemlje na vlast „postavljale“političkesnagekojebiispunjavaleinterese„velikih“.Dalje, ne radi se ni o čisto ekonomskoj dominaciji,kakosetočestomisli,gdebi„veliki“koristilizavisnezemljesamokaofondjeftineradnesnage.Osimtoga,

AKUMULACIJA I POLITIKA AKUMULACIJE SKICAZAKRITIKUIMPERIJALIZMA

Piše:VukVuković

nijestvarsamoniunekojvrstiideološkedominacije.Nakraju,rešenjenijeniutomedasesviovielementiprostozajednonabrojekakobisedobilamanjeilivišecelovitadefinicijaimperijalizma.Postoje i onekritikekoje su, izgleda,odlučileda

seuopštenebaveovimaspektima,pasetakopitanjeodnosadominacijejednogdelasvetanaddrugimsvelosamonaneštopoputzavere–bilatozavera„banks-tera“,jednogprocentanajbogatijihnadostalih99pro-cenatasvetskogstanovništva(štojeuposlednjevremepostalodostapopularno),ilizaveranekih„tajnihkru-gova“nadsvimaostalima.Čakidaseovedvekritikezaistairazlikuju,oneusvakomslučajuzapostavljajuispecifičan,uvekistorijskiodređenodnosizmeđugorenavedenih različitih aspekata, ali i podeljenost i pu-kotineunutartihnaizgledjedinstvenihsistemakojisvremenanavrememoguporemetitiunutrašnjunesta-bilnuravnotežu.Tako bi bilo najbolje imperijalizam definisati na

sledećinačin:imperijalizamjevidproširenereproduk-cije kapitalizma koji, pod imperativom akumulacijeprofitakaoosnovnogpokretačačitavogkapitalističkogsistema, u sebe uključuje i političko podređivanjekaosredstvouciljuakumulacije,gdevojnapretnjaiideološkadominacijaobezbeđujučvršćukohezijuun-utar samog sistema.Ovde,dakle, vidimoda je eko-nomski aspekt primaran (akumulacija); međutim,osim direktno ekonomskih sredstava podređivanja,postoji i dominacija na političkom nivou, a vojni iideološkifaktorimajuzafunkcijudaobezbedekohezi-juidisciplinuunutarpodređenihizavisnihdruštvenihformacija,iličitavogsistematakvihformacija(štoseoznačavapojmomperiferijeipoluperiferije).Međutim,prenegoštokrenemodalje,štoznačida

je „imperijalizamvidproširene reprodukcijekapital-izma“? Kapitalistički način proizvodnje, koji postojisamoukolikoispunjavaimperativakumulacije,moradasereprodukujenadvanačina:prvo,unutarsamedruštveneformacijeizkojepotičeiukojojdominira;idrugo,onstalnomoradaseširiiizvannje.Nara-vno,ovedvetendencijeseodvijajuistovremenoi,štoje još važnije, kapitalistički način proizvodnjemožedaopstanesamoakoseneprestanoširivan„izvorne“društveneformacijeukojojjenastao.Toširenjespoljajesamojošjedanvidimperativazaakumulacijom–zato bismo imperijalizammogli da odredimo i kaopolitikuakumulacije.Tosedešavaizrazličitihrazlogakojećemoispitatikasnije.Sada kada je imperijalizam određen kao politika

akumulacije,možemodadokrajaodredimodefiniciju

spočetka, timeštoćemorećidaekonomskiaspekt,određenkaotežnjazakontinuiranomakumulacijom,predstavljaglavnipokretačimperijalizmakojinesamoštoidezajednospolitičkimaspektom(nepostojičistoekonomskiodnos),većumnogomeiodređujepriroduifunkcijupolitičkogaspektainačinekakoćeseovajizraziti.Jednomkadaseuspostaviovakavodnoseko-nomskogipolitičkog,kojijeprimaran,iznjegasledeivojnasilaiideološkadominacijakaofaktorikohezijeidiscipline.Toneznačidavojnasila svremenanavremenenastupadirektnouizvršenjuciljevaakumu-lacije,alidaonakaotakvanijedominantnaodlikaim-perijalizma,nitidaideološkifaktornužnouvekslediposleekonomskeipolitičkedominacije,većsamotodajeon,kaoelement,usistemutihelemenatauvekpodređenekonomskomipolitičkom.Nakonštosudatepretpostavkeskojimabitrebalo

da počne svako ispitivanje fenomena imperijalizma,možemodakrenemodaljeidavidimokolikajeeks-planatornamoćLenjinoveteorijeimperijalizmaikojesunjenepolitičkeimplikacije.Započetak,trebarećidajeisamLenjinbiosves-

tannedovoljnostiinedorečenostiteorijeimperijalizmakoju je izneo u Imperijalizmu kao najvišem stadijukapitalizma,o čemusvedoči ipodnaslov:Popularnastudija.To,dakle,nitadanijebiopokušajdaseiznesepotpunorazrađena teorijakojebi sveuzelauobzir,većsamokraćiprikaz.Usvojimosnovnimcrtama,Lenjinovargumentiz-

gledaovako:usledkoncentracijeproizvodnjeinastan-kamonopola,uzsvevećuulogufinansijskogkapitalaifinansijauopšteiizvozakapitalakaoglavneizvoznestrategije razvijenih kapitalističkih zemalja, dolazido podele sveta što između samih kapitalista, štoizmeđusamihvelikihsila;todovodidozaoštravanjaprotivrečnostiusamomkapitalizmudotemeredapo-slenjegamoradasledisocijalističkarevolucija.Usledograničenjasamogteksta,izvozkapitalanećebitipo-drobnijerazmatran.Ispitajmosadaovajargumentdeopodeo.U periodu ranog, ili konkurentskog kapitalizma,

osnovnoobeležjeproizvodnjebila jenjena fragmen-tiranost na mnogo malih ili srednjih proizvođača,izčega je, logično, ipoteklaglavnaparolaklasičnogliberalnogkapitalizma:laissez-faire.Onajebilafunk-cionalna u periodu u kome je i idealna konkuren-cija, između učesnika sa ravnopravnim položajemna tržištu, kakvom je danas zamišljaju zagovornicislobodnogtržišta,istotakobilamogućaifunkciona-lna.Međutim,usledpotrebezaakumulacijomisame

logikekonkurencije,kakotopokazujeiMarksuKapi-talu,dolazidotzv.kombinacije,kojapredstavlja„..spo-jenostujednompreduzećuraznihindustrijskihgranakoje predstavljaju ili sukcesivne stupnjeve preradesirovina(naprimer,dobijanjesirovoggvožđaizrudeipreradasirovoggvožđaučelik,adalje,možda,proiz-vodnjaovihilionihgotovihproizvodaodčelika),–iliigrajupomoćnuulogujednauodnosupremadrugoj“(Lenjin,1960:20).Tojeonoštoseusavremenojlit-eraturi naziva fordističkim modelom proizvodnje,odnosno modelom vertikalne integracije preduzeća:jednafirmausvojojdelatnostiobjedinjujesveilivišefazâproizvodnjenekerobe,odproizvodnjematerijala,prekopreradepadokonačnogproizvoda.Takvostan-je je„…većsasvimneštodrugonegostaraslobodnakonkurencija raštrkanih preduzetnika, koji ništa neznaju jedanodrugomikojiproizvode iprodajunanepoznatomtržištu“(Lenjin,1960:27).Zaštodolazidotzv.kombinacijeili,drugimrečima,koncentracijeproizvodnjeusvemanjevelikihfirmi?CitirajućiRudol-faHilferdinga,jednogodnajznačajnijihmarksističkihekonomistaspočetkaXXveka,Lenjinpiše:„kombi-nacija… osigurava kombinovanom preduzeću većustalnost profitne stope… ona omogućava tehničkenapretke i time dobijanje ekstraprofita u poređenjus ‘čistim’ (tj. nekombinovanim) preduzećima… onaučvršćujepozicijukombinovanogpreduzeća…jačagaukonkurentskojborbizavremejakedepresije(zastojauposlovima,krize),kadpadcenasirovinazaostajeizapadacenafabrikata“(Lenjin,1960:20).Ukratko,da-kle,koncentracijaproizvodnjenijeništanatprirodnoili u ekonomskom smislu devijantno: ona proizlaziizsamepotrebezaneometanomirastućomakumu-lacijomili, laički,„dobrimposlovanjem“.KakojetojednomprilikomrekaobivšiCEOU.S.Steel-a:„U.S.Steelposlujedabipravioprofit,anečelik“(McNally,2011:70).Prema tome, iz konkurencije manjih i srednjih

proizvođača,istorijskigledano,jačatendencijacentral-izacijekapitala–Marksovimrečima,„jedankapitalistaubijamnoge“(Marks,1971:544).Dakle,upokušajudasezaštiteodpropadanja,štou„mirnavremena“,štouperiodukrize,idasebiobezbedeštovećuzaradunatržištu,firmeseukrupnjavajutimeštopodvodesvevišeproizvodnihfunkcijapodsvojudelatnost.Takođe,timeizbacujuizigreionemanjefirmekoje,izraznihrazloga, nemogu da sprovedu isto to podvođenje itimeširesvojudeonatržištu,kakouproizvodnji,takoiurazmeniirealizacijiproizvedenevrednosti.Markspiše:„Zatokrupnijikapitali tukusitnije.Osimtoga,

čitalacsesećadaserazvijanjemkapitalističkognačinaproizvodnje uvećava minimalni obim individualnogkapitala,kakavseiziskujedabisenekiposaovodiopodnjegovimnormalnimuslovima…Takonkurencijabesniuupravnoj srazmeripremabroju, auobrnu-toj srazmeri premaveličini kapitala koji se takmiče.Onaseuvekzavršavapropašćumnogihsitnijihkapi-talista, čiji kapitali delomprelazeu rukepobedioca,adelompropadaju“(Marks,1971:449).Takosevidiglavna linija centralizacije kapitala koja proističe izsamogtržišta,bezulogedržaveilinekog„spoljašnjegfaktora“.Sdrugestrane,uperiodukrize,otežavaseonoštoŠumpeternaziva„kreativnomdestrukcijom“,kadabikapitalikojisu„lošeposlovali“bilieliminisanisa tržišta, čime bi se ekonomija vratila u svoj nor-malantok.Nesamoštosecentralizacijomtajpostu-pakotežava, pa se stogamože zamisliti da sukrizesvedužeisvedublje,negočakikadasedešava,„loškapital“ uglavnom preuzimaju upravo one krupnefirmekojepreživljavajukrizu,čimesekapitaldodat-nokoncentriše (ili se, kaou slučajubankeLehmanBrothers,spasavajavnimnovcemdasenebiugrozioceo sistem). Lenjin sličnopiše: „a krize– ekonom-ske, ali ne samo ekonomske – pojačavaju sa svojestrane u ogromnim razmerama tendenciju ka kon-centracijiikmonopolu“(Lenjin,1960:31).Pozivajućise na određene nemačke ekonomiste s početkaXXveka,kaže:„…padcenaismanjenjetražnjedovelisuta‘čista’preduzećaukatastrofalanpoložaj,štokom-binovanadžinovskapreduzećauopštenijepogodiloiliihjetaklosamozakratkovreme“(Lenjin,1960:31).Međutim, sve bi ovo ostalo nedorečeno ako ne

bismo u obzir uzeli neke savremene promene. PrikrajusedamdesetihinapočetkuosamdesetihgodinaXXveka,došlojedopromeneustrukturiovihcen-tralizovanih preduzeća. Usled prezasićenosti tržištajednoličnimmasovnimproizvodima,svevećemeha-nizacije i automatizacijeproizvodnje, ali i, što je jošznačajnije,velikogpadaprofitnestopenakrajusedam-desetihkojajeiztogaiproizašla,bilojepotrebnodaseizvršiodređenapromenauproizvodnji.Tosepresvegasprovelooutsourcing-om,nesamonameđunarodnomplanu,većiinterno.Vertikalnointegrisanefordističkefirmenisumogle da nastave po starom, pa je, gru-borečeno,svakafunkcijaproizvodnjebiladodeljenajednojmanjojfirmi.Svakaodtihmanjihfirmibilajepodizvođač–proizvodilabisamojedandeomaterijalaneophodnihzagotovproizvod,aondabivelikefirmena kraju sklapale proizvod i lansirale ga na tržište.Takoseprešlonatzv.„justintime“proizvodnju,gde

sevišenijemasovnoproizvodilonapoznatojfabričkojtraci,većseprešlonaproizvodnjumanjegobima,itoproizvodapomeripotrošača(Smith,2000).Ta fleksibilizacija proizvodnje ne samo što nije

usporila tendenciju ka centralizaciji, već ju je i naodređennačiniubrzala:svevišeovihmanjihfirmi,tamogde idaljepostoje,neposlujeu„čistompro-storu“ tržišta,nezavisno,već sudirektnovezanezaglavnefirme(Smith,2000:195).Lenjinotomepišenasledećinačin:„Krupnapreduzeća…nesamoštodirektnogutajusitnanego ih i ‘prisajedinjuju’sebi,potčinjavaju ih… putem ‘učešća’ u njihovom kapi-talu, putem kupovanja ili razmene akcija, sistemakreditovanja itd.“ (Lenjin, 1960: 35). Dovoljno jesamobacitipoglednadanašnjunajprofitabilnijugra-nuprivrede–visokotehnološkeproizvode–ividetidase,uprkosdecentralizaciji ioutsourcing-uuobanjegova vida, dominacija nekolicine velikih kom-panija održala (o poljoprivredi da i ne govorimo).Primera radi, u proizvodnji automobila, najvećihpet kompanija kontroliše 63% evropskog tržišta,a najveća tri 41%; ili, u sektoru proizvodnje beletehnike, najveća četiri proizvođača kontrolišu 53%,anajvećih sedam71% (Bellofiore et al, 2012).Da-kle,uprkosbrojnimzakonskimregulativamaprotivmonopolizacije(primeraradi,zakoniprotivtrustovau SAD), pronašao se način da se nastavi koncen-tracijaproizvodnje,dovođenjemmalihfirmiuodnospotpune zavisnosti prema proizvođačima konačnogproizvoda.OpodređenompoložajutihmalihfirmiuovomodnosunaročitopišeToniSmituvećnavede-nomradu.Sdrugestrane,samodakratkonaznačimoi tu pojavu, outsourcing u inostranstvo je povećaoovukoncentracijuitimeštojezapotrebeakumulaci-jekompanijaizzemaljarazvijenogkapitalizmauvu-kaouproizvodnju(ijošuvekuvlači)svevećekoličineradnesnageiznerazvijenihdelovasveta.StogamožemodazaključimodajeprvideoLen-

jinovog (donekle i Marksovog) argumenta i daljevalidanidaje,štaviše,aktuelan.Štosetičefinansi-jskogkapitala,njegovaključnaulogausavremenomkapitalizmumoželakodaseuvidiizpočetakavelikeekonomskekrize2007.godine:ulogakojujefinan-sijalizacija i sekuritizacija odigrala u podređivanjune samo kompanija i njihovog poslovanja, već ipotrošača izaposlenih logicifinansijskogkapitalaupunomsvetlusepokazalakadajeizbilakrizanekret-nina, koja je kasnijemutirala u krizu javnog duga(McNally,2011:4).Ovdenemadovoljnomestadabiseupotpunostipokazalinjeniuzroci,razvojniput

iposledice,alitrebaispitatikojejemestofinansijauLenjinovomargumentuidalijetoidaljevalidno.OnfinansijskikapitaldefinišekaoiHilferding:kao

„…kapitalkojim raspolažubanke, akojiprimenjujuindustrijalci“ (Lenjin,1960:50).U„epohi imperijal-izma“dolazidosvevećegstapanja„banakasindus-trijom“, a od kapitalističkihmonopola se dolazi donadmoćnosti „finansijske oligarhije“ (Lenjin, 1960:50). Ukratko, „nadmoćnost finansijskog kapitalanad svim ostalim oblicima kapitala znači dominan-tan položaj… finansijske oligarhije, znači izdvajanjemalog broja država koje poseduju finansijsku ‘moć’iz reda svih ostalih“ (Lenjin, 1960: 62). Pogledajmozatrenutakulogufinansijskogsektorauistomonomperioduukomesu seodigraleznačajnepromeneustrukturipreduzećaiproizvodnje.Utomperiodu,„…naprimer,1973,finansijskiprofitjesačinjavaosamo16procenataukupnihprofitauameričkojekonomiji…do2007,međutim,udeofinansijskogdobitkaskočiojenapunih41procenatsvihameričkihprofita“(McNal-ly,2011:86).Štatoznačinameđunarodnomplanu,ilidrugimrečima,dali jefinansijskikapitalodigraouloguupodređivanjunekihdruštavacentrurazvijen-ogkapitalizma?Uzmimojedanprimer.Razvojiširenjefinansijskog

sektorajeušezdesetimgodinamaprošlogvekadovelodosvevećihisvečešćihzajmovadržavamaTrećegsve-ta,atokomsedamdesetihsusedugovanjaTrećegsvetameđunarodnim bankama učetvorostručila u odnosunapređašnjiperiod(McNally,2011:127).Ovosede-lomdesilozatoštoje,izmeđuostalog,ponudanovcatihgodinabilauneravnotežisapotražnjomodstranefirmikojimasubankedotadapozajmljivalenovac,pasuoneprešlenapozajmice vladamazemaljaTrećegsveta (McNally, 2011: 97, 98). Kada je predsednikameričkihFederalnihrezervipočevod1979.podigaokamatnestopesa6ili7procenatana20,kaoodgovornakrizutihgodina,većinadržavanijemogladaot-platisvojedugoveusledtakovisokihkamatnihstopa(McNally,2011:127).TadasuMMFidrugefinansi-jskeinstitucijeodlučiledajenajboljiodgovornatakvostanje „restruktuiranjeduga“, čime je dozvoljenodazajmodavcina imedugadobijajuuvlasništvo imov-inudržavaTrećegsveta.Međutim,nitonijedoprinelokonačnomizmirenjuovihpotraživanja;ovedržavesusedodatnozaduživaledabivratilepređašnjedugove,akadani tonijepomoglo, svetskefinansijske insti-tucijesupočeledaprimenjujutzv.„programestruk-turnogprilagođavanja“,odnosnoprogramesmanjenjasocijalne pomoći, otpuštanja, privatizacije, ukidanja

subvencija na osnovne životne namirnice, promenanatržišturadauviduukidanjaminimalcaislabljenjasindikata,kaoiotvaranjadomaćihfinansijastranomkapitalu(McNally,2011:128).Timesudruštvenefor-macijeTrećeg sveta upotpunosti postale podređenezemljama razvijenog kapitalizma i preuređene suu skladu sa ciljevima (akumulacije) mahom zapad-nog kapitala. Lenjinovim rečima: „Svet je podeljenna šačicudržava-zelenaša i ogromnuvećinudržava-dužnika“(Lenjin,1960:104).Ipak,nemoramoni da idemoudalekuprošlost

da bismo utvrdili ulogu finansija u podređivanjučitavih društava potrebama kapitala. Nama najbližiprimersudešavanjausamojEvropi;tačnije,jazkojiseotvaraizmeđuJužneEvropeinajpreNemačkekaonajjačeekonomskesileuEvropi.OnoštojepočelouGrčkoj,preneloseinaŠpaniju,PortugaliItaliju,aliinaIstočnuEvropu(ostanjuupost-jugoslovenskimzemljamanetrebanigovoriti).Akosmomalopre,prinavođenjuulogefinansijskogkapitala,reklidadolazido„…izdvajanj[a]malogbrojadržavakojeposedujufinansijsku ‘moć’ izredasvihostalih“(Lenjin,1960:62),možemodauputimona sledećevažnoobeležjesavremenogimperijalizma.Zapotrebetekstaćemo,kaoštojevećrečeno,zane-

maritiuloguizvozakapitalaiprećiodmahnapodelusveta.Važno je odmahna početku istaći da, premaLenjinu,„kapitalistidelesvetnezbogsvojenaročitepakosti, nego zato što ih dostignuti stepen koncen-tracijeprimoravadaudaretimputemradipostizanjaprofita;pritomonigadele ‘premakapitalu’, ‘premasnazi’–drugognačinapodelenemožebitiusistemurobneproizvodnje ikapitalizma“ (Lenjin,1960:78).Tosekodnjeganajpreodnosinapodelusvetaizmeđurazličitihkolonijalnihiimperijalnihsilauklasičnomsmislupodelena„interesnesfere“.Međutim,možesetvrditidajetapodelanajvećimdelomprevaziđenaidasedanasradiojednojnovojpodeli–madaitapodelafunkcioniše„premakapitalu,premasnazi“.Radiseopodelinacentar,poluperiferijuiperiferiju,kakojetoodređenou teoriji svetskog sistema.Razlika izmeđupoluperiferijeiperiferijejeutomeštodruštvenefor-macijenapoluperiferijiimajupolitičkunezavisnost,zarazlikuodzemaljaperiferije.Centar,naravno,pred-stavljaju najrazvijenije zemlje koje sebi potčinjavajuostatak sveta, iako se imeđusobnoneprestanoborezaprevlast.Istinizavolju,isamLenjinprepoznajedasepodela

svetavršiinaovajnačin:„finansijskikapitaljetakokrupna,možeserećiodlučujućasnagausvimekonom-

skim i svimmeđunarodnimodnosima,daonmožepotčinjavatisebi,istvarnopotčinjava,čakidržavekojeuživaju potpunu političku nezavisnost [u smislu ukomeonenisukolonije–prim.V.V.]“(Lenjin,1960:85).MalopresmopomenulijazizmeđuJužneEvropeifinansijskihcentaraEvropskeUnije,gdeseupravoradiotomedajeisamaEvropapodeljenanacentariperiferiju–centar,uviduNemačke,stavljaperiferiju,u vidu Južne i IstočneEvrope,uodnos ekonomskei političke subordinacije. Mora se priznati da Len-jinova malopređašnja rečenica o „odlučujućoj snazifinansijskogkapitala“nemožedasepročitaadaseuistovremenepomislinapotčinjavanjejednogdelaEvropedrugom.Ovdesezapravonajboljevidikakofunkcioniše imperijalizam, uzet onako kako smo gadefinisalinapočetku.Akumulacijeradi(tačnije,radivraćanjadugovakojisuizprivatnihprerasliujavneiobezbeđivanjanemačkeekonomskehegemonije),ev-ropskeinstitucije(ECB,Evropskakomisija…)zajednosa državnim vrhom Nemačke politički potčinjavajujug Evrope, uz ideološke predstave koje olakšavajusprovođenjetihciljeva.Vojnepretnjenema,štosamogovori o podređenosti tog faktora ekonomskom ipolitičkom– tekondakadaovadvanisudovoljna,ili kada je interes širi od ekonomskog i političkogpodređivanja,vojnapretnjaulaziuigru.Osim vraćanja dugova, odnos između Nemačke

kaoglavnesileEvropeiostatkakontinentabiojeipresamekrizeodređenakumulacijom–snagaNemačkeležala jeu jakomsektorukapitalnihdobara,kaoiusposobnostiproizvodnjenovetehnologije,iutomeštojeNemačkabilaglavniizvozniknaevropskotržište.Ostrukturnimproblemimaiprotivrečnostimaovakvogustrojstva Evropske Unije podrobnije govore Bello-fiore,GaribaldiiHaleviusvomvećnavedenomradu,alijeovdezasadadovoljnouputitinaovečinjenice.Naravno,odnoscentar-periferijapostojiivanEvrope,tačnije,izmeđuEvropeiSADiostatkasveta;ovdesuistaknutepukotineunutarsamog„evropskogprojek-ta“delomzatoštosudobarprimeronogaočemugov-orimo,delomzatoštosuznačajnaodrednicasadašnjepolitičkesituacije.Naposletku, ostaje da se vidi koliko je imperijal-

izam„poslednjistadijkapitalizma“.Onoštoje,premaLenjinu, obeležje imperijalizma jeste „…smenjivanjekapitalističke slobodne konkurencije kapitalističkimmonopolima“ (Lenjin, 1960: 91). Međutim, „…mo-nopoli,izrastajućiizslobodnekonkurencije,neuklan-jajuslobodnukonkurenciju,negopostojenadnjominaporedosnjom,rađajućitimeniznaročitooštrihi

plahihprotivrečnosti,trvenja,sukoba“(Lenjin,1960:91). Sve todeluje tačno, ako seprihvateprethodnoizvedeni zaključci; ipak, najveći problem je u tomeštojezaLenjina„monopol…prelazodkapitalizmakvišemstadiju“(Lenjin,1960:91).Lenjintakoshvata(monopolistički) imperijalizam kao određenu vrstu„truljenja kapitalizma“, i lako je zaključiti da posletoga, prema njemu,mora da usledi socijalizam kao„višistadij“.To ne samo što nemora da sledi, već se, istori-

jski,nijenidesilo.RazlogzbogkogLenjintoiznosimožebitidvostruk;ilijestvarkonjunkturneprirode,tj. u vreme do tada najrazornijeg rata i sve jačegsocijalističkog radničkog pokreta Lenjinu deluje kaoda jekapitalizamzaistapri svomkraju, ili seradiotome da celu koncepciju prožima jedno shvatanjepremakomesve razvijenijeproizvodnesnagemora-ju dovesti i do promene proizvodnih odnosa. Bilokakobilo,možemoslobodnorećida jeLenjinovdepogrešio,jerselakomožezamislitidakapitalizamkaosistempronađenačindaodložiiliublažisvakistruk-turnipotresilikrizu,iličakiakoneuspedajeodložiilisanira,nesledinužnodaćesepolitički formiratisocijalističkaalternativa.Zatonebitrebalopristatinaovulagodnu,aliteorijskineadekvatnutezu.Međutim,predlažemdasenjegovakoncepcijaza-

menikoncepcijom„imperijalizmakaonaročitogsta-dijumakapitalizma“(štoje,zapravo,inaslovsedmogpoglavljanjegovogteksta).Drugimrečima,akosepri-hvatidajekonkurencijadoveladosvevećekoncen-tracije,dafinansijskikapitaligrasveznačajnijuulogu,daobatafaktoravodepodređivanjuisvedubljojpodelisvetanacentariperiferiju,asveuciljuakumulacijeprofita,ondamožemodakažemodaseradiotomedajeimperijalizamnaročitistadijumkapitalizmasamouonomsmisluukomtopredstavljadaljezaoštravanjesvih protivrečnosti kapitalizma, usled promena uproizvodnji,nemogućnostida sekrize rešekaopre,svevećeičvršćepovezanostielemenataunutarsistemaisvevećihnestabilnostiuodnosimacentraiperiferije.Možemo da zaključimo, stoga, da je Lenjinova

teorija imperijalizma, uprkos svojim nedostacima,

omogućiladasetajfenomenposmatrasjednestranekojaukazujena triprincipa:prvo,da seon izučavakaoistorijskiuslovljenapojava,poduticajempromenauproizvodnji ividovimaakumulacije,alisaakumu-lacijomkaosvojimglavnimpokretačem;drugo,daseuoči uvek specifični odnos i posebna struktuiranostekonomskog,političkog,ideološkogivojnogčinioca,umesto grubog svođenjana „bankstere“ ili zavere; itreće,daseuanalizipronađuoneključnetačkeizko-jihsledevažnepolitičkeimplikacijezasubjektekojisetakvomporetkuprotive.

Literatura

Lenjin,VladimirIljič.1960.„Imperijalizamkaonajvišistadijkapitalizma.Popularnastudija“,u:Izabranadela,Kultura,Beograd.Marks,Karl.1971.Kapital.BIGZ,Beograd.McNally,David.2011.GlobalSlump:TheEconomicsandPoliticsofCrisisandResistance.PMPress.Smith,Tony.2000.TechnologyandCapitalintheAgeofLeanProduction:aMarxianCritiqueofthe’NewEconomy’.Bellofiore,R.etal.2012.Globalnakrizaikrizaeuropskoganeomerkantilizma,dostupnonahttp://www.slobodnifilozofski.com/2012/09/bellofiore-garibaldo-halevi-globalna.html,pristupljeno:18.5.2013.

Beskućništvo,kaovišedimenzionalnitipdruštveneisključenosti,postajesvezastupljenije.Poreddilemekakogasuzbiti,činisedanijesasvimjasannisampojam beskućništva. Dok mnogi smatraju da jebeskućnik ona osoba koja, kako doslovno kaže isamareć,jebezkuće,tj.krovanadglavom,stručnjaciupozoravajunamnogoširipojambeskućništva.Iakosuljudikojispavajunaulicinajvidljivijideoovemar-ginalizovanegrupe,nesmejusezanemaritiniostalikojipotpadajupodovajpojam.Evropskafederacijaorganizacijakokesezalažuzapravalicausituacijibeskućništva i stambene isključenosti (ETHOS) jerazvioklasifikacijubeskućništvapremačetiri stam-beneživotnesituacije:1. Bezkrova(bezbilokakvogskloništa,licekoježivinaulici)2. Bezkuće(uprivremenomsmeštaju,uprivatnimikolektivnimcentrima,uskloništimazaženeižrtvenasilja,otpušteniizinstitucija)3. Unesigurnomstanovanju(nelegalno,podpretnjomizbacivanja,podpretnjomnasilja)

4. Uneodgovarajućemstanovanju(neadekvatniobjekti,visokapretrpanost,infrastrukturnaneopremljenostisl.)1

USrbijisebeskućništvodefinišeterminima„pri-marni“beskućnik(živinaulici)i„sekundarni“(živeu prostorimanaseljenim iz nužde, šupe, podrumi,vagoniidrugiimprovizovaniobjekti).2Ako se ipak pozovemo na ETHOS-ovu klasifi-

kaciju,kaoširuisveobuhvatniju,uSrbijisetrenutnoizmeđu800.000i900.000osobamoguokarakterisatikaobeskućniciPored širenja definicije beskućništva, post-

oji i savremeni trend menjanja i širenja profilabeskućnika.Doksuranijeovojgrupipripadaliug-lavnom sredovečne i muške osobe, niskog obra-zovanja i bez zaposlenja, danas se situacija dostapromenila. Sve je više žena, porodica, penzionerasa malom ili neostvarenom penzijom, imigranata,Roma,mladihidecekojitraženovidomnauliciilinekomodprihvatilištaahranuuobližnjimkonte-jnerimailimenzamauprihvatilištvu.

BeskucništvoPiše:VladislavaStojmenović

1BranislavaŽarković,MinaPetrović,MilenaTimotijević.2012.IstraživanjebeskućništvauSrbiji.Beograd:Hausingcentar.str.12.2BranislavaŽarković,MinaPetrović,MilenaTimotijević.2012.IstraživanjebeskućništvauSrbiji.Beograd:Hausingcentar.str.7.

Kao uzroci beskućništva se najčešće navodenedostatak stambenog prostora, izbeglištvo,siromaštvo,razvod,raznementalneboslestiibolestizavisnosti.UistraživanjubeskućništvauSrbiji,sprovedenog

od strane Hausing centra (centar za unapređenjestanovanja socijalnougroženihgrupa) iDISCUK(DevelopingInitatives,SupportingCommunities),unašojzemljipostojenekespecifičnostiovepojave:1. Uticajekonomskogrestruktuiranjaitranzicionogsiromaštva.2. Nedovoljnarazvijenostkapacitetazdravstvenihinstitucijazabriguospecifičnimbolesnicima.3. Nedovoljnapokrivenostbeskućništvasistemomsocijalnezaštite.4. Limitiporodicekaofaktorasocijalnesigurnosti.5. Niskazastupljenostizbeglogiraseljenogstanovništva.6. Nizakdelatnipotencijalbeskućnika:odsustvoprogramapodizanjaindividualnihkapaciteta.

MožeserećidaproblembeskućništvauSrbijinijemnogokompleksnijinegoudrugimdržavama.Onoštojeotežavajućaokolnostunašojzemljizasuzbi-janjeovogproblemajenedostatakrazvijenogsistemanužnih institucija inedostatakprevencijerizikaodbeskućništva.Takođe, rešavanju ovog problema na ruku ne

iduniUstav,nizakoni,kojineposvećujudovoljnopažnje ovom problemu niti ga shvataju ozbiljno,pasamimtimimamoinedostatakmerazanjego-vo smanjenje. Iako jeuSrbijipravonaadekvatnostanovanjejednoodosnovnihljudskihpravanaos-novu raznihmeđunarodnih ugovora i sporazuma,mnogiovopravoneostvaruju.Beskućništvo se može iskoreniti samo sistems-

kimplaniranjemirešenjima.Poredjasnogzakono-davnigokvira,potrebanajeijakapolitičkavoljazasuzbijanjebeskućništva.Razvojinstitucijakojećese,povaćanjembroja prihvatilišava i drugompomoći,boritiprotivovogproblema.Takođejepotrebnoraz-viti imere prevencije, sto jemozda i najvažnije usprečavanjudaljegširenjabeskućništva.

Turizam danas predstavlja značajan sektorsvake zemlje. Sektor čiji razvoj može u velikojmeridoprineti samomnapretkuzajednice.Tur-izampostepenopočinjedaseoporavljaodudara-cakojejezadalasvetskaekonomskakrizaposled-njih godina. U prilog tome govore i brojke. Ponekim proračunimameđunarodni turistički dol-asciprešlisujednumilijardu2012godine.ZnačajpostajejošvećiakopogledamoprognozeSvetsketurističkeorganizacijepremakojima sepredviđada će ukupan brojmeđunarodnih turista dostići1,8milijardido2030.Srbijaspadauredzemaljasa izuzetno visokimmogućnostima i potencijali-mazanjegovrazvoj.Naovompoljusvakakotre-badalekovišeangažovanja,asvakakoiuloženihsredstava.Međutim,povezanosaovimsektoromjeste sektor saobraćaja koji u velikojmerimožedoprinetirastu.Danasposebnorastućiznačajimaaviosaobraćajnakonpojavelowcostkompanija.Neštovišeodpolovineputnikatokom2010.go-dineputovalojeovihvidomtransporta.LowcostkompanijenastalesuuSAD-uinji-

hopvoposlovanjepresvegasezasnivanamodelukoji ima za cilj smanjenje troškova i povećanjeproduktivnosti.PrvalowcostaviokompanijabilajeSouthwestAirlines.Ključnekarakteristikekoje

sevezujuzalowcostaviokompanijasupresvegapostojanje jedne klase za putnike, posedovanjejednog tipa aviona, rezervacija putem interneta.Kupcisunatajnacinoslobođenistresa,nemagu-bljenjakarata,čekanjauredovimauzadnjemtre-nutku,aviševremenapreostajenaaerodromimaza kupovinu. Svakako za putnike najznačajnijaje cena prevoza. Ove kompanije su jeftinijeponekadaido50%.Tojeglavnirazloginjihovoguspešnog poslovanja i stalnog rasta, prilagođenisu većembroju ljudi. Stanovništvu koje do tadanije sebimoglo da priušti dalja putovanja i od-morepresvegauslednepristupačnecene.Natajnačinolakšanojetakođeiputnicimakojiodlazenaodmoriliposećujuprijateljeirodbinuzavremepraznika. S obziromna to da oni nerado birajuprevoz avionomukoliko to podrazumeva brojnapresedanjaigužve.UEvropivodećekompanijesuRyanairiEasy-

jet.Ovekompanijekodnasnisupočelesaradom.Dolazak niskotarifnih aviokompanija na tržišteSrbijejeteknapočetku.Zasadaposlujutrikom-apnije.PostavljasepitanjekolikojeSrbijaatrak-tivnadestinacijazanjihikojombrzinomćesenji-hovdolazakiodvijati.SvakakozaturisteizSrbijeovakavpoduhvatmožedabudeveomaznačajan,

Piše:JovanaAleksić

ali i za razvoj turizma u Srbiji samo ukoliko setemogućnostiiprepoznaju.Ovakvapolitikamo-gla bi da znači dolazak stranih turista u većembroju idaljinapredakkroznjenopromovisanjuekao značajne destinacije. Takođe, poslovna poli-tika ovih kompanija po kojoj uglavnom koristesekundarneaerodromemožebitikorakkarazvojupojedinihdestinacijaSrbijegde jemogućeobez-bediticivilneaerodromezanjihovosletanje.Ko-likobrzoćeovamogućnostišansabitiprepozna-ta i koliko brzo će se raditi na osposobljavanjupojedinihaerodromajepitanje.Međutimnesum-ljivodaodtogazavisirazvoj,atimeiboljitakzacelokupnuzajednicu.Natajnačinobezbedićesenovaradnamestaimogućnostprivrednogieko-nomskognapretkazemlje.SouthwestAirlines jekompanijakoja jeveliki

rastpostiglazahvaljujućiniskimtroškovimaivi-sokoj efikasnosti u svakom aspektu poslovanja.Posluje na sekundarnim aerodromima gde sutroškovi manji, kašnjenja retka, a vreme okre-tanja aviona mnogo manje. Southweat Airlinesje usavršio preokret aviona za samo 25minuta,odnosno vreme koje je potrebno da avion sleti,iskrcavanje putnika, napuniti gorivom ako jepotrebno,pripremitisledećiletipoleteti.Takođeposeduje jedan tip aviona Boing 737, čime seomogućavadasvipiloti,posadaradenabilokomavionu.Bitnastavkakojajeuticalanapovećanjeprihodajesvakakovećagustinasedištaineposto-janjebiznisklase,tj.postojanjesamojedneklase,kaoiograničeneuslugetokomleta.Glavnekarak-teristikekojećekasnijemnogekompanijeslediti.Tifaktoriukombinacijisavelikimprosečnimbo-jemprodatihsedištaznačajnosmanjujeprosečnucenu sedišta. To su neke od karakterisitika kojesu presudno uticale na jeftinije karte ovih kom-panija.Low cost kompanije svakako imaju izuzetno

veliki uticaj na razvoj celokupne avio industrije,ali takođe i na razvoj turizma.Danas više negoikadaturistimasupristupačnebrojneudaljenelo-kacije.Takorećipreprekegotovodanepostojeumogućnosti savremenogčovekada istražujebro-jnapodručjaiturističkedestinacije.Svakakoono

štojevišeputapomenutopristupačnecenesuos-novirazlogopredeljenjaputnikazaovakavnačinputovanja. Kako konkurencija postaje sve većatakosevodiiborbaokoprivlačenjaizadržavanjaputnika.Utusvhukompanijesupočeledaspro-vodebrojnestrategijeodržanjaiunapređenjapo-slovanja.Takoseiuvodeodređenenovine.RecimoEasyjetpočinjesakorišćenjemsatelitsketelevizije,zatim Southweat Airlines mogućnost korišćenjaInterneta i slično. Ovakve aktivnosti svakakoutičunapovećanje troškova, takođe troškovi za-kupaiodržavanjaavionasuvisokizatoutimod-lukamatrebabitiumereniprocenitimogućnosti.Naravnodalekoodtogadaovakavvidposlovan-ja ne donosi probleme. Svi oni se suočavaju saodređenim vidovima problema za koje morajupronaćirešenjekaouspešanputodržanjuovakvepozicijeiubudućnosti.Niskotarifneaviokompanijedanas senalazeu

konkurentnojprednosti,ovakvupozicijumogućeje izadržatiukolikobiseovekompanijeusmer-ile na zadržavanje takvog postojanja, pre svegausmeravanje na kratke relacije. Na taj način seumanjujutroškovikojibinastalipritransferuput-nika.KakojeInternetimaovelikuuloguudaljemnjihovomposlovanju,jednoodključnihpitanjaubudućnostićebitinačinitaktikekorišćenjanovetehnologijeinačinipribližavanjakorisnicima.Pau tu svrhu vrlo značajno je samo pitanje zado-voljstvakorisnikanjihovimuslugamaiuspostavl-janjalojalnosti.Natajnačinsepostiženekavrstagarancijekorišćenjaiubudućenjihovihusluga.Daljem napretku niskotarifnih aviokomap-

nija svakako ide na ruku i pitanje bezbednosti.Danas najveći stepen bezbednosti ostvaruje se uvazdušnomsaobraćaju.Naravnoovakvastatistikarezultat je poštovanja strogih procedura. Uko-likouzmemouobzirekonomskukrizukoja tra-je idalje jasno jedase ljudiuglavnomorjentišunaovakavvidprevoza.Naravnotonemožebitigarancija. U uslovima neizvesnosti, kao i čestihpromenanatržištu,svakakompanijadabiopstalamora se usmeriti na prilagođavanje svoje strate-gijenovonastalimuslovimakaojedinisiguranputdaljegnapredovanja.

Očekuje se da će do 2020. godine Srbiji bitipotrebni novi kapaciteti energije, pa se postavljapitanjenakoji način će senadomestiti nedostatakklasičnihizvoraenergije.Zakonomoratorijumunagradnjunuklearnihelektranajenasnazido2015.go-dine.Dalićegradnjanuklearneelektranebitijedanodnačinadaseobezbedepotrebniresursi?Ono što je sigurno jeste da gradnje nuklearnih

elektrananećebitido2015.TogarantujeiZakonomoratorijumu i strategija razvoja energetike Srbijekojomnijepreviđenaizgradnjanuklearki.Sudećipoizjavamanadležnihministaraproteklihgodinanaovosenijegledalokaonatrenutnorealnumogućnost,alisenijepotpunoisključivalaubudućnosti.Real-nijaopcijaiplanjeefikasnijekorišćenjepostojećihi razvoj novih energetskih potencijala uglja, gasai hidroresursa. Preko 80 % ukupne proizvodnjeel.energijeuSrbijidobijasepreradomugljainafte,7%činehidroresursii6%gas.Međutim,stručnjaciupozoravaju na ograničenost ovih izvora energije.Iako neobnovljiv izvor, ugalj predstavlja strateškienergentunašojzemlji,aprocenesudaćedomaćerezerve, bez Kosova, trajati još 50 do 70 godina.Potvrđenedomaćerezervenaftesu8,6milionatonakojebimogledaseeksploatišujošnarednihpetgo-dina. Sprovode se nova istraživanja jer se procen-jujedapostojeznačajnanalazišta,međutimgodišnjaprerada zadovoljava tek petinu domaćih potreba.Generalno, trajanje svetskih rezervi nafte meri sedesetinamagodina,takodaubudućnostinaftakaoenergent nema naročitu perspektivu. Rezerve gasa

uSrbijičinetek0,03%svetskihrezervi,takodaserazvojnaovompoljuvidiu izgradnji Južnog tokagasovoda iz Rusije, čija naftna kompanija planiraizgradnjučetirigasneelektraneuSrbiji.Kadagov-orimooobnovljivimizvorimaenergije,smatrasedabihidropotencijaltrebaloefikasnijeiskoristiti.Mini-starstvoenergetikejeobjavilojavnipozivzaizgrad-nju317minihidroelektranakojebinamrežitrebalodabududo2015.iproizvedu400gigavatsatiel.en-ergijegodišnje.Potencijalisolarneenergije,iakojeprosečno sunčevo zračenje 40%veće od evropskogproseka, su potpunoneiskorišćeni.Masovne eksp-loatacijeovihprirodnihresursaosimproizvodnjeen-ergije,proizvodeinepopravljivenegativneposledicepo životnu sredinu, utičući na promenu osnovnihbiološkihfunkcijafloreifaune.Unastojanjudaseobezbedidovoljnoenergije i

zadovolje potrebekojemi smatramoneophodnim,kolikojerealnodaseposegnezaproizvodnjomnuk-learneenergije?Idejanijenova,uSFRJjepostojalanameraiplan80-ihdasekreneuizgradnjunuklear-ki,alizbogČernobiljskekatastrofeiraspadazemljetiplanovinisuostvareni.Pojedinistručnjaci izoveoblastimišljenjasudabiSrbijatrebalodauspostaviprogramezaprihvatanjeenergetskihtehnologijanaosnovu nuklearnih reaktora i stvori preduslove zaimplementacijunuklearneenergijevećunarednimgodinama.Navodedajeokretanjekanuklearnojen-ergijineizbežnostidajetoekonomskinajisplativijinačinproizvodnjestruje.Takođe,naukajenapredo-vala, reaktori treće i četvrte generacije su ekološki

Treba li Srbiji nuklearna elektrana?Piše:LjubinkaLjujić

bezbedni, a godišnja količina nuklearnog otpadamožedastaneujedankubnimetarprostora,zara-zlikuodotpadatermoelektranezakojijepotrebnonekolikomilionakubnihmetaraprostora.TrenduEUjepodizanjekapacitetanuklearneenergijekojibičinili30%ukupneenergije,ausvetusegradiilijenaručenojoš40nuklearki.Međutim,predizgradnjuelektranepostavljase

nizpitanja iproblemakojebi trebalorešiti.Kakofinansirati izgradnju? Kako proizvesti nuklearnogorivo i preraditi isluženo? Kako i gde skladištitiradioaktivni otpad? Da li raspolažemo stručnimkadrovima?Dalismospremnidaprihvatimoriziki posledice moguće havarije? Izgradnja nuklearneelektrane kostala bi najmanje oko pet milijardidolara, koje bismo mogli da obezbedimo jedinozaduživanjem.Ekspertizatosmatrajudabiboljaop-cija bila učestvovanje u nekommultinacionalnomprojektusamanjeulaganjakakobismoobezbedilijeftiniju el.energiju. Pre dve godine razmatralo seučešće u projektu izgradnje elektrane Belene uBugarskoj, što jepodiglodostaprašineu javnosti.Umeđuvremenu, od toga se odustalo jer bi zem-lja morala da se zaduži, a električnu energiju bidobilatekzapetnaestakgodina.Drugiproblemsusirovinekojesupotrebnezanuklearnogorivo,presvegauranijumiplutonijum.Srbijajeimalarudn-nikuranijuma,kojijezatvoren,alinemapotrebnutehnologiju za obogaćivanje, a primenaprirodnoguranijumabibilazahtevnijiineisplativijiproces.Mitakođenemožemodaprerađujemoisluženogorivo.Onda,kakoprevazićiproblemskladištenjanuklear-nog otpada. Osim što je potrebno uložiti mnogosredstava, potrebno je bezbednost skladišta osigu-ratiminimumunarednihstohiljadagodina.Kakobi sepredupredioovajproblem,Klub7,koji čine

zemljeproizvođačinuklearnoggoriva(SAD,Rusi-ja, Francuska,Nemačka, Velika Britanija, KanadaiKina)jeponudiodaistrošenogorivoinuklearniotpadvraćajuuzemljuproizvođača. Minemamonidovoljnostručnihkadrova,naštajeuticaoiZa-konomoratorijumu,alitakođetrebaimatiuviduda je reč o postrojenjima sto puta veće snage odnekadašnjegvelikogreaktorauVinči.Inakraju,koće snositi posledice havarija na elektranama, kojesu, uveravaju nas primeri kroz istoriju više negomoguće.Postoji mogućnost namerne hvarije u obliku

terorističkog napada, o čemu treba da brinemo ibezelektraneunašojzemlji,sobziromnaznačajnenuklearnekapaciteteubližemokruženju,pabipo-sledicebilejednakopogubne.Madaniposlediceak-cidenataumirnodopskimuslovimanisuništamanje.Akosepodsetimotrinajvećenuklearnekatastrofe:NesrećanaostrvuTrimiljeuSAD,1979.Kadajejezgropočelodasetopi,klasifikovanakao5stepennameđunarodnojskali.OdtadajeuSADzabran-jenaizgradnjanovihpostrojenja.HavarijasovjetskecentraleuČernobilju1986.nesrećanajvišeg,7.ste-penaposlekojejeumrloizmeđu30i60hiljadaljudii kontaminirano tri četvrtine Evrope. I najskorija,eksplozijauFukušimiizazvanazemljotresom2011.svrstanakao4stepennesreće.Novocurenjeuovojelektraniuaprilupokazujedahavarijajošuveknijesanirana.Dalinamoviprimeripokazujudačoveknijeu

stanju da se nosi sa posledicama razorne energijekojujesamstvorioikojunemožeupotpunostidakontroliše?Dalićepokoznakojiputunastojanjudapobedipriroduizadovoljisvojunezajažljivostićiprotivsopstvenogdobra?Daliseovakavrizikmoženazvatiisplativim?

Sa jedne strane Fruška gora, sa druge stranezgrade i ravnica, sa jedne Sremci a sa drugeBačvani.IdokihtokDunavarazdvaja,zajedničkoimjeNoviSad.Jedniživeusamomjezgrugrada,adrugiunajmirnijemdeluNovogSada,naseljenimbogatimnovosađanima,uSremskojKamenici.Večiti rivalitet između stanovnika Glavnoga

gradaPanonskenizije,onihkojiživeubrduionihkojiživeupodnožjuoddavnina jepoznat. Jednisehvaledaživeusamomgradskomjezgru,adrugiprirodomiodmorom,aopetblizinomsamoggrad-skogtrganasvega15takminutavožnjekolima.Međutimposlednjihgodinudana iBačvani su

steklisitnicusakojomćesepohvaliti.Tosusvets-ki šampioni u banatskim šorama, dok se Sremcine mogu pohvaliti ni aktivnom ekipom u ovomsportu.BanatskešoresejošoddavninaigrajuuVojvo-

diniipredstavljajustaručobanskuigrusakrpenomlopticomištapom,najčešćekuvanimjasenom,sakojimsetakrpenjačaudara.TustaruVojvođanskuodnosno Banatsku igru, su prvi zaigrali čobani,

previšeod200godina,kojisučuvajućisvojustokunašlisebirazbibrigu.SmelijiuBanatučakitvrdedajeMihajloPupin

odlazeći „trbuhom za kruhom“ za Ameriku, po-neokrpenulopticuištap,paovustaručobanskuigruprezentovaou„belomsvetu“.Amerikancimase igraučinila interesantnom,pasu jeprilagodilisvojimnahođenjima, izmenili pravila i nazvali jebejzbolom.Razlikeizmeđubejzbolaišorapostoje.Ubejz-

bolupostoje4bazeušoramadve;ubejzboluseneračunadirektanpogodakigračalopticom,dokjeonušoramaveomabitan....Sličnostisuištopostojetzvsvetskaprvenstvaiujednomiudrugomspor-tu,s’timštojebejzbolproširennaceosvetašorenavojvođanskiirumunskideoBanata.Obasportaimajusvetskogprvaka,jedansenalaziuAmericiadrugi trenutnouNovomSadu.Naime, laskavomtitulomSvetskogprvaka,osvojenomubanatskimšoramaza2012.godinuuTomaševcu,možedasepohvaliekipaNovosadskibećari izNovogaSada.Onajeuprošlogodišnjojfinalnojutakmicistalana

Piše:GaborLepeš

„crtu“savišestrukimprvakomsveta,ekipomMari-jevaizTomaševca.Ubedljivompobedomuspelisupoprviputdastanunatron,zamanjeod3godine,odosnivanjakluba.Iakoovaj sport još uveknije zvaničnopriznat

uSrbijikaosport,Društvozaočuvanjebanatskihšorasevećdvanaestipogodinatrudidaovuigruotrgne od zaborava i da raznim sponzorstvimaomogući sredstva za održavanje svetskog prven-stva u Tomaševcu. Ovogodišnju titulu prvakasveta,braneupravonovosađani,naterenukoji jevećtrinaestugodinuzaredompredviđenzaigruuTomaševcu.Pravila se svakegodinedopunjuju sauočenim

propustimaizprethodnegodine,alijednojeuvekisto,atojedasvakitimkojisetakmičiimaobav-ezudaorganizujeturnirumestuodakleje.Razlikauturnirimaještoseonidelenarevijalneikvalifi-kacione.Ekipakojajekvalifikovananapredstojećeprvenstvo, ne može da organizuje kvalifikacioniturnir, nego samo revijalni koji nema bodovniznačaj.Donevši prošle godine trofej u Novi Sad,

Bećarima je upriličen prijem u Skupštini gradaNovog Sada od strane aktuelne gradske vlasti.TadašnjiSekretarzasportiomladinujepredložiodasenarednegodineodržiKupušorama,upravouovomšampionskomNovomSadu.Na ovom prijemu su gradski čelnici upoznati

sateškimnačinomfinansiranjakojisezasnivaug-lavnomnasponzorstvimastogajedogovorenodaćesedeopotrebnihsredstavaobezbediti,odstrane

Sekretarijatazasport iomladinu.Natajnačinbise organizovao ne samo Turnir u Novom Sadu,kojiseuklapaupisanapravila,negoiKupgdebisamonajboljimoglidakonkurišuzanovulaskavutituluuciljupromocijesportauNovomSadu.Naovomsusretubinajboljišoračiizcelogsveta,mo-glidaodmeresnagekaouvoduSvetskoprvenstvokoje se tradicionalno odvija u Banatu, prestonicibanatskihmilitarauTomaševcu.Međutimkupovinomglasova i raznimdrugim

malverzacijama su novci potrošeni, vlast smen-jena a od Turnira i Kupa je ostala samo praznaprošlogodišnja priča i veliki entuzijazam Bećara,kojipolakojenjava.Poslednjetriipogodine,kolikoovajnovosadski

klubpostoji,dosadajeuspevaodaispoštujepravi-la o održavanju turnirau svom lokalnommestu.Međutim,odprošlogodišnjihobećanja,ovegodinesusešoračkidogađajiuNovomSadustavilipod„znakčuđenja“areči igarancijenestaleumagli.Poredotkazivanjagodišnjegobaveznogturnira,ot-kazanjeikup.Politika je pustila svoje pipke čak i u predeo

rekreativnog sporta koji još uvek nije zvaničnozaživeoudržavi.Ovimjeaktuelnimsvetskimprva-cimauskraćenaredovnaprocedurakojusvakiklubtokom godine prolazi kroz organizaciju turnira.Bećarimajeostalodasenadajudaće,poredrasi-panjagradskihparaizbudžetanakupovinuglasovaiosnivanjenovihjavnihgradskihpreduzeća,ostatimalonovcanajesen,dasepomogneuodržavanjuTurniraiakojesezonauvelikopočela.

UintervjuNPR-a,američkognacionalnogradija,saStivenomKolberom2005.godineneposrednona-konpočetka emitovanjanjegoveTVemisije “Kol-berov Izveštaj” (TheColbert Report), StivenKol-ber kaže za svoj istoimeni lik da je “strastven, dajeveomasubjektivan i da se izuzetno investiraupriče, u vesti i u teme o kojima izveštava. Njegasve to duboko potresa, veoma je zainteresovanzadogađanjau zemlji, jedino štone znapreviše otomeštasezapravodešavauAmerici.Onposedujemali deo, naznaku informacija o nekom događaju,a izvodi široke zaključke isključivo na osnovu tihnaznaka.“Naprvipogled,možedelovatidaposedujepostmodernistički etos u sebi kada u svojoj emisijikažedanijepristalicačinjenica,međutimvećunas-tavkuopovrgavatupomisaonavodećidajenajbitni-ještanamnašosećajkažeinastavlja-“Tozaistaimasmisla,imasmisladajezemljaravnaidaseSunce

okrećeokonas,kadpogledamunebovidimdaseSuncekreće,nevidimnas(Zemlju)dasekrećemo-najjednostavniji odgovori su obično i najistinitiji!”.“KolberovIzveštaj”jesatirična,parodičnaiduhovitatelevizijska drama u formi komentatorske emisijeukojoj voditelj- StivenKolber iznosi svoje analize,stavove i zapažanja o političkim događajima i ves-timauzemlji.Kolberovsatiričniliku“KolberovomIzveštaju” je nastao, između ostalog i kao odgovornapoznatogameričkogkonzervativnogvoditeljaBilaO’Rajlijainjegovuemisijiu“O’Rajlijevfaktor”gdekomentariše i analizira vesti sa stalnim inekolikopovremenihkomentatoraigostimakojisuuglavnomdrugivoditeljisličnihemisijasaFoxNews-aaliinekineistomišljenici (demokrate, liberali, uopšteno pro-gresivnipopolitičkomubedjenju).Posebnopogodanza parodiju jeO’Rajlijev dijalog sa demokratama,liberalnimpolitičarimaianalitičarima,dakleuvećini

Stephen Colbert i Jon StewartLiberalni pokušaj formalnog demistifikovanjapraksimedijskesfereipolitičkeetikeuAmerici

Piše:BojanaMiletić

Stiven Kolber - “dobronamerni, slabo informisani, dobrostojeći idiot”

slučajevasaneistomišljenicima.Kolbernamusvojojemisijipokazuje,pougledunaO’Rajlija(kogainačezove Papa Bear, pater familias konzervativnih Tvvoditelja)kakojepotrebnosamo,dakadavassuočesaprotivargumentomkoji,zasnovannačinjenicama,upotpunostiobaravašstav,daihsamopouzdanoidosledno ignorišete i da se držite vašeg stanovišta,sadaveć tako jasnooborenog.O‘Rajlijevaemisijaje podeljena u više segmenata od kojih su najuz-budljivijezaanalizusledeće-PatrioteiGlupaci,Rečdana,Decauopasnosti,Najglupljastvardana…“PatrioteiGlupaci”jebiosegmentemisije,izkoje

jenastalaiistoimenaknjiga,ukojemO‘Rajliodabi-raosobekojesuponjegovommišljenjudaleznačajandoprinostenedeljeukulturiilizazemljuuopšteno,nazivajućiihPatriotama,aosuđujedrugekojisuponjegovommišljenju ispaliGlupaci (Pinhead). Ter-min Pinhead za O ‘Rajlija nije predeterminisanakarakternacrtanekeličnosti,jednaistaosobamožebiti jedandanPatriota, drugi danPinhead, dok setermin Patriota vezuje za nekoga ko duži period,principijelnorazumestvari idelujeuskladusapa-triotskimosećajem.Ovavisprenanadri-psihološkadihotomija je inspirisalaO’Rajlija danapise knjigu“PatrioteiGlupaci:GdestojimouObaminodoba”u kojoj je na početku kratko objašnjavao ove ter-mine,dabi seostatakknjigesveonaanaliziranje iupoređivanjeObaminihstavovapreiposledobijanjaprvogpredsedničkogmandata.O’RajlisedogovoriosasvojomizdavačkomkućomdaprilikomkupovinenjegoveknjigeuAmerici,onipošaljujedanprimerakknjigevojnicimauAvganistanu.NakonštojejedanameričkivojnikuAvganistanuučiju jebazustiglakutijapunaO’Rajlijevihknjiiga, izrevoltanasvomtumblrnaloguobjaviofotografijetihistihknjigakakogore,uzkomentar“kakoimjenekoposlao…ovuglu-post umesto nečega što bi im koristilo, npr.hranaili sapun”, usledio je Kolberov fantastični odgovornarednogdanagde jeusvojojemisijiproglasioBilO’Rajlijazapatriotujerjeslaotrupamaonoštoimjenajvišepotrebno-njegovuknjigu,avojnikakojijefotografisaoizapalioteknjigezaGlupanakojisedidaleko,hiljadamakilometaraudaljenodprve linijefronta-senzacionalističkog novinarstva, ušuškanokritikuje u svojoj operativnoj vojnoj bazi i napadaherojakojiustajeujutrusvakidanioblaciovuuni-

formu (skupo odelo) i odlazi na pakleni posao nakablovskojteleviziji,zbogljubavipremazemljiibo-gatogugovorasatelevizijom.“ProstomijemukadagledamvojnikepoputvaskojikoristejadnenovinarekaoštojeBilO’Rajlikaosredstvozapromovisanjesopstvenihpolitičkihprogramaiideologija,žaomijegospodinealivistevečerasdobilitituluGlupana!”-rekaojeKolber.Kolberov izveštaj je zadržao i prihvatio kao

odgovarajućiokvirzaparodijuvećinuovihsegmena-ta.Onparodiraiformuisuštinuoveisličnihemisijačiji voditelji učestvuju u (re)produkciji određenihtemainačinaizveštavanjaonjima(ratoviuIraku,Av-ganistanu,odnospremaKini,SevernojKoreji,Rusiji,abortus, hrišćanstvo, pravo na korišćenje oružja…)nasledećinačin: izveštavajućioratovimauIraku iAvganistanu,prisutnajeijasnouočljivapolarizacijana“dobre”(američkivojniciodnajnižegdosrednjegranga,vojnivrhkakojepodkontrolomdemokratačesto je kritikovan zbognedovoljno žustre retorikei vojnog delovanja na terenu) i “loše”momke (odnajšireshvaćenihterorističkihorganizacijauIrakuiAvganistanu,dograđanatihzemaljakojiseprotiveameričkojokupacijiinjihovimratnimdejstvima).Kolberov lik je savršeno prikazan model

egocentričnog, bez posebne osnove samopouzdan-ogpolitičkogkonzervativnogkomentatorakoji imaograničen pogled na svet potkrepljen činjenicamakoje su nastale u najvećoj meri na osnovu nje-gove emotivne a ne kognitivne komponente stava,nekritičkiprihvatajući sve štoonosećada je tačnoi pritom aksiomatski nastupajući kao da se radi (idauopštemožemogovoriti)onekakvojuniverzal-nojistini.Kolberjeusegmentuemisijekojisezove“The Word” u prvoj emisiji “Izveštaja” utvrdio idefinisaoreč“Truthiness”nekaonačinrazmišljanjaopojmovima,događajimauzimajućiuobzirčinjenicevećkaonačinosećanjaštajeispravnoištabitrebaloda bude: ” Truthiness is ‘What I say is right, and[nothing] anyone else says couldpossiblybe true.’It’snotonlythatIfeelittobetrue,butthatIfeelittobetrue.There’snotonlyanemotionalquality,butthere’s a selfish quality.” Kritika ideološki obojenenormativnostiitakvognačinaizveštavanjaovestimapredstavlja jednu od najvažnijih karakteristika oveemisijeinjenunajvećuvrednost.

“KolberovIzveštaj“jenastaokaospin-offemisija“DnevnogŠoua”,kojegod1999.vodikomičar,pisaciglumacDžonStjuart.I“DnevniŠou”i“KolberovIzveštaj” imaju sličnu formu-traju oko 20minuta,prikazujuseodponedeljkadočetvrtkaunoćnomterminu,sasličnomstudijskomscenografijom,sn-imajusenekolikosatipreprikazivanjanateleviziji.“DnevniŠousaDžonomStjuartom”jepočeodase(predolaskaStjuartasudominiralevestiizpopu-larne američkekulture)bavi vestima iz američkeunutrašnjeispoljnepolitike.Stjuartjejednompri-likomrekaodaonineprenosevestinitiizveštavajuna klasičan način već da samo reaguju na njih ukomičnoj i satiričnoj formi. “Pošto informativneemisijefunkcionišupologicizabavnihtelevizijskihprograma…mipravimoemisijukojaoperišeupoljuizmeđuonogakakobiinformativnaemisijatrebaloda izgleda ikakvezaista jesunašeemisije-običnosredstvo za postizanje što većeg rejtinga emisijeza televizijskumrežu. ”Dnevni Šou“ svoju inspi-racijucrpiizdnevnihpolitičkihdogađanjainjiho-vogmedijskog izveštavanja.Ovaj šou se deklarišekaotelevizijskiprogramlažnihvesti(fakenewstv

program), sa Stjuartovimdopisnicima,inače glum-cimailistand-upkomičarima,kojiponekadglumeeksperte zaversku,političku, etničkugrupuuza-visnosti od svojih prirodnih predispozicija: starijipolitički dopisnik za crnce, žene, homoseksulace(seniorblackcorrespondent,seniorgaycorrespon-dent)... Takođe, čuvena su izveštavanja sa repub-likanskihidemokratskihpredsedničkihkonvencija2004.,2008i2012.Takosu2008.aludirajućinaseksskandaljednogodrepublikanskihsenatorasamus-karcemumuškomwc-uaerodroma,izveštavaliizjednogimprovizovanogmuškogwc-atvrdećidasenalazeusaligdeseodržavarepublikanskakonven-cija.Emisije Džona Stjuarta i Stivena Kolbera su

odlični pokazatelji onoga što savremena političkateorijaiteorijamedijanazivanedostatakkritičnostijavne sfere i istraživačkog novinarstva u Americi.Najvećem broju privatnih televizijskih mreža Ištampanihmedija je bitnija forma izveštavanja odsadržine vesti i tako, iz komercijalno-finansijskihrazloga,dabisvevišepovećavalirejtingsvojihemisi-ja i tv stanica, senzacionalistički prenose vesti o

Džon Stjuart: “Humor,u jednom smislu, služi kao sredstvo odbijanja kritike.”

porodičnomnasilju, (samo)ubistvima, silovanjima,mlatretiranjimadeceodstranevršnjakauškolama.Istimprincipomsevodeikadaizvešavajuopolitici;JakojezanimljivopratitikakonprkonzervativniFoxNews izveštava o posrtaju nekog republikanskogpolitičara-najvišeseizveštavaoseksskandalima,ko-rupcijskimaferamanapovršanibizarannačinkakobi ta istapuritanskičista javnostAmerike,koja jeizabralafunkcionerekojiinsistirajunaporodičnimtradicionalnimvrednostima,uživalaifetišističkipra-tilaodvijanjepričedonajsitnijihizanjihnajgnus-nijihdetalja.IlikakosukonstruisalimantreuveziObametokompredizborne2011/2012.godine-kadanije socijalističko, sa muslimanskom pozadinomčudovište koje uništava tradicionalni heteroseksu-alnibrakiporodicuikojehoćedanarušiUstavomzagarantovana prava (drugi amandman, da pre-ciziramo),tadaseponavljapitanje,kojejepostavionajbogatijiTrolsanajmanjepolitičkogkredibilitetauskorijojameričkojistoriji,DonaldTramp,olegiti-mitetunjegovogIzvodaizknjigerođenihikakoonzapravonijeAmerikanac.Naravnotonijeproblemsamo, grubo rečeno konzervativnih medija, sličniobrascisejavljajuikodtzv.liberalnihmain-streammedijakojipristrasnoizveštavajuorepublikancima(naravnoovdejerečunegativnomkontekstu),štojeimalosvojznačajzavremeBušado2008.kadasunakon određenog vremenamediji počeli da post-avljajupitanjao svrsishodnosti ratau Iraku,da liIrakzaistaimanuklearnooružje.Akojeitadabilonekih svetlihmomenata istraživačkih novinarstva,nakonizboraBarakaObame,glavnuulogukritičaranjegove administacije preuzima Fox News koji uObamividislabogliderasasocijalističkimidejamaimuslimanskimodgojem,štagodtakavodgojtačnopodrazumevao.Njegovaprevišemekaspoljnapoli-tikajerezultiralatimedajeAmerikaizgubilaulogusvetskogliderainajvećezemljenasvetu,štosejas-novidiiodnosapremaRusiji,SevernojKoreji,Kini,izbegavanjuspominjanjadžihada,njegovenavodnosocijalističke ekonomske politike koja se ogleda uprevelikom trošenju i zaduživanju javnog sektora,donošenjem zakona o univerzalnoj zdravstvenojzaštiti, preteranoj brizi o zaštiti životne sredine,

njegovom otvorenom zalaganju za legalizaciju gejbrakova. U takvoj klimi novinarskog izveštavanjakoje se svodinamantrično reprodukovanjeneko-likopolitičkihsintagmisa jednestranei logikompostizanjaštovećegprofita/većegrejtingaemisijaštodovodidosenzacionalizmauizveštavanjuiin-formativnih emisija kojemožemo takoprepoznatijedinoponazivuaneposadržaju,zaistajesteneo-phodnodapostojeemisijepoput DnevnogŠou-aiKolberovogIzveštaja.Onoštoimsezamerajestetodaseonikrijuizauloga(Kolber)iizatogaštosuonipresvegakomičari(Stjuart).TakojeStjuartjoš 2002.godine u jednom intervjuu izjavio dahumor ustvari odbija kritiku i time je objasnio/opravdaosvojaliiKolberovpoložaj-onjeciničnikritičarameričkepolitikeimedijaaliisključivokaokomičarštozapravopotirebilokakvuaktivističkuodgovornostkojubimoždaosetiojerkakomožemokomičara shvatiti ozbiljno? Stiče se utisak da suStjuart i njegovi pisci unekom trenutkuodlučilida“toneitdown”,dasmanjepritisakiozlojađenostna administraciju, i da se koncentrišu više na BilO Rajlija i ostale desne političke komentatore umedijimaiupolitici,kaodajetonajvećakočnicademokratije uAmerici.Kao najbolji primer takvepraksemožedaposlužiStjuartovopotpunoignori-sanjeslučajaameričkogvojnikaBradleyManningakoji jeoptužen iubrzouhapšenpodsumnjomdaje2010uIrakuprosledioWikileaksupoverljivudo-kumentacijuStateDepartmentakojasesastojalaod250,000poverljivihdiplomatskihizveštajai500,000poverljivih vojnih izveštaja iz Iraka iAvganistana.Na dan hapšenja Manninga Stjuart je samo is-mevao njegove pristalice koji su došli da protest-vuju, zamerajući im da “pevaju smešne pesmice”.IakosenemožesporitiuticajkojiStjuartiKolberimaju na ukazivanje dela problema u američkomdruštvu,postajejasnodasasvojomfilozofijom“psakoji lajeaneujeda”nedoprinosefundamentalnojkriticiameričkepolitikeidruštva,danepreispitujudruštvene ipolitičke tabue,već da ironičnimsle-domokolnostiismejavajućirepublikanskespinma-jstore,samipostajuistispinmajstorisamouslužbidrugepolitičkepartije.

Ustanove za smeštaj psihijatrijskih pacijenatapostoje već vekovima. U kom god obliku da supostojale – samostani, azili, zatvori, „brodovi lu-daka“itd.,svrhaimjebilajedna:izolovati„nenor-malne“od„normalnih“,odvojitiihodostatkasveta,uznemirenogsamimnjihovompostojanjem.Čak ikasnije, sa razvitkom nauke, i otvaranjem velikihpsihijatrijskihbolnica,situacijasenijesuštinskiiz-menila, jer je cilj postojanja ovih institucija ostaoisti.DanassmostigliuXXIvek,tzv.atomskodoba

je u punom procvatu, informatička era ovladalaježivotima ljudi, imnogi stavovi susepromenili,pa i stavovi omentalnom zdravlju.U savremenojliteraturi sve je više onih koji zastupajumišljenjedapsihijatrijskipacijentinebitrebalodaživeizo-lovaniuvelikimpsihijatrijskimbolnicama,većtre-badaseintegrišumedju„običneljude“,jersanjihkonačnotrebadabudeskinutastigmanedodirljivog

istrašnog.Ovostanovištemedjustručnjacimakojisebavementalnimzdravljemimasvevećibrojpris-talica,aliidaljeostajepitanje:ukojojmeritaprom-enastavovautičenapraksuupostupanjusapsihi-jatrijskimpacijentima?Jer, uprkos novinama, uprkos nalazima

istraživanja koja pokazuju da se dugačkim hospi-talizacijama kod pacijenata razvijaju pasivnost,ravnodušnost, infantilnost, tj. institucionalna psi-hoza,uprkospromeni stavovamedju laicimakojajeubrzanaširenjempolitičkekorektnosti,negativnistavovipremapsihijatrijskimpacijentimatvrdogla-vo opstaju. Razlozi sumnogobrojni, i teško ih jesvenavesti,alimoglibismoihobuhvatitiširokomterminom„strahodrazličitosti“.Psihijatrijskipacijentisedoživljavajukaoopasni,

nekontrolisani, ugrožavajući po dobrobit ostalih.Uprkos istraživanjima koja pokazuju da je manjeod1%svihzločinapočinjenoodstranepsihijatri-

Da li smo ljudi ili dijagnoze?

Piše:IvanaAndjelković

jskihkorisnika,idasuoničešćežrtvenasilja,negopočinioci.Ulaženjeurazlogezaštojetotakoodvelobiupreširokudiskusiju,no,onoštojevažnojestedasepojavilasvestotomedaovakvostanjetrebadasepromeni,idainjimatrebadasepružišansadavodedostojanstvenživot.U Zapadnoj Evropi u poslednjoj deceniji

prihvaćenjenovimodelbrigeomentalnomzdravljukojisenazivazaštitamentalnogzdravljauzajednici.Konceptjejednostavan:umestogradnjevelikihpsi-hijatrijskihbolnicadalekoodvelikihgradova,gdesepacijentiizolujuodspoljašnjegsveta,gradesemanjicentrizamentalnozdravljekojisenalazeugrads-kimcentrima(uprosekuna100000stanovnikapo1 centar). Usluge psihijarijske i psihološke službedostupnesusvakome,bezpotrebedasetojosobina-lepietiketa„ludaka“.Poentanijeuzatvaranjuljudiuustanove,većuobezbedjivanjuadekvatnepomoćionimakojimajepotrebnaipomaganjudaostanuuspoljašnjemsvetu.Ukolikopakpostojipotrebadasenekoizoluje,tosemožeučiniti,aliisključivonakraćirok(običajuSrbijijedaonikojiseprimeupsihijatrijske bolnice ostaju u njimaminimum trimeseca,bezobziranatokakvojenjihovostanje).Ipak,poštousvakomdruštvupostojeonikojisuopasni po druge, i čija bolest zahteva konstantannadzor,ovajmodeluključujeostavljanjetakvihljudiuinstitucijama,jerislobodaimagranice.USrbiji jena snazidrugačijimodelmentalnog

zdravlja. Pet velikih bolnica predstavlja mesto nakome oni za koje se proceni da „nisu normalni“provodevelikideosvogživota.Ubolnicamaimnijedostupnogotovoništaoddodatnihsredstavalečenja(psihoterapije, radionice), osim lekova, koji, kakoreče jedan autor, predstavljaju „hemijske ludačkekošulje“,kojimasepacijentismirujuičinepasivniminezainteresovanim.Nakon izlaska izbolnice,ni-jednaslužbasenebavidaljepacijentom,ionima,najčešćedvaizbora:dasevratiporodici,kojačestopredstavljaizvornjegovihproblema,ilidazavršinaulici. Mogućnosti za zapošljavanje su minimalne,stigmaudruštvujeizuzetnovisoka,inikoneželidaimaposlasaonimakojinisu„kakotreba“.

Grupicaentuzijastarešilajedaprobadapromenisituaciju. Pre četiri godine osnovano je udruženjepsihijatrijskihkorisnikanazvanopremaidejijednepacijentkinje: „Duša“. Udruženje okuplja ljudekoji su bili na lečenju u nekoj od psihijatrijskihustanova,iželedapromeneneštoudruštvu.Poredtoga,tusuistudentipsihologije,čijajeglavnaulo-ga pomaganje u ostvarivanju ovih ciljeva. S jednestrane,udruženjesetrudiputemučešćanaraznimtribinama,javnimdiskusijamaikonferencijamadastručnjacimaskrenepažnjunapotrebudapromeneodnos prema psihijatrijskim pacijentima. Takodje,uzimaučešćeuobeležavanjuDanamentalnogzdrav-lja,gdeseuspostavljajukontaktisaobičnimgradj-anima i utiče na promenu njihovih stereotipa. Sadrugestrane,„Duša“jeusmerenanasvoječlanove.Samačinjenicadaonisebepočinjudadoživljavajukaoljudekojimoguismejudaneštokažuusvojeime(toumestonjihredovnočinelekariipsiholozi),i da imaju cilj imisiju u društvu značajnomenjanjihoveživote.Onipostajusubjektisvojihplanova,aneobjektinečijeprocene.Kontaktikojeuspostav-ljaju jedni sa drugima, i ponovno uključivanje udruštvoodkogasubiliodvojenidebelimzidovimadelujujačenegolekovi.Konačno,jaimnogekolegeikoleginicesapsi-

hologije, koji su učestvovali u radu udruženja to-komnjegovogpostojanja,dobilismoneprocenjivušansu:da sa ljudimakojimaćemosebavitiprofe-sionalno,uspostavimoneposredan,ljudskikontakt,neposredovanzakonimainstitucijaineokrnjenru-tinskomnezainteresovanošću koja semaskira kaoprofesionalnost.Jedanameričkiknjiževniknapisaojedanakra-

ju svipotpišemougovor sadjavolom, jer svipris-tanemo na odredjene forme i konvencije, odust-anemoodnekih principa i ideala, i zamenimo ihtoplinomcommonsense-a.Dalijenužnotako,iliimamestazaotporipobunu?Nijelivremedasezapitamodoklećekonvencije

dapobedjujusuštinu?Idoklećepsihijatrijskebol-nicedapredstavljaju“coldshelterfortheshattered”umesto prolazne luke na putu ka samostalnijemživotu?

Avotresanteetbonapetit

Kakoviimatedobruslikunateleviziji.KakosedobrovidiVukovaruvatri.Sarajevouvatri.Mostaruvatri.

Našaantenanehvatadobro.

KakoSrebrenicadobrogori.Kaouživo.Kodajekodnas,ovdje,uŽenevi.

Štajeto...Patozemljaboli.Onivadekostiizgrobova.Unajlonskimvrećamaihnose.Živisele.Mrtvisele.

SijedadjecaSveštočovjekstvori,Tojošsesagraditimože,AlionirušeionoŠtoTisistvorio,Bože.

PodijelilisuiTebeDalakševladajusnama.O,kadabimogliizrakbiSapeligranicama.

Kakoječovjekmali,Kakozarastoumržnji,AgranaružamirišiIrucikojajeskrši.

Drama

Kakoplakaonebih,Tapuklobisrceisvecu,

KadvidimdamajkenasvijetRađajusijedudjecu.

Zakakavmirmijeginut,Kadmiroduvijekpostoji,

OnbiseisadčuoDanezveckateoružjemsvojim.

Zakojuzemljujepasti,Kadjasavpripadamzemlji.

IsvenedužnežrtveSahranjenesuumeni.

-otvoreno svjetlo-

IVA (govori na kamenu): Moji snovi su gdje si ti.ENES: Ma nemoj? A gdje su tvoji snovi?IVA: Onda tamo gdje nisi ti..ENES : Ma nemoj.IVA : Ova zemlja je prelijepa. Te ptice čudesno cvrkuću. Pazi kako zuje poskoci. Al je vrelo. Hoćete vode? ENES: Da.MARKO: Hoću i ja. IVA: Rezultat. ENES: Tri nula za Marka.IVA: Opet. Ja neću više igrati, a ti, Enese, hoćeš li i ti igrati golfa. Haha!ENES: Neću ni ja. MARKO: Iva, ostani. IVA: Odoh. ENES: Marko, odoh i ja. MARKO: Rupe, Enese, rupe.ENES : Zatrpaću ih sutra. Dojadilo mi je. Neka automobili klackaju. (smeh)

-noć , vijesti , rat-

sahrana

MAJKA: Kuku meni za tobom.MARKOV ROĐAK: Nemoj majko.

-čuju se sveštenici-

-Enes i Iva su na skajpu-

IVA : Razmišljam o golfu..ENES: A ja o klikerima. Znaš ono, bliže zidu. IVA: Marko je bio uvijek prvi. Naš dobri Marko..ENES: Da, prvi je i otišao. IVA: Ja neću moći nikada doći na njegov grob.ENES : Ni ja.IVA: Boli me glava. Laku noć. ENES: Laku noć. -jutro,majka pali svijeću na grobu, Mensura je tješi-

MAJKA: Biop si živ, ali i mrtav si mi tu! MENSURA : Moj Enes je daleko, ti Marka vidiš barem mrtvog. Ja Enesa vidim samo nakompjuteru. Neće da dođe pa neće. Umrijeću, zagrliti ga neću. Tako sam nesretna.

Radnja se dešava u nekoj zemlji nekim ljudima.Enes Kišević

Piše:BlažoStevović

-diskoteka-

ENES: Znaš, Iva, ova diskoteka je teret. Prodaj je. IVA: Neću, šta ću onda raditi. Taman sam se privikla na ovaj život. Neću da se vratim dolje. Da mi djeca nauče da mrze. Neću!!!

NARATOR: Svijet je mali, a svaka mala priča je velika, i svaka velika priča je mala.U avionu su se slučajno sreli Iva i Enes sa cijelim porodicama. Putovali su za Tunis. Biloje suza, svakakavih suza. Avion se tresao. Ljudi su ih začuđeno gledali. Iva je još uvijekpreslatka, pjegava. Ima dvoje djece.Enes je nekakav izboran. On ima troje djece. Ne vraćaju se u rodnu grudu.Tužni su, a žive. Sakrivaju bol, nostalgiju...

-kamen-

ČOVJEK: Ovdje je poginuo vaš sin. MAJKA: Ljubi kamen. Barem imam kamen i grob. ČOVJEK: Nemojte tako. Sve su to Božje volje. MAJKA: Da... To su Božje volje... Tu je. Marko mi je tu. Ovaj kamen je moj.

-suze--moj put od Sinatre--djeca bacaju krugove--polumrak-

IVA : Enes je bio dobar čovjek. Bog uzima najbolje. MENSURA: Hoću ga ovamo. Majka sam mu. IVA: Pročitaću vam nešto. Draga teta Mensura,

Primite moje iskreno saučešće. Enes je živ u našim srcima. Stavila sam vijenac na prokletu krivinu da tamo opominje. Da ne ginu ljudi, djeca. Enesova želja je bila da se sahrani u Malmeu. Tako će biti.

Vaša Iva.

NARATOR: Iva se ubrzo razvela. Opet se udala.Ima jos jedno dijete. Otvorila je i restoranu Kopenhagenu. Ne dolazi u bure baruta.Marko je posthumno odlikovan.Teta Andja,Markova mama je umrla od tuge.Njegov grob održava njegov rodjak,kome Iva salje mjesečno neki novac.Enesovi su podigli veliki spomenik u Malmeu. Iva se redovno čuje s njima i jednom mjesečno obiđe grob.

-nakon 10 godina-

IVA: Ipak sam došla, iako ja nemam generaciju. Od klikere, pa do mojih već poodmaklih godina sve može stati u riječ pakao.MARKOV ROĐAK: Gospođo, znam Vašu priču i Enesovu. Znam priču moga Marka. Rat je takav. Svi živimo s knedlom u grlu. Barem većina nas običnih smrtnika.IVA: Boli.MARKOV ROĐAK: Znam da boli, ali bol je sastavni dio naših života. Znate i moja

generacija je izgubljena. Mlada nestaje, umire od tuge, bježi... IVA: Prokleta tranzicija! Ovaj grad umire. Čini mi se da ovaj grad nema više ni polovinu stanovnika.MARKOV ROĐAK: Nema.IVA: A bila sam rekla da ovamo više nikada neću doći. Tuga je gledati sve ovo. MARKOV ROĐAK: To je jače od Vas, gospođo Iva. IVA: Imam novac, ali nemam sve te ljude. Onaj naš teren za golf, slomljeni šalteri u osnovnoj. MARKOV ROĐAK: Ta škola je zatvorena.IVA: Zatvorena.MARKOV ROĐAK: Nema dovoljno djece da je pohađaju.IVA: Hoće li se ikada ovdje život vratiti ili će uvijek biti ovako, čemerno.MARKOV ROĐAK: Mi život mrtvi.IVA: Naplatite.MARKOV ROĐAK: Ja ću da platim, gospođo Iva. IVA: Ne dolazi u obzir.KONOBAR: Jedan i po Euro.IVA: Zadržite kusur. Doviđenja. U stvari adio, adio. Da prošetamo? .MARKOV ROĐAK: Može. IVA: A ko tu živi? MARKOV ROĐAK: U Markovoj kući su izbjegli ljudi. Enesovu kuću održavaju i u njoj istožive izbjegli ljudi.IVA: A ti? MARKOV ROĐAK: Ja živim u svom gradu. Dokle? Ne znam. Ovdje ja živim u svom gradu. Dokle? Ne znam. Ovdje je sve od danas do sjutra. Teško je. Tajkuni, psi rata. Gledam ih svaki dan. Bježim BJEZIM U KNJIGE.U KNJIGAMA JE LIJEK. I U KORI HLJEBA.DOK IMA KORE HLJEBA.-noc, Iva sanja-Marko ti si klempav. Ja nisam govori Enes. Pa kad selotejpom lijepiš uši kaže Marko.Ljudi, hajdemo fudbala, pusticu vas dva gola fore. Imam novu loptu. Dobro Marko,hajde da oprobamo loptu. Iva će da brani, Iva će da brani, Iva će da brani...-Iva se ustaje, pije vode--Iva ponovo spava i sanja- Ovaj kroz noge se računa dva. Marko nije fer Iva i ja ne smijemo poderati nove školske patike. Pa i u mene su školske. Ne izmišljajte.Evo počinje kiša, imate sreće.Ne, opet lopta u komšijinu baštu i opet ja moram da idem po nju.Iva se budi.

-otvoreno svijetlo-

Iva se pred velikom ikonom moli Bogu.

-mrak, u dubini scene gori svijeća-

-otvoreno svjetlo-

Iva, Marko i Enes igraju nogometa.

-oko njih su djeca, igraju se, puna scena-