1. PRVA POMO ZA STUDENTE OSNOVNIH AKADEMSKIH STUDIJA MEDICINE I STOMATOLOGIJE Pripremio i uredio: dr Milo Vujanovi

2. Dopustiti da se dogodi zlo koje se moglo spreiti praktino je isto to i poiniti zlo. ( Nie ) 3. Nagrada dobroj stvari je to to je dobra stvar uraena( Emerson ) 4.

TA UJEZABORAVI

TA VIDIZAPAMTI

TA URADIZNA .

( STARA KINESKA IZREKA )

5. POJAM PRVE POMOI

SKUP MERA I POSTUPAKA KOJIMA SE SPASAVA IVOT ISPREAVA DALJE POGORANJE ZDRAVLJA POVREENIH

I OBOLELIH LICA.

6. POJAM PRVE POMOI - PRIMENJUJE SE NA LICU MESTA ILI U NEPOSREDNOJ BLIZINI OD NASTANKA POVREDE ILI OBOL J ENJA STANDARDNIM, PRIRUNIMILIIMPROVIZOVANIMSREDSTVIMA 7. POJAM PRVE POMOI - PRUA JE LEKAR ILI SPASILAC-LAIKPREDHODNO OBUEN I UVEBAN ZA PRUANJE PRVE POMOI, KOJI BI SE SLUAJNO INEOPREMLJEN NAAOPORED POVREENOG /OBOLELOG LICA 8. - PRVA POMO PODRAZUMEVA POSTUPKE KOJIMA SE ZAPOINJE ZBRINJAVANJEPRE NEGO TO STIGNU KOLA HITNE POMOISALEKAROMILI DRUGOM STRUNOM OSOBOMILI DO TRANSPORTA U NEKU ZDRAVSTVENU USTANOVU POJAM PRVE POMOI 9. CILJEVI PRVE POMOI

Otklanjanje uzroka koji direktno ugroavaju ivot povreenih i obolelih lica !

Vraanje povreenih i obolelih lica u ivot !

Zbrinjavanje povreenih i obolelih lica !

Osiguravanje bezbednog transporta povreenih i obolelih da bi u to boljem stanju stigli do zdravstvene ustanove u kojoj e se pruiti adekvatnaMEDICINSKA POMO !

10. PRISTUP MESTU DOGAAJA/POVREENOM U TRI KORAKA

PROCENITI SITUACIJU:

- PRIBRAN PRISTUP MESTU DOGAAJA

- DA LI POSTOJI OPASNOST PO SPASIOCA I/ILI

UNESREENOG

-NE IZLAGATI SE RIZIKU !!!(koristiti rukavice,

ne utrevat iu zgradu koja gori,...)

11. PRISTUP MESTU DOGAAJA/POVREENOM U TRI KORAKA 2 .OBEZBEDITI MESTO DOGAAJA: - ZATITA POVREENOG I SPASIOCA OD OPASNOSTI - NE POKUAVATI UINITI VIE ODREALNO MOGUEG - ZATRAITI POMO SPECIJALIZOVANIH SLUBI I/ILI ODDRUGIH (PRISUTNIH) LICA NAJMANJE 50 m 12. Postavite pekir(mokar) na pod kod vrata Otvorite prozor i zovite pomo c Dr z ite se nisko 13. PRISTUP MESTU DOGAAJA/POVREENOM U TRI KORAKA 3 .PROCENITI BROJ I STANJE POVREENIH/OBOLELIH - ISPITIVANJEM SAMIHPOVREENIH/OBOLELIH ILIOEVIDACA DOGAAJATA SE DESILO? -UTVRDITI STANJE POVREENIH/OBOLELIH (SIMPTOMI I ZNACI) -POZVATI 94 (112)UKOLIKO UTVRENO STANJE TO NALAE - PRUITI PRVU POMO PREMAALGORITMU ZBRINJAVANJA - UKOLIKO JE VIE POVREENIH/OBOLELIH IZVRITITRIJAU I ZBRINJAVATI PREMAREDU HITNOSTI 14. POZIV ZA POMO ZAPAMTITEOVEBROJEVE TELEFONA DE Z URNA SLUBA SUP-A92 VATROGASNA BRIGADA93 SLUBA HITNE MEDICINSKE POMOI94 AMS POMO I INFORMACIJE987 CENTAR ZA OBAVETAVANJE I UZBUNJIVANJE985 ( 112 )(911) 15. POZIV ZA POMO 1.IME I PREZIME OSOBE KOJA POZIVA ZA POMO2.TANALOKACIJA DOGAAJA (grad, ulica, orijentir) 3.TA SE DOGODILO (kratak opis dogaaja) 4.BROJ POVREENIH , NJIHOVO STANJE I POVREDE 5.SA KOG BROJA TELEFONA SE ZOVE 16. UTVRIVANJE STANJA POVREENOG/OBOLELOG

PRIMARNI (INICIJALNI) PREGLED - s lui da bi se uoil a stanja i povredekoje direktno ugroavaju ivotida bi se primenile mere neodlone pomoi.

* R adi se neposredno nakon prilaska povreenom .

*P odrazumeva brz vizuelni i povran palpatorni pregled :

- Procena stanja svesti

- Procena disanja

- Mere neodlone pomoi (reanimacija,

zaustavljanje spoljanjeg krvarenja...)

- Utisak o optem stanju unesreenog

17.

2.SEKUNDARNI PREGLED zavisi od opteg stanja

povreenog/obolelog i mehanizma eventualnog povreivanja.

* Ako je generalizovani mehanizam povreivanja (npr. udar

automobila, pad sa motocikla, pad sa stepenica...) radi se

brzi pregled od glave do pete, uz traenje podataka o samom

dogaaju i tegobama (simptomi i znaci).

* Ako je lokalni mehanizam povreivanja (npr. posekotina na

otar predmet, opekotina...) radi se fokusirani pregled, uz

traenje podataka o samom dogaaju i tegobama (simptomi i

znaci).

UTVRIVANJE STANJA POVREENOG/OBOLELOG 18. SIMPTOMI

SUBJEKTIVAN OSEAJSAMOG POVREENOG/OBOLELOG

O SOPSTVENOMSTANJ U

DOBIJA SE POSTAVLJANJEM ODREENIH PITANJA OD

STRANE SPASIOCA I TO SAMOG POVREENOG (AKO JE PRI

SVESTI) IL IHETEROANAMNESTIKI

MO GUDA POMOGN UALI IDAODMOGNU U ZBRINJAVANJU

ZNACI

SVE ONO TOSAMSPASILAC OTKRIVA PREGLEDO M,

KORISTEI PREVASHODNO SVOJA ULA

19.

BOL

VRUINA

JEZA

E

POSPANOST

MALAKSALOST

MUNINA

STRAH

SIMPTOMI 20. ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ULOM DODIRA

VLANOST

PROMENA TELESNE TEMPERATURE

OMEKALOST POD DODIROM ILI PRITISKOM

OTEENOST

NEPRAVILNOST I NERAVNINE NA KOSTIMA

ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ULOM VIDA

IZRAZ STRAHA I BOLA

NEUOBIAJENO POMERANJE GRUDNOG KOA

ZNOJENJE

RANE

KRVARENJE

PROMENA BOJE KOE

POVRAANJE I DRUGE IZLUEVINE

21. ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ULOM SLUHA

UM POREMEENOG DISANJA

STENJANJE

ZVUK USISAVANJAKOD POVREDE GRUDNOG KOA

REAGOVANJE NA DODIR

REAGOVANJE NA OBRAANJE

ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ULOM MIRISA

MIRIS NA ACETON

MIRIS NA ALKOHOL

MIRIS GAREI

MIRIS RAZNIH SUPSTANCI I MATERIJA

(miris na vlanu zemlju kod ciroze jetre, lepilo,...)

22.

3.DETALJAN PREGLED OD GLAVE DO PETE obavlja

se nakon zbrinjavanja osnovne povrede/stanja, tj. u toku

nege povreenog, dok se eka na transport u zdravstvenu

ustanovu ili dolazak medicinske ekipe.

* Ovim pregledom bi trebalo da utvrdimo da li postoji jo neka povreda ili promena u stanju povreenog.

UTVRIVANJE STANJA POVREENOG/OBOLELOG 23. PREGLED OD GLAVE DO PETE 7 . Oslobodite ode c u oko vrata i pogl e daj t e da lipostoji neka promena, ili npr.otvor-stoma, prstima preite pa z jivo od baze lobanja ka dole, to dalje mo z ete bez pomeranja povreenog.

Pregled oka ( da li su otvorene, irina zenica, reagovanje na svetlo...);

Pregled nosa (krv, tenost ili oba-znak oteenja mozga);

Procenite frekvencu, dubinu i nain disanja (lako, teko, glasno ili neujno). Registrujte zadah, pregledajte usnu duplju (zube, usn e );

Procenite boju, temperaturu i izgled koe (bledilo, crvenilo ili sivo-modro tj. cijanoza, hladna topla, suva, vlana itd.);

Govorite jasno, pr e gledajte oba u v a (krv, tecnost ili oba-znak otecenja mozga);

Rukama preite preko temena i potiljka (pazite na povredu vratne kicme, posebnoa ko je povreeni bez svesti);

24. PREGLEDOD GLAVE DO PETE

• • • • Pregled ki c menog stuba (posebno akojeprisutn aograni c ena pokretljivost i gubitak senzibiliteta)

Pregledstomaka(krvavljenje, napetostmii c a-tvrdo c a) Pregled stopla, sko c nog zgloba(pokretljivost, otok, promena boje ko z e ) Pregled karlice, oba kuka Pregled donjih ekstremiteta Pregled gr. koa Pregled ramena i klju c ne kosti 25. TRIJAA POVREENIH I OBOLELIH

Predstavlja razvrstavanje povreenih /obolelihu

odreene grupe, na osnovu izvrenog pregleda,

a radi odreivanja redosleda ukazivanja pomoi

ili redosleda za transport odn. evakuaciju.

Trijaza se vri prema:

1. VRSTI POVREDA/OBOLJENJA I

STANJU POVREENOG

2. VRSTI I HITNOSTI POTREBNIH MERA

PRVE POMOI

3. NAINU I HITNOSTI TRANSPORTA

26. PRVI RED HITNOSTI

Prividna smrt i sva stanja bez svesti

Sva stanja praena guenjem

Spoljanje i unutranje krvarenje praeno gubitkom vee koliine krvi (iskrvavljenost)

Otvorene povrede svih telesnih duplji (glava, grudni ko, trbune duplje)

Kra povrede

Povrede i bolesti koje prate znaci akutnog abdomena (upala slepog creva, prskanje ira na elucu ili dvanaestopalanom crevu, upale i povrede trbune maramice i drugih abdominalnih organa)

Zadesna trovanja u poetnoj fazi

27. DRUGI RED HITNOSTI

Sva krvavljenja bez znakova iskrvavljenosti

Otvoreni prelomi kostiju i zglobova

Vee povrede mekih tkiva i opekotine preko 50% povrine tela

Teke smrzotine

Povrede udruene sa ozraenjem (od 48 do 384 cGy)

28. TREI RED HITNOSTI

Rane sa slabijim krvavljenjem

Opekotine do 40% opeene povrine tela

Povrne smrzotine

Lake povrede udruene sa ozraenjem (67 do 144 cGy

29. ETVRTI RED HITNOSTI

Povrede kimenog stuba sa oteenom ili neoteenom kimenom modinom

Zatvorene povrede karlice bez znakova iskrvavljenosti ili povrede mokranih organa

Zatvoreniprelomi kostiju, iaenja i uganua zglobova

30.

STANDARDNA SREDSTVA

PRIRUNA SREDSTVA

IMPROVIZOVANASREDSTVA

* SREDSTVA ZA PRUANJE PRVE POMOI * 31. SREDSTVA ZA PRUANJE PRVE POMOI

STANDARDNA SREDSTVA

• • PROIZVODI INDUSTRIJA

• • NAMENJENA SU ZA PREVIJANJE RANA, ZAUSTAVLJANJE KRVARENJA, IMOBILIZACIJU, TRANSPORT I DRUGE RADNJE U ZBRINJAVANJU POVREENIH I OBOLELIH.

32. 33.

PRIRUNA I IMPROVIZOVANASREDSTVA

• • PRIRUNA SREDSTVA U NEPOSREDNOJ OKOLINI POVREENOG ILI U OKOLINI MESTA UKAZIVANJA PRVE POMOI I KOJE MOE DA SE KORISNO UPOTREBI A DA PRI TOM NE TETI UNESREENOM

• • IMPROVIZOVANA SREDSTVA SLUE KAO ZAMENA ILI DOPUNA STANDARDNIM SREDSTVIMA ZA PRUANJE PRVE POMOI.

SREDSTVA ZA PRUANJE PRVE POMOI 34. PRIRUNA I IMPROVIZOVANASREDSTVA 35. SREDSTVA ZA PRUANJE PRVE POMOI OSNOVU PRVE POMOI INE HLADNA GLAVA I VETI PRSTI SPASIOCA!!! 36. UTVRIVANJE VITALNIH FUNKCIJA 37.

PROCENA STANJA SVESTI

Pojam svesti podrazumeva pojam budnog stanja.

Ouvana, pribrana svest podrazumeva orijentaciju u vremenu, prostoru, prema sebi i drugim licima.

Pri inicijalnoj proceni zapaamo da li je osoba pri svesti, bez svesti, ili ima neki poremeaj svesti.

38.

PROCENA STANJA SVESTI

Svestan Ako osoba jasno i suvislo odgovara na postavljena pitanja pretpostavljamo da mu je disajni put prohodan, da die i da je stepen svesti normalan. U tom sluaju prelazimo na sekundarni pregled.

Bez svesti Ako osoba ne reaguje na glasan govor i drmusanje po ramenima zakljuujemo da je bez svesti i proveravamo disajni put i disanj e.

Poremeaj svesti Ako osoba reaguje veoma usporeno, neadekvatno, samo pokretom ili nejasnim govorom, zakljuujemo da ima poremeaj svesti.

39.

KVANTITATIVNI POREMEAJI SVESTI:

SOMNOLENCIJA

SOPOR

KOMA

KVALITATIVNI POREMEAJI SVESTI:

KONFUZNOST (dezorijentacija, pometenost)

DELIRIJUM (bunilo, pomuenje svesti)

POREME AJ SVESTI 40.

Somnolencija je najblai oblik kvantitativnog poremeaja svesti , kada je bolesnik pospan, nezainteresiran za dogaaje u okolini. Slabije drai ne izazivaju reakciju kod bolesnika, lako zapada u san nakon prestanka jaih drai, i moe se bez tekoa ponovo probuditi. Panja je oslabljena, sporo reag ujena pitanja, odgovara teko, usporeno sa zakanjenjem, oni kapci su zatvoreni, lice oputeno, pospano...Osobaje bradipsihi na,usporen ihpokreta, govora i rasuivanja. Somnolentnost se javlja kod trovanja uglj en -monoksidom (CO), kod predoziranja ili trovanja sedativima, barbituratima, neurolepticima, izraenog gubitka krvi, ili nakon tekih fizikih napora, dugotrajnih nesanica.

SOMNOLENCIJA 41. SOPOR

Sopor je oblik kvantitativnog poremeaja sv e sti.U soporoznom stanju bolesnik je kao u dubokom snu i reaguje vrlo teko samo na jake drai, i to kratko sa esto nerazumljivim verbalnim odgovorom. Eventualno moe biti ouvana orijentacija prema sebi (zna ko je, kako se zove) i prema drugim osobama (prepoznaje svoje najblie). Nakon perioda sopora prisutn a je amnezijaza to vreme, ili pak delimino fragmenti sanoi nejasno seanje (zna da su ga budili, zvali po imenu, zna ko ga je budio). Soporozno stanje se javlja kod teih trauma glave, kod politrauma, zatim kod teih ili tekih trovanja. Trajanje je razliito, od nekoliko sati do dana sa oporavkom ili prelaskom u komu.

42. KOMA

Koma je najtei kvantitativni poremeaj svestikoji moe ak i godinama da traje te zah t eva posebnu strunu negu. U komi pacijent je bez svesti i ne reaguje ak i na najjae bolne drai (npr. tipanje i uvratnje bradavice dojki, jak pritisak na stiloidni nastavak iza mastoidnog dela temporalne kosti). Neurolokim pregledom se konstatuju ugaeni miini refleksi iodsustvo reakcijezenica na svetlost. Refleks gutanja je ugaen, ouvane su jedino vitalne funkcije (disanje i krvtok), koje mogu biti povremeno poremeene. Stepen dubine kome se najee utvruje skorom Glasgowe Coma skale (GCS), a u novije vreme i specijalnom skalom tzv. FOUR (Full Outline of UnResponsiveness) .Koma je pos l edica tekog poremeaja funkcije vitalnih organa (CNS, srce, plua, bubrezi, endokrini poremeaji) izazvani razliitim noksama kao to su traume, trovanja, infekcije, poremeaji cirkulacije, metabolizma, tumori i dr.

43. UTVRIVANJE STANJA SVESTI

NENO PROTRESITE RAMENA UNESREENOG I GLASNO UPITAJTE:

DA LI STE DOBRO?

Ako unesreeniODGOVARAna postavljeno pitanje:

Ostavite ga u poloaju u kojem je zateen, pod uslovom da je okolina bezbedna .

Pokuajte saznati ta se dogodilo i po potrebi potraite pomo .

Redovno proveravajte opte stanje unesreene osobe .

44. UKOLIKO JE OSOBA BEZ SVESTIMORAMO ODMAH PROVERITIDA LI DIE?!

D - DANGEROUS(BEZBEDNOST)

R RESPONSIVENESS(STANJE SVESTI)

A AIRWAY(PROHODNOST DISAJNIH PUTEVA)

B BREATHING(DISANJE)

C CIRCULATION (CIRKULACIJA)

45. ZABACIVANJE GLAVE Okrenite unesreenog na lea i otvorite mu disajne puteve zabacivanjem glave i podizanjem donje vilice. Vrhove prstiju vae ruke postavite na VRH BRADE I OTVORITE DISAJNE PUTEVE PODIZANJEM BRADE Stavite ruku na elo unesreene osobe i neno zabacite glavu drei kaiprst i palac slobodnim kako bi mu mogli zaepiti nos u sluaju vetakog disanja 46. PROVERA DISAJNOG PUTA

VIDI! podizanje grudnog

koa

UJ! z vuk disanja nadu stima

unesreenog

OSETI! strujanje vazduha na

svom obrazu

10 SEKUNDI 47. PROVERA DISAJNOG PUTA 1 2 -20/min. USPORENO DISANJE (BRADIPNEA) UBRZANO DISANJE (TAHIPNEA) 48.

Z NACI CIRKULACIJE:

PULSACIJE ARTERIJA

BOJA KOEI SLUZOKO E

10 SEKUNDI PROVERA CIRKULACIJE 49. PROVERA CIRKULACIJE USPOREN SRANI RAD (BRADIKARDIJA) UBRZAN SRANI RAD ( TAHIKARDIJA) 60- 100 /min. 50. VITALNI ZNA CI STAROST DISANJE PULS NOVOROENA D0 - 1.MESEC 40 do 60 / min. 120 do 160 /min.ODOJAD 1.MESEC- 1.GOD. 30 do 60 / min 100 do 160 /min. MALA DECA1.-3. GOD. 24 do 40 / min. 90 do 150 / min. PREDKOLSKA DECA 3. - 6. GOD 22 do 34 / min. 80 do 140 / min. KOLSKA DECA 6. DO 12. GOD. 18 do 30 / min. 70 do 120 / min. ADOLESCENTI 12. DO 18. GOD. 12 do 20 / min. 60 do 100 / min. ODRASLI 12 do 20 / min. 60 do 100 / min. 51. BONI RELAKSIRAJUI POLOAJ

Ako unesreeni DIE NORMALNO, postavljamo ga uBONI RELAKSIRAJUI POLOAJ (KOMA POLOAJ) !

Pozovite ili poaljite nekog da pozoveHITNU MEDICINSKU POMO !

TRAJNO KONTROLIITE DA LI UNESREENI DIE!

52. BESVESNO STANJE -NAPOMENE-

Poremeaj svesti moe zamaskirati prisustvo drugih povreda,

tako da unesreenu osobu treba dobro, tj. detaljno pregledati.

Kod osoba koje su bez svesti dolazi do potpunog oputanja

muskulature (za razliku od prirodnog sna), pa tako koren jezika moe

da zapadne nazad i zatvori disajni put.

Novije studije pokazuju da su uzrok opstrukcije disajnog puta kod

osoba bez svesti meko nepce i epiglotis.

Naravno, opstrukcija moe biti izazvana povraanim masama, krvlju,

stranim telom, traumom, itd.

ZABACIVANJEM GLAVE ZATEU SE VRATNESTRUKTURE,

A TIME SE DELIMINO PODIUJEZIK I EPIGLOTIS TO

DOVODI DO OTVARANJA DISAJNOG PUTA!

53. GLAVNI UZROCI BESVESNOG STANJA UZROK EFEKAT Povreda glave Direktno oteenje mozga Modani udarNesvesticaSrani napadok Poremeaj u snabdevanju mozga krvlju Povreda glaveModani udarNeke infekcijeNeki tumori Kompresija mozga Nizak nivo kiseonika u krviTrovanje (ukljuujui trovanje alkoholom i drogom)Nizak nivo eera u krvi Poremeaj u hemijskom sastavu krvi koja hrani mozak EpilepsijaNenormalna telesna temperatura Ostalo 54. BONI RELAKSIRAJUI POLOAJ Saviti ruku unesreenog blie vama pod uglom od 90 stepeni KORAK 1 55. BONI RELAKSIRAJUI POLOAJ Drugu ruku unesreenog priljubiti uz njegov obraz koji je blie vama i drati je sve vreme KORAK 2 56. BONI RELAKSIRAJUI POLOAJ Drati ruku iz prethodnog koraka Uhvatiti svojom rukom dalju nogu unesreene osobe u predelu potkolenog zgloba i saviti je. KORAK 3 57. BONI RELAKSIRAJUI POLOAJ KORAK 4 58. TROSTRUKI HVAT - AKO POVREENI/OBOLELIDIE NORMALNO I BEZ SVESTIJE, A MI PROCENIMO DA EMO NJEGOVIM OKRETANJEM NAPRAVITI VIE TETE NEGO KORISTI MOEMO PRIMENITI METODUTROSTRUKOG HVATADA BI DISAJNI PUT ODRAVALI PROHODNIM 59. SIGURNI ZNACI SMRTI

MRTVAKE MRLJE

MRTVAKA UKOENOST

MAIJE OKO

4. POVREDE OIGLEDNO NE SPOJIVE SA IVOTOM ( OPREZ !!!!-na izgled mala povreda moe biti ne spojiva sa ivotom, kao i to opsena i vrlo dramatina povredane mora ugroavati zdravlje u potpunosti) .

60. 61. 62. ODGOVARAJUI POLOAJI TELA KOD ODREENIH POVREDA I STANJA 63. POLOAJI TELA U PRVOJ POMOI

TO SU ONI POLOAJI TELA KOJI NAJBOLJE ODGOVARAJU STANJU I PRIRODI POVREDA UNESREENOG .

OMOGUAVAJU OUVANJE ZDRAVLJA UNESREENOG .

KORISTE U BORBI PROTIV BOLA I SLEDSTVENOG OKA .

OLAKAVAJU LAKI PRISTUP SPASIOCU

OMOGUAVAJU BEZBEDAN I TO UDOBNIJI TRANSPORT .

UKOLIKO SU POVREDE TAKVE DA ONEMOGUAVAJU STAVLJANJE UNESREENOG U ODGOVARAJUI POLOAJ,ILI SE ON PROTIVI, OSTAVITI GA U PRISILNOM POLOAJU I TAKO ZBRINUTI !!!

64. POLOAJI TELA U PRVOJ POMOI 65. POLOAJI TELA U PRVOJ POMOI 66. POLOAJI TELA U PRVOJ POMOI 67. POLOAJI TELA U PRVOJ POMOI 68. PITANJA?