HIGIJENA; higijenen-zdravlje

Higijena je preventivna medicinska disciplina koja se bavi praćenjem, proučavanjem i unapređenjem ljudskog zdravlja.

Higijena je preventivna mediinska nauka koja se bavi izučavanjem činilaca štetnih po psihosomatsko zdravlje čoveka.

Kako je čovek jedinstveno organsko, psihičko i socijalno biće to je i pristup tom humanom biću nedeljiv, pa je preventina delatnost higijene unapređenje činilaca iz radne i životne sredine, kao i lečenje oštećenja, poremećaja i oboljenja ljudi, pa i njihova resocijalizacija.

REZOLUCIJA WHO: MEDICINA NIJE SAMO LEČENJE VEĆ I VEŠTINA SPREČAVANJA NASTANKA BOLESTI

Higijena kao naučna disciplina i predmet nastaje u XIX veku i vezuje se za ime prvog profesora higijene u Minhenu Maxa Pettenkofera.Razvoj higijena i preventivne medicine ima veoma dugu istoriju.Poznato je da su se vekovima medicinom bavili sveštenici, vračevi, nadrilekari. Tako su se bolesnici u starom Vavilonu ispovedali sveštenicima. Medutim, u tako primitivnom pristupu obolelom donose se propisi o čistoti duha i tela, nadzoru nad objektima za vodosnabdevanje, kao i o izolaciji leproznih bolesnika i dr.Egipatska medicina, koja se razvijala u inhotep hramovima, u kojima je lekar bio polubog ostavila je šest medicinskih papirusa. Posebno je značajan Eberzov na kojem se prepoznaju higijenske mere: sanacija smeća, kontrola vode za piće, kontrolahrane, propisi o sahranjivanju i dr.U staroj jevrejskoj medicini sreću se mere profilakse, kao i kazna za njihovo nesprovođenje. Tu su prvi koreni suzbijanja zaraznih bolesti, izolacije bolesnika, higijenskog porođaja. Staroindijska medicina poznata je po medicinskoj literaturi- Svetim knjigama Vede, iz kojih se moglo naučiti o čistoći tela, odeće, stana, negovanju zuba, fizičkoj aktivnosti.Stara kineska medicina je bila značajna po tome što je dužnost carevog lekara bila da besplatno leči i sprečava bolesti. Tu su koreni prevencije bili potencirani.Preteča vakcinacije od velikih boginja vezana je za XI vek. Odeća obolelih i umrlih od variole vere spaljivana je, a taj prah se davao zdravima da ga ušmrkavaju. Tako su oni blago obolevali i postajali imuni na tešku bolest.U delu Corpus Hipocraticum, tom čuvenom delu Hipokrata, oca medicine,medicina se odvaja od mađija. Tu je i čuveni spis o vazduhu, vodi, telu. o profesionalnim oboljenjima, a težišteje bilo na samoj prevenciji.

Klaudije Galen (130-201) nastavlja učenje slavnog Hipokrata i navodi da je problem nastanka bolesti i u okolini koja deluje na čoveka.

Avicena (980-1037), poznat kao enciklopedista, istakao je da se mnoga oboljenja prenose vodom za piće.

Prvu bolnicu u Carigradu osnovao je 1308. godine kralj Milutin, ali je zatvorena posle pada Carigrada 1453. godine. U njoj su takođe primenjivane neke preventivne mere. U manastiru Studenica je osnovana prva prava bolnica u Evropi, pa su to svetli periodi posle apokrifne medicine, u kojoj je bolest bila opisana kao borba demona i bogova. Ali, posle toga je došao srednji vek, u kojem se medicina vratila unazad, i to u period demonološkog pristupa bolesnom čoveku.Sa istorijskim razvojem društva razvila se preventivna medicinska delatnost, pa i higijena.

Benardo Ramazzini je proučavao profesionalna oboljenja i stavljao težište nauslove rada.

1

Johan Frank (1745-1821), hajdelberški lekar, pručavao je činioce rizika, a posebno ishrane u dečjem dobu.

Max Pettenkofer (1858-1901) razvio je higijenu i edukovao profesore širom Evrope.Dr Stevan Milosavljević (1827-1879) radio je kao opštindki lekar na sanaciji okoline

Beograda. Doneo je odluku da se osnuje dom za uma sišavše, a radio je i na poboljšanju uslova lešenja siromašnih kao i na jačanju brige za javnu higijenu i. dr

Milan Jovanović- Batut, osnivač predmeta higijene i prvi dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, još je 1905. godine u Parizu saopštavao o značaju higijene i preventivne medicine uopšte.

POJEDINAC-KOLEKTIV,ZAJEDNICA-POPULACIJA

DELOVI HIGIJENE:lična higijena, komunalna higijena,higijena rada, higijena ishrane, higijena školske sredine, mentalna higijena, higijena sporta i rekreacije

PRIMARNA PREVENCIJA SEKUNDARNA PREVENCIJA TERCIJERNA PREVENCIJA

interdisciplinarna multidisciplinarna transdiciplinarna

ZADATAK HIGIJENE DANAS DA OČUVA ZDRAVLJE LJUDI U IZMENJENIM USLOVIMA ŽIVOTA I RADNE SREDINE

MULTIKAUZALNOST U ETIOLOGIJI BOLESTI!ČOVEK JE DRUŠTVENO BIĆE!

Def. zdravlja-zdravlje je stanje potpunog fizičkog,mentalnog i socijalnog blagostanaja, a ne samo odsutsvo bolesti ili nesposobnosti .

ekonomsko i ekološko blagostanje

ČOVEK: UTICAJ POZITIVNIH I NEGATIVNIH ČINILACA OKOLINE

CILJ: povećati uticaj pozitivnih i smanjiti uticaj negativnih činilaca

PRATI SE UTICAJ PRIRODNIH I DRUŠTVENIH ČINILACA

prirodni: voda, vazduh, zemlja, svetlost društveni: brojni-antropogeni uticaj

ZDRAVSTVENI ASPEKT EKOLGIJE-PRAĆENJE UTICAJA OKOLINE NA ZDRAVLJEOKOLINA SE NEPREKIDNO MENJA I TAKO DELUJE NA ZDRAVLJE!PROMENE SU INTENZIVNE!---PRILAGOĐAVANJE ORGANIZMA

2

PRILAGOĐAVANJE:GENETSKI;FENOTIPSKIPROMENE POSTEPENE I NAGLESOCIJALNO I BIOLOŠKO PRILAGOĐAVANJE JE TEŠKOISKUSTVO OD PRE KORISTI ILI NE ?PRILAGODJAVANJE-U KOJOJ MERI?DA LI JE ŠTETNO ZA ZDRAVLJE?

3