1

Milan Uzelac

METAFIZIKA

2

Sadraj

Uvod

Pojam i predmet metafizike

Kategorijalna odreenja bivstvujueg

Uzroci

Modaliteti bivstvujueg i njegova nadkategorijalna

odreenja

Bivstvujue i bivstvovanje

Mogunost i sudbina metafizike

Literatura

3

Nee biti nikakvo preuveliavanje ako se kae

da mi danas nesumnjivo nita ne razumemo u

Aristotelovom uenju i da nemamo prema

njemu nikakva predoseanja. Uzrok je jasan:

to uenje se prvenstveno tumai posredstvom

uenja Srednjevekovlja i Novog vremena, koja

sa svoje strane ine samo neku smisaonu

varijaciju i otpadanje od uenja Aristotela i

stoga ne mogu poloiti osnov za njegovo

dostizanje.

M. Hajdeger

4

1. Uvod

Dananje vreme je ne-metafiziko, a veina

savremenih filozofa svoju "modernost" nastoji da potvrdi

anti-metafizikim stavovima. Svi u glas govore da

metafizika vie nije mogua, da je temelj sveta u njegovoj

beztemeljnosti. Da li je to posledica uticaja predstavnika

filozofije pozitivizma, neopozitivizma, neokantovstva,

filozofije jezika ili filozofije "bivstvovanja", ili je sve to samo

posledica pogrene recepcije Kantove iskrene elje da se u

bitno izmenjenom svetu, polazei od radikalno drugaijih

pretpostavki iznova promisli temelj filozofije?

Moda je uzrok tome daleko dublji, moda on poiva

u filozofiji Rene Dekarta, svedoka ali i malog, preplaenog

sauesnika, poslednjih velikih sporova sholastiara1,

filozofa s kojim, po miljenju mnogih, poinje nova epoha u

filozofiji, a koji, kako se to sve jasnije pokazuje, nije do kraja

domislio sve konsekvence najslavnijeg dela velikog

Franciska Suaresa2? A moda je uzrok daleko trivijalniji i

poiva u begu savremenih filozofa iz filozofije, u

koketovanje s teoretiarima knjievnosti, sociolozima (a

naalost, ponekad i s psiholozima) u ijem zagrljaju trae

opravdanje odustajanju od istrajavanja na onom to nije

najkorisnije ali i danas jeste najvrednije.

Mnogi istiu kako je metafizika s punim pravom

mogla postojati u antiko doba, kako je jednako tako mogla

postojati i u srednjem veku, ali da u nae vreme metafizika

1 O tome opirnije: Gilson E. La Libert chez Descartes et la Thologie.

Paris 1913. 2 Slava Platona i Aristotela stara je nekoliko stolea; njihova dela se

temeljno filozofski izuavaju tek od vremena Renesanse; slava Prokla je

jo kraa, budui da je na njega nakon jednog i po milenijuma ukazao tek

Hegel; delo Franciska Suaresa tek eka svoje istraivae u svetlu ijih

radova e biti mogua jedna nova interpretacija itave metafizike

tradicije.

5

vie nije mogua i pritom se pozivaju na rezultate tzv.

modernih nauka. No upravo u tome i jeste problem.

Aristotelova fizika je kvalitativna a ne matematika, ona je

teleoloka i funkcionalna a ne iskljuivo mehanicistika3. To

jeste tano, ali ni savremena nauka nije mehanicistika; s

ruenjem njutnovske slike sveta osipa se i vrednost

prigovora upuenih Aristotelu i uticaj velikog Stagiranina

poinje da raste u XX stoleu kako s rastom interesa za

njegove prirodnjake spise tako i sve veim padom u

zasenak Njutnove mehanike mase. Aristotelovo delo je

posebno podsticajno kad se analiziraju procesi u prirodi i

tada se posebno istie njegovo uenje o prirodnoj teleologiji,

shvatanje o nunosti u prirodi koja je hipotetika a ne

mehanika, shvatanje beskonanog kao potencijalnog a ne

aktuelnog, predstava o konanom svetu, uenje o prirodi

mesta, Aristotelov pojam vremena koje nije apsolutno, ve

dimenzija, sistem mere, tumaenje prostora kao sistema

koordinata i sledstveno tome relativnog. Aristototelovim

shvatanjima se danas u mnogim pitanjima daje prednost s

obzirom na sliku sveta kakvu su gradili njutnovci u XIX

stoleu i sve to ima za posledicu povean interes za njegove

spise o prvoj filozofiji poznate pod kasnijim nazivom

Metafizika.

Problemska priroda metafizike kao filozofske

discipline i polja istraivanja javlja se ve pri prvom

pokuaju njenog odreenja. ta je zapravo metafizika, ta je

njen predmet? Kad se postavi takvo pitanje, filozofi se

obino poinju pozivati na istoimeno Aristotelovo delo,

susreu se sa mnotvom sloenosti i nejasnosti u njemu,

zapodevaju sporove oko svake rei i svakog veznika u tom

spisu koji je krajnje sloenim putevima, prevoenjem na niz

3 O tome opirnije: Randal, J.H.: Die Bedeutung der Naturphilosophie des

Aristoteles, in: Die Naturphilosophie des Aristoteles, Hrsg. G.E. Seeck,

Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt 1975, S. 235-239.

6

jezika, dospeo do nas, i pritom se svi samo u jednom slau,

u tome, da je to najsloenije i najtee delo antike filozofije.

Aristotel je funkcionalist, operacionalist, kontekstualist i s

njegovih pozicija se stoga veoma uspeno moe kritikovati

dugo vladajui reduktivni mehanicizam; to pokazuje da

samim pojmovima koje sreemo u Aristotelovim spisima

treba pristupiti krajnje oprezno i odvie je opasno, koliko

jednostavno i komotno, odbaciti metafiziku tako to e se

njeno odreenje prethodno falsifikovati ili tako to e se ona

proglasiti za nauku, a potom dokazivati da ona ne moe biti

nauka (Kant) jer su svi njeni iskazi pseudo-iskazi

(neopozitivisti), ili tako to e se proglasiti za onto-teo-logiju

(Hajdeger) i pritom govoriti o istoriji metafizike kao istoriji

zaborava bivstvovanja koje nikad nije bilo tema grke

filozofije budui da su presokratovci govorili o poelu (arch)

svih stvari a ne o bivstvovanju4, a Aristotel o bivstvujuem

kao takvom, o bivstvu (ousia) i njegovim kategorijalnim

odreenjima, ali ne o bivstvovanju.

Ve Kant koji je teite istraivanja preneo sa

prirode stvari (koja je po njemu bila nesaznatljiva) na

prirodu (bie) mogueg miljenja, meu prvima je doveo u

pitanje metafiziku kao prvu filozofiju; nakon dubljeg

istraivanja moglo bi se rei da on ne kritikuje metafiziku

kao metafiziku, ve odreene metafizike stavove i metode;

dovoljno je obratiti panju ve na injenicu da u

transcendentalnoj estetici Kant ne postavlja pitanje: Kako

je mogue saznati prostor i vreme? ve: ta su prostor i

vreme? Kant se tu samo suprotstavlja shvatanju da su

prostor i vreme stvari i on zapravo naspram

transcendentalnog realizma gradi transcendentalni

idealizam. Svojim pitanjima o biu prostora, vremena i

4Treba imati u vidu da ni pojam arch nije tehniki pojam

presokratovaca. On se sree samo kod Anaksimandra, a potom tek kod

Platona i Aristotela.

7

prirode Kant stoji u potpunosti na tlu tradicionalne

metafizike, i, ako se on i ne bavi vie predmetima ve

pojmovima a priori o stvarima uopte, u poznim spisima

(Opus postumum) on konstatuje dvoznanost pojma

metafizike ostajui u dilemi da li je predmet metafizike

racionalni temelj nauka ili sredstvo za postizanje najviih

svrha.

Nesporno je da Kant otvara nove stranice u istoriji

metafizike time to ne postavlja pitanje da li je ona mogua

ve kako je ona mogua5; uprkos tome, to pitanje manje je

problemsko pitanje biti metafizike a u daleko veoj meri

posledica stepena razvijenosti prirodnih nauka u Kantovo

vreme, mada, sudbonosno vezivanje metafizike za pojam

nauke nije moglo ne ostaviti traga i na nama savremene

filozofe6.

Isto tako, Kantov nov princip metafizikoj

problematici uslovljen je kako duhovnim tako i drutvenim

promenama njegovog vremena; to je vreme kad pojam

5 Moe se rei da Kant ne odbacuje metafiziku ve nastoji da izrazi i

formulie odreeno metafiziko stanovite; njegova metafizika kulminira

u pitanju o realnosti "ja mislim" i tematizovanjem tog "ja mislim koje

prati sve moje predstave" on je potpuno svestan i nunosti i

problematinosti metafizike te e u isto vreme zapisati kako "die

Metaphysik ist befremded bitter" (o tome opirnije: Martin, G.:

Allgemeine Metaphysik. Ihre Probleme und ihre Metode. W. de Gruyter,

Berlin 1965, S. 9). 6 Metafiziku kao prvu filozofiju na najodluniji nain tematizovali su u

antiko doba Aristotel a u nae vreme Edmund Huserl u spisu Ideen I

kao i u svojim uvenim predavanjima Erste Philosophie (1924/1925); to je

osnovni razlog odluci da sudbinu prve filozofije analiziram u dve knjige

od kojih prva nosi naslov Metafizika a druga Fenomenologija, a

prvenstveno s namerom da ukaem na neke od momenata metamorfoze

manjeg broja bitnih filozofskih pojmova, ostajui pritom u granicama

filozofije, sledei tradiciju Aristotelove Fizike i Metafizike koja je

pripremljena Platonovim pokuajem izmirenja Heraklita i Parmenida.

8

slobode izbija u prvi plan7; koji je smisao metafizike u tako

izmenjenom svetu i ima li mesta preispitivanju njenog

predmeta, smisla i znaaja? Ako ima, onda prvo treba

raspraviti (u dva koraka8) prolo i sadanje stanje

metafizike (kao prve filozofije) da bi se pripremili za

odluujui trei korak koji nema za cilj da osvetli samo

smisao metafi